Милан Вулевић, члан Општинског већаСкуштине оопштине Нови Београд

СТАВ КПЈ ПРЕМА РАЗГРАНИЧЕЊУ НР СРБИЈЕ СА ДРУГИМ

ЈУГОСЛОВЕНСКИМ РЕПУБЛИКАМА НАКОН II СВЕТСКОГ РАТА
(ТЕРИТОРИЈАЛНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ)

'Republiчke granice u drugoj Jugoslaviji bile su komunistiчka improvizacija

po formuli oslobaђaњa svih naroda i narodnosti od velikosrpskog
hegemonizma. To je znaчilo da Srbija moжe biti samo onolika koliko
preostane kad se svi drugi namire

Momчilo Pavloviћ

Питање државних граница и унутрашња територијална подела од великог је значаја

за сваку државу посебно када је реч о држави каква је некада била Југославија. У којој се
мери разграничење дојучерашњих чланова јединствене државне заједнице правично реши,
то у многоме зависе и односи садашњи и будући. То подразумева, за почетак, скидање
вишедеценијског тамног вела око разграничења Републике Србијенакон Другог светског
рата.

Унутрашња територијална подела Краљевине Југославије

Вишедимензионалност територијалног проблема и разграничење Србије почиње са

територијалном поделом Југославије између два рата. Иза тога је наступило комадање
Југославије од стране окупационих сила и стварање квислиншких творевина ос стране
окупационих сила. Уз решавање спорних питања са суседним земљама припреман је и
терен за образовање федеративне заједнице и утврђивање
административнотериторијалних граница федералних јединица

Коминтерна и комунистичка критика великосрпске хегемоније

Коминтерна је у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. видела само

територијално проширење Србије после империјалистичког рата, а у самој Краљевини
српску „мини-империју” . Југословенски комунисти су сматрали да је Краљевина СХС
"држава у којој владајућа класа једне нације угњетава остале нације" . Они су

1
"хегемонистичку политику великосрпске буржоазије" сматрали стубом балканске
контрареволуције и главну препреку стварању Балканске федерације. КПЈ је сматрала да
је основни узрок националних супротности у Југославији наслеђе колонијалне политике
српске буржоазије из балканских ратова у Македонији и против Албаније, и њена
хегемонистичка политика у новој држави. Комунистичка партија Југославије је свој
задатак видела у одлучној борби против националног угњетавања, а за самоопредељење
народа:

„Због свега тога дужност је Партије да са организацијама радних маса угњетених

нација води заједничке отворене борбе за право на отцепљење, односно да помаже
покрете угњетених нација у циљу формирања независних држава како Хрватске,
Словеније, Македоније и Црне Горе, тако и ради ослобођења Албанаца“. - —
Резолуцији КПЈ о националном питању, од 25. новембра 1924

Комунистичка партија се није задовољавала само борбом за самоопредељење,

непрестано наглашавајући половичност таквих мера и подсећајући да је једино истинско
решење националног питања на Балкану стварање Балканске федеративне републике.
Средином 1930-их година, КПЈ ублажава став по питању опстанка Југославије, сматрајући
да је могуће њено преуређење на федералним основама.

ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО НЕЛЕГАЛНОМ РАЗГРАНИЧЕЊУ

- OD DREZDENA DO AVNOJ-а
Paradoksalno je da je proces fragmentiraњa Srbije чesto bio стваран од сопственевених
комуниста. Kao da zakљuчci kongresa Komunistiчke partije Jugoslavije odrжanog u Drezdenu
1928. nisu изгубили на актуелност1
У исто време док су у Србији формиране Аутономне области као државе у држави,
Милован Ђилас одбија захтев Далматинских комуниста да и Далмације добије
аутономију.Они су да образлагали чињеницом да она никад није била у историји под
влашћу Загреба, Ђилас је Одговорио да је Далмација најхрватскији део Хрватске. Титове
"замишљене сам Привремене Административне линије које спајају Висе него што
раздвајају '" постале трајне доношењем закона о територијалном устројству Србије и

1
www.b92.net/mobilni/info/, 24.09.2013

2
осталих федералних јединица у раздобљу 1946-1947. године.Историчари подсећају на
закључак тог конгреса, да се мора срушити империјалистичка версајска творевина
Југославија' у којој је великосрпска буржоазија подјармила Словенце, Хрвате, Црногорце,
али и велике области Србије које припадају Албанцима, Бугарима. и Мађарима. КПЈ је
тада позвала у оружану борбу за независну Хрватску, Црну Гору, Словенију и Македонију.
Наглашено је да се оружана побуна мора пренети у Србију и позван је великоалбански
'Косовски комитет' да подигне свеопшти устанак. Мађарима је такође обећана помоћ у
борби за одвајање Војводине

ПОДУДАРНОСТ СТАВОВА РЕЖИМА И КОМУНИСТА

– бановине и територијално организовање КПЈ
Од бројних утицаја на будућу територијалну поделу Југославије имале су поделе
Југославије на бановине (1929, 1931 и 1939. године) што је доста утицало на област
деловања организационих делова КПЈ. На тој основи образовани су комитети КПЈ за
Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору, Македонију, Војводину,
Далмацију. Из Покрајинског комитетрта КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и
Метохију 1937. године издвојена је партијска организација Косова и Метохије и
створен Обласни комитет ЦК КПЈ који је би непосредно везан за ЦК КПЈ.
Покрајинск комите КПЈ за Војводину покривао је садашњу ттериторију Војжводине (без
Панчева које је било у сасатаву Београда), Барању, целокупни Срем (без обзира што је био
подељен између Дунавске, Дринске и Хрватске бановине.
Када су у питању касније успостављене републичке границе једино је сигурно да не
построји њихов правни легалитет, јер су октроисане, а не легитимно и на начин како се
у правно регулисаном свету успостављају. Делимични правни легалитет утврђиван
послератним територијалним разграничењима (и погодбама) нису од неког правног
и праведног значаја , немају правни значај јер су засниване на неправном чину.

