DRUGO POGLA VUE

Sažet prikaz sad ržaja Gite

STI H 1

�� im"� I"
. � ..._
ij ij�T 'ti"�TOf!F1�'!.11f��aJUT� I
fp:fli!;„<!�� OTT��� ll��: l i Z 1 1
smijaya uvdca
1mi1 tathd krpaydvi�fam
asr11-p1ir(tdkulek�a110111
vi�ida111a111 idalit vakyam
uvdca 111adhus1idanab

�mijayab-Sanjaya; u i•dca- reće; tam - A rjuni; tathd-tako; krpayd­

-sažaljenjem; dvi�/am-savladanog; asru-p1ir110-pune suza; dk11/a­
potišten; ik�a!tam-oći; vi�ida111a111-jadikujući; idam-tako; vdkyam ­
reći; 11vdca- reće; 111adh11s1ida11ab- ubica Madhua.

39
40 Drugo poglavlje

PREVOD
Sanjaya reče:
Kad je ugledao Arjunu punog sažaljenja, veoma tužnog i očiju
prepunih suza, Madhusudana, Kr�i:ia, progovori sledećim rečima.

SMISAO
M aterijalno sažaljenje, jadikovanje i suze znaci su nepoznavanja pra­
vog osobenog bića, a samilost prema večnoj duši je znak samospoznaje.
Reč „Madhusiidana" je značajna u ovom stihu, jer je Gospodin Kr�Da
ubio demona Madhua i A rj una je sada želeo da Kr�Da ubije demona ne­
razumevanja koji ga je obuzeo prilikom obavljanja njegove dužnosti.
Niko ne zna gde treba primeniti samilost. Sažaljenje prema odeći davlje­
nika je besmisleno, jer se čovek koj i je pao u okean neznanja ne može iz­
baviti samo spašavanjem njegove spoljašnje odeće - grubog materijal­
nog tela. Onaj ko ovo ne poznaje i jadikuje nad spoljnom odećom naziva
se s1idra, tj . onaj ko bespotrebno jadikuje. A rj una je bio k$atriya i
ovakvo ponašanje se od njega nije očekivalo. Gospodin Kr�l)a, međutim.
može raspršiti jadikovku neznalice i u tu svrhu je ispevao Bhagavad­
gitu. Ovo poglavlje nas uči o samospoznaji analitičkim proučavanjem
materijalnog tela i duhovne duše, kao što je objasnio vrhunski autori­
tet. Gospodin S rl Kr�l)a. Ovakva spoznaja je omogućena plodonos­
nim radom kada temeljno upoznajemo svoje pravo duhovno biće.

STI H 2

:..fht•lttId;"I1'it I
�i;m �� � fH!qf4?-ntil_ I
-�
" 1!+t�J�+t'.hlli:l�;r
�'11•·11 "". (.' li � li
sri bhagavii11 uviica
kutas tvii kas111a/a111 idwi1
vi$GllU! sa111upasthita111
a11ii1ya-ji1$fa111 asvargya111
akirti-karam a1j1111a

sn bhaga 1 • ii11- V rhunska Božanska Ličnost: uvcica-reče: kuta/1-

odakle; tvii-na tebe; kas111a/a111-nečistoća; ida m - ova (jadikovka):
1'i$a111e-u ovom presudnom času; sa111upasthita111 -naišla: a11ci1:va-
 Sažet prikaz sadržaja Gite 41

osobe koje ne poznaju vrednost života; ju�fam-bave se; asvargyam­

ono što ne vodi višim planetarna; aklrli-nečasnost; karam-uzrok;
arj1111a-o A rjuna.

PREVOD
Vrhunska Ličnost [Bhagavan) reče:
Dragi moj Arju na, kako su te snašle te nečistoće? Ne priliče
č:oveku koji poznaje napredne vrednosti života. Ne vode višim
planetarna, već nečasnosti.

SMISAO
Kr�Da i Vrhunska Božanska Ličnost su istovetn i . Zato se Gospodin
Kr�ma naziva tokom cele Gite „Bhagavan", konačni vid Apsolutne
Istine. Postoje tri faze u spoznaj i Apsolutne Istine, naime Brahman tj .
bezlični sveprožimajući duh; Paramatma, tj . utvrđeni vid Uzvišenog u
srcima svih živih bića i Bhagavan, tj . V rhunska Božanska Ličnost, Go­
spodin Kr�l)a. U Srimad-Bhdgavatamu ova koncepcija Apsolutne Istine
je ovako objašnjena:

vada111i rat rauva-vidas

1auva1il yaj j1idnam advayam
brahmeti paramdrmeti
bhagavdn ili sabdyare

.. Poznavaoci Apsolutne Istine poznaju da se spoznaja Apsolutne

Istine sastoji iz tri faze koje su istovetne, a izražene su kao Brahman,
Paramatma i Bhagavan." ( SB. 1 . 2 . 1 1 ) Ova tri božanska vida se mogu
objasniti primerom sunca, koje isto ima tri različita aspekta, naime, sun­
čevu svetlost, sunčevu površinu i samu planetu sunca. Onaj ko proučava
samo sunčevu svetlost je učenik početnik. Onaj ko razume sunčevu
površinu je dalje napredovao, a onaj ko može ući u sunčevu planetu je
najviši. Obični učenici koj i se zadovoljavaju samo razumevanjem sun­
čeve svetlosti - njenog kosmičkog prožimanja i blještave svetlosti njene
bezlične prirode - mogu se uporediti sa onima koji su shvatili samo
Brahman obeležje A psolutne Istine. Učenik koji je još dalje napredovao
poznaje sunčev disk, što se uporeduje sa znanjem Paramatma obeležja
Apsolutne Istine. A učenik koj i može da ude u središte sunčeve planete
uporeduje se sa onima koj i shvataju l ična obeležja V rhunske Apsolutne
Istine. Stoga su bhak/e, tj . transcendentalisti koj i su spoznali Bhagavan
42 Drugo poglavlje

obeležje Apsolutne Istine, vrhunski transcendentalisti, iako se svi učenici

koji se bave proučavanjem Apsolutne Istine bave istim predmetom prou­
čavanja. Sunčeva svetlost, sunčev disk i unutrašnje zbivanje na sunčevoj
planeti ne mogu se odvojiti jedno od drugoga, ali ipak učenici ove tri raz­
ličite faze ne pripadaju ovoj istoj kategorij i .
Sanskritsku reč Bhagavan objasnio je veliki autoritet, Pariisara M uni,
otac Vyiisadeve. Uzvišena Ličnost koja poseduje sva bogatstva, svu
snagu, svu slavu, svu lepotu, sve znanje i svu odvojenost naziva se Bha­
gaviin. Postoje mnogi ljudi koji su vrlo bogati, vrlo moćni, lepog spolja­
šnjeg izgleda, vrlo slavni, vrlo učeni i vrlo odvojeni, ali nijedan ne može
tvrditi da poseduje svo bogatstvo, svu snagu, itd. u potpunosti. Jedino
K\!ilJa može ovo da tvrdi, jer je Vrhunska Božanska Ličnost. Nijedno ži­
vo biće uključujući Brahmu, Gospodina S ivu ili NiiriiyaQa ne može da
poseduje obilja u tolikoj meri kao K\�IJa. Stoga sam Gospodin Brahmii
zaključuje u Brahma-san'ihiti da je Gospodin K\�IJa Vrhunska Božanska
Ličnost. Niko nije jednak Njemu niti iznad Njega. Iskonski je Gospodar
ili Bhagaviin, poznat kao Govinda i vrhunski je uzrok svih uzroka.

isvarab paramab kr$uab sac-cid-a11a11da- vigrahab

anadir adir govindab sarva-kara1w-kara1wm

„Postoje mnoge ličnosti koje poseduju osobine Bhagaviina, ali K \�IJa

je Uzvišeni jer Ga niko ne može nadmašiti. V rhunska je Ličnost i Nje­
govo telo je večno, puno znanja, sreće i blaženstva. Iskonski je Gospodin
Govinda i uzrok svih uzroka." (Brahma-swi1hita 5 . 1 )
U Bhagavatamu takođe postoji spisak mnogih inkarnacija Vrhunske
Božanske Ličnosti, ali K\�IJa je opisan kao izvorna Božanska Ličnost, od
koje se šire mnoge, mnoge inkarnacije i Božanske Ličnosti:

ete cali1sa -kalab p111ilsab kr$1ws 111 bhagavan svayam

i11drari- vyak11/a111 /okali1 mr(iayanti yuge yuge

„Sve božanske inkarnacije koje su ovde istaknute su potpune ekspan­

zije ili delovi potpunih ekspanzija Vrhunskog Božanstva, ali K\�l)a je
Sama Vrhunska Božanska Ličnost." (SB. 1 . 3 . 2 8 )
Stoga j e K\�l)a izvorna Vrhunska Božanska Ličnost, Apsolutna
Istina, izvor Nad-duše i bezličnog Brahmana.
U prisustvu V rhunske Božanske Ličnosti, A rj unino jadikovanje za
svojim srodnicama svakako ne priliči i zato K\�IJa izražava svoje iznena­
đenje rečj u k111a(l, ,.odakle" . Takva nemuška osećanja se nikada nisu
očekivala od čoveka koji pripada civilizovanoj klasi ljudi poznatim kao
 Sažet prikaz sadržaja Gite 43

arijevci. Reč arijevac se upotrebljava za ljude koji poznaju vrednosti ži­

vota i imaju civilizaciju zasnovanu na duhovnoj spoznaji. Osobe koje se
rukovode materijalnom koncepcijom života ne znaju da je cilj života
spoznaja Apsolutne Istine, Y i�l)ua, tj . Bhagavii.na, očarane su spoljnim
obeležjima materijalnog sveta i zato ne znaju šta je oslobođenje. Osobe
koje ne poseduju znanje o oslobođenju od materijalnog ropstva, nazivaju
se nearijevcima. Iako je A rjuna bio k$alr�va, odstupio je od propisanih
dužnosti odbijaj ući da se bori. Opisano je da takav kukavičluk ne priliči
arijevcu. Ovakvo odstupanje od dužnosti ne pomaže duhovnom na­
pretku, niti pruža čoveku priliku da se proslavi u svetu. Gospodin Kr�JJa
nije odobrio A rjunino takozvano sažaljenje prema svoj i m srodnicima.

k/aibya1i1 ma sma gamab par1ha

11ai1a1 1vayy 11papadya1e
k$11dra!i1 hrdaya -da11rbalya1i1
1yak1volli?fha para111apa

k/aibyam-slabost; ma-nemoj ; sma-uzeti; gama(l - idi u; panha-o

Prthin sine; na- nikada; etat-ovako; 1vayi-tebi; 11papadya1e-priliči;
k�11dra111-vrlo malo; hrdaya-srca; da11rba/ya111-slabost; 1yak1va-nap­
uštajući ; ulli$fha-ustani; para111apa-o kaznioče neprijatelja.

PREVOD
O Prthin sine, ne ustupaj pred tom ponižavajućom slabosti jer
ti to ne pri.liči. Napusti tu beznačajnu slabost srca i ustani, o kaz­
nioč:e neprijatelja.

SMISAO
Arjuna je oslovljen kao „sin Prthe". koja je bila sestra Kr�JJinog oca
Yasudeva. Dakle A rjuna je bio u krvnom srodstvu sa Kr�JJOm. A ko sin
k$alr�ve odbije da se bori, k$alriya je samo po imenu, a ako sin
hrii/1111a!1G deluje nepobožno, brah111a110 je samo po i menu. Takve k?a­
triye i bra/1111a11i su nedostojni sinovi svojih očeva; zato Kr�JJa nije želeo
da A rjuna postane nedostojan sin k?alriye. A rjuna je bio Kr�JJin najpris­
niji prijatelj i Kr�JJa mu je neposredno đavao uputstva na bojnim kolima,
44 Drugo poglavlje

ali uprkos svim tim prednostima, ako A rjuna napusti bitku, počiniće ne­
čuveno delo; zato je Kr�na rekao da takav A rjunin stav ne priliči njego­
voj l ičnosti. A rjuna može osporiti i reći da će napustiti bitku na osnovu
svog plemenitog stava prema vrlo poštovanom Bi�mi i njegovi m rođa­
cima, ali Kr�na smatra da autoritet ne odobrava ovakvu vrstu plemenito­
sti. Tako dakle, osobe kao što je A rjuna treba da napuste takvu plemeni­
tost ili takozvano nenasilje pod neposrednim vodstvom Kr�IJe.

arj1111a uvdca
ka1hali1 bhl�mam aha1il sa1ikhye
dro1za1il ca madh11s1/da11a
i�ubhib pratiyotsydmi
p1/jtirhdv aris1/da11a

arjunab-Arjuna; uvdca- reče; ka tham kako; bhi�mam- Bhi�mi;

-

aham-ja; smikhye-u borbi; dro(zam- Droni; ca-takođe; madhus1/da-

11a-O ubico Madhua; i�ubhib-strelama; pratiyotsydmi-suprotstaviću
se; p1/jd-arhau-onima koji su vredni poštovanja; aris1/da11a-o ubico
neprijatelja.
PREVOD
Arjuna reče:
O u bico Madhua [Km1a), kako se u bici mogu strelama suprot­
staviti ljudima kao što su Bhi�ma i Droi:ia, koji su vredni mog poš­
tovanja?
SMISAO
Ugledne starešine kao ded Bhi�ma i učitelj Dronacarya su uvek do­
stojni poštovanja. Čak i ako napadnu, ne treba im se suprotstaviti. Opšte
je pravilo ponašanja da se sa pretpostavljenima ne treba upuštati čak ni u
sukob rečima. Čak i ako su nekad grubi u svom ponašanju, ne treba sa
njima grubo postupati. Onda kako je moguće da i m se A rjuna suprot­
stavi? Zar bi Kr�na ikad napao svog sopstvenog deda Ugrasenu, ili svog
učitelja. Sandipani M unija? Ovo su neka od A rjuninih obrazloženja
Kr�IJi.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 45

STI H 5
��if��<fT � ��
"

�T mw ��i{tft� �)� I
(' • " ...l:;.

��IB! !r�ft
� m-�'=lf'l 1 1 � 1 1
gun/11 ahatvii hi 111ahii1111bhiivii11
sreyo bhoktwil bhaik�yam apiha /oke
hatviirtha-kiimiili1s 111 gunin ihaiva
b/11111Fva bhogiin rudhira-pradigdhii11
gun/11-pretpostavljeni; ahatvii-ubijanjem; hi-svakako; 111ahii-a1111-
b/11ivii11-velike duše; sreya(l-bolje je; bhoktum- uživati život; bhaik�y ­
l/111-proseći; api-čak; iha-u ovom životu; /oke-u ovom svetu; ha1-
1•ii-ubijanjem; artha-dobita k ; kiimiim-želeći tako; 111-ali; gun/11 -
-pretpostavljeni; iha-u ovom svetu; eva-svakako; bhuiijiya-mora da
uživa; bhogii11-predmete uživanja; rudhira-krvlju; pradigdhii11-oka­
ljane.
PREVOD
Bolje je živeti na ovom svetu i prositi nego živeti na raču n ži­
vota velikih du� koje su moji učitelji. Čak i ako su gramzivi, ipak
su mi pretpostavljeni. Ako poginu, na� ratni plen će biti okaljan
krvlju.
SMISAO
Prema pravilima svetih spisa, učitelj koj i se upušta u gnusno delo i
koj i je izgubio osećaj za razlikovanje dobrog od zla zaslužuje da bude na­
pušten. Bhi�ma i Drona su bili primorani da pređu na Duryodhaninu
stranu zbog njegove finansijske pomoći. iako nije trebalo da prihvate ta­
kav položaj samo iz finansijskih razloga. Pod takvim okolnostima, izgu­
bili su dostojanstvo učitelja. Ali A rjuna ipak smatra da ostaju njegovi
pretpostavljeni i zato uživati materijalnu korist posle njihovog ubijanja
značilo bi uživati u plenu okaljanom krvlju.

STIH 6
rr �rnf['q: ;n<:roo rrtftJT
tf&.T ��i{ � <fT rr) �: I
46 Drugo poglavlje

�� � ;:i- RtJtf.rqn:r-
..... ""' ..... �
�s::rr�-Fn: �� �T�Hr9;r: li � 11
na caitad vidmab kataran no gariyo
yad va jayema yadi va no jayey11f1
yan eva hatva na jijivi$amas
te 'vasthitab pramukhe dhartara$frab

na-ne; ca-takođe; etat-ovo; vidmab-znamo; ka ta rat -koje ; naf1-

-nas; gariyab-bolje; yat-šta; va-ili; jayema- nadvladamo; ya­
di-ako; va-ili; nab-nas; jayeyub-nadvladaju; yan-one; eva-sva­
kako; halva-ubijanjem; na-nikada; jijivi$amab-želeti da vidimo;
te-svi oni; avasthitab-su smešteni;. pram ukh e-napred ; dhartara$frab­
-sinovi Dnara�tre.

PREVOD
Ne znamo šta je bolje - nadvladati ili biti nadvladani. Sinovi
Drtar�tre, koje ako u bijemo ne treba da mari mo za život, sada
stoje pred nama na ovom bojnom polju.

SMISAO
A rjuna niJe znao da li da se bori i izvrgne se opasnosti neµotrebnug
nasilja, iako je borba bila dužnost k$alriya, ili da se uzdrži i živi kao
prosjak. A ko ne pokori neprijatelja, prošnja bi mu bila jedini način op­
stanka. Nije postojala ni sigurnost pobede, pošto bi bilo koja strana mo­
gla da pobedi . Čak i ako ih je čekala pobeda ( a njihov cilj je bio oprav­
dan), ipak, ako sinovi Dnara�tre poginu u bici, bilo bi vrlo teško da žive
u njihovoj odsutnosti. Pod takvim okolnostima, bila bi to druga vrsta po­
raza za njih. Sva ta Arjunina razmišljanja neizostavno dokazuju da ne
samo što je bio veliki Gospodinov bhakta, nego je bio i visoko prosvet­
ljen i imao potpunu vlast nad svoj i m mislima i čulima. Njegova želja da
živi kao prosjak, iako je rođen u kraljevskoj porodici, još jedan je znak
odvojenosti. Bio je zaista pun vrlina, kao što pokazuju ove osobine, za­
jedno sa njegovim poverenjem u poučne reči Šri K\�I)e ( njegovog duhov­
nog učitelja). Zaključuje se da je A rjuna bio sasvim dostojan oslobo­
đenja. Sve dok su čula neobuzdana, nema izgleda za uzdizanje do nivoa
znanja, a bez znanja i predanosti ne postoj i pril ika za oslobođenje. A r­
juna je bio obdaren svim tim osobinama, pored svojih neizmernih mate­
rijalnih osobina u materijalnim odnosima.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 47

kdrpauya-dowpahara-svabhdvab
prcchdmi 1vd1il dharma -smilm1ic;lha-celd�1
yac chreyab sydn 11iscirmi1 bnihi lan me
Si$yas Je 'ha1h sadhi 111ad1 1va1il prapannam

kiirpa11ya-jadno; do$a-s1abost; upahara- ophrvan; svabhavab­

osobine; prccham i- moli m ; !vam- Tebe; dharma- rel igija; smi11nzic;lha
-zbunjen; cerab-u srcu; yal-šta; 5reyab- najviše dobro; syar-može
biti ; nisci/am- poverljivo; bn//1i- reci; rar-to; me-meni; Si$yab-uče­
nik; re-Tvoj ; aham-ja sam; sadhi-samo pouči; mam-mene; rvam­
-Tebi; prapannam-predan.
PREVOD
Sada sam u nedoumici u pogledu svoje dužnosti i usled nemoć­
nosti sam izgubio svu pribranost. U ovom stanju molim Te, reci
mi jasno što je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik i duša pre­
dana Tebi. Mol im Te, pouči me.

SMISAO
Pošto priroda deluje na svoj sopstveni način, celokupan sistem mate­
rijalnih delatnosti je za svakoga izvor neprilika. Na svakom koraku po­
stoj i neprilika i zato je neophodno da čovek priđe verodostojnom duhov­
nom učitelju koj i mu može pružiti pravilno vodstvo za izvršavanje živ­
otnog cilja. Celokupna vedska književnost nas savetuje da se približimo
verodostojnom duhovnom učitelju da bismo se oslobodili životnih ne­
volja koje se dešavaju protiv naše volje. Slične su šumskom požaru koj i
na neki način bukne iako g a niko n e podmetne. Isto tako, svetska situa­
cija je takva da se životne neprilike same pojavljuju, iako ih ne želimo.
Niko ne želi požar, ali ipak se dešava i postajemo zbunjeni. Yedska mu­
drost nas dakle savetuje da se moramo približiti duhovnom učitelju koj i
je u učeničkom nasledu da bismo rešil i životne zamršenosti i razumeli
nauku tog rešenja. Smatra se da osoba koja ima verodostojnog duhovnog
48 Drugo poglavlje

učitelja zna sve i zato ne treba ostati u materijal nom košmaru, nego prići
duhovnom učitelju .
K o je čovek s a materijalnim pometnjama? T o j e samo onaj k o n e ra­
zume životne probleme. U Brha11-Ndrad�va P1mi11i ( 1 3 . 8 . 1 O 1 ), čovek
zbunjen teškoćama životnih problema opisuje se na sledeći način:

yo vd etad ak!jara1i1 gargr aviditvdsmd/ /okdt praiti sa krpa1w'1

„Jadan je onaj čovek koji ne rešava životne probleme kao ljudsko biće
i koji tako napušta ovaj svet poput mačaka i pasa. bez razumevanja
nauke o samospoznaj i."

Ljudski oblik života je najdragocenija prednost za biće koje ga zna is­

koristiti za rešavanje životnih problema: stoga onaj ko pravilno ne isko­
risti ovu priliku je jadan. S druge strane, postoj i brah111a!W, tj . onaj koji
je dovoljno razborit da iskoristi ovo telo za rešavanje svih životnih pro-
'
blema.
Krpa11e, tj . nesrećnici , gube svoje vreme u prekomernoj odanosti po­
rodici, društvu, domovini itd . . u materijalnoj koncepciji života. Č:ovek je
često vezan za porodični život. naime za ženu . decu i ostale članove i
takva je vezanost poput kožne bolesti. Krpa11a smatra da može da zaštiti
članove svoje porodice od smrti; ili pak smatra da ga porodica ili društvo
mogu sačuvati od dohvata smrti. Takva porodična vezanost se može naći
čak i kod nižih životinja koje se takode staraju o svoj im mladuncima.
A rjuna je mogao da shvati da su njegova ljubav prema članovima poro­
dice i njegova želja da ih zaštiti od smrti bili uzroci njegovih nevolja.
lako je mogao da shvati da ga je čekala dužnost da se bori. ipak usl'ed
svoje nesrećne slabosti, nije mogao da vrši svoje dužnosti. Zbog toga pita
Gospodina Kr�IJU, V rhunskog duhovnog učitelja. da donese konačnu
odluku. Nudi se da postane Kr�IJin učenik i želi da prestane sa prijatelj­
skim ćaskanjem. Razgovori između učitelja i učenika su ozbiljne prirode
i sada A rjuna želi da vrlo ozbiljno razgovara sa priznatim duhovnim
učiteljem. Kr�IJa je. dakle. izvorni duhovni učitelj nauke sadržane u
Bhagavad-giti. a A rj una je prvi učenik koj i je razumeo Citu. U samoj
Citi je rečeno kako je A rjuna razumeo Bhagavad-gitu. ali ipak budalasti
svetovni učenjaci objašnjavaju da čovek ne treba da se prepusti Kr�IJi
kao l ičnosti. već „nerodenom unutar Kr�r)e". Ne postoji razlika iz medu
Kr�nine unutrašnjosti i spoljašnjosti. I onaj ko nema osećaja za ovo razu­
mevanje je najveća budala ako pokušava da shvati Blragal'(u/-gitu.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 49

STI H 8

� � �� +rm�m­
'?1"�T::n�N1Jfflf���TUTTl{ I
3f::fp:� �T�1:PHif1f�
� WTUTTmq '9TN� 1 1 � 1 1
na hi prapasydmi mamdpanudydd
yac c/10ka111 11ccl10$a110111 indriyd11a111
avdpya b/11/mdv asaparnam rddhwh
rdjyati1 s11rd11am api cddhiparyam

na-ne; hi- svakako; prapasydmi-vidim; mama- moje; apanudydr­

-mogu odagnati ; ya/-tO; soka111-jadikovanje; l/CChO$a!1Glll-SUŠenje;
indriya11am-čula; avdpya-sticanje; bh1/ma11-na zemlj i ; asapatnam­
-bez premca; rddham- napredno; rdjyam-kraljevstvo; s1ird11dm-
- polubogova; api-čak; ca-takođe; ddhipatyam- prevlast.

