Astronomski Magazin 02.2013

ASTRONOMSKIne
i
l
n
MAGAZIN o
as opis z a p op u la r iz a c i j u a st r o n o mi j i e i sr o d n i h nauka
VII - XII 2013. www.astronomija.co.rs
Hijerarhija
kosmosa
10 injenica o
neutronskim
zvezdama
samogradnja:
Altazimutna
montaa
e.
uk
a
ji s iju na
n
d
oc
ara
U s prom
ASTRONOMSKI MAGAZINm Iza- V I 2013 1
tro
Cen
SADRAJ
Astronomski kamp "Letenka"
13
Astronomska teorija ledenih doba

Dejmsa Krola
16
Mileva Mari u filmu i knjigama
18
22
Izvetaji
...Meutim, kao i u mnogim drugim naunim otkriima, bilo je prethodnika u daljoj ili blioj prolosti koji
su naili na slinu ideju, bili blizu reenja ili su negde
tokom svojih istraivanja pogreili i nikad nisu mogli
doi do pravog i zadovoljavajueg rezultata. U sluaju astronomske teorije o pojavama jedenih doba na
Zemlji, jedan od njih bio je Dejms Krol. - Draenko
Nenadi i Katarina Bogievi
50 Nauka u antici
Raanje, procvat i zalazak antike nauke u

strogom smislu odigrali su se u periodu
uem od epohe antike civilizacije koja se protezala od Mikenskog doba do pada Zapadnog
Rimskog carstva 476. Uglavnom se razlikuju
dva perioda razvoja egzaktnih nauka u irem
smislu... Petar Gruji
78 Hijerarhijski kosmos
Pojam Kosmosa odnosi se na jedno specifino

stanje Svemira, gde se pod ovim poslednjim
podrazumeva sveukupnost fizike realnost
koja se moe zamisliti. Na klasinom grkom
znailo je ulepati, urediti
(odatle kozmetika). Kosmos oznaava, dakle,
uredjen svemir.. Petar Gruji
Kratki film Mala moja vetice je izazvao dosta interesovanja u naoj sredini. Naracija filma je bazirana
na mladalakoj prepisci Mileve Mari i Alberta Ajntajna, a film obiluje lepim arhivskim snimcima i ima
prijatnu muziku. Naalost, pisani komentari koji se
pojavljuju na ekranu su neto drugo. - Milan Miji
10 injenica o neutronskim zvezdama
Snana gravitacija neutronske zvezde krivi svetlosne

zrake tako da do nas dopiru i zraci sa njene druge,
zadnje strane. Sa one koja nije okrenuta ka nama.
H2O Biografija VODE
Iz ove zanimljive knjige proitajte deo iz

etvrtog poglavlja: Istraivanje minerala na
Mesecu
ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013
78 Altazimutna montaa
U poslednje vreme svedoci smo renesanse

kompaknih AltAz montaa, pogotovu za
vizuelnu upotrebu. Teko je rei sta je stvarni
razlog ogromne popularnosti ovih na
izgled arhainih naprava, mada je razlog oigledan kad su veliki reflektori Njutn tipa
u pitanju ... - Bratislav uri
Kometa Lovejoy
Kometa zamena za ISON

5
Re urednika
Zagonetni kosmos:
20
21
Sunce, naa zvezda

Vatreni Io
Zemlja iz svemira
24
26
Vezuv
Naa roaka Lusi
ivela je pre 3,2 miliona godine u podruju dananje Etiopije. Njen skelet spada u red najveih arheolokih otkria.
27
Centar za promociju nauke
Centar je ove godine napunio tri godine postojanja

28
Galava vetice
Predlog za slikanje: pokuajte da ulovite Veticu

30
33
36
40
46
etvrta Novosadska kola astronomije

Astronomija za starije dame i gospodu
Astropis iz zemlje vetrenjaa
Stara satelitska oprema kao radio teleskop
Kako to lake napraviti dobar radio teleskop?
Vrlo jednostavno
Da li je u Apolu 13 bila vruina

tokom povratka na Zemlju?
Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i trea

koja je trebalo da se spusti na Mesec, Apolo 13, predstavlja jednu od onih koja se pamti - Drako Dragovi
47
Zato nekad bolje vidimo krajem oka?
Dobri nebeski posmatrai dobro znaju da se objekti slabog

sjaj bolje vide kada ne gledate u njih. - Saa Zorki
48
Pre 10 godina
O emu smo pisali, ta smo itali pre 10 godina

49
Merenje rastojanja na nebu

...pomou prstiju
58
Razumevanje satelitskog sistema

navigacije
U svetu trenutno postoji 5 nezavisnih pozicionih sistema,

ali kod nas je najpoznatiji i veini jedini dostupan ameriki
GPS - Drako Dragovi
73
91
Kalendar i glavni dogaaji u 2014.

Odabrane slike sa Letenke
Kometa
Lovejoy
Mnogo smo oekivali od komete ISON. Ali ona se,

na putu oko Sunca, raspala i tako lagano krenula u
zaborav bar to se astronoma posmatraa tie.
Ali druga kometa nas je oarala. To je C/2011 W3,
nazvana Lovejoy jer ju je pronaao australijski
astronom-amater Terry Lovejoy. Bilo je to jo 27.
novembra 2011. godine. I ona je prola blizu Sunca
ali je taj prolaz uspeno prebrodila i ovde je vidimo
u njenom punom sjaju.
Snimak je nainio ZLATKO ORBANI 4. decembra
ove godine. Veu fotografiju moete videti ovde:
http://goo.gl/od0UVm
ASTRONOMSKI MAGAZIN
ONLINE
UREIVAKI ODBOR:
Dr Zoran Kneevi,
Prof. dr Miroslav Filipovi,
Prof dr Dejan Stojkovi,
Prof. Dr Tijana Prodanovi,
Prof. Dr Duan Mra,
Dr Vladan elebonovi
Slika sa naslovne strane

"Sputa se no na Letenku" - tako se zove
ova fotografija. Njen autor je Miroslav Grnja a
ovu scenu snimio je jedne veeri ove godine
na Letenki, tokom Astronomskog kampa
"Letenka 2013".
UREDNIK
Aleksandar Zorki,
urednik@astronomija.co.rs
REDAKCIJA
redakcija@astronomija.co.rs
Dr Draenko Nenadi, geologija,
paleontologija,
Drako Dragovi, istorija astronautike, zanimljiva nauka
Ratko Miljkovac, osmatraka
astronomija, astrognozija i praktina astronomija
Milan Miloevi, fizika i astrofizika,
Mr Nataa Stani, astrofizika,
popularna astronomija i astronomija za decu,
DOPISNICI
Radan Mitrovi, Makedonija,
Marino Tumpi, Hrvatska,
Boris tromar, Hrvatska,
Jurij Stare, Slovenija,
Ljubinko Jovanovi, Slovenija,
Behaudin Kari, BiH,
Danica Drakovi, Australija,
Vera Gluevi, SAD,
Miroslav Grnja, Slovaka,
Dragan Salak, Japan,
DIZAJN I PRELOM
Ivan Zorki
PISMA REDAKCIJI:
pisma@astronomija.co.rs
Pisma koja se objavljuju u asopisu
mogu biti skraena i ureena u
smislu jasnijeg isticanja sutine.
Redakcija se ne obavezuje da
odgovori na svako pismo.
Ovaj broj Astronomskog magazina

online izaao je zahvaljujui finansijskoj podrci Centra za promociju nauke.
CITAT
Relativnost se kosi s naim zdravim razumom ne zato to

je pogrena, ve zato to na zdrav razum ne predstavlja
realnost. Mi smo nepravilnost u kosmosu
Miio Kaku,
"Paralelni svetovi"
Trebalo je da ovaj broj bude ispunjen velianstvenim fotografijama komete ISON, jer su prognoze astronoma za decembar
predviale njen snana sjaj, sjaj koji bi zasenio sve objekte na
nonom nebu, sa izuzetkom Meseca, moda. Oekivalo se da e
se videti i po danu.
Ali ispunile su se sasvim druge prognoze u vezi ove komete. Astronomi su
predvideli mogunost da se ona raspadne prilikom prolaza pored Sunca i ba to
se dogodilo, te je reena kometa, sa razoarenjem, preputena zaboravu.
Meutim bilo je drugih lepih i zanimljivih trenutaka u vremenu od prolog
naeg broja. Iako sasvim lokalnog karaktera, u lepe dogaaje raunamo na
kamp Letenka 2013 i u ovom broju ete nai vie izvetaja o njemu. Potraite
odabrane fotografije sa kampa na kraju broja.
Onima koji se zanimaju za istoriju i epistemologiju nauke iz sve snage preporuujemo lanak prof. Grujia Nauka u antici.
Drako Dragovi je napisao opsean lanak o satelitskoj navigaciji, a Bratislav
uri iz Melburna nam je poslao uputstvo za pravljenje odline montae.
A znate li da bi kubni milimetar tipine neutronske zvezde na Zemlji bio teak
milion tona! To i jo devet drugih zanimljivosti o ovim udnim zvezdama takoe
moete nai u ovom broju.
Zapravo, ja nisam najpogodniji za pravljenje izbora najineresantnijih lanaka iz
ovog broja, jer meni su svi oni zanimljivi. Nadam se da ete nakon itanja asopisa bar delimino deliti ovo miljenje sa mnom.
Lepo se provedite za praznike i prelistajte AM online. elim vam uspenu narednu godinu!
Urednik AM Online
Aleksandar Zorki
Astronomski kamp
Letenka 18 - 21 jula 2013
PROGRAM KAMPA
RADIONICE
Aleksandar Koi - Sr. Mitrovica - Kako se pravi model rovera Kjuriozitija.

Kristina Sav, Novi Sad - Mala deja astronomska radionica.
PREDAVANJA
Jurij Stare, Ljubljana - Moja nova opservatorija.

edomir, eda, Stankovi, Ni - Mesec i kako on utie na
nau planetu.
Prof. dr Dragan Gaji, Ni - Astrobiologija - kako je nastao ivot".
Prof. dr Dragan Gaji, Ni - O nikoj opservatoriji
Darko Donevski, trenutno iz Holandije - Otkrivanje ranog
svemira radio i gama teleskopima.
Dragan, Laza, Lazarevi, Gea, Vrac O sletanju na Mesec!
Prof. dr Ivan Aniin, Beograd, Pozadinsko zraenje
Sran Penjivrag, Zrenjanin - Detalji misije Mars Science
Laboratory!
PRIKAZI
Goran uri prikaz svoje knjige Potomstvo

Studio Mad Head Games, Novi Sad Beograd - Kako
napraviti posao sa Amerikancima.
Jaroslav Grnja i Janko Mravik Spektroskop
DEMONSTRACIJE
Raketarsko drutvo, Sr. Mitrovica - Lansiranje malih raketa

Posmatrako takmienje
RAZGOVORI
Razgovor s fiziarima uestovali: profesori Ivan Aniin,

Itvan Bikit, Dragan Gaji, Duan Mra
Razgovor sa Tijanom. Tako smo nazvali mini program u
kome je prof. dr Tijana Prodanovi,Novi Sad, u kamernoj
atmosferi odgovaral na naa pitanja (bolesna je i nije mogla
da govori glasno).
OSTALO
Astronomski kviz,
Miodrag Sekuli je uoi kampa otvorio nalog za AKL na FB
AKL su pomogli:
Sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj APV, glavni finansijer kampa,

Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu, suorganizator,
Elektrovojvodina donator,
Radmilo Muli, vlasnik knjiare Mala velika knjiga iz Novog Sada, donator
Goran uri, autor knjige Potomstvo, kampu je darovao tri svoje knjige,
Predstavnici studija Mad Head Games - poklonili majice.
STATISTIKA
Gosti iz Srbije po gradovima
U kampu je registrovano 136 uesnika (ne raunajui one

koji su doli u sasvim kratku posetu od po jedan ili dva sata.
Od tog broja bilo je 34 Venerijanki i 102 Marosvaca - to
odgovara polnoj strukturi prethodnih kampova. Primeeno
je da neki od starih kamperaa vie ne dolaze na kampovanje, ali svake godine se javljaju novi, tj. oni koji prvi put
poseuju kamp. ini se da je na delu mini smena generacija.
Na alost izostali su neki nai prijatelji i veliki ljubitelji astronomije iz Hrvatske i to je veliko iznenaenje za nas.
Manje od oekivanog broja dolo je i iz drugih zemalja. Razlog tome je svakako ekonomska kriza i pad standarda (troje
njih je to navelo kao razlog za izostanak), a zatim i kasna
faza Meseca u vreme kampa koja je dosta oteala astronomsko posmatranje i snimanje.
Ipak, u celini posmatrano, kamp je zapravo nadmaio
oekivanja organizatora jer je projektovan broj poseta bio
oko 110 (uzet je manji broj od proseka poseta zadnjih godina iz nabrojanih razloga: ekonomska kriza, pad standarda i
velik Mesec).
Raunajui po broju poseta kamp je bio vrlo uspean
(uostalom, ima li veih kampova ovog profila u Evropi?).
Drava
BH
Broj
1
Gosti iz
inostranstva
po dravama
Mesto
Broj
Aradac
Baka Palanka
Baki Monotar
Beograd
19
estereg
Gloan
Inija
Krajinik
Kulpin
(Nepoznato mesto)
Ni
11
9
Novi Sad
37
Pirot
Srbobran
Sremska Mitrovica
11
Sremski Karlovci
Subotica
id
imanovci
Temerin
Valjevo
Vlasotince
Makedonija
Holandija
Vrac
Slovaka
Zemun
Slovenija
Zrenjanin
17
UKUPNO
10
UKUPNO
136
U ranim nonim satima 20. jula ove godine odran je:
POSMATRAKO TAKMIENJE
Takmienje je ove godine bilo drugaije od prolih. Za
15 minuta trebalo je pronai 12 nebeskih objekata sa spiska
koji je sastavimo sudija, Milan Lazi. Znalo se unapred da e
sudija postaviti teke zadatke, a dodatni problem nebeskim
tragaima predstavljao je i Mesec koji je poprilino obasjavao nebo. Ipak krajnji rezultati pokazuju da imamo dobre
posmatrae.
Za takmienje se prijavilo sedam takmiara, a ovo je spisak ostvarenih rezultata:
TAKMIAR
MESTO
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Goran Vilov
BR. OBJ.
Kratak izvetaj:
KVIZ AKL 2013.
iri: predsednik prof. dr Dragan Gaji i potpredsednik prof. dr

Duan Mra
Generalni supervizor i broja osvojenih bodova: Uro
Metri
Publika: brojna i jedinstvena u navijanju (navijala je za sve
ekipe zajedno i istovremeno)
Atmosfera: napeta do samog kraja.
11
Janko Mravik
Martin Stojanovski
Sinia
Radan Mitrovi
Saa Mareta
Kosta Radosavljevi
Takmiarske ekipe:
Stari Palanani 2 lana Janko i Milo,

Jedva se sabrasmo Sran i jo jedan ili dva lana ija imena
jo nisu utvrena (jedva su se sabrali),
Dete crno Koa, Aleksandar i Rade.

Na samom poetku ekipa Stari Palanani je zacrtala svoj cilj da
bude trea, to je nakon estoke borbe uspeno i ubedljivo i
ostvarila. Ostali su morali da se bore za prva dva mesta to im
je i polo za rukom.
Konani rezultati
Pitanja su bila podeljena u nekoliko blokova: Fotografija, Ko to

govori, Linosti, Opservatorije, Sastavite reenicu, Koji je ovo SF
film itd.
EKIPA
Dete crno
Jedva se zbrasmo
Stari Palanani
Ivan Majchrovic (Slovaka) snima Sunce
Goran Vilov sa osvojenim peharom

BODOVI
14,5
12
8
Potpredsednik vojvoanske vlade

prof. dr Dragoslav Petrovi otvara
ovogodinji kamp.
Iza profesora Petrovia je prof. dr. Duan Mra.
RADIONICA ZA MALE ASTRONOME

Na ovogodinjem astronomskom kampu na Letenki,
pored brojnih predavanja, raznih aktivnosti odrana je i radionica za najmlae astro-kampere. Radionicu sam vodila,
Kristina Savi. Tema je bila "Sunev sistem" i deca su imala zadatak da naslikaju kako oni zamiljaju Sunev sistem.
Pored zabavnog karaktera, radionica je sadrala i edukativni
element. Deca i ja priali smo o osobinama Sunevog sistema: ta sve ini Sunev sistem, koliko ima planeta i o svakoj
planeti posebno... Takoe smo diskutovali o tome ta su to
metori i komete. Pria o Sunevom sistemu ne bi bila kompletna da nismo spomenuli nama najbliu zvezdu, Sunce.
Govoroli smo i o veliini Sunevog sistema.
Edukativni deo je tekao paralelno sa umetnikim delom,
odnosno deca su i slikala i uestvovala u razgovoru i pitala sve to ih zanima. Naravno, dobili su odgovor na svako
postavljeno pitanje. Kako smo se nalazili u prirodi, potrudili
smo se svi da budemo u duhu kampovanja, pa smo pored
etkica za slikanje koristli i razne granice, poljsko cvee,
travu, lie pa ak i iak.
Radionici je prisustvovalo devetoro dece starosti od 5 do
10 godina. Pored slikanja svako dete je imenovao svoje delo.
Na kraju radionice, sve radove smo okaili u glavnom atoru i napravili malu astro-izlobu. Mogu rei da je radionica
pola vrlo uspeno i ono to je najvanije deca su bila zadovoljna.
DVA PORTRETA ZEMLJE
SLIKA
10
BROJ
Fotografija je nainjena 19. jula 2013. sa Nasine letelice Kasni

koja vie od devet godina leti oko Saturna i izuava planetu,
njene prstenove i satelite.
Na fotografiji se vide Saturn, njegovi moni prstenovi, ali i naa
Zemlja u daljini. Tik uz Zemlju nalazi se i Mesec.
U vreme kada je nainen ovaj snimak Kasini je bio 1.445.858
milijardi kilometara daleko od nas.
Credit: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute and

NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Carnegie Institution of Washington
SLIKA
BROJ
2
Istog dana nainjen je i ovaj portret Zemlje sa letelice
Mesinder (Messenger) koja krui oko Merkura vie od dve
godine i osam meseci.
Toga dana kada je napravljena ova fotografija Mesinder je
bio 98 miliona kilometara daleko od Zemlje.
Credit: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute and

NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Carnegie Institution of Washington
11
12
Dejms Krol 1821 - 1890
Draenko Nenadi, profesor na

Rudarsko geolokom fakultetu
u Beogradu
Katarina Bogievi, docent na

Rudarsko geolokom fakultetu
u Beogradu
Astronomska teorija
ledenih doba
DEJMSA KROLA
anas, kada pomenemo astronomsku teoriju o pojavama ledenih doba na Zemlji, nedvosmisleno nam misli idu
ka jednom od naih najveih naunih umova Milutinu
Milankoviu. Uili smo u koli (ili bar negde proitali) da je ovaj geni-
jalni naunik tokom mukotrpnih godina rada izraunao osunanost

na gornjoj povrini atmosfere nae planete za poslednjih 600 000
godina i time nedvosmisleno potvrdio uticaj astronomskog faktora na pojavu ledenih doba, bar u tom periodu. Naravno, njegov rad
je bio presudan da bi se teorija uobliila i mogla praktino proveriti.
Meutim, kao i u mnogim drugim naunim otkriima, bilo je pret-
hodnika u daljoj ili blioj prolosti koji su naili na slinu ideju, bili
blizu reenja ili su negde tokom svojih istraivanja pogreili i nikad
nisu mogli doi do pravog i zadovoljavajueg rezultata. U sluaju
astronomske teorije o pojavama jedenih doba na Zemlji, jedan od
njih bio je Dejms Krol.
13
ivot Dejmsa Krola (James Croll), oveka sa dubokim

filozofskim umom, nije bio nimalo lak. Roen je 2. januara
1821. godine kao drugo dete Dejvida Krola (David Croll) i
Denet Elis (Janet Ellis). Vrlo brzo, ve sa trinaest godina,
morao je da napusti kolu da bi mogao pomoi svojoj majci
na porodinoj farmi, ali i pored velikih obaveza u domainstvu mnogo je itao, uglavnom knjige iz oblasti filozofije, teologije i fizikih nauka. Bio je vrlo detaljan, te da bi mogao
da prati neki odreeni zakon esto je morao da se prethodno upozna sa zakonima ili uslovima na kojima je poivao,
to je zahtevalo nabavljanje dodatne literature, a njegova
elja za saznanjem postepeno je prerasla u pravu opsesiju.
Poto zbog loe finansijske situacije svoje porodice nije bio
u mogunosti da stekne univerzitetsko obrazovanje, koje bi
mu omoguilo bavljenje naunom karijerom, odluuje da se
opredeli za neko odreeno zanimanje. U poetku se opredelio za posao graditelja mlinova, ali je zanimanje za ovaj zanat
trajalo prilino kratko. 1846. godine naputa posao tesara i
poinje da radi u prodavnici aja, a neto kasnije otvara i
samostalnu radnju. Na njegovo zadovoljstvo, laka priroda
ovog posla davala mu je dovoljno vremena da se posveti itanju i razmiljanju. U tom periodu upoznaje Izabelu Mekdonald (Isabella MacDonald) i ubrzo potom se njome eni.
Prilino krut, sa retkom komunikacijom sa muterijama, par godina posle otvaranja Dejms prodaje radnju, te
se posveuje pravljenju i prodavanju elektrinih sprava za
ublaavanje telesnih bolova. Ne uspevi ni u ovoj prirodi
posla, 1852. godine okree se hotelijerstvu u malom gradiu
Blergori (Blairgowrie). Poto je zabranio da se u njegovom
hotelu toi alkohol, posao je neminovno veoma brzo propao.
Tokom sledee etiri godine Krol se bavi prodavanjem
osiguranja, a posao u kome je traena neprestana komunikacija smatrao je, blago reeno, kaznom. Bolest njegove
ene prekinula je ovu agoniju i bio je primoran da se zajedno sa njom preseli u Glazgov (Glasgow), gde je njena sestra
mogla da je neguje. 1857. godine, duboko impresioniran
14
metafizikom Donatana Edvardsa (Jonathan Edwards) zavrava svoj rukopis Filozofija teizma (The Philosophy of
Theism), a ubrzo potom, posle dobijenih pozitivnih kritika,
uspeva da u Londonu pronae adekvatnog izdavaa.
Dve godine kasnije nalazi posao nadstojnika u Andersenovom koledu i muzeju (Andersonian College and Museum) u Glazgovu. Koristei dostupnost biblioteke bavio
se prouavanjima u oblasti fizike, a rezultat tih istraivanja
predstavljao je nauni lanak o elektrinim pojavama.
Ubrzo su njegova interesovanja pomerena u pravcu
geologije, naroito razmiljanju o uzroku glacijalne epohe, pitanju koje je tada bilo veoma aktuelno u geolokim
naunim krugovima. Upoznat sa novim istraivanjima Irbena Leverijea (Urbain Laverrier) o neprekidnom menjanju stepena izduenosti orbitalnog ekscentriciteta koju pravi
naa planeta obilazei oko Sunca, dosetio se ta bi mogao
biti pravi uzronik pojave ledenih doba.
Prvi zadatak koji je preduzeo bio je da da se upozna sa
matematikom teorijom koju je koristio Leverije prilikom
izraunavanja Zemljinog orbitalnog ekscentriciteta. Na osnovu njegovih prorauna dokazano je da je u proteklih 100
000 godina stepen ekscentriciteta varirao od niskog (blizu
nule) do visokog (oko 6%), te da je sadanja putanja samo
neznatno ekscentrina (oko 1%). Koristei ove podatke,
Krol je izraunao orbitalni ekscentricitet za poslednja 3
miliona godina, prikazujui rezultate i grafiki. Na osnovu
svojih prorauna doao je do zapaanja da se pre otprilike
100 000 godina Zemljina orbita nalazila u stanju visokog
ekscentriciteta, to se, smatrao je, mora dovesti u vezu sa
pojavom ledenih doba.
Dok je Leverije tvrdio da ekscentricitet nimalo ne utie na
ukupnu koliinu toplote koju Zemlja primi tokom godine,
Krol je tvrdio da koliina zraenja koju Zemlja primi tokom
svakog pojedinanog godinjeg doba jako zavisi od stepena
ekscentriciteta.
Krol spada u prve naunike koji je razvio ideju poznatu
kao pozitivni fidbek, prema kojoj svako, pa i neznatno