„СЛУЧАЈНЕ“ ПОДУДАРНОСТИ?
Федерализам на широј основи, од седам федералних јединица, први пут се спомиње
у резолуцији Сељачко-демократске коалиције (коалиција између хрватске сељачке
странке и самосталне демократске странке) 1928 године. Решења која су прихваћена на

3
другом заседању АВНОЈ-а скоро су истоветна са планом који су смислили (ко би
други него) Британци. Још 1935 Велика Британија је сугерисала Југославији да прихвати
федерализам. Такав вид федерације на широј национално-историјској основи (Србија,
Хрватска, Словенија, Црна Гора, Македонија, БиХ а су чак предлагали да и Војводина буде
република) је представљен у пројекту Роберта Ситона Вотсона који је 1936 посетио
Југославију и састао се кнезом Павлом и режимским и опозиционим лидерима
предлажући овај вид федерације као решење националног питања.
Овакав вид федерације су још тада прихватилa KПJ: Став о праву народа на
смоопредељење до отцепљења заузет је још на Tрећем конгресу КПЈ децембра 1924.

АВНОЈЕВСКЕ ОДЛУКЕ -
ОСНОВА ЗА НЕЛЕГИТИМНО КРЕИРАЊЕ НОВИХ ГРАНИЦА

Авнојске границе су Пандорина кутија српских територијалних и националних

проблема проблема извођених по нотама „Црвеног Ватикана“ и његове секције,КПЈ
О територијалној подели унутар Југославије вероватно је данас најделикатније
питање које је зачето крајем Другог светског рата а кулминирало је разбијањем
Југославије. Дaнас је ово питање отворено углавном у функцији дневне политике, посебно
када је у питању Србија. Поред традиционалне суздржљивости научних радника, велики
проблем представља недостатак најзачајнијих писаних извора како најаранији ни
савремени период, татко и постојање писаних извора, тако и јасних принципа по којима је
територијална подела вршена у целом пероду постојања Југославије, од њеног стварања
1918. године до проглашења федералне заједнице 1945 и доношења Устава 1946. године
Разграничење НР Србије са другим југословенским републикама у одлучујућу
улогу имале су Коминтерна и КПЈ, односно њени именовани функционери. Тезе које
се од 1945. године протурају да су у питању природно настале границе, је без икакве
реалне основе. Имајући у виду тадашње односе центара моћи (једнопартијски систем,
револуционарни волунтаризам, некомпетентност, пристрастност, доминација хравских
комуниста), такву одлуку, ако не постоје одговарајући правни акти, могао је да донесе
Политбиро ЦК КПЈ, његов ужи део, или Јосип Броз Тито који досеже још у време
међуратног цртања граница нових држава на развалинама Краљевине СХС, односно

4
Краљевине Југославије2
Документа доказују да је Броз већ на заседњу Авноја 1943. креирао границе
будућих република нове Југославије, само је Србију оставио недефинисану. Српске
делегације на том скупу није било, али је` као делегат Србије представљен хрватски
политичар др Иван Рибар, председник Авноја - исти човек који је на Првом заседању
Авноја у Бихаћу, годину дана раније, био представник Хрватске!

АВНОЈ-евске границе3
Територијална разграничења позната су и као Авнојске границе под чиме се
подразумевају данашње границе држава бивше Југославије, односно данашње
међународне границе настале на темељу насилног разбијања СФРЈ, односно територије
федералних јединица - будућих република - које су 1945. и 1946. провеле посебне
комисије под формалним надзором АВНОЈ-а. Приликом разграничења су се историјски
критерији у већој мери поштовали једино у случају Босне и Херцеговине, чија је
територија одговарала некадашњем аустро-угарском кондоминију успостављеном након
анексије 1908. године и Словенији4
Најтеже питање на које треба дати одговор јесте ко је, како, на основу којих
критеријума остварио територијалну поделу између установљених федералних
јединица после Другог светског рата, односно утврдио међурепубличк разграничење –
касније границе које су разбијањем Југославије, а по „правди“ Бадентерове комисије
постале државне уз касније корекције на штету српског народа. У досадашпњим
историографским истраживањина, објављеној историјскјој грађи, правној и политичкој
литературу нема ни трага о документима коja откривају суштину проблема. Сва правна
документа која кaснијег датума, од 1945. године па надаље као што су Закон о за изборе
за Уставотворну скупштину, 1945. године, закони федералних јединица о
територијалној подели на уже територијалне заједнице заснивају се на већ
успостављеном стању за које не постоји званични документ како је све то у том
„постреволуционарном стању“ изведено.
Имајући у виду поратни период од 1945. године и стварне центре моћи , ако не

2
srpskinacionalisti.com ., forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php 27.09.2008.
3
sh.wikipedia.org/wiki/Avnojske_granice
4
Prema:www.riznicasrpska.net 04.03.2011. -