PREVOD
Ne nalazim način da odagnam ovu žalost koja mi isušuje čula.
Neću moći da je sti!;am čak i ako steknem kraljevstvo bez premca
na Zem lji, sa vrhovnom vlašću kakvu imaju polubogovi na višim
planetarna.
SMISAO
lako je Arjuna isticao toliko mnogo argumenata zasnovanih na
znanju o pravil i ma religije i moralnih normi , čini se da nije mogao da re­
ši svoj istinski problem bez pomoći duhovnog učitelja, Gospođina Šrl
Kr�i:ie. Mogao je shvatiti da je njegovo takozvana znanje beskonsno što
se tiče otklanjanja problema koji su ga tištali i oduzimali volju za život i
nije mogao da se reši takvih teškoća bez pomoći duhovnog učitelja kao
što je Gospodin Kr�i:ia. A kademsko znanje, obrazovanje, visok položaj
itd„ su beskorisni u rešavanju životnih problema; pomoć može jedino
pružiti duhovni učitelj kao što je K r�i:ia. Dakle, zaključak je da je du­
hovni učitelj koj i je sto posto svestan Kr�JJe verodostojan, jer može da re­
ši životne probleme. Gospodin Caitanya je rekao da je onaj ko je učitelj
nauke o svesnosti Kr�JJe. bez obzira na svoj društveni položaj , pravi du­
hovni učitelj .
50 Drugo poglavlje

kibdvipra, kiha nydsi, s1idra kene naya

yei kr!i1w-1a11va- ve11d, sei 'guru · haya

„Nije važno da l i je neko vipra (učeni poznavalac vedske mudrosti),

da l i je rođen u nižoj porodici, ili pripada odvojenom redu života - ako
istinski poznaje nauku o Kr�IJ.i. savršen je i verodostojan duhovni uči­
telj . " ( Caitanya-caritdmrta, Madhya, 8 . 1 2 7 ) Tako ni ko nije verodostojan
duhovni učitelj ako nije posve ovladao naukom o svesnosti Kr�ne. Ta­
kođe je rečeno u vedskoj književnosti:
!iGf-kar111a-11ipU!IO vipro
ma111ra-1a111ra- visdradab
avai!i11avo gurur na sydd
vai!i1wvab svapaco guru/I
„Učeni brdhma1w. stručnjak u svim predmetima vedskog saznanja,
nepodesan je da postane duhovni učitelj ako nije vai!i!WVa, tj . stručnjak u
nauci o svesnosti Kr�ne. Ali osoba rođena u porodici niže kaste može po­
stati duhovni učitelj ako je vai!i!Wva, tj . svesna Kr�ne."
Problemi materijalnog postojanja - rođenje, starost, bolest i smrt -
ne mogu se rešiti nagomilavanjem bogatstva i ekonomskim razvojem. U
mnogim krajevima sveta postoje zemlje koje su prepune životnih olakši­
ca, koje su pune bogatstva i ekonomski razvijene, ali ipak problemi ma­
terijalne egzistencije su prisutn i . Ljudi traže mir na različite načine, ali
pravu sreću mogu dostići samo ako zatraže savet od Kr�ne, Bhagavad­
gite i Srimad-Bhdgavatama - koji sačinjavaju nauku o Kr�ni - ili ve­
rodostojnog predstavnika Kr�ne, čoveka svesnog Kr�ne.
Da ekonomski razvitak i materijalne udobnosti mogu odagnati nečije
jadikovanje zbog porodičnih, društvenih, nacionalnih i internacionalnih
nevolja i nesuglasica, onda A rjuna ne bi rekao da čak ni kraljevstvo bez
premca na zemlj i , niti prevlast kakvu imaju polubogovi na višim plane­
tarna neće moći da odagnaju njegove jade. Zatražio je, dakle, utočište u
svesnosti Kr�ne i to je pravi put mira i sloge. Ekonomski razvitak i prev­
last u svetu mogu biti okončani svakog trenutka katastrofama materi­
jalne prirode. Čak i ako se uzdignemo do položaja na višim planetarna,
kao što su ljudi sada u potrazi za mestom na Mesečevoj planeti, sve može
takođe biti okončano jednim zamahom. Bhagavad-gitd to potvrđuje:
„Kada se okončaju rezultati pobožnih dela, čovek se ponovo survava sa
vrhunca sreće do najnižeg nivoa života" ( k!iiue fJU!l)'e 111artyalokmi1 vi­
santi). M nogi svetski političari su propali na taj način. Takve propasti
predstavljaju mnoge razloge za jadikovanje.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 51

Dakle, ako želimo da zauvek sprečimo jadikovanje. treba da uzmemo

zaštitu Kr�ne, kao što A rjuna želi da učini. Tako je A rjuna zamolio
Kr�1)u da konačno reši njegov problem i to je put svesnosti Kr�IJe.

STI H 9
� �:;r l
� •
IJ>"l�idt Wii'fi�
!\....... •
�<n�: '«�Pn I
;p:r)�� �1PlfM„a;�i�'lt �'f "-l'+{Cf � 1 1 � 11
sG1ijaya uviica
evam uktvii hr$ikesali1
gu(iiikesab parantapab
na yotsya iti govindam
uktvii fll$!lili1 bab/11/va ha

sG1ijayaf1-Saiijaya; uviica-reče; evam-tako; uktvd-govoreći:

hr$ikesam-Kr�r).i . gospodaru čula; gu(iiikesab-Arjuna koji je svladao
neznanje, (gospodar sna); parantapab- kaznilac neprijatelja; na-neću:
yotsye-da se borim ; iti-tako; govindam- Kr!$r).i, izvoru zadovoljstva:
11k1vd-govoreći ; 111$!11111 -tih; babhiiva-postao je; ha-svakako.

PREVOD
Saiijaya reče:
Po�to je ovo izgovorio, Arj u na, kaznilac neprijatelja, rekao je
Kr�i:ii: „Govinda, neću da se borim" i zaćutao.

SMISAO
D rtara!$�ra mora da se jako obradovao kad je shvatio da A rjuna ne
namerava da se bori i da umesto toga hoće da napusti bojno polje da po­
stane prosjak. A l i ga je Saiijaya ponovo razočarao kad je rekao da je A r­
juna paran1apab - sposoban da ubije neprijatelje. lako je Arjuna bio pri­
vremeno ophrvan neosnovanim bolom usled vezanosti i osećaja koje je
imao za porodicu. kao učenik se predao Kr!$IJi, vrhunskom duhovnom
učitelj u. To je naznačilo da će uskoro biti oslobođen neosnovanog jadi­
kovanja prouzrokovanim ljubavlju prema porodici i biti prosvetljen
savršenim znanjem o samospoznaj i , tj . svesnosti Kr:;;ne i da će se sigurno
boriti. Tako će D rtarii.!$�rino radovanje biti osujećeno, pošto će Kr!$IJa
prosvetliti Arjunu koj i će se boriti do kraja.
52 Drugo poglavlje

STIH 1 0

�qrw: ��:rf�::r � ,
ij!ffT�
��ntdr fcrifi�� �: 1 1 � o 1 1
tam uvaca hr�ikesa/z
prahasann iva bharata
srnayor ubhayor madhye
l'i�idantam ida1i1 vaca!z

1a111-njemu; 111•arn- reče; hr�ikesa/z- gospodar čula. K r�i:ia;

prah asan- smešeći se; il'a-tako; bharata-o Dhrtara�\ra. potomče
Bharate; srnayolz-vojski; ubhayolz-obeju strana; madhye- između ;
vi�ida111a111 -onome koj i jadikuje; idam-sledeće; vaca/z- reči.

PREVOD
O potomče Bharate, u to vreme Kr�r:ia, između dve vojske,
smešeći se progovori sledećim reč:ima bolom skrhanom Arjuni.

SMISAO
Razgovor se vodio između dva bliska prijatelja. naime H r�ikeše i Gu­
Q<ikeše. Kao prijatelji , oboj ica su bili na istom nivou , ali je jedan od nj ih
dobrovoljno postao učenik drugog. Kr�ma se smeškao jer je prijatelj oda­
brao da postane učenik. Kao gospodar svih, uvek je u nadmoćnijem po­
ložaju, ali ipak Gospodin prihvata onoga koji želi da bude prijatelj , sin.
ljubavnik ili bhakta. ili onoga ko Njega želi u takvom položaju. Ali kada
je prihvaćen kao učitelj . odjednom je preuzeo tu ulogu i razgovarao sa
svoj im učenikom kao učitelj - sa ozbiljnošću. kao što je potrebno. Iz­
gleda da se razgovor između učitelja i učenika otvoreno razmenio u pri­
sustvu obe vojske. tako da je svima koristilo. Tako razgovori o
Bhagavad-giti nisu za neku određenu osobu. društvo ili zajednicu, već su
za sve. pa i prijatelji i neprijatelj i imaju jednako pravo da ih čuju.

STIH 11
:.,fhFT"f� I
3l�R��T�Ht ��t� mtffi I
rrijr1(-{�� ''111'�il+.tfra qfu�: 1 1 n 1 1
 Sažet prikaz sadržaja Gite 53

.<iri bhagavd11 uvdca

asocyd11 a11vasocas 1vati1
praj1ld- vdddti1s ca bhd!jase
ga1ds1/11 aga1ds1/ti1s ca
11d11usoca111i paur;litdb

.fri hhagavd11-V rhunska Božanska Ličnost; uvdca-reče; asocyd11 -

-ono za čim nije vredno jadikovati; a11vasoca!z-jadikuješ; tvam-ti ;
praj1ld-vdddl1- učene govore; ca-takođe; bhd$ase-govoriš; gata­
izgubljen; as1/11-život; agata-ne izgubljen; as1/11-život; ca-takođe;
na-nikada; a1111.5oca111i-jadikuju; pawji1db-učeni.

PREVOD
Blaženi Gospodin reče:
Dok izgovaraš učene reči, oplakuješ nešto za či m n ije vredno
žaliti. Oni koji su mudri ne žale ni za živim ni za mrtvim.

SMISAO
Gospodin je odjednom preuzeo položaj učitelja i ukorio učenika nazi­
vajući ga. drugim rečima. budalom. Gospodin kaže: „Govoriš kao učen
čovek. ali ne znaš da onaj ko je učen - onaj ko poznaje šta je telo a šta
duša - ne žali ni za kakvim telesnim stanjem. ni za živim ni za mrtvim."
Kao što će biti objašnjeno u kasnij im poglavljima. postaće jasno da
znanje znači poznavati materiju i duh i njihovog upravljača. A rjuna je
obrazlagao da religioznim pravilima treba pridati više važnosti nego poli­
tici i sociologiji . ali nije znao da je znanje o materij i , duši i Uzvišenom
čak značajnije od religioznih propisa; međutim, pošto mu je manjkalo
takvo znanje, nije trebalo da se predstavlja za vrlo učenog čoveka. Pošto
nije bio vrlo učen, žalio je za nečim što nije bilo vredno žaliti . Telo se
rada i sudeno mu je da danas ili sutra propadne; zato nije toliko važno
kao duša. Onaj ko ovo poznaje ustvari je učen i za njega ne postoji razlog
za jadikovanje. bez obzira na stanje materijalnog tela.

STIH 12

��Ti: � ;nu � � �l{ �in: I

� �q ��Qfl+{: ij<f tp:flfQ:
� "" �
� li z� li
na Iv evdha1i1 jd111 11dswh
na 1vwi1 11e111e ja11ddhipdb
54 Drugo poglavlje

na caiva na bhavi$yiima/1
sarve vayam ata/I param

na-nikada; ru-ali ; eva-svakako; aham-Ja; jaru-postao; 11a­

nikada; iisam-bio sam; na-niti; rvam-ti; na- ne; ime-svi ti; janii­
dhipiib - kraljevi; na-nikada; ca-takode; eva-svakako; na- ne; bhavi­
$Yiima/1-postojaćemo; sarve- svi ; vayam- m i ; ara/I param-u budućno­
sti ;.

PREVOD
Nikada nije bilo vremena kad Ja n isam postojao, ni ti, ni svi ti
kraljevi; niti će u budućnosti bilo koji od nas prestati da postoji.

SMISAO
U Vedama. Karha Upani$adi kao i u Sveriisvatara Upani$adi, je re­
čeno:
niryo 11iryiiniili1 cetanas cera11ii11iim
eko bah1iniiti1 _vo vidadhiiri kiimii11
ram iirmasrhati1 ye '1111pasya11ri dhlriis
fe$iili1 siinri/1 siisvari netera$iil11

„Vrhunska Božanska Ličnost je održavalac bezbroj nih živih bića, u

pogledu njihovih različitih položaja prema ličnom radu i posledicama
rada. Ta Vrhunska Božanska Ličnost takode, pomoću svoji h potpunih
ekspanzija, živi u srcu svakog živog bića. Jedino sveti ljudi koj i mogu da
vide, iznutra i spolja tog istog Vrhunskog Gospodina, mogu ustvari do­
stići savršeni i večni mir." ( Karha Upa11i$ada 2 . 2 . 1 3 )
Ista vedska istina koja je saopštena A rjuni pruža se svim ljudima u
svetu koji predstavljaju sebe za vrlo učene, ali ustvari imaju samo siro­
mašan fond znanja. Gospodin jasno kaže da su On Sam, A rjuna i svi
kraljevi koji su okupljeni na bojnom polju, večna osobena bića i da je
Gospodin večno održavalac osobenih živih bića u njihovom uslovljenom
kao i oslobođenom stanju, Vrhunska Božanska Ličnost je Vrhunska sa­
mostalna Ličnost, a A rjuna, Gospodinov večni prijatelj i svi kraljevi
tamo okupljeni su osobene, večne l ičnosti . Nije da nisu postojali kao po­
jedine ličnosti u prošlosti i nije da neće ostati večne l ičnosti u budućnosti .
Stoga ni z a koga n e postoji razlog z a žaljenje.
Teoriju miiyiiviidija da će se posle oslobođenja osobena duša, odvo­
jena od omotača miiye tj . iluzije, stopiti u bezličnog Brahmana i izgubiti
 Sažet prikaz sadržaja Gite 55

svoje osobeno postojanje, ovde ne podržava Gospodin Kr�i:ia. vrhunski

autoritet. Niti se ovde podržava teorija da mislimo o osobenoj ličnosti
samo u uslovljenom stanju. Kr�ma jasno kaže da će se i u budućnosti,
kao što je potvrđeno u Upani�adama, lična osobenost Gospodina i osta­
lih večno nastaviti. Ova Kr�i:iina izjava je autoritativna, jer Kr�i:ia ne
može biti podložan iluzij i . Da osobenost nije činjenica, onda je Kr�i:ia ne
bi toliko naglasio - čak ni za budućnost. Miiydvddi može obrazlagati da
lična osobenost o kojoj Kr�i:ia govori nije duhovna, nego materijalna, ali
čak i ako prihvatimo tvrdnj u da je osobenost materijalna, kako se onda
može razlikovati Kr�l)ina osobenost. Kr�i:ia svedoči o svojoj osobenosti u
prošlosti i takođe je potvrđuje u budućnosti. Potvrđuje Svoj u osobenu li­
čnost na mnogo načina i izjavljuje da je bezlični Brahman podređen
Njemu. Kr�i:ia uvek održava Svoju duhovnu osobenost; ako se prihvati
kao obična uslovljena duša u osobenoj svesnosti, onda Njegova
Bhagavad-gitd nema vrednost ovlašćenog svetog spisa. Običan čovek sa
četiri mane ljudske slabosti nije u mogućnosti da nas nauči nešto što je
vredno slušati. Gita je iznad takve knj iževnosti ; nijedna svetovna knj iga
ne može da se uporedi sa Bhagavad-gitom. Kada se Kr�i:ia prihvati za
običnog čoveka, Gitd gubi svaki značaj . Mdydvddi uverava da je množina
pomenuta u ovom stihu konvencionalna i da se odnosi na telo, ali pre
ovog stiha takva telesna koncepcija je već osuđena. Pošto je osudio te­
lesnu koncepciju živih bića, kako je moguće da Kr�i:ia ponovo predlaže
konvencionalnu koncepciju tela? Dakle, osobena ličnost se održava na
duhovnoj osnovi i to potvrđuju čuvene dcdrye kao S ri Ramanuja i osta l i .
Jasno je spomenuto na mnogim mestima u Giti d a o v u duhovnu osobe­
nost razumeju oni koj i su Gospodinove bhakte. Oni koji zavide Kr�l)i
kao Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti nemaju verodostojan pristup ovoj ve­
likoj knj iževnosti. Pristup abhakta učenj ima Gite je poput pčela koje ližu
teglu sa medom, ali med se ne može okusiti ako se ne otvori tegla. Slično
tome, misticizam Bhagavad-gite mogu i-azumeti jedino bhakte i niko
drugi ga ne može okusiti, kao što je rečeno u Četvrtom poglavlju ove
knj ige. Gitu ne mogu shvatiti ni osobe koje zavide samom Gospodino­
vom postojanju. Stoga, objašnjenje Gite od strane mdydvddija je prikaz
celokupne istine koji najviše zavarava. Gospodin Caitanya nam je zabra­
nio da čitamo objašnjenja koja su dali mdydvddiji i upozorava da onaj ko
prihvati takvo razumevanje mdydvddi filozofije gubi svu moć da razume
pravu misteriju Gite. A ko se lična osobenost odnosi na iskustveni uni­
verzum, onda Gospodinovo učenje nema svrhe. Istovremeno postojanje
duša kao osobenih bića i Gospodina je večita činjenica i Vede je potvr­
đuju kao što je prethodno pomenuto.
 56 Drugo poglavlje

STIH 1 3

�ITTtsf�;:q�r � <ir+ITT �� �Hl I

(l'�T �Rf��TTHl:T�� ;:i- � 1 1 Z � 1 1
dehi110 's111i11 ya1ha dehe
ka11111arali1 ya11va11a1il jara
1a1ha deha111ara -prap1ir
dhiras 1a1ra 11a 11111hya1i

dehi11a(1- utelo.vljene; as111i11- u ovom; ya1ha-kao: dehe-u telu ; ka11-

111ara111-dečaštvo: ya11va11a111-mladost: jara-starost: 1a1/ui-slično
tome; deha111ara-menjanje tela; prap1i(1- postignuće: d/z/ra(l- razboriti:
1a1ra-zatim; na-nikada; 11111hya1i-zbunjen.

PREVOD
Kao što utelovljena duša neprestano prelazi, u ovom telu, od
dečaštva do mladosti i starosti, slično tome duša prelazi u drugo
telo pri likom smrti. Samospoznata duša se ne zbunjuje ovakvom
promenom.
SMISAO
Pošto je svako živo biće osobena duša. svako svakog trenutka menja
svoje telo. ispoljavaj ući se nekad kao dete. nekad kao mladić. a ponekad
kao starac. I pak ista duhovna duša je tu i ne podleže nikakvoj promeni.
Ova lična osobena duša konačno menja telo u trenutku smrti i seli se u
drugo telo i pošto je izvesno da će imati drugo telo u narednom rođenju
- bilo materijalno ili duhovno - nije bilo razloga za A rjunino jadiko­
vanje zbog smrti. bilo Bhi�me ili Dror:ie. do kojih mu je bilo toliko stalo.
Radije, treba da se raduje što zamenjuju stara tela za nova i tako podmla­
đuju svoju snagu. Ovakve telesne pramene objašnjavaj u raznol i kost uži­
vanja i ispaštanja koja su prouzrokovana vlastitim životnim radom.
Tako Bhisma i Dror:ia. pošto su bili plemenite duše sigurno će dobiti bilo
duhovna tela. u sledećem životu. ili u najmanj u ruku život u telima
kakva imaju bića na višim planetarna radi boljeg uživanja materijalnog
postojanja. Tako. u bilo kom slučaju nije bilo razloga za jadi kovanje.
Svako ko poseduje savršeno znanje o prirodi osobene duše. Nad-duše
i prirode - materijalne i duhovne naziva se dhira. tj . najrazboritiji ćov­
ek: nikada ga ne zbunjuje telesna pramena. Teorija nuiyariidija o je­
dinstvu duhovne duše ne može se usvoj iti na osnovu toga što se duhovna
 Sažet prikaz sadržaja Gite 57

duša ne može iseći u sastavne deliće. Takvo rastavljanje u razne lične

osobene duše učinilo bi Uzvišenog delj ivim i promenljivim, što se protivi
pravilu da je Uzvišeni nepromenljiv.
Kao što je potvrđeno u Giti, odvojeni delići Uzvišenog postoje večno
(sandtana) i nazivaju se k$ara, što znači da teže da padnu u materijalnu
prirodu. Ovakvi odvojeni delići večno tako postoje čak i posle oslobo­
đenja i zato lična osobena duša ostaje ista - odvojeni delić, ali jednom
oslobođena, živi več:nim životom blaženstva i znanja sa Božanskom Lič­
nošću. Teorija odraza može se primeniti u vezi sa Nad-dušom koja je
prisutna u svakom pojedinom osobenom telu i poznata je kao Param­
atma koja se razlikuje od osobenog živog bića. Kada se nebo odrazi u
vod i . odrazi prikazuju i sunce i mesec i zvezde. Zvezde se mogu upore­
diti sa živim bićima. a sunce i mesec sa Uzvišenim Gospodinom. Oso­
benu. odvojenu duhovnu dušu predstavlja A rjuna, a V rhunska Duša je
Božanska Ličnost S ri K\�l)a, međutim nisu na istom nivou, kao što će se
razjasniti na početku Četvrtog poglavlja. Da je A rjuna na istom nivou sa
K\�Qom, a K\�l)a nije pretpostavljen A rjuni, onda bi njihov odnos učite­
lja i učenika postao besmislen. Da su obojica obmanuti iluzornom ener­
gijom ( 111dyo111), onda ne bi postojala potreba da jedan bude učitelj a drugi
podučavan. Takvo podučavanje bi bilo beskorisno, jer pod stegom mdye
ni ko ne može biti merodavan učitelj . Pod tim okolnostima, priznaje se da
je Gospodin S ri K\�l)a Uzvišeni Gospodin, po požaju nadređen živom
biću, Arjuni, koji je zaboravna duša obmanuta mdyom.

mdtrd-sparsds 111 kaunteya

sito$!W -sukha-dubkha-dab
dgamdpdyino 'nityds
1ali1s titikwsva bhdrata

111dtrd-čulno; sparsdf1-'opažanje; tu-samo; kaunteya-o Kuntin

sine; si/a -zima; 11$(/a-leto; sukha-sreća; d11�1kha-dab-zadavanje
bola; agama-pojavljivanje; apdyinab-iščezavanje; anityd�1-nestalno;
1ci11-svih njih; titik$asva-samo pokušaj da podnosiš; bharata-o
potomče Bharata dinastije.
58 Drugo poglavlje

PREVOD
O Kuntin sine, nestalno pojavljivanje sreće i nesreće i njihovo
iščezavanje tokom vremena, je kao dolazak i od lazak zimskog i
letnjeg godišnjeg doba. Nastaju iz čulnog opažanja, o potomče
Bharate, a č:ovek mora da nauči da ih podnosi i ne bude uznemi­
ren.
SMISAO
Za pravilno izvršavanje dužnosti, čovek treba da nauči da podnosi
nestalno pojavljivanje i iščezavanje sreće i nesreće. Prema vedskim na­
redbama. treba da se okupa rano ujutro čak i za vreme Magha meseca
(januar-februar). U to vreme je veoma hladno ali uprkos tome, čovek
koji se pridržava religioznih principa ne okleva da se okupa. Slično
tome, žena ne okleva da kuva u kuhinji meseca maja i juna, najtoplijeg
dela letnjeg doba. Čovek treba da izvršava svoju dužnost uprkos klimat­
skih nepogodnosti. Isto tako, religiozni princip k?alriya je da se bori i
ako neko ima da se bori sa nekim neprijateljem i l i rođakom , ne treba
da odstupi od svojih propisanih dužnosti. Mora da se pridržava pro­
pisanih pravila i odredbi religioznih principa da bi se uzdigao do nivoa
znanja, jer samo znanje i bhak1i mogu osloboditi nekoga od čvrstih
stega maye ( iluzije).
Dva različita imena koj i m se K��IJa obratio A rjuni su isto tako zna­
čajna. Osloviti ga Kaunteyom označava njegovo slavno krvno srodstvo
sa majčine strane; a osloviti ga Bharatom označava njegovu slavu sa
očeve strane. Smatra se da sa obeju strana ima slavno nasleđe koje povla­
či odgovornost po pitanju pravilnog izvršavanja dužnosti; dakle, ne može
izbeći borbu.

STIH 15

� � 'f Otf� � �� I
�:� l:l'R msq<1-:<tt4:4 �� 1 1 Z �
.1•a1i1 hi na 1•.1·mhayan1y e/e
punt?Wil puru?ar?abha
sa111a-d11f1kha -s11khali1 dhira1il
so '111ria1\'{iya kalpale

ya111-onaj koga: hi-svakako: na- nikada: 1•ya1hayan1i-uznemi­

ravaju: e1e-svi ti: p11ru�a111-osobu: pl11'll?Gr$abha- najbo1ji među Iju-
 Sažet prikaz sadržaja Gite 59

dima: sama-isti ; d11f1kha- nesreća; sukham-sreća; dhiram-strpljiiv:

sa(l-on: amrrarwiya-za oslobođenje; ka/pare-smatra se dostojnim.

PREVOD
O najbolji među ljudima [Arjuna), osoba koju ne uznemiruje
sreć.a i nesreć.a i koja je postojana u obema svakako je dostojna os­
lobođenja.
SMISAO
Svako ko je postojan u svojoj odlučnosti da dostigne napredniji stu­
panj duhovne spoznaje i može jednako podnositi nastupe nesreće i sreće
svakako je osoba podesna za oslobođenje. U instituciji var!1dsra111a,
četvni stupanj života. naime odvojeni red ( sa1111ydsa), zahteva veliki na­
por. A l i onaj ko je ozbiljan u nameri da učini svoj život savršenim neizo­
stavno prihvata životni red sa1111ydsa uprkos svim teškoćama.
Teškoće obično nailaze pošto je potrebno preseći porodične odnose i
napustiti vezu sa ženom i decom. Ali ako je neko sposoban da podnese
takve teškoće. njegov put duhovne spoznaje je svakako potpun. Slično
tome. u Arjuninom obavljanju dužnosti k�atriye, savetuje se da bude
istrajan čak i ako mu je teško da se bori sa članovima porodice i sličnim
voljenim osobama. Gospodin Caitanya je uzeo red sa1111ydsa od dvadeset
i četiri godine i Njegove štićenice. mlada žena kao i stara majka, nisu
imale nikog drugog da se stara o njima. A l i radi višeg cilja uzeo je red
sa1111ydsa i bio postojan u izvršavanj u viših dužnosti. To je način sticanja
oslobođenja od materijalnog ropstva.