smanjenje sunevog zraenja, utie na to da se povrine pod
snegom uveaju, to bi opet neposredno doprinelo odbijanju sve vee koliine suneve svetlosti i izazvalo dodatno gubljenje toplote.
Smatrao je da su zime kada je Zemlja udaljenija od Sunca
presudan faktor za nastanak ledenih doba. Iako na severnoj polulopti danas zimski period nastaje u trenutku kada
je naa planeta blia Suncu nego to je to sluaj leti, situacija je bila obrnuta pre 11 000 godina. Kombinujui ovu
pojavu sa varijacijom Zemljine putanje, tj. ako se poklopi
da je Zemljin ekscentricitet veoma izduen, a zimska kratkodnevnica u periodu kad je Zemlja dalje od Sunca, javlja se
povoljna prilika za razvitak ledenog doba na jednoj ili drugoj polulopti. Na ovaj nain Krolova teorija uzima u obzir i
ciklus precesije i varijacije oblika Zemljine putanje. Prema
njegovom gleditu hladna razdoblja su poela pre 250 000
godina, a zavrila se pre oko 80 000 godina, od kada traje
interglacijalna epoha.
Takoe je smatrao da bi u sluaju hlaenja polova pa-
satni vetrovi koji utiu na kretanje Golfske struje bili znatno jai, to bi moglo dovesti do promene njenog pravca i
jaeg zahlaenja u ovim podrujima. 1864. godine za jedan
poznati nauni asopis napisao je svoj kasnije proslavljeni
rad Fiziki uzroci klimatskih promena kroz geoloke epohe (On the Physical Cause of the Change of Climate During
Geological Epochs), koji je bio veoma zapaen u tadanjim
geolokim naunim krugovima. Krol se dopisivao i sa arlsom Lajelom (ser Charles Lyell), aljui mu svoje miljenje o
vezi ledenih doba i varijacija Zemljine orbite.
Krolova astronomska teorija izazvala je mnogo nedoumice
kod arlsa Lajela, vodeeg autoriteta iz oblasti geologije tog
doba, i njegovih kolega. Pripremajui svoje deseto izdanje
Principi geologije (Principies of Geology) 1865. godine
Lajel je traio savet strunjaka kako da se ophodi prema novoj teoriji. Prema miljenju ser Dona Herela (sir John Herschel), glavni uzronik promene klime tokom prolosti je
poloaj kopna i mora, mada je mogue da su i astronomski
inioci imali udela u tome, ali je pitanje koliko? Lajel se veoma lako priklonio ovom miljenju jer je i sam tvrdio da su
varijacije u konfiguraciji kopna i mora oigledno uticale na
promene klime, dok astronomski faktori jo nisu provereni i dokazani. Slinu prepisku Lajel je imao i sa kraljevskim
astronomom ser Dordom Bidelom Ejrijem (sir George
Biddell Airy), razmatrajui zvanina dotadanja gledita o
Zemljinoj orbiti. 1866. godine Lajel, po savetu Ejrija i Herela, prihvata Krolovu teoriju kao tanu, ali samo kao jedno od
objanjenja klimatskih promena. Pisao je Darvinu da smatra da Krolov maksimalni ekscentricitet za vreme ledenog
doba ima podreeni poloaj u odnosu na geografske uzroke
kao to su relativna pozicija kopna i mora ili veliina kopna koje se nalazi u polarnim regionu. Meutim, Darvin je
bio vie sklon verovanju u tanost astronomske teorije, jer
mu je pruala korisne podatke vezane za ivi svet. Krolova
teorija ga je zainteresovala kao nijedan drugi geoloki problem pre toga. U svom desetom izdanju Principa geologije, a i onim kasnije, Lajel je ostao na vrstim stavovima da
su ledena doba nastala kao posledica i kombinacija orbitalnih promena i geografskih faktora, pri emu ovi drugi imaju
dominantan uticaj.
Posle objavljene teorije Krol dobija ponudu od ser Aribalda Gejkija (ser Archibald Geikie), direktora Geoloke slube
u kotskoj, da napusti poloaj u Glazgovu i prihvati posao u
Geolokoj slubi. 1875. godine prihvata ovu ponudu i seli se
u Edinburg (Edinburgh). Iste godine objavljuje knjigu Klima i vreme, i njihovi geoloki odnosi (Climate and Time, in
Their Geological Relations), u kojoj za uzroke ledenih doba
pored ve dva reena astronomska uzroka uvrtava i ugao
nagiba ose nae planete prema ravni ekliptike. Smatrao je da
e do zahlaenja doi kada je nagib ove ose blii normali, jer
e u tom sluaju polovi primati manju koliinu energije. Knji-
ga je izazavala une polemike, a njegovi pogledi na uzroke
ledenih doba kritikovani su od strane raznih istraivaa, te
su posle 1895. godine i zvanino odbaeni.
U pedeset devetoj godini ivota (1880. godine) zadobio
je povredu mozga i povukao se iz javnog ivota. 1885. godine, posle objavljivanja dela Klima i svemir (Climate and
Cosmology), odustaje od naunog rada i vraa se onome u
emu je uvek i najvie uivao filozofiji, to je rezultiralo
objavljivanjem Filozofske osnove evolucije (Philosophic
Basis of Evolution) tokom 1890. godine. Zalivi sa prijatelji-
ma izlazak ove knjige jednom aom viskija, izgovorio je
retku alu koja se inae mogla uti kod njega: Uzeu i ja kapljicu toga, mislim da vie ne postoji bojazan da u se navii
na pie. Nekoliko dana posle toga, u 69. godini, Dejms
Krol je umro.
***
Pregledajmo jo jednom ivotni put ovoga velikana.
Poeo je kao mehaniar u Kolasu, bio prodavac aja u Elginu, propali gostioniar u Blergoriju, prodavac ivotnog
osiguranja na podruju kotske i Engleske, nadstojnik u
Glazgovu i geolog u Edinburgu, a ipak je uspeo da postane
lan Londonskog kraljevskog drutva, poasni doktor Univerziteta sv. Endrjus i svetski poznata linost u nauci. Moemo se slobodno upitati do kakvih bi rezultata u polju nauke,
a naroito geologije, doao ovaj skromni i genijalni ovek
da su mu putevi napretka bili otvoreni na samom poetku
njegovog saznanja. injenica je da je na Milutin Milankovi na Krolovim principima razraivao i izgradio svoju danas
ve svetski priznatu i iroko prihvaenu astronomsku teoriju
o postanku ledenih doba, ali moramo se setiti da dobar deo
zasluga sigurno pripada ovom neobinom nauniku udnih
ivotnih puteva i vrhunskih dostignua.
15
MILEVA
MARI
u filmu
i knjigama
Milan Miji
hipotezi o nastanku i transformaciji svetlosti. Njegov autor je samo Albert Ajntajn.

Lista Ajntajnovih radova, nemaki original i
engleski prevod tog lanka su dostupni preko
Interneta. Lako moe da se proveri da Mileva
Mari nije ko-autor tog rada, pa nema osnova
za naveden iskaz koji taj rad pripisuje njima
oboma.
Posle toga sledi najgora greka: naredni
tekst kae, Tu su objasnili zato je nebo plavo.
Ko god zaviri u neki udbenik opte a moda i
srednjokolske fizike moe da nae da je nebo
plavo zbog procesa poznatog kao Rejlijevo rasejanje. Internet je prepun objanjenja tog procesa na raznim nivoima,
ukljuujui i lepe ilustracije. Sutina je da se elektromagnetni talasi krae talasne duine (plava svetlost) rasejavaju dramatino efikasnije od elektromagnetnih talasa vee talasne
duine (uta i crvena svetlost). Otuda nam rasejana suneva
svetlost dolazi iz raznih pravaca uglavnom kao plava svetlost, pa nebo izgleda plavo. Rejlijevo rasejanje je klasian
efekat interakcije elektromagnetskih talasa sa materijom,
trijumf klasine slike o svetlosti kao elektromagnetnim talasima. Fotoelektrini efekat je neto sasvim drugo. Tu se radi
ratki film Mala moja vetice je izazvao dosta interesovanja u naoj sredini. Naracija filma je bazirana na mladalakoj prepisci Mileve Mari i Alberta Ajntajna, a film obiluje
lepim arhivskim snimcima i ima prijatnu
muziku. Naalost, pisani komentari koji se pojavljuju na
ekranu su neto drugo.
Krenuemo od teksta pri kraju: ... Albert i Mileva dobili su nagradu za svoj rad iz 1905. O nastanku i apsorbciji
svetlosti. Najpre, Nobelovu nagradu nisu dobili Albert
i Mileva ve samo Albert Ajntajn, i to za svoj doprinos
teorijskoj fizici i specijalno za svoje otkrie zakona fotoelektrinog efekta. Ta elementarna injenica moe lako da se
proveri na sajtu Nobelove fondacije i u nebrojeno pisanih
izvora.
Dalje, nagradjeni rad nije bio lanak sa pomenutim naslovom, koji je u stvari iz 1906. godine, ve rad zaista iz 1905.
godine iji bi naslov otprilike glasio O jednoj heuristikoj
16
o tome da svetlost koja pada na povrinu metala ili nekih

poluprovodnika oslobaa elektrone u tim materijalima.
Neobino svojstvo tog procesa. koji su prvo otkrili eksperimentalni fiziari, je da osloboeno naelektrisanje ne zavisi
od intenziteta svetla ve samo od njegove talasne duine.
Ajntajn je pokazao da to moe da se objasni ako se svetlost opie ne kao elektromagnetni talas ve kao snop estica
elektromagnetne energije koja zavisi od frekvence tano po
zakonu koji je pre toga otkrio Maks Plank da bi objasnio
raspodelu energije u zraenju idealnih toplih tela. Ajntajnovo otkrie je dakle bilo nastavak izgradnje kvantne teorije i dualistike slike estica i polja i nema nikakve veze sa
objanjenjem zato je nebo plavo. (Ali je za ovaj asopis interesantno pomenuti da je veto korienje fotoelektrinog
efekta u osnovi CCD detektora koji su napravili revoluciju u digitalnoj fotografiji a posebno u astronomiji i doneli
Nobelovu nagradu za 2009. pronalazaima Vilardu Bojlu i
Dordu Smitu (Willard S. Boyle, George E. Smith). Te elementarne injenice su toliko iroko poznate da je teko razumeti kako su dva tako razliita efekta mogla da budu pobrkana i pripisana bilo Albertu Ajntajnu bilo Milevi Mari.
Zaudjuju i dva druga komentara koja se pojavljuju ranije
u filmu. U jednom se kae, za Alberta i Milevu: Napisali su
najmanje 24 naunih radova potpisanih sa Ajntajn-Mariti
ali su originali nestali. A u drugom, Albert je od 1911. radove potpisivao sam. Bilo bi interesantno saznati na emu
je baziran prvi od tih iskaza, za koji gorepotpisani prvi put
uje. Drugi iskaz je medjutim opet faktuelno netaan: i pre
1911. godine Ajntajn je svoje radove pisao sam i potpisivao
samo kao Ajntajn. I ta elementarna injenica lako moe
da se proveri preko Interneta ili u Ajntajnovim biografijama.
Da zavrimo sa nekoliko komentara. Ideju o skrivenom
ili potisnutom doprinosu Mileve Mari teoriji relativiteta je iskazala Desanka Djuri-Trbuhovi u svojoj knjizi
U senci Alberta Ajntajna, jo krajem ezdesetih godina.
To je knjiga koju i sada vredi proitati, gde Mileva Mari
zaista izlazi iz senke. Tu smo po prvi put neto saznali o njenom ivotu, poreklu, porodici i videli porodine
slike. pekulacija o Milevinom doprinosu je tada i kasnije
bila bazirana na injenici da su Mileva i Ajntajn studirali zajedno, i na Milevinim pismima u kojima pominje njihov zajedniki rad. Jednom prilikom, u predavanju na
Kolarcu, akademik Tatomir Andjeli koji je bio odlian
poznavalac Ajntajnovog ivota i rada, je suvo primetio da je to lepa knjiga ali da teza da bez Mileve ne bi bilo
Alberta nema smisla. Kako se slikovito izrazio, Ajntajnu je ena trebala da mu priiva dugmeta.
Tema o Milevinom doprinosu je vaskrsla na zapadu krajem osamdesetih, kada su otvorene Ajntajnove arhive i
poeo sistematski rad na organizaciji i prevodjenju njegove
zaostavtine. Razni intimni, pikantni, pa i runi detalji su
postali dostupni i normalno izazvali gomilu reakcija. Takva
je, naalost, sudbina slavnih. U obilju publikacija arenog
kvaliteta pojavile su se medjutim dve izvanredne Ajntajnove biografije koje su otskoile i koje vredi preporuiti: Einstein in Love: A Scientific Romance, u slobodnom
prevodu, Zaljubljeni Ajntajn: Nauna romansa, autora
Denisa Overbaja (Dennis Overbye); i Einstein: His Life and
Universe, ili Ajntajn: Njegov ivot i svemir, iji je autor
Volter Ajzakson (Walter Isaacson).
Obe biografije su nastale posle pomnog prouavanja otvorenih arhiva, sjajno su napisane, i verovatno su najbolje biografije Ajntajna do danas, ne samo u opisu njegove
linosti i privatnog ivota, ve i u opisu njegove fizike. Overbaj je diplomirani fiziar koji se odavno okrenuo pisanju o
fizici, postavi i urednik za nauku prestinog Njujork Tajmsa. Njegova nagradjena knjiga Usamljena srca kosmosa
(Lonely Hearts of the Cosmos) je moda najlepa do sada
istorija kosmologije u 20. veku. Zaljubljeni Ajntajn je
predivno napisana knjiga koja pokriva Ajntajnov ivot do
1920. godine i ima fokus na odnos izmedju njega i Mileve Mari. Ajzakson je novinar i pisac koji je jedno vreme
bio i urednik nedeljnika Time, pa predsednik i direktor
mree CNN. Uz to je napisao zapaene biografije Henrija
Kisindera i Bendamina Franklina, a sam Stiv Dobs ga je
poslednje godine svog ivota izabrao da bude autor njegove
biografije. Za biografiju o Ajntajnu Ajzakson je, kako kae,
seo i nauio tenzorski raun, ali je to pre svega lako itljiva, monumentalna, sveobuhvatna slika Ajntajnovog ivota,
karaktera, fizike, politike, njegove okoline i njegovog vremena.
Iz obe knjige, iz pera obojice ovih majstora, izranja jedan
isti lik Mileve Mari, lik koji je nagoveten ve u knjizi Desanke uri-Trbuhovi, ali sada bez pekulacija i nagaanja.
Taj lik, kao u ekspirovoj drami, najpre ivi kroz zanosnu
romansu, a onda jedno za drugim kroz seriju trauma i tragedija. Da se zapitamo, kakva je najea sudbina strasne,
romantine veze sa 20 godina? Dalje, poneto se dogodilo
zbog prisustva velikog oveka pored sebe namee se mala
paralela sa uspomenama Laure Fermi, koja je kao student
fizike upoznala svog budueg mua Enrika, imala i po svom
i po drugim svedoanstvima sretan brak, pa opet pomenula
svoje puste snove. Poneto je zavisilo samo od vremena:
da se Mileva Mari rodila 1975. umesto 1875, njena pria
bi bila sigurno drugaija. A poneto je bilo posledica tekog
porodinog nasledja.
Nigde u ovim divnim i paljivim prikazima Mileve Mari
nema indikacija da je njen doprinos fizici postojao ali je potisnut ili nepriznat, ve samo da do njega nije nikad ni dolo
usred serije traumatinih i traginih dogadjaja. To je pria
koju vredi uti, i to je naalost neto u emu je film Mala
moja vetice, pored toga to je pao iz fizike, izneverio i uspomenu na Milevu Mari. Na svu sreu postoje dve pomenute odline biografije i nadajmo se da e uskoro postati
dostupne i na naem jeziku.
17
Dva portreta Zemlje sa Mesecom
INJENICA O
NEUTRONSKIM
ZVEZDAMA
1
Ostaci eksplodiranih zvezda.

Neutronska zvezda je ono to je preostalo nakon eksplozije supernove. Drukije reeno: gigantska zvezda
eksplodira i u toj eksploziji odbaci svoje spoljne slojeve u
okolni prostor, a ono njeno jezgro koje preostane je neutronska zvezda. Zove se neutronska jer je gotovo cela
sainjena ba od neutrona. Njena masa iznosi izmedju
1,4 i 3,2 mase Sunca. Ili: tipina neutronska zvezda ima
masu jednaku masi 500 000 Zemlji.
2 U prenik stao bi itav grad

3
Tolika masa je sabijena u veoma malu kuglu tako da

tipina neutronska zvezda ima prenik od svega dvadesetak kilometara. Komotno bi se smestila u Beograd.
Kubni metar - 200 triliona tona.

Tolika materija sabijena u tako mali prostor ima veliku
masu. Kubni metar neutronske zvezde na Zemlji bi bio
teak 200 triliona tona! Ili, moda razumljivije: jedan
kubni milimetar ove zvezde = milion tona.
4 Brzina naputanja - ogromna.
Velika masa znai i veliku gravitaciju. Da biste napustili

neutronsku zvezdu morali biste da jurite 100 hiljada
kilometar u sekundi, to je jedna treina brzine svetlosti.
Brzina napuanja Zemlje iznosi neto vie od 11 kilometara (ili, preciznije: 11,186 km/s.).
5 Manje su nego to izgledaju.
Snana gravitacija neutronske zvezde krivi svetlosne

zrake tako da do nas dopiru i zraci sa njene druge, zadnje
strane. Sa one koja nije okrenuta ka nama.
6 10 milijardi puta jae od elika.

7
Nova istraivanja zasnovana na kompjuterskim simulacijama sugeriu da je kora neutronske zvezde debela
svega nekoliko kilometara, a deset milardi puta je vra
od elika.
Proizvode snane potrese.

Fiziki uslovi unutar i oko neutronskih zvezda su izuzetni
i nigde drugde u svemiru ih ne opaamo. Zato su mogui i tako bizarni procesi kao to je ovaj: vrsta i kruta
kora neutronske zvezde je izloena uticaju jakog magnetnog polja. Pod tim uticajem kora povremeno puca i
tada dolazi do divlje eksplozije u kojoj se u svemir izliju
ogronomne koliine gama zraka.
8 Savrno su glatke.
9
Kora neutronske zvezde je toliko kompaktna da verovatno u itavom univezumu ne postoji nita tako glatko kao
to je kora neutronske zvezde. Planine na neutronskoj
zvezdi (podsetimo se, ona ima prenik dvadesetak kilometara) visoke su svega nekoliko centimetara...
U sudarima proizvode zlato.

Mnogi retki metali, ukljuujui i zlato nastaju kada se dve
neutronske zvezde sudare. To su vrlo retki kataklizmiki
dogadjaji koji takoe proizvode i bljeskove gama zraka.
10 Rotiraju munjevito.
Novoroena neutronska zvezda napravi nekoliko okreta

oko svoje ose za jednu sekundu. Ali kako se dalje saima,
po zakonu ouvanja ugaone brzine, njena rotacija se
ubrzava te dostie i vie stotina u sekundi...
Tekst, na osonovu podataka iz All About Space i Wikipedie

priredio Saa Zorki
18
Umetniki doivljaj neutronske zvezde.

Ljubaznou Nase
19
Zagonetni kosmos
Sunce, naa zvezda
lavni cilj astronomije, jedne od najstarijih

nauka, je prouavanje nebeskih tela. Za
vreme od nekoliko hiljada godina ova naa
nauka-miljenica prela je dug i trnovit put
na svojoj veitoj stazi da nam postane i ostane prozor u kosmiko prostranstvo, od nama najbliih nebeskih tela do najudaljenijih kutaka kosmosa.
Zvezde kao nebeska tela prelep su prizor na nonom
nebu. Ove none lampice zvezde su poput naeg Sunca, ali
su veoma, veoma daleko. Na sreu, u naem neposrednom
kosmikom susedstvu imamo i jednu pravu-pravcatu zvezdu nae Sunce, koje nam je time dostupno za prouavanja.
Istraivanja naeg usijanog komije vrena su stoleima sa
Zemlje, a u poslednje vreme treptaju oka na kosmikoj
skali vremena i vanatmosferskim teleskopima.
SOHO (Solar and Heliospheric Observatory) je teleskop
20
Ivan Stamenkovi
namenjen posmatranju Sunca, i kao takav opremljen je brojnim instrumentima. Jedan od njih, ETI (Extreme ultraviolet Imaging Telescope), osmatra Sunce u etiri talasne
duine: 17.1, 19.5, 28.4 i 30.4 nanometara.
Posmatranja otkrivaju da nam Sunce samo izgleda kao
statian nebeski objekat, dok detaljnija ispitivanja otkrivaju
svu dramu koja se tamo deava. Jedna od zanimljivijih pojava na naem susedu su i udarni talasi: na fotografijama koje
su pred vama prikazano je kretanje jednog udarnog talasa
preko Sunevog kotura. Ovakvu pojavu teko je uoiti na
jednoj fotografiji, pa je ovde prikazana sekvenca od etiri
slike. Izraunata brzina iznosi itavih 1,5 miliona kilometara na sat!
Ovakvim prizorima moi emo da se divimo jo oko pet
milijardi godina, dok naa nasuna zvezda bude trajala.
Vatreni Io
igantski Jupiter, najvea planeta sistema kojem pripada i naa Zemlja, ima veoma zanimljive svoje pratioce. etiri od njih prvi
je svojim teleskopom video Galilej, i zbog
toga Ija, Evropu, Ganimed i Kalisto nazivamo Galilejevim satelitima. Od ovog otkria velikog naunika prolo je etiri veka, i mi smo sada u prilici da koristimo
mnogo kvalitetnije teleskope nego to je on koristio. Pored
toga, sada konano moemo ne samo da posmatramo boljim teleskopima, nego jo i da priemo blie objektu koji
posmatramo.
Nakon viegodinjeg pomnog projektovanja, Nasina sonda Galileo lanisrana je oktobra 1989, a u orbitu oko Jupitera
ula je decembra 1995. godine. Za vreme svog ivota poslala
je nemerljivo korisne fotografije i podatke.
Slika koja je pred vama prikazuje Galilejev satelit najblii
Jupiteru, Ija. Ovaj geoloki najaktivniji lan Sunevog sistema fotografisan je dva puta: prvi put crno-belom kamerom
visoke rezolucije, a drugi put kamerom u boji, ali nie rezo-
Ivan Stamenkovi
lucije; potom su ove fotografije raunarski spojene u jednu.

Time je strunjacima olakano prepoznavanje geolokih
struktura na Iju.
Vulkani na ovom Jupiterovom saputniku izbacuju velike
koliine lave na povrinu. Pretpostavlja se da je materijal,
na slici prikazan crvenom bojom, jedinjenje sumpora. Beli
krui, levo od centra, verovatno je sumpor-dioksid.
Zanimljivo je da se prema senkama koje na povrini Ija
obrazuju planine mogu proceniti njihove visine: planina
blizu desne ivice fotografije ima visinu od oko osam kilometara, a planina na severu oko dva puta manju.
Vulkani na ovom Jupiterovom saputniku izbacuju velike
koliine lave na povrinu. Pretpostavlja se da je materijal,
na slici prikazan crvenom bojom, jedinjenje sumpora. Beli
krui, levo od centra, verovatno je sumpor-dioksid.
Zanimljivo je da se prema senkama koje na povrini Ija
obrazuju planine mogu proceniti njihove visine: planina
blizu desne ivice fotografije ima visinu od oko osam kilometara, a planina na severu oko dva puta manju.
21
Knjiga
Biografija
VODE
F I L I P
B O L
Iz knjige Biografija vode objavljujemo deo etvrtog poglavlja.
ETVRTO POGLAVLJE
Okeani na nebu
Voda na drugim svetovima
Istraivanje minerala na Mesecu
raganje za vodom na Mesecu nalikuje na

traenje zlata u plitkom jen- deku, ali NASA se
odvaila i naletela je na pravo blago. I to ne jednom, nego dvaput, samo to se uglavnom smetnuo s uma onaj prvi put. I zato je amerika kosmika agencija koju mediji ne skidaju s oka po cenu jednog
dobila dva senzacionalna naslova u novinama. U januaru
1998. u kosmos je lansiran Lunar Prospektor, koji je kruio
oko Meseca i analizirao njegovu povrinu. Kad je NASA obznanila rezultate rada te sonde, tek je turo pomenuto kako
je ista pria objavljena pre neto vie od godinu dana. Iz svemirske letelice Klementin, upuene u Meseevu orbitu 1994.
godine, stigli su 1996. snimci kratera na Meseevom junom
polu i inilo se da njegovo dno pokriva sloj leda, veliki kao
kakvo manje jezero i debeo oko 7,5 metara.
22
Na Meseevom junom polu prostire se basen Juni pol