5
постоје прави правни акти, њих је могао да доноси Политбиро ЦК КПЈ, део његовог
најужег руководства
Документа доказују да је Броз већ на заседњу Авноја 1943. креирао границе
будућих република нове Југославије, само је Србију оставио недефинисану. Српске
делегације на том скупу није било, али је` као делегат Србије представљен хрватски
политичар др Иван Рибар, председник Авноја - исти човек који је на Првом заседању
Авноја у Бихаћу, годину дана раније, био представник Хрватске!
Генерално гледано кључне одлуке доношене су у уском кругу људи, Тито, Ђилас,
Кардељ, евентуално Ранковић. Није проблем у томе што су сви хрватски комунисти били
прво Хрвати, па онда комунисти, словеначки такође. Проблем је што нико није заступао
српске интересе. 'Републичке границе у другој Југославији биле су комунистичка
импровизација по формули ослобађања свих народа и народности од великосрпског
хегемонизма. То је значило да Србија може бити само онолика колико преостане кад се сви
други намире', сматра Павловић. Титове 'замишљене и привремене административне
линије које више спајају него што раздвајају' постале су трајне доношењем Закона о
територијалном устројству Србије и осталих федералних јединица у раздобљу 1946-1947.
године.
Авнојевска картографија није случајна, а авнојевске нелигитимне одлуке -
нелегитимно су третирали разграничење будућих федералних јединица

2.

ПОСЛЕРАТНА УНУТРАШЊА АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРИТОРИЈАЛНА

ПОДЕЛА ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКА.
„Границе република и покрајина у СФРЈ непогрешиво су пратиле закључке
Дрезденског конгреса иза којих је стајала Коминтерна - „црвени Ватикан“.
Тадашње комунистичке власти у Москви нису опраштале Србији што је
пружила уточиште прогнаницима, „белим“ Русима“. 5

5
Komunisti tražili Hrvatsku do Zemuna , www.novosti.rs-Komunisti-trazili-Hrvatsku... 23.09.2013.

6
 Када је реч о утврђивању државних граница Југославије током и после Другог
светског рата (1944-1953.) сачувано је довољно историјских извора, што није случај када
се ради о утврђивању међурепубличких граница.
За унутрашњау администратитвино-трериторијалну- поделу између република,
осим за нека, углавном, мања међурепубличка разграничења која су трајала од 1945-1956.
године , не постоји никакав писани или други вид документа који може да послужи
као историјски извор да је питање међурепубличких граница решавано од стране било
којег државно и партијског органа изузев сагласности Политбироа ЦК КПЈ на предлог
Комисије за привреммено разграничење између Хрватске и Војводине.

ИЗВОРНИ ДОКУМЕНТИ НЕ ПОСТОЈЕ

Када су у питању међурепубличке границе није реч о томе да архивски извори
нису сачувани већ чињеница да о њима надлежним државни државни органи нису
ни разматрали ни решавали
Изворни документи о питању разграничења република нису познати6,као да се о
томе није расправљало ни на једном органу или форуму. Као да су прешутно прихваћане
границе које су 'дане' или одређене одозго, без озбиљне расправе. На питање зашто је тако,
одговор се може наћи у општој атмосфери и идеолошком заносу интернационализма или
партијског става или пропаганде о неважности граница унутар Југославије .Интерне
границе успостављене послије рата највише погађале српски народ. Покрајинске
административне линије сада се поново користе за дестабилизацију Србије

НЕПРИНЦИПИЈЕЛНОСТ У ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈИ ФНРЈ

Када су у питању међурепубличке границе није реч о томе да архивски извори
нису сачувани већ чињеница да о њима надлежни државни органи нису ни
разматрали ни решавали легитимна права Србије.7
У уговору из 1878, док је основ за формирање Хрватске била Србија Бановина из
1939, умањена за БиХ. Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду,
6
www.tportal.hr/..
7
Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu BALKANSKI PROBLEMI S GRANICAMA - Press Online,
28.12.2008.;
www.pressonline.rs/info/politika/.../balkanski-problemi-s-granicama.html
28.12.2008. - Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

7
проследио је своје истраживање од пре више од Двадесет година о разграничавању
новонасталих република СФРЈ. Чавошки каже да је најпроблематичније то што су за
различите републике одређиване границе на различитим принципима. Тако су за Србију и
Црну Гору као основ узимане територије из периода прије балканских ратова. Словенија је
добила границе Дравске бановине из 1929. године, Босна и Херцеговина
Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду, проследио је своје
истраживање од пре више од двадесет година о разграничавању новонасталих република
СФРЈ.8 Чавошки каже да је најпроблематичније то што су за различите републике
одређиване границе на различитим принципима.9 Тако су за Србију и Црну Гору као основ
узимане територије из периода пре балканских ратова. Словенија је добила границе
Дравске бановине из 1929. године, а Босна и Херцеговина границе по Берлинском уговору
из 1878, док је основ за формирање Хрватске била Хрватска бановина из 1939, умањена за
БиХ.
Генерално гледано кључне одлуке доношене су у уском кругу људи, Тито, Ђилас,
Кардељ, Ранковић евентуално. Није проблем у томе што су сви хрватски комунисти били
прво Хрвати, па онда Комунисти, Словеначки такође. Проблем је што нико није заступао
интересе Српске. Деловало се по директиви “Што слабија Србија, то јача Југославија“.
је реликт Црвеног Ватикана, Коминтерне.

АНУЛИРАЊЕ ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

Tito i Ђilas су, по доступним изворима анулирали су границе Србије из 1918.

