Da li je Marks bio u pravu?

Kada bi srž Marksove filozofije trebalo predstaviti jednom rečenicom, odabrana rečenica bi
svakako bila njegova teza o Feuerbach. “Filozofi su do sada samo različito tumačili svet, a radi
se, međutim, o tome da se on izmeni”. Marksova ideologija bila je više od samo tumačenja
ljudskog uma, razmišljanja, međuljudskih odnosa – on je želeo da ih svojim pokretom
podstakne na promenu.

Marksizam je pravac filozofije koji se polako razvio u političku ideologiju, a čiji su tvorci Karl
Marks i njegov prijatelj Fridrih Engels. Glavna teza Marksove filozofije jeste da je propast
kapitalizma neizbežna i da će je naslediti socijalizam. Da bi ovu tezu podržao, Marks se oslonio
na Hegelovu dijalektiku. Međutim, Marks je dijalektiku protumačio u duhu materijalizma, što
znači da protivrečnost nije vezana za mišljenje, već ona postoji u samoj društvenoj stvarnosti. I
baš zato je kapitalizam bio osuđen na propast – jer sadrži sopstvenu antitezu, a to je sukob
između kapitaliste i proletera, ili uopšteno između eksploatatora i eksploatisanih.

Naime, čovek je prvobitno bio u bliskom odnosu sa proizvodima rada, jer od njih živi. Ali
kapitalizam razbija ovu vezu, jer čovek više ne radi da bi proizveo ono što mu je potrebno, već
radi da bi proizveo robu koja je namenjena prodaji zbog profita. Time čovek postaje otuđen i od
samog rada, a samim tim i od svoje ljudske prirode, jer je karakter rada u kapitalizmu takav da
čovek u njemu ne razvija svoje ljudske potencijale, već ga taj rad fizički iscrpljuje i mentalno
degradira. Umesto da bude nešto što čoveku ispunjava život, kreativna delatnost kojom se
čovek izražava kao ljudsko biće, rad postaje puko sredstvo za održavanje egzistencije. Tako
dolazi do potpunog suprotstavljanja filozofije života kapitaliste i radnika. Razrešenje ove
protivrečnosti, kako je tvrdio Marks, nalazilo se u promeni ekonomskog sistema. Zato Marks želi
da stvori novo, besklasno društvo, gde neće postojati razdvojenost između privatnog i opšteg
interesa. To bi trebalo da bude društvo u kome svako može da stekne potpuno obrazovanje u
svemu onome što ga zanima, jer u njemu ne bi bilo podele rada, a ni bilo koje druge socijalne
podele, bila ona etičke, fizičke ili psihološke prirode, na individualnom ili društvenom planu.
Njegovo idealno društvo – komunizam, zasniva se na tezi “Od svakoga prema sposobnostima,
svakome prema potrebama”, što znači da nije bitno koliko neko od nas doprinosi, ako doprinosi
koliko god može, i da nije bitno koliko neko uzima, ukoliko uzima onoliko koliko mu je potrebno.
Uz sve to, komunističkom društvu nije ni potrebna država, čija je osnovna funkcija oduvek bila
da nameće hijerarhijske političke i ekonomske odnose i kontrolu nad vlasništvom. I zaista,
ovakav sistem, kada bi postojao, u potpunosti bi rešio problem siromaštva i klasne
diskriminacije. Karl Marks imao je odličnu zamisao, ali njeno realizovanje uopšte nije lako.
Ljudska svest morala bi još mnogo da se podigne da bi ljudi dali sve od sebe, a uzeli samo koliko
im je potrebno, zarad dobrobiti ljudskog kolektiva. A u prilog tezi da ljudska svest nije dovoljno
napredovala da bi živela u ovakvom sistemu, ide i činjenica da je iz Marksove filozofije, koja je
težila da stvori sistem koji će biti će biti povoljan za celo društvo, nastalo mnogo “marksizama”.
Mnogi su se pozivali na njegovo učenje, sa vrlo različitim shvatanjima i namerama, od
zastupnika socijalizma, do Staljina i staljinista koji su mnoge ljude umorili u radnim logorima.
Tako se iz komunizma razvio socijalizam, koji je trebalo da napravi prelaz od kapitalizma do
komunizma, ali je samo previše vlasti i svojine stavio u ruke države i ostavio negativan trag na
ideologiji marksizma. Čak je i Marks lično izjavio da „nije marksista“ ukoliko bi to značilo da su
neke prezrive interpretacije njegovih teorija o istorijskom materijalizmu i kapitalizmu
„marksističke“.

Dakle, Marksova ideja o društvu bez klasa i podela, sama po sebi nije bila loša, niti u svom
korenu iskvarena. Bila je dobra ideja, ali daleko ispred našeg vremena i u današnjim (a pogotovo
ondašnjim) uslovima – neostvariva. Na pitanje “Da li je Marks bio u pravu?”, nažalost, ne
možemo ni dati odgovor, jer njegova ideja nikada nije ni ostvarena, tako da je nemoguće znati
da li bi i kako takvo društvo funkcionisalo. Ali ono što je jasno jeste da između Marksove vizije
budućnosti i realnosti “komunističkih” država 20. Veka nema apsolutno nikakve veze. Karl
Marks bio je čovek sa vizijom, čija je svrha bila da osmisli pravedan sistem raspodele dobara, ali
u tome nažalost nije uspeo, jer se, pokušavši da “ubrza” ovaj proces, u potpunosti odvojio od
svoje prvobitne ideje. Ipak, ostavio je i pozitivan trag, pa se danas mnogi aspekti ove
komunističke ideologije mogu naći u različitim oblastima, iskorišćeni na pravilan način.

Leontina Brkić IV-5