KARL MARKS

Kada govorimo o osnivačima sociologije, nikako ne možemo zaobići Karla Marksa. Dok je Ogist Kont svojom
teorijom promovisao izjednačavanje prirodnih i društvenih nauka, tradicionalnost u uređenju društva i otpor
promenama i revolucijama koje je video kao bolest društva i prepreku u njegovoj funkcionalnosti – Marksova
teorija je njegova potpuna suprotnost.
Naravno, kao i Kont, Marks je osnove svoje teorije izvlačio iz istorijskog konteksta vremena u kome je živeo i
okolnosti koje je uočavao. Dok su za Konta posledice Francuske revolucije i promene koje je donela – bile
problematične jer su unele dramatične novine u društvo i promenile tradicionalni poredak – Marks je fokus
svog razmišljanja i teorije uperio u novi sistem koji je zauzimao sve značajnije mesto na istorijskoj pozornici –
KAPITALIZAM.
Iako mi sa današnje istorijske distance još uvek raspravljamo koliko su Marksove ideje bile dobre ili loše, da li
je socijalizam dobar ili loš sistem organizacije države, kakvo je nasleđe komunizna – ideje koje on iznosi u svom
najvažnijem delu KAPITAL jesu ključne za razumevanje kako razvoja sociološke misli i društvene kritike tako i
kao obeležje vremena i pokušaj praktične primene teorije u politiku.
Ključne tačke Marksove sociologije obuhvataju sledeće:
 Cilj nauke je da kroz praksu menja svet
 Klasna borba je osnovni problem
 Eksploatacija kao slobodno tržište radne snage
 Radnička klasa (proletarijat) revolucijom donosi komunizam i ukida privatnu svojinu
 Društveni sukob je normalno stanje društva
Koji je istorijski kontekst ovih tačaka? Ako se prisetimo lekcije o modernizaciji i prvoj industrijskoj revoluciji –
jasno je da su to procesi koji su dubinski uticali na društvene promene. Pored toga što se način i organizacija
rada menjaju i fabrika postaje ključni pojam, ovi procesi dovode u fokus još jedan dublji problem – a to je
klasna podela. Početak industrijske revolucije prati proces koji se naziva prvobitna akumulacija kapitala i
predstavlja jednu od najsurovijih faza razvoja kapitalizma. Oni koji su posedovali privatnu svojinu – fabrike,
mašine, radna mesta – imali su i neograničenu moć da upravljaju i raspolažu sa radnom snagom. Slabi ili
nepostojeći zakoni i surova konkurencija za nedovoljan broj radnih mesta omogućila je eksploataciju radne
snage koja je imala samo jedan cilj – bogaćenje onih koji već imaju mnogo.
Upravo je taj proces podstakao Marksa da razvije svoju teoriju promovišući radničku revoluciju koja bi donela
jednakost i pravednost u raspodeli.
Kada budete čitali i učili lekciju – trebate da razmislite o nekoliko važnih pitanja koja pokazuju zašto je ova
teorija i danas važna – kako je izgledalo živeti u socijalističkoj državi(pričati sa starijim članovima porodice),
zašto je komunizam kao ideja i praksa propao, zašto su radnička prava važna i čemu ona služe, u čemu se
razlikuje položaj današnjeg radnika Dreksa, Aptiva, Lira, trafike, butika ili slično od položaja radnika u fabrici u
Marksovo vreme, koliko radnik u današnje vreme ima svesti i slobode da se bori za svoja prava a kako je to
izgledalo u početnoj fazi kapitalizma, ako je kapitalizam loš sistem šta bi ga moglo zameniti i kako bi taj sistem
funkcionisao, ako je kapitalizam dobar zašto imamo tako dramatičnu podelu na bogate i siromašne pojedince,
regione, države?