године, jer ih komunisti nisu priznavali10. Razgraniчeњe s Vojvodinom је спорно у том
смислу указујем у краћим цртама на неке од (углавном) непринципијелности
територијалних разграничења:11

1 Хрватска и НР Србија су поделиле некада јединствени Срем, чији је западни

део припао Хрватској, а источни новоствореној Аутономној покрајини Војводини,

8
9
10
Tito i Đilas су, по досупним изворима анулирали су границе Србије из 1918
11
Isto

8
 која је постала саставни део Србије..
2 Србија и Црна Гора су поделиле Санџак, углавном на темељу етничких
критерија.. Спор око припајања два села Пљеваљима био је скоро занемарљив и
решив.
3 НР Србија је, након дуготрајних преговора, решила са БИХ проблем -
разграничење од Зворника до ушћа Дрине у Саву.
4 Србија је са Македонијом територијално разграничење је, након много перипетија,
решено по етничком принципу
5 Административне границе Србије и Косова и Метохије такође нису потпуно
"Авнојске", Космет није третиран на Другом заседању АВНОЈ-а, нити на
Бадинтеровој комисији на основу које су разграничене сецесиионистичке
југословенске републике

Бивше југословенске републике, још увек не знају где су им границеi

КО ЈЕ ЦРТАО ГРАНИЦЕ
Бивше југословенске републике, још увек не знају где су им границеii
Проф. др Коста Чавошки истиче да је Моша Пијаде на Седници Уставотворног
одбора Савезне скупштине у децембру ‘45. рекао да су републичке границе настале
природним путем. „Разграничење спада у компетицију читаве земље. Према томе, ако се
појави спор, свршиће га Скупштина, а ако се не појави, остаће какве су границе
природним путем настале", рекао је Моше Пијаде.

Проф. др Коста Чavoшki12 istiчe da je Moшa Pijade na Sednici Ustavotvornog odbora

kompeticiju чitave zemљe. Prema tome, ako se pojavi spor, svrшiћe ga, a ako se ne pojavi,
ostaћe kakve su granice prirodnim putem nastale", rekao je Moшe Pijаde.

Republiчke granice u drugoj Jugoslaviji bile su komunistiчka improvizacija po

formuli „ Savezne skupшtine u decembru 45. rekao da su republiчke granice nastale prirodnim
oslobaђana svih naroda i narodnosti od velikosrpskog hegemonizma“. To je znaчilo da
Srbija moжe da kolokvijalno nazivaju avnojevskim, to vrhovno komunistiчko ustavotvorno telo
12
Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu BALKANSKI PROBLEMI S GRANICAMA - Press Online,
28.12.2008.; www.pressonline.rs/info/politika/.../balkanski-problemi-s-granicama.html

9
u procesu razgraniчenja nije imao udela jer je u ratnim uslovima odluke donosilo najuжe
rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije. Ili nekolicina љudi oko Josipa Broza: Kardelj,
Ranković, Ђilas. bude samo onolika koliko preostane kad se svi drugi namire - smatra dr
Pavloviћ.

РАЗГРАНИЧЕЊЕ НР СРБИЈЕ

Dokumenti pokazuju da je Broz veћ na zaсedaњu Avnoja 1943. kreirao granice republika
nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefiniсanu. Srpske delegacije na tom skupu nije
bilo, ali je kao zastupnik Srbije predstavљen hrvatski politiчar Ivan Ribar, predsednik Avnoja.
Isti чovek je na Prvom zasedaњu Avnoja u Bihaћu, godinu dana ranije, bio predstavnik Hrvatske!
Ipak, ni on, ni delegati nisu donosili kљuчne odluke. U staљinistiчkom duhu KPJ o sudbini
Srbije i Srba odluчivao je i tada i kasnije Broz i veoma uzak krug љudi oko њega.
Republiчke granice u drugoj Jugoslaviji bile su komunistiчka improvizacija po
formuli „oslobaђaњa svih naroda i narodnosti od velikosrpskog hegemonizma“. To je
znaчilo da Srbija moжe da bude samo onolika koliko preostane kad se svi drugi namire -
smatra dr Pavloviћ.13
Релевантна литератна и личности „новог доба, новог човека“које наводимо иду у
прилог нашег мишљења14:
 Документа од 1941-1945. године о конституисању Федералне Југославије (АЈ,
Збирка АВНОЈ-а.1943/79.);
 Документи о државним границама (од бр. 27-28),
 Oпште питање разграничења (од бр. 29-369);
 Разграничење између Народних Република – бр.34Р
 Rазграничење између Србије (Војводине) и Хрватске (од бр. 37-47)

3.1 ГРАНИЦА СА ХРВАТСКОМ

Чим се власт у Загребу променила, врх Комунистичке партије Хрватске на
челу с Андријом Хебрангом тражио је да његова народна република задржи
13
www.slideshare.ne
14
Миодраг Зечевић, Границе и унтршња територије Југославије, Грађевинска књига, Београд, 1991

10
 границе Павелићеве НДХ. О томе постоје и одређени извори.
3.1.1. ХРВАТАСКА ДО ЗЕМУНА
Комунисти су тражили Хрватску до Земунa15

Цртане границе између НР Србије и Хрватске имају дужу прердисторију и на крају

су постале државне, али на штету Србије. Већ на заседању Авноја у Јајцу ударени темељи
будуће разградње коју је Бадинтерова комисија само потврдила

План хрватских комуниста о колонизацији Војводине није успео

Po prvobitnom planu kolonizacije bilo je predviđeno da tri petine kolonizovanih budu

hrvatske nacionalnosti. Kako nije došlo do međurepubličkog razgraničenja u potpunosti shodno
hrvatskom planovima, akcenat naseljavanja stavljen je na Baranju, da `se u njoj izmeni
nacionalna struktura u korist hrvatskog stanovništva 16

ОТИМАЧИНА СРПСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ

Хрватска је била одлучна да узме Срем, са Земуном, комунисти у Београду су

ћутали, и данас би ушће Саве у Дунав вероватно била погранична зона да се у ту
причу, у Загребу, није умешао један Србин из Обровца17

