A STRO N A U TIK A

Di
pl
.
i
ng.
DRAKODRAGOVI

MRKN
RUSKA
RAKETA
SA KRI
LI
MA

As
t
r
onoms
k
i
magaz
i
n

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

2. avgust 2013.

MRKN
ruska raketa sa krilima

U poslednjih 5 godina Rusija je radila narazvoju dve nove

porodice raketnih na, nazvanih - i .
da im to nije bilo dovoljno, pa su za lansiranje novog ruskog
transportera sa posadom - u nekim krugovima poeli da
zagovaraju i novu raketu tipa -". Iako je -
otkazan pre 2 godine, Rusi su ovom galimatijasu dodali
planove za gradnju nove raketne porodice, jo vee i
ambicioznije. Novi nosa bi mogao da postane operativan do
2025. a predviaju ga za viekratnu upotrebu. Njegovo ime je
, tj. kosmika raketa za viekratnu upotrebu.

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Razliite verzije MPKH. Stepeni viekratne krilate rakete verovatno e kombinovati metan sa drugim
kriogenim gorivima. Krajnje desno je raketa nosivosti 175 t na LEO ( . . . ).

Projekat MRKM datira jo iz devedesetih, iz vremena kada su moskovska

kompanija Hruniev 1, proizvia raketa i , i korporacija
, proizvoa sovjetskog atla , pokrenuli projekat , raketnu
tehnologiju sa krilima baziranoj na univerzalnom raketnom modulu.
Iako se nije pokazao kao naroito uspean, inenjeri iz Hrunieva su
nastavili da rade na ideji viekratnog lansirnog sistema, te je pre nepune tri godina 2
ruska kosmika agencija iznenadila domau i svetsku javnost izjavom
da su spremni da finansiraju program MRKS (rus.
), viekratni raketni sistem, naslednika .

Ovaj dravni istraivaki i proizvodni kosmiki centar, osnovan jo 1916, danas izmeu ostalog,
proizvodi rakete i , a u sovjetsko vreme i orbitne stanice, izmeu ostalih i .
Danas dre preko 30% svetskog trita komercijalnih lansiranja. Sa oko 35.000 zaposlenih, proizvode
godinje i do 30 raketa, bustera i kosmikih brodova. Od 1993. imaju velike ugovore sa amerikim
Lockheedom.
2
Sluajno ili ne, vest se poklopila sa objavom o ukudanju amerikih spejs atlova.
1

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Varijante upotrebe viekratnog bustera ( . . . ).

1 ema bustera prvog stepena viekratne rakete -175 -2; 2 u

lansirnoj konfiguraciji. Duina 28,5 m; razmah krila 17,1 m.
Buster je opremljen kerozinskim raketnim motorom -191 potiska 200 t. 3 Nakon odvajanja od rakete
(na oko 75 km visine i pri brzini od 5,6 Mahova), otvara krila, pali se nabojni mlazni motor
-33 u nosu, i sledi horizontalno sletanje na pistu. Broj lansiranja do 25.

Prvi put ovi motori su poleteli u avgustu 2009. na junokorejskoj raketi Naro-1.

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Raketna porodica sa viekratnim busterma . ( . . . ).

Pod sadanjim imenom MRKN (rus.

), ini se da je program MRKS i dalje vitalan. Oigledno je da promena
imena pokuaj da se izbegne zabuna sa atlom (1135 K1),
r jedna od njegovih zvaninih oznaka bila MRKS 4. Meutim, u literaturi i na
sajtovima jo uvek je uobiajeno da se sa MRKS oznaava celokupni sistem, dok se
MRKN prvenstveno odnosi na samu raketu. Hruniev ve podue vremen
sarauje sa istraivakim centrom i slavnim institutom za
aerohidrodinamiku radi razrade detalja na projektu.
Konstrukcija rakete e biti modularna, sa krilatim prvim stepenom, iji blokovi e
posle upotrebe moi ponovo da se koriste, a koji su proizali iz (sada e
se zvati , , povratni raketni blokovi), plus
kriogeni drugi stepen, koji nije planiran za ponovno korienje.

Misli se na sistem - (prim.prev.)

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Verzija MRKN sa dva bustera VRB. Na slici desno lepo se vidi faza odvajanja blokova I stepena (3) i
nain njihovog sletanja na zemlju. ( . . . ).

Kao i kod svih raketa sline konfiguracije, svi raspoloivi motori e se paliti tokom
poetne faze lansiranja, s tim to e se nakon obavljanja svoje uloge blokovi VRB
automatskim navoenjem vraati na kosmodrom radi kasnijeg ponovnog korienja.
Centralni blok e nositi 210 tona goriva i imae kriogene motore (teni kiseonik i
vodonik) -0120 (11122), ekvivalent glavnim motorima amerikih atlova, motore
koje je koristila sovjetska mitska raketa (11K25) za pogon drugog
stepena 5.
Interesantno je da je Hruniev odluan da kao goriva za svoje viekratne
blokove VRB 6 koristi metan. Kombinacija metanteni kiseonik manje je efikasna od
kriogenih kombinacija, ali je sa tehnoloke take mnogo jednostavnija za upotrebu.
Ono to ostaje nejasno jesta ta je to tako atraktivno u tradicionalnom keroloxu
(kerozin teni kiseonik), kombinaciji koju koristi veina prvih stepeni ruskih raketa.
Dodue, metan obezbeuje vrlo malo poveanje specifinog impulsa, tako da se

Ta raketa je u II stepenu imala 4 ovakva jednokomorna motora (teka po 3,5 t), od kojih je svaki
imao potisak od 148 t na povrini Zemlje a 200 t u vakuumu. Proizvedeni su u voronjekom birou
K ( ). Pre 30 godina, bilo je u planu da se ovi
motori koriste u sovjetskobritanskom projektu raketne letilice HOTOL.
6
I amerikanci ve godinama testiraju metanske motore, o emu sam ve pisao na ovom sajtu.