STIH 16

;:mre) ftf?.fij- +ntfT �T+rrcTT f<fmr m=r: I

3'� WSrij�1:'3i'14'll\1"('31a;�Iflt: 1 1 � � l i
11dsaro vidyare bhdvo
11dbhdvo vid.vare sara(l
ubhayor api dr�fo '/I/as
11• a11ayos rarrva- darsibhib

na-nikada: asara(l- nepostojećeg; vid.vare- postoji ; bhciva(l-traj ­

nost: na-nikada: abhdva(l-promenljiva priroda; vid.vare-postoji;
sara(l-večnog; uhhayo(l-od obadva; api-zbilja; dr,5fa(l-posmatrana;
a11tail-zaključak: 111-al i : a11ayo(l-od nj ih: ta//va-istine: darsibhib­
očevicima.
60 Drugo poglavlje

PREVOD
Očevici istine su zaključili da nema trajanja za nepostojeće i
prestanka za postojeće, pošto su proučili prirodu i jednog i dru­
gog.
SMISAO
Ne postoji trajanje za promenljivo telo. Savrema medicinska nauka
priznaje da se telo menja svakog trenutka akcijama i reakcijama razli­
čitih ćelija i tako se rastenje i starenje odigrava u telu. Ali duhovna duša
večno postoji i ostaje ista uprkos svim telesnim i umnim promenama. U
tome je razlika između materije i duha. Po prirodi, telo je stalno pro­
menljivo, dok je duša večna. Ovaj zaključak su uspostavile sve vrste
očevidaca istine - i impersonalisti i personalisti. U Vi�!lll Ptird!ti je re­
čeno da V i�QU i Njegova prebivališta imaju samoobasjano duhovno po­
stojanje . . Jyo1ili1�i vi�1111r bhavandni vi�1111b." Reč postojeće odnosi se na
duh. a nepostojeće na materij u. To je tumačenje svih očevidaca istine.
Ovo je početak Gospodinovog podučavanja živih bića koja su zbu­
njena uticajem neznanja. Odstranj ivanje neznanja uključuje ponovno
uspostavljanje večnog odnosa između obožavaoca i obožavanoga i sled­
stveno razumevanje razlike između živih bića koji su sastavni delići
Vrhunske Božanske Ličnosti. Moguće je razumeti prirodu Uzvišenog sa­
vesnim proučavanjem osobenog bića, pošto se razlika između osobenog
bića i Uzvišenog Bića shvata kao odnos između dela i celine. U Vedd111a­
s1i1ri kao i u Sri111ad-Bltagm•a1a11111, Uzvišeni se prihvata kao izvor svih
emanacija. Takve emanacije se mogu iskusiti višim i nižim prirodnim to­
kovima. tj . putem viših i nižih energija. Ž iva bića pripadaju višoj prirodi.
kao što će biti otkriveno u Sedmom poglavlju. lako ne postoji razlika iz­
među energije i energetskog, energetski se smatra Uzvišenim . a energija
ili priroda prihvata se za podređenu . Ž iva bića su. dakle. uvek podređena
Uzvišenom Gospodinu kao što je to slučaj sa gospodarem i slugom. ili
učiteljem i učenikom . Tako jasno znanje je nemoguće razumeti pod op­
senom neznanja i da bi odagnao takvo neznanje. Gospodin podučava
Bltagavad-gi111 da prosvetli sva živa bića za sva vremena.

STIH 17

311�� � ij{[fu i{;r �� � I

R'11:(I;p;i:M�I� ;r <fif��lfhij- 1 1 � '9 I I
avi11dsi 111 1ad viddlti
yena san•am id(lli1 1a1a111
 Sažet prikaz sadržaja Gite 61

vi11asa111 avyayasyasya
na ka.scit kart11111 arhati

a l'inci.\ i-neuništivo; t11-ali; tat-to; viddhi-znaj; yena-pomoću ko­

jeg: sarva111-celo (telo); ida111-ovo; tata111-široko rasprostranjeno: vi­
llii'>'a111-uništenje: avyayasya-večnog, neuništivog: asya-od njega; na
ka.frit-niko: kart11111 -učiniti; arhati- sposoban.

PREVOD
Znaj da je ono što prožima čitavo telo neuništivo. N iko n ije u
stanju da u ništi neuništivu dušu.

SMISAO
Ovaj stih mnogo jasnije objašnjava pravu prirodu duše koja prožima
celo telo. Svako može razumeti da je ono što prožima čitavo telo sves­
nost. Svako je svestan bolova i uživanja jednog dela tela ili celog tela, a to
rasprostiranje svesnosti je ograničeno u okviru čovekovog sopstvenog
tela. Bol i uživanja jednog tela su nepoznata drugom. Zbog toga, svako
pojedino telo je utelovljenje osobene duše, a simptom prisutnosti duše se
opaža kao osobena svesnost. Veličina duše se opisuje kao jedan deseto­
hiljaditi deo gornje površine vrha vlasi kose. Svetlisvatara Upani�ad to
potvrđuje:
bcilagra-sata -bhcigasya satadlta kalpitasya ca
bhago jiva(l sa vij1ieya(l sa ca11a11tyaya ka/pate
. . Kada se gornj i deo vlasi kose podeli na stotinu delova i ponovo se
svaki od tih delova dalje podeli na stotinu delova, svaki takav deo je di­
menzija duhovne duše." (Svet. 5.9) Isto tako, u Bltagavata11111 se isto tu­
mačenje navodi :

kesagra-sata -bltagasya sa/GJilsa(l sadrsatmaka(l

jivab s1ik�nw-svanipo :vwn sa1ikltya1ito hi cit-ka!tab
„Postoji bezbroj delića, duhovnih atoma, koj i su veličine jednog dese­
tohiljaditog dela gornje površine vlasi kose."
Prema tome. osobena čestica duhovne duše je duhovni atom manj i od
materijalnih atoma, a takvih atoma je bezbroj . Ta veoma mala iskra je
osnovni princip materijalnog tela i uticaj takve duhovne iskre se raspro­
stire po celom telu kao što se dejstvo aktivnog principa nekog leka ra­
sprostire po celom telu. Ta struja duhovne duše se oseća po čitavom telu
kao svesnost i to je dokaz za prisutnost duše. Svaki laik može shvatiti da
62 Drugo poglavlje

je materijalno telo bez svesnosti mrtvo i ta svesnost se ne može vratiti u

telo nikakvim materijalnim sredstvima. Zbog toga se svesnost ne treba
pripisati nikakvoj materijal noj kombinacij i. već duhovnoj duši. U M1111-
(laka Upa11i!jadi dalje se objašnjava veličina atomske duhovne duše:

e!jo 'uurdtmd cetasd veditavyo

yas111i11 prd1w(l pa1icadhd sG1i1viresa
prduais ci11ali1 san•a111 ota111 prajd11d1i1
yas111i11 i•i.foddhe vibha\'{/f.\' e.5a ci1111d

„Duša je veličine atoma i može se opaziti pomoću savršene inteligen­

cije. Atomska duša lebdi u pet vrsta vitalnih vazduha [prd1w. apd11a. 1•y ­
d11a. sa111d11a i 11dd11al. smeštena je u srcu i rasprostire svoje dejstvo po
celom telu utelovljenih živih bića. Kada se prečisti od pet v rsta materijal­
nog vazduha. njen duhovni uticaj se ispoljava. " (M1111d. 3 . 1 . 9)
Sistem hatha -yoge je namenjen kontrolisanju tih pet vrsta vazduha
koji okružuju čistu dušu. pomoću razl ičitih položaja sedenja - ne zbog
neke materijalne dobiti, već radi oslobađanja sićušne duše od zapletenosti
u materijalnoj atmosferi.
Tako je priroda atomske duše priznata u celokupnoj vedskoj knji­
ževnosti. a takođe se oseća u praktičnom iskustvu bilo kojeg razboritog
čoveka. Jedino nerazuman čovek može da misli da je ova atomska duša
sveprožimajuća Vi!j!IL1- ta11va.
Uticaj atomske duše proširuje se po celom pojedinom telu. Prema
M1111(iaka Upani!jadi. atomska duša se nalazi u srcu svakog živog bića i
pošto je veličina atomske duše van moći procenjivanja materijalnih nau­
čnika. neki od nji h budalasta tvrde da duša ne postoj i . Osobena atomska
duša se svakako nalazi u srcu zajedno sa Nad-dušom i tako sve energije
telesnog kretanja potiču od tog dela tela. Crvena krvna zrnca koja odnose
kiseonik iz pluća crpe energiju od duše. Kada duša ode iz tog položaja.
prestaje aktivnost krvi. spajanje crvenih krvnih zrnaca. sa kiseonikom.
Medicinska nauka prihvata važnost crvenih krvnih zrnaca. ali ne može
da potvrdi da je duša izvor energije. Međutim. medicinska nauka priz­
naje da u srcu prebivaju sve energije tela.
Takvi atomski delići duhovne celine upoređuju se sa molekuli ma st111-
čeve svetlosti. U sunčevoj svetlosti postoji bezbroj blještavih molekula.
Sl ično tome. odvojeni delići Uzvišenog Gospodina su atomske iskre Nje­
govih zraka koje se nazivaju prabhci ili viša energija. Ni vedsko znanje ni
savremena nauka ne poriču postojanje duhovne duše u tel u . a nauku o
duši je Sama Bozanska Ličnost jasno opisala u Bhag1m1d-giti.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 63

STIH 18

3RftRf � W ��r: m'TR"ur: I

3F;Tfu;{)sill� ��� +ITTQ 1 1 � � 11
a111ava11ra ime dehii
11i1yasyok1iib sariri1wb
aniisino 'prameyasya
rasmiid yudhyasva bhiirala

a111ava111ab-uništiva; ime-svih tih; dehiib- materijalna tela; 11i1ya­

sya-večno postojećih; 11k1ab- rečeno je; sariri1wb-utelovljene duše;
a11iisi11a!1-neuništive; aprameyasya-od neizmerivih; 1as111a1-zbog
toga; yudhyasva-bori se; bhiirala-o potomče Bharate.

PREVOD
Jedino je materijalno telo neuništivih, neizmerivih i večnih ži­
vih bića podložno u ništenju; zbog toga, bori se, o potomče
Bharate.

SMISAO
Materijalno telo je po prirodi uništiva i može se uništiti odmah ili
posle stotinu godina, što je samo pitanje vremena. Nema mogućnosti da
se održava neograničeno. A l i duhovna duša je toliko mala da je neprija­
telj čak ne može ni videti, a kamoli ubiti. Kao što je spomenuto u pre­
thodnom stihu, toliko je mala da niko nema pojma kako da izmeri njenu
veličinu. Tako sa obe tačke gledišta nema razloga za jadikovanje, jer živo
biće ne može biti ubijeno onakvo kakvo jeste, niti se materijalno telo,
koje se ne može spasiti ni za koje vreme, može večno zaštititi. Maleni de­
lić celoga duha dobija materijalno telo prema svom delovanju i zato treba
da ga iskoristi i poštuje religiozne principe. U Vedii111a-s1/1ri je živo biće
opisana kao svetlost jer je sastavni delić vrhunske svetlosti. Kao što sun­
čeva svetlost održava ceo univerzum, tako svetlost duše održava ovo ma­
terijalno telo. Č im se duhovna duša nađe van materijalnog tela, telo poči­
nje da se raspada; zbog toga je duhovna duša ono što održava ovo telo,
koje je samo nevažno. A rjuni je savetovano da se bori i žrtvuje materi­
jalno telo za dobrobit religije.
64 Drugo poglavlje

STI H 19

� t;;f � �rt ��;{ lP-fij � I

\3"m m � ��rnr � �frQ � �ij , , � � 1 1
ya enali1 veni ha/l/iira1i1
yas caina1i1 111anya1e hatmn
11hha11 tau 1w vijiinito
niiya1i1 hanti na hanyate

_\'(/b-bilo ko; enam-ovo; veni-zna; ha11tiira111-ubica; ya!1-bilo ko;

ca-takođe; ena111-ovo; 111a11ya1e- misli ; ha1a111- ubijeno; 11bha11-obo­
jica; tau-oni; na- nikada; vijiinitab-poseduju znanje; na-nikada;
ayam-ovo; hanti-ubija; na-niti; hanyate-biva ubijen.

PREVOD
Onaj ko smatra da je živo biće ubica ili da je u bijeno ne shvata,
dok onaj ko poseduje znanje zna da osobeno biće ne ubija niti je
ubijeno.
SMISAO
Kada je utelovljeno živo biće ranjeno ubitačnim oružjem. treba znati
da osobeno biće unutar tela nije ubijeno. Duhovna duša je toliko mala da
ju je nemoguće ubiti ni sa kakvim materijalnim oružjem, što je očito iz
prethodnih stihova budući da je duhovno, živo biće je neuništivo. Ono
što je ubijeno ili se pretpostavlja da je ubijeno je samo telo. Ovo, na­
ravno, nikako ne podstiče ubijanje tela. Vede nalažu: „Nikad ne počini
nasilje nad drugim" ( 111iihili1syii1 sarva-b/11i1ii11i). A saznanje da živo biće
nije ubijeno ne ohrabruje klanje životinja, jer ubijanje bilo čijeg tela bez
ovlašćenja je užasno i kažnjava se po zakonu države kao i po Gospodino­
vom zakonu. ' l vl edutim. Arj una je ubijao zbog principa religije, a ne po
svojoj ćudi.

STI H 20

� �T� fm crr �TR-

� wcrr +rfernr crr � �:
3l�T �: �JP<RfT� �uit
� � AllR �'t{ 1 1 ';( 0 1 1
 Sažet prikaz sadržaja Gite 65

na jiiyate mriyate vii kadiicin

11iiyad1 bh!ltvii bhavitii vii na bluiya(l
ajo nitya(l siisvato '.vam purii110
na hanyate hanyamiine sarire

na-nikada; jdyate-rađa se; mriyate-umire; vii-ili; kadiicit-bilo

kada (u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti); na-nikad; aya m-ovo;
bll litvii -nastala; bhavitii - postaće; vii - ili; na -ne; bh 1iya(l -nastaje;
aja(l -nerođen; nitya(l -večan; siisvatab-stalan; ayam-ovaj ; puriiuab­
- najstarij i ; na-nikada; hanyate-je ubijen; hanyamiine-kada je ubi­
jeno; sarire-telo.

PREVOD
Duša se nikad ne rađa niti umire . N iti kad jednom postoji ikada
prestaje da bude. Nerođena je, večna, uvek postojeća, neumiruća
i prvobitna. N ije ubijena kada je telo ubijeno.

SMISAO
Kvalitativno. mali atomski odvojeni delić Uzvišenog Duha je istove­
tan sa Uzvišenim i ne podleže nikakvim promenama kao telo. Ponekad
se duša naziva postojana, tj . kiifastha. Postoji šest vrsta pramena koj ima
podleže telo: rađa se u materici majčinog tela, ostaje neko vreme, raste,
ostavlja potomstvo, postepeno slabi i na k raju umire i nestaje u zaborav.
Duša. međutim, ne prolazi kroz takve pramene, jer je nerođena ali, po­
što preuzima materijalno telo, telo se rađa; međutim , duša se tu ne rađa
niti umire. Sve što se rađa takođe i umire, a pošto se duša ne rađa, zato
nema ni prošlosti, ni sadašnjosti. ni budućnosti. Yečna je, uvek postojeća
i iskonska - što znači da u istoriji ne postoji ni traga o njenom nasta­
janju. Pod telesnim utiskom. tragamo za istorijom rođenja duše, ali ona
ni u kom slučaju ne stari poput tela. Takozvani starac, dakle, oseća da je
isti duh kao što je bio u detinjstvu ili mladenaštvu . Telesne pramene ne
utiču na dušu koja ne propada kao drvo ili nešto materijalno; ona nema
potomstvo. Potomstvo tela, naime deca, takođe su osobene duše i zahva­
ljujući telu, naizgled su deca određenog čoveka. Telo se dakle razvija us­
led prisustva duše. ali za dušu nema ni podmlatka ni pramene. Dakle,
duša je oslobođena šest telesnih pramena.
U Kafha Upani�adi takođe nailazimo na sličan odlomak koji glasi:

na Jdyate mriyate vii vipascin

niiyatil kutascin na vibllliva kascit
66 Drugo poglavlje

ajo nityab sdsvato '.vam purd110

na hanyate hanyamdne sarire

( Katha 1 . 2 . 1 8 )

Značenje i smisao ovog stiha je isto kao i u Bhagavad-giti, ali ovde u

ovom stihu postoji jedna posebna reč, vipascit koja znači učen, tj . pun
znanja.
Duša je puna znanja, tj . uvek puna svesnosti. Dakle. svesnost je sim­
ptom duše. Čak i ako ne možemo primetiti prisustvo duše unutar srca,
gde se nalazi, ipak možemo spoznati njena prisustvo jednostavno pri­
sustvom svesnosti. Ponekad zbog oblaka ne vidimo sunce na nebu, ili iz
nekog drugog razloga, ali sunčeva svetlost je uvek prisutna i zato smo
ubeđeni da je dan. Či m se rano ujutro na nebu pojavi malo svetlosti ,
shvatamo da je sunce na nebu. Na sličan način, pošto postoji izvesna
svesnost u svim telima - bilo ljudskim ili životinjskim - možemo shva­
titi prisustvo duše. Ova svesnost duše se, međutim, razlikuje od svesnosti
Uzvišenog zato što je vrhunska svesnost sveukupno znanje - prošlost,
sadašnjost i budućnost, dok je svesnost osobene duše sklona zaboravlj i­
vosti. Kada zaboravi svoju pravu prirodu, stiče obrazovanje i prosvet­
ljenje od Kr�i:iinih nadmoćnijih pouka. Ali Kr!ii:ia nije zaboravljiva duša.
Da je to tako, Njegova učenja u Bhagavad-giti bila bi beskorisna.
Postoje dve vrste duše - naime sićušna čestica, tj . duša (auuatmd) i
Nad-duša ( vibhu -dl!na). Ovo je takođe potvrđeno u Kafha Upani$adi na
sledeći način:

a110r a11(vdn mahalo mah�vdn

dtmd.sya jantar nihito guhdydm
tam akratub pasyati vita-soko
dhd111�1 pra.sdddn 111ahi111dna111 dtmanab

„I Nad-duša (Para111iit111d) i atomska duša (iivdtmd) nalaze se na

istom telesnom stablu unutar istog srca živog bića i samo onaj ko se oslo­
bodi materijalnih želja i jadikovanja može, milošću Uzvišenog, shvatiti
slave duše." (Katha Upani$ada 1 . 2 . 20)
Kr!in.a je i prvobitni izvor Nad-duše, kao što će biti otkriveno u slede­
ćim poglavlj ima, a Arjuna je atomska duša koja zaboravlja svoju pravu
prirodu; stoga je neophodno da ga prosvetli Kr!ii:ia. ili Njegov verodo­
stojni predstavnik (duhovni učitelj ).
 Sažet prikaz sadržaja Gite 67

STIH 21

�i!Jf€tt=t1�1� � <l" ��+ro<l�� I

Cfi� 'fi' �q: '1T� <fi qHf<ffif � �li � � li
vediivi11asi11mi1 11i1ymi1
ya e11a111 ajam avyayam
ka1hmi1 sa puru�ab pdr!ha
kali1 ghii1aya1i ha111i kam

l'eda-u znanj u ; avi11asi11a111-neuništiva; 11i1ya111- uvek; yab-onaj

ko; enam-ova (duša); ajam-nerodena; avyayam- nepromenljiva; ka-
1ha111-kako: sab-on: puru�ab-osoba; par!ha-o Partha (Arj una);
kam-kome; ghii1aya1i-nanosi povredu; '1a111i-ubija: kam-koga.

PREVOD
O Partha, kako osoba koja zna da je duša neuništiva, nerođena,
več:na i nepromenlj iva, može ubiti nekoga ili ikoga navesti da
u bije?

SMISAO
Sve ima svoju pravilnu upotrebu i čovek koji poseduje potpuno
znanje zna kako i gde da nešto pravilno primeni. Slično tome i nasilje
ima svoju pravilnu upotrebu, a kako ga primeniti počiva u osobi koja po­
seduje znanje. Iako pravosuđe mira dodeljuje smrtnu kaznu osobi osuđe­
noj za ubistvo, ipak ne može biti optuženo jer nareduje nasilje nad dru­
gom osobom prema pravosudnim normama. Ma1111 -sa!i1hi1a, zakonik
čovečanstva. zastupa da ubica treba da se osudi na smrt tako da u slede­
ćem životu ne mora da ispašta teški greh koji je počinio. Tako dakle,
kraljevsko kažnjavanje ubice vešanjem je ustvari korisno. Slično tome,
kad Kr�r�a nareduje borbu. mora se shvatiti da se nasilje vrši radi uzvi­
šene pravde. A rjuna. dakle. treba da sledi to uputstvo. znajući dobro da
takvo nasilje. počinjeno kroz čin borbe za Kr�r:iu, nije uopšte nasilje, jer
u svakom sl učaju čovek. ili bolje rečeno duša, ne može biti ubijena; tako
radi izvršavanja pravde, takozvana nasilje je dozvoljeno. Hirurška ope­
racija nije namenjena da ubije pacijenta. nego da ga izleći. Dakle borba
koj u Arjuna treba da izvrši po uputstvu Kr�r:ie je u potpunoj svesnosti ,
tako da ne postoj i mogućnost grešne posledice.
68 Drugo poglavlje

STIH 22

emTtfu itufrR- ��T ITTlll

;rorrf;r �mr ";tUstmfUT I
ijm �imfur f.r�l1T ;;fturr-
rt.r;;:nf;r �fu ;rorrf;r �"t 1 1 � � 11
viisiili1si Jir!1ii11i yathii vihiiya
na vani grh!1ii1i nara 'parii!1i
tathii saririi!li vihiiya Jir!IGll)'
anyiini sa111yiiti 11avii11i dehi
viisiili1si-odeću; Jir!1ii11i-staru i iznošenu; yathii-kakva jeste:
vihciya-napuštaj ući; naviini-novu odeću; grhuci1i-prihvata; 11araf1 -
-čovek; aparii!li-drugu; tathci-na isti način : sarircini-tela; vihiiya-n­
apuštajući; Jir!1ii11i-stara i beskorisna; anyiini-različita; sa1i1yii1i-zbilja
prihvata; ndviini-nova; dehi-utelovljena.

PREVOD
Kao što čovek oblači novu odeću, ostavljajući staru, na sl ičan
način, duša preuzima nova materijalna tela, napuštajući stara i
beskorisna.
SMISAO
Pramena tela od strane atomske osobene duše je prihvaćena činjenica.
Čak i neki od savremenih naučnika koji ne veruju u postojanje duše, ali
u isto vreme ne mogu da objasne izvor energije koja dolazi iz srca, mo­
raju da prihvate neprestane pramene koje se javljaju od detinjstva do de­
čaštva, od dečaštva do mladosti i od mladosti do starosti. Od starosti,
pramena se prenosi na drugo telo. Ovo je već bilo objašnjeno u trina­
estom stihu.
P renošenje atomske osobene duše u drugo telo je omogućeno milošću
Nad-duše koja ispunjava želju atomske duše kao što jedan prijatelj
ispunjava želju drugog. Vede, kao što je M11!1fiaka Upani$ad kao i S i·e­
tcisvatara Upani$ad, uporeduj u dušu i Nad-dušu sa dve prijateljske ptice
koje sede na istom drvetu. Jedna od ptica (osobena atomska duša) jede
plod sa drveta. a druga ptica (K��i:ia) samo posmatra svoj u prijatelj icu.
Od ove dve ptice - iako su iste po osobinama - jedna je osvojena plodo­
vima materijalnog drveta. dok je druga samo svedok postupaka Svoje
 Sažet prikaz sadržaja Glte 69

drugarice. Km1a je ptica koja je svedok, a Arjuna je ptica koja jede. lako
su prijatelj i. ipak je jedan gospodar a drugi sluga. Zaboravljivost
atomske duše o ovom odnosu je uzrok promene položaja od jednog
drveta do drugog, tj . od jednog tela do drugog. liva, duša, se jako teško
muči na drvetu materijalnog tela, ali čim pristane da prihvati drugu pticu
kao vrhunskog duhovnog učitelja - kao što se Arjuna složio da učini do­
brovoljnim prepuštanjem Kr!ir:ii radi uputstava - podređena ptica odmah
postaje oslobođena svakog jadikovanja. I Ka.tha Upani$ada i Svetiisva ­
tara Upani�ada ovo potvrđuju:

samiine 1"tk$e p11r11$0 11imag110

'nisayii socati 11111hya111d11ab
j11$/mi1 yadii pasyaty anyam isam asya
mahimiinam ili vita-sokab

„ Iako su obe ptice na istom drvetu, ptica koja jede je potpuno obuzeta
nespokojstvom i zlovoljom pošto je uživalac plodova drveta. Ali ako na
neki način okrene lice prema svom prijatelju Gospodinu i upozna Nje­
gove slave - odjednom ptica koja ispašta postaje oslobođena svakog ne­
spokojstva." Arjuna je sada okrenuo svoje lice prema svom večnom pri­
jatelju Kr�IJi i od Njega shvata Bhagavad-gitu. I tako slušajući Kr�IJU
može razumeti Gospodinovu uzvišenu slavu i biti oslobođen jadiko­
vanja.
Gospodin ovde savetuje Arjuni da ne žali za telesnom promenom
svog starog deda i učitelja. Radije treba da je srećan što ubija njihova teta
u pravičnoj borbi tako da odjednom mogu biti očišćeni od posledica raz­
nih telesnih delatnosti. Onaj ko položi svoj život na žrtveni oltar, tj . na
pravo bojište, odjednom postaje oslobođen od telesnih posledica i una­
pređen je na viši nivo života. Tako nije postojao razlog za Arjunino jadi­
kovanje.

STIH 23

� fa„;::H1 ��TfCrr �;{ �fu 'Htl'fi: I

� � ��tit � �)q<ffu in�: 1 1 � � 1 1
11ai11a1i1 chindanti sastrdui
11ai11ali1 dahati pdvakab
11a cai11ali1 k/edayanty lipo
na S<>$ayati 111iiru1ab
70 Drugo poglavlje

na-nikada; enam-ovu (dušu); chindanti-mogu saseći u komade;

sastriil)i-sve vrste oružja; na-nikada; enam-ovu (dušu); dahati-spali ;
piivakab-vatra; na- nikada; ca-takođe; enam-ovu (dušu); kledayan­
ti-vlaži; iipab-voda; na- nikada; so,sayati-sasuši; miiruta/1-vetar.

PREVOD
Duša se nikada n ikakvim oružjem ne može saseći u komade n iti
se može spaliti vatrom, ovlažiti vodom, ili sasušiti vetrom.