Кад су оно комунисти, дошавши на власт, цртали „административне линије“ између

шест тек успостављених република, упакованих у Федеративну Народну Републику
Југославију, Србија је добро и прошла, имајући у виду ко је бранио њене интересе. Осим
што су јој натоварили два тега у виду аутономних покрајина – Војводина и Косово и
Метохија – Србија је замало остала без једног дела данашње Војводине, упркос томе
што је већ било припремљено додељивање Барање Хрватској, Барање која је до 1945.
године административно, географски и животно саставни део Војводине. Али,
хрватске интересе бранили су мозгови са далекосежним плановима, мозгови који су
знали да ће тада исцртане линије кад-тад постати државне, међународно признате
границе. Комунисти су тих година делимично – у целости је било неизводљиво –
остварили програмске смернице са Четвртог конгреса КПЈ, одржаног 1928. године у
15
www.novosti.rs-Komunisti-trazili-Hrvatsku...23.09.2013.
16
Sporovi: Granica u Dunav potonula, Novosti.rs, www.novosti.rs
17
Хрватска тражи део Србије - Vijesti iz Krajine, regiona i svijeta ...
www.krajinaforce.com Vijesti iz Krajine, regiona i svijeta 13.01.2012.

11
Дрездену, али су припремили терен да се тај застрашујући, антисрпски Програм, једнога
дана оствари.18

ОДБРАНА СРЕМА ПЛАЋЕНА ГЛАВОМ19

ВИСОКА ЦЕНА ОДБРАНЕ СРЕМА20

Одважни Србин и комуниста, Душан Бркић схвата и одбацује антисрпску линију
југословенског комунизма и тражи за свој народ оно што су Хрвати комунисти тражили за
свој. Улaзи у отворени сукоб са Владимиром Бакарићем. Чувши неке од гореспоменутих
изјава о повлачењу „административних линија“ између република и народа, Бркић одлази
на разговор са Бакарићем и тражи да му овај објасни на основу чега, којих историјских и
других права, Хрватска хоће Срем, све до последње стопе Земуна.. За разлику од других
Срба комуниста, Душан Бркић схвата и одбацује антисрпску линију југословенског
комунизма и тражи за свој народ оно што су Хрвати комунисти тражили за свој. 21

Сва тројица – Душан Бркић, Раде Жигић и Станко Опачић завршавају на

Голом отоку. Жигић тамо окончава живот, а Бркић се по изласку из затвора сели у
Београд. Ту су га, ни крива, ни дужна, 1975. године оптужили за „контрареволуционарно
деловање“ и осудили на казну затвора у трајању од осам година. Бркић је умро 2000.
године. Tреба ли Србија само Душану Бркићу да захвали што се данас са Хрватском не
граничи ту, испод Калемегдана.22
Комисије које је водио Милован Ђилас са неколицином комунистичких
функционера, после само неколико дана боравка на терену, изводиле су "одокативно"
импровизоване бране са далекосежним последицама.
Разбијање Југославије, а потом агресија, потврдили су да су честити људи указали
на неправде према Србији и Србима као и накарно цртање цртање како републичких
граница, тако и даље отимање делова територије Републике Србије.

18
Хрватска тражи део Србије - Vijesti iz Krajine, regiona i svijeta ...www.krajinaforce.com Vijesti iz
Krajine, regiona i svijeta, 13.01.2012.
19
Како је Душан Бркић сачувао Срем у Србији - Печат, ww.pecat.co.r srbiji/08.03.2013. -
20
Ратко Дмитровић , ПЕЧАТ
21
У данашњим историјским архивима нове Југославије, загребачким и београдским, податак о овом разговору тешко ћете
пронаћи, чак и то да је одржан, али његов значај је такав да објашњава управо ово игнорисање.
Бркић је успео да неутралише амбиције Хрватске да Срем и делове Бачке (Сомборски и Суботички округ) укњижи у
своје катастарске књиге..
22
Ратко Дмитровић, Како је Душан Бркић сачувао Срем у Србији, Печат, 9.3.2013

12
 Недосањани сан Хрватских националиста сејан је и после рата Спорови око
разграничења Србије и Хрватске и даље је актуелно – Granica је u Dunav potonula.23 Србија
и Хрватска већ 20 година не могу да реше Спор о 145 километара линије између две
земље. Рад комисије међудржавне је без резултата, међународна арбитража је све ближа
иако је по свим међународно-правним документима и искуствима - средина Дунава је
природна и једина реална граница Srbija i Hrvatska veћ 20 godina ne mogu da reшe spor o
145 kilometara linije izmeђu dve zemљe. Rad meђudrжavne komisije је bez rezultata,
meђunarodna arbitraжa je sve bliжa иако је по свим међународно-правним документима и
искуствима
Србија и Хрватска већ 20 година не могу да реше Спор о 145 километара линије
између две земље. Рад комисије међудржавне је без резултата, међународна арбитража је
све ближа иако је по свим међународно-правним документима и искуствима - средина
Дунава је природна и једина реална границa 24

3.2. МАКЕДОНИЈА

Македонија је направљена као држава повлачењем границе на импровизован начин,

због чега су се побунили Срби из општине Вратничке и села око Тетова. Писали су писмо
Петру Стамболићу, али кад су кренули код њега у Београд ухапшени су. Тиме се
отприлике завршава разграничавање република.
Затим се доноси Устав који каже да је Југославија федерација коју чине републике
које имају право на самоопредељење укључивши и отцепљење и уједињење с другим
народима. То практично значи да је Македонија могла да одлучи да се прикључи
Бугарској.25

СПОРНЕ ГРАНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОСЛЕ РАЗБИЈАЊА

ЈУГОСЛАВИЈЕ26

Бивше југословенске републике још увек не знају где су им границе. Од

Пиранског залива до Дунава, од Уне до Превлаке, ни двеипо деценије откако је свако

23
Granica u Dunav potonula www.novosti.rs, 01.03.2012.
24
Македонија могла да одлучи да се прикључи Бугарској. forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.
25
Истп
26
www.srpsko-nasledje.rs/

13
кренуо својим путем, бивше републике Титове Југославије не знају где им се тачно
протежу границе. Воде се игре без граница.