Ejtken, velika, gotovo pravilno kruna depresija prenika od
oko 2500 kilometara. Pretpostavlja se da je stvoren pre od
3,9 do 4,3 milijarde godina kad je asteroid silno grunuo u
Mesec i zamalo ga razneo. Za sada nije vien vei i dublji
udarni krater u Sunevom sistemu, na nekim mestima dublji i od dvanaest kilometara. Poto je oiljak toliko dubok,
moda je udar s tog mesta skinuo Meseevu koru i omota
ispod nje ostao je ogoljen. Na Meseeve polove Suneva
svetlost uvek pada pod uglom. Zato je basen Juni polEjtken stalno pod senkom okolnih uzvienja, a temperatura u
njemu nikad ne premauje 230C. Klementin nije mogla
ni da zagrebe povrinu tog mranog, hladnog i tajanstvenog
udubljenja, ali je ipak uspela da obavi svedeno istraivanje emitovala je na povrinu radio-talase i hvatala njihov
odraz. Naunici koji su uestvovali u projektu analizirali su

kako su se reflektovani talasi promenili. Tako su mogli da
pretpostave od ega su se oni odbili. Zato su poetkom decembra 1996. objavili da je sonda otkrila nalazita leda.
Savrenija sonda Lunar Prospektor donela je dokaze da
ima mnogo vode na oba Meseeva pola i naunici nisu vie
pominjali jedno usa- mljeno zaleeno jezerce. Govorili su
kako hladne, neosunane kratere i depresije pokrivaju stotine miliona tona leda (kasnije se pomi- njala cifra od est
milijardi tona).
U stvari, kakvo je pa to udo. Prihvatimo li tvrdnju da su
komete i meteoriti doneli vodu mladoj Zemlji, zato onda
ne bismo pret- postavili da je isto tako bilo i na Mesecu.
Meutim, ima razlike. Mesec praktino nema atmosferu, pa
bi pod dejstvom Suneve toplote ispario sav led s povrine,
a uz to je Meseeva gravitacija preslaba i ne bi mogla da
zaustavi bekstvo vodene pare u kosmos. Ali talozi leda mogli su se sauvati u oblastima koje Sunce nije obasjalo etiri
milijarde godina. Kako su douli za vodu na Mesecu, neki
planetolozi su odmah zakljuili da moramo ponovo tamo.
Valjalo nam se vratiti na te ravnice zastrte prainom, na
koje niko nije kroio jo od 1972. Pol Spa- dis iz Lunarnog
i planetarnog instituta u Hjustonu u Teksasu smatra da bi,
zahvaljujui ponovnom odlasku na Mesec, na svemirski
program postao usmereniji i dobio bi novu dozu energije.
Ali za im bismo tamo tragali? Za znanjem i bogatstvom,
smatra Spadis. (Kojim li redosledom?)
Meni se ini da emo se nai na velikoj muci ukoliko jednog dana budemo morali da se preselimo na takvu pustopoljinu zato to se na Zemlji vie ne moe opstati. Na Mesecu nema prirodnih bogatstava, pa on nema bogzna ta da
nam ponudi. Oni koji se zalau za naseljavanje Meseca tvrde
kako su tamo stene bogate korisnim elementima: kiseonikom, silicijumom, gvoem, kalcijumom, aluminijumom,
titaniju- mom, magnezijumom. Te stene su takoe bogate i
zemaljskim mineralima, ali muka je to to je proces njihovog
izdvajanja preskup, a ionako ih ima podosta na Zemlji. Zagovornici kau da kolonija na Mesecu ne bi bila profitabilna
ve bi samo sebe odravala. Znai, iz poziva na put na Mesec
mora se izbaciti onaj najprimamljiviji deo, re bogatstvo.
Evo predloga o eksploataciji Meseevih ledenih jezera,
preuzetog iz lanka u izvesnim britanskim novinama: Led
bismo mogli da otopimo tako bi bilo vode za pie. Gorivo
za rakete vodonik i kiseonik dobijali bismo elektrolizom,
pomou solarne energije. Poto je dnevna strana Meseca
oblivena Sunevom svetlou, tolikom da na polutaru temperatura dostie i 100C, on ipak ima neto da nam ponudi,
a to je izobilje Suneve energije. Iz tla bi se mogao vaditi
silicijum za izradu fotonaponskih ploa. Nije teko zamisliti ogromne solarne baterije podignute na Mesecu ili u
njegovoj orbiti. Lako bi se nala primena za tu energiju: u
procesu elektrolize vode (videti stranu 277) dobijao bi se
kiseonik, neophodan za ivot. Moda bi ta energija mogla
da se emituje na Zemlju, stalno gladnu energije. Ova vizija
deluje prilino optimistino, a ipak je to jedini aspekt naseljavanja Meseca o kome bi valjalo porazmisliti. Ali zato bi
jo vredelo otisnuti se u taj podvig?
to se tie nauke, jo mnogo ta ima da se sazna o Mesecu. Neto od tog znanja moglo bi da rasvetli ranu istoriju
nae planete. Po meni je potpuno ispravno odvojiti sredstva
za skromne misije, kao to je slanje sonde Klementin, koje
e ieprkati informacije i iz Meseeve orbite i s njegove
povrine. Takve misije su prava jeftinoa u odnosu na trokove svemirskih istraivanja. Meutim, Meseeva kolonija
je neto sasvim drugo. Rekao bih da je ona iznikla iz nae,
ljudske, oholosti. Nita mi nismo istraili ukoliko se lino
nismo uputili na to mesto, pa makar od toga ne bilo nikakve vajde. To se vidi i u predsednikim obeanjima o slanju
oveka na Mars i u inicijativi da se u orbiti sagradi svemirska
stanica sa ljudskom posadom. Mnogi naunici nisu za takav
poduhvat, jer ne smatraju da bi se iz njega nakupilo intelektualno bogatstvo. U razmiljanjima o kolonizaciji Meseca
samo odsevaju prisenci naih starinskih snjarija o osvajanjima (o pustolovinama, moda lepe zvui); ne bismo na
taj nain produbili svoje znanje o svemiru.
injenica je da u doglednoj budunosti letovi u kosmos s
posadom nee imati svrhu.4 Nije ovo neambiciozna, indolentna izjava, njome se kae da danas raspolaemo boljim
sredstvima za obavljanje tog posla sa Zemlje. Slanje ljudske
posade u kosmos ima dve mane, i to povezane: neverovatno
mnogo kota i neverovatno je opasno. Uz to je taj poduhvat
potpuno suvian, ba kao i Hladni rat iz koga je proistekao.
Ja smatram da su nam misije Vojader bez posade donele
udesa o kojima nismo ni sanjali, koja su obogatila kulturu i imaginaciju. A posle Apola 11 (do te misije program
je ve plaen s tri ljudska ivota) uarili smo samo zbiricu
kamenja i nekoliko pregrti praine. Govorimo li o socijalnoj svrsishodnosti tih letova, verovatno je njihov najvaniji
rezultat dobijanje slika naeg plavetnog sveta. Kad se Mesec
uporedi s naom planetom, postaje jasno kako treba da ima
neto vie od nekoliko smrznutih jezera da bi postao poeljno mesto za ivot.
Vie o knjizi "Biografija vode"

i kako da je naruite potraite
ovde::
http://goo.gl/WvciWI
23
ZEMLJA IZ SVEMIRA
Magdalena Rajter
VEZUV
Ima opasnih vulkana. To su oni koji miruju vekovima, ponekad zagrme
i zatutnje i ako se na tome sve zavri, dobro je. Ali ne zavrava se uvek na
tome. Povremeno oni jednostavno eksplodiraju toliko razornom snagom da
kilometrima unaokolo prave pusto.
Takav je vulkan Vezuv, u Italiji, pored Napulja, inae upadljive lepote
kad se gleda izdaleka, koji je 24. avgusta 79. godine proradio i zasuo okolne
gradove sa etiri kubna kilometra pepela i stenja. Tom prilikom je, do tada
ivahan i prijatan gradi, Pompeja, bio potpuno zatrpan sa tri metra debelim
slojem vulkanskog pepela i praine, a na isti nain su stradali i oblinji, jo
manji Herkulaneum i Stobie. Erupcija je toliko izmenila geografiju celog podruja da su se ovi gradovi bukvalno izgubili ak i u seanju ljudi. Otkriveni
su sluajno, 15 vekova kasnije, a otkopani tek u novije doba. Ne zna se tano
koliko ljudi je u katastrofi iz 79. godine izgubilo ivote, ali rauna se da ih je
bilo preko 20 000. Samo u Pompeji je otkopano 1150 tela.
Danas inae moete da razgledate okamenjene ostatke stranih prizora
zle sudbine stanovnika Pompeje od pre skoro 2000 godina. Svake godine
2,5 miliona turista iz sveta obie ovaj muzej strave.
Pogled na Vezuv iz Pompeje
24
Vezuv je visok 1281 metar, a prenik kratera mu je oko

600 m. Njegova poslednja ozbiljnija erupcija dogodila
se 1944. godine. Jedan je od najopasnijih vulkana na
svetu s obzirom da u njegovoj okolini ivi skoro pet
miliona ljudi.
Vezuv, pogled sa mora
ASTRONOMSKI MAGAZIN Image

I - V I from
2013NASA.
25
Paleontologija
Naa
roaka
Lusi
Pronaene kosti Lusi
Reconstruction by John Gurche/courtesy of The Cleveland

Museum of Natural History
Ovo je AL 288-1, naa daleka roaka, poznatija pod imenom Lusi (Lucy). ivela je pre 3,2 miliona godine u podruju
dananje Etiopije. Njen skelet je je pronaao paleontolog Donald Donson sa Univerziteta u Arizoni u provinciji Afar u
Etiopiji, pokraj sela Hadar, to je inae od ranije bilo poznato i izdano nalazite fosila. Lusi je otkrivena 24. novembra
1974. godine.
Skelet Lusi spada u red najveih arheolokih otkria. To nije najstariji fosil ali je najkompletniji do sada pronaen sa
40% skeletne grae te je, prema tome, i najizdaniji podacima.
Lusi je bila visoka oko jedan metar, teka oko 27 kilograma i hodala je uspravno, mada je jo uvek zadrala svu vetinu
veranja po kronjama drvea. Zapremina njenog mozga iznosila je izmeu 375 i 500 kubnih centimetara (tipina zapremina ovejeg mozga je oko 1130 kubnih centimetara). Tako mala zapremina mozga postala je dokaz da je ovek
prvo prohodao uspravno pa se tek potom razvio njegov veliki mozak.
Zanimljivosti
Kada su istraivai shvatili ta su otkrili napravili su malu proslavu na kojoj se ponavljala jedna od njihovih omiljenih
pesama: "Lucy in the Sky With Diamonds" - uvena kompozicija Bitlsa. Po toj pesmi i Lusi je dobila ime.
Kako se zna da je u pitanju skelet odrasle ene? Po veliini. Skelet vie odgovara visini i kostima mukarca. Kasnija
poreenja su potvrdila taj zakljuak.
Kako se zna da je u pitanju odrasla osoba? Po istroenim zubima, a i po veliini lobanje u odnosu na ostale kosti.
Saa Zorki
26
Centar za
promociju
nauke
U subotu, 23. novembra, navrilo se tri godine postojanja
Centra za promociju nauke. Naime, nakon brojnih inicijativa u ovoj sferi, Zakon o naunoistraivakoj delatnosti,
usvojen 2010. godine, predvideo je osnivanje Centra.
Zahvaljujui saradnji sa naunom zajednicom, medijima,
kolama, dravnim institucijama, ali i nevladinim organizacijama, u naredne tri godine CPN je pokrenuo itav niz
manifestacija koje su doprinele poveanju naune pismenosti.
Uprkos tekim finansijskim i drugim izazovima, CPN
sprovodi svih 11 nadlenosti koje je predvideo Zakon o
naunoistraivakoj delatnosti, a svojom otvorenou i
modernim pristupom u radu stekao je veliko poverenje
graana.
Prema istraivanju koje je Centar sproveo u saradnji sa
Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i agencijom MASMI na reprezentativnom uzorku, vie od 97 odsto
graana podrava postojanje institucije kao to je Centar za
promociju nauke.
O tome svedoi interesovanje posetilaca naunopopularnog CPN portala Elementarijum, no, pre svega, izuzetno
veliki broj posetilaca na svim manifestacijama koje CPN
organizuje.
Neki od najvanijih dogaaja koje je od 2010. godine
do danas pokrenuo Centar za promociju nauke jesu Dani
budunosti: Robotika, koju je posetilo vie od 150.000
graana i koja je dobila Nagradu grada Beograda.
Manifestaciju Maj mesec matematike u 2012. godini je
posetilo 100.000 graana, a ovaj broj se popeo na 120.000
tokom maja 2013, kada je M3 organizovan po drugi put, dok
je izlobu CERN u Srbiji posetilo 120.000 graana.
CPN aktivno doprinosi obeleavanju Dana nauke, jubileja
i drugih dogaaja posveenih nauci u Srbiji i svetu, a svake
godine izlae izdanja naune zajednice na Beogradskom
sajmu knjiga. Iz nedelje u nedelju uestvuje na svim konferencijama, sajmovima i skupovima koji povezuju nauku i
drutvo. Svakog meseca Centar u Beogradu organizuje tribine sa atraktivnim naunopopularnim temama na kojima
uestvije vie stotina posetilaca.
CPN krui Srbijom. Tako je izloba Deset otvorenih pitanja nauke stigla u est gradova u Srbiji i regionu. Mobilni
planetarijum Centra za promociju nauke obiao je 27 gradova u Republici, ali i regiji, a planetarijumske projekcije
videlo je preko 20.000 posetilaca.
Pored toga, od 2010. do danas, Centar je dao finansijsku i

tehniku podrku za ak 204 projekta promocije i popularizacije nauke iz cele Srbije. CPN je uestvovao na stotinama
festivala nauke u Srbiji, a ovoga leta organizovao je i Deji
nauni kamp (DNK) u Viminacijumu.
CPN neguje saradnju sa naunicima u Srbiji, ali i u svetu.
Trenutno realizuje ak sedam evropskih projekata. U oktobru 2013. godine, Centar za promociju nauke organizovao
je Prvu regionalnu konferenciju promocije nauke (SCIPROM), koja je okupila vie od 300 strunjaka, predstavnika
meunarodnih organizacija, dravnih tela, istraivakih i
obrazovnih institucija, inovatora, nevladinih organizacija,
privatnog sektora i medija iz regiona Jugoistone Evrope.
27
Witch Head Nebula / IC 2118
GLAVA VETICE
MAGLINA
28
Predlog za slikanje
Januar je odlian period za fotografisanje ove magline,
ali, zadatak nije ni malo lak.
Foto: NASA / Wikipedia
Magdalena Rajter
O Glavi vetice
Ovo je izuzetno bleda refleksiona maglina. Osvetljava je oblinja superdinovska zvezda, Rigel, iz susednog sazvea, Orion. Rigel se ne vidi na priloenom snimku jer se
nalazi izvan kadra. Pretpostavlja se da je Vetica ostatak davne supernove, ili, ako ne to,
onda je jednostavno ogroman oblak gasa i praine. Nalazi se u sazveu Eridani na preko
900, a moda i 1000 svetlosnih godina daleko od nas.
estice praine u ovoj maglini reflektuju uglavnom plavu svetlost pa je zato i Glava vetice plaviasta. Podaci dobijeni radio-teleskopima detektuju snanu emisiju ugljen-monoksida u pojedinim podrujima ove magline, to je znak prisustva molekularnih
oblaka u kojima se formiraju nove zvezde.
Uz malo mate i dara za zapaanje u obrisima ove magline zapaziete bradu, otvorena
usta i nos rune, matore vetice. Time e vam se otkriti i poreklo naziva magline. Inae
njena kataloka oznaka je IC 2118. U Novom optem katalogu (NGC) je zavedena pod
brojem 1909.
Za dobro viuzelno uoavanje nebeske Vetice potrebno je da imate iroko vidno polje
u okularu, jer ona zahvata povrinu od 3 x 1 stepen (po tome je uporediva sa Andromedinom galaksijom). Sem toga potrebna je zaista dobra vidljivost (da se zvezde este
magnitude vide golim okom u zenitu) i astronomski dvogled 60 - 80 mm sa uveanjem
od 15 x, ili teleskop kraih inih daljina i otvora f4 - f6. Pa i tada ne treba oekivati puno
- maglina e se videti kao vertikalna mrljica.
Fotografisanje
Snimanje Glave vetice nije ni malo lako jer je ona prilino bledunjava pa i malo svetlosno zagaenje moe sasvim da je sakrije. Sem toga, iroko vidno polje okulara istie
pozadinu i smanjuje kontrast pa se i maglina tee uoava.
Zbog svega toga potrebno je da snimate Veticu onda kada je ona u najviem poloaju
nad horizontom. Na astrofotograf Slavko Stojanov savetuje da za snimanje izaberete
teleskop sa kraim fokusom (600 mm / f4) na 800 ASA i napravite bar pet frejmova od
po tri do etiri minuta. UHC filter bi dobro doao (sa dovoljno transmisije ka plavom
delu spektra).
29
Edukacija
Nikolina arevi,
Organizator
Novosadske kole
astronomije
etvrta
Novosadska kola
astronomije
ovosadska kola astronomije (NA) je besplatan kurs astronomije, organizovan od strane Astronomskog drutva "Novi Sad" (ADNOS). Kurs
se sastoji od 22 lekcije koje pokrivaju najbitnije teme savremene astronomije i namenjen je irokoj populaciji. Jedini uslov za sluanje kursa
jeste da zainteresovani mora imati osnovno predznanje fizike i matematike dakle srednju kolu. Predavanja se odravaju dva puta nedeljno u planetarijumu na Petrovaradinskoj tvravi u toku prolea i jeseni, a predavai su studenti i
profesori astronomije.
Od kako je osnovana 2012. godine, NA je pretrpela
mnoge izmene sa ciljem unapreenja i usavravanja kursa.
etvrti, jesenji ciklus predavanja je trajao od 20. septembra
do 30. novembra 2013. godine. Tokom kursa je sakupljena
bogata statistika koja e biti ukratko analizirana u sledeim
odeljcima. Broj polaznika je praen od osnivanja kursa i
jasno se vidi porast interesovanja za uenjem astronomije
(Ilustracija 1). Na prvom kursu je bilo 9 prijavljenih ali je
kurs prekinut na polovini iz tehnikih razloga. Drugi kurs
belei izrazit porast broja zainteresovanih ak 30, od kojih 7 uspeno zavrava kolu. Za treu NA se prijavilo 56
polaznika i diplome dobija njih 16, dok se na etvrti ciklus
30
Ilustracija 1: Odnos broja prijavljenih i broja polaznika koji su

zavrili kurs (vee ilustracije: http://goo.gl/ynnhGM)
prijavljuje 61 a zavrava 14 polaznika. Iako statistika pokazuje da jako mali procenat odslua kurs do kraja, u obzir
treba uzeti da je nerealno oekivati da e svi prijavljeni biti
redovni na predavanjima, kao i da je poseenost manja u
toku zimskih meseci. Sa druge strane, iz ovih podataka je
jasno da bi NA trebalo organizovati iskljuivo u toku prolea, to NA tim i planira da uradi.
Za astronomiju u Novom Sadu su vie zainteresovane
ene nego mukarci: ak 67 % polaznika je enskog pola.
Rezultati (Ilustracija 2) pokazuju da astronomija privlai
visokoobrazovani deo populacije, starosti od 20 do 30 godina. Sa tim se i slau podaci o radnom odnosu polaznika
samo 8 procenata je zaposleno. Razlog tome je svakako to
to se NA najvie reklamira na socijalnim mreama. Dakle,
zreliji deo populacije bi o kursu valjalo obavetavati putem
televizije ili radija.
Ilustracija 3: Rezultati upitnika o kvalitetu kursa
Ilustracija 4: Ocene pojedinanih lekcija i predavaa NA
Komunikacija izmeu tima NA i polaznika kursa je bila

odlina, sudei po upitniku prikazanom na Ilustracija 5.
Ilustracija 2: Opti podaci o polaznicima IV NA
Upitnik o kvalitetu kursa (Ilustracija 3) nedvosmisleno govori da Novosadska kola astronomije ispunjava
oekivanja polaznika jedino bi trebalo mudrije birati termine predavanja.
to se pojedinanih lekcija i predavaa tie, polaznici etvrtog kursa NA su i predavae i lekcije ocenili vrlo visokim
ocenama (Ilustracija 4).
Ilustracija 5: Komunikacija tima Novosadske kole astronomije

i polaznika kursa
Na pitanje Da li biste preporuili kurs prijateljima?, od

16 anketiranih, samo je jedna osoba odgovorila negativno
(Ilustracija 6).
31
Ilustracija 6: Anketa "Da li biste kurs NA preporuili prijateljima?"
Valjalo bi naglasiti da je jesenji ciklus ukljuivao i domae

zadatke ali isti iz tehnikih razloga nisu bili kompletirani,
tako da ih se nee posebno analizirati. No, u svakom sluaju,
na osnovu sumiranih odgovora, NA tim e za sledei kurs
pripremiti zadatke i prilagoditi ih polaznicima. Takoe, bilo
je rei o zavrnom testu koju bi pokrivao kompletno gradivo
i polaznici su bili podeljenog miljenja.
Iz svega navedenog, jasno je da je Novosadska kola astronomije prilino uspena. Redovni polaznici su vrlo zadovoljni predavanjima i predavaima, temama koje kola
pokriva i nivoom znanja koje su u okviru kursa dobili.
Tim Novosadske kole astronomije u planu ima organizovati samo jedan kurs godinje i to u periodu prolea.
Takoe, planira se serija kratkih kurseva koji bi se bavili
samo jednom astronomskom oblau. Pored ovoga, lanovi
ADNOS-a su u fazi pripreme kratke skripte koja bi pratila
predavanja jer su polaznici kursa izrazili elju za istom.
Ukoliko ste zainteresovani za Novosadsku kolu astornomije, sve informacije moete pronai na facebook stranici https://www.facebook.com/nsastrokurs ili na sajtu ADNOS-a http://adnos.org/.
32
Dva portreta Zemlje sa Mesecom
Nikolina arevi,
astrofiziar
Astronomija
za starije dame
i gospodu
Subjektivni osvrt na projekat "Dani astronomije: Sunce, planete i
ostalo kamenje iz naeg komiluka"
rojekat "Dani astronomije: Sunce, planete i

ostalo kamenje iz naeg komiluka" je nastao kao posledica sluajne kombinacije vie
faktora. Na prolee ove godine sam imala
dosta praznog prostora u radnom kalendaru i, poto sam sebi obeala da u se potruditi da se u
to veoj meri ukljuim u "bilo ta to ima veze sa astronomijom", ideja da probam sama da pokrenem neki
projekat se nametnula prirodno.
Kako sam do tada uvek bila uesnik a ne voa projekta, u

startu sam naila na osnovni problem: ta raditi? U to sam
vreme bila opinjena projektom mog prijatelja iz Hrvatske,
Zorana Kojia, koji je uspeno vodio kolu praktine filozofije u mesnoj zajednici u Dalju. Polaznici kole su bili
penzioneri i iz Kojieve prie sam mogla zakljuiti kako je
jedan takav neortodoksan projekat za njega bio vrlo interesantno iskustvo. Uzimajui u obzir Kojievo oduevljenje
i injenicu da su, kako je to Saa Zorki iz Astronomskog
Magazina vrlo lepo sroio (http://www.astronomija.co.rs/
vesti/7780-astronomija-za-starije-dame-i-gospodu.html),
"popularizatori astronomije po difoltu okrenuti ka mladoj populaciji",

reila sam da elim da probam organizovati seriju predavanja u gerontolokom centru u Novom Sadu.
Odmah nakon odluke usledila je
neprijatna bujica pitanja: "Kako to
izvesti?", "Kome se obratiti za pomo?", "Koga ukljuiti u projekat?",
"Kojih se astronomskih tema doticati?" Instinkt mi je nalagao da se u
vezi ovih pitanja konsultujem sa najbliim prijateljima i kolegama. Biti okruen ljudima koji e
u svakom trenutku biti spremni dati konstruktivnu kritiku,
biti objektivni i sagledati stvari iz drugaijeg aspekta je od
neprocenjive vrednosti. Posle razgovora sa prijateljima i kolegama, iako jo uvek nesigurna, reila sam da istrajem u
zamisli. U tom periodu sam odluila da bi bilo najpogodnije u celu priu ukljuiti par iskusnijih kolega predavaa,
kao i dati ansu mlaim kolegama sa astronomije i fizike, jer
kod nas osim standardnog uenja na studijama i pohaanja
predavanja, naalost, nema ba "puno toga ta da se radi".
Sledei korak je bio ispitati imam li podrku profesora/
33
fakulteta i ADNOS-a. Poto sam od prvih dobila moralnu a od drugih tehniku podrku, ostalo mi je da stupim
u kontakt sa osobama odgovornim za organizaciju i izvedbu projekata u okviru gerontolokog centra "Novi Sad". Par
telefonskih ragovora kasnije, dola sam do koordinatora
kulturnog programa gerontolokog centra, gospoe Ljubice Ubavi. Spoj srenih okolnosti po mene je bio taj to je
gospoa Ubavi izuzetno predusretljiva te je sasluala moje
predloge (koji su joj se svideli) i to je postojao period od
est radnih dana u jutarnjim asovima koji nije bio zauzet u
bogatom kulturnom programu gerontolokog centra "Novi
Sad". Tanije reeno, dobila sam na raspolaganju tri dana u
domu na Limanu i tri dana u domu na Novom Naselju.
Shvatila sam da sam imala dosta sree jer nisam naila ni
na jednu prepreku niti problem - ostalo mi je samo da detaljno razradim plan rada, pronaem volontere i da uz njihovu
pomo i predloge realizujem projekat. Prirodno, ovaj deo
posla je bio neto komplikovaniji. Prvo, pronai volontere je dosta teko. Jasno je da su studenti uvek zatrpani
predavanjima i ispitima, a kada se u formulu ubaci i to da
su termini koji su nam na raspolaganju fiksirani unapred,
broj prijavljenih volontera mi je u startu bio mali. Drugo,
koordinirati grupom ljudi je uvek stresno iskustvo. Tree,
ukljuiti neiskusne ljude moe biti vrlo nezahvalno po projekat a i, budimo realni, po reputaciju. etvrto, izbalansirati
predloge uesnika projekta, sopstvene elje i zamisli i realne
mogunosti je nemogua misija. Dalje, projekat sam zamis-
34
lila vie kao ukljuivanje u drutveno-koristan rad nego

kao projekat popularizacije nauke ili edukacije. I na kraju,
publika su mi trebali biti vrlo specifina grupa ljudi ljudi
koji su u poznom dobu ivota i iju je panju veoma teko
osvojiti.
Iz gore navedenih razloga, reila sam da stvari pojednostavim to je vie mogue. Odluila sam da je, uzimajui
u obzir generaciju koja je trebala sluati predavanja i injenicu da sam imala tri dana za svaki dom, najloginije
predavanja koncipirati tako da se ispria pria o Sunevom
sistemu. Tako je projekat i dobio ime "Dani astronomije:
Sunce, planete i ostalo kamenje iz naeg komiluka". Dakle,
jedan je dan predavanje bilo posveeno Suncu, drugi planetama a trei malim telima naeg sistema.
to se tie predavaa, osim mene i iskusnih kolega Marie
Aladi i Roberta Dudara, u projekat su bili ukljueni mladi studenti astronomije - Sonja Smiljani i Dajana Posavi,
kao i kolege sa fizike - Aleksandra Plaki i Nemanja Mici.
Posao smo podelili tako to je svako birao temu njemu najprikladniju. Izrada prezentacija se svodila na timski rad i
trudila sam se da to vie komuniciramo.
27. maja 2013, na dan prvog predavanja u domu na Limanu, moram priznati da me je uhvatila panika. Bila sam
svesna da je sve zavisilo od toga kako e nas publika primiti.
Od strane zaposlenih smo bili sveano doekani potrudili
su se da se oseamo prijatno i oputeno. Odveli su nas u
trpezariju, za koju smo se ranije odluili da je najpogodnija
za odravanje predavanja, i pomogli

