Professional Documents
Culture Documents
Страх од пораза и пад „неосвојиве линије"
Страх од пораза и пад „неосвојиве линије"
Након пада Авдејевке, планиране расправе у Минхену о томе како одбранити оно што треба бранити
отишле су другим током. Није се могла сакрити забринутост. Стиче се утисак о појави страха од
пораза
Ненадано, пад Авдејевке постао је најкоментарисанији догађај на Минхенском безбедносном форуму. Колективни Запад је суочен
са новим развојем ситуације и то се више не може сакрити.
Раније је планирано да се теми Украјине посвети највећа пажња на скупу у Баварској. Уочљиво је то по темама дискусионих
панела и позваним предавачима. Но, овакав расплет тада, приликом планирања, очигледно није очекиван.
Учесталост коментара и анализа о епилогу дуге битке са „брзим крајем” у невеликој донбаској вароши, као и број процена из
„обавештених извора” изношених након конференције потврђује ову тезу. Као уосталом и прозивке о одговорности за овакав
расплет.
Ко је крив? Бајден или Конгрес? Зеленски или Залужни? Или можда европске земље које недовољно и невољно наоружавају
Кијев?
„Неосвојива линија”
Ово јесте суштинска разлика у односу на претходне поразе у Маријупољу, Лисичанску или Бахмуту. Руске снаге померају линију
фронта са „система утврђених упоришта” ка степи, услед чега ће остварити тактичку предност. Пробијена је кијевска „мажино
линија” одржавана читаву деценију и проглашавана „неосвојивом”.
Нужно је осмишљавати нову стратегију, а у условима брзог трошења ресурса, недостатка времена, те промењених политичких
околности – то уопште није једноставно. Истовремено, стиче се утисак и о појави страха од пораза. Јер, ресурсни потенцијал се
осетно „истањио” било да се ради о људима или средствима.
Фактор време више „игра” за Русе, а САД и ЕУ чекају избори у условима прогресивне унутрашње дестабилизације, док се на
међународном плану одржавају релације успостављене у пролеће 2022. године што указује на одређени континуитет (а што се у
односу на сукоб у Украјини посматра кроз матрицу – Колективни запад против глобалне већине!).
Украјина није способна за нову контраофанзиву, питање је колико спремности има и за активнију дефанзиву. САД нису способне
да у свој (гео)политички блок привуку неку од кључних незападних држава, питање је и колико су способне да бране позиције у
Европи или на Блиском истоку. У случају пораза, подразумева се – уследиће и последице. Колике и за кога?
Украјински председник Влaдимир Зеленски са новопостављеним врховним командантом Александром Сирским (десно), 30. новембар 2023. (Фото: Reuters)
Шеф кијевске дипломатије позвао је европске земље да их активније подрже нагласивши: „Када грађанин Европе прочита да се
Украјина повукла из Авдејевке, треба да схвати једну једину чињеницу: Русија се приближила неколико километара његовој
властитој кући. Сваки напредак који Русија оствари у Украјини приближава руско оружје дому Европљанина из средње класе.”
Ово је аргументација скоро па идентична оној коју је користио Владимир Зеленски током обраћања Европском парламенту у
фебруару 2022. године када је поручио: „Докажите да сте заиста Европљани. Тада ће живот победити смрт и светлост ће
победити таму.”
„Уметнички дојам”
Наратив како се у Украјини брани Европа темељно је грађен и дуго експлоатисан – пуне две године, са нагласком да је то борба
добра против зла, светлости против таме. Што би Милка Бабовић рекла преносећи дешавања са такмичења у уметничком
клизању – за „уметнички дојам” чиста десетка. Међутим, проблем се појавио у томе што овде „уметнички дојам” игра малу улогу,
пошто је промашена целокупна „категорија” обавезних елемената.
Ако су још првих месеци након ескалације кризе приче о добру и злу, или светлости и тами, производиле какав ефекат – протоком
времена домети наратива су копнили. Отуда и последње обраћање „Европљанима из средње класе”. Управо је тим
„Европљанима из средње класе” све теже објаснити чему финансирање сукоба против Русије и уопште шта се њих тиче оружани
конфликт у некој релативно далекој земљи.
Између осталог, то постаје све теже пошто након обелодањивања нових информација о генези сукоба и узроцима конфликта.