SMISAO
Nijedna vrsta oružja, mačevi, plamenovi, kiše, uragani itd„ ne mogu
da ubiju duhovnu dušu. Izgleda da su postojale mnoge vrsta oružja sači­
njenih od zemlje, vode, vazduha, etera itd„ pored savremenog vatrenog
oružja. Čak i nuklearna oružja savremenog doba se svrstavaju u vatrena
·oružja, ali ranije su postojala druga oružja načinjena od svih različitih
vrsta materijalnih elemenata. Vodena oružja su bila suprotstavljena va­
trenom oružju, ali su sada nepoznata savremenoj nauci. Savremeni nau­
čnici ne poznaju ni uraganska oružja. Ali ipak, duša se nikada ne može
saseći u komade, niti uništiti ma kojim brojem oružja bez obzira na nau­
čna dostignuća.
Nikad nije bilo moguće odseći osobene duše od prvobitne Duše. Me­
đutim, Mayaviidlji ne mogu da opišu kako se lična osobena duša degra­
dirala i pala u neznanje i usled toga postala prekrivena iluzornom energi­
jom. Pošto su atomske osobene duše (saniitana) večne, sklone su da po­
stanu prekrivene iluzornom energijom i tako se izdvoje i prestanu družiti
sa Uzvišenim Gospodinom, kao što su vatrene iskre, iako jednake po
osobini sa vatrom, sklone da se ugase kad su izvan vatre. U Variiha P11-
rii�1i, živa bića su opisana kao odvojeni sastavni delići Uzvišenog.
Bhagavad-gitii isto to potvrđuje. Tako, pošto se oslobodilo iluzije, živo
biće nastavlja da ima odvojeni identitet, što je očigledno iz Gospodi novog
podućavanja A rjune. Arjuna je postao oslobođen pomoću znanja koje je
primio od K��IJe, ali se nikad nije stopio sa K��IJOm.

STIH 24

�rs�:r'r�:rn).s��).s�M � '9' I
�: ij'tftm: ��)sif ��: l i �'d l i
acchedyo 'yam adiihyo �vam
akledyo 'so,sya eva ca
 Sažet prikaz sadržaja Gite 71

nityab sarva-gatab sthiiuur

acalo 'ya!J1 sandtanab

acchedva!1-nesalomljiva; ayam-ova duša; adahyab-ne može biti

spaljena; ayam-ova duša; akledyab-netopiva; asa�yah-ne može biti
sasušena; eva-svakako; ca- i ; nityab-vekovečna; sarva-gatab-sve­
prožimajuća; s1hli�111b -nepromenljiva; aca/ab-utvrđena; ayam-ova
duša; sandtanab-večito ista.

PREVOD
Ova osobena duša je nesalomiva, netopiva i ne može se ni spa­
liti ni sasušiti. Večna je, sveprožimajuća, nepromenljiva, postojana
i večito ista.
SMISAO
Sve ove osobine atomske duše neizostavno dokazuju da je osobena
duša večno atomska čestica duhovne celine i večito ostaje isti atom bez
pramene. Teoriju monizma je vrlo teško primeniti u ovom slučaju, jer se
osobene duše n ikada jednostavno ne sjedinjuju. Posle oslobođenja od
materijalne zagađenosti, atomskoj duši se može više svideti da ostane du­
hovna iskra u blještavi m zracima Vrhunske Božanske Ličnosti, dok mu­
dre duše ulaze u duhovne planete da se druže sa Božanskom Ličnošću.
Značajna je reć sarva-gatab (sveprožimajuća), jer nema sumnje da ži­
va bića svuda postoje u svetu koji je Gospodin stvorio. Ž ive na kopnu, u
vodi u vazduhu, unutar zemlje pa čak i u vatri. Nije prihvatljivo vero­
vanje da se unište u vatri, jer je ovde jasno rečeno da se duša ne može
spaliti vatrom. Dakle, nema sumnje da postoje živa bića i na sunčevoj
planeti sa pogodnim telima da tamo opstanu. A ko je sunčeva planeta ne­
nastanjena. onda reč sarva-gatab - živeti svuda - postaje besmislena.

STI H 25

3lOT.r:mrs<nri'��TStf�tfil�St:J� I
(fm� ftf� ;rr�Tf��f� 11�� 11
avyakto 'yam acintyo 'yam
avikaryo 'yam ucyate
tasmdd evali1 viditvainmn
11d1111socitu111 arhasi
72 Drugo poglavlje

avyaktab- nevidljiva; ayam-ova (duša); aci111yafl- nedokučiva;

ayam-ova (duša); avikd�vab- nepromenljiva; ayam-ova (duša);
ucyate-kaže se; tasmdt-stoga; evam-ovako; viditvd-znajući do­
bro; e11am-ova (duša); na-ne; a11usoci1um-jadikovati nad; arhasi-
zaslužuješ. PREVOD
Kaže se da je duša nevidljiva, neshvatljiva, postojana i nepro­
menljiva. Znajući ovo ne treba da žališ za telom.
SMISAO
Kao što je prethodno opisano, veličina duše je toliko mala za naš ma­
terijalni proračun da se ne može sagledati čak ni pomoću naj moćnijeg
mikroskopa; dakle, nevidljiva je. Š to se tiče egzistencije duše, niko ne
može eksperimentalno dokazati njenu egzistenciju izvan i.ruti, tj . vedske
mudrosti. Treba da prihvatimo ovu istinu, jer ne postoji drugi izvor
shvatanja postojanja duše, iako je njeno prisustvo u telu činjenica koju
možemo opaziti čulima. Postoj i mnogo toga što moramo da prihvatimo
jedino na osnovu višeg autoriteta. N iko ne može poreći postojanje svoga
oca zasnovano na autoritetu svoje majke. Ne postoji drugi izvor razume­
vanja očevog identiteta osim autoritetom majke. Na sličan način, ne po­
stoji drugi izvor razumevanja duše osim proučavanjem Veda. Drugim
rečima, duša je neshvatljiva ljudskim eksperimentalnim saznanjem. Du­
ša je svesnost i svesna - ovo takođe izjavljuju Vede i treba da to prihva­
timo. Za razliku od telesnih promena, duša se ne menja. Pošto je večito
nepromenljiva. duša ostaje atomska u poređenju sa beskonačno velikom
Uzvišenom Dušom. Uzvišena duša je beskonačna. a atomska duša neiz­
merno mala. Stoga beskrajno mala duša, pošto je nepromenljiva, nikada
se ne može izjednačiti sa beskrajno velikom dušom. tj . Vrhunskom Bo­
žanskom Ličnošću. Ovo shvatanje je na razne načine ponovljeno u Ve­
dama samo da bi se potvrdila postojanost koncepcije duše. Ponavljanje
jedne ideje je neophodno da bismo je bez pogreške i potpuno razumeli.
STIH 26

3l� � R� � crr � � 1
ij� � �') � !i.tt��"�fu 1 1 �� 1 1
at/w cai11a1il 11i1ya-jdtali1
11ify(//il vd 111a11yase 111r1a111
tathdpi 1w11il mahd-hd/10
11ai/l[//il SOci/U/11 arhasi
 Sažet prikaz sadržaja Gite 73

a1/ra-ako, međutim; ca-takođe; e11am-ova duša; 11i1ya-jii1am-­

uvek rođena; 11i1yam-zauvek; vii- ili; ma11yase-tako misliš;
111r1a111-mrtva; 1a1hiipi-ipak; !vam-ti; mahii-biiho-o, junače snažnih
ruku; na- nikada; enam-o duši; socilum-jadikovati; arhasi-zaslužu­
ješ.
PREVOD
Čak i ako smatra� da se du� neprestano rađa i stalno u mire,
ipak nema� razloga za jadikovanje, o j unače snažnih ruku.

SMISAO
Uvek postoji grupa filozofa, gotovo srodnih budistima, koj i ne veruju
u odvojeno postojanje duše izvan tela. Kad je Gospodin Ki;�l)a izgovorio
Bhagava1-gi1u, izgleda da su takvi filozofi postojali i bili poznati kao Lo­
kiiya1ike i Vaibhiisike. Ovi filozofi su smatrali da životni simptomi, tj .
duša, nastaju u određenom razvijenom stanju materijalnog sastava. Sav­
remeni materijalistički naučnici i materijalistički filozofi takođe misle na
sličan način. Prema nj ima, telo je kombinacija fizičkih elemenata i na
određenom stupnju životni simptomi se razvijaju međusobnim dejstvom
fizičkih i hemijskih elemenata. Nauka o antropologiji je zasnovana na
ovoj filozofiji . U sadašnje vreme, mnoge pseudo-religije - koje sada po­
staju moderne u A merici - isto tako se odaju ovoj filozofiji i pristupaj u
nihilističkim budističkim sektama koje s u bez službe predanog pošto­
vanja.
Čak i da Arjuna nije verovao u postojanje duše - kao prema filozofiji
vaibhiisika - ipak ne bi bilo razloga za jadikovanje. N iko ne žali za gu­
bitkom neke gomile hemikalija i prestaje da izvršava svoju propisanu
dužnost. S druge strane, u modernoj nauci i naučnom ratovanju, toliko
mnogo tona hemikalija se rasipaju da bi se pobedio neprijatelj .
Prema filozofiji vaibluisika, takozvana duša ili dlmii iščezava zajedno
sa propadanjem tela. Tako, u svakom slučaju, bilo da je Arjuna prihva­
tio vedski zaključak da postoji atomska duša, ili da nije verovao u njeno
postojanje, nije imao razloga da žal i . Prema ovoj teoriji, pošto postoji to­
liko mnogo živih bića koja se svakog trenutka rađaju iz materije i toliko
mnogo njih svakog trenutka iščezava, nije potrebno žaliti za takvim do­
gađajem. Međutim , pošto nije izlagao opasnosti ponovno rođenje duše,
A rjuna nije imao razloga da se plaši uticaja grešnih posledica zbog
ubistva svog deda i učitelja. Ali u isto vreme, Ki;�l)a sarkastično oslov­
ljava Arjunu sa mahii-biihu, junak moćnih ruku, jer barem nije prihva­
tio teoriju vaibhiisika, koja odbacuje vedsku mudrost. Kao ksalriya,
74 Drugo poglavlje

A rjuna je pripadao vedskoj kulturi i priličilo mu je da nastavi da sledi

njena pravila.
STIH 27
�� ft �tt) �� � �(I� � I
ijm�mP.fs'ij � � �n�� 11 �1..9· 1 1
jii1asya hi dhruvo m riy u r
dhruvwil jamna 111riasya ca
1as111iid aparihii1:\'e "r1he
/la ll'Wil SOCifl//11 arhasi

jii1asya-onoga ko se rodio; hi-svakako; dhruvah-činjenica: 111 r1y ­

ub-smrt; dhruvam-takode je činjenica: jamna- rođenje; mriasya-mr­
tvih; ca-takode; 1as111ii1-stoga; aparihci1:l'e-za onim što je neizbežno:
ar1he-što se tiče; 11a-ne: 1va111-ti; soci111111-jadikovati: arhasi-zaslu­
žuješ .
PREVOD
Za onoga ko se rodio smrt je sigurna, a za onoga ko je umro,
rođenje je sigu rno. Stoga, prilikom neizbežnog izvršavanja svoje
dužnosti ne treba da jadikuješ.
SMISAO
Čovek se rada u skladu sa svojim životnim delatnostima i pošto zavr­
ši sa jednim terminom delatnosti, primoran je da umre da bi se rodio za
sledeći . Na taj način, krug rođenja i smrti se okreće jedan za drugim bez
oslobođenja. Ovaj krug rođenja i smrti. međutim. ne podstiče nepo­
trebno ubijanje, klanje i rat. Ali u isto vreme. nasilje i rat su neizbežni či­
nioci u ljudskom društvu radi održavanja reda i zakona. Bitka na Kuru­
k�etri, pošto je bila volja Uzvišenog, bila je neizbežan događaj i boriti se
za pravi cilj je dužnost k�(lfriye. Zašto bi se plašio ili žalostio smrću svo­
jih rođaka pošto je izvršavao svoju pravu dužnost? N ije trebalo da prekr­
ši zakon i time postane predmet posledica grešnih dela kojih se toliko
plašio. lzbegavanjem izvršavanja svoje prave dužnosti. ne bi bio u mo­
gućnosti da zaustavi smrt svojih rođaka i degradirao bi se. jer bi izabrao
pogrešan put delovanja.

STI H 28
�mR.'TR �(fTR č:<Jm+f'·�trTR �11<:1' I
" "'\ ,..... .....
3f�R'=l;rF<:fq (I� 'fiT qf{�CRT l i �� l i
 Sažet prikaz sadržaja Gite 75

avyaktadini bh1/ta11i
vyakta-madhyani bharata
avyakta-11idha11a11y eva
tatra ka paridevana

m•yaktadini-na početku nemanifestovani; bh1/1a11i-svi koji su stvo­

ren i : vyakta-manifestovani; madhyani-u sredini; bharata-o potomče
Bharate; avyakta-nemanifestovani; 11idha11a11i-svi koji iščezavaju;
eva-sve je tako; tatra-stoga; ka-kakva (je potreba za); paridevand­
jadikovanjem.
PREVOD
Sva stvorena bića su nemanifestovana na svom početku, mani­
festovana u svom prelaznom stanju i ponovo nemanifestovana
kada bivaju u ništena. Stoga kakva je potreba za jadikovanjem?

SMISAO
A ko prihvatimo da postoje dve vrste filozofa, jedni koji veruju u po­
stojanje duše i drugi koji ne veruju u njeno postojanje. u oba slučaja ne
postoji razlog za jadikovanje. One koji ne veruju u postojanje duše sled­
benici vedske mudrosti nazivaju ateistima. Međutim, čak i ako. rasprave
radi, prihvatimo ateističku teoriju, ipak ne postoji razlog za jadikovanje.
Pre stvaranja, u odsustvu duše, materijalni elementi su već postojali u
nemanifestovanom stanju. Od ovog suptilnog nemanifestovanog stanja
nastaje manifestacija, kao što se od etra stvara vazduh, od vazduha vatra.
od vatre voda, a od vode se manifestuje zemlja. Od zemlje nastaju mnoge
vrste materijalnih manifestacija. Uzmimo, na primer, veliki oblakoder
koji se manifestuje od zemlje; kad se razruši, ispoljeno ponovo postaje
neispoljeno i preostaje na kraju kao atomi. Zakon očuvanja energije os­
taje. ali tokom vremena nešto je ispoljeno. a nešto neispoljeno - u tome
je razlika. Onda kakav je razlog za jadikovanje bilo u ispaljenom ili u
neispoljenom stanju? Na izvestan način. čak i u neispoljenom stanju ni­
šta se ne gubi. I na početku i na kraju, svi materijalni elementi ostaju ne­
ispoljeni i jedino se ispoljavaju u središnjoj fazi, što ne predstavlja neku
stvarnu materijalnu razliku.
Ako prihvatimo vedski zaključak kao što je naveden u Bhagavad-giti
( 11111am11ra ime dehiif1) da ova materijalna tela propadaju tokom vre­
mena. ( 11ityasyoktdb sariri!labl ali da je duša večna, onda moramo uvek
imati na umu da je telo kao odeća; dakle, zašto žaliti za pramenom
odeće? M aterijalno telo nema stvarno postojanje u odnosu na večnu dušu
76 Drugo poglavlje

i može se uporediti sa snom. Dok sanjamo možemo misliti da letimo na

nebu. ili da sedimo na kočiji kao kralj ; ali kad se probudimo možemo vi­
deti da nismo ni na nebu, niti sedimo na kočij i . Vedska mudrost podstiče
samospoznaju na osnovu dokaza o nepostojanosti materijalnog tela.
Stoga u oba slučaja. bilo da neko veruje u postojanje duše ili ne veruje,
ne postoji razlog za tugovanje nad gubitkom tela.

STIH 29

3lT���� Cfif�-
ifT�"4<4l!i!;
c- � <f�
� :;;rR : I
3lT�4<4�"fft„�: srioflfu
�s� � ;r �tf <tif�� l i ��l i
iiscaryavat pasyati kascit enam­
iiscaryavad vadati tathaiva ciinyab
iiscmyavac cainam anyab sn101i
srutviipy enan1 veda na caiva kascit

ascaryavat-zadivljujući; pasyati-vidi; kascit-neko; enam-ovu

dušu; iiscaryavat-zadivljujuća; vadati-govori ; tathii-tamo; eva-sva­
kako; ca-takođe; anyab-ostali; iiscaryavat-slično zadivljujuća; ca­
takođe; enam-ova duša; anyab-drugi; sn101i-sluša; srutvii-pošto je
čuo; api-čak; enam-ovu (dušu); veda- pozna ; na-nikada; ca- i ;
eva -svakako ; kascit- neko.
P REVOD
Neki gledaju na dušu kao zadivljujuću, neki je opisuju kao za­
divljuj uću, a neki slušaju o njoj kao zadivljujućoj, dok drugi, čak i
pošto su čuli o njoj, ne mogu da je uopšte shvate.

SMISAO
Pošto je Gitopani$ada široko zasnovana na princ1p1ma Upani$ada,
nije iznenađujuće da nailazimo na ovaj odlomak i u Karha Upani$adi.

srava(uiyiipi bahubhir yo na labhyab

Sr!IVa/1/0 'pi bahavo yab na Vidyub
iiscaryo vaktii kusala 'sya labdhii
iiscmyo j1iiirii kusaliinuši$fab
 Sažet prikaz sadržaja Gite 77

Č injenica da je atomska duša u telu ogromne životinje, u telu gigants­

kog banjanovog d rveta kao i u klicama mikroba od kojih milioni i bilioni
zauzimaj u samo centimetar u prostoru, je zaista vrlo zapanjujuća. Ljudi
sa siromašnim fondom znanja i oni koji ne vrše strogosti ne mogu da
shvate zadivljujuće osobine osobene atomske iskre duše, kako ih je ob­
jasnio najveći autoritet znanja koji je poučavao čak i Brahmu, prvo živo
biće u univerzumu. Usled grube materijalne koncepcije, mnogi ljudi u
ovom dobu ne mogu da zamisle kako takva sitna čestica može da postane
tako velika i tako mala. Tako ljudi gledaju na dušu kao zadivljujuću, bilo
po prirodi ili prema opisu. Obmanuti materijalnom energijom, ljudi su
toliko preokupirani predmetima za čulna zadovoljenje da imaj u vrlo
malo vremena da shvate pitanje samospoznaje, iako je činjenica da bez
ove samospoznaje sve delatnosti imaj u za posledicu konačni poraz u
borbi za opstanak. M ožda neko ne zna da mora da misli na dušu i isto
tako da nađe rešenje za materijalne nevolje.
Neki koji imaju sklonost da slušaju o duši mogu da pohađaju časove,
u dobrom društvu, ali ponekad usled neznanja, zavedeni su da prihvate
Nad-dušu i atomsku dušu kao jednake bez razlike u veličini. Jako je te­
ško pronaći čoveka koji savršeno razume položaj duše, Nad-duše,
atomske duše, njihove dotične funkcije, odnose i sve druge glavne i spo­
redne detalje. A još je teže pronaći čoveka koj i je zaista izvukao potpunu
korist iz znanja o duši i ko je u stanju da opiše njen položaj u različitim
vidovima. Ali ako je neko u mogućnosti da shvati dušu, onda je njegov
život uspešan. Međutim , najlakši proces shvatanja duše je prihvatiti iz­
jave Blwgavad-gile koju je izgovorio najviši autoritet, Gospodin K r�i:ia,
a da ne budemo ometeni drugim teorijama. Ali to takođe zahteva velike
pokore i žrtve, bilo u ovom životu ili u prethodnim, pre nego što je neko
u mogućnosti da prihvati K r�i:iu kao Vrhunsku Božansku Ličnost. Kr�i:ia
se može spoznati kao V rhunska Božanska Ličnost bezuzročnom milošću
čistog bhakte i nikako drugačije.

STI H 30

�r ��irop:;lls<t � wt� mrQ I

(f�tftTifur �� � � �")f,..,.(pi�fu l i � o l i
dehi 11itya111 avadhyo 'ywi1
dehe sarvasya bhiirata
tasmat sarviiui bh1itii11i
na 1vati1 soci111m arhasi
78 Drugo poglavlje

dehi-vlasnik materijalnog tela; nityam-večan; avadhya(l-ne može

biti ubijen; ayam-ova duša; dehe-u telu; sarvasya-svakoga; bhiira­
ta-o potomče Bharate; tasmiit-stoga; sarvii!li-sva; b/11itiini-živa bića
(koja su rođena); na- nikada; tvam-ti;socitum-jadikovati; arhasi-za­
služuješ.

PREVOD
O potomče Bharate, duša koja boravi u telu je večna i nikada ne
može biti ubijena. Zato ne treba da žališ ni za jednim stvorenjem.

SMISAO
Gospodin sada zaključuje poglavlje poučavanja o nepromenljivoj du­
hovnoj duši. Prilikom opisivanja besmrtne duše na različite načine, Go­
spodin Kr�i:ia utvrđuje da je duša besmrtna, a telo privremeno. Zato Ar­
juna kao k�arriya ne treba da napusti svoju dužnost iz straha da će nje­
gov ded i učitelj -Bhl�ma i Droi:ia - poginuti u bici . Prema autoritetu
Š rl Kr�i:ie. moramo verovati da postoji duša koja se razlikuje od materi­
jalnog tela, a ne da ne postoji nešto kao duša, ili da se životni simptomi
javljaju na određenom stupnju materijalne zrelosti kao posledica među­
sobnog dejstva hemijskih elemenata. lako je duša besmrtna, nasilje se ne
podstiče, ali �e ne obeshrabruje za vreme rata kada postoji �tvarna po­
treba koja ne srne biti hirovita, već odobrena od strane Gospodina.

STI H 31

svadharmam api cdvek�ya

na vikampirum arlwsi
dharmyiiddhi yuddhdc chreyo 'nyar
k�arriyasya na vid.vare

svadharmam-sopstvene religiozne principe; api-takođe; ca-zaista;

avek�ya-uzimajući u obzir; na-nikada; vikampi111111-oklevati; ar/iasi­
-zaslužuješ; dharmyiif-od religioznih principa; hi-zaista: yuddhiir-
-borbe; sreyah-bolje zanimanje; anyar-nešto više; k�arr(vasya-od
k�atriye; na-ne; vid.vare-postoji.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 79

PREVOD
Uzimajući u obzir tvoju posebn u dužnost k�triye, treba da
znaš da za tebe ne postoji nikakvo bolje zan imanje od borbe zas­
novane na religioznim principima; i zato nema potrebe da okle­
vaš.
SMISAO
Od četiri staleža društvenog uređenja, drugi stalež koji ima za cilj do­
bro upravljanje, naziva se k$atriya. K$af znači povrediti, trayare zašti­
-

titi . Onaj ko štiti od povrede naziva se k$afriya. K$afriye se u šumi uve­

žbavaju za ubijanje. K$alr(va bi otišao u šumu i izazvao tigra licem u lice
i mačem se borio sa njim. Kad je tigar bio ubijen, spalio bi se po kraljev­
skom običaju. Sve do današnjeg dana ovaj sistem poštuju k$afriye kra­
ljevi države Jaipur. K$afriye su posebno uvežbani za borbu i ubijanje, jer
je nasilje ponekad neophodno da bi se zaštitili religiozni principi. Dakle,
za k$atriye nije nikada namenjeno da neposredno prihvate red sannydse,
tj . red odricanja. Nenasilje u politici može predstavljati diplomatiju, ali
nikada ne predstavlja važan činilac ili pravilo. U religioznim zakonicima
je navedeno:

dhave$u mirho '11yo11yali1 jighd11isa1110 mahik$ilab

yuddhamdniib paradi sakryd svargmh yd111y aparii1i111ukhiib
yaj11e$U pasavo brahman ha11ya111e sararam dvijaib
sad1skrriib kila manrrais ca re 'pi svargam avdp11uva11

„Dok se bori protiv drugog kralja koji je zavidan na njega, kralj ili
k$arriya na bojnom polju je dostojan da dostigne više planete posle smrti,
kao što i briih111a1w dostiže više planete žrtvovanjem životinja u žrtvenoj
vatri."
Dakle, ubijanje u bici zasnovanoj na religioznim pravilima i ubijanje
životinja u žrtvenoj vatri uopšte se ne smatraju činovima nasilja, jer
svako ima dobrobit kad se slede religiozna pravila. Ž rtvovana životinja
odmah dobija ljudski život i ne podleže postepenom procesu evolucije od
jednog oblika do drugog, a k$afriye ubijeni na bojnom polju isto tako do­
stižu više planete kao i brdh111a11i prinošenjem žrtve.
Postoje dve vrste svadharme, posebnih dužnosti. Sve dok neko nije
oslobođen. mora da obavlja dužnosti tog određenog tela u skladu sa reli­
gioznim pravilima da bi dostigao oslobođenje. Kada postane oslobođen,
njegova svadharma - specifična dužnost - postaje duhovna i nije u ma­
terijalnoj telesnoj koncepciji. U telesnom shvatanju života postoje doti­
čne specifične dužnosti za briih111a11e .i k$afriye koje su neizbežne. Svad-
80 Drugo poglavlje

harmu je odredio Gospodin, što će biti razjašnjeno u Četvrtom poglavlj u.

Na telesnom planu svadharma se naziva varuiisrama - dharma, ili čovek­
ov kamen temeljac u duhovnom uzdizanj u . Ljudska civilizacija počinje
od stupnja var!1iis1w11a - dhar111e, tj . specifičnih dužnosti u pogledu speci­
fičnih vezujućih sila zadobijenog tela. Izvršavanjem svoje specifične du­
žnosti na bilo kom polju delovanja u skladu sa var!1iisrama-dhar1110111
služi da uzdigne pojedinca do višeg stupnja života.

STIH 32

���T �� ��'1Tft� I
��: �'ll" : 1:n� �� ro� 1 1 �� 1 1
yadrcchayii copapa1111a1il
svarga-di·iiram apavriam
.sukhi11ab k$alr(riib piir1ha
labha111e yuddham idrsam
yadrcchayii- samo od sebe: ca-takođe: 11papa1111am-stigli su; svar­
ga-viših planeta; d1·iira111-vrata: apiivr1am-široko otvorena: sukhi­
na/1-jako srećni: k$a1riyii/1-članovi kraljevskog poretka: piirlha-o
Pnhin sine; /abha111e-postižu: yuddham- rat idrsam- kakav je ovaj .

PREVOD
O Partha, srecn1 su k�triye kojima se ukažu takve pri like za
borbu a da ih i ne traže, otvarajući im vrata viših planeta.