nam da postavimo opremu. Kada su
korisnici doma poeli pristizati i upoznavati se sa nama, znala sam da smo
na dobrom putu. Gospoa Ubavi nas
je predstavila i onog trenutka kada
sam poela predavanje o malim telima Sunevog sistema i videla da je
trpezarija prepuna srenih i nasmejanih lica - vie nije bilo sumnje da je
projekat bio odlina ideja. Tokom lekcije sam bila obasuta i pitanjima a i astronomskim podacima i injenicama
u koje su korisnici doma iznenaujue dobro upueni. Ispostavilo se
da je astronomija popularna tema i kod starije generacije.
Po zavretku predavanja svi su prili, rukovali se sa mnom
i svako je podelio svoju priu i postavljao dodatna pitanja
vezana za mnoge astronomske fenomene. Sledea dva dana
su bila, kako bi se reklo "svaki bolji od prethodnog". Sala
za ruavanje je bila prepuna, korisnici sreni a ja vie nego
zadovoljna. Pored mene, predavai u ovom domu su bili Dajana Posavi, Aleksandra Plaki i Nemanja Mici.
Na ovom mestu bih pomenula najveeg ljubitelja astronomije meu korisnicima doma na Limanu gospou
Zorku, koja je sa arom priala kako stalno ita astronomske knjige i gleda iskljuivo Discovery i National Geographic kanale. Iz tog razloga je na poklon od mene dobila
knjigu sledeeg dana (ne moram da kaem da me je izgrlila
i izljubila i da je poslednjeg dana ve priala kako je poela itati?). Pored gospoe Zorke, jo jedan gospodin i veliki zaljubljenik u astronomiju i geografiju je doneo astronomski i geografski atlas i zatraio nae autograme (bila sam
poastvovana tim inom jer je to definitivno bio dokaz da je
projekat uspeo). Na kraju, valjalo bi odati poast jednoj gospoi, trenutno najstarijem korisniku doma, koja je na kraju poslednjeg predavanja proitala pesmu posveenu nama
a koju je sama napisala vee pre (ne moram da kaem da
smo se svi rasplakali?). Iz ova tri primera je oigledno da je
ciklus predavanja u limanskom domu prevaziao sva moja
oekivanja.
Prvi dan u domu na Novom Naselju, 30. maja, se ni po
emu nije razlikovao od prvog dana na Limanu imala sam
tremu jer mi je bilo reeno da su korisinici ovog doma u
dosta loijem zdravstvenom stanju (u odnosu na ljude sa Limana), to definitivno moe uticati na tok predavanja. No,
naravno, i ovde se pokazalo da su moje strepnje bile bespotrebne - meu publikom bilo dosta fakultetski obrazovanih
ljudi, to se i moglo zakljuiti iz pitanja koja su postavljali
u toku i nakon predavanja. Najistaknutija gospoda su bili
bivi profesor matematike, za kojeg se ispostavilo da je veliki oboavalac astronomije i gospodin koji se bavi izradom
nakita (te je, kao takav, vrsni poznavalac mineralogije) i
koji je imao dosta pitanja vezana za meteore. Uprkos in-
jenici da je veina korisnika na Naselju bila svojim zdravstvenim stanjem

spreena da aktivno uestvuje u predavanju (u smislu da mnogi imaju
govornih potekoa kao posledice
modanog udara i slino), fascinantno je bilo to to ih ogranienost u
tom smislu nije omela da redovno
pohaaju lekcije i pokuaju izraziti zahvalnost to smo se odluili na
takav poduhvat. Predavai koji su u
ovom domu radili sa mnom su bili
Maria Aladi, Sonja Smiljani i Robert Dudar.
Svialo se to nekom, ili ne, fakat
je da su starije osobe na margini drutva. Parola "svet na
mladima ostaje" jeste tana, no, to ne znai da se iskljuivo
na mlade treba fokusirati. Nekad se mnogo toga vie moe
nauiti ovakvim iskustvom. Ono to mogu da kaem u svoje
ime i u ime kolega koji su mi pomogli da realizujem projekat, jeste da pored iskustva koje smo stekli kroz timski rad
i kao edukatori, ono najbitnije jeste to smo proveli vreme sa
korisnicima doma i ulepali im sedmicu. Smatram da je to
najvea nagrada za uloeni trud. Na osnovu svega reenog,
jasno je da sa sigurnou mogu rei da je projekat bio uspean.
Razlog zato sam se odluila na ovakvu formu izvetaja
jeste taj to smatram da bih subjektivnim osvrtom na projekat koji sam sama osmislila i realizovala, itaocima mogla
pokazati da vai stara poslovica "sve se moe kad se hoe" i
time moda podstakla neke da se odvae na organizovanje
sopstvenog projekta - bio on edukativnog ili drutveno-korisnog karaktera. Ovde bi valjalo naglasiti da je projekat
finansiran iskljuivo sa moje strane (mada su trokovi bili
minimalni) i zahvaliti se ADNOS-u koji mi je ustupio projektor. Takoe bih se ovim putem zahvalila gospoi Ubavi
koja je imala poverenja u mene i kolege; kolegama bez kojih
ovaj projekat ne bi bio ono to jeste i korisnicima doma Liman i Novo Naselje koji su se, kroz druenje sa nama, upoznali sa tajnama Sunevog sistema.
Za kraj u ostaviti dogaaj koji je nedvosmisleno pokazao
uspenost projekta. Naime, pre par dana sam se vozila biciklom pored starakog doma na Naselju. Pored biciklistike
staze sam zapazila oveka kojeg se seam sa predavanja
to je gospodin koji je pretrpeo tri modana udara, koji ima
velike potekoe u govoru i koji je u invalidskim kolicima.
Kada sam shvatila da me je prepoznao, zaustavila sam se da
se pozdravim te uvidela da mu je spala patika (koju oigledno ne moe sam obuti). Poto sam mu obula patiku, on me
je uhvatio za ruku i ponavljao "Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Zdravo!" sa osmehom na licu. Mislim da nije potrebno objanjavati kako sam se tada oseaala. Po mom odlasku sam
se par puta okrenula u njegovom pravcu i videla da mi mae
i vie "Zdravo!"
35
Kako ste, ta radite?

Darko Donevski, astrofiziar
Leiden Observatory,
University of Leiden
Astropis
iz zemlje vetrenjaa
Seam se kada sam prvi put sluao o Lajdenu i njegovom uvenom
Univerzitetu, bio sam prva godina osnovnih studija, i za sve nas bila
je velika matarija da jednog dana radimo i istraujemo na jednoj od
velikih opservartorija sa dugom tradicijom. Danas, kada za vas piem
sa lica mesta, mogu da konstatujem kako nije sve u tradiciji. Ima
neega (malo vie) u organizaciji.
olandija je oduvek bila zemlja astronomije. Astronomija je ovde zatitni znak, isto
koliko i klompe, lale, vetrenjae, ah, voda
ili sir. Meutim, razvoj astronomije nije
preputan sluaju, i to se oseti na svakom
koraku. Od najstarijeg tehnikog radio teleskopa na svetu
(Dwingeloo), nedavno obnovljenog radio giganta Westerbork (14 antena od po 25 metara), pa sve do najnovijeg uda
tehnike najpreciznijeg radio teleskopa za niske frekvencije
na svetu (LOFAR), Holandija je uvek nalazila nain da spoji
svoje dve toliko karakteristine osobine u razvoju tehnike i
nauke: konkretnost i tedljivost. Jednostavno, nacija se ui
da vrlo ekonomino raspolae sredstvima i od njih pravi
moderne stvarice. Vie od 60 godina star radio-teleskop
u Dvingelou danas koriste amateri i srednjokolci prema
specijalnom ugovoru sa Univerzitetom, dok Westerbork
teleskop slui kao odlina podrka za predstojea LOFAR
posmatranja. On je po svojim kapacitetima i dalje jedan od
36
najkorisnijih u Evropi iako je star skoro 40 godina. A da ne

bi plaali popravke, softversku podrku ili pak razvoj skupocenih stakala za budue kosmike misije, osnovan je institut
ASTRON koji vri svaki vid usluga u instrumentaciji i superprocesiranju podataka.
ta se mene tie, ja sam u Lajden doao da bih zavrio doktorat radei na velikom projektu koji koristi dva najmodernija evropska tehnoloka uda za radio i infracrvene talase.
Jedan je LOFAR, a drugi svemirski teleskop HERSCHEL, sa
kojeg dobijamo podatke o zraenju praine u okolnom svemiru. Atmosfera u zgradi koja nosi ima slavnog Jana Orta
vrlo je inspirativna, a pored svakodnevnih naunih seminara, postoje i mogunosti da volontirate u staroj opservatoriji iz 17. veka. I upravo emo sa starom opservatorijom zapoeti ovo nae malo putovanje po Lajdenu, gradu
od oko 200 hiljada stanovnika, univerzitetskim centrom i
gradom astronoma i slikara. Istorija kae da je astronomija
u Lajden dola samo nekoliko godina nakon to je panska
vojska odustala od osvajanja grada kao neosvojive vodene

tvrave. U ime tog velikog dogaaja, kralj je gradu poklonio
Univerzitet. Svake godine, poetkom oktobra, ovde je velika
parada i tada grad vie lii na primorski turistiki centar.
Stara opservatorija i sada je u sjajnom stanju, renovirana i
ukraena potpuno operativnim teleskopom starim skoro
150 godina. Ljudi esto poseuju ovo zdanje, i generalno
veliki znaaj pridaje se tzv. Science communication dogaajima, gde se irokoj publici pribliavaju najnovija otkria.
Prole nedelje sam imao ast da kao jedan od predavaa na
Danu otvorenih vrata sednem u Ajntrajnovu fotelju, koju
je on koristio dok je boravio u Lajdenu (kao poasni profesor fizike) da zajedno sa de-Siterom posmatra nono nebo.
Ako vas ne zanima ta su radili Ort, Lorenc, de Siter,
Ones, Snelijus i ostali velikani nauke, moete da proetate
do Molen de Volk muzeja, jer je to jedno od onih mesta
u kojima dobijate inspiraciju za dalje avanture. U sklopu
starog Univerziteta nalazi se zasenjujua botanika bata,
Hortus Botanicus, a svega nekoliko metara odatle je park
posveen moda i najpoznatijem stanovniku Lajdena uvenom slikaru Rembrantu. Uopte, kada su lokalni elnici
shvatili turistiki znaaj grada, napravili su istorijsku rutu,
put koji vas sam vodi po najbitnijim mestima.
Na ulicama Lajdena je uvek frekventno, dosta ljudi moete
videti napolju u svako doba dana i po tome se Lajden razlikuje od velike veine ostalih holandskih gradova koji su
prilino statini za ukus nekog ko dolazi sa ovih naih pros-
tora. Sada je u toku meuinarodni filmski festival, a umetniki performansi su takoe esti. Nekoliko odlinih mesta
u gradu organizuje dez svirke, jedno od njih je neposredno
u blizini pomenutog Rembrant parka. Bendovi koji nastupaju su lokalni ali vrlo kvalitetni, i neretko se desi da dobiju
svoje mesto u popularnom Dalfer dez kafeu u Amsterdamu. U svakom sluaju, oni kojima Lajden ne nudi previe
zabave, uvek mogu da odu u Amsterdam koji se nalazi svega
dvadesetak minuta vozom. Kada etate junim delom grada,
moete da otkrijete pravo blago. U jednom redu nalaze se
Stara opservatorija "Jan Ort"
37
Lajden
prodavnica stripova, ogromna knjiara sa naslovima kako

na holandskom, tako i na engleskom, a odmah uz njih je
prodavnica starih ploa i raritetnih cd-a, originalni albumi
nisu previe skupi, a dodatna mogunost da izaberete neki
od stereo ureaja koji se nalazi u radnji i odsluate besplatnih etiri sata kvalitetne muzike uinie vas srenijim. Inae, uveni DJ Armin van Buuren je iz Lajdena, i ovde postoji nekoliko lokacija na kojima se organizuju vrlo poseene
tehno-urke. Blizina mora je jo jedna prednost ovog grada,
pa ako je lepo vreme (a to ba i nije tako est sluaj u jesenjim danima) moete da sednete na svoj polovni bicikl (jer
su novi bicikli preskupi) i za manje od pola sata okretanja
pedala eto vas na Severnom moru. U suprotnom, uvek vam ostaju na raspolaganju brojni
parkovi.
Ono to preporuujem svakom ko se zadesi
u Lajdenu jesu muzeji: prirodnjaki muzej radi
svaki dan osim novogodinje noi, a unutra se
nalaze bogate kolekcije, prevashodno morskih
vrsta. Iz prvog pokuaja ba i nisam uspeo da
popamtim sve to sam video tamo, tako da se
spremam za jo jednu ekspediciju u muzej
Naturalis. A onda neto za sve ljubitelje lika
38
i dela D.R. Tolkina i njegovih knjiga pomalo skriven u

irem centru grada, nalazi se jedinstven Tolkinov op koji
su osnovali ludi zaljubljenici u Gospodare prstenova. Od
originalnih rukopisa, mnotva knjiga, prvih edicija, pa sve
do mapa i mini-muzeja, u njemu moete nai bukvalno sve
to vas zanima o priama iz srednje zemlje. A ako vam nije
dosta bitaka i ratnika, jo jedno mesto moe da se preporui
Arheon je muzej ratnih vetina iz tri razliita istorijska
perioda, i u njemu moete aktivno da uestvujete. Tako da,
ako neko eli da se igra Ben Hura ili Napoleona, izvolite u
Arheon!
Rimski legionari - ARHEON CENTAR LAJDEN
Pored velikog starog teleskopa iz 19.veka
Ipak, ono to bar meni privlai najvie panje u momentima kada se odmaram od obrade podataka i numerikih
simulacija, jeste skladan odnos oveka i prirode. Malo koja
drava u svetu moe da se pohvali tolikom neposrednou
na relaciji ovek-njegova okolina. U neposrednoj blizini Lorenc instituta i zgrade za fundamentalna istraivanja, mogu
se videti zeevi, dok je raznovrsnost ptica zaista impresivna.
Ergele konja i farme moete zatei svuda, a ak i po najkinijim danima niko ne pomilja da odustane od vonje biciklom. Ako bi naa drava trebalo da poneto korisno usvoji
od zemlje poput Holandije, to bi svakako bila organizacija
okruenja. Verujem da velika veina nae astro-kolonije u
svetu sanja da prenese deli ovako inspirativne atmosfere
svojim prijateljima i kolegama, a jednog dana i iskoristi ta
znanja za unapreenje nauke kod nas.
Do tada, pratite ta rade LOFAR, FERMI, HERSCHEL,
ALMA i ostali teleskopski dinovi. I oekujte prve vesti o detekciji dalekih star-forming galaksija i galaktikih protojata jer, sledei astropis bie veliko kosmoloko putovanje od
raanja prvih svemirskih struktura pa sve do danas.
Ispred velikog Westerbork teleskopa
39
STRUNI DODATAK
Neboja Kovaevi se u privatnoj laboratoriji bavi istraivanjem
visokih frekvencija i vrlo visokog
napona poslednjih esnaest
godina. Osnovna delatnost je rad
na Teslinim oscilatorima. 2005.
godine poinje sa radom na radio astronomskim prijemnicima i
bavi se ovom oblau od tada.
STARA SATELITSKA OPREMA

KAO RADIO TELESKOP
Kako to lake napraviti dobar radio teleskop? Vrlo
jednostavno. Moemo upotrebiti staru opremu
za primanje satelitskih TV signala koja je zbog sve
slabije upotrebe u komercijalne svrhe, postala lako
dostupna amaterskim radio astronomima.
Uvod
Ova ideja nije nova. Ve neko vreme, amaterski radio astronomi koriste stare tanjire za satelitsku televiziju, u svrhu detektovanja kosmikih objekata. Prednost koju
radio astronomija prua, jeste u tome to po prvi put moemo videti objekte koje
nikada nismo videli optiki, pa su sistemi poput ovde opisanog i te kako interesantni
zbog svoje niske cene, lako dostupnog materijala i pouzdanosti. Ukoliko bi se obian
satelitski tanjir sa pripadajuom opremom gradio specijalno za tu svrhu, bila bi u
pitanju vrlo skupa mainerija. Ali uzimajui u obzir da je u pitanju neto to je iroko
rasprostranjeno, mi dobijamo vrlo preciznu i modernu opremu sa malo ulaganja.
Pokuajmo ovo iskoristiti.
40
Elementi sistema
Reili smo da podrobno testiramo ovu konstrukciju. Nije
obeavala iz razloga to niko ko ju je do sada koristio, nije
bio previe optimistian u pogledu dobijenih rezultata. Najee detektovani su Sunce i eventualno Mesec, iako dosta
amatera nije uspelo ni to. I zaista, u pitanju su vrlo male paraboline antene, frekvencije koje su vrlo visoke (u pitanju je
talasna duina od oko 2,5cm, odnosno oko 10GHz), kritina usmerenost, a detektori moda i nepouzdani.
Meutim i pored toga, vreme je dozvolilo da se testira
neto ovako. Bilo je neophodno potraiti to vei tanjir u
preniku, jer bi to obezbedilo dobar signal. Opet, ne treba
preterati ni ovde, jer velika antena nosi i vei um, pa treba
biti obazriv.
Kada smo kod antene, moramo obratiti panju na vanost
upotrebe parabole u konstrukciji. Ona je upravo savrena
antena. Nije bitno za koju frekvenciju elimo da je primenimo, ona e raditi bezuslovno. Jedini problem kod parabole,
jeste to ju je izuzetno teko precizno izraditi.
Mi smo uspeli doi do tanjira prenika 1,5m koji se pokazao vrlo efikasan. Ova veliina je idealna, jer je to donja
granica prenika koji obezbeuje dobru osetljivost, a relativno je laka za prenos i manevrisanje. Na primerak je izraen
od aluminijumskog lima i ima vidljive znake dugogodinjeg
korienja po svim vremenskim uslovima.
Na anteni je postojao nosa, ali ne i sam LNB u fokusu

(Low Noise Blockconverter). Taj mali valjak u fokusu je niskoumni pojaiva i konvertor. U njemu je prijemnik koji
detektuje na frekvenciji od oko 10GHz, i konvertor, koji tu
frekvenciju sputa izmeu 950 i 2300MHz. Taj signal se dalje alje koaksijalnim kablom do naeg prijemnika.
Mi smo iskoristili najjednostavniji i najjeftiniji LNB u
ovu svrhu i sa njime nije bilo problema.
LNB u fokusu satelitskog tanjira. Interni um mu je 0,1db to je

izvrsno za nae potrebe.
Kao detektor smo iskoristili popularni satellite finder.

U pitanju je detektor signala sa satelita koji se koristi za
podeavanje satelitskih antena na najbolji prijem. Oni ispravljaju visokofrekventni napon u jednosmerni, kojim se
pokree skala malog instrumenta pomou kojeg se podeava prijem. Vrlo su kvalitetni, jeftini i lako se mogu pronai
na tritu. Mi smo kupili nov i malo ga preradili.
Parabolina antena koju smo koristili u eksperimentima, prenika 1,5m.
Standardan mera satelitskog signala koji smo i mi koristili u

naoj konstrukciji.
41
Blok ema jednostavnog radio teleskopa.
Izbacili smo instrument sa detektora, poto nam nee

biti potreban. Mi emo promene u signalu meriti pomou
raunara. Dalje, ubacili smo ureaj u aluminijumsku livenu kutiju i ulaz sa LNB-a preradili na kvalitetniji konektor.
Ovo oklapanje u aluminijumsku kutiju je vrlo bitno i moe
mnogo poboljati kvalitet. Kompletan sklop se napaja ba-
terijom od 15V kroz koaksijalni kabl. Na ulazu napajanja
u sklop, postavili smo malu prigunicu i to je sve to se tie
preraivanja ureaja. Blok emu konstrukcije vidimo na
sledeoj slici gore.
Na emi vidimo pojednostavljen prikaz povezivanja elemenata. LNB konvertor se nalazi uobiajeno u fokusu tanjira satelitske antene. Od njega, signal se preko koaksijalnog
kabla prenosi do ulaza u signal metar. Jednosmerni izvor
napajanja napaja i mera signala i LNB kroz koaksijalni kabel preko male prigunice. Na signal metru su napravljeni
izvodi za signal koji odvodimo na PC preko analogno-di-
gitalnog konvertora. Ti izvodi su preuzeti sa tampane ploe
signal metra na mestu na koje je bio povezan mali merni

instrument za merenje signala. Poto njega vie neemo koristiti, izbaen je.
DC napon sa meraa signala odvodimo na analogno-di-
gitalni konvertor, koji analogni signal pretvara u digitalni
i alje ga u raunar koji loguje podatke. Za logovanje smo
koristili softver RadioSkyPipe.
Prednji panel naeg prijemnika. Vidi se novopostavljeni N

konektor za LNB, ulazni konektor za napajanje, buksne kao
izlazi prema A/D konvertoru, prekida za ukljuenje i potenciometar za podeavanje osetljivosti.
Kao to se moe videti iz eme, itav sistem je vrlo jednostavan i brzo je postavljen u rad. Sledilo je testiranje.
Prva merenja
Satelitski signal metar, postavljen u aluminijumsku kutiju.
42
Prvo je bilo potrebno izmeriti Sunce. Ono je postalo univerzalna referenca kod testiranja osetljivosti ovakvih instrumenata. I posle lakog podeavanja pojaanja na detektoru,
dobili smo prvi signal. Taj prvi izmereni signal je pokazao

da je sistem ozbiljan to se osetljivosti tie, jer smo pojaa-
nje na detektoru morali smanjiti na minimum. I pored toga,
signal je prelazio svoj limit prilikom usmeravanja ka Suncu.
Jedino to je bilo neugodno, jeste to je bilo neophodno vrlo
precizno usmeriti antenu ka objektu koji se posmatra. Ovo
iz razloga naravno, to paraboline antene imaju daleko ui
dijagram zraenja od bilo koje druge. On iznosi nekoliko stepeni, to je vrlo otro. Ukoliko neznatno pomerimo antenu,
gubimo i signal. Sa druge strane, obezbedili smo savreno usmerenje i nakon ovog testa, shvatili smo da je sistem
dovoljno osetljiv da bismo mogli pokuati i sa drugim objektima. Sledei je bio Mesec naravno. Treba voditi rauna
da ambijentalna temperatura bude to stabilnija zbog uma
koji promena temperature prati, da nije oblano, jer e nam
oblaci zakloniti signal i da imamo dovoljno prostora za manipulisanje antenom.
Dijagram zraenja paraboline antene.
U svrhu detektovanja objekata u testiranju, pomerali smo

antenu runo gore-dole preko oblasti u kojoj se nalazio posmatrani objekat i tako sigurno dolazili do njegovog tanog
poloaja, bez da ciljamo suvie precizno. Ukoliko postoji detekcija, i ovako emo je lako potvrditi, pravei odnos izmeu
posmatranog objekta i hladnog neba. Antena je prvo usme-
rena levo od traenog objekta, a zatim je pokretana gore-dole
i preko objekta, kako bismo dobili pikove koji bi odgovarali
signalu radio izvora, bez da se antena postavlja ispred njega i
eka detekcija; takoe i da se smanji nepotrebno nianjenje
na sam objekat. Jer cilj nam je ovaj put samo detekcija.
Kao to moemo videti iz dijagrama, detektovanje Sunca
je bilo vrlo jednostavno i problem na koji smo naili, ticao

se jedino slabljenja signala, to je veoma dobro. Sve ostalo je
bilo normalno. ak su se videle lepo i erupcije na Suncu, u
zavisnosti od detalja prikaza samih snimaka. Na dijagramu
vidimo nekoliko pikova koji odgovaraju prolasku antene preko Sunca. Moemo zapaziti i to da su vrhovi pikova odseeni.
Ovo iz razloga to je signal sa Sunca bio prejak prevedeno u
Detekcija Sunca. Pikovi su vrlo otri i odgovaraju pomeranju antene preko poslepodnevnog Sunca.
43
napon koji je izlazio iz detektora, pa se i sa smanjenom oset-

ljivou on penjao preko 4VDC, to je limit za analogno - di-
gitalni konvertor koji smo koristili. Za sva snimanja su odabrani dani koji su bili potpuno vedri, skoro bez vetra, topli i
dosta blagih promena temperature.
Iznenaenje
Nakon vrlo jednostavne detekcije Sunca i Meseca, pomalo
u neverici, reili smo da uradimo testove i na drugim radio
izvorima. Frekvencija koju koristimo je vrlo nezgodna zbog
temperaturnog uma opreme. Ali reili smo da doekamo
no i pokuamo. Standardno, Cassiopeia A je bila vrlo lepa
meta, kao i Cygnus A koji su se nalazili nedaleko jedno od
drugog na severoistonom nebu i bili su okrenuti upravo onako kako nam je odgovaralo u danima testiranja opreme.
Cassiopeia A je vrlo snaan radio izvor. U predvianju
pojavljivanja radio izvora na nebu, koristili smo softver RadioEyes koji je izvanredan za ovu upotrebu. Na njemu smo
videli i da je temperatura ovog radio izvora izuzetno visoka,
to je pogodovalo merenju temperaturnih razlika CassA i
hladnog neba zbog frekvencije koju smo koristili.
Nakon nekoliko zaista odokativnih usmeravanja antene u
pravcu Cass A, utvrdili smo da je porast signala na naem prijemniku izvanredan. Ne verujui prvim merenjima, ponavljali smo ih desetine puta i u razliito doba dana kada je Cass
A iznad horizonta. Nije bilo sumnje, na nae iznenaenje,
da smo prvi put ovako lepo videli Cass A i bili smo vrlo
uzbueni, jer je sistem radio dosta otro u smislu rezolucije,
pa su se paljivim usmeravanjem mogle videti i individualne
promene u signalu ovog radio izvora. Dijagram vidimo na
slici dole.
44
Na dijagramu se vidi poetak merenja, sa osnovnim umom. Zbog promena temperature, postoji neznatna naponska promena u nivou uma na dijagramu (dijagram blago
pada). Nakon toga, vidimo pikove Cass A u sredini. Svaki
individualni pik, odgovara prelasku antene preko radio izvora i upravo pokazuje pouzdanu detekciju. Dva velika pika
na poetku i na kraju dijagrama (izmeu uma i detekcije
objekta), jesu kalibracije prilikom usmeravanja antene. Njih
treba zanemariti.
Plan je bio da se sledee noi pokua otii jo dalje i
na bliskom paretu neba, okua srea sa Cygnus A izvorom.
Nismo bili optimistini, ali je vredelo pokuati.
I ve pri prvom merenju, opet pozitivno iznenaenje. Detekcija je bila vie nego uspena. Odluili smo da se
antena prvo usmeri prema hladnom nebu, zatim postavi u
poloaj Cass A koju ve standardno detektujemo, a nakon
toga na Cyg A, kako bi se videle razlike signala i lake pokazalo detektovano zraenje. Evo prikaza tog dijagrama na
sledeoj strani.
Na njemu se jasno vidi um hladnog neba na samom poetku dijagrama. Nakon toga, usmeravamo antenu ka Cyg A
i vidimo kako se pribliavamo njenom centru, pa i pikovi
rastu do kulminacije, a zatim opet opadaju, kako antena
prolazi objekat. Bilo je suvie dobro da bi bilo istinito. Zatim
smo antenu usmerili ka Cass A i napravili nekoliko pikova,
kako bismo mogli uporediti nivoe u signalu, to govori o
razlici snage ova dva objekta na nebu, kao i nivou rezolucije
naeg sistema. Nakon okretanja antene ka Cass A, ponovo
je okreemo ka hladnom nebu, pa na zavretku dijagrama
vidimo opet um kojim se snimanje zavrava.
Zakljuak
Usledilo je narednih nekoliko dana igranja sa opremom, koja se pokazala vrlo dobrom za amatersku radio astronomiju, a uzimajui u obzir da je samo slobodno vreme
bilo neophodan uslov da se sve ovo postavi na noge, bila je
i te kako vredna truda. U svakom sluaju, uvrstiemo je u

