Ovo pismo je napisano Nur-Muhammed-Tehariju.

(Ono nas obavještava da Allah

dželle-šanuhu nije ničemu sličan i da se On ne može shvatiti razumom.):

Neka je hamd Allahu dželle-šanuhu. Neka je selam na one Njegove robove koje je On
odabrao! Stiglo nam je tvoje časno pismo. Ti nam pišeš da se tvoji halovi (stanja) stalno
mijenjaju. Znaj da Allah dželle-šanuhu nije ni u alemu (univerzumu) ni izvan alema. On
nije ni odvojen od alema ni ujedinjen sa alemom. Allah dželle-šanuhu postoji. Ali, On nije
ni u okviru ni izvan okvira ni zajedno ni odvojeno od njega. Allah dželle-šanuhu se mora
tako znati (tj. sa takom logikom) i mora se tako tražiti i mora se tako naći. Ako je neko
dokučio razumijevanje (koje je suprotno gore navedenoj definiciji, tj. ako je nešto
unutar ili izvana alema, ili zajedno ili odvojeno od alema), pa čak i u najmanjoj mjeri,
shvatiće se da se taj neko zaglibio u sjenke (zilove) i priviđenja. Allah dželle-šanuhu se
mora tražiti kao nesličan svemu drugom i kao nikad nerazumljiv (kao nikad
neshvatljiv). Čovjek mora nastojati da postigne taj makam (položaj, nivo, stepen) na
način koji se nikada ne može shvatiti. Ova velika blagodat (ni’met) se može dobiti samo
sa sohbetom velikog alima (muršid-i kamila). Ona se ne može objasniti ili shvatiti
riječima ili pisanjem (tj. ona se ne može dobiti čitanjem knjiga). Radi na izvršavanju
tvojih dužnosti! Piši nam o tvojim stanjima (halovima) dok se ne vidimo!