Србија ни данас нема међународним уговором дефининисане међе са

Хрватском, Црном Гором и Босном и Херцеговином.27

Београд са Хрватском и БиХ води преговоре о границамаСрбија овде полази од

одлуке из 1945, по којој је граница Војводине (СР Србије) према Хрватској одређена
Дунавом од мађарске границе до Илока.28 Од 1945. до 1991. године та граница није
измењена ниједним другим законом. Хрватској ово не одговара јер је, због промене тока
Дунава,

Problematiчne taчke su hidroelektrane „Zvornik" i „Bajina Baшta" poшto bosanska

strana smatra da polaжe pravo na eksploataciju dela kapaciteta tih elektrana. Joш su dve
problematiчne taчke: жelezniчka pruga Beograd-Bar, koja jednim delom ulazi u teritoriju BiH, i
graniчni prelaz kod Priboja.

Гranica sa BiH je odreђena u 95 odsto, s tim шto postoje чetiri problematiчne taчke:
kod HE Zvornik, kod HE Bajina Baшta, na pruzi Beograd-

Косово је велики геополитички проблем Балкана. Из чињенице да Македонија и

Црна Гора признају сецесионистичку тзв „Републику Косово“, произилази и проблем
утврђивања државне границе с тим земљама.Bar i na prostoru opшtina Priboj i Rudo.

Kosovo je veliki geopolitiчki problem Balkana. Iz чiњenice da Makedonija i Crna

Gora priznaju secesionistiчku tzv „Republiku Kosovo“, proizilazi i problem utvrђivaњa drжavne
granice s tim zemљama.

ДРОБЉЕЊЕ СРБИЈЕ: АУТОНОМИЈЕ – САМО СРБИЈИ

Само су у Србији створене две аутономије, покрајина Војводина и област Космет, а
у последњем тренутку одустало се од треће - Санџака. Импровизоване комунистичке
скупштине Војводине и Косова и Метохије донеле су „одлуку о прикључењу Србији“, као
27
Bivše YU republike ne znaju gde su im granice D. R. ĐORĐEVIĆ | 22. decembar 2012.
28
books.google.com

14
да никада нису биле њен део. Тиме је потпуно анулирана претходна историја. 'Генерално
гледано, кључне одлуке доношене су у уском кругу људи, Тито, Ђилас, Кардељ,
евентуално Ранковић. Није проблем у томе што су сви хрватски комунисти били прво
Хрвати, па онда комунисти, словенски такође.„Проблем је то што нитко није заступао
српске интересe'“. 29

ВОЈВОДИНА –КРOJAЧKA РАДИОНИЦА САЛОНА КПЈ

План хрватских комуниста о колонизацији Војводине није успео30

Po prvobitnom planu kolonizacije bilo je predviđeno da tri petine kolonizovanih budu

hrvatske nacionalnosti. Kako nije došlo do međurepubličkog razgraničenja u potpunosti shodno
hrvatskom planovima, akcenat naseljavanja stavljen je na Baraњu, da se u њoj izmeni nacionalna
struktura u korisи hrvatskog stanovniшtva

ЂИЛАСОВА КОМИСИЈА

АВНОЈ је именовао Милована Ђиласа –председник Комисије, Вицка

Крстуловића, Милентија Поповића, Јована Веселинова – Жарка, Јерка Златарића.
Учесници у територијилалном разграничењимa су и: Бево, Марко, Ђидо, Црни,
Моша, Андрија, (илегална, добро упамћена имена?), Др И.Рибар, М. Перуничић, Јаша
Продановић. Влада Зечевић, Лазар Удовички, Љубодраг Ђурић Јован, Живко Пауновић.,
Митар Бакић, Миладин Поповић, Павле Јовићевић, Светозар Вукмановић Темпо...

Ђиласова комисија је разграничавање Војводине обавила за само недељу дана,

колико је потрошила на обилазак неколико села од Срема до Барање. Одлучено је да
вуковарски округ и Барања, у којима је сеоско српско становништво било већинско,
ипак треба да припадне Хрватској.Упркос протестима Барањаца, да никад нису били део
Хрватске и да су се 1918. први прикључили Србији, Ђиласова комисија их је ставила под
шињел Загреба. 31

Komisije koje je vodio Milovan Ђilas s nekolicinom komunistiчkih funkcionera, posle

samo nekoliko dana boravka na tеrenu, izvodile su „odokativno“ improvizovane zakљuчke, ali

29
Према:Борис Субашић Комунисти тражили Хрватску до Земуна..www.novosti.rs/ 13. септембар 2013.
30
U crtanju granica ukinuli Metohiju, a predali Kosovo ...www.novosti.rs/..24.09.2013
31
www.novosti.rs,

15
sa dalekoseжnim posledicama.