zbirku detektora koji bi trebalo simultano da rade na vie
frekvencija. ak iako deluje da je ovakav sistem nepodoban
i nema naina za dalje poboljavanje, shvatili smo da je on
upravo savren za na naredni plan - gradnju prvog interferometra.
Softver RadioEyes korien za prikaz i predikciju radio izvora na nebu.
45
Zanimljivosti
Drako Dragovi
Da li je u
Apolu 13
bila vruna
tokom
povratka
na Zemlju?
Servisni modul Apola 13. Vide se posledice snane eksplozije
Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i trea koja je trebalo da se spusti
na Mesec, Apolo 13, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano
prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i
prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakaen komandni modul sa putnicima.
Posada misije zapovednik James A. Lovell, pilot komandnog modula John L. "Jack" Swigert, i pilot lunarnog
modula Fred W. Haise bila je primorana da zbog tednje
struje iskljui sve sisteme u komandnom modulu. Tokom
putovanja kui, morali su da se poslue lunarnim modulom
kao amcem za spasavanje, naprave krug oko Merseca, i
odbace servisni i lunarni modul. Zatieni termikim titom
komandnog modula, spustili su se bezbedno u okean 17.
aprila.
Svi dobro znamo da je spoljnji sloj Apolove kapsule
predvien za intenzivno zagrevanje tokom ulaska u atmosferu, ali u filmu Apollo 13 moglo je da se vidi kako su zbog
iskljuivanja elektrinog napajanja mnogi od instrumenata
bili zamrznuti, i kako se tokom povratka led otapao. Svi koji
su gledali film, a imaju detektivski duh, zapitali su se koliku
temperaturu su astronauti tom prilikom iskusili. Koliko se
tom prilikom stvarno zagrevao spoljnji sloj njihove kapsule?
Da bi dobili odgovor na to pitanje, ameriki novinari su
potraili Lovella, danas vlasnika malog restorana u Lake
Forestu, u Ilinoisu. Film je prikazao komandni modul kao
vrlo hladan, jer smo tada radi tednje struje bili prinueni
da iskljuimo veinu elektrinih sistema, napisao je Lovell
46
u mejlu novinaru. Tokom normalne misije, temperatura u

kabini broda se odrava korienjem toplote koju stvaraju
brojni elektrini sistemi, dok se viak toplote izbacuje u kosmos zraenjem. Sa iskljuenim elektrinim sistemima, neposredno pred ulazak u atmosferu temperatura u kabini je
bila oko 34 stepena Farenhajta (oko 1C).
Instrumenti se nisu stvarno zaledili. Jednostavno, bili
su neupotrebivi jer je sistem bio iskljuen. Oiveli su tek
kada smo ih ukljuili neposredno pred ulazak u atmosferu.
Temperatrura se nije poveavala u kabini tokom poslednje
faze leta. U stvarnosti, smrzavali smo se i kada smo sleteli u
okean.
Dakle, u jednoj od najnapetijih misija u Nasinoj istoriji,
astronauti ne samo da su se smrzavali tokom etiri dana leta
oko Meseca i nazad, ve su bili smrznuti i kada su pali u
toplo more kraj Samoe.
Iako nikada vie nisu dobili priliku da odlete na Mesec,
hrabra trojka moe da se dii jednim svetskim rekordom.
Oni su ljudi koji su zbog specifinosti situacije obleteli
Mesec na oko 100 kilometara veoj visini od ostalih misija,
tako da su se 14. aprila 1970. godine udaljili od nae planete
na rekordnih 400.171 km!
Zato nekad
bolje vidimo krajem oka?
onekad neku zvezdu slabog

sjaja ne vidite ako gledate direktno u nju, ve pored nje. To
iz iskustva zna svaki osmatra.
Ako gledate direktno u zvezdu ona nestane, ako pogledate malo sa
strane ona se pojavi. Zato?
Odgovor na ovo pitanje krije se u grai mrenjae oka.
U mrenjai postoji oko 125 miliona fotosenzibilnih elija.
Ima ih dve vrste: epii i tapii. Svoje nazive ove elije duguju svom obliku. Tih 125 miliona epica i tapia povezani
su preko bipolarnih i ganglijskih elija sa vidnim ivcem koji
se sastoji od svega jednog miliona nervnih vlakana. Postoje
tri tipa veza fotoosetljivih elija sa bipolarnim elijama.
1. Postoji neposredna veza epia sa bipolarnom elijom
(veza a na crteu). To znai da
epi alje impuls "svojoj sopstvenoj" biplarnoj eliji koji ona
opet preko ganglijske elije alje
do vidnog ivca, a ovaj dalje do
mozga. Ova veza tapia nazvana je "privatnom linijom".
2. Drugi sluaj (b) postoji
kada se nekoliko epia ili nekoliko tapia vezuju za zajedniku bipolarnu eliju i to je tzv.
"porodina linija".
3. Na kraju, postoji i meovita Plavom bojom su oznaeni
veza (c) kada nekoliko tapia i epii, a crvenom tapii
epia zajedniki koriste istu bipolarnu eliju. Ova veza je nazivana "javnom linijom grupnog korienja".
Sad dolazimo do prvog objanjenja zato slab svetlosni izvor bolje vidimo ako ga ne gledamo direktno. epii i tapii
nisu ravnomerno i podjednako rasporeeni u mrenjai
(vidite grafikon). epia ima najvie u fovei, gde imaju "pri-
vatnu linju", a dalje od nje njihov broj opada. tapia nema

u fovei. Najvie ih je sa strane fovee, a jo dalje i njihov broj
opada. To znai da kako idemo ka periferiji mrenjae svaka
ganglijska elija opsluuje sve vei broj fotozenzibilnih elija, jer tu ima sve vie tzv. javnih linija veza. Iz ovog izlazi da
je periferija mrenjae osetljivija na svetlosni nadraaj, jer
se tu impulsi koje alju fotosenzibilne elije sabiraju (vie
tapia i/ili epia zajedno alju impulse zajednikoj bipolarnoj eliji).
Postoji jo jedan razlog za bolju osetljivost oka na intenzitet slvetlosti van fovee, a on se tie razlike izmeu tapia
i epia. epii su osetljiviji na due talasne duine svetlosti
i da bi se oni nadraili potreban je vei intenzitet svetlosnih talasa. Sem toga epii su osetljivi i na razliite talasne
duine te "primeuju" boju. tapii nisu u stanju da prave
ovu razliku izmeu talasnih
duina, ali su osetljiviji na
FOVEA...
mali intanzitet svetlosti. A
... je sredinji deo mrenkako se tapii nalaze u na- jae koji se sastoji od veoma
jveem broju sa strane fovee tankih i tesno zbijenih epia.
logino je da emo slabu Svaki epi ima svoju bipolarsvetlost bolje registrovati nu eliju i zbog toga je ova
oblast mernjae sposobna
ako ona ne pada na foveu.
Ovo je ujedno objanjen- za veu otrinu vida i najefije i zato su nam svi daleki kasnije razlikovanje boja.
nebeski objekti bezbojni.
Jednostavno, nae oko nije u stanju da primeti boju objekata
slabog sjaja.
47
Mars na minimalnom
rastojanju
(Izvod iz lanka u AM - od pre 10

godina)
U sredu 27. avgusta 2003. u 11 sati i 51
minut Mars e se nai na 55 758 006
km daleko od Zemlje. To je najmanje
rastojanje izmeu Marsa i Zemlje jo
od vremena kada je na naoj planeti
iveo peinski ovek. Preciznije, Mars
nam je bio blii pre 59 619 godina
kada je rastojanje izmeu dve planete
iznosilo oko 55,718 miliona kilometara.
Lansiran svemirski
teleskop Spitzer
Pre deset godina, 25. avgusta 2003.

lansiran je infracrveni teleskop. To je
bio etvrti po redu velikih Nasinih
svemirskih teleskpa - opservatorija.
Ostala tri su: Hubble Space Telescope,
Compton Gamma Ray Observatory i
Chandra X-ray Observatory.
Planirano radno vreme Spitzera bilo
je 2,5 godine, ali je misija produena
te traje i danas.
Nemogue je navesti ni priblino sve
rezultate ovog teleskopa i u ovako
kratkompodseanju i zato: evo jedne
njegove fotografije:
Ovogodinji rekord bie nadmaen

kroz 284 godine. 28. avgusta 2287.
(nedelja) Mars e Zemlji biti blii nego
ove godine za oko 70 hiljada kilometara. A 22. avgusta 1924. Mars je bio
dalji nego to e biti ove godine za
svega 20 hiljada kilometara.
veliina
Prvi Kinez u svemiru
15. oktobra
2003. lansirana
je prva kineska
svemirska letelica sa ljudskom
posadom.
Bio je to prvi
ozbiljan znak
velikih planova
kineske kosmoenzou 5
nautike i prvi
gigantski uspeh. Ovim letom Kina je
postala trea zemlja sposobna da svojom letelicom poalje ljudsku posadu
u svemir (prve dva su Sovjetski savez
i SAD).
Tog, 15. oktobra sa lansirnog centra
Dinguan (Jiuquan) u pustinji Gobi,
raketom Dugi mar-2F lansirana je
letelica enzou 5 sa jednim tajkonautom (kako kinezi zovu svoje
astronaute, odnosno kosmonaute).
Bio je to 38-godinji vojni pilot Jang
Livej. Letelica je dosegla visinu od 343
kilometrara i nakon 14 krugova oko
Zemlje meko se spustila u podruje
Unutranje Mongolije 16. oktobra.
Ceo let je trajao 21 sat i 23 minuta.
Maglina
Trifid
Jang Livej
Koliko je opsan asteroid 2003 QQ47
Asteroid 2003 QQ47 je otkriven 24. avgusta sa opservatorije Lincoln Laboratory ETS, New Mexico. Prva posmatranja pokazala su
da je ovaj objekat, sjaja 19 magnitude, iz grupe Apolo asteroida (presecaju Zemljinu orbitu, a poluosa orbite je vea od 1 AU) i
prenika 1 - 2,5 km. Preliminarna orbita, izvedena iz malog broja posmatranja u malom vremenskom intervalu, ukazivala je na
mogunost sudara objekta sa Zemljom u 2014. godini. Ovo je bio povod za uznemirenje u javnosti, jer su informacije ponovo zloupotrebljene i nisu prezentovane u celosti. To to je 2000 QQ47 zauzeo vrednost 1 na Torino skali znailo je da su hitno potrebna
nova posmatranja i dalje praenje objekta, a ne ishitreno davanje "pouzdanih" prognoza.
Posmatranja su nastavljena, te se 3. septembra QQ47 degradirao po Torino skali (Torino Scale) i pridruio asteroidima iz prethodnih pria. (Igor Smoli za AM od pre 10 godina)
48
Merenje rastojanja na nebu

Za merenje ugaonih rastojanja dobar instrument je ispruana aka. Samo,
imajte na umu da je aka lini "merni instrument" jer je svaka razliite
veliine. A i ruke su kod svakog razliitih duina pa i to treba imati na
umu i sasvim je mogue da donje razmere ne vae za vas. Zato...
... je najbolje da izvrite kalibraciju svog linog mernog instrumenta

- ake. Moda e vam u tome pomoi ova ilustracija Velikog mede sa
upisanim ugaonim rastojanjima izmeu nekih njegovih zvezda.
49
Petar V. Gruji,
Istitut za fiziku, Univerzitet
u Beogradu, Zemun
SPECIJALNI DODATAK
NAUKA U ANTICI
Prolog
Raanje, procvat i zalazak antike nauke u strogom smislu odigrali su se u periodu
uem od epohe antike civilizacije koja se protezala od Mikenskog doba do pada Zapadnog Rimskog carstva 476. Uglavnom se razlikuju dva perioda razvoja egzaktnih
nauka u irem smislu: tzv. helenski period, koji otprilike odgovara Klasinoj Grkoj i
koji poinje VI p.n.e., a zavrava se sa III p.n.e., kada poinje helenistika epoha, koja
u nauci traje do kraja III n.e. Isto tako, ako se u drugim oblastima ljudske delatnosti
moe govoriti o grko-rimskoj kulturi, egzaktne nauke su skoro iskljuivo bile proizvod helenskog genija.
Iako je pouzdana evidencija o tome retka, uticaj starih civilizacija, pre svega Egipta
i Mesopotamije, na nastanak nauke na obalama Egejskog i Jonskog mora je nesumnjiv. Grci su direktno nasledili egipatska znanja iz medicine, geometrije i aritmetike,
dok je upliv sumersko-akadskog (vavilonskog) znanja iz astronomije i algebre na
gr cku misao, iako ne toliko oigledan, bio ne od malog znaaja, kako u klasinom,
tako i tokom helenistikog perioda. No kao i u drugim vidovima svoje kulture, Heleni
su svim ovim disciplinama dali svoj autohtoni peat i itavu naunu misao razvili u
takvom smeru i do takvog stepena, da se moe smatrati da je Helada bila kolevka
nauke u modernom smislu.
50
Uz svu ogradu da je nae poznavanje antike civilizacije

svakako mnogo potpunije i adekvatnije nego znanje o starim
kulturama Egipta i Sumera, iji su apogeji bili vremenski isto
toliko udaljeni od klasine Helade kao to je ova od nas danas, vrsta revolucije koju je izveo grki duh u nauci najbolje
se ogleda u promeni odnosa koji se imao prema znanju kao
takvom i motivima njegovog sticanja. Za prehelenske civilizacije, ukljuujui tu i one koje su se razvijale na Istoku,
nezavisno od Egipatske i Mesopotamske i koje e ovaj razvoj
nastaviti za vreme i nakon evropske antike, znanje o svetu
oko sebe koja su po svojem sadraju i vanosti prevazilazila domen svakodnevnog iskustva obinog oveka, imala su
magijsko-religiozno-praktian karakter, pri emu se moe
govoriti o evoluciji motivacije za sticanjem znanja otprilike
ovakvim vremenskim redosledom. Sve ove tri komponente
bile su prisutne u prvoj fazi grke naune revolucije, kako se
to moe videti kod Pitagorejaca, pa i kod Platona. Utilitaristika koncepcija sticanja i razvijanja apstraktnog znanja, koliko god da je stimulisala pojedince ili specijalne grupe (kao
to su bile, na primer svetenike kaste) da se bave naunim
istraivanjima, bila je istovremeno i ograniavajui faktor.
Tek je kod grkog intelekta znanje postalo samo sebi cilj,
dobilo vrednost po sebi - Hegelovim jezikom nauka je postala svesna same sebe. Ova usredsreenost helenskog duha
na naunu istinu kao na samosvojnu vrednost doprinela je
dotle nevienom rastu teorijskog znanja, apstraktnog i nezainteresovanog. S druge strane, praktine koristi koje su,
makar na veoma posredan nain, proisticale iz ovakvog apstraktnog znanja, bile su garancija da se nije radilo o pukoj
intelektualnoj igri, ve o napretku u racionalnom poimanju realnog sveta. Ova meuigra apstraktnog i realnog, nezainteresovanog i aplikativnog, imala je u nekim naukama
odluujui znaaj. No grki afinitet prema apstraktnom bio
je toliko snaan, da je to dalo peat itavoj helenskoj epohi.
Ova karakteristika helenskog duha bie utoliko upadljivija u
kontrastu sa kasnohelenistikim, rimskim razdobljem, koji
je bio karakterisan predominantno utilitaristikom duhovnom atmosferom.
Predhelenska nauna znanja bila su, ak i unutar jedne
ue discipline, vie skup pojedinanih, esto sjajnih, intelektualnih dostignua, nego deo nekog koherentnog naunog
sistema, koji uoene partikularne istine povezuje u iru
logiko-metodoloku celinu. Ta nauka je bila empirijska, u
najboljem sluaju induktivna. Helenski duh uveo je u naunu
misao dva bitna elementa, koja su od skupa partikularnih
istina stvorila nauku u dana snjem smislu: problem realnosti bia (ontoloki aspekt) i zahtev za demonstriranje istinitosti tvrenja (dokaz) svoenjem pojedina cnog na opte,
tj. pozivanjem na principe (deduktivni aspekt). Ovim se
znanju daje nova dimenzija, koja omoguava konstituisanje
nauke kao takve, sa svojom univerzalnom metodologijom.
Za grkog matematiara nije vie bilo dovoljno da je neto istinito u smislu evidentno, on je morao da demonstrira
zato je to tako. Ova eksplikativna komponenta nauke pred-
stavljae otada kamen mea izmeu nje i religije, pa u velikoj meri i filosofije.
Nisu sve istraivake aktivnosti bile u podjednakoj meri
podvrgnute ovom uterivanju strogosti u njihov opus, niti je
neka pojedinana disciplina poprimila ve na poetku sve
ove metodoloke odlike. Dok je matematika, budui paradigma egzaktne nauke, postala egzaktna disciplina u najstroem smislu rei ve u okviru pitagorejske kole, dotle
je medicina, verovatno najstarija vetina hommo sapiensa,
ostala gotovo celim periodom empirijska nauka, sve do Galena.
Kao to je filosofska misao Antike iznikla iz mitolo
sko-religioznih predstava, tako je i nauka u ranoj fazi helenskog perioda bila vie nusprodukt filosofiranja nego
autentina, distinktna grana intelektualne aktivnosti. Ovaj
razvoj od slobodnog razmiljanja do koncipiranja jedne
naune discipline moe se uoiti i u evoluciji odnosa prema
prirodi neive materije, tj. fizike, koje poinje apstraktnim
umovanjem o moguem praelementu, odnosno primordijalnom principu (Aristitelov arh'e), da bi u helenistikom
periodu zavrilo sa distinktnim, pozitivnim nau cnim disciplinama, kao to je Arhimedova hidrostatika. Slina situacija je kod matematike - od misticizma pitagorejaca, do
"sholastike" Euklida i pragmatinosti Arhimeda i Ptolomeja. To to je problem arch'e ostao i dalje u domenu filosofije
(kao to je to umnogome i danas) vie govori o naivnom
optimizmu predsokratovaca, nego o promaaju helenskog
apstraktnog duha.
Prostorno-geografski, uspon antike nauke kretao se
"Hegelovim putem", od Istoka prema Zapadu, zahvatajui
tako do kraja helenisti ckog perioda ceo Egejsko-Jonski
basen, da bi se kasnije u Srednjem veku proirio na itavo
Sredozemno more. Prva autentina imena gr cke nauke
javljaju se na Jonskoj (maloazijskoj) obali, u Miletu, Efesu,
Smirni itd, kao posledica uticaja susednih starijih civilizacija, pre svega Fenikije. Ovaj uticaj iri se dalje, najee migracijom (kao Pitagora) prema Junoj Italiji. Na tom putu
od Anaksimandra do Arhimeda grka nauka nije prevalila
samo hiljade stadija, ve je prola sve faze od spekulativnog
filosofiranja do pozitivne nauke. Globalno gledajui, ova
evolucija ostavila je svoj peat antikim epohama: dok je
helenska bila dominirana filosofijom, helenistika je znaila apogej iste nauke, da bi kasni rimski period bio svedok
visoke civilizacije bazirane na dru stvenim naukama i tehnici. Ovo globalno pomeranje teita od apstraktnog ka
konkretnom kao da je bilo u paradoksalnoj suprotnosti sa
prirodom razvoja u nekim posebnim naukama, kao to je
bila medicina ili hemija.
Helenski period
Doba helenske nauke poelo je sa Talesom, zaetnikom
tzv. Miletske kole, a zavrava se Licejom i prvim Aristotelovim u cenicima, kao to je bio Teofrast. Ovaj period
51
bio je svedok pre svega snanog razvitka spekulativne misli,

koja je kulminirala u Platonovim i Aristotelovim filosofskim
sistemima. Filosofska istra zivanja tog doba od dvostruke
su vanosti za razvitak nauke. Pre svega, neke naune discipline pojavile su se prvo kao integralni deo filosofije i tek
kasnije su se odvojile od svoje matice. Takav je bio sluaj sa
fizikom. Osim toga, filosofska istraivanja o "sutini stvari"
nisu mogla a da ne daju i karakteru pozitivne nauke jedan
bitno nov elemenat - ontoloki: cilj istraivanja nije samo
nalaenje zakonitosti kojima se mogu predvideti osobine
i pojave, ve i aprehencija samog bia. Upravo ovi zahtevi
su rezultirali u stvaranju hijerarhijske strukture nauke: od
pravila, preko zakona, do prvih principa. Motiv naunog
istraivanja, makar samo kao idealni cilj, postaje svoenje
na jedno, traenje krajnjih principa. Ova eksplikativno - ontoloka crta grke nauke, koja je zalazila iza fenomenalnog,
ostae kao trajna karakteristika evropske naune misli.
Kao eksplicitna manifestacija osamostavljivanja nauke
javlja se proces njene institucionalizacije. Ako je pojava
sofista kao putujuih filosofa-oratora znaila profesionalno
korienje "mudrosti", "kole" koje su se obrazovale oko istaknutih mislilaca bile su jezgra slobodnog nauavanja, koja
e na kraju prerasti u svojevrsne universitete, kakvi su bili
Akademija, a naroito Licej. Ove kole bile su otvorene i
javne. Uenja koja su na njima propagirana bila su predmet
interesovanja i kritike drugih savremenika kao i potonjih
filosofsko-naunih centara. Uenici su esto menjali kole,
ostajali u njima kao novi uitelji - rukovodioci, osnivali
nove, esto konkurentske (u ideolokom smislu) itd. Nauka je, drugim reima, postala javna intelektualna aktivnost,
ime je u nju ivedena kompetitivnost, ona crta helenskog
drutva koja je, verovatno, najvie odgovorna za onaj istorijski fenomen koji se zove "Grko udo". Iako jo nije bilo
biblioteka, ni javnih glasila, nauni spisi su se mogli nabaviti, makar i kupovinom. No sa izuzetkom hipokratskog i aristotelovskog korpusa, ostalo je vrlo malo autentinih podataka iz nauke ovog perioda. Sloboda nauavanja nije bila
apsolutna, bar ne u pogledu onih disciplina koje su se ticale
ideoloko-religioznih osnova drave-polisa. No zabrinutost
drave za mogue nepoeljne posledice ekstremnih nauavanja, kojima se potkopavala, npr. religiozna svest graana,
ticala se nau cne aktivnosti samo utoliko, to su istaknuti
naunici obino bili i filosofi. Primer netolerantnosti, kakvu
je, prema tradiciji, ispoljilo stanovnitvo Krotona prema
Pitagorejcima (koji, sa svoje strane, izgleda nisu bili uzor
umerenosti), ponovie se, mutatis mutandis, dve hiljade
godina kasnije u sluaju . Bruna, ija je ikonoklasinost
kompromitovala u oima crkve njegovo areligiozno uenje
o mnotvu svetova. No veu opasnost po pitagorejsku kolu bio je njihov sopstveni pronalazak iracionalne veliine,
odnosno iracionalnog broja, koji je pretio da iznutra srui
njihovu centralnu dogmu, zasnovanu na ideji celog broja.
To sto je unutar ove ideologije "iracionalni uljez" preiveo
govori o intelektualnoj irini grkog genija, koja e u obliku
52
Aristotelovog komentara svog odnosa prema nauci voljenog