„Европљанину из средње класе” више баш и није јасно ко је ту добар, а ко зао, шта је светлост, а шта тама. Те нове и нове
информације долазе са разних страна – попут, рецимо, и ставови Роберта Кенедија Млађег!
Због овога је страх од пораза почео да се увлачи међу учеснике и посматраче форума у Минхену. Последице од тог могућег
пораза свакако ће уследити – можда ће бити и заиста катастрофалне, то већ зависи од развоја ситуације и политичких околности
које је тешко предвидети – али оне ће бити најстрашније управо по оне политичке кругове који стоје иза оваквих конференција.
Последице пораза нису првенствено и директно опасност за „Европљанина из средње класе”, нису таква опасност ни за европске
државе, њих Русија нема разлога да напада – али јесу опасност за једну политичку матрицу као такву.
А управо такав приступ – потпуна и некритичка примена неолибералног концепта већ је угрозила Европу по разним основама, већ
је оставила последице на живот „Европљанина из средње класе.” Протести у европским земљама показују колико је противљење
овом концепту, како је упитно његово даље одржавање и спровођење. Зато је промашена „категорија” којој се обраћа, због тога
домет „уметничког дојма” слаби.
Протест против наоружавања Украјине у Берлину, 25. фебруар 2023. (Фото: Reuters/Christian Mang)
У Украјини се брани агресивна геополитика усмерена ка „тврдој контроли” Римленда. Бране се интереси мултинационалних
компанија које узимају све што се узети може – од обрадивог земљишта до критичне инфраструктуре. Бране се профити лоби
група окупљених око „енергетских џинова” и војно-индустријског комплекса. Брани се безобално доштампавање стотина
милијарди долара сваке године, који се упумпавају у систем захваљујући овом конфликту. Брани се одржавање актуелне
политичке елите која нема одговоре на бројне друге кризе…
Планиране расправе у Минхену о томе како одбранити оно што треба бранити отишле су другим током након догађаја
у Авдејевки. Забринутост се није могла сакрити. Зато се стиче утисак о појави страха од пораза.
Колико има људског капитала, средстава, времена и политичке стабилности да се нова стратегија осмисли и имплементира? То
је велико питање и за неолибералну елиту. Насупрот досадашњим плановима, у наредним месецима све организације које служе
за одржавање неолибералног поретка биће приморане на импровизације – од НАТО, преко ЕУ до Г7. Могуће и на неке исхитрене
и непромишљене потезе током импровизација. Превелики је улог, а стара стратегија постаје неупотребљива.
БОНУС ВИДЕО:
Dušan Proroković: U trećoj godini ukrajinskog rata, Zapad prelazi na novu strategiju |
Свет
Novi Standard
YouTube 45K
Правила коментарисања форума Novi Standard
Молимо вас да се држите правила опште пристојности и да не вређате Got it
ауторе и друге коментаторе.
3 Коментара
1 Пријава
Име
Топлица − ⚑
pre 5 dana
Пробише нам уши галамом како ће их Русија угрозити доласком у Украину. Јесу ли њихови
становници толоико необразовани да их је тако лако обмањивати ? Има ли икога на Планети
ко не зна да је Украина од памтивека била Русија, а Европа мирно спавала ?! Наравно осим у
случајевима кад је сама нападала !
Ово је тактика за идиоте; колико јучер су се бојали Русије у Источном Берлину, сад у Украини а
сутра би у Нижњем Новгороду, па Магнитогорску, Новосибирску . . .! И увек би било
оправдање њихова сопствена угроженост ! Молимо се Богу да и овог пута "неће да може !"
2 0 Одговорити ⥅
дулебг − ⚑
pre 10 dana edited
Смешна су тумачења по којима Украјина губи, јер нема довољно наоружања. Украјина је
изгубила језгро регрутације и већ одавно чепрка по 2. и 3.позиву. Од самог почетка има
проблема са својим Русима који не знају зашто треба да гину. На то још НАТО-обука која је
базирана на спаљивању Индијанаца - таман да помути мозак руској школи украјинских
кадрова.
2 0 Одговорити ⥅
Milovan Todorovic − ⚑
pre 10 dana
👌
....
🤝
0 0 Одговорити ⥅