SMISAO
Kao vrhunski svetski učitelj , Gospodin K��l)a osuđuje stav Arjune
koji je izjavio: .. Ne vidim ništa dobro u ovoj borbi. jer će prouzrokovati
večni boravak u paklu." Takve A rj unine izjave su jedino prouzrokovane
neznanjem. jer je želeo da postane nenasilan u izvršavanj u svoje specifi­
čne dužnosti. Za jednog k$alr(v11 biti na bojnom polj u i postati nenasilan
je filozofij a budala. U Parii.fora -smrii tj . religioznim normama koje je
sastavio Parasara. veliki mudrac i otac V yasadeva. navedeno je:

k$all:\'o hi praic/ rak$WI saslra-pc/11ib prada!l(/aya11

11ilji1ya parasai11yadi ksi1i1il dharmeua prilavel

„Dužnost k!jalr(i•e je da zaštiti građane od svih vrsta poteškoća i iz tog

razloga treba da primeni nasilje u odgovaraj ućim slučajevima radi reda i
 Sažet prikaz sadržaja Gite 81

zakona. Zato je njegov zadatak da pobedi vojnike neprijateljskih kraljeva

i tako. pomoću religioznih principa, zavlada celi m svetom. "
Uzimajući u obzir sve tačke gledišta, A rjuna nije imao razloga d a se
uzdrži od borbe. A ko bi pobedio svoje neprijatelje uživao bi kraljevstvo;
a ako bi poginuo u bici, bio bi uzdignut do viših planeta čija su vrata ši­
rom otvorena za njega. U svakom slučaju borba bi bila za njegovo do­
bro.
STIH 33

3T� �m+r � mmt ;r 'fiR"tirn 1

ija: �l:"[if <nTffi :q- fum qIqi191c�ffi 1 1 � � l i
arha cer rvam i111ati1 dharmya1il
sG1igrdma111-na kari$yasi
rara(l svadharmam kirrid1 ca
hirvd pdpam avdpsyasi
arha- stoga; cer-ako; tvam-ti; imam-ovu; dharmyam-religioznu
dužnost; sG1igrdmam-borbu; na-ne; kari$yasi- izvršićeš; atab-onda;
svadannam-svoju religioznu dužnost; kirrim- ugled; ca-takođe; hitva­
-gubeći; pdpam-grešnu posledicu; avdpsyasi-dobićeš.

PREVOD
Ako se međutim, ne bori� u ovom religioznom ratu, onda će�
svakako navući na sebe grehe zbog zanemarivanja svojih dužnosti
i tako izgubiti svoj ugled kao borac.

SMISAO
A rjuna je bio slavni borac i stekao je slavu u borbi sa mnogim slav­
nim polubogovima, uključujući čak i Gospodina S ivu. Pošto se borio i
pobedio Gospodina S ivu prerušenog u lovca. Arjuna ga je zadovoljio i
dobio kao nagradu oružje po imenu pdsupara-asrra. Svako je znao da je
bio slavni ratnik, pa mu je čak i D ror:iiiciirya dao blagoslov i podario mu
posebno oružje kojim je mogao da ubije čak i svog učitelja. Tako su ga
mnogi autoriteti počastvovali sa tako mnogo vojnih priznanja, uključu­
jući njegovog poočima l ndru, kralja viših planeta. A l i ako napusti bitku,
ne samo što će zanemariti svoju specifičnu dužnost k$alriye, nego će iz­
gubiti svu svoju slavu i dobro ime i tako pripremiti svoj kraljevski put za
pakao. Drugim rečima, otići će u pakao ne borbom. nego odustajanjem
od nje.
82 Drugo poglavlje

STIH 34

�<tfrf<:f '9Tfct � <.ti��"tl�<r ij s�� 1

�hnrr<r� �m��Rtf<..,.tt� 1 1� 1J 1 1
akir1i1il capi b/11itii11i
kathayi�ya111i te 'vyayci111
sa111bhiivi1asya ciikirlir
111ara11iid atiricya/e

akir1i111 -sramotu; ca-takođe; api-iznad svega; b/11itiini-svi ljudi:

ka1hayi�ya111i-govoriće; te-o tebi; avyayiim-zauvek; sambhiivirasya
-za uglednog čoveka; ca-takođe; akirti/1-loš glas; 111ara11a1-od smrt i :
atirilya1e-postaje više od.

PREVOD
Ljudi će uvek govoriti o tvojoj sramoti, a za onoga ko je bio
ugledan i poštovan, neč:ast je gora od smrti.
SMISAO
Kao A rjunin prijatelj i učitelj Gospodin Kr�na sada donosi poslednju
odluku u pogledu A rj uninog odbijanja da se bori. Gospodin kaže: ,.Ar­
juna. ako napustiš bojno polje ljudi će te nazivati kukavicom čak i pre
nego što uzmakneš. A l i ako bežeći sa bojnog polja da sačuvaš život, prih­
vataš da tvoje i me bude osramoćeno. onda je moj savet da ćeš bolje uči­
niti ako pogineš u borbi. Za čoveka vrednog poštovanja kao što si ti loš
ugled je gori od smrti . Zato ne treba da pogineš iz straha za svoj život,
bolje je da pogineš u boju. To će te sačuvati od lošeg glasa da si zloupo­
trebio Moje prijateljstvo i od gubitka tvog društvenog ugleda."
Tako je konačna Gospodinova odluka bila da je bolje da Arjuna po­
gine u bici i da se ne povuče.

STIH 35

+t�I�011�wf im;ij ffi l{{H� ! I

im "t � � � trmfu m� 1 1 � '-\ 1 1
bhayiid rauad 11para1ali1
111a1i1sya111e tva1il 111ahii-ra1hii/1
ye�ii1i1 ca 1va1i1 bah11-111a10
b/11/fl•ci yiisyasi /aghava111
 Sažet prikaz sadržaja Gite 83

bhaydr-iz straha; ra11d1-sa bojnog polja; 11para1a111-otišao; 111ati1 -

sya111e-smatraće; rvdm-tebe; 111ahd-ra1hdb-slavni generali; ye�dm­
od onih koj i ; ca-takode; rvam-ti; bah11 -111a1ab-veoma cenjen; bh1i1vd­
- postaće; ydsyasi- ićićeš; /dghavam-umanjen u vrednosti.

PREVOD
Slavni generali koji su visoko cenili tvoje ime i slavu misliće da
si samo iz straha napustio bojno polje i tako će te smatrati kukavi-
com.
SMISAO
Gospodin Kr�IJa je nastavio da iznosi Svoje mišljenje A rjuni: „Nemoj
da misliš da će slavni generali kao Duryodhana, Karl)a i ostali savreme­
nici pomisliti da si napustio bojno polje iz sažaljenja prema svojoj braći i
dedu. Smatraće da si pobegao iz straha za svoj život i tako njihovo vi­
soko poštovanje prema tvojoj ličnosti će zauvek biti uništeno."

STIH 36

��T��� �R„oi�Q:ffra aenlta'r: I

f<i�„a©<t 1Jrll� am �:�crt � � ' � � 1 1
avdcya- vddd1i1s ca ba/11i11
vadi�ya111i 1avdhi1db
11i11da11ras lava sd111ar1hymh
1a10 d11bkha1ara1h 1111 kim
avdcya-neljubazne; vddd11-izmišljene reči; ca-takode; ba/11i11-
mnogi; vadi�yanri-govoriće; lava-tvoj i ; ahildb-neprijatelj i; 11i11da11-
rab-dok klevetaju ; lava-tvoj u ; sdmarehyam-sposobnost; 1a1ab­
nakon toga; d11bkha1aram-bolnije; 1111-svakako; kim-što.

PREVOD
Tvoji neprijatelji će neljubazno govoriti o tebi i podrugivati se
tvojoj sposobnosti. Šta bi bilo gore za tebe?

SMISAO
Gospodin Kr�IJa se na početku čudio A rjuninoj neopravdanoj molbi
za samilost i opisao je njegovo sažaljenje kao nešto što ne dolikuje arijev­
cima. Sada je mnogim rečima potvrdio Svoje izjave protiv A rjunine ta­
kozvane samilosti.
84 Drugo poglavlje

STIH 37

�rn ::rr �r:�fu �ir ftr�r ::rt m�"<f?:r +r�r� I

,...., �' "" ,....._

ij@�� <filr(f11 �T11 �<:JT��: 1 1 � \9 I I

!zato va prapsyasi svarga1i1
ji11•a 1•d bhok$)'ase mahim
tasmad 11/li$fha ka11111eya
yuddhaya krta 11iscayab
hatab-biti ubijen; va-ili; prdpsyasi-stećićeš; svargam-kraljevstvo
viših planeta; jitvd-pokoravanjem; va-iJi; bhok$yase-uživaćeš;
mahim-svet; 1asma1-stoga: 11/li$fha-ustani; kaunteya-o Kuntln sine;
yuddhaya-da se boriš: krta-odlučnost; 11isca.vab- nesigurnost.
PREVOD
O Kuntin sine, ili ćeš biti ubijen na bojnom polju i dostići više
planete, ili pobediti i uživati zemaljsko kraljevstvo. Dakle, ustani i
odlučno se bori.
SMISAO
Čak i ako nije postojala sigurnost za pobedu sa Arjunine strane, ipak
je morao da se bori; jer čak i ako tu pogine, biće uzdignut na više planete.

STIH 38

���;€f B'� <Đ�<iT �T�+lt �WlT I

ijaT �T11 � � tfT'i+r::rr:�fu 1 1 � l I I
sukha-dubkhe same kriva
labha/abhau jaya)ayau
tato yuddhaya Yl(L\!asva
11aiVG1/I papam avapsyasi

sukha-sreća; dubkhe-u nesreći; same-u uravnoteženosti:

krtva-ako tako učiniš; /dbhalablwu-i u gubitku i u dobitku; jaya­
jayau-i u pobedi i u porazu: tatab-nakon toga; yuddhaya-radi borbe;
yujyasva- bori se: na-nikada; eva111-na ovaj način: papam-grešnu
posledicu: avapsyasi- steći ćeš.
PREVOD
Bori se jer ti je to dužnost i nemoj misliti o sreći i nesreći, gu­
bitku ili dobitku, pobedi ili porazu - i ako tako deluješ, nikad ne­
češ snositi grešne posledice.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 85

SMISAO
Gospodin Km1a sada neposredno izjavljuje da A rjuna treba da se
bori borbe radi, jer On želi bitku. U delatnostima svesnosti Kr�IJe sreća i
nesreća, dobitak i gubitak pobeda i poraz se ne uzimaju u obzir. Da se
sve treba obavljati za zadovoljenje Kr�IJe je transcendentalna svesnost i
tako nema posledica materijalnih delatnosti. Onaj ko radi za svoje sopst­
veno čulno zadovoljenje, bilo u vrlini ili u strasti, podložan je posledi­
cama, dobrim ili lošim. A l i onaj ko se potpuno predao delatnostima
svesnosti Kr�IJe, nije više nikome obavezan, niti je ikome išta dužan, za
razliku od onog koji je u običnim svakodnevnim delatnostima. Kaže se:

deva r�i-bh 1itiipta-11n1iili1 piti1wli1

11a ki1ikaro 11iiyamr!1i ca r(ija11
sarvii1111a11ii yab sara1w1i1 sara11ywi1
gata 111uk1111dali1 parihrtya kartam

. .Onaj ko se potpuno predao Kmti, M ukundi, napuštajući sve druge

dužnosti, nije više dužan , niti je ikome obavezan - ni polubogovima, ni
mudracima. ni ljudima uopšte, ni srodnicima, ni čovečanstvu, ni pre­
cima." (SB 1 1 . 5 . 4 1 )
U ovom stihu K m1a daje zaobilazan nagoveštaj A rjuni i pitanje će biti
_jasnije objašnjeno u narednim stihovima.

STIH 39

e�ii te 'bhihitii sii1ikhye

b11ddhir yoge /\' i111iili1 snw
b11ddhyii y11kto yayii piirtha
kar111a-ba11dhmi1 prahiisyasi

L\Wi-sve to; te-tebi; ahhihitii-opisano; sii1ikhye-analitičkim prou­

čavanjem; b11ddhi(1- inteligencija; yoge- rad bez plodonosnog rezultata;
111-ali; imc/111-ovo; sr1111-samo čuj ; b11ddhyii- inteligencijom; yuktab
-spojen; yayci-kojim; piirtha-o Prthin sine; karma-bandham­
robovanje posledicama delovanja; prahiisyasi-bićeš oslobođen od.
 86 Drugo poglavlje

PREVOD
Do sada sam ti izložio anal itičko znanje filozofije sarikhye. Sada
poslušaj o znanju yoge koje dozvoljava rad bez plodonosnog re­
zultata. O Prthin sine, kada postupiš sa takvom i nteligencijom, os­
lobodićeš se vezanosti za svoje delatnosti.

SMISAO
Prema Niruk1ij11, tj . vedskom rečniku. sd1ikhya znači ono što detaljno
opisuje prirodne pojave i odnosi se na onakvu filozofiju koja opisuje pri­
rodu duše, dok se reč yoga odnosi na obuzdavanje čula. Arjunin predlog
da se ne bori je bio zasnovan na čulnom zadovoljenj u. Pošto je zaboravio
svoju sopstvenu dužnost, želeo je da prestane da se bori, jer je smatrao da
će ako ne ubije svoje rođake i srodnike biti srećnij i nego ako uživa u
kraljevstvu pošto pobedi svoje sestriće i braću, sinove Dhi:-tara�tre. U oba
slučaja, osnovni povod je bio čulno zadovoljenje. Sreća koja potiče od
njihovog pokoravanja i sreća koja proističe od posmatranja živih rođaka
su obe zasnovane na ličnom čulnom zadovoljenj u, jer proističe od napu­
štanja mudrosti i dužnosti. K r�!Ja je, dakle, želeo da objasni A rjuni da
ako ubije telo svoga deda neće ubiti samu dušu i objasnio je da su sve po­
jedine ličnosti, uključujući Samog Gospodina, večne osobene ličnosti;
bili su osobene ličnosti u prošlosti, u sadašnjosti su i nastaviće da postoje
kao takvi u budućnosti, jer smo svi večne osobene duše i samo menjamo
svoju telesnu odeću na različite načine. Ustvari, zadržavamo svoju oso-
.
benost čak i posle oslobođenja od robovanja materijalnoj odeći. Analiti­
čko proučavanje duše i tela je Gospodin Kr�!Ja u tančine objasnio, a ovo
opisna znanje o duši i telu sa različitih uglova posmatranja je, prema re­
čniku Nirukli, opisana kao sdnkhya. Ova sd1ikhya nema nikakve veze sa
sd1ikhya filozofijom Kapile ateiste. Davno pre sd1ikhye Kapile varalice,
filozofiju sdnkhye je izložio u Sri111ad-Bhdgava1am11 pravi Gospodin Ka­
pila. inkarnacija Gospodina Kr�!Je, koj i ju je objasnio Svojoj majci, De­
vahuti. Jasno je objasnio da je puru$a ili Uzvišeni Gospodin, aktivan i da
stvara tako što baci pogled na prakr1i. Ovo je prihvaćena i u Vedama i u
Gi1i. Ovaj opis u Vedama ukazuje da je Gospodin bacio pogled na prakr1i
tj . prirodu i obremenio je atomskim osobenim dušama. Sva ta osobena
bića deluju u materijalnom svetu radi čulnog zadovoljenja i pod opse­
nom materijalne energije smatraj u da su uživaoci. Ovaj mentalitet prati
živo biće sve do poslednjeg stupnja oslobođenja kada želi da postane
jedno sa Gospodinom . Ovo je poslednja zamka 111aye, tj. obmane zado­
voljavanja čula i tek posle mnogo, mnogo rođenja sa takvim delatno-
 Sažet prikaz sadržaja Gite 87

stima u zadovoljavanju čula velika duša se predaje Yasudevu. Gospo­

dinu Kr�Di i tako upotpunjuje potragu za konačnom istinom.
Arjuna je već prihvatio Kr�IJU kao duhovnog učitelja tako što M u se
predao: si;;yas te 'hali1 siidhi 111ii1i1 tvllli1 prapa1111a111. Usled toga. Kr�IJa će
mu sada govoriti o procesu delovanja u buddhi-yogi, tj . karma-yogi, ili
drugim rečima, o procesu službe predanog poštovanja samo za čulno za­
dovoljenje Gospodina. Ova buddhi-yoga je jasno objašnjena u desetom
stihu Desetog poglavlja, kao neposredna veza sa Gospodinom. koji pre­
biva u svačijem srcu kao Paramatma. Ali takva veza se ne uspostavlja
bez službe predanog poštovanja. Onaj ko je, dakle, utemeljen u Gospodi­
novoj predanoj i transcendentalnoj službi punoj ljubavi . ili. drugim reči­
ma u svesnosti Kr�IJe. dostiže ovaj stupanj buddhi-yoge posebnom Go­
spodinovom milošću. Zato Gospodin kaže da samo onima koji Ga uvek
služe sa predanim poštovanjem iz transcendentalne ljubavi, podaruje čis­
to znanje predanog poštovanja s ljubavlju . Na taj način bhakta Ga može
lako dostići u uvek blazenom Kr�IJinom carstvu.
Tako buddhi-yoga spomenuta u ovom stihu je služba predanog pošto­
vanja posvećena Gospodinu , a reč sii1ikhya koja je ovde spomenuta
- -
nema nikakve veze sa ateističkoms'd1lkhya yogom koj u je uŠpo�tavi o v;­
ralica Kapila. Ne treba, dakle, pogrešno razumeti da sii1ikhya-yoga koja
se ovde s pominje ima bilo kakve veze sa ateističkom sii1ikhyo111. Niti je ta
filozofija imala bilo kakvog uticaja u ono vreme; niti bi Gospodin K r�IJa
želeo da SP.omen\; J?.kve bezb<?žne spekulacije. Pravu filozofiju sii1ikhye je
.
opisao.�G.R�P� qdJ�-�<!Pila Sri'!,JGd-Bhllgavatan!J.�.__. Ovde sii1ikhya ozna-
__
__

čava analitički opis tela i duše i Gospodin ] e dao analitički opis duše
samo da bi doveo A rj unu do stupnja buddhi-yoge, tj . bhak1i-yoge. Dakle,
sii1ikhya Gospodina Kr�ne i sii1ikhya Gospodina Kapile, kao što je opi­
sana u Bhiigava1a11111, su potpuno istovetne. Obe su bhak1i-yoga. Rekao
je dakle, da samo manje inteligentni ljudi prave razliku između sii1ikhya­
yoge i bhak1i-yoge.
Naravno, ateistička sii1ikhya -yoga nema nikakve veze sa bhak1i-yo­
go111. pa ipak neinteligentni ljudi tvrde da se ateistička sii1ikhya -yoga spo­
minje u Bhagavad-gili.
Potrebno je dakle shvatiti da buddhi-yoga označava delovanje u sves­
nosti Kr�IJe, u punoj sreći, blaženstvu i znanj u službe predanog poštova­
nja. Onaj ko deluje samo za zadovoljenje Gospodina, bez obzira koliko
da je težak takav rad, deluje po principima buddhi-yoge i nalazi se uvek u
transcendentalnoj sreći i blaženstvu . Takvom transcendentalnom služ­
bom čovek samim tim postiže sve transcendentalne osobine, Gospodino­
vom milošću i tako je njegovo oslobođenje potpuno i nije potrebno da či-
88 Drugo poglavlje

ni druge napore da bi stekao znanje. Postoji velika razlika između delo­

vanja u svesnosti Ki:�i:ie i rada zbog plodonosnih rezultata, posebno što se
tiče zadovoljavanja čula radi postizanja rezultata u pogledu porodice ili
materijalne sreće. Buddhi-yoga je dakle. transcendentalna odlika delat­
nosti koje obavljamo.
STIH 40

��1{;r.J{;rrn)s� SI�Ftltlt 'l" r.r�� I

�q� � �� �r �q l l 'đ o 1 1
nehdbhikrama-ndso 's1i
pralyavdyo na 1·idya1e
svalpam apy asya dhannasya
1rdya1e mahalo bhayd1

na-ne; iha-u ovom svetu; abhikrama-trudeći se: nasa/i-gubitak:

osli-postoj i : pra1yavdyab-umanjenje: na-nikada: 1·ia'.1 •a1e- postoj i:
svalpam- malo; api-iako; asya-od ovog; dharmasya-od zanimanja:
1rdya1e-oslobada; 111aha1al1-vrlo velike: bhayd1-od opasnosti .

P R EVOD
Za onog ko se ovako trudi n ijedan napor n ije uzaludan, ni­
jedno stečeno dobro nije nikad izgubljeno; i najmanji napredak
na ovom putu može za�tititi č:oveka od najopasnije vrste straha.

SMISAO
Delatnost u svesnosti Kr�me, ili delovanje za zadovoljstvo Ki:�i:ie bez
očekivanja čulnog zadovolj enja. je najviša transcendentalna odlika
dejstva. Čak i mali početak takve delatnosti ne nailazi na prepreku i ne
može se izgubiti ni na kom stupnju. Svaki rad započet na materijalnom
planu mora da se završi, inače ceo poduhvat postaje neuspešan. Ali bilo
kakva delatnost započeta u svesnosti Ki:�ne ima stalan rezultat, čak i ako
nije završena. Vršilac takve delatnosti zato nikada nije u gubitku. ćak
iako je njegova delatnost u svesnosti Ki:�IJe nepotpuna. Jedan procenat
učinjen u svesnosti Ki:�i:ie povlači za sobom stalan ishod. tako da se sle­
deći put otpočinje od dva procenta, dok u materijalnoj delatnosti ne po­
stoji profit bez stoprocentnog uspeha. Ajamila je vršio svoju dužnost do
izvesnog stupnja svesno Ki:�i:ie. ali ishod koji je uživao na kraju, milošću
Gospodina. bio je sto procentan. U vezi sa tim postoji !ep stih u Sri111ad­
Bhdgavara11111:
 Sažet priku sadržaja Gite 89

1yak1vii sva-dharma1n caral}iimbujari1 harer

bhajan na pakko 'tha pate/ 1a10 yadi
ya/ra kva viibhadram abh1ld amu�ya ki1n
ko viirlha iipto 'bhajaliim sva-dharmawb

„ A ko neko napusti potragu za čulnim zadovoljenjem i deluje svesno

KrsIJ.e, a zatim padne sa tog nivoa jer nije završio svoj rad, šta gubi? A
šta čovek može dobiti time što savršeno obavlja svoje materijalne delat­
nosti?" (SB. 1 . 5 . 1 7). Ili, kao što hrišćani kažu: „Kakvu korist ima čovek
ako čitav svet zadobije a izgubi svoju večnu dušu?"
Materijalne delatnosti i njihovi plodovi završavaju se sa telom, ali de­
lovanje u svesnosti KtsIJ.e dovodi čoveka ponovo do svesnosti KtsIJ.e, čak
i posle gubitka tela. U svakom slučaju sigurno je da će imati priliku u
sledećem životu da se ponovo rodi kao ljudsko biće, bilo u porodici veli­
kog obrazovanog briihmalJe, bilo u bogatoj aristokratskoj porodici što će
mu pružiti dalju priliku za uzdizanje. Ovo je jedinstvena osobina delat­
nosti vršenih u svesnosti KtsIJ.e.

STI H 41

�mm1+f::tT �fu{� ��'1�'1 I

��T �� �s0qttmfil'114( I llđ Z 1 1
vyavasiiyiilmikii buddhir
ekeha kuru-nandana
bahu-siikhii hy ana111ds ca
buddhayo 'vyavasdyindm

vyavasiiydlmikd-odlučnom svesnošću KtsIJ.e; buddhib-intelige­

ncija; ekii-samo jedan; iha-u ovom svetu; kuru-nandana-o voljeni
sine Kurua; bahu-sdkhd�1- mnogi, razni ogranci; hi-zaista; anantdb ­
- neograničena; ca-takode; buddhayab inteligencija; avyavasdyindm
-

-onih koji nisu svesni KrsIJ.e.

PREVOD
Oni koji su na ovom putu od lučn i su u nameri i slede jedan je­
dini cilj. O voljeni sine Kurua, inteligencija neod lučnih se gubi u
mnogim ograncima.
90 Drugo poglavlje

SMISAO
Č vrsta vera u svesnost K i:si:i e. da čovek treba da se uzdigne do najvi­
šeg savršenstva života naziva se 1'_1'avasiiyii1111ikii inteligencija. Cai1a11ya ­
cari1ii111r1a tvrdi:
'sraddhi i'-sabde visviisa kahe sudrt;fha 11iscaya
kr;,11e bhak1i kaile sarva-karma kr1a haya
„Transcendentalna služeći Ki:si:iu s puno ljubavi. čovek samim tim
obavlja sve sporedne delatnosti. Ova čvrsta vera puna poverenja. po­
voljna u vršenju službe predanog poštovanja. naziva se sraddhii." ( Cc.
Madhya, 2 2 . 6 2 )
Vera znači nepokolebljivo pouzdanje u nešto uzvišeno . Kada j e neko
zaokupljen dužnostima u svesnosti Ki:si:ie. ne treba da postupa u odnosu
na materijalni svet i ima obaveze prema porodičnim tradicijama, čove­
čanstvu, ili nacij i . Plodonosne delatnosti su dejstva posledica nečiji h pro­
šlih dobrih ili loših dela. Kada je neko probuđen u svesnosti Ki:si:ie, nije
potrebno da ulaže dalji napor za dobar ishod svojih delatnosti, a kada je
utemeljen u svesnosti Ki:si:ie, sve njegove delatnosti su na apsolutnom
planu, jer nisu više podložne dvostranostima materijalne prirode kao što
su dobro i zlo. Najviše savršenstvo svesnosti Ki:si:ie je odricanje od mate­
rijalnog shvatanja života. Ovo stanje se automaL<>ki postiže naprednom
svesnošću Ki:si:ie. Odlučna namera osobe u svesnosti K i:s1Je zasnovana je
na znanju: ,, Viisudevab sarvam ili sa mahiitmii s11d11rlabha'1", kojim
čovek savršeno spoznaje da je Vasudeva ili K i:si:ia koren svih ispaljenih
uzroka. Kao što se voda od korena drveta automatski prenosi na l išće i
granje, čovek može da na najviši način služi svakoga kad je svestan
Ki:si:ie - naime samog sebe, porodicu. društvo, zemlj u . čovečanstvo itd.
Ako je Ki:si:ia zadovoljan njegovim postupcima, onda će svako biti zado­
voljan.
Služba u svesnosti Ki:si:ie se, međutim, najbolje obavlja pod sposob­
nim vodstvom duhovnog učitelja koji je verodostojan predstavnik Ki:si:ie.
koji poznaje prirodu učenika i koji može da ga uputi kako da deluje
svesno Ki:si:ie. Na taj način. da bismo postali dobro upućeni u svesnosti
Knme potrebno je da nepokolebljivo delujemo i pokoravamo se Ki:si:ii­
nom predstavniku i da prihvatimo upulStva verodostojnog duhovnog
učitelja kao svoj životni cilj. Srila V isvanatha Cakravarti Thakur pou­
čava nas na sledeći način u svojim čuvenim molitvama duhovnom uči ­
telj u :
yasya prasddiid bhagava1 -prasddo
yasydpra.sddd1111a ga tili k1110 'pi
 Sažet prikaz sadržaja Gite 91

dhydyad1 st11vwi1s tasya yasas 1ri-sandhyali1

vande gurob sri-cara�1dravi11dam

„Zadovoljavanjem duhovnog učitelja, Vrhunska Božanska Ličnost

postaje zadovoljena. A ako ne zadovolj imo duhovnog učitelja, ne postoji
mogućnost da se unapredimo do nivoa svesnosti Kr�IJe. Treba. dakle, da
meditiram i molim za njegovu milost tri puta dnevno i odam mu svoje
cenjeno poštovanje."
Celokupan proces, međutim , zavisi od savršenog poznavanja duše iz­
van telesne koncepcije - ne teoretski, već praktično, kada više ne postoji
mogućnost za čulno zadovoljenje koje se ispoljava u plodonosnim delat­
nostima. Onoga čiji um nije postojan odvraćaju razne vrste plodonosnih
dela.