uitelja postati paradigma slobode duha.
Helenski period je bio svedok univerzalizma duha,
inkarniranog u pojedincima, fenomenu koji se vie nee
ponoviti na tako velikoj skali u istoriji civilizacije. Pored
opteg, dotada nevienog uzleta ljudske misli u staroj Heladi, ova plima univerzalnosti prirodni je rezultat u istorijskoj etapi konstituisanja filosofije i nauke kao samosvojnih
i samosvesnih intelektualnih aktivnosti. Opti rast znanja
u grkom svetu, praen intenzivnom komunikativnou,
pruao je mogunost i motivaciju za sveobuhvatnost, a s
druge strane taj fond znanja nee biti toliko veliki da se ne
moe usvojiti. Antika e tako dati Talesa, Eudoksa, Aristotela, Arhimeda, Eratostema, Demokrita, Hipokrata, Platona,
Posejdonija, Galena i dr. Ako se irina interesa kod nekih
objanjava praktinim potrebama, budui da su stajali na
elu privatnih sveuili sta, nae divljenje multidisciplinarnom aktivnou drugih vi se je stvar savremene specijalizacije, koja je u klasinom periodu bila tek nagovetena.
Osim toga, prehelenistika nauka bila je neto drugojaije
razdvojena po disciplinama i stari nazivi cesto prekrivaju
vie oblasti prema savremenoj podeli, kakav je sluaj, na pr
sa Aristotelovom "Meteorologijom", u kojoj se, ina ce ovaj
termin sree po prvi put.
Nae poznavanje naune misli ovog perioda nepotpuno
je i najveim delom potie iz druge ruke, preko Platona,
Aristotela, Teofrasta i doksografa uopte. Izuzetak ine dva
opusa koja su skoro potpuno sauvana i koja svojom monumentalnou stoje kao masivni antiki hramovi: Hipokratski korpus i Aristotelov opus iz prirodne filosofije, koja zajedno sa Teofrastovim spisima iz botanike predstavlja upravo
konstituisanje biologije kao egzaktne nauke.
Shvaena kao nauka a ne kao vetina, medicina je bila
najstarija istraivaka disciplina starih Grka, koja je vukla
tradiciju iz predhomerovskog herojskog doba. Homerovog
udotvornog lekara pod Trojom, Asklepija (Eskulapa) kasnije generacije proglasie za boga medicine i u helenskoj epohi bie podignuta brojna leilita - asklepioni irom Grke,
od kojih su najpoznatija bila ona u Epidauru i Pergamu.
Metode isceljivanja u ovim "svetim mestima" nisu, meutim imale mnogo zajednikog sa pozitivnom medicinskom
naukom. Potpuno odvojeno od ovog zakasnelog eha preistorijske magije, kojoj se meutim ne mogu odrei izvesni
uspesi u primeni metoda (auto)sugestije, kombinovanim sa
nekom vrstom banjske terapije, razvile su se prave medicinske kole, od kojih su najpoznatije bile one na Kosu i Knidu.
injenica da su obe nazivane i asklepijadskim upuuje na
njihovo mogue poreklo iz Homerovog sveta. Organizacija istraivanja u ovim centrima, kao i visok nivo njihove
metodologije, ine ove medicinske ustanove pandanima
modernih medicinskih fakulteta. Starija Knidska kola bila
je vie empirijskog karaktera, iako je u spisima oigledan
napor da se preciziraju uzroci bolesti. Teorijska misao ove
kole, meutim, daleko je zaostajala za praktinim rezul-
tatima, koji su ostajali van doma saja eskplikativne snage

knidskih medicinara. kola Kosa, okupljena oko Hipokrata,
dala je veliki doprinos razvitku medicinske nauke strogim
zahtevima u metodologiji posmatranja i ispitivanja bolesti.
Iako je pokazivala eksplicitnu odbojnost prema spekulativnom, nauna misao Hipokratove kole zahtevala je studiozno razmiljanje nad injenicama, to je itavoj koli davalo
racionalistiki karakter. Prilaz medicinskim problemima otkrivao je tenju za univerzalnou, ukljuivanjem biologije,
psihologije, fizi cke geografije, sociologije, astronomije i dr.
Nauni duh gajen na Kosu provejava u njihovim spisima,
koji se odlikuju snanim kriti ckim duhom, kako prema
tuim, tako i svojim sopstvenim rezultatima i tvrenjima.
Kompletirana sa njihovim visokim zahtevima lekarskoj etici, Hipokratova medicinska doktrina umnogome je zadrala
svoju vrednost i danas.
Iako nije mnogo poznat domet uloge samog Hipokrata
medicinskoj misli Kosa, uloga koja pomalo kao da potsea
na onu Pitagorinu meu njegovim uenicima i sledbenicima, on je nesumnjivo velik. Izmeu ostalog, ovaj savremenik Platona prvi nam je ostavio u naslee pojmove unutranjeg ula i podsvesti.
Presokratovska epoha podarila je klasinom periodu
znanje o sfernom obliku Zemlje i nebeskih tela, kao i ideju o koncentrinim sferama na kojima su fiksirane zvezde,
sa kosmosom podeljenim u dve zone: nebeski i sublunarni
svet. Iako e svoj puni procvat doiveti tek u helenistikom
periodu, klasina astronomija je, naroito u teorijskim aspektima, napravila veliki napredak u odnosu na dostignua
svojih prethodnika. Razvitak astronomske nauke, meutim,
imao je u ovom periodu slinu sudbinu kao i neke druge discipline, na pr meteorologija: presokratovski period "fiziara"
dao je neke smele interpretacije astronomskih pojava, koje
su sadravale klice heliocentrinog sistema, koji e neto
kasnije Aristarh zaista i formulisati. S druge strane, Platonova metafizika slika sveta koncentrinih sfera, inspirisana
pitagorejskom koncepcijom, bie elaborirana u jedan ingeniozni geometrijsko - kinematiki model od strane Eudoksa i najzad konkretizovana kod Aristotela u pravi fizi
cki sistem. Ovaj koncept kosmosa, baziran na Zemlji kao
nepokretnom centru, zavrie u rukama Ptolomeja kao ingeniozno razraen geocentrini sistem sveta. Pobeda spekulativnih filosofskih sistema nad lucidnim parcijalnim observacijama znaie vladavinu heliocentrine zablude sve do
Kopernika.
Iako esencijalno filosofskog karaktera, teorijske spekulacije o strukturi i nastanku Kosmosa, kao legitimni nastavak
mitolokih predstava, po svojim metodolokim karakteristikama spadaju u domen naunog umovanja. Modeli stvaranja i evolucije vasione obogatili su fond naih kategorija
pojmovima kao to su: haos, stvaranje (geneza), evolucija,
totalni prostor, globalno (svetsko) vreme i dr. Iako nisu
dali definitivna reenja (mi ih ni danas nemamo), samim
postavljanjem problema porekla svemira i njegove sudbine,
Heleni su svetu oko sebe, shvaenog u svom totalitetu, dali

status naunog objekta, i time povukli crtu izmeu ezoterinih religioznih predstava i javne, slobodne razmene ideja
o krajnjim metafizikim problemima postanka i opstanka.
Ovaj novi karakter kosmologije nije mogla ozbiljnije da
uzdrma ni uvoenje nekih antropolokih predstava, kakve
e prezentirati na pr Platon u "Timaju" svojim Demijurgom,
ili pozivanjem na apstraktnog Prvog Pokretaa kod Aristotela. Za razliku od nekih drugih naroda koji su brzo kanonizivali svoju mitologiju, Grci e stvarati Svet itavo vreme i
svako za sebe, to je s jedne strane bio izraz njihove slobode
izra zavanja, a s druge neobavezujue spekulativnosti.
Uticaj filosofski nastrojenog grkog duha na karakter
pojedinih intermedijarnih disciplina najbolje se ilustruje
u sluaju matematike, koja je prva postala "ista nauka",
najvie zahvaljujui insistiranju filosofa na metodolokoj
strogosti i ontolokoj kompletnosti. U tom pogledu pitagorejska kola ima pionirsku ulogu. Njoj pripada i jedno od
najveih otkria anti cke matematike (pored Pitagorine teoreme) - pronalazak iracionalnog broja. Za druga dva velika
dostignua zasluan je Eudoks: teorija proporcija i metoda
iscrpljivanja. Prva e biti osnova teorijske algebre, dok e
druga voditi direktno do infinitezimalnog rauna. Najvei
napredak, ipak, napravila je geometrija, kako e se videti
iz Euklidovog opusa. Reenje problema trisekcije ugla spada, takoe, u ovaj period, kao i dobar deo teorije konusnih
preseka.
Najmanji napredak napravljen je u pogledu fizike i hemije, u strogom smisu rei. Ako se apstrahuju filosofske spekulacije "fiziara", najvrednije dostignue predsokratovskog
perioda bila je atomska hipoteza Leukipa i Demokrita. No
ona je bila tako daleko i izvan dosega "pozitivne nauke" te
epohe, da je trebalo ekati skoro dva i po milenijuma da
atomi "ugledaju svetlost dana". Aristotelova "Fizika" ostala
je na nivou "filosofije prirode" u modernom smislu najvie
stoga to nije uspela da odgovori na fundamentalno pitanje dinamike - uzrok kretanja materijalnih tela. Iako bazirana na pogrenoj koncepciji mehanizma vienja, optika je
doekala helenistiki period u prilino razvijenom vidu.
Sa svoje strane, pak, hemija nije bila ni konstituisana kao
posebna disciplina, iako (ili ba zato sto) je spekulisanje
sa osnovnim elementima i njihovom meusobnom pretvaranju bilo nezaobilazni deo filosofskih sistema gotovo svih
presokratovaca. Uprkos ovome ni u jednoj drugoj klasinoj
disciplini nije teorijska misao bila toliko inferiorna praktinom znanju. Sli cno vai i za mineralogiju i meteorologiju (u dananjem smislu).
Najznaajniji doprinos akustici bila je pitagorejska teorija
muzi cke lestvice, iako je muziko umee starih Grka svedoilo o visokom nivou praktine akustike.
Pored matematike i medicine biologija je napravila najvei
napredak. Ako se izuzmu spekulativni pokuaji "fiziara",
od kojih su neki imali iznenaujue visok domet, kao na pr
Empedoklova svojevrsna teorija evolucije ivog sveta, cen-
53
tralni doprinos biologiji dala je peripatetika kola. Aristotelov opus posveen zoologiji odlikuje se osobinama koje ga
ine prvim naunim delom prirodnih nauka: (i) ekspozicija
proverenih injenica, zasnovanih najveim delom na autentinoj evidenciji autora; (ii) stroga sistematizacija podataka,
prema objektivnim kriterijumima. Shodno univerzalnoj
onda snjoj tenji za svoenje na mali broj principa, Aristotel pravi najoptiju podelu prema toploti krvi ivotinja.
itava struktura, zasnovana na hijerarhijski ureenim kategorijama red, vrsta itd kao da je otelotvorila Stagiraninovu
teoriju o logikom zaklju civanju. U spisima posveenim
biljkama Teofrast je napravio korak dalje od svog uitelja, u
svojoj tenji za objektivnim i iscrpnim prikazivanjem, osloboenim ovog puta svih teleolokih primesa.
Helenistiki period
Procvat antike nauke, koji je doivela u periodu II
v.p.n.e. - III v.n.e. rezultat je s jedne strane uspona helenske nauke, koji joj je prethodio, a s druge strane nekih spoljanjih inilaca, u prvom redu politikih promena koje je
donelo Aleksandrovo osvajanje. Ako se brz razvitak nekih
disciplina prethodnog perioda mogao objasniti oslobaanjem nauke od neposredne korisnosti i njenom samosveu,
sjajni intelektualni rezultati iste nauke, vremenski omeeni
imenima Arhimeda i Galena, mogu se dobrim delom objasniti promenom njenog poloaja u drutvu. Obrazovanjem "instituta" tipa Aleksandrijske kole, nauka dobija nov
drutveni status, a bavljenje naukom postaje profesionalna
aktivnost u pravom smislu rei. Ne samo da pojedini istraivaki centri dobijaju nov karakter, ve se i njihov broj
iri, pre svega pod zaraznim uticajem aleksandrijskog primera. Nauna ia helenistikog sveta pomera se time u
prestonicu Ptolomeja I. Sotera, koji osnivanjem Muzeja i
Biblioteke okuplja intelektualnu elitu svog doba, koja e pet
vekova davati naune rezultate najvieg dometa. Atina ostaje i dalje prestonica filosofije (i retorike), ali se pojavljuje
itav niz novih centara, od kojh su neki, kao Kos i Sirakuza,
imali ve naunu tradiciju; neki centri su, pak, u pojedinim
periodima konkurisali i samoj Aleksandriji. Meu ovima
prominentno mesto zauzimaju gradovi: Pergam, Antiohija,
Pela, Smirna, Efes, Rodos i dr.
Teofrast je prvi uredio peripatetiku kolu na nain koji
podsea na moderne visoke kole, sa salom za predavanja
i bibliotekom, prostorijama za profesore i uenike i dr. Po
uzoru na ovaj "Muzej", kako je nazvan prema pitagorejskoj
tradiciji, Demetrius iz Falere izgrauje za Ptolomeja Sotera
Muzej u Aleksandriji, na mnogo veoj skali, kao i Biblioteku,
koja e u svom apogeju imati preko 700000 knjiga. Muzej
je bio koncipiran kao institut za visoke studije i sadravao
je, pored ostalog, salu za disekciju, astronomsku observatoriju, kao i zooloki vrt sa egzotinim ivotinjama. lanovi
Muzeja, kojih je bilo stotinak, izdravani su o troku drave
i sem naunih nisu imali drugih obaveza. Veina najveih
54
naunih umova toga vremena provodila je due ili krae

vreme u ovoj naunoj Meki helenistikog sveta.
Muzej je imao dva departmana, "filosofski" i "filoloki".
Ovaj drugi bavio se gramatikim naukama i zapravo je ovde
roena filologija u pravom smislu rei. Filosofija je, sa svoje strane, obuhvatala: matematiku, astronomiju, geografiju
i medicinu, mada su meditacije metafizikog karaktera ostale i dalje deo aktivnosti posveenih filosofiji prirode. Kroz
Muzej su proli, izmeu ostalih: Ktesibije, Euklid, Straton,
Eratosten, Apolonije, Hiparh, Heron, Menelaj, Ptolomej,
Diofant, Papus i Teon, kao i Arhimed. Stimulativna intelektualna atmosfera, razmena, kako ideja tako i osoblja sa
drugim centrima, kao i osloboenost od materijalnih briga, uinili su Muzej intelektualnim centrom koji je zraio
vie od pola milenijuma, diui pojedine discipline, kao astronomiju i medicinu do nesluenih visina i otvarajui nove
grane nauke, kao matemati cku geografiju i dr.
Remekdelo najveeg antikog matematikog erudite i ekspozitora Euklida, "Elementi" predstavljalo je svojom sistematizacijom svega dotadanjeg znanja matematike prirodni zavretak klasinog perioda i poetak nove helenistike
epohe, koja e dati citavu plejadu matematiara prvog ranga. "Elementi" ne samo da ostaju kao grandiozni poduhvat
enciklopedijske prezentacije jednog naunog fonda, ve e
sve do danas biti uzor svih pokuaja aksiomatizacije pojedinih naunih disciplina, po ugledu na Euklidovu geometriju, ukljuujui tu i samu filosofiju (Spinoza). Isto tako, mnoga preanja dostignua ostala su nam jedino preko ovog
dela. Ovo naroito vai za Eudoksa, koji tek zahvaljujui
modernim istraivanjima izranja kao najkreativnija figura
antike matematike uopte, a posebno algebre i analize. I
pored nekih manjkavosti u ekspoziciji materijala, "Elementi" ostaju pored Ptolomejevog "Almagesta" najdragoceniji plod Aleksandrijske kole. Sa Arhimedom, pak, nauna
misao Antike dobila je jedan drugi tip univerzalnog genija matematiko - fizikih nauka, tip koji e se u evropskoj
tradiciji reprodukovati jo samo u linostima Njutna i Gausa ("zlatni trolist" egzaktnih nauka): matematiar, fiziar,
astronom, mehaniar, Arhimed je postavio temelje dvama
fizikim oblastima: statici i hidrostatici i pripremio put za
diferencijalni i integralni raun postrenesansne Evrope.
Ovaj Sirakuanin je bio prvi prirodnjak najvieg ranga koji
je nau cnu aktivnost shvatao i realizovao u svom svojem
totalitetu. Teorijsko i eksperimentalno, formalno i utilitarno, apstraktno i aplikativno, bili su za njega samo posebni
aspekti jedne celovite stvarnosti, koju je on razotkrivao sintetikom metodologijom, koja je kreativnu intuiciju uzdigla
iznad uobiajene dihotomije induktivnog i deduktivnog.
Radovi Apolonija na algebarskoj geometriji, u prvom
redu iz oblasti teorije konusnih preseka, kao i Diofantova
algebra, predstavljaju dva druga vrhunca matematikog
grkog genija helenistike epohe. Ako se ovima dodaju doprinosi Ptolomeja, u prvom redu razvitku trigonometrije,
zatim sferna geometrija Menelaja, moe se rei da su ovim
osnove moderne matematike bile postavljene na irokim i

cvrstim temeljima.
Heron Aleksandrijski, iz I v.n.e., ostavio je veliki opus
posveen primenjenoj geometriji, geodeziji, kao i logistici (tj.
numerikom raunu), koji, pak, kao da sledi pre vavilonsku
nego grku tradiciju. Najzad, Papusovo delo "Matematika
zbirka", iz III v.n.e., puno neprocenjive dokumentacije, kao
da stavlja crtu na matematiku literaturu helenistikog perioda, omeenu na po cetku Euklidovim "Elementima".
Teorijska astronomija, iji se razvitak moe trasirati
nazad sve do Eudoksa i njegovog modela sfera, doivela je u
ovom periodu puni procvat. Helenistika epoha bila je svedok raanja dve koncepcije ustrojstva sveta - geocentrinog
i heliocentrinog sistema. To vie nisu bile geometrijsko
- metafizike konstrukcije helenskog perioda, ve pravi
fiziki modeli, iza kojih su stajale specifi cne teorije, koje
su objanjavale observirane pojave planetarnog kretanja.
Teorija Aristarha sa Samosa o Suncu kao centru zvezdane
sfere, sa Zemljom i planetama koje se okreu oko tog centra,
sa sopstvenom rotacijom naeg globusa, sadravala je sve
bitne elemente Kopernikove sheme. No trijumf e doiveti
Ptolomejev visoko elaborirani geocentrini sistem, sa svim
svojim epiciklima i ekscentricitetima. Izmeu Aristarha i
Ptolomeja, dominirajua figura javlja se Hiparh, nesumnjivo najvei astronom Antike, iji je doprinos praktinoj
astronomiji, kao i matematikoj geografiji, bio odluujui u
formiranju astronomije kao prirodne nauke. Izmeu Aristarha i Ptolomeja oseao se, takoe, jak uticaj vavilonske astronomije, poto je sam Hiparh koristio njihov observacioni
fond, ali isto tako i upliv astrologije, koja se u Mesopotamiji
pojavila u V v.p.n.e. Ptolomejeva teorija planeta predstavlja krunu grke astronomije, koja e vladati ovom disciplinom sve do Renesanse. Vekovnu tenziju nebeske mehanike
izmeu atistotelovske dogme o uniformnoj rotaciji sfera i
observiranih nebeskih pojava Ptolomej definitivno razreava u korist geocentri cne koncepcije, koja nee biti mala
potpora hrianskom pogledu na svet u sledeem milenijumu evropske kulture.
Inicirana od strane Aristotela i Dikearka, matematika
geografija e u Eratostenu, Hiparhu i Ptolomeju imati ampione, koji e od nje stvoriti pravu egzaktnu nauku. (Ako su
sva trojica briljantni primeri plodnosti aleksandrijske kole,
Eratosten je bio istovremeno njen pravi proizvod, budui istovremeno matematiar, astronom, geograf, poeta, istoriar
i lingvist). Njihovim radovima Zemlja po prvi put u istoriji
postaje, makar indirektno, objekat posmatranja i merenja.
Napredak kartografije, kao posledica razvitka projektivne
geometrije, u emu se glavnu ulogu igrali Marin iz Tira
(ortogonalna projekcija (Merkatorova)) i Ptolomej, koji je
matematikoj geografiji isto toliko snaan peat, koliko i astronomiji. Pomenimo, najzad, i doprinos Eratostena, Posejdonija, Seneke i Plinija Starijeg u spoznaji prirode plime
i oseke, kao posledice prisustva Meseca. Zajedno sa elektrinim i magnetnim fenomenima, ova pojava bie odluu-
jua za formiranje koncepcije dejstva na daljinu i pojma sile

uopte, u postrenesansnom periodu.
Ako je helenistika epoha doivela formiranje distinktnih oblasti fizikih nauka kao to su statika, optika, akustika, odlu cujui korak u razumevanju uzroka kretanja
i formulisanju kvantitativne dinamike teorije nije bio
napravljen, iako su neki istraivai bili na pragu otkrivanja
inercijalne sile i dejstva na daljinu. injenica da se glavna aktivnost na nivou fundamentalne fizike odvijala u okviru filosofskih spekulacija epikurajaca i stoika govori o degeneraciji
teorijske fizike. Centralna figura u ovoj oblasti bio je peripatetiar Straton iz Lampsaka, koji je doao do zna cajne sinteze demokritske i aristotelovske koncepcije mikrosveta. Istovremeno njegov afinitet za neposredno izuavanje fizikih
fenomena kao da je nagovetavao prodor koji e u fizikoj
nauci napraviti mnogo kasnije Galilej.
Hemija ni u ovom periodu nije uspela da izbori mesto na
stablu egzaktnih nauka. Istraivanja o pretvaranju supstanci jednih u druge uzela su, pak, poetkom epohe pomalo
neoekivani zaokret - prema istonjakom misticizmu, to
je rezultiralo u pojavi alhemije, sa snom o transmutaciji elemenata i "kamenu mudrosti" - eliksiru (od grkog xeriou
- sastojak). Alhemija, koja je u ovoj epohi imala ampione u
Bolosu i Zosimi, nastavie da ivi tokom itavog Srednjeg
veka kao surogat hemijske nauke, ba kao to je to bilo sa
astrologijom u odnosu na astronomiju.
Biologija, takoe, nije nastavila istraivanje na nivou prethodne epohe. Iako je botanika u Dioskuridu imala svog
Teofrasta, zoologija nije proizvela nita ranga Aristotelovih
biolokih spisa. Delo Plinija Starijeg u tom pogledu svedoi
o degeneraciji stvarelake misli u ovoj oblasti, iako mu se
ne moe osporiti eruditivnost. S druge strane, interes biologije prenet je sa ivotinja na oveka, pre svega radovima
Posejdonija koji je zasnovao antropologiju, a naro cito u
okviru medicinskih nauka, koje su u helenistikom periodu
doivele permanentni razvoj i najvii domet.
Kao i u matematici i astronomiji, centralnu ulogu u razvitku medicine igrala je aleksandrijska kola, kojoj su glavni
karakter dala dva medicinara: Herofil i Erasistrat, nastavljai racionalistike tradicije Kosa i empiristike kole Knida, respektivno. Pored ovih pravaca, razvijaju se, takoe, i
druge kole, kao to je metodika (hipokratske tradicije),
pneumatika, eklektika (kojoj e pripadati i Galen). Herofil
se smatra osnivaem anatomije, a Erasistrat fiziologije, kao
egzaktnih nauka. Doprinos Herofila u izuavanju nervnog
sistema, kao i Erasistrata u studiranju krvnog i respiratornog sistema, dali su snaan impuls medicinskim istraivanjima, koja su u Rimu uzela iroke razmere, naroito na praktinom planu. Tri su imena rimske epohe koja e dominirati
medicinom do pojave Galena: Rufus i Soranus iz Efesa i
Aretej iz Kapadokije, iji su doprinosi oftalmologiji, ginekologiji, kao i dijagnostici i terapeutici akutnih i hroninih
bolesti, respektivno, bili od neprocenjive vrednosti, sve do
formiranja moderne medicine.
55
Sa pojavom Galena antika medicina je doivela svoj

apogej. irinom svoga shvatanja medicinske nauke i prakse
u svom njihovom totalitetu, Galen je medicini dao karakter
celovite i dobro definisane nauke. Sledbenik Platona, Aristotela i stoiara, Galen je u svoja istraivaka razmatranja
unosio i neke metafizike elemente, kao to je aristotelovska teleologija, ali su njegovi doprinosi anatomiji, fiziologiji, patologiji i dijetetici bili epohalni sa isto naune take
gledita. Kao i itava antika medicinska kola, poevi od
Hipokrata, Galen je naglasak stavljao vie na dijetetike i
profilaktike mere, nego na samo leenje.
Osim u nekim aspektima hirurgije, okulistike i
stomatologije, medicina posle Galena doivljava pad.
Vredna pomena je samo veterinarska nauka, koja se razvija
najvie u Rimu, mada je to bila Grka koja je dala zna ajan
doprinos hipijatriji.
Etrurska i rimska nauka

Za razliku od Grka i Rimljana, etrursko shvatanje sveta oko sebe nije nikad izlazilo izvan kruga religije. Ovaj
autohtoni narod Toskane bio je prvenstveno okupiran
ne uzrocima prirodnih pojava, ve njihovim boanskim
znaenjem i posledicama po oveka. Iz ove brige da se razumeju boanski znaci i predvidi blia ili dalja budunost
proizala su, meutim, mnoga paljiva osmatranja, pre
svega astronomska i meteoroloka. Etrurska misao, kakvu je saznajemo preko posrednih rimskih svedoanstava, poto njihovo pismo nije de sifrovano, pojavljuje
se kao atavistika transmigracija haldejsko - vavilonske
koncepcije sveta, prenesene nepoznatim putem iz Mesopotamije u Toskanu. S druge strane, njihov graditeljski
talenat i visok nivo tehnikog znanja uopte, kao i zavidan nivo medicinske ve stine, nisu mogli ostati bez uticaja na rimsku civilizaciju, koja ih je u izvesnom pogledu
nasledila.
Doprinos rimske civilizacije naunoj misli antike bio
je jedva ne sto vei od etrurskog. ak i u delima visoke
naune vrednosti, kao to su neki spisi Seneke, zatim
Plinija Starijeg, Lukrecija Kara i dr, gotovo da se ne mogu
nai znaajniji elementi originanog doprinosa. Rimska
kultura je u tom pogledu ostala u senci grke nauke. Kao
i u umetnosti, najznaajniji doprinos rimske civilizacije
svetskoj nauci bila je, makar fragmentarna, reproduktivna dokumentacija helenskih dostignua. Interes Rimljana
za nauku bio je prevashodno utilitaristiki, kao uostalom
i u religiji, i osim drutvenih nauka, kao to su pravne, istorijske, lingvistike i vojne, rimska misao ostaje kompilatorska i ekspozitorska. S druge strane, tehnike inovacije, a pre svega impresivni tehniki poduhvati, govore o
izrazitoj sklonosti ka praktinom i evidentnom. U svakom sluaju, dela Kara, Plinija, Vitruvija i dr imala su nesumnjivo veliki uticaj na srednjevekovnu kulturu Evrope.
56
Degeneracija i nestanak antike nauke

