ПАВЛЕ САВИЋ

- рођен 10. јануара 1909. године у Солуну, умро 30. маја 1994. године у Београду

- један од највећих српских научника свих времена, иако наша јавност о њему јако
мало зна

- научник светског ранга, један од пионирских истраживача који су увели

човечанство у атомску еру својим проналасцима у области нуклеарне фисије

- дипломирао је физичку хемију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1932. године

- 1935. године добио шестомесечну стипендију француске владе за научно усавршавање на познатом Институту за радијум,
чији је оснивач била Марија Кири

- 1938. године са Иреном Жоли Кири (кћерка Марије Кири) дошао је до епохалног открића нуклеарне фисије тј. да се језгро
урана може поцепати

- за ово велико научно откриће нису добили Нобелову награду због тога што је други светски рат прекинуо њено додељивање
(награду по окончању рата добио је немачки научник Ото Хан који је био међу првим научницима који су исмејавали и
оповргавали ово откриће)

- након почетка рата Французи су га протерали из земље и поред тога што се пријавио као добровољац за фронт (вратио се у
Београд на Медицински факултет где је постао професор физичке хемије)

- по завршетку рата одлази у Москву где се придружује тиму нобеловца Пјотра Капице са којим ради на развијању
нуклеарних технологија (совјетски нуклеарни програм)

- 1947. године добио је државни

задатак да у нашој земљи
пројектује и подигне
институцију за домаћа
нуклеарна истраживања

- 1949. године основао је Институт

за нуклеарне науке у Винчи

* већину почетних лабораторија је

лично пројектовао и надгледао
њихову израдњу

* лично се залагао за што боље

опремање Института
инструментима за научна
истраживања

- био је председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. године

- по њему је названа Основна школа "Павле Савић” у чијем дворишту се од 1994. налази и његова спомен биста

- Пошта Србије је 2009. поводом стогодишњице његовог рођења штампала поштанске марке са
његовим ликом