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

smatra da njegova preimustva nisu u stanju da kompenzuju neugodnosti uvoenja

jedne takve inovativne tehnologije u eksploataciju. Iz tog razloga, Hruniev
razmatra dve verzije rakete MRKN, jednu sa blokovima VRB na metan, a drugu na
bazi keroloksa. Metanski VRB bi koristili raketne motore -0162 kompanije K,
dnosno -192 (metanska verzija keroloksnog -191 predloenog za )
proizvoaa iz Himkija kraj Moskve. Varijanta VRB koji bi
koristili kombinaciju keroloks imali bi ugraene motore -109 ili -0163.

Motor -0162 na metan i teni kiseonik koji stvara potisak 204 tone i ima specifini impuls 321356
s. Pritisak u komori motora 160 atm. Predvieno je da moe da se upali 25 puta. ().

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

sbergov etvorokomorni motor 0110M baziran na metanu, koji je zapravo verzija -0110 a
koji se koriste na trem stepen raketa - i - ().

Prema proraunima strunjaka iz Hrunieva, upotrebom novog goriva VRB e

biti olakani, jer e verzija sa -192 nositi samo 295 tona metana umesto 360 tona
kerozina koliko zahteva model sa -191. Ako budu odabrani motori, oni bi
zahtevali 330 tona metana umesto 410 toma kerozina (preko 20% manje).
Hruniev priznaje da je prednost metana po pitanju nosivosti sporedna, ali da e se
zalagati za njegovo korienje u viekratnim sistemima radi vee rentabilnosti
projekta.

Prema nekim procenama, MRKN e biti jeftiniji na due staze zbog svoje viekratnosti. (Novosti
Kosmonavtiki).

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

KRKN se predstavlja kao porodica raketa u etiri verzije, sa kapacitetom od 21,

35, 45 i 60 tona u niskoj orbiti oko Zemlje. Verzije nose oznake MRKN121 (sa
jednim busterom VRB i jednim drugim kriogenim stepenom); MRKN135 (sa dva
VRB bustera); MRKN145 (dva VRB i dva kriogena stepena); i MRKN160 (dva
VRB i tri kriostepena).

Originalne verzije porodice MRKN/MRKS ( . . . ).

Pored , MRKN e koristiti tehnologiju koja je godinama razraivana za otkazanu raketu

-, a mogue je da se proizvede i varijanta sa posadom za - ().

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Razliite verzije raketnih porodica , - i ().

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Projekti gigantske Hrunievljeve rakete na metan. ( . . . ).

Oslanjajui se na MRKN kao osnovu, Hruniev sanja o jo ambicioznijim

projektima, kao to je metanski lanser nosivosti 70120 tona na LEO, ili -5
baziran na 7 7 nosivosti 125 tona. A ne sanja samo Hruniev o
dinovskim raketama. planira svoju - kapaciteta oko
100 tona, dok takoe planira da se prikljui klubu tekaa svojim
nosaem - nosivosti do 75 tona.

Superraketa iz postsovjetskih planova, kadra da poleti sa ljudima i na Mesec i Mars. Imala bi 7

bustera i centralni blok.

10

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

MRKN kao raketni nosa za Marsovu misiju. Zato da ne?

Ako ikada zaivi, MRKN e biti lansiran sa jedne od dve lansirne rampe, koliko
Roskosmos najmanje planira da sagradi va novom kosmodromu Vastoni. U stvari,
time nije postignuto samo ukljuivanje Hrunieva u novi kosmiki centar, ve
Vastoni trebalo da poslui i kao i kao mesto lansiranja otkazane rakete -.
Obzirom da se MRKN zasniva na tehnologiji e, ne iznenauje da e koristiti
rampe kao i rakete ije lansiranje nije mogue sa kosmodroma Pleseck. Hruniev
je ak predloio i lansiranje MRKN sa posadom za lansiranje letilice -.

Jedino mesto lansiranja biveg RusaM i budueg MRKN jeste kosmodrom Vastoni.

11

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Rakete koje e moi da koriste kosmodrom Vastoni. EnergijaK, RusM, MRKN1, RusMT,
MRKN170, RN175. (Novosti Kosmonavtiki).

Uporedna tabela raketa porodica RusM, Angara i MRKN.

Na prvi pogled moda izgleda da se radi samo o jo jednom projektu koji je bez
ikakvih ansi da bude realizovan, ali ne treba smetnuti iz vida da se radi o
dugoronom programu koji treba da najranije do 2025. godine zameni ili dopuni
porodicu . Tako gledajui, rakete MRKN bi mogle da predstavljaju odlinu
priliku za rusku industriju.
12

D. Dragovi: MRKN, ruska raketa sa krilima

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Referenca:
Rusi-pripremaju-meransku-raketu

13