Antika nauka delila je optu sudbinu grko - rimske civilizacije i nestala sa padom Zapadnog Rimskog carstva. No
znaci njene dekadencije pojavili su se mnogo pre nego to
su se prvi varvarski narodi ustremili na Rimsku Imperiju.
Isti istorijski preokret kakva su bila Aleksandrova osvajanja afro - azijskih civilizacija, znaio je poetak kraja nauke,
uprkos procvatu naune aktivnosti koju je inicirao. Uticaj
koji je helenski svet trpeo od mnogo starijih kultura Istoka
nije mogao a da ne akumulira postepeno one elemente istonjakog misticizma i iracionalizma, koji su u zapadnom
delu Rimske imperije bili skoro potpuno prevazieni. Taj
uticaj pojavio se prvo u okviru religije, da bi kulminirao u
nastanku kvazinaunih discplina, kakve su bile astrologija i
alhemija, koje su racionalnom duhu grko - rimskog sveta
ponudile univerzalna mistina reenja, koja su bar po intencijama dosezala do kraja puta kojim je sporo ila nauna
misao. Bilo neposrednim uno senjem, bilo kalemljenjem
na autohtone doktrine, kao to je platonska, mistino - religiozna plima pretvorila se u judeo - gnostiki talas hrianske dogme, koji je za par vekova potpuno potopio Rimsku
Imperiju. Nauka se nala u okruenju raznih verovanja, koja
su se nametala ne intelektualnom borbom, ve "prosvetljenjem". Iako je hrianska crkva u znatnoj meri promenila svoj
odbojni stav prema helenskoj kulturi i ak prihvatila, mutatis mutandis, neke rezultate antike nauke, idejna osnova
itave naune misli bila je iscrpena novom ideologijom, baziranom na credo, a ne na episteme.
Kada su varvarske najezde, pre svega germanskih naroda, sruile tronu zgradu Rimske Zapadne imperije, grka
nauka nije ve vie bila ivi organizam, ve samo kompilatorsko - epigonska skola. ak ni organizovani napor u IV
v.n.e. pod Konstantinom i Teodosijem, da se udahne ivot
u nauku starih nije bio nita vi se od podupiranja mrtvog
stabla. To stablo se sruilo na Zapadu zajedno sa Rimom.
Opte karakteristike antike nauke

Opta crta helenskog duha - tenja za univerzalnou
- dala je peat grkoj nauci. Ova tenja je najuoljivija
u fazi presokratovske helenske epohe, kada su "Fiziari"
koncipirali svako za sebe manje - vie sveobuhvatne filosofske sisteme, makar u pone sto naivnoj formi. Afinitet
prema univerzalnom realizovao se u nauci kao tenja da se
mnotvo svede na jedinstveno, (pokuaj koji je Parmenid u
filosofiji doveo gotovo do apsurda), ali je za nauku znaio
pojavu deduktivnog metoda, koji je Aristotel razradio u
svojim logikim spisima, a Euklid otelotvorio u "Elementima". Nauka postaje carstvo funkcionalno korelisanih istina,
koja svaka ima te zinu prema mestu na hijerarhijskoj lestvici - pojavljuje se unutarnja struktura, koja omoguava da
se govori o celini. Uvoenjem hipoteze, odnosno postulata,
nauna metodologija dobija mogunost formulisanja nauke
koja transcendira samu stvarnost - nauna disciplina sada

moe biti entitet po sebi, bez pozivanja na iskustvo, kako e
to da se shvati formulisanjem prve neeuklidske geometrije,
na pr. Na taj nain nauka postaje autonomna, ali istovremeno i javna intelektualna aktivnost, jer se moe prihvatiti
ili kritikovati. Spisi naunog sadraja cirkulisali su slobodno
- nauna komunikacija nije vie bila samo predaja znanja s
generacije na generaciju unutar zatvorenog kruga. Od mistinog pitagorejskog ezoterinog drutva do aleksandrijske
biblioteke i sistema "studijskih boravaka" nauka se konstituie u slobodnu aktivnost, sa rezultatima koji dobijaju
"trinu vrednost". Istovremeno, anti cki svet jo uvek je
zadrao mnoge elemente praistorijske iracionalnosti i mistike, koje su se esto sretale u istim li cnostima, autorima
sjajnih naunih dostignua, od ega nije bio imun ni jedan
Aristotel, Ptolomej ili Galen. Ta crta mistinog i iracionalnog ostae u evropskoj kulturi, preko Njutna i Lajbnica, sve
do danas.
Antika kao naslednik i progenitor

Uticaj istonjakih naunih znanja na pojavu i razvitak
gr cke nauke bio je nesumnjiv, iako o tome imamo malo
pouzdanih podataka. Ve sama tradicija da su gotovo svi filosofi i naunici od renomea ili na "hodoae" u Egipat i/
ili Mesopotamiju, iako neproverljive u veini sluajeva, indicira respekt koji su Grci imali prema starim kulturama. I
kao to e nam veliki broj helenskih maksima stii u latiniziranom vidu, moe se pretpostaviti da su mnoga ranija
znanja, proavi kroz helenski "filter" sauvana kao plod

grkog genija. Ova otvorenost gr ckog duha za tua dostignua, s druge strane, doprinela je burnom razvitku njihove
kulture, a posebno nauke.
Uticaj koji je antika nauka imala na srednjevekovnu misao bio je viestruk. Krajem rimskog perioda javljaju se u Zapadnom carstvu prevodioci i komentatori, poput Marcianusa Kapele, koji je za obrazovanje omladine komponovao tzv
trivium (gramatika, dialektika i retorika), kao i quadrivium
(geometrija sa geografijom, aritmetika, astronomija i muzika (sa poetikom)), koji e biti uzor srednjevekovnim evropskim sholastiarima. Jo renomiranija u tom pogledu
su imena Boaca (koji je iveo odmah posle pada Rimskog
carstva) i koji je ostavio dragocene kompilacije Nikomaha,
Euklida i Ptolomeja, kao i Kosmodora, njegovog savremenika, koji je organizovao izdavanje prave antike enciklopedije.
Vizantijsko carstvo, kao legitimni naslednik antike
Grke, nastavie tradiciju negovanja naune misli, ali sa
mnogo manje uspeha. Originalni doprinos Vizantije bio je
skroman, ali se neto od ive helenske kulture zadralo u
Konstantinopolju sve do njegovog pada 1453. Kada se izvestan broj vizantijskih naunika posle ovoga sklonio na
Zapad, tanije u Italiju, iskra grkog duha koju su preneli
zapalie veliku vatru evropske i svetske Renesanse.
lanak je prethodno objavljen u knjizi Epistemoloki problemi
u nauci, 2004. Izdava: Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja.
Tales iz Mileta, 624 546
57
SPECIJALNI DODATAK
Drako Dragovi, autor vie

nauno popularnih knjiga i preko
hiljadu lanaka za web izdanje
Astronomskog magazina
RAZUMEVANJE SATELITSKOG
SISTEMA NAVIGACIJE
U svetu trenutno postoji 5 nezavisnih pozicionih sistema, ali kod

nas je najpoznatiji i veini jedini dostupan ameriki GPS. Kao on
radi? Koliko je precizan? Tema je vrlo ozbiljna i sloena, pa u probati najprostije to mogu da objasnim osnovne principe.
58
ai preci su morali da preduzimaju prilino ekstremne mere da se ne bi izgubili u prirodi. Podizali su monumentalne putokaze, marljivo iscrtavali detaljne
mape i uili da itaju zvezde na nonom nebu.
Stvari su danas mnogo, mnogo lake. Za manje od 100 dolara, moemo da kupimo
depni spravicu koja moe u svakom momentu da nam kae gde se tano nalazimo
na Zemlji. Dokle god imamo GPS (ili neki drugi) prijemnik sa sobom i isto nebo nad
sobom neemo vie moi da se izgubimo.
U ovom tekstu pokuau da objasnim kako ove zgodne spravice izvode ove zapanjujue trikove. Kao to emo videti, satelitski sistem navigacije predstavlja sveobuhvatan, skup i tehniki genijalan izum, ali osnovni koncept u radu je prilino prosti i
logian.
59
ISTORIJAT
GPS
Primorani da u vojnoj trci ne zaostaju za Amerikom, i

Sovjeti su samo koju godinu kasnije i sami zapoeli razvoj
sopstvenog sistema za satelitsku navigaciju, .
Zvanino, Centralni komitet i Savez ministara SSSRa su
1976. izdali ukaz po kome su zapoeti radovi na projektu
koji se iskustvima znatno oslanjao na ve postojei sovjetski sistem (11617) 4. Prva letna testiranja novog
navigacionog sistema zapoeta su 12. oktobra 1982. lansiranjem prvog satelita tipa i dve makete. Jedanaest
godina kasnije (1993.) sistem je zvanino puten u eksploataciju broj orbitnih ravni je sa 2 povean na 3, a broj
satelita je zadran na 24. Od 1982. pa do kraja 1998. na orbitu je ukopno lansirano ak 74 satelita i 8 maketa.
Do tog trenutka, na sistem je potroeno oko $2,5 milijardi.
Raspad SSSRa znaio je propast i ovakvih sistema (tu je
uticalo i nedovoljno finansiranje i kratak radni vek satelita
i ), pa je 2001. godine broj aktivnih satelita pao na samo 6.
Vladimir Putim to nije dozvolio, te je za dve godine u 6 lansiranja raketa poslao u orbitu ukupno 18 satelita, tako da je
do kraja 2009. u mrei opet bilo 24 satelita.
Do danas, taj broj varira, ali struni planovi i budet Ruske
federacije predviaju da e do 2020. godine biti lansirano
jo 15 satelita tipa - 5 i 22 tipa -K 6.
Oekuje se da e tada preciznost lociranja predajnika pasti
na ispod 0,6 metara.
GPS (Global Positioning System) se delom bazira na

starim zemaljskim radionavigacionim sistemima, kao to
su bili LORAN i Decca Navigator, razvijenim jo poetkom
etrdesetih godina prolog veka i korienim tokom Drugog svetskog rata. Ipak, glavni impuls razvoju su dali Sovjeti,
kada su krajem pedesetih lansirali prvi vetaki satelit oko
Zemlje. Ameriki naunici, pod rukovodstvom dr Richarda
Kershnera, pratili su signal koji je isputao sovjetski satelit
i zakljuili da zahvaljujui Dopplerovom efektu frekvencija prijemnog signala raste prilikom pribliavanja satelita a
pada kada se ovaj udaljava. Sr otkria krila se u tome, to
ako su nam poznate nae precizne koordinate na Zemlji,
onda moemo izraunati poloaj i brzinu satelita, i suprotno: ako znamo taan poloaj satelita moemo odrediti sopstvenu brzinu i koordinate.
Amerikanci su ideju konano realizovali 20 godina kasnije. U maju 1973. godine Pentagon je inicirao program DNSS
(Defense Navigation Satellite System), ali je ve krajem iste
godine preimenovan u Navstar-GPS (Navigation System
Using Timing and Ranging). Da ne bi bilo meanja sa istoimenim satelitina, sistem je neto kasnije postao poznat
pod skraenim prostim nazivom GPS. Prvi probni satelit
lansiran je u orbitu 14. jula 1974. godine, a poslednji od 24
satelita, neophodna za potpunu pokrivenost nae planete,
lansiran je 1993. Tako fornirana mrea odmah je poela da
prua usluge armiji 1 . U toj fazi, sistem je kotao oko 5 milijardi tadanjih dolara (dananjih oko $9 mld.). Pomou novog satelitskog sistema bilo je mogue tano navoditi rakete
na nepokretne, a zatim i na pokretne objekte u vazduhu i
na zemlji.
Prvobitno, GPS je razraivan prvenstveno kao isti vojni
projekat, ali jedan dogaaj je sve to promenio. Naime, prvog
septembra 1983. na putu iz Njujorka ka Seulu korejski putniki avion Boeing 747 je nehotino (navodno) povredio
sovjetski vazduni prostor, i to ba iznad jedne od najveih
sovjetskih pomorskih baza na ostrvu Sahalin. Sovjetski supersonini dvomotorni presreta -15 (Flagon)
je ispalio projektil tipa Ka -8 2 i oborio avion
sa svih 269 putnika putnika i lanova posade 3 (i jednim
kongresmenom). Zvanino, razlog za skretanje aviona bila
je loa navigacija, te je ameriki predsednik R. Regan izdao
direktivu da se GPS sistem pusti u javnu upotrebu, kao opte
dobro, sa ciljem da ne dopusti da se sline tragedije ponove
samo zbog loe navigacije. Naravno, za razliku od vojnog,
preciznost sistema za civilnu upotrebu smanjena je uvoenjem specijalnog algoritma.
Danas, svaki GPS satelit nosi detektore za nuklearne detonacije, koji se satoje od optikih senzora (Y-senzori), rendgenskih senzora, dozimetara, i elektromagnetnih senzora
(W-senzori), inei tako deo amerikog sistema za nuklearne detonacije.
60
O KAKVOM SISTEMU SE RADI?

Uopteno, satelitski navigacioni sistem, ili Sat Nav sistem,
predstavlja zapravo vrlo sloeni elektronskotehniki
sistem, koji se sastoji od uzejamno povezane zemaljske i
kosmike opreme, dizajnirane tako da omoguavaju malim
elektronskim prijemnicima vrlo precizno (unutar par metara) odreivanje njihove lokacije (geografske duine, irine
i visine) i tanog vremena, kao i parametara kretanja (brzine,
pravca kretanja, itd.) svih zemaljskih, vodenih i vazdunih
objekata opremljenih dotinim prijemnicima. Satelitski sistem koji ima globalnu pokrivenost moemo nazvati
globalnim navigacionim satelitskim sistemom (GNSS).
OSNOVNI ELEMENTI
Glavni elementi satelitskog sistema navigacije su sledei:
Orbitna mrea, koju ini grupa satelita (2030), i koji
odailju specijalne radiosignale;
Zemaljski sistem upravljanja i kontrole (zemaljski segment), ukljuujui blokove za merenje tekueg poloaja
satelita i prenosu na njih dobijenih informacija radi korigovanja parametara orbita;
Aparatura korisnika satelitskih sistema navigacije
(satelitski navigatori, odn. prijemnici, ili risiveri), koji
slue za odreivanje koordinata;
Prema potrebi: zemaljski sistem radioprijemnika, koji
omoguava znaajno poveanje preciznosti utvrenih koordinata;

Prema potrebi: informacioni radiosistemi za prenoenje
korisnikih popravki, koji omoguavaju znaajno poveanje
tanosti utvrenih koordinata.
PRINCIP RADA
Princip rada satelitskih navigacionih sistema bazira se na
merenju rastrojanja od antene na objektu (ije je koordinate
potrebno nai) do satelita, ije se lokacije znaju sa velikom
tanou. Tablice poloaja svih satelita nazivaju se almanasi 7,
i njih su duni da imaju svi sateliti pre poetka merenja. Obino prijemnik uva u memoriji almanah iz vremena poslednjeg ukljuivanja i ako nije zastareo odmah ga koristi. Svaki
satelit u svom signalu alje itav almanah 8. Na taj nain, znajui rastojanja do nekoliko drugih satelita sistema a uz pomo
uobiajenih geometrijskih konstrukcija, na osnovu almanaha
je mogue izraunati poloaj objekta u postoru.
Metod merenja rastojanja od satelita do antene prijemnika zasnovan je osnovu brzine rasprostiranja radiotalasa. Radi
realizacije mogunosti merenja vremena rasprostirujueg
radiosignala, svaki satelit navigacionog sistema odailje signale tanog vremena, koristei atomske asovnike za precizno sinhronizovanje sa sistemskim vremenom. Tokom rada
satelitskog prijemnika njegovi interni asovnici se sinhronizuju sa sistemskim vremenom (vremenom koje je zajedniko za sve satelite mree), i prilikom daljeg prijema signala
proraunava zadrku izmeu vremena odailjanja, sadravajui u samom signalu i vremena prijema signala. Raspolaui
sa ovim informacijama, navigacioni prijemnik proraunava
koordinate antene. Svi ostali parametri kretanja (brzina, kurs,
prevaljeno rastojanje, itd.) proraunava se na temelju vremena koje je objekat potroio na kretanje izmeu dve ili vie
taaka sa odreenim koordinatama.
U realnosti, rad sistema se odvija na znatno sloeniji nain.
Nabrojaemo nekoliko problema, za ije reavanje su neophodne specijalne tehnike metode:
Odsustvo atomskih asovnika u veini navigacionih prijemnika. Taj nedostatak se obino eliminie zahtevom da
se podaci dobijaju od tri (2dimenzionalna navigacija sa
poznatom visinom) ili etiri satelita (3dimenzionalna navigacija). (Prilikom postojanja signala makar sa jednog satelita
mogue je utvrditi tekue vreme sa velikom tanou.)
Nehomogenost gravitacionog polja Zemlje, to utie na
orbite satelita;
Nehomogenost atmosfere, zbog ega u nekim regionima
moe doi do menjanja brzine i pravca rasprostiranja radiotalasa;
Odbijanje signala od zemaljskih objekata, to je posebno
primetno u gradovima (tzv. urban canyons);
Nemogunost smetanja na satelite predajnika vee snage,
zbog ega je prijem njihovih signala mogu jedino pri direktnoj vidljivosti u vazduhu.
POSTOJEI SISTEMI
GPS
Amerika mrea globalnih pozicionih satelita koja pripada zapravo amerikoj vojnoj komandi, to je po miljenju
nekih zemalja u svetu ujedno i njena najvea mana. Mreu
ini do 32 satelita na prosenoj visini oko 20.200 km (srednja
orbita oko Zemlje, MEO), sa orbitama sa raziitim azimutima i nagibom. Iako se mislilo da e glavna svrha amerikog
satelitskog sistema biti vojno navoenje, uskoro je postalo
oigledno da sistem ima veliku svakodnevu namenu, te je
puten u opu upotrebu. Meutim, vojska SAD ima mogunost da menja putanje satelita radi svojih operacija i
verovatno da angauje satelit ili dva za podrku vojnih operacija u optem pijunskom cirkusu irom sveta.
GPS je poeo sa radom 1978. ali je globalno uao u upotrebu 1994. godine. Danas je to najrasprostranjeniji satelitski sistem u svetu, tako da ga i kod nas svi koriste. Sistem
je takoe poznat i pod ranijim nazivom NAVSTAR, koji
je vaio do kraja sedamdesetih godina. Danas se u mrei
nalaze sateliti etvrte generavije. Amerika je do sada za ovaj
sistem potroila koliko i za lansiranje ljudi na Mesec.
Standardna GPS mrea sadri 24 satelita u 6 orbitnih ravni sa po

4 satelita u svakoj ravni na visiini od 20.200 km i pod nagibom
od 55.
Kao i ameriki, i ruski a nekada sovjetski globalni navigacioni satelitski sistem (rus.
) nalazi se u prinadletvu Ministarstva odbrane. Prema reima nekih konstruktora njegove zemaljske opreme, ovaj sistem ima neka tehnika preimustva
nad GPSom. Nakon 1996. godine, mrea satelita se smanjivala, da bi do 2002. praktino nestala. Po nareenju V.
61
Levo: jedan od satelita sistema . Poetkom ove godine u Brazilu je montirana prva zemaljska stanica za podrku
ovog poziicionog sistema. Desno: na ramenu ruskog komandosa se vidi elemenat njegovog linog navigacionog sistema.
Putina, ponovo je u potpunosti vaspostavljena tek 2011. godine. Odlikuje je mala rasprostranjenost klijentele. Oekuje
se da bi do 2025. godine trebalo da bude preduzeta duboka
modernizacija sistema.
BEIDOU
Podsistem svetskog sistema satelitskog navigacije (SNSS)
koji Kina razvija iskljuivo za korienje na sopstvenoj teritoriji. Glavna karakteristika je mali broj satelita, koji se, za
razliku od amerikih i ruskih, nalaze na geostacionarnoj orbiti. To ne samo da znai da sistem ne zahteva veliku i skupu mreu satelita, ve i da je limiitiran samo na one delove
povrine Zemlje sa kojih su sateliti vidljivi. Sistem BeiDou,
odn. Veliki Medved, se u lokalnim sredstvima informisanja naziva Compass, pa se i u zapadnoj literaturi esto
navodi pod tim imenom.
Sada, kineski sistem pokriva prostor od Australije na jugu do

Rusije na severu, ali do 2020. pokrivae itav svet.
Od 28. decembra 2012. u orbiti oko Zemlje se nalazili 16

navigacionih satelita, od ega se prema navodima regionalno koristi samo 11.
Prema planovima, do 2012. godine eksperimentlna mrea
e pokrivati azijskotihookeanski region, a do 2020. go-
62
dine, kada koliina satelita bude poveana na 35 9, sistem

BeiDou e moi da radi i na globalnom nivou. Realizacija
ovog programa zapoeta je 2000. godine. Prvi satelit (BeiDou1A) lansiran je u orbitu 2007.
Za civilne svrhe, preciznost merenja poloaja je do 10 metara a brzine do 0,2 m/s. Kau da je vojna preciznost do 10
cm, a interesantno je da ovaj segment sistema koristi i pakistanska vojska.
GALILEO
Evropska zajednica i ESA su se marta 2002. saglasili da
zaponu sa gradnjom alternative za GPS, koji su nazvali
Pozicioni sistem Galileo. Prema tom planu, trebalo je da se
do 2010. uloi preko 3 milijarde i stvori operativna mrea
od 30 MEO satelita. Mrea je trebalo da proradi do 2014.
godine, ali do sada je lansirano samo nekoliko eksperimentalnih satelita (prvi je bio GIOVE-A, poleteo 28. decembra
2005.). Oekuje se da e Galileo biti kompatibilan sa GPS
om, tj. da e predajnici moi da kombinuju signale sa GPS
i Galileo satelita i tako poboljaju preciznost. Kako sada
stoji, sistem nee postati operativan do 2020. godine, a cena
e biti daleko vea od projektovane. Kada se to desi, glavni
operativni centri e biti u Minhenu i Fuinu u Italiji, a komandni centar e se nalaziti u Pragu.
Interesantno je da je jo 2003. Kina uloila etvrt milijarde
u razvoj evropskog sistema, s namerom da svoj navigacioni
sistem Compass koristi samo armija. Do 2006. potpisano
je ak 11 razliitih kooperativnih ugovora izmeu Kine i EU,
ali 2008. Kina se povukla iz projekta, nezadovoljna svojom
ulogom u njemu .
Galileo namerava da ponudi preciznost ispod 1 m, naspram 10 m koje nudi GPS. Ipak, budunost je mrana, jer prorauni pokazuju da bi u sledeih 15ak godina bilo potrebno preko 20 milijardi. Desno: prijemnik Whistler GPS1000 koji kota samo $34.
Poreenje orbita satelita navigacionih sistema GPS, , Galileo i Compass (srednja orbita oko Zemlje) sa orbitama Meunarodnom orbitnom stanicom, Hablovim teleskopom i mreom Iridium, Geostacionarnom orbitom, i normalnom veliinom Zemlje.
Meseeva orbita je oko 9 puta vea (po preniku i duini) od geostacionarne orbite.
63
IRNSS
Indijski navigacioni sistem koji se jo uvek nalazi u fazi
razvoja. Planirano je da se koristi jedino na teritoriji Indije. Prvi probni satelit bio je lansiran 2008. godine. Ukupan
broj satelita sistema IRNSS bie sedam. Prvi satelit iz budue
mree (IRNSS-1A) lansiran je 1. jula 2013. godine iz kosmikog centra Satish Dhawan, odakle je nedavno lansiran
i brod za Mars.
Francuski satelitski sistem za Doplerovu orbitografiju i radiopozicioniranje (Doppler Orbitography and Radio-positioning Integrated by Satellite, DORIS) pokrenula je dravna kosmika agencija CNES kao regionalni navigacioni
sistem. Trenutno postoji 6 satelita u mrei prvi (Jason 1)
je lansiran 2001, a poslednji (Saral) u februaru ove godine.
Njihovi podaci su dostupni na IDS data centrima.
QZSS
Prvobitno, japanski kvazi-zenitni satelitski sistem (QZSS)
je 2002. bio zamiljen kao vladin komercijalni sistem za
pruanje usluga mobilnoj telefoniiji i televiziji i korienje
navigacije u Japanu i susednim regionima jugoistone Azije.
Prvo lansiranje probnog satelita za QZSS izvreno je 2008.
ali je dve godine ranije vlada ve objavila da satelit nee biti
korien u komercijalne svrhe ve da e biti upotrebljen u
interesu obezbeivanja reenja navigacionih zadataka, u
prvom redu regionalnog transfera vremena 11. Prvi satelit
mree, Michibiki, lansiran je 2010. godine. Poetkom ove
godine javljeno je da je Michubishi Electronic sklopio
ugovor vredan $528 miliona da se do kraja 2017. mrea sa 3
povea na 4 satelita.
Pripreme za lansiranje IRNSS-1A (Indian Regional Navigation

Satellite System). Satelit je bio teak 1,425 kg, a kruna orbita ima
visinu od 36.000 km i nagib od 29. Sistem e davati preciznost
unutar 20 m i bie nazavistan od GPS-a i a
DORIS
Japanski satelit QZS1

njihovog navigacionog
sistema. Tri satelita lete
na visinama 32.000
40.000 km po zanimljivoj orbiti. Vek satelita
je oko 12 godina.
Predajnioci DORIS se nalaze u 5060 stanica irom sveta. Oni

odailju radiosignal koji hvata satelit u prolazu. Frekventni pomak signala nastao usled kretanja satelita koristi se za proraunavanje satelitske orbite, poloaja predajnika na Zemlji i brojnih
drugih geofizikih parametara.
64
OSNOVNE KARAKTERISTIKE NAVIGACIONIH SISTEMA
Parametri
GPS NAVSTAR
TEN GALILEO
BDS COMPASS
Broj satelita (rezerva)
24 (3)
Najmanje 24 (3)
27 (3)
30 (5)
Broj orbitnih ravni
Nema podataka
Broj satelita u orbitnoj ravni 8
Nema podataka
Tip orbite
Kruna (e=00,01)
Kruna
Kruna
Kruna
Visina orbite, km
19.130
20.183
23.224
21.500
Nagib orbite, stepeni
64,8 0,3
~ 55 (63)
56
~ 55
Period orbite prema srednjem solarnom danu
11 h 15 min 44 5 s
~11 h 58 min
14 h 4 min. i 42 s.
Nema podataka
Evolucija
po siderikom danu
17/8
17/10
17/10
Metod razdvajanja signala

satelita
Frekventni kodovi (kodovi za testiranje)
Kodovi
Frekventni kodovi
Nema podataka
L1=1575,42
L2=1227,60
L5=1176,45
E1=1575,42
E5=1191,795
E5A=1176.46
E5B=1207.14
E6=12787.75
E1=1575.42
E5=1191.795
E5A=1176.46
E5B=1207.14
12
Frekvenca noseeg radiosig- L1=1602,5625