STIHOVI 42-43

ydm i111d1i1 Pll$pitd1i1 vdca1il

pravadanty avipascitab
veda-vdda-ratdb pdrtha
11d11yad astiti vddinab

kd111d1111d11ab svarga-pard
janma-karma-phala-praddm
kriyd- vise$a -bah 11/dli1
bhogaisvarya-ga1id1 prati

\'(im imam-sve ove; pu$pitd111- kitnjaste; vdcam- reči; pravadanti­

-govore; a vipasci tab- ljudi sa siromašnim fondom znanja; veda - vdda ­
ratd/1-tobožnji sledbenici Veda; pdrtha-o Prthin sine; na-nikada; an­
yat-bilo šta; as/i- postoj i ; ili- ovo; vddinab- zastupnici ; kdma-dtmd­
nab-željni čulnog zadovoljenja; svarga-pardb-sa ciljem da dostignu vi­
se planete; ja11111a -kar111a-phala-pradd111-ono što ima posledicu u plodo­
nosnom radu. dobrom rođenju, itd . ; kriyd- vise$a- raskošne svečanosti;
92 Drugo poglavlje

bahuliim-razne: bhoga-čulno uživanje: aisvwva obilje ; gatim­

-

napredak; prati-prema.
PREVOD
Ljude sa siromašn im znanjem jako privlače kitnjaste reči Veda,
koje preporučuju raznorazne plodonosne delatnosti radi uzdi­
zanja do viših planeta, dobrog rođenja i moći koje proizilaze iz
njih itd . Pošto su željni čul nog zadovoljenja i raskošnog života,
kažu da ne postoji ništa više od toga.
SMISAO
Ljudi uopšte nisu jako inteligentni i usled svog neznanja najviše su
vezani za plodonosne delatnosti koje su preporučene u karma-kiiu\ii de­
lovima Veda. Ne žele ništa više osim čulnog zadovoljenja radi uživanja
života na višim planetama, gde su dostupni vino i žene, a materijalno
obilje je nešto sasvim obično. U Vedama postoje mnoga žrtvovanja, na­
ročito jyori�foma žrtvovanja koja su preporučena za uzdizanje do viših
planeta. Ustvari. kaže se da .svako ko želi da se uzdigne do viših planeta
mora da obavlja ova žrtvovanja koja ljudi sa siromašnim fondom znanja
smatraju čitavom svrhom vedske mudrosti. Jako je teško za tako neis­
kusne osobe da postojano i odlučno deluju u svesnosti K��me. Kao što
budale privlače cvetovi otrovnog drveća jer ne poznaju ishode takve priv­
lačnosti. slično tome neupućene lj ude privlače takva obilja viših planeta i
njihovo čulno uživanje.
U kar111a-kii11\fa delu Veda kaže se da oni koji izvršavaj u četvorome­
sečne pokore postaju dostojni da piju somarasa napitke da bi postali be­
smrtni i zauvek srećni. Čak i na ovoj zemlji neki žude da piju somarasu
da bi ojačali i osposobili se za uživanje čulnih zadovoljstava. Takve
osobe ne veruju u oslobođenje od materijalnog ropstva i jako su vezane
za raskošne obrede vedskih žrtvovanja. Uglavnom su pohotne i ne žele
ništa drugo osim „rajskih" zadovoljstava života. Poznato je da postoje
vrtovi po imenu 11a11da11a-kii11a11a u koj ima postoj i dobra prilika za dru­
ženje sa anđeoskim lepoticama i posedovanje obilja vina somarase.
Takvo telesno zadovoljstvo je svakako čulno; stoga postoje oni koji su či­
sto vezani za materijalnu privremenu sreću, kao gospodari materijalnog
sveta.
STI H 44
+T-Y�f'J�T;rt q<fT���HfTT{ I
01ltfm<ITRi{<flT '"!f%:: mn�r ;; ��'hr�l l'd'dl I
 Sažet prikaz sadržaja Gite 93

bhogaisva1ya -prasak1dnd1i1
1aydpahrra -ce1asd111
vyavasdydlmikd buddhib
sa111ddhau na vidh�vale

/J/roga- materijalno uživanje; aisva1:va-obilje; prasak1dnd111-oni

koji su na taj način vezani; 1ayd-tako nečim; apahr1a -ce1asd111-pomu­
ćenog uma; vyavasdyd1111ikd-čvrsta odlučnost; buddhif1-služenje Go­
spodina s predanim poštovanjem; samddhau- u ovladanom umu; na ­
-ni kada; vidh�rale-događa se.

PREVOD
U umovima onih koji su suviše vezan i za ču Ino uživanje i mate­
rijalno obilje i koje tako nešto zbunjuje, ne stvara se čvrsta od lu­
čnost da služe Uzvi!ienog Gospodina sa predanim po!itovanjem.

SMISAO
Samddhi znači „usredsređen um". Vedski rečnik, Nirukti, kaže:
„Kada je um usredsređen na spoznaju osobenog bića, to je samdd/11" (sa -
111.rng ddh�va1e 'sminn d1111a1a11va-yd1hd1mya111). Saniadhi nikada nije
moguć za osobe koje se zanimaj u za materijalno čulno uživanje, niti za
one koji su zbunjeni takvim privremenim stvarima. Manje ili više su
osuđene procesom materijalne energije.

STIH 45

�u;aiiliqin �T f.t�nroirt +Fmf� I

f;ff;it" f.t��r�tt�.TI RtfTTT� ·�n�� 1 1 \i i.._ 1 1
1raig1111ya- vi�ayd vedd
nislraiguw•o bhavdrjuna
nirdvandvo ni1ya-sa111•a-s1ho
nir.voga -k�e111a d1111avd11

1raigu11.ra-ono što se tiče tri gu11e. vezujuće sile materijalne prirode:

ri.�ayd/1-na tu temu; veddf1- vedska književnost; nis1raigu11.vab-u čis­
tom stanju duhovne egzistencije; bha\'(/-budi ; arjuna-o. Arjuna; nir­
dvandvab-oslobođen ispaštanja suprotnosti; ni1ya -sa11va-s1haf1-stalno
ostajući u sa111•i (vrlini); 11i1yoga- k�e111ab-oslobođen (pomisli o) sticanju
i očuvanju; d111w1•dn-utemeljen u osobenom biću.
94 Drugo poglavlje

PREVOD
Vede uglavnom razmatraju temu o tri vezujuće sile materijalne
prirode. lzdigni se iznad ovih gur:ia, o Arj u na. Budi transcendenta­
lan prema svima njima. Oslobodi se svih dvostranosti materijalne
prirode i svih želja i briga za dobitkom i sigurnošću i utemelji se u
osobenom biću.

SMISAO
Sve materijalne delatnosti povlače za sobom dejstva i posledice u
trima vezujućim silama materijalne prirode. Namenjene su plodonosnim
rezultatima, koji zarobljavaju živo biće u materijalnom svetu. Vede se
uglavnom tiču plodonosnih delatnosti da bi postepeno uzdigle široke
mase naroda sa polja čulnog zadovoljenja do transcendentalnog položaja.
Arjuni kao učeniku i prijatelju Gospodin Kf$l)ll savetuje da se uzdigne
do transcendentalnog položaja filozofije Vediinte gde se na početku nalazi
brahma-jij1iiisa. tj . pitanja o Vrhunskoj Transcendenciji. Sva živa bića
koja se nalaze u materijalnom svetu vođe vrlo tešku borbu za opstanak.
Njima je Gospodin po�le stvaranja materijalnog sveta pružio vedsku mu­
drost i savetovao ih kako da vode život i oslobode se materijalne zaplete­
nosti. Kada su delatnosti za čulno zadovoljavanje, naime poglavlje
karma-kii!Jr;Ja, svršene, onda se pruža mogućnost za duhovno shvatanje
u vidu Upani�ada koje su deo Veda, jtiii11a-ka(1r;ie, kao što je Bhagavad­
gitii deo pete Vede, naime Mahiibhiirate. Upani�ade označavaju početak
transcendentalnog života.
Sve dok postoji materijalno teto, postoje dejstva i posledice u materi­
jalnim g111zama. Čovek treba da nauči kako da ostane neuznemiren kada
se suoči sa dvostranostima materijalne prirode kao što su sreća i nesreća.
hladnoća i toplota i kako da se podnošenjem takvih dvostranosti oslobodi
briga koje se odnose na dobitak i gubitak. Takav transcendentalni polo­
žaj se postiže u potpunoj svesnosti Kf$1)e kada čovek posve zavisi od
Kr$1)ine dobre volje.

STIH 46

�r;r� �'lR ITT(f : ��rr� � I

(fTCflr1l�'! �'! illr;JOI�� R�Rrf! l l 'J � l l
yiiviin artha udapiine
sarvatab sumplutndake
 Sažet prikaz sadržaja Gite 95

tavan sarve�u vede�u

brahmaiwsya vijdnatab

yavdn-sve ovo; arthab- namenjen; udapane-u izvoru vode; sarva­

tab-u svakom pogledu; sampluta- udake-u velikom rezervoaru vode;
tavdn -slično; sarve�u-u svim; vede�u-vedskim književnostima;
brahmalJasya- čoveka koji poznaje Uzvišenog Brahmana; vijanatab­
onoga koji ima potpuno znanje.

PREVOD
Sve namene kojima služi malen bazen, odjednom se mogu
ispuniti velikim rezervoarima vode. Na sličan način sve svrhe Veda
mogu se razjasn iti onome koji poznaje svrhu koja stoji iza njih.

SMISAO
Obredi i žrtve koji se spominju u odeljku karma-kawja vedske knji­
ževnosti namenjeni su da podstaknu postepeni razvoj samospoznaje. U
Petnaestom poglavlju Bhagavad-gite ( 1 5 . 1 5) jasno je rečeno o cilju sa­
mospoznaje: svrha proučavanja Veda je da se upozna Gospodin Kr:�IJ.a,
prvobitni uzrok svega. Tako, samospoznaja znači razumevanje Kr:�IJ.e i
svog večnog odnosa sa Njim. Odnos između živih bića i Kr:�IJ.e se takođe
spominje u Petnaestom poglavlju Bhagavad-gite. Ž iva bića su sastavni
delići Kr:�IJ.e, stoga oživljavanje svesnosti Kr:�IJ.e od strane osobenog ži­
vog bića je najviše stanje savršenstva vedskog znanja. Ovo se potvrđuje
u Srimad-Bhdgavatamu na sledeći način:

aho bata svapaco '10 gar�van

yaj-jihvagre var/ate nama tubhyam
tepus tapas te juhuvub sasnur drya
brahmamicur nama gnwti ye le
„O Gospodine moj , onaj ko peva Tvoje sveto ime, iako se rodio u po­
rodici niskog porekla kao što je ca11(ia/a (koji jede pseće meso), utemeljen
je na najvišem nivou samospoznaje. Takva osoba mora da je izvršila sve
vrste pokora i žrtava prema vedskim obredima i proučavala vedsku knji­
ževnost mnogo, mnogo puta pošto se okupala na svim svetim mestima
hodočašća. Takva osoba se smatra najboljom u arijevskoj porodici." ( SB.
3 3 3.7)
Zato moramo d a budemo dovoljno inteligentni d a razumemo svrhu
Veda i ne vežemo se samo za obrede; ne smemo želeti da se uzdignemo
96 Drugo poglavlje

do carstva viših planeta radi boljeg kvaliteta čulnog uživanja. Za običnog

čoveka u ovom dobu nije moguće da se pridržava pravila i propisa ved­
skih obreda i naredbi Veda111e i Upani!jada. Potrebno je mnogo vremena,
snage, znanja i sredstava da se ispune ciljevi Yeda; to je teško moguće u
ovom dobu. Ali najbolji cilj vedske kulture se ispunjava pevanjem
i mantranjem Gospodinovog svetog imena. kao što to preporučuje Go­
spodin Caitanya. izbavitelj palih duša. Kada je veliki vedski znalac Pra­
kasananda Sarasvati upitao Gospodina Caitanyu zašto On. Gospodin,
peva sveto ime Gospodina kao neki sentimentalista. umesto da proučava
filozofiju Veda111e, Gospodin je odgovorio da je Njegov duhovni učitelj
zaključio da je velika budala i zato je zatražio da peva sveto ime Gospo­
dina Kr�!Je. Tako je i učinio i postao zanesen kao luđak. U ovom dobu
Kal i , većina stanovništva je priglupa i nije odgovarajuće obrazovana za
razumevanje filozofije Veda/l/e; najbolja svrha filozofije Vedante ispu­
njava se pevanjem i mantranjem Gospodinovog svetog imena bez uv­
rede. Vedanta je poslednja reč vedske mudrosti. a tvorac i poznavalac
njene filozofije je Gospodin Kr�IJa; najviši vedantist je velika duša koja
uživa da peva i mantra Gospodinova sveto ime. što je konačni cilj čita­
vog vedskog misticizma.

STIH 47
I"
1itiot1t11N<FiH� +n 'f.WJ; �� 1
„ ,..... ... ...

�
+n ti���'rTT .;..t S (\<l'"fl"llOI l l 'd\91 1
q B'n·"' � � "' � ----

karma11y evadhikaras te
ma phafe!j l/ kadacana
ma karma-phala-hetur bh1ir
ma te smigo 'stl' akarma11i

karma11i-propisane dužnosti ; e\'(/-svakako; adhik1ira(l- pravo; te­

-tebe; na-nikada; phale�u-u plodovima: kadacana-bilo kada; md-
-nikada; kanna-phala-u ishodu rada; he111(1-uzrok: b/11/(1-postati ;
111d-nikada; te-tebe; swiga(l- vezanost; as111-budi; akar111aui-u
neizvršavanju.

PREVOD
I maš pravo da izvršavaš svoju propisanu dužnost, ali nemaš
pravo na plodove rada. Nemoj se smatrati uzrokom ishoda svojih
delatnosti i nemoj biti naklonjen neizvršavanju svoje dužnosti.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 97

SMISAO
Ovde imamo u vidu tri činioca: propisane dužnosti, svojevoljne delat­
nosti i nedelovanje. Propisane dužnosti odnose se na delatnosti koje se
obavljaju dok je čovek pod uticajem vezujućih sila materijalne prirode.
Svojevoljan rad je rad bez ovlašćenog odobrenja, a nerad označava
neizvršavanje svojih propisanih dužnosti. Gospodin savetuje da Arjuna
ne bude neaktivan, već da izvršava svoju propisanu dužnost i ne bude ve­
zan za ishod. Onaj ko je vezan za plodove svoga rada preuzima odgovor­
nost za svoje delovanje i uživa ili ispašta posledice takvog rada.
Što se tiče propisanih dužnosti, mogu se svrstati u tri potpodele,
naime uobičajene i redovne delatnosti, hitno delovanje i željene delatno­
sti. Uobičajene i redovne delatnosti, prema naredbama svetih spisa,
obavljaju se bez želje za rezultat. Pošto čovek mora da ih obavi, oba­
vezne delatnosti su dela vršena u gw:zi vrline. Delovanje sa rezultatima
postaje uzrok ropstva i zato nije povoljno. Svako ima svoje vlastito pravo
u pogledu propisanih dužnosti, ali treba da deluje bez vezanosti za rezul­
tat. Takve nesebične obavezne dužnosti bez sumnje vode čoveka na put
oslobođenja.
Gospodin zato savetuje Arjuni da se bori po pitanju dužnosti i ne veže
se za rezultat. Njegovo neučestvovanje u bici je druga strana vezanosti
koja nikada ne dovodi do puta spasenja, jer je svaka vezanost, pozitivna
ili negativna, uzrok ropstva. Nedelovanje je grešno. Dakle, borba po pi­
tanju dužnosti je jedini povoljan put spasenja za Arjunu.

STIH 48

�t.,-�: �� �fUr �W �:wtT �:l'f� I

fu:iN�: �llt � m �r.,. ij:;; i:rif 1 1 1? c 1 1
yoga-srhab kuru karm<i11i
sa1iga1i1 ryaktv<i dhanaiijaya
siddhy-asiddhyob samo bhzirv<i
samatvati1 yoga ucyare

yoga-srhah-postojan u yagi; kuru-izvršavaj ; karnuil}i-svoju duž­

nost; sa1igam-vezanost; ryakrvii-napustivši; dhanatijaya-o Dhanaii­
jaya; siddhi-asiddhyo(l-u uspehu i neuspehu; samab-isti; bhutv<i­
postavši; sama/vam- uravnoteženost; yoga(l-yoga; ucyare-naziva se.
98 Drugo poglavlje

PREVOD
Budi nepokolebljiv u yogi, o Arjuna. lzvr!;avaj svoju dužnost i
napusti svaku vezanost za uspeh ili neuspeh. Takva uravnoteže­
nost uma naziva se yoga.

SMISAO
Kr�!Ja govori Arjuni da treba da deluje u yogi. A šta je to yoga? Yoga
znači usredsrediti um na Uzvišenog ovladavanjem uvek uznemirujućih
čula. A ko je Uzvišeni? Uzvišeni je Gospodin, a pošto On Sam kaže A r­
juni da se bori, A rjuna nema nikakve veze sa ishodom borbe. Dobitak ili
pobeda su Kr�!Jina briga, a A rjuna se jednostavno savetuje da postupi po
Kr�l).inoj zapovesti. Kr�!Jina zapovest koja sledi je prava yoga i prime­
njuje se u procesu koji se naziva svesnost Kr�me. Samo pomoću svesnosti
Kr�!Je čovek može napustiti osećaj posedovanja. Potrebno je da postane
Kr�l).in sluga, tj . sluga Kr�l)..inog sluge. To je pravi način obavljanja du­
žnosti u svesnosti Kr�!Je koja mu jedina može pomoći da deluje u yagi.
A rjuna je k$alriya i kao takav ima učešća u instituciji varwisra111a­
dhar111e. U Vi$!1U Purd!1i je rečeno da je u var(1dsrama-dharmi sav cilj
zadovoj ljiti Vi�Qua. Niko ne treba da zadovolji sebe, kao što je pravilo u
materijalnom svetu, nego treba da zadovolj i Kr�!JU. Zato sve dok čovek
ne zadovolj i Kr�!JU, ne može se pravilno pridržavati pravila var!1dsra111a­
dharme. Drugim rečima. A rjuna se savetuje da postupi kao što mu
Kr�!Ja kaže.

STIH 49

�ur �{ tfil{
� ,,......
?"!fi�trn� I
...,
��T �ltTO:tR§ �qlJfT: lfi��rf<f: I l'đ <; 11
d1ire!la hy avara1i1 karma
buddhi-yogdd dha11a1ijaya
b11ddha11 sara!W/11 anviccha
krpandb pha/a-hetavab

d1ire!1a-odbacujući na veliku daljinu; hi-svakako: avaram-od­

vratne; karma-delatnosti ; buddhi-yogdt-na osnovu svesnosti Kr�!Je:
dhanwijaya-o osvojitelju bogatstva; buddhau-u takvoj svesnosti:
.fora!w111-potpuno predan: anviccha-želja: krpa !1db- tvrdice: phala ­
hetavab-oni koji žele plodonosni rad.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 99

PREVOD
O Dhanaiijaya, otarasi se svih plodonosnih delatnosti službom
predanog poštovanja i potpuno se predaj toj svesnosti. Oni koji
žele da uživaju plodove svoga rada su tvrdice.
SMISAO
Onaj ko zaista shvata svoj prirodni položaj kao večni Gospodinov
sluga ostavlja sve obaveze osim delovanja u svesnosti Kr�IJ.e. Kao što je
već objašnjeno, buddhi-yoga znači transcendentalna služba puna ljubavi
prema Gospodinu. Takva je služba predanog poštovanja pravi način de­
lovanja za živo biće. Samo tvrdice žele da uživaju plod svog sopstvenog
rada samo da bi se dalje zapleli u mrežu materijalnog ropstva. Osim de­
lovanja u svesnosti Kr�IJ.e, sve delatnosti su odvratne, jer neprestano ve­
zuju vršioce za krug rodjenja i smrti. Zato nikada ne treba da poželimo
da budemo uzrok delovanja, jer sve treba da se vrši svesno Kr�IJ.e radi
zadovoljenja Kr�IJ.e. Tvrdice ne znaju kako da iskoriste bogatu imovinu
koju su stekli na sreću ili teškim radom. Treba da utrošimo svu snagu
delujući svesni Kr�me i to će učiniti naš život uspešnim. Kao i tvrdice,
nesrećne osobe ne upošljavaju svoju ljudsku energiju u Gospodinovu
službu.

buddhi-yukto jahatiha
ubile sukrta-du!jkrte
tas111iid yogaya yujyasva
yogab kar111asu kausa/a111

buddhi-yuktab -onaj ko je zaokupljen službom predanog poštovanja;

jahati-može se osloboditi; iha- u ovom životu; ubhe-oba; suhr1a­
d11!jkrte- u dobrim i lošim ishodima; tasmat-stoga; yogaya-zbog slu­
žbe predanog poštovanja; y11jyasva-budi tako zaokupljen; yogab sve­ -

snost Kr�IJ.e; kar111as11-u svim delatnostima; kausa/am-umetnost.

PREVOD
Čovek koji je zaokupljen službom predanog poštovanja os­
lobađa se dobrih i loših dela č:ak i u ovom životu. Stoga teži za yo­
gom, o Arju na, koja je umetnost svakog delovanja.
100 Drugo poglavlje

SMISAO
Od iskonskih vremena svako živo biće je nagomilalo razne posledice
dobrog i lošeg rada. Kao takvo, neprestano se nalazi u neznanju o svom
pravom prirodnom položaju. Nečije neznanje se može odstraniti uputa­
ma Bhagavad-gite koja nas uči da se u svakom pogledu predamo Gospo­
dinu S rl Km1i i oslobodimo se lančanog obmanj ivanja dejstva i posle­
dica, rođenje za rođenjem. A rjuni se stoga savetuje da deluje svesno
Kr�r:ie. procesu prečišćavanja od posledičnog dejstva.

STI H 51

�"i ·11.�Tf.T fa �i
" ,.....,. � .
�Fff".iP:Ffrfqar: I
�:.rr'=TN FHJ;mI: q� �l"ifJ;:�FHll<fl{_ 1 11-1. rn
kar111a-ja1il buddhi-yuktd hi
phala1i1 tyaktvd 111a11i$i!wb
ja11ma-ba11dha - vi11in1111ktdb
pada1i1 gaccha111y a11d111aya111

karma-jam-zbog plodonosnih delatnosti; buddhi-yuktdb-pošto su

počinjene u službi predanog poštovanja; hi-svakako; phalam- ishode;
1yak1vd napuštajući; 11wnl$i!wb- bhakte koji su slavni mudraci; ja11111a ­
-

ba11dha- ropstvo rođenja i smrti; vi11ir11111ktdb-oslobođene duše;

padam-položaj ; ga cclw111i dostižu ; andmayam-bez nevolja i beda.
-

PREVOD
Mudraci koji se bave službom predanog poštovanja, traže uto­
čište u Gospodinu i oslobađaj u se kruga rođenja i smrti tako što se
odriču plodova delovanja u materijalnom svetu. Na ovaj način
mogu dostići to stanje izvan svih nevolja i beda.