Ђиласова комисија је разграничавање Војводине обавила за само недељу дана,

колико је потрошила на обилазак неколико села од Срема до Барање. Одлучено је да
вуковарски округ и Барања, у којима је сеоско српско становништво било већинско, ипак
треба да припадне Хрватској. Оправдање је пронађено у податку да је 1945. Хрвата било
више у градовима. Потпуно је занемарено да је у градским срединама током рата
дошло до највеће промене националне структуре због убијања и покатоличавања
Срба, као и због колонизације коју су извеле власти НДХ.32
„Сада чујем да је та (хрватска) већина настала тако што су усташе бежале из
Херцеговине и Босне и насељавале се тамо. То је за наша тадашња гледања био наш народ.
Зликовце смо обично стрељали, они су бежали пред нама, а о женама и деци – ми нисмо
бринули“ – казивао је Ђилас 1989. године.33
„Броза и структуру око њега интересовало је првенствено како што више увећати
Хрватску не марећи ни за етнички, ни за историјски принцип, осим онога који је био
развијен код хрватске мегаломаније. А да би се овај план реализовао требало је претходно
што више размрвити српски простор“– наводи др Момчило Диклић34

ИЗГУБЉЕНА БОРБА ЗА БАРАЊУ

По првобитном плану колонизације било је предвиђено да три петине
колонизованих буду хрватске националности. Како није дошло до међурепубличког
разграничења у потпуности сходно хрватском плановима, акценат насељавања стављен је
на Барању, да се у њој измени национална структура у корист хрватског становништва“ –
открива др Диклић.35
Упркос протестима Барањаца36, да никад нису били део Хрватске и да су се 1918.
први прикључили Србији, Ђиласова комисија их је ставила под скуте Загреба.37

32
Isto: Потпуно је занемарено да је у градским срединама током рата дошло до највеће промене националне структуре
33
www.novosti.rs -24.09.2013. - Зликовце смо обично стрељали, они су бежали пред нама, а о женама и деци - ми нисмо
бринули – изјавио је Милован Ђилас
34
zlocininadsrbima.com/Novost.1.10.2014
Др Момчило Диклић говори како је у западним српским регијама решено српско национално питање по принципу
Милета Будака Срби - свесно жртвован народ - www.zlocininadsrbima.com
35
www.novosti.rs/. -У-цртању-граница-укин...24.09.2013
36
Упркос протестима Барањаца
37
www.novosti.rs

16
 TITO ЈЕ ODREDIO SUDBINU KOSOVA38,
- ИБ ПОКВАРИО ТИТОВ ПЛАН39

Тито је 1945. и 1946. у интервјуима страним медијима отворено говорио да ће

Аутономна област Косово и Метохија бити припојена Албанији. На питање новинара
„Асошијетед преса“ шта ће бити с овим делом Србије, Броз одговара:
 Зависи какав ће режим бити у Албанији. Ако дођу комунисти на власт оно може
бити припојено Албанији.
Енвер Хоџа је у својим успоменама навео да му је Тито крајем јуна 1946. обећао да
ће Косово и друге крајеве Југославије где живе Албанци уступити Албанији чим се створи
балканска федерација. Едвард Кардељ је приликом посете Москви 1947. најавио Стаљину
да ће КиМ бити уступљени Албанији. Тај план није остварен због Резолуција
Информбироа.

Срамна улога Петра Стамболића

Za ime Petra Stamboliћa vezuje se i otcepљeњe dela Raшkog okruga i њegovo pripajaњa
„Аutonomnoj oblasti Kosovo i Metohija“. Teritorijalna promena na prostoru severnog Kosova
izvedena je 1959. tako шto su Kosovskoj Mitrovici pripojeni srezovi Leposaviћ i Leшak, gde su
veћinom жiveli Srbi. Zvaniчno obrazloжeњe bilo je da taj deo gravitira ka Mitrovici zbog
rudnika. Stvarni razlog bilo je obezbeđivaњe dovoљno glasova za izbor Petra Stambolića meu
посланике Savezne skupшtine. Tito је odredio sudbinu Kosova40, али аdministrativni potez na
severu јужне pokrajine nikada nije bio „oficijelan"

Albanci sa Kosova i Metohijе se u komunistiчkim krugovima 41prvi put pomiњu na

partijskom zasedaњu u Drezdenu 1928.. Tada se govorilo o pravima svih naroda Kraљevine SHS
i nacionalnim maњinama Albanaca i Maђara.

ГОРКИ ПЛОДОВИ ПОСЛЕРАТНОГ РАЗГРАНИЧЕЊА:

38
Tito је odredio sudbinu Kosova, forum.krstarica.com
39
www.novosti.rs.24.09.2013. - IB POKVARIO TITOV PLAN
40
Tito је odredio sudbinu Kosova, forum.krstarica.com
41
Albanci sa Kosova se u komunističkim krugovima www.novosti.rs/..24.09.2013

17
 ЈЕДИНО СРБИЈА МЕЂУ ПОКРАЈИНАМА И СА ОСПОРАВАЊЕМ ГРАНИЦА

У исто време док су у Србији формиране Аутономне области као - државе у држави
- Милован Ђилас одбија захтев Далматинских комуниста да и Далмације добије
аутономију.Они су да образлагали чињеницом да она никад није била у историји под
влашћу Загреба, Ђилас је одговорио да је Далмација најхрватскији део Хрватске. Титове
"замишљене само као привремене административне линије које спајају више него што
раздвајају '" постале трајне доношењем Закона о територијалном устројству Србије и
осталих федералних јединица у раздобљу 1946-1947. године..42

СРБИЈА - ЖРТВА УНУТРАШЊЕГ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАЗГРАНИЧЕЊА

Србија је након партијски инструираних разграничења, највећа жртва и
унутрашњег територијалног разграничења, јер је у свом саставу једино она
„добила“и Аутономну покрајину Војводину (Стратегија дезинтеграције – “пречани”
и “Србијанци”) и Аутономну Косовско-Метохијску област, потврђује становиште о
погубној послератној политици КПЈ за српску нацију и Србију као федералну
јединицу.43

