D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.

rs

16. mart. 2010.

Ruski povratak na Lunu

Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim

kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je
preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo
probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini
Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se
ponovo pripremaju za put na Mesec.

1
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

Rusija, koja je prva pokrenula a kasnije, zbog gubitka trke za osvajanje

svemira1 i raspada SSSR-a, prva napustila robotizovano istraživanje Meseca,
već više od decenije se priprema za svoju prvu lunarnu misiju u poslednjih 34
godine2.
Ovaj ambiciozni projekat, nazvan „Луна-Глоб“, poveren je proverenim
svemirskim vukovima iz kompanije НПО им. Лавочкина. Prema prvobitnom
planu iz 1997. godine, u orbitu oko Meseca trebalo je da stigne lunarni orbiter,
koji bi nakon kratkih priprema trebalo da na različite lokacije na lunarnoj
površini lansira 13 sondi. Među njima su trebala da budu i dva penetratora,
koja bi bila ispaljena na mesta sletanja „Apolla 11“ i „Apolla 12“, i čiji bi se
podaci uporedili sa onima koja su napravili američki instrumenti pre 40 godina.
Ruski orbiter je trebalo da dodatno ispali i „pljusak“ od 10 penetratora velike
brzine, koji bi stvorili seizmički talas uz čiju pomoć bi se možda utvrdila istorija
nastanka Meseca.
Nakon ispaljivanja penetratora, letiica bi oslobodila jedan polarni lender koji
bi se meko spustio u južni polarni krater u potrazi za vodenim ledom.
Ipak, nakon određenih usavršavanja opreme i projekta, za sada je odlučeno
da ova seizmička misija ima samo četiri, i to japanska penetratora teška 45 kg3,
preuzeta sa njihove otkazane misije „Lunar-A“.
Orbiter će imati oko 120 kg i sadržaće opremu za astrofizičke eksperimente,
senzore za detekciju plazme, kao i instrument LODR (Lunar Orbital Radio
Detektor), koji treba da detektuje kosmičke zrake ultravisoke energije. (U
normalnim uslovima, te zrake je nemoguće otkriti jer lako prolaze kroz svaku
materiju. Ali očekuje se da će LORD hvatati one elementarne čestice koje su
usporene prolaskom kroz sam Mesec.)
Prema važećem Ruskom svemirskom planu, misija „Луна-Глоб“ bi trebalo da
bude pokrenuta 2012., mada je generalni direktor НПО им. Лавочкина, G.M.
Polišćuk, nagovestio da bi projekat mogao biti realizovan i krajem ove godine.

1
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Space_Race_1957-1975_.jpg
2
Poslednja sovjetska sonda koja je stigla na Mesec bila je „Луна-24“, lansirana avgusta
1976. Bila je to treća misija koja je donela uzorke tla u SSSR (170 gr). Trajala je 13 dana. Bila
je to ujedno i poslednja lunarna letilica lansirana iz SSSR-a, ali i poslednja uopšte koja se
meko spustila na Mesec!
3
Planirano je da penetratori slobodno padaju sa visine od oko 25 km. Dostigavši brzinu od
oko 330 m/s, zabili bi se u rigolit. Penetratori imaju seizmometere i toplotne senzore,
trebalo bi da rade makar godinu dana, a podatke da preko orbitera kao releja. šalju na
Zemlju.
2
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

Za lansiranje „Луна-Глобa“ teškog 2.320 kg ponuđena je nova ruska

četvorostepena raketa „Союз-2-1б (14A14)/Фрегат“ sa 4 bustera, koja će u
orbitu moći da ponese maksimalno 2,8-3,5 tona.

Jedna od početnih verzija misije „Луна-Глоб“ je pored lendera predviđala i 10 seizmičkih

penetratora velike brzine (B), koji bi se sa orbite ispalili ka Mesecu. Kako danas stvari stoje,
„Роскосмос“ će pokrenuti misiju 2012. godine. Čitav ovaj projekat pokrenula je ГЕОХИ РАН
(rus. Институт геохимии и аналитической химии им. В.И. Вернадского Академии
Наук), Matematički institut, Naučnosstraživački institut mašinogradnje (ЦНИИМАШ) i mnogi
drugi.