1615.5 L2=1246,4375
nala, MHz
1256,5
E6=12787.75
Period ponavljanja koda za 1 ms

merenje daljine (ili njegovog
segmenta)
1 ms (/-)
Nema podataka
Nema podataka
Tip koda za merenje daljine
-sekventni (-kod
511 bita)
Goldov kod (/kod 1023 bita)
-sekventni
Nema podataka
Frekvenca daljinskog koda,

MHz
0,511
1,023 (/-kod)
10,23 (P,Y-kod)
1=1.023 E5=10.23
E6=5.115
Nema podataka
Brzina prenosa digitalne

informacije
50 b/s (50 GHz)
50 / (50 GHz)
25, 50, 125, 500,

100 GHz
Nema podataka
Duina superfrejma, min.
2,5
12,5
Nema podataka
Broj frejmova u superfrejmu 5
25
Nema podataka
Nema podataka
Broj linija u frejmu
Nema podataka
Nema podataka
Referentni vremenski sistem UTS (SU)
UTS (USNO)
UTS (GST)
UTS (-)
Referentni koordinatni
sistem
-90/90.2
WGS-84
ETRF-00
Nema podataka
ip efemerida
Geocentrine koordinate
difikovani Kelerovi elementi
difikovani Kelerovi elementi
Nema podataka
15
65
TEHNIKI DETALJI RADA

SISTEMA
Razmotrimo neke od osnovnih karakteristika satelitskih
navigacionih sistema koji su trenutno u opticaju GPSa i
a:
Oba sistema imaju dvojaku ulogu civilnu i vojnu,
te odailju dve vrste signala: jedan sa manjom tanou
odreivanja koordinata (~100 metara) za civilnue potrebe,
i drugi vee preciznosti (~1015 metara i manje) za potrebe rodova armije. Radi ogranienja pristupa informacijama
o tanoj navigaciji predviene su specijalne smetnje koje
je mogue aktivirati prijemom ifre odgovarajuih vojnih
slubi (amerikih za GPS, a ruskih za ). Trenutno, te blokade su skinute i precizan signal je dostupan svim
civilnim prijemnicima, ali u sluaju da vojne slube ukau
na potrebu sistemi ponovo mogu da budu blokirani (sistem
GPS je u maju 2000. godine bio iskljuen za civile, i u svakom momentu to moe ponovo).
Sateliti GPS su na visini od 20.180 km rasporeeni u 6
ravni. Sateliti (ifra , 11654) nalaze
se u 3 ravni na visini od 19.100 km. Uobiajeni broj satelita u oba sistema je 24. Mrea GPS je potpuno kompletirana u aprilu 1994. i od tada se neprestano razvija, dok je
, operativan od decembra 1995, dugo vremena
amio i degradirao. Ipak, od 2011. ruski satelitski navigacioni sistem je ponovo revitalizovan, a broj satelita je podignut na 24. Oba sistema u svakom trenutku imaju poneki
satelit u orbiti kao rezervu.
Oba sistema koriste signale na osnovu tzv. sekvenci
pseudonasuminih umova (PRN), to im pri nevelikoj
snazi odailjakih predajnika daje visoku zatitu od smetnji
i moguih upada u sistem.
U zavisnosti od namene, svaki sistem ima dve osnovne
frekvencije L1 (standardne preciznosti) i L2 (visoke preciznosti). Za GPS L1=1575,42 MHz i L2=1227,60 MHz, dok
je kod ruskog sistema stvar drugaija. koristi frekventno delenje signala, tj. svaki satelit radi na svojoj
frekvenciji, te se L1 nalazi u opsegu od 1602,56 do 1615,5
MHz a L2 od 1246,43 do 1256,53 MHz.
Svaki satelit sistema, pored osnovnih informacija,
prenosi i mnoge sekundarne, neophodne za kontinuisani
rad opreme za prijem. U tu kategoriju spadaju kompletni
almanasi svih satelita u mrei, koji se alju svakih nekoliko
minuta. Na taj nain, start svakog prijemnika moe da bude
skoro momentalan, ukoliko ve sadri aktuelni almanah
(reda jednog minuta) to se naziva toplim startom, no
moe potrajati i do 15 minuta, ako je prijemniku potrebno
da prihvati itav almanah to se naziva hladnim startom.
Potreba za hladnim startom javlja se obino pri prvom ukljuivanju prijemnika, tj. u sluaju da dugo nije korien.
Za guenje signala satelitskih navigacionih sistema upotrebljavaju se predajnici aktivnog ometanja. Rusi su prvi
jedan takav ureaj za javnu upotrebu predstavili 1997. go-
66
dine, kada je kompanija izala na poznati meunarodni aviosalon MAKC1997.
DIFERENCIJALNO MERENJE
Neki modeli satelitskih risivera omoguavaju tzv. diferencijalna merenja rastojanja izmeu dve take uz veliku tanost (reda santimetara). Za to je potrebno izmeriti poloaj navigatora u dve take u kratkom vremenskom
razdoblju. Pri tom, mada svako takvo merenje ima tanost
reda veliine 1015 metara bez zemaljskih sistema korigovanja i 1050 cm sa takvim sistemima 13, izmereno rastojanje
ima znatno manju greku, budui da se faktori koji ometaju
merenje (nepreciznost satelitskih orbita, nehomogenost atmosfere na svakom mestu, itd.) uzejamno oduzimaju. Pored
toga, postoji nekoliko sistema koji alju preciznu informaciju (diferencijalna korekcije koordinata), omoguavajui
tanost merenja koordinata prijemnika do desetak santimetara. Diferencijalne korekcije poslate bilo preko geostacionarnih satelita, bilo preko zemaljskih baznih stanica,
mogu biti ili besplatne ili da se naplauju (deifrovanje signala dostupno je samo nekom odreenom prijemniku koji
je uplatio trokove za uslugu).
Danas postoje brojni besplatni servisi kao to su ameriki WAAS (Wide Area Augmentation System), evropski
EGNOS (European Geostationary Navigation Overlay Service), japanski MSAS (Multi-functional Satellite Augmentation System), ruski (
14) i sl., zasnovanih na nekoliko satelita za prenos korekcija, koji omoguavaju visoku
preciznost odreivanja koordinati prijemnika (do 30 cm).
Po prirodi navigacionih sistema, nijedan ne moe da bude

precizniji od 5-15 metara, ali dodavanjem predajnika na
Zemlji ili u orbiti to je mogue popraviti. Sistem WAAS sadri
na teritorije SAD vie od 20 stanica sa ureajima za proraunavanje i otklanjanje greaka u merenju. U centralnoj
i zapadnoj Evropi sistem EGNOS omoguava tanost do
1-5 metara, a potrudili su se da delimino pokriva i teritoriju
Ukrajine.
Ruski telekomunikacioni geostacionarni satelit -5 je bio drugi u

seriji od 4 satelita za viefunkcionalnu
retranslaciju (). Lansiran je 2.
oktobra 2012. raketom -.
Ima teinu 950 kg i radni vek 10 godina. Visina orbite 36.786 km. Predvien je da radi kao relej u
sprezi sa niskoleteim satelitima (orbite do 2000 km), kao i sa
brodovima sa posadom, raketamanosaima i dodatnm stepenima. Ovaj satelit prima od njih informacije (telemetriju ili bilo
koju drugu) tokom leta koji je van zone vidljivosti sa teritorije
Rusije, i retranslira ih u realnom vremenu ka ruskim zemaljskim
stanicama.
KAKO RADE PRIJEMNICI?

Kad ljudi govore o GPSu, obino misle na GPS prijemnik, ili kako se esto kae risiver. Kao to smo ve rekli, GPS ini zapravo grupa od 27 satelita 15 (24 su stalno u
slubi, dok su 3 u rezervi ako se neki pokvari). Tu mreu
kontrolie i odrava jedna posebna jedinica Amerikog vojnog vazduhoplovstva (50th Space Wing) zaduena za rad
u kosmosu.
GPS sateliti se okreu po srednjim Zemljinim orbitama,
sa jednakom visinom i periodom okretanja za sve satelite.
Kruna orbita visine oko 20.200 km omoguava satelitima orbitni period od 11 asova i 58 minuta, to znai da
izvode po dva kruga oko Zemlje tokom jednog siderikog
(zvezdanog) dana (23 asa 56 minuta). Nagib njihovih ravni
(~55) takoe je jedinstven za sve satelite sistema. Jedina razlika u orbitama satelita oslikava se u longitudama uzlaznih
vorova, odn. taki u kojoj ravni orbita satelita seku ekvator: date take su udaljene jedna od druge priblino za 60.
Na taj nain, bez obzira na jednake (sem longitudi uzlanih
vorova) parametre orbita, sateliti se okreu oko Zemlje u
est razliitih orbita, po etiri u svakoj.
Mrea GPS satelita oko nae planete. Ima ih uvek najmanje

24 u funkciji.
Sistem je postao u potpunosti operativan pre 20 godine, i

vrlo brzo je imao umreena 24 satelita prve generacije.
Posao GPS prijemnika je da locira najmanje etiriod satelita, odredi udaljenost do njih, i upotrebi te informacije za
utvrivanje sopstvenog poloaja. Ta operacija se bazira na
jednostavnom matematikom principu zvanom trilateracija
16
. Trijangulacija u trodimenzionalnom prostoru moe da
bude prilino sloena, zato emo zapoeti sa objanjenjem
jednostavne dvodimenzionalne trilateracije.
2D trilateracija
Zbog ilustracija koje sam naao, u ovom primeru u koristiti imena amerikih gradova, ali svima je jasno da je princip
isti.
Elem, zamislimo na trenutak da se nalazimo na teritoriji
Sjedinjenih Drava i da smo se POTPUNO izgubili iz bilo
kog od (bez)brojnih razloga apsolutno nemamo pojma ni
priblino gde se nalazimo. Konano, nailazimo na jednog
prijateljski raspoloenog lokalca i pitamo ga: Gde se mi nalazimo? On spremno odgovara: Nalazite se na 625 milja od
Boisea u Ajdahu.
Super, to je lep i vrst putokaz, ali ne i posebno koristan za
nas. Moemo da se nalazimo bilo gde na krugu oko Boisea
koji ima prenik 625 milja, kao na prvoj slici dole.
Jedan od nelansiranih satelita GPS mree Druge generacije

na solarni pogon. Nosio je sa sobom 2 rubidijumska i 2 cezijumska atomska asovnika, i bio je teak 1.660 kg.
Prema poetnoj zamisli, sistem je osmiljen za potrebe

amerikog Ministarstva odbrane, ali danas svako ko ima
GPS ureaj, bio to SatNav, mobilni telefon ili runi GPS
ureaj, moe da prima radiosignale koje emituju sateliti.
67
Idemo dalje i pitamo drugog oveka, a on odgovara: Nalazite se na 690 milja od Mineapolisa u Minesoti. Sad ve
imamo neto. Ako kombinujemo ovu informaciju sa onom
prvom o Boiseu, dobijamo dve krunice koje se seku. Ako
smo na 625 milja od Boisea i 690 milja od Mineapolisa,
onda mora da se nalazimo na jednoj od dve presene take
(slika dole).
Ako trei namernik izjavi da se nalimo na 615 milja od Tusona u Arizoni, onda smo elimiinisali jednu od mogunosti,
zato to trea krunica see druge dve u samo jednoj taki.
Tako dobijamo precizno gde se nalazimo u Denveru, u
Koloradu (slika dole).
Isti princip funkcionie i u trodimenzionalnom prostoru

takoe, samo to se umesto krunica koriste sfere.
68
3D trilateracija
U osnovi, trodimenzionalna trilateracija njie mnogo drugaija od dvodimenzionalkne trilateracije, ali ju je malo tee
zamisliti. Moda moemo da u prethodnom primeru (sa
crvenim krunicama) zamislimo da se poluprenici proteu
u svim pravcima. Zato umesto serije krunica, imamo seriju
sferu.
Ako znamo da se nalazimo, recimo, na 20.000 kilometara od satelita A na nebu, moemo da se nalazimo bilo gde
na velikoj, zamiljenoj sferi poluprenika 20.000 km. Ako
smo u isto vreme i na 21.000 kilometara od satelita B, nova,
vea sfera e se preklopiti sa prvom sferom. Dve sfere e se
sei po savrenoj krunici. Ako znamo udaljenost do treeg
satelita, imaemo treu sferu koja e presecati pomenutu
krunicu u dve take.
Samu Zemlju moemo da posmatramo kao etvrtu sferu
samo e se jedna od dve presene take nalaziti na povrini planete, te slobodno moemo da eliminiemo onu u kosmosu. Prijemnici uobiajeno vide etiri ili vie satelita, te
tako pribavljaju preciznije informacije o visinama poboljavajui preciznost.
Da bi obavio te jednostavne proraune, GPS prijemnik
mora da zna dve stvari:
- lokaciju najmanje tri satelita iznad sebe
- udaljenost do svakog od ta tri satelita
GPS prijemnik izraunava sve te stvari analizirajui visokofrekventne radiosignale sa GPS satelita male snage.
Bolji ureaji imaju vie prijemnika, tako da u isto vreme
mogu da primaju signale sa vie satelita.
Radiotalasi su vrsta elektromagnetnog zraenja, to
znai da putuju brzinom svetlosti (u vakuumu 299.792.458
kilometara u sekundi). Prijemnik moe da izrauna koliki
put signal prevaljuje na osnovu toga koliko vremena mu je
trebalo da stigne. Kao to se vidi, stvari su veoma sloene i
pravo je udo da tako komplikovan sistem stane u obian
mobilni telefon i pomae nam da se u svakom momentu orijentiemo u prostoru.
ematski prikaz funkcionisanja trodimenzionalne trilateracije
69
70
71
Primedbe i komentari
1. Zalivski rat (1990-1991) je bio prvi konflikt u kome je GPS bio iroko korien. Sistemom je upravljao 2nd Space Wing, jedinica
Komande vojnog vazduhoplovstva. Ve sledee godine, komanda je prebaena na 50th Space Wing, i oni i danas rukovode ovim
sistemom.
2. Raketa je infracrvena, teka je neto ispod 300 kg, a ima bojevu glavu sa 40 kg eksploziva.
3. Iako je ovim obaranjem konflikt izmeu SADi SSSR dostigao najkritiniju taku jo od Kubanske krize (1962) a antisovjetsko
raspoloenje potpaljivano svuda u svetu, stvari nisu bile tako proste. Naime, Regan je tada zaotravao retoriku i javno priao da e
SAD zbrisati SSSR u prvom udaru nuklearnog napada, tako da je Andropov, tada Generalni sekretar pratije, naredio da se pokrene
Operacija RAJAN (rus. , - , tj. nuklearni raketni napad) kao odgovor na nuklearne projektile
Pershing II instalirane 4 meseca ranije u Evropi i eventualno ispaljene iz Zap. Nemake (Te rakete bi bile ispaljene sa kamiona sa
obinog puta, te bi bilo jako teko otkriti mesto lansiranja. Pored toga, projektili bi pali na Moskvu za 68 minuta, dajui Rusima malo ili nedovoljno vremena za upozorenje). Pored toga, Amerikanci su koristili svoje nuklearne nosae USS Midway i USS
Enterprise i provocirajui nadletali sovjetsku teritoriju i vojne baze, znajui da Sovjeti nemaju adekvatan odgovor. Za to vreme,
na Kurilskim ostrvima Sovjeti su vrili probna lansiranja raketa koje su trebale da predstavljaju tit protiv Amerikanaca, dok su ovi
neprestano slali pijunske avione da sa velikih visina snimaju i pijuniraju probe. U tom cilju, NATO je ba na tom mesti reio da
izvede najveu do tada vojnu vebu u tom delu sveta, Able Archer 83. Kada je pomenuti korejski avion uao u sovjetski vazduni
prostor i i pored upozorenja nastavio da leti ka Kamatki, Sovjeti su zakljuili da se radi ili o provokaciji ili o poetku prvog udara,
te su naredili bespogovorno obaranje aviona, to je i uraeno. Od Rajana se odustalo ve sledee godine, posle smrti glavnih
zagovornika, J. Andropova i Ministra odbrane D. Ustinova.
4. Bio je to prvi satelitski navigacioni sistem u SSSR, ustrojen na bazi ve postojeih satelita i . Prvi probni sateliti
novog sistema su bili lansirani 196768 godine (Ko-192 i -220). Sistem je uao u naoruanje 1976, a u sastavu je
imao 6 satelita tipa , koji su leteli na visini od oko 1.000 km. Preciznost 80-100 m. Postojala je i civilna varijanta (za trgovaku pomorsku flotu), zvana (11643), koja je zapoela s radom 1979. i imala mreu od 4 satelita
5. Od 2003. lansiraju se ovi sateliti Druge generacije, malo tei (1.415 kg) ali sa duplo veim vekom trajanja. njima je postignuta
preciznost kao i GPS, a prenose i dva dodatna civilna signala.
6. Sateliti Tree generacije, prvi put lansirani poetkom 2011. Narueno ih je 27. Jo usavreniji -2, trebalo je da budu
lansirani ove godine, ali nee do 2015.
7. Bez obzira koliko detaljni, nove informacije se alju svakih 4 sata. Inae, svaka navigaciona poruka (frejm) se sastoji od tri komponente, a almanah zauzima poslednji deo. Prva komponenta su datum i vreme, a druga su orbitne informacije (efemeridi).
8. Kompletan almanah se alje u ukupno 25 frejmova, za ta je potrebno ukupno 12,5 minuta.
9. Kinezi kau da e se 30 nalaziti na srednjoj orbiti oko Zemlje (MEO), a 5 na geostacionarnoj.
10. Samo posle pola godine od potpisivanja ugovora sa Kinezima, EU je bila pritisnuta od strane saveznika SAD da oni uu u
posao i oni u budunosti koriste evropski sistem radi uzejamne koristi i podizanja sposobnosti amerike nacionalne sigurnosti.
11. Radi se o metodu da razliite lokacije na povrini Zemlje dele zajedniko referentno vreme. Za to su potrebna tri satelita u
mrei.
12. U svojim ranijim tekstovima u kojima sam pisao o pijunskim aktivnostima velikih sila i satelitima i raketama koja su u upotrebi, podvukao sam da se vojni komunikacioni i pozicioni sateliti alju na to vie orbite ne bi li bili to nedostupniji protivsatelitskom oruju, pogotovu laserskom.
13. Sistemi diferencijalne korekcije (dopune globalnih navigacionih satelitskih sistema, engl. GNSS Augmentation) metode
za poboljavanje karakteristika rada navigacionih sistema, kao to su preciznost, pouzdanost i dostupanost, putem integracije
vanjskih podataka u procesu proraunavanja. Za poveanje preciznosti GPSa i a na povrini Zemlje ili u orbiti oko nje,
koriste se satelitski (ameriki WAAS, evropski EGNOS, ruski , ukrajinski , japanski MSAS, kineski SNAS, itd.) i zemaljski
(GBAS i GRAS) sistemi diferencijane korekcije. Satelitski sistemi obino imaju vei broj zemaljskih stanica, ije koordinate se znaju
sa velikom preciznou, dok se kod zemaljskih sistema dopunske informacije prenose putem zemaljskih radiostanica.
14. Sistem je jo u fazi ispitivanja, ali e pokrivati Evropu, Atlanski okean, Junu Ameriku i Afriku, a kasnije i Aziju, Indijski okean
i Australiju. U sastav sistema e ui 16 stanica za monitporing i 2 na Antarktiku (stanice Novolazarevskaja i Belingshauzen). U
sistemu e biti geostacionarni sateliti tipa .
15. U decembru prole godine u mrei je bilo 32 satelita, a dodatni sateliti su poveavali preciznost sistema. U svakom momentu
sa jedne take na Zemlji je bilo vidljivo 9 satelita.
16. Radi se o procesu utvrivanja poloaja neke take merenjem udaljenosti, ali korienjem krunica, sfera (lopti) i trouglova.
Suprotno procesu triangulacije, ovde u proraun nisu uzete veliine uglova.
U trodimenzionalnoj geometriji, kada znamo da taka lei na povrini tri sfere, onda centri tih sfera i njihovi prenici daju dovoljno podataka za utvrivanje mogueg poloaja te take.
72
KALENDAR 2014.
73
2014
Poetak godinjih doba 2014.
PROLEE: 20. mart 17h 57,1m
JESEN: 23. septembar 4h 29,1m
LETO: 20. jun 12h 51,2m
ZIMA: 22. decembar 0h 03,0m

Podaci prema CalSky
Pomraenja u 2014.
74
Poptupuno pomraenje Meseca: 15. april
Poptupuno pomraenje Meseca: 8. oktobar
Prstenasto pomraenje Suca: 29. april

Nee se videti iz naih krajeva
Delimino pomraenje Sunca: 23 okrobar

Nee se videti iz naih krajeva
2014
Faze Meseca za 2014.

Faze
Meseca
2014.
Januar
Nov mesec
Prva etvrt
Pun mesec
d h m
d h m
d h m
01 12:14
Zadnja etvrt
d h m
Nov mesec Prva etvrt

d h m
d h m
08 04:40
16 05:53
24 06:19
06 20:22
15 00:53
22 18:16
08 14:27
16 18:09
24 02:46
30 20:45
April
07 10:31
15 09:43
22 09:52
29 08:15
Maj
07 05:15
14 21:16
21 14:59
28 20:40
Jun
05 22:40
13 06:12
19 20:39
27 10:09
Jul
05 13:59
12 13:25
19 04:09
27 00:42
Avgust
04 02:50
10 20:10
17 14:26
25 16:13
Septembar
02 13:11
09 03:38
16 04:05
24 08:14
Oktobar
01 21:33
08 12:51
15 21:12
23 23:57
31 03:49
Novembar
06 23:23
14 16:16
22 13:33
29 11:07
Decembar
06 13:27
14 13:52
22 02:36
28 19:32
Februar
Mart
01 09:00
30 22:39
Meteorski pluskovi 2014.

Datum
Petak
Utorak
Ponedeljak
Ponedeljak
Sreda
Utorak
Sreda
Sreda
Ponedeljak
Nedelja
Ponedeljak
03
22
05
28
13
21
05
12
17
14
22
januar
april
maj
jul
avgust
oktobar
novembar
novembar
novembar
decembar
decembar
Vreme
Dogaaj
20:42
19:12
08:26
10:14
02:08
18:26
17:55
17:11
23:29
12:39
21:00
Kvadrantidi: ZHR = 120

Liridi: ZHR = 20
Eta Akvaridi: ZHR = 60
Delta Akvaridi: ZHR = 20
Perseidi: ZHR = 90
Orionidi: ZHR = 20
Juni Tauridi: ZHR = 10
Severni Tauridi: ZHR = 15
Leonid: ZHR = 15
Geminidi: ZHR = 120
Ursidi: ZHR = 10
ZHR (Zenithal Hourly Rate) je zenitna asovna frekvencija. Ona nam govori koliko meteora
moemo oekivati u toku jednog sata kada je radijant (prividan izvor meteora) u zenitu i to
pod najpovoljnijim osmatrakim uslovima u vreme "pika", tj. najvee meteorske aktivnosti.
75
2014
76
2014
77
SPECIJALNI DODATAK
Petar V. Gruji,
Istitut za fiziku, Univerzitet
u Beogradu, Zemun
HIJERAHIJSKI KOSMOS
Pojam Kosmosa odnosi se na jedno specifino stanje Svemira, gde

se pod ovim poslednjim podrazumeva sveukupnost fizike realnost koja se moe zamisliti. Na klasinom grkom znailo je ulepati, urediti (odatle kozmetika). Kosmos oznaava, dakle,
uredjen svemir. Ovde pod svemirom (vasionom, univerzumom)
oznaavaemo pojmove, a kada mislimo na na aktualni svemir
itd pisaemo Svemir, dakle mislimo na neto odredjeno, kao na
lino ime. Slino e biti i sa galaksijama. Naa galaksija je specifini
sluaj jedne opte kategorije zvezdanih sistema, Mleni Put (to je
bukvalni prevod sa grkog), u daljem Galaksija.
78
auci, i ljudskom umu opte, sve moe biti predmet izuavanja, pa i vasiona. Razume se, svemir
nije standardni objekat ispitivanja, bilo u empirijskom (ontoloki aspekt), bilo teorijskom
(epistemoloki aspekt) smislu. Najmanje iz dva razloga.
Prvo, nijedan posmatra nije u poziciji da opservira univerzum spolja, jer je i sam deo tog sistema. Drugo, svaki na
koncept (model) vasione baziran je, neizbeno, na iskustvu
sa delovima svemira. Koncept apsolutne sveobuhvatne celina moe biti samo izmiljanje modela, manje vie uspenih,
ali nikada konanih. Nita nam ne garntuje, ta vie, da pojmovi, konstrukcije, principi, zakoni itd. koje upotrebljavamo u izuavanju konanih astrofizikih objekata (sistema)
vae kao legitimni koncepti kada je re o svemiru. Razlog
zato se uopte uputamo u takva istraivanja jeste prost
mi nemamo drugog izbora. Pri tome se, ipak, pridravamo
nekih principa, tanije postulata, koji nam, barem u principu (italac primeuje ovaj zaarani termi noloki krug)