SMISAO
Oslobođena živa bića traže ono mesto gde nema materijalnih beda i
nevolja. Bhdgavatam kaže:

samdsritd ya padapallava-plava/i1
maha1-padati1 p1111ya-yaso murdreb
bhdvambudhir va1sa -padati1 parari1 pada/i1
parati1 padani yad vipaddti1 na te!_;dm
 Sažet prikaz sadržaja Gite 101

„Za onoga ko je prihvatio brod Gospodinovih lotosovih stopala, koji

je utočište kosmičkc manifestacije i koji je proslavljen kao M ukunda tj .
davalac muktia, okean materijalnog sveta je nalik na vodu koja se sadrži
u otisku telećeg papka. Param padam, ili mesto gde ne postoje materi­

jalne nevolje i bede, tj . VaikuiHha je njegov cilj, a ne mesto gde postoji

opasnost na svakom životnom koraku." (SB. 1 0 . 1 4. 5 8 )
Usled neznanja, čovek n e zna d a j e ovaj materijalni svet mesto ne­
volja i bede i da opasnosti postoje na svakom koraku. Samo zbog nez­
nanja manje inteligentni ljudi pokušavaju da izglade situaciju plodonos­
nim delatnostima. jer misle da će ih posledična dejstva učiniti srećnim.
Ne znaju da nikakva vrsta materijalnog tela bilo gde u univerzumu ne
može pružiti život bez nevolja i beda. Ž ivotne nevolje i bede, naime ro­
đenje, smrt, starost i bolesti, prisutne su svuda u materijalnom svetu. A l i
onaj k o shvata svoj pravi prirodni položaj d a je večni Gospodinov sluga i
tako poznaje položaj Božanske Ličnosti. bavi se transcendentalnom slu­
žbom punom ljubavi prema Gospodinu. Usled toga postaje dostojan da
ode na planete Vaikuinhe, gde ne postoji ni materijalan, bedan život, niti
uticaj vremena i smrti. Poznavati svoj prirodni položaj znači takođe poz­
navati uzvišeni položaj Gospodina. Onoga koj i pogrešno misli da su po­
ložaj živog bića i Gospodina na istom nivou treba smatrati da se nalazi u
tami i stoga za njega nije moguće da služi Gospodina sa predanim poš­
tovanjem. On sam postaje gospodar i tako utire put ponavljanju rođenja i
smrti. A l i onaj ko shvata da je njegov položaj da služi, posvećuje se Go­
spodinovoj službi i odjednom postaje dostojan da ode na Vaikun\haloku.
Sl uženje u svrhu ispunjenja Gospodinove volje naziva se karma-yoga ili
buddhi-yoga, ili običnim rečima, služenje Gospodina s predanim
poštovanjem.
STIH 52

� � 11fft;T� efi04fuqftt1llij I
qG:T l(rqTfu r;r� mij�<f� � Y.l" 1 1 '-\ �"
yada te 111oha-kalilati1
buddhir vyatitari$yati
tada gantasi 11irvedati1
srotavyasya srwasya ca

yada- kada; te-tvoja; 1110/w-zavaravajuću; ka/ilam-gustu šumu;

buddhi(l- transcendentalna služba koja se vrši inteligencijom; vyatitari­
\l'llti-prevazići će; tada-tada; gantasi- ićićeš; nirvedam-ravnoduš-
102 Drugo poglavlje

nost; sro/avyasya-sve što treba čuti; sru/asya-sve što se već čulo; ca­
-takode.

PREVOD
Kad tvoja inteligencija izađe iz guste šume obmane, postaćeš
ravnodušan prema svemu što si čuo i što ćeš čuti.

SMISAO
Postoje mnogi dobri primeri iz života slavnih Gospodinovih bhak1a o
onima koj i su postali ravnodušni prema vedskim ritualima samo služ­
bom predanog poštovanja posvećenom Gospodinu. Kada osoba zaista ra­
zume Kr�mu i svoj odnos sa Njim, prirodno postaje potpuno ravnodušna
prema obredima plodonosnih delatnosti, čak iako je iskusan briihma!W.
Šri M iidhavendra Puri, slavni bhak1a i iiciirya u nizu bhakla, kaže:

sandhyii-va11dana bhadram as/u bhavato bhob sniina 111bhya1i1 namo

bho deviib pilaras ca 1arpa!1a-vidhau 11iihari1 k$amab k$amyaliim
ya/ra kviipi ni$adya yiidava-k11/011amasya kamsa-dvi$ah
smiirmn agha1i1 hariimi Jad a/ari1 ma11ye kim anyena me.

„O moja večernja molitvo, želim ti svako dobro, o moje jutarnje ku­

panje, ostaj mi zbogom; o polubogovi i preci, molim vas oprostite mi. Ne
mogu ništa više da žrtvujem za vaše zadovoljstvo. Sada sam odlučio da
se oslobodim svih posledica grehova jednostavno sećajući se svuda i na
svakom mestu slavnog potomka Yadua i velikog neprijatelja Kari1se
(Gospodina K\�l)e). M islim da je to za mene dovoljno. Stoga, kakva je
svrha mojim dalj im nastojanjima?"
Vedski obredi i rituali su naredbe za početnike, što podrazumeva sve
vrste molitvi tri puta na dan, kupanje ujutro, odavanje poštovanja pre­
cima itd. Ali kada je neko potpuno svestan K\�l)e i služi Ga transcenden­
talnom službom punom ljubavi, postaje ravnodušan prema svim tim
propisanim pravilima jer je već dostigao savršenstvo. Ako možemo da
dostignemo nivo razumevanja služenjem Uzvišenog Gospodina K\�l)e,
ne moramo više da izvršavamo razne vrste pokora i žrtava kao što je
preporučeno u objavljenim svetim spisima. Ali slično tome, ako nismo
shvatili da je svrha Veda da dostignemo Kr�QU i jednostavno se bavimo
obredima itd. onda beskorisna gubimo vreme u takvim delatnostima.
Osobe svesne K\�l)e prevazilaze granicu sabda -brahme, tj . opseg Veda i
Upa11i$ada.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 103

STIH 53

�NSIT?fl{?[T � �T �fo R�ffi I

ij'lf[l-l"fq'qffi ���� ��<rr:�fu 1 1 to.� 1 1
sruti-vipra1ipa1111ii le
yadii s1hiisya1i niscalii
samiidahiiv acalii buddhis
1adii yogam aviipsyasi

sruti-vedska objava; vipratipa1111ii-bez uticaja plodonosnih rezultata

Veda; le-tvoj ; yadii- kada; s 1hiisyati- ostaje ; niscalii-nepokrenut; sa­
miidhau-u transcendentalnoj svesnosti, ili svesnosti K\�IJe; aca/ii-ne­
pokolebljivom; buddhi(l- inteligencijom; 1adii-tada; yogam-samospo­
znaju; a viipsyasi- postićićeš.
PREVOD
Kada tvoj um vi�e nije uznemiren kitnjastim jezikom Veda i
kada nepokolebljivom i nteligencijom ostane usredsređen u
transu samospoznaje, onda će� dostići Božansku svesnost.
SMISAO
A ko kažemo da je neko u samiidhiju znači da je potpuno shvatio sves­
nost KrsIJe; tj . onaj ko je u potpunom samiidhiju spoznao je Brahmana,
Paramatmu i Bhagavana. Najviše savršenstvo samospoznaje je razume­
vanje da je čovek večno KrsIJin sluga i da je njegov jedini zadatak da
izvršava svoje dužnosti u svesnosti KrsIJe. Osoba svesna Kr�IJe, tj . Go­
spodinov nepokolebljivi bhak1a, ne treba da bude uznemirena kitnjastim
jezikom Veda, ili da se bavi plodonosnim delatnostima da bi se unapre­
dila do viših planeta. U svesnosti KrsIJe čovek neposredno dolazi u vezu
s KrsIJom i tako se sva KrsIJina uputstva mogu shvatiti u tom transcen­
dentalnom stanju. Sigurno je da će steći rezultate takvim delatnostima i
dostići krajnje znanje. Jedino treba da izvršava naredbe KrsIJe ili Njego­
vog predstavnika, duhovnog učitelja.

�
STIH 54
$ � 1
fm� <fiT �ttrr "ffmN�� ��<r I
furem: ftfi �m1Q �mm �� ftfi1 1t.. � 1 1
104 Drugo poglavlje

arjuna uvaca
s1hi1a-praj1iasya ka bhli?li
samddhi-stasya kesava
sthita -dhib kili1 prabhd!je/a
kim dsita vrajeta ki1il

arjunab- A rj una: uvdca- reče; s1hita -praj11asya-onaj ko je čvrsto

utemeljen u svesnosti Kr�IJe; ka-kojim: bhli?li-jezikom: sa111cidhi-s1ha­
sya-onoga ko se nalazi u transu: kesa\'0-0 Kr�IJa; sth ita -dh ib- onaj ko
je učvršćen u svesnosti Kr�IJe; kim-šta; prabh d�eta- govori : kim ­
- kako: dsita-ostaje: vrajeta -hoda; kim -kako.

PREVOD
Arjuna reče:
Koji su simptom i onoga čija je svesnost na taj način uronjena u
Transcendenciji? Kako i o temu govori? Kako sedi i kako hoda?

SMISAO
Kao što postoje simptomi u svakom pojedinom čoveku. u pogledu
njegovog posebnog položaja, slično tome onaj ko je svestan K\�!Je ima
svoju posebnu prirodu - pričanje. hodanje, mišljenje. osećanje, itd. Kao
što bogataš ima svoje simptome po kojima se vidi da je bogataš, kao što
bolesnik ima svoje simptome po kojima se vidi da je bolestan, ili kao što
učen čovek ima svoje simptome, tako i čovek u transcendentalnoj sves­
nosti Kr�IJe ima svoje posebne simptome u raznim postupcima. Moguće
je saznati njegove posebne si mptome iz Bhagavad-gite. V rlo je važno
kako čovek svestan Kr�IJe govori. jer je govor najvažnija osobina svakog
čoveka. Kaže sa da budala nije otkrivena sve dok ne progovori i svakako
dobro odevenu budalu ne možemo identifikovati dok ne progovori. ali
čim progovori, odjednom se razotkriva. Neposredan simptom čoveka
svesnog Kr�IJe je da govori samo o Kr�IJi i o pitanjima koja Ga se tiču.
Ostali simptomi proizilaze sami od sebe, kao što je dalje rečeno.

STIH 55

'-{'hTtrtfGCJT:q I
�Tfu �� tfil�;:qr� +Fftrnlf.l I
3ll1:Jt„�t4l1:it'1I �: ���� l i"'"'"
 Sažet prikaz sadržaja Gite 105

sri bhagaviin uviica

prajahiiti yadii kiimiin
sarviin piirtha ma110-gatii11
iitmany eviitmanii tu�fab
sthita praj1ias tadocyate

sri bhagaviin-Vrhunska Božanska Ličnost; uviica- reče; prajahiiti­

-napušta; yadii - kada; kiiman-želje za čulnim zadovoljenjem; sar­
van-svih vrsta; partha-o Prthin sine; manab -gatan- umne izmišljo­
tine; a1111a11i-u čistom stanju duše; eva-svakako; atmanii-prečišćenim
umom; 111�.tab-zadovoljan; sthita-praj1ia(l-transcendentalno utemeljen;
tada-tada; ucyate-kaže se.

PREVOD
Blaženi Gospodin reče:
O Partha, kada čovek napusti sve vrste čulnih želja koje proizi­
laze iz umnih izmišljotina i kada njegov um nade zadovoljstvo u
samom osobenom biću, onda se za njega kaže da je u čistoj trans­
cendentalnoj svesnosti.

SMISAO
Bhagavatam potvrđuje da svaka osoba koja je potpuno svesna Kr�IJe i
koja služi Gospodina sa predanim poštovanjem, ima sve dobre osobine
čuvenih mudraca, dok osoba koja nije tako transcendentalno utemeljena
nema dobrih osobina, jer će sigurno potražti utočište u svojim umnim iz­
mišljotinama. Usled toga, ovde je pravilno rečeno da treba da ostavimo
sve vrste čulnih želja stvorenih u umnoj pometnji. Ovakve čulne želje se
ne mogu zaustaviti na veštački način, ali ako je neko zaokupljen svesno­
šću Kr�IJe, onda se čulne želje same od sebe stišavaju bez drugih napora.
Stoga bez dvoumljenja treba da se bavimo svesnošću Kr�IJe, jer će nam
ova služba predanog poštovanja odmah pomoći da se uspnemo do nivoa
transcendentalne svesnosti. Visoko razvijena duša uvek ostaje zadovolj­
n a u sebi spoznajom same sebe kao večnog sluge Uzvišenog Gospo­

dina. Takva transcendentalno utemeljena osoba nema nikakvih čulnih

želja koje proizilaze iz tričavog materijalizma, već ostaje uvek srećna u
svom prirodnom položaju večnog �!uženja Uzvišenog Gospodina.
106 Drugo poglavlje

STI H 56

�:��f�+{;rf! ij�!! Rtlm�: I

q'f�n:r•r�-qiN: ool:T�m��<t 1 1 � � 1 1
du(lke$V a1111dvig11a-111a11df1
sukhe$11 vigara-sprhab
vira-rdga-bhaya-krodhab
srhira -dhir 1111111ir ucyare

du(lkhe$u-u trostrukim nevoljama i bedama; a11udvig11a -111a11ii(1-

- neuznemiren u umu; s11khe$11-u sreći; vigara -sprhab-bez suvišne
zainteresovanosti; vira-oslobođen od; raga-vezanosti ; bhaya-straha;
krodha(l-gneva; srhira -dhi(l-onaj ko je postojan; 1111111if1- mudrac;
uc:vare-naziva se.

PREVOD
Onaj ko n ije uznemiren u prkos trostrukim nevoljama i be­
dama, * ko se ne odu�evljava u sreći i ko je oslobođen svake veza­
nosti, straha i gneva, naziva se mudracem postojanog uma.

SMISAO
Reč 1111111i znači onaj ko može da uznemiri svoj um na različite načine
radi umne spekulacije, a da ne dođe do stvarnog zaključka. Kaže se da
svaki 1111111i ima različito stanovište i sve dok se m1111i ne razlikuje od
ostalih 1111111(ja ne može se nazvati 11111niem u strogom značenju reči. Nii­
sau m1111ir yasya marmil na bi1111am. Ali srhira-dhi-1111111i, kao što ovde
Gospodin spominje, razlikuje se od običnog 1111111ia. Srhira-dhi-muni se
uvek nalazi u svesnosti K\�l)e, jer je iscrpeo sve svoje zanimanje za krea­
tivnu spekulaciju. Prevazišao je stanje umnih spekulacija i došao do
zaključka da je Gospodin Š ri K\�l)a, tj. Vasudeva, sve što postoji; naziva
se m 1111i usredsređenog uma. Takva osoba potpuno svesna K\�l)e uopšte
nije uznemirena naletima trostrukih nevolja i beda, jer ih sve prihvata
kao Gospodinovu milost i smatra da zaslužuje još više neugodnosti zbog
svojih prošlih loših dela i vidi da se njene nevolje i bede milošću Gospo­
dina smanjuju na naj manju meru. Na sličan način, kad je srećna to pri­
pisuje Gospodinu, a sebe smatra nevrednom takve sreće; uviđa da je to
samo zbog Gospodinove milosti da je u takvom udobnom položaju i da
je sposobna da bolje služi Gospodina. A radi Gospodinove službe je uvek
neustrašiva i aktivna i nije pod uticajem vezanosti i odbojnosti.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 107

Vezanost znači prihvatanje nečega radi sopstvenog čulnog uživanja, a

odvojenost je odsustvo takve čulne vezanosti. Ali onaj ko je usredsređen
u svesnosti Kr�ne nije ni vezan ni odvojen, jer je njegov život posvećen
služenju Gospodina. Usled toga uopšte se ne ljuti kad su mu pokušaji
neuspešni. Osoba svesna Kr�ne je uvek postojana u svojoj odluci.

* Sva živa bića u ovom materijalnom svetu su pod kontrolom mahii-

111aye, Gospodinove spoljašnje energije, čiji je zadatak da ih podvrgne
uticaju trostrukih nevolja i beda:
( I ) adhidaivika-k/esa - patnje koje prouzrokuju polubogovi , a to su
suše, potresi, oluje itd . ;
( 2 ) adhibhautika-k/esa - patnje koje prouzrokuju ostala živa bića po­
put insekata ili neprijatelja;
( 3 ) adhyiitmika-klesa - patnje koje prouzrokuje vlastito telo i um,
kao što su fizičke i psihičke bolesti.

STIH 57
� " '"'
<r: W-f�T<iPH.��m�TC<T '�PH�� I
�rP1;r:�m � �fa q-� �T m1ffum 1 1 � \91 I
yah sarvatriinabhisnehas
tat tat priipya subhiisubham
niibhinandati na dve$fi
tasya prajliii prati$!hitii

ya b - onaj ko; sarvatra-svuda; a11abhis11ehab-bez naklonosti;

/at-to; tat-to; priipya- koj i postiže; subha- dobro; asubham-zlo; na­
-nikada; abhi11a11dati-moli se; 11a-nikada; dve$fi-zavidi; tasya- nje­
govo; praj1iii- savršeno znanje; prati$fhitii-usredsreden.

PREVOD
Onaj ko nije vezan, ko se ne raduje kada ga zadesi dobro, niti
jadikuje kada ga zadesi zlo, čvrsto je utemeljen u savršenom
znanju.

SMISAO
U materijalnom svetu uvek postoji neki preobrat koji može biti dobar
ili loš. Onoga koji nije uznemiren takvim materijalnim preobratima, koj i
108 Drugo poglavlje

nije pod uticajem dobra ili zla, treba smatrati da je uvek utemeljen u
svesnosti Kr�me. Sve dok se nalazimo u ovom materijalnom svetu uvek
postoji mogućnost dobrog i lošeg, jer je ovaj svet pun dvostranosti. Ali
onaj ko je usredsređen na svesnost Kr�IJe nije pod uticajem dobrog ili lo­
šeg, jer se samo zanima za Kr�IJU koji je sveopšte apsolutno dobro.
Takva svesnost Kr$!Je postavlja čoveka na savršeni transcendentalni nivo
koji se, stručno rečeno, naziva samiidhi.

STIH 58
..... • --r �
Btf�: 1
� ��nr '<fFr �r sWT�f.T
• r\

�;�yoflfrsP'li�+�� W �WH 1 1�<:: 1 1

yadii sa1i1harate ciiymh
k1irmo '1igii11iva sarvasab
indriyii11i11dr(yiirthebhyas
tasya prajriii prati�fhitii

yadii-kada; san1harate-uvlači; ca-takođe; ayam-sve te; k1ir111ab ­

-kornjača; migiini-udove; iva- kao; sarvasab-zajedno; indr(viini­
čula; indriya-arthebhyab-od čulnih predmeta; tasya-njegova:
prajliii - svesnost; prati�fhitii-utemeljena.

PREVOD
Onoga ko može da odvrati svoja čula od čulnih predmeta, kao
što kornjača uvlači svoje udove u oklop, treba smatrati da je zaista
utemeljen u znanju.

SMISAO
Test yogija. bhakte, ili samospoznate duše je da može da obuzda čula
prema svome nahođenj u. M nogi ljudi, međutim, su sluge čula i uprav­
ljaju se prema njihovim zapovestima. To je odgovor na pitanje kakav je
položaj yogija. Čula se uporeduju sa otrovnim zmijama; žele da deluju
vrlo slobodno i bez ograničenja. Yagi, ili bhakta, mora da bude vrlo jak
da bi obuzdao zmije - kao ukrotitelj zmija i nikad im ne dozvoljava da
nezavisno deluju. U objavljenim svetim spisima postoje mnoga naređe­
nja; neka od njih su naredbe, a neka zabrane. Sve dok nismo u stanju da
se pridržavamo naredbi i zabrana i da se ograničavamo od čulnog uži­
vanja, nije moguće da se čvrsto usredsredimo na svesnost Kr$IJe. Naj-
 Sažet prikaz sadržaja Gite 109

bolji primer koj i je ovde dat je kornjača koja može u svakom trenutku
uvući svoja čula i ponovo ih izložiti u svako doba u određene svrhe. Sli­
čno tome. čula osobe svesne Kr$r:ie koriste se samo u određenu svrhu u
služenju Gospodina. dok su inače uvučena. Stalno održavanje čula u slu­
ženju Gospodina je primer dat analogijom kornjače, koja čuva čula u
unutrašnjosti.

STI H 59
" """' " c:::- � " ..._ ,....,
Ttf!P.fT PlFf<fQ'ri'f r;:r��H� ��: I
Hi� n:ifs� tR � f�ij 1 1 ��1 1
vi�ayd vi11ivarta111e
nirdhdrasya dehinab
rasa -varjmi1 raso 'py asya
para1il dr$fvd nivartate

vi$ayd/1-predmeti čulnog uživanja; vi11ivar1a111e-uvežbavaju se da

ih se klone; nirdhdrasya- negativnim ograničenj ima (zabranama); dehi-
11ab-za utelovljenu; rasa- varjam-napuštajući draž; rasa�1-osećaj uži­
vanja; api-iako postoji ; asya-njegov; param-nešto daleko uzvišenije;
dr$fl'd-iskustvom; nivartate-zaustavlja se od.

PREVOD
Utelovljena du� se može ograničiti od čulnog uživanja iako
draž za čulne predmete ostaje . Međutim, utemeljena je u duhov­
noj svesnosti pošto je prestala sa takvim delatnostima, jer je ose­
tila daleko uzvišeniju sreću.

SMISAO
Dok god neko nije transcendentalno utvrđen. nije moguće da pre­
stane sa čulnim uživanjem. Proces ograničavanja od čulnog uživanja
pravilima i propisima je poput ograničavanja bolesnika od određenih
vrsta jela. Pacijent. međutim, niti voli takva ograničenja, niti gubi svoju
privlačnost za jelom. Na sličan način, čulno ograničenje nekim duhov­
n i m procesom kao što je a$fd1iga-yoga, u vidu yame, niyame. dsane. prd-
11ciy1i111e, pratydhdre, dhara11e, dhydne i samddhUa. preporučuje se za
manje inteligentne osobe koje ne poseduju bolje znanje. Ali onaj ko je
osetio lepotu Uzvišenog Gospodina K\$l)e tokom svog napredovanja u
110 Drugo poglavlje

svesnosti Ki:�!Je, nije više privučen mrtvom materijom. Stoga, ograni­

čenja postoje za manje inteligentne početnike u duhovnom životnom na­
pretku, ali takva ograničenja su dobra samo ako čovek stvarno ima priv­
lačnost prema svesnosti Ki:�!Je. Kada je zaista svestan Ki:�!Je, sam od
sebe gubi privlačnost za nešto izbledelo.

STI H 60

�·�rnt m1r ttt1„a� ��� feref��n 1

�frs::�1f01 �JTT�'f �fra- ��4{ �: l i G. 0 1 1
yararo hy api kaunreya
puru$asya vipascirab
indriyii11i pramiirhini
lzaranri prasabhmh manab

yararab-dok nastoj i; hi-svakako; api-uprkos; kau111.:ya -o Kumin

sine; puru$asya-od čoveka; vipascirab-koji poseduje potpuno znanje
kojim može raspoznati pravu prirodu stvari; i11driyii11i-čula; pra­
miirhini-podstaknuta; haranri-silovito bacaj u; prasabham-silom; ma­
nab-um.

PREVOD
Čula su tako snažna i silovita, o Arjuna, da silom odvlače um čak
i razboritog čoveka koji nastoji da ih obuzda.

SMISAO
Postoje mnogi učeni mudraci, filozofi i transcendentalisti koji poku­
šavaju da savladaj u čula, ali uprkos njihovim naporima, čak i najveći od
njih postaje žrtva materijalnog čulnog uživanja usled uznemirenog uma.
Čak je i Visviimitru, čuvenog mudraca i savršenog yogija, zavela Me­
nakii na polno uživanje, iako se yagi trudio da ovlada čulima oštrim
vrstama pokora i vežbom yoge. Naravno, postoje još mnogo sličnih slu­
čajeva u istorij i sveta. Stoga je vrlo teško kontrolisati um i čula ako
nismo potpuno svesni Ki:�!Je. Ako ne usredsredimo um na Ki:�r:iu, ne
možemo zaustaviti takve materijalne delatnosti. Praktičan primer dao je
Š ri Yiimuniiciirya, veliki svetac i bhakra, koji kaže: „Otkada je moj um
zauzet služenjem lotosovih stopala Gospodina Ki:�!Je i otkada uživam
uvek novo transcendentalna raspoloženje, kad god pomislim na polni ži­
vot sa ženom, lice mi se odjednom zgrči i pljunem na tu pomisao."
 Sažet prikaz sadržaja Gite 111

Svesnost Kr�Qe j e tako transcendentalno divna da materijalno uži­

vanje automatski postaje odvratno. To je kao kada gladan čovek utoli
svoju glad dovoljnom količinom hranljivih jela. Mahiiriija A mbari�a je
pokorio i velikog yogija, Durviisii M unija samo time što mu je um uvek
bio zaokupljen svesnošću Kr�l)e.

STIH 61

�m';:r ij«rhar �+ti" '.Im 3THfT<f �IH! I

tf� � ��fr�Gr q� �T 3:lfufuqr 1 1 � Z 1 1
tiini sarvii11i sati1ya111ya
yukta iis/ta mat-parab
vase hi yasye11driyii11i
tasya praj1ia prali$fhitii

tiini-ta čula; sarviiui-sva; sali1ya111ya-držeći pod kontrolom; yuk­

tab-zaokupljen; iislta-tako utemeljen; mat-parafi-u odnosu sa
M nom; vase-u potpunoj potčinjenosti; hi-svakako; yasya-čija; i11dri­
.1•c/11i-čula; tasya-njegova; praj1iii-svesnost; prati$fhitii-usredsređena.

PREVOD
Onaj ko uzd ržava čula i usredsređuje svoju svesnost na Mene,
poznat je kao čovek postojane inteligencije.

SMISAO
u ovom stihu je jasno objašnjeno da je najviša koncepcija savršenstva
yoge svesnost Kr�Qe. I sve dok nismo svesni Kr�me, nije uopšte moguće
ovladati čulima. Kao što je prethodno navedeno, čuveni mudrac Durviisii
Muni se posvađao sa Mahiiriijom A mbari�om i nepotrebno se razgnevio
iz oholosti i stoga nije mogao da obuzda svoja čula. S druge strane, kralj ,
iako nije bio tako moćan yagi kao mudrac, nego Gospodinov bhakta,
mirno je podnosio sve mudračeve nepravde i tako izašao kao pobednik.
Kralj je mogao da kontroliše svoja čula usled sledećih osobina koje su
pomenute u Sr/111ad-Bhiigavata11111:

sa vai 111a11ab kr$!1G-padiiravi11dayor

vuccili1si vuik11ufha-g1111ii1111va r1w11e
karau harer 111a11dira-111iirja11iidi$11
sru tilil cakiiriicyuta -sa1-katl10daye
112 Drugo poglavlje

m11k11nda-li1igiilaya -darsa11e drsau

1ad-bhriya -gii1ra-spa rse '1iga -sa1igama111
ghriiuali1 ca 1a1-piida -saroja-sa11rabhe
sr/111a1-11ilasyii rasa11iili1 1ad-arpi1e

piidau hareb k$elra-padii1111sarpaue

siro hr$lke5a-padiibhiva11da11e
kii111ali1 ca diisye na 111 kiima-kiimyayii
ya1holla111asloka-ja11ii5rayii ra1ib

„Kralj Ambarl�a je usredsredio svoj um na lotosova stopala Gospo­

dina K��IJe, uposlio svoje reči u opisivanje Gospodinovog prebivališta.
svoje ruke u čišćenje Gospodinovog hrama, svoje uši u slušanje Gospo­
dinovih zabava, svoje oči u gledanje Gospodinovog oblika, svoje telo u
dodirivanje tela bhak la, svoje nosnice u mirisanje arome cveća koje je
ponuđeno lotosovim stopalima Gospodina, svoj jezik u probanje lišća
111/asija koje je bilo ponuđeno Njemu, svoje noge u putovanje na sveto
mesto gde se nalazi Njegov hram, svoj u glavu u odavanje poštovanja
Gospodinu i svoje želje u ispunjavanje Gospodinovih želja„. i sve te oso­
bine učinile su ga podesnim da postane 111a1-parab bhakla Gospodina."
( SB. 9 . 4 . 1 8-20)
Reč 111a1-parab je najvažnija u vezi sa ovim . Kako neko može postati
mal-parab objašnjeno je životom M aharaje A mbarl�a. Š rlla Baladeva
V idyabhu�aIJa, čuveni znalac i iiciirya u nizu ma1-parab, primećuje:
„ Č ulima se može potpuno ovladati samo snagom službe predanog poš­
tovanja posvećene K��IJi" (111ad-bhak1i-prabhiive11a sarve11driya -vijaya­
p1irvikii sviillna dr$fib s11/abhe1i bhiivab). Isto tako se ponekad daje pri­
mer vatre: „Kao št9 mali plamenovi spale sve u prostoriji, na sličan na­
čin Gospodin Vi�IJU, koji se nalazi u srcu yogija, spaljuje sve vrste nečis­
toća." Yoga -s1i1ra takođe preporučuje meditaciju na Vi�Qua, a ne na ni­
štavilo. Takozvani yogiji koji meditiraj u na nešto što nije oblik Vi�l)ua,
samo gube svoje vreme u uzaludnoj potrazi za nekim priviđenjem. Treba
da budemo svesni K��lJe - predani Božanskoj Ličnosti , jer to je cilj
prave yoge.