Ovde nam je kompanija zadužena za kosmičke aspekte projekta, НПО им. Лавочкина, dala
prikaz čitave misije. Iako je do danas modifikovana, suštinski i principijelno misija je ostala
ista. Umesto 10 penetratora, danas imamo 4 japanska, od kojih će 2 da se spuste na mesta
ranijih „Apollo“ misija.

3
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

Kada za dve godine ruska misija konačno krene na Mesec, izgledaće ovako (prikazana je
kako će izgledati na trajektoriji ka cilju, nakon odbacivanja Lavočkinovog dodatnog bustera,
„Фрегат“). Na slici se vide 4 japanska penertatora velike brzine iz projekta Lunar-A. Očekuje
se da će udariti dovoljno snažno da seizmografi sa prethodno prizemljenog lendera moći da
snime seizmografski profil Meseca. Ova žuta lopta na vrhu predstavlja Mesečev lender.

Čim budu lansirana 4 penetratora (očekuje se da će udariti u tlo snagom od nekoliko

desetina hiljada g), „Луна-Глоб“ će otvoriti 4 štitnika LORD instrumenta za detektovanje
kosmičkih zrakova.

4
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

Prema planu misije „Луна-Глоб“, na Mesec će prvo meko sleteti lunarni lender. To će mu
poći za rukom zahvaljujući već proverenoj tehnici sa amortizujućim jastucima. Lender
neodoljivo podseća na “Луну 9“ iz 1966., prvu međuplanetnu misiju Lavočkinovih biroa.

Kao što se već iz ovog letimičnog pogleda na novu misiju vidi, Rusi imaju u
planu jednu vrlo duhovito smišljenu ekspediciju. Ono što takođe bode oči, to je
da su za razliku od Nase, spremni da otvoreno sarađuju i sa drugim zemljama,
što umnogome rasterećuje njihov državni kosmički budžet. Ali ono što je meni
zapravo najviše skrenulo pažnju na ovaj projekat, to je činjenica da su za ovu
misiju Rusi iskoristili znanja i hardver iz misije „Фобос-грунт“, svog najvećeg
međuplanetnog projekta u poslednjih 30 i više godina. I ne samo to –
„Fobosova“ platforma je poslužila kao temelj za čitavu pregršt srodnih
projekata za buduće istraživanje Meseca, koji će, ako se ikada (makar i
delimično) budu ostvarili, izbaciti Ruse opet u sami vrh lunarnih kolonista.
Razmotriću neke od predloženih projekata za robotsko osvajanje našeg
najbližeg kosmičkog suseda. Rusi ih planiraju u četiri etape, a „Луна-Глоб“
predstavlja prvu. Zatu ću najpre da prikažem načelni razvojni plan:

5
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

I etapa: Istraživanje unutrašnje strukture Meseca i rudnih resursa4 uz pomoć daljiske

detekcije i kontaktnih istraživanja na površini; II etapa: kontaktna istraživanja tokom vožnje,
uzimanje i analiza uzoraka; III etapa: Dopremanje na Zemlju uzoraka tla sakupljeno
lunohodom („roverom“) na zadatoj lokaciji; IV etapa: Izgradnja naučno-istraživačkog
poligona na površini radi sistematične obrade lunarnog tla, odnošenja uzoraka i materijala
na Zemlju, a takođe i sprovođenja širokog spektra naučnih istraživanja.

Takođe su navedeni delovi opreme koji će biti korišćeni sa već proizvedene sonde
„Фобос-грунт“. Skraćenice: ЖРД (жидкостный ракетный двигатель) – raketni motori
na tečno gorivo; БОКЗ (блок определения координат звезд) – uređaji za precizno troosno
orijentisanje u vremenu i prostoru uz pomoć zvezda; СЭП (система электропитания) –
sistem za dobijanje el. energije; ОПА (орбитально посадочный аппарат) – orbitno-
desantni modul; ВР (взлетная ракета) – uzletni blok.

