Капитализам или социјализам

- Да ли је Маркс поново актуелан?

Нина Радошевић IV-2

”Двеста година након његовог настанка, не може се превидети чињеница да се

социјализам тешко може редуковати на једноставну дефиницију. Сви покушаји да се то
учини пропали су. У најбољем случају је могуће одређење социјализма као једног
свеобухватног историјског покрета тражења:
Заједничко свим струјама социјализма је настојање да пронађу облике развоја модерних
друштава која превазилазе капитализам, у којима ће слободан развитак сваког
појединца бити услов за слободан развитак свих. (Карл Маркс)”1

Зашто и данас говоримо о Марксу, зашто су фотографије овог човека

разбарушене косе и браде на мајицама, сувенирима, па и иконама, да ли његова порука
”пролетерима свих земаља да се уједине” има смисла данас, када смо сви ми углавном
пролетеријат, јер један проценат држи банку. Једна група људи овог економисту и
мислиоца сматра највећим свих времена, друга га сматра за највећег кривца за настанак
бројних диктаторских режима у 20. веку. Како помирити ова два става у 21. веку?

О чему једноставно речено говоримо када говоримо о наслеђу марксизма: о

друштвеним неправдама које воде порекло у разликама у материјалном дохотку и о томе
како је то могуће превазићи концептима јавног власништва и јавног простора. Срећко
Хорват, филозоф данашњице каже да је најзначајнија ствар коју нас је Маркс научио
је како да проценимо капиталисту, а како смо данас сви на тржишту, то нас се итекако
тиче.

У каквом друштву је релевантан марксизам? Ако посматрамо логички друштво

може бити или класно или бескласно. Како ове две категорије интерагују са
марксизмом? Да ли би у таквим друштвима марксизам остао релевантан? Бескласно
друштво, као Марксова утопија, би се увек водило његовим начелима: свакоме не према
пореклу и заслугама, већ према потребама. Са друге стране би друштво подељено
међукласним конфликтима постало хуманије уколико би користило Марксову критику
капитализма, што би довело до промена у положају радништва. Ово је данас
дефинитивно тема, нарочито због развоја различитих грана индустрије, облика рада,
радног простора, који све чине капиталом, а истовремено раде на снижавању цене рада.
На пример данашњи капиталиста за рад од куће, не мора да инвестира у пословни
простор, као и неопходну опрему. Са друге стране то раднику није плаћено, и његово
улагање/ капитал није више само његов рад.
 Нека од питања на које нам данас марксистички начин гледања на ствари може
дати одговор:
- Ко су данас капиталисти?
- Један проценат најимућнијих у Свету поседује половину светског новца. Ово се по
Марксу тешко може сматрати социјалном правдом.
- Шта је данас појам једног процента ако не ултимативна пародија приватног
власништва?
- Појединци који поседују више него што они и њихово потомство могу да потроше и
купе, док милиони умиру од глади, тешко да су само капиталисти, постали су нова
буржоазија – такорећи племство.
- Да ли је то знак да у 2023. години постоје само две класе? 1% и ми остали.

Иако се поглед марксиста на приватно власништво, након смрти Карла Маркса,

мењао и у неким случајевима дерадикализовао - питање приватног власништва
дефинитивно је релевантно данас ако не и релевантније него икада због јаза у поседству
најбогатијих и најсиромашнијих.

Нарочито је питање приватног власништва релевантно у бившим

социјалистичким државама, па и у Србији, где је поступком приватизације нечега што је
било државно, односно јавно власништво, неправедно по све нас који смо већина, и на
нашу финансијску штету, припало мањини политички привилегованих. О овоме можемо
да читамо у новинама свакодневно.

И у свету, и у Србији, капитал(изам) јача! А левица?

Чињеница да су наше баке и деде, као и наши родитељи били савременици

друштвеног уређења које се називало социјалистичко самоуправљање, истовремено их
чини инертнима у домену приватног власништва и гневнима на лоше стране које је то
уређење, које данас многи називају погрешно ”комунизмом” донело. Са друге стране
већина нордијских земаља то уређење по коме је одлучивање и управљање, па
делимично и капитал, у рукама и у власништву радника проучава и покушава да
примени његова најбоља решења, нарочито у домену социјалне заштите. Можда кроз
такву друштвену примену постулата социјализма левица ипак јача.

Можда је један од тренутака када је наше друштво дефинитивно постало

капиталистичко тренутак када је Трг Маркса и Енгелса, сазидан поред Дома синдиката,
(који сада мења име сваке четири године у зависности од спонзора) на коме су се за 1.
мај – Празник рада и 9. мај – Дан победе над фашизмом вијориле заставе са портретима
два филозофа (Маркса и Енгелса) постао Трг Николе Пашића на коме су рекламни
билборди. Да ли би српског “економског тигра“ излечило безкласје? Можда су ране
проузроковане ратовима након социјалистичког самоуправљања и даље исувише свеже,
за спомињање левичарских идеологија.

Сваки пут када јаз између ”економских тигрова” и нас осталих осетимо на
сопственој кожи или на неком нама блиском, без обзира не сферу живота, или када
помислимо да је нешто неправда, можда помоћ, или макар утеху можемо наћи код
Маркса.

Литература:
1. ”Шта је социјализам?”, Михаел Бри, Кристоф Шфер
2. https://www.politika.rs/sr/clanak/383026/Kultura/Od-Marksa-smo-naucili-kako-da-
procenimo-kapitalistu
3. ”Неопходност и границе актуелности марксизма”, Зоран Видојевић
4. https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56995052
5. Wright, E. (1996). The continuing relevance of class analysis ?
6. https://marks21.info/kapitalizam-vreme-koje-je-opravdalo-marksizam/