STIH 62

'c.l:ff�q) N'iirlr�tr: tTW���� I

�mi"� 'lillf! <nflmit�)s�� 1 1 �� 1 1
 Sažet prikaz sadržaja Gite 1 13

dhyiiya10 vi�ayiin p111hsab

SG1igas 1e�1ipajiiya1e
SG1igii1 SG1ijiiya1e kiimab
kii111ii1 krodho 'bh(jiiyale

dhyiiya1a(l-dok razmišlja o, ili posmatra; vi�ayii11-čulne predmete;

p111i1sab-osobe; sa1iga(l-vezanost; te�u-prema ovim (čulnim predmeti­
ma); upajiiyate- razvija se; SG1igii1-od vezanosti; sa1ijiiya1e-razvija se;
kiimab-želja; kii111ii1-od želje; krodhab-gnev; abh(jiiyate-ispoljava
se.

PREVOD
Dok razmišlja o predmetima čula ili ih posmatra, osoba razvija
vezanost za njih; od takve vezanosti razvija se požuda, a od po­
žude nastaje gnev.

SMISAO
Onaj ko nije svestan Ki:�me podložan je materijalnim željama dok pos­
matra čulne predmete. Čula zahtevaju pravu zaokupljenost i ako nisu
zaokupljena transcendentalnom službom punom ljubavi prema Gospo­
dinu, sigurno će potražiti da se uključe u službi materijalizma. U materi­
jalnom svetu svako, uključujući Gospodina Šivu i Gospodina Brahmu -
a da ne govorimo o ostalim polubogovima na višim planetarna -podlo­
žan je uticaju čulnih predmeta i jedini način da se izađe iz ove zbrke i ne­
prilike materijalnog postojanja je da se postane svestan Ki:sne. Gospodin
Šiva je bio u dubokoj meditaciji, ali kada ga je Parvati uznemirila radi
čulnog zadovoljstva, složio se na predlog i kao ishod toga rodio se Karti­
keya. Kada je Haridiisa Thakur bio mladi Gospodinov bhakta, na sličan
način ga je inkarnacija Miiya Devi dovela u iskušenje, ali H aridasa je
lako položio ispit zbog svoje čiste predanosti Gospodinu Ki:�l)i. Kao što
je prikazano u gore pomenutom stihu Š ri Yamunacarye ( Bg. 2 . 60), Go­
spodinov iskreni bhakta kloni se svakog materijalnog ćulnog uživanja,
jer ima veću sklonost ka duhovnom uživanju u Gospodinovom društvu:
to je tajna uspeha. Međutim, onaj ko nije svestan Ki:sne, bilo kako da je
moćan što se tiče ovladavanja čulima veštaćkim suzbijanjem, sigurno će
na kraju pretrpeli neuspeh, jer će ga i najmanja pomisao na ćulno uži­
vanje uzbuditi da zadovolji svoje želje.
114 Drugo poglavlje

STI H 63
it1::n�fu «m�: «i:fr��Rwnnn 1
�iafu���;rr�) ���ro1<:SM':i�fu 1 1G. � 1 1
krodl11id bhavati sali1111oha!1
sati11110Juit smrti- vibhramab
smrti-bhratilsiid buddhi-nasv
b11ddhi-11asa1 pra11asya1i

krodhiit-od gneva; bhavati- nastaje; sa1i1111vhab-savršena iluzija;

sa1i1111ohiit-od iluzije; smrti-pamćenja; vibhramab-pometnja; s111r1i­
bhrali1siit-od pomućenosti pamćenja; buddhi-niisab-gubljenje inteli­
gencije; buddhi-niisa{'-Od gubitka inteligencije; pra11asyati-propada.

PREVOD
Od gneva proističe obmana, a od obmane pomućenost pam­
ćenja. Kada je pamćenje pomućeno gubi se intel igencija, a kada je
i nteligencija izgubljena, čovek ponovo propada u materijalni po­
nor.

SMISAO
Razvijanjem svesnosti Kr�IJe čovek saznaje da sve ima svoju svrhu u
Gospodinovoj službi. Oni koji su bez znanja o svesnosti Kr�IJe veštački
pokušavaju da izbegnu materijalne predmete i kao ishod, iako žele oslo­
bođenje od materijalnog ropstva, ne dostižu savršeno stanje odricanja. S
druge strane, osoba svesna Kr�IJe zna kako da sve iskoristi u Gospodino­
voj službi; stoga ne postaje žrtva materijalne svesnosti. Na primer, za
impersonalistu, Gospodin, tj . Apsolut, ne može da jede pošto je bezličan.
Dok impersonalista pokušava da izbegne dobra jela, bhakta zna da je
Kr�IJa vrhunski uživalac i da jede sve što mu se ponudi sa predanošću.
Tako, pošto je ponudio Gospodinu dobra jela, bhakla uzima ostatke koji
se nazivaju prasiidam. Tako sve postaje produhovljeno i ne postoji opas­
nost da padne. Bhakta svestan Kr�IJe uzima prasiidam, dok ga abhak1a
odbija kao materijalno. Impersonalista, dakle, ne može da uživa u životu
zbog svog veštačkog samoodricanja i iz tog razloga, najmanja uznemire­
nost uma odvlači ga ponovo u ponor materijalne egzistencije. Kaže se da
takva duša, čak iako se uzdigne do nivoa oslobođenja, ponovo pada po­
što nema oslonac u službi predanog poštovanja.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 1 15

STIH 64

{ttr[q��'.! Nq<rrR"f;�?.i� 1
� r- " ..... ,.... ,....,.
3TEif�'lN�FfRl11 �B"�N'T�Hf 1 1 �'d 1 1
riiga -dve�a- vimuktais tu
vi�ayii11 indr�vais cara11
iitma- vasyair vidheyiitmii
prasiidam adhigacchati

raga-vezanost; di·e�a-odboj nost; vi11111ktaib-onim koji se oslobo­

dio tako nečega; 111-al i ; 1·i�ayii11-čulne predmete; i11 driyai[l -čulima ; ca­
ra11-delujući; iitma- vasyai[l-onim ko ima vlast nad; vidheyiitmii-onaj
ko poštuje propisanu slobodu; prasiidam-Gospodinovu m ilost; adhi­
gacchati - postiže.

PREVOD
Onaj ko može da ovlada svojim čulima primenom propisanih
pravila slobode, postiže potpunu milost Gospodina i tako se os­
lobađa svake vezanosti i odbojnosti.

SMISAO
Već je objašnjeno da čovek može površno kontrolisati čula nekim ve­
štačkim procesom, ali sve dok čula nisu uključena u transcendentalna
služenje Gospodina, postoji svaka mogućnost pada. Iako se osoba u pot­
punoj svesnosti Kr�!Je može naizgled nalaziti na čulnom planu, pošto je
svesna Kr�!Je, nema nikakve vezanosti za čulne delatnosti. Jedina briga
osobe svesne Kr�!Je je kako da zadovolji Kr�!JU i ništa više. Zato je trans­
cendentalna prema svakoj vezanosti. Ako Kr�!Ja želi, bhakta čini sve što
je obično nepoželjno; a ako Kr�!Ja ne želi, neće učiniti ono što bi obično
učinio za svoje sopstveno zadovoljstvo. Stoga delovati ili ne delovati je u
njegovoj vlasti, jer deluje samo po uputstvu Kr�!Je. Ova svesnost je Go­
spodinova bezuzročna milost, koju bhakta može dostići uprkos tome što
je vezan za čulni nivo.

STIH 65

>HH� B"�!�Ht �R\�T�T'l� I

'"" �
" (' fu '""
sr���' m� ��: qw1 Bi:f 1 1';. '-t l l
116 Drugo poglavlje

prasade sarva-dubkhana1i1
hanir asyopajayate
prasanna-cetaso hy asu
buddhib pa!J1Q\IQ/i�fhate

prasade-pošto je stekao Gospodinovu bezuzroćnu milost; sarva­

svi h ; dubkhcinam- materijalnih nevolja i beda; hanib- uništenjem; asya­
- njegov; upqjayate-dogodi se; prasanna-cetasafl-(onoga koji je) sreć­
nog uma; hi-svakako; asu-vrlo uskoro; buddhib- i nteligencija: pari­
-dovolj no; avati�fhate-utemeljuje se.
PREVOD
Za onoga ko je utemeljen u Božanskoj svesnosti, trostruke ne­
volje i bede materijalnog postojanja više ne postoje; u takvom
srećnom stanju, njegova inteligencija ubrzo postaje postojana.

STIH 66

orrfut �14.<'.!� or �T':!m� �<rr 1

;r "'fTm�: mrrCf{�ij� �cr: ��� 1 1 � � 1 1
"

nasti buddhir ayuktasya

na cayuktasya bhavana
na cabhal'ayata(1 santir
asa/1/asya kutab sukham

na-ne: asti-jeste (može biti); b11ddhi(1- transcendentalna inteligen­

cija: ayuktasya- nekoga ko nije povezan (sa svesnošću Knmel; na- niti:
ca- i : ayuktasya-onoga ko je lišen svesnosti Kr�ne; bhavana-um
učvršćen u sreći; na-ni; ca- i ; abhavayatab-onaj koj i nije usredsređen:
santib-mir: asantasya-od nemirnog: kutab-gde je: s11kha111-sreća.

PREVOD
Čovek čija svesnost nije transcendentalna ne može da ima ni
ovladan um ni postojanu inteligenciju, bez koje nema mogućno­
sti za mir. A kako može biti sreće bez mira?

SMISAO
A ko ćovek nije svestan Kr�ne, nema mogućnosti za mir. Stoga je
potvrđeno u Petom poglavlju ( Bg. 5 . 29 ) da ćovek može imati pravi mir
samo onda kada razume da je Kr�na jedini uživalac dobrih ishoda žrtvo-
 Sažet prikaz sadržaja Gite 1 17

vanja i strogosti . da je vlasnik svih kosmičkih manifestacija i pravi prija­

telj svih živih bića. Zato, ako čovek nije svestan K��i:ie. ne može usreds­
rediti svoje misli na krajnj i cilj. Uznemirenost nastaje zbog odsutno­
sti krajnjeg cilja, a kada je neko siguran da je K��i:ia uživalac, vlasnik i
prijatelj svakoga i svega što postoji, onda može postojanim umom naći
mir. Prema tome, čovek koj i ne deluje u odnosu sa K��i:iom je, naravno,
uvek uznemiren i nespokojan, bez obzira koliko može izigravati m irnoću
i duhovni napredak u životu. Svesnost K��i:ie je samoispoljeno mirno
stanje koje se može dostići samo u odnosu sa K��i:iom.

STI H 67

�fr�rurt fu �qf �'l''fTS�NmtN I

•
� ffiq �T <fl��l<flif<!'ll=*!Ht l l�\9 1 1
,...... <:' " "

i11dr�l'ii!liili1 h i caratali1
ya11 ma110'1111vidhiyate
1ad asya harali praj1ia1i1
vayur 11avam ivambhasi

i11driyd!1ii111-od čula; hi-svakako; caratam-dok se okuplja uokolo;

ya1- koje; manab-um; a1111vidh�va1e-postaje stalno obuzet; tat-to;
a.5_\'a-njegovu ; harali-odnosi; praj1id111-inteligencij u; vayub-vetar;
11civa111-brod; iva-kao; ambhasi-na vodi.

PREVOD
Kao što snažan vetar odnosi brod na vodi, čak i jedno od čula na
koje se um usredsredi može odneti čovekovu inteligenciju.
SMISAO
U koliko sva čula nisu uključena u služenje Gospodina, ako je čak i
jedno od njih uključeno u čulno uživanje može odvući bhak111 sa staze
transcendentalnog napretka. Kao što je spomenuto u životu Mahiiriije
A mbarl�a, sva čula moraju biti uključena u svesnosti K��i:ie, jer je to
pravilni metod za ovladavanje umom.

STIH 68
<JmT� �NTif f;r��''rnTf„ ffl! I
��<Truftfr�tfr"��� mrr !;ff�fgm 1 1 � � 1 1
118 Drugo poglavlje

tasmdd yasya mahd-bdho

11igrhitd11i sarvasab
indriyd!lindriydrthebhyas
tasya praj1id prati�fhitd

tasmdt-zbog toga; yasya-od nečijih; mahd-bdho-o j unače snažnih

ruku; nigrhitdni-tako obuzdana; sarvasab-svuda unaokolo; i11driyd!1i
-čula; indriya-arthebhyab-radi čulnih objekata; tasya- njegova; pra­
jlid-inteligencija; prati�fhitd-usredsređena.

PREVOD
Zbog toga, o ju nače snažnih ruku, onaj ko uzdržava svoja ču la
od njihovih predmeta, ima svakako postojanu inteligenciju.
SMISAO
Kao što neprijatelje svladava moćnija sila, slično tome, čula se ne
mogu obuzdati nekim ljudskim naporom , već samo čuvajući ih zaokup­
ljenim služenjem Gospodina. Čovek koji je to shvatio - da se jedino po­
moću svesnosti Km1e zaista utemeljuje inteligencija i da treba da vežba
tu umetnost pod vodstvom verodostojnog duhovnog učitelja -- zove se
sddhaka, ili kandidat pogodan za oslobođenje.

STIH 69
<rTHm ':l�'{QRT a�t �ffi' �;i-r I
<r�t �fu �TR m Hm �<rm ij�: 1 1 � <'-. 1 1
vd nisd sarva-b/11/1d11d1i1
1asyd1i1 jdgarti sa1i1yami
yasydti1 jdgrati bh1/td11i
sd nisd pasyato muneb

ya-sta; nisd- noć; sarva-svih; bh1/td11d111-živih bića; tasydm-u

tome; jdgarti-budan; sati1yami-samo-ovladani; yasydm-u čemu; jd­
grati-budna; b/11/td11i-sva živa bića; sd-ta (to je); ni sd-noć; pasya ­
.

tab-za samoposmatrajućeg; muneb-mudraca.

PREVOD
Ono što je noć za sva živa bića, vreme je budnosti za samo-ov­
ladanog; a vreme budnosti za sva bića je noć za samo-posmatraju ­
ćeg mudraca.
 Sažet prikaz sadržaja Gite 119

SMISAO
I ma dve vrste inteligentnih ljudi. Jedna je inteligentna u materijalnim
delatnostima za čulno uživanje, a druga je samo-posmatrajuća i budna za
razvijanje samospoznaje. Delatnosti samo-posmatrajućeg mudraca ili
misaonog čoveka su noć za osobe koje su obuzete materijalnim delatno­
sti ma. Materijalistički ljudi ostaju da spavaju u takvoj noći zbog svog
neznanja o samospoznaji. Samo-posmatrani mudrac ostaje budan u tak­
voj noći materijalinih ljudi. M udrac oseća transcendentalno zado­
voljstvo u postepenom napretku duhovnog razvoja, dok čovek u materi­
jalnim aktivnostima, pošto je uspavan za samospoznaju, sanja o različi­
tim vrstama čulnog uživanja, osećajući se ponekad srećan a ponekad nes­
rećan u svom uspavanom stanju. Samo-posmatrani čovek je uvek ravno­
dušan na materijalističku sreću i nesreću, te nastavlja sa svojim delatno­
stima u svrhu samospoznaje, neuznemiren od strane materijalnih posle­
dica.

STI H 70
(' " .

�ffl{<l+{IO(+{"'4� Sffi:HJ
�11! S!'M!l.1�(f �a:. I
. ,...... � �
<f�T � SfT<rnRf Wf
� !iTT�<:t+{IHlfu ;r 'tiI+iiiI;ft l i \9 o l i
ap1/ryama1wm aca/a-prati�fhmi1
samudram dpab pravisanti yadvat
tadvat kama yari1 pravisanti sarve
sa sa/lfim apnoti na kama-kami

dp1/1ya111aua111- uvek ispunjen; aca/a-prati�fham-čvrsto utemeljen;

samudram-okean; dpab-voda; pravisanti-ulaze; yadvat- kao što;
tadvat-tako; kamab-želje; y am-u koji; pravisanti-ulaze; sarve-sve;
sa/I-on; sa /lfim-mir; apno ti-postiže; na - ne; kama- kami onaj ko
-

želi da ispuni želje.

PREVOD
Osoba koja n ije uznemirena neprekidnim prilivom želja - koje
se ulivaju kao reke u okean koji se uvek ispunjava ali uvek ostaje
miran - jedino postiže mir, a ne čovek koji nastoji da zadovolji
takve želje.
120 Drugo poglavlje

SMISAO
lako je nepregledni okean uvek ispunjen vodom. uvek se. pogotovo
za vreme kišne sezone ispunjava sa mnogo više vode, ali ostaje isti - mi­
ran; nije uzburkan, niti prelazi preko granice svog nivoa. To je takođe ta­
čno za osobu utemeljenu u svesnosti Ki:slJe. Sve dok neko ima materi­
jalno telo, telesne potrebe za zadovoljenjem čula će se nastaviti. Bhakia
se. međutim, zbog svoje duhovne zrelosti i punoće, ne uznemirava tak­
vim željama. Čoveku svesnom Ki:s1Je nije ništa potrebno, jer Gospodin
ispunjava sve njegove materijalne potrebe. Stoga je kao okean - uvek
ispunjen u sebi. Želje mu mogu nadolaziti kao vode reka koje utiču u
okean, ali postojan je u svojim delatnostima i nije čak ni naj manje uzne­
miren željama za zadovoljenje čula. To je dokaz čoveka svesnog Ki:s1)e -
onoga ko je izgubio svaku naklonost ka materijalnom zadovoljenju čula,
iako su želje prisutne. Pošto ostaje zadovoljen u transcendentalnoj službi
punoj ljubavi prema Gospodinu. ostaje nepokolebljiv kao okean i tako
uživa potpuni mir. Međutim, ostali koji ispunjavaju želje čak i do gra­
nice oslobođenja, a da ne govorimo o materijalnom uspehu, nikada ne
dostižu mir. Plodonosni radnici, oni koji teže spasenj u . pa i yogiji koj i te­
že mističnim moćima. svi su nesrećni zbog neispunjenih želja. Ali osoba
svesna Ki:s1Je srećna je kada služi Gospodina i nema nikakvih želja koje
bi morala ispuniti. U stvari. čak i ne želi oslobođenje od takozvanog ma­
terijalnog ropstva. Ki:s1Jine bhakte nemaj u nikakvih materijalnih želja i
zato se nalaze u savršenom miru.

STIH 71

vihiiya kiimiin yab sarviin

p11111iili1s carati nibsprhab
11ir111a1110 11iraha1ikiiraf1
sa sii111i111 adhigacchati

vihiiya-pošto je napustio; kii111ii11-materijalne želje za zadovoljenje

čula; yab-koji; sarviin-sve; p11111d11-osoba: carati-živi; 11ihwrhab­
-bez želja; 11ir111a111ab- bez osećaja vlasništva: nirahmikiirab-bez laž­
nog ja; sab-on; sd111i111-savršeni mir; adhigacchati-dostiže.
 Sažet prikaz sadržaja Gile 121

PREVOD
Čovek koji je ostavio sve zelje za zadovoljenje č:u la, koji živi
oslobođen zelja, koji je napustio svaki osećaj vlasništva i lišen je
lažnog ja - jedini dostiže pravi mir.

SMISAO
Postati bez želja znači ne želeti ništa za zadovoljenje čula. Drugim re­
čima, želja da postanemo svesni Kr�i:ie u stvari je biti bez želja. Razumeti
svoj pravi položaj večnog Kmtinog sluge, bez lažnog polaganja prava da
smo ovo materijalno telo, bez lažnog polaganja vlasništva nad ičim na
svetu, savršeno je stanje svesnosti K\�I)e. Onaj ko je utemeljen na ovom
savršenom nivou zna da pošto je Kr�ma vlasnik svega, sve se mora isko­
ristiti za zadovoljenje Kr�i:ie. Arjuna nije želeo da se bori radi svog sop­
stvenog čulnog zadovoljenja, ali kada je postao potpuno svestan K r�i:ie,
borio se jer je Kr�IJa želeo da se bori. N ije imao želju da se bori sam za
sebe, ali zbog Kr�i:ie, taj isti Arjuna se borio što je bolje mogao. Ž elja da
se zadovolji Kr�i:ia je pravo odsustvo želja, a ne neprirodan pokušaj da se
ukinu želje. Ž ivo biće ne može biti bez želja ili bez osećaja, ali mora da
promeni kvalitet želja. Osoba koja je bez materijalnih želja svakako zna
da sve pripada Kr�i:ii Usavdsyam idwi1 sarvam) i stoga ne polaže lažno
vlasništvo ninadčim . Ovo transcendentalna znanje zasnovana je na sa­
mospoznaji - naime, savršenom poznavanju da je svako živo biće ve­
črii. sastavni delići Kr�i:ie po duhovnom identitetu i zato njegov večni po­
ložaj živog bića nikada nije na nivou Kr�i:ie ili viši od Njega. Ovo shva­
tanje svesnosti Kr!ii:ie je osnovno načelo pravog mira.

STI H 72
o •

� mm n:.lfo: qr� �� �p:� f��fu I

,..... ..., "" "" <:' ,.....
P:·.:ffn�T+Rf�� srq ;mr;rerrur�rr 1 1 '19 � 1 1
e�d brd/1111/ srhiti/l pdrtha
11ai11dd1 prdpya vimuhyari
srhirvdsydm anra-kd/e 'pi
brahma-nirvauam rcchati

e)d-ovaj ; brdhm i duhovni; sthiti/l-položaj ; pdr1ha-o Prthin sine;

-

1w-nikada; endm-ovo; prdpya- koji postigne; vimuhyati-zbunjuje;

.s1hirvd-tako utemeljen; asy dm-ovako; anra-kdle-na kraju života; api-
1 22 Drugo poglavlje

-takođe; brahma-11irvii1wm-duhovno (Kf$IJino carstvo); rcchati­

dostiže.
PREVOD
To je način du hovnog i božanskog života; onaj ko se u njemu
učvrsti, čak i u trenutku smrti, ne zbunjuje se i ulazi u Km1ino
carstvo.
Si\ 1ISAO
Čovek može dostići svesnost Kr�ne ili božanski život odjednom, za
tili čas - inače ne mora dostići takav nivo života čak ni posle miliona ro­
đenja. Samo je pitanje shvatanja i prihvatanja činjenica. Kha\vanga
M ahariija je dostigao ovo stanje života samo nekoliko minuta pre svoje
smrti, nakon što se predao Kr$1)i . Nirvii1za znači okončavanje procesa
materijalističkog života. Prema budističkoj filozofij i , postoji samo niš­
tavilo posle svršetka ovog materijalnog života, ali Bhagavad-gitii nas uči
nečem drugom. Stvarni život počinje posle svršetka ovog materijalnog
života. Za grubog materijalistu dovoljno je da zna da mora da svrši ovaj
materijalistički način života, ali za osobe koje su duhovno napredne po­
stoji drugi život posle ovog materijalističkog života. Ako neko pre
svršetka ovog života srećom postane svestan Kr�IJe, odjednom dostiže
nivo brahma-11irvii11e. Ne postoji razlika između Kf$IJinog carstva ili slu­
ženja Gospodina s predani m poštovanjem. Pošto su oba na apsolutnom
nivou, baviti se transcendentalnom službom punom ljubavi prema Go­
spodinu je isto što i dostići duhovno carstvo. U materijalnom svetu po­
stoje delatnosti za čulno zadovoljenje, dok u duhovnom svetu postoje de­
latnosti svesnosti Kf$1)e. Dostizanje svesnosti Kr$IJe čak i u ovom životu.
je neposredno dostizanje Brahmana i onaj ko je utemeljen u svesnosti
Kf$!Je svakako je već ušao u Kr�J)ino carstvo.
Brahman je sušta suprotnost materiji . Zato briihmi-sthitib znači „ne
na nivou materijalne delatnosti". Služba predanog poštovanja posvećena
Gospodinu prihvaćena je u Bhagavad-giti kao oslobođeno stanje. Dakle.
briihmi-sthitib je oslobođenje od materijalnog ropstva.
Š rila Bhaktivinoda Thiikur je u kratko izložio ovo Drugo poglavlje
Bhagavad-gite kao sadržaj čitavog teksta. U Bhagavad-giti teme su
karma-yoga, j1iii11a-yoga i bhakti-yoga. U Drugom poglavlju karma­
yoga i jliiina-yoga su jasno razmatrane, a takođe je dat i nagoveštaj
blzakti-yoge, kao sadržaj čitavog teksta.

Tako se završavaju Bhaktivedantina tumačenja Drugog poglavlja

Šrimad-Bhagavad-gite na temu njenog sadržaja.