42
Komunisti traжili Hrvatsku do Zemuna , Novosti.rs www.novosti.rs/.
43
www.fb.bg.ac.rs/download/.../SIS

18
РЕЗИМЕ
Милан Вулевић, члан Општинског већаСкуштине општине Нови Београд
СТАВ КПЈ ПРЕМА ТЕРИТОРИЈАЛНОM РАЗГРАНИЧЕЊУ НР СРБИЈЕ СА
ДРУГИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ РЕПУБЛИКАМА НАКОН II СВЕТСКОГ РАТA
– ПРИЛОГ ОГРАНИЧЕЊУ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ

У овом раду се разматра разграничење НР Србије са другим југословенским

републикама након завршетка Другог светског рата у чијем је решавању одлучујућу улогу
имала КПЈ, односно њени највиши функционери. Тезе које се од 1945. године протурају да
су у питању природно настале границе, је без икакве реалне основе.
Имајући у виду тадашње односе центара моћи (једнопартијски систем,
револуционарни волунтаризам, некомпетентност и пристрастност ), такву одлуку , ако не
постоје одговарајући правни акти, могао је да донесе Политбиро ЦК КПЈ, његов ужи део,
или Јосип Броз Тито лично.
Србија је након партијски инструираних разграничења постала највећа жртва и
унутрашњег територијалног разграничења, јер су једино у њеном саставу формиране
Аутономне покрајине: Војводина и Аутономна Косовско - метохијска област.
Рад, заснован на богатој архивској грађи, сведочанствима непосредних учесника
догађаја и доступној релевантној историографској литератури које потврђују наша
становишта о погубној послератној политивици КПЈ по српску нацију и њену државност.

Кључне речи : Границе, Државност, Југословенске републике, Комунистичка партија

Југославије ( КПЈ ), Србија

Милан Вулевић

19
POSITION OF KPY TOWARD TERRITORIAL DEMARCATION BETWEEN PR SERBIA
AND OTHER YUGOSLAV REPUBLICS AFTER WORLD WAR II –
CONTRIBUTION TO LIMITATIONS OF STATEHOOD OF SERBIA

In this paper subject of consideration is the separation of the People's Republic of Serbia
and other republics of Yugoslavia after the Second World War, in which the decisive role in the
resolution was played by the Communist Party, and its highest officials.
Theses which are dating from 1945 are built on rumors that borders were created on
natural basis. Bearing in mind relations between political centers of power in this period (one-
party system, a revolutionary voluntarism, incompetence and bias), this kind of decision, if there
are no relevant legal acts, could be brought only by KPY Politburo, its narrower part or Josip
Broz Tito personally.
After party influenced demarcation, Serbia became the biggest victim of the internal
territorial demarcation, because two new autonomous provinces are formed in her composition:
Vojvodina and the Autonomous Kosovo -Metohija area.
The paper is based on the extensive archives, testimonies of direct participants in the
events and available relevant historical literature that confirms our views about KPY’s fatal
postwar politics towards Serbian nation and his statehood.

Keywords: Borders, statehood, Yugoslav republics, the Communist Party of Yugoslavia (KPY),
Serbia.

Milan Vulević

20
i
ii

ИЗВОРИ
1. www.b92.net/mobilni/info/, 24.09.2013
2. forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php 27.09.2008.
3. sh.wikipedia.org/wiki/Avnojske_granice
4. www.riznicasrpska.net 04.03.2011.
5. www.novosti.rs-Komunisti-trazili-Hrvatsku... 23.09.2013.
6. www.tportal.hr/..
7. www.pressonline.rs/info/politika/.../balkanski-problemi-s-granicama.html
8. Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu BALKANSKI PROBLEMI S
GRANICAMA - Press Online, 28.12.2008.;
9. www.pressonline.rs/info/politika/.../balkanski-problemi-s-granicama.html
10. www.slideshare.ne
11. Миодраг Зечевић, Границе и унтршња територије Југославије, Грађевинска књига, Београд, 1991
12. www.novosti.rs-Komunisti-trazili-Hrvatsku...23.09.2013.
13. Sporovi: Granica u Dunav potonula, Novosti.rs, www.novosti.rs
14. www.krajinaforce.com Vijesti iz Krajine, regiona i svijeta 13.01.2012.
15. Хрватска тражи део Србије -...www.krajinaforce.com Vijesti iz Krajine, regiona i svijeta,
13.01.2012.
16. Како је Душан Бркић сачувао Срем у Србији - Печат, ww.pecat.co.r srbiji/08.03.2013. -
17. Ратко Дмитровић , Печат
18. Granica u Dunav potonula www.novosti.rs, 01.03.2012.
19. Македонија могла да одлучи да се прикључи Бугарској.
forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.
20. www.srpsko-nasledje.rs/
21. Bivše YU republike ne znaju gde su im granice D. R. ĐORĐEVIĆ | 22. decembar 2012.
22. books.google.com
23. Борис Субашић Комунисти тражили Хрватску до Земуна..www.novosti.rs/ 13. септембар
2013.
24. U crtanju granica ukinuli Metohiju, a predali Kosovo ...
25. www.novosti.rs/..24.09.2013
 26. zlocininadsrbima.com/Novost.1.10.2014
27. Др Момчило Диклић, www.zlocininadsrbima.com
28. www.novosti.rs/. -У-цртању-граница-укин...24.09.2013
29. www.novosti.rsTito је odredio sudbinu Kosova, forum.krstarica.com
30. www.novosti.rs.24.09.2013. - IB POKVARIO TITOV PLAN
31. Albanci sa Kosova se u komunističkim krugovima www.novosti.rs/..24.09.2013
32. Komunisti traжili Hrvatsku do Zemuna , Novosti.rs www.novosti.rs/.
www.fb.bg.ac.rs/download/.../SIS