4
Ruska akademija nauka već godinama agituje da se nađe način da se sa Meseca doprema
helijum-3, izotop koga na Zemlji praktično nema a na Mesecu ga ima oko 500 mil. tona.
Samo nekoliko pošiljki sa Meseca (~10 t) rešilo bi sve potrebe Zemlje za energijom, kaže
akademik Erik M. Galimov.
6
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

U II etapi istraživanja Mereca, planirana je upotreba lunarnih rovera – „lunohoda“. Ponegde

se ova misija naziva i „Луна-Глоб 2“. Planirano je da se kao združeni orbiter, neophodan za
slanje podataka i komandi roveru, koristi budući indijski satelit „Chandrayaan-2“, jer će
roveri biti slati i na dalju stranu Meseca. Pretpostavlja se da će sletna masa biti oko 1.000 kg.

Ruski lunohodi bi trebali da krenu već 2012. Radili bi na površini oko godinu dana, a mogli bi
da brzinom od oko 350 m/h prevale i do 150 km. Sam rover će imati masu od 58 kg.

7
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

Projekat „Луна-Грунт“ pripada III fazi osvajanja Meseca. Uslediće već posle uspeha „Луна-
Глобa 2“, misije sa malim lunohodom. U toku 2014/15 „Роскосмос“ predviđa dve misije;
prvi lender će doneti veliki rover mase do 400 kg, koji će in situ (na licu mesta) analizirati
uzorke tla. Sledeće godine došao bi lender sa uzletnim blokom, koji bi sa površine uzeo oko
1 kg rigolita i odneo ga u Rusiju.

Projekat „Луна-Грунт“ i po izgledu i po tehnici i po opremi neodoljivo podseća na misiju

dopremanja uzoraka sa Marsovog satelita, misiju „Фобос-грунт“.

8
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

U IV etapi svog budućeg prisustva na Mesecu, Rusi planiraju da oforme složenu

robotizovanu bazu, koja bi se nazivala „Lunarni poligon“. Baza bi trebala da počne da se
gradi posle 2020. godine, a sadržala bi sve prethodno ispitane i proverene elemente
prethodnih faza. Koliko znam, za sada se za napajanje baze planira jedino solarni pogon,
mada sam gledao da je NASA imala ideju da oni koriste nuklearne generatore. Sva
komunikacija sa Zemljom obavljala bi se treko mreže orbitera, koji bi služili kao releji u orbiti
na visini od oko 100 km.

Kao što se i ovde na primeru vidi, Rusi glavni akcenat daju na modularnosti buduće opreme.
To znači da se što više hardvera i sredstava funkcionalno i tehnološki preklapaju, tj. da budu
kompatibilni. Za dostavu sve opreme na površinu Meseca u IV etapi upotrebiće se
univerzalna Lavočkinova platforma, kakva je već iskorišćena za misiju „Фобос-грунт“.

9
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

U robotizovanu bazu će biti dostavljana stacionarna i mobilna tehnička sredstva. Stacionarna

će biti neophodna i zato će biti prva dostavljana na Mesec. Nije objašnjeno na koji način Rusi
misle to tehnički da urade, odn. iz koliko sletanja misle da donesu svu tu opremu.

Mobilna tehnička oprema podrazumeva čitavu porodicu rovera različite namene i

karakteristika. Do sada, sve zemlje planiraju samo istraživačke rovere, a Rusi su prvi koji
planiraju da se direktno bave eksploatacijom rudnih bogatstava.

10
 D. Dragović: Ruski povratak na Lunu Astronomski magazin – www.astronomija.co.rs

Dakle, ako se dogodine* prva ruska međuplanetna misija „Фобос-грунт“

uspešno završi, sigurno će je pratiti misija na Mesec, „Луна-Глоб“, izjavio je
Nikolaj F. Mojsejev, zamenik direktora Ruske svemirske agencije. Sa tim letom,
Rusija će konačno da se (ponovo) pridruži Amerikancima, Japancima, Kinezima,
Evropi i Indijcima u istraživanju našeg prirodnog satelita. Naravno, uvek treba
misliti na budući budžet i moguće tehničke rizike.

______________________________
* Članak je pisan marta 2010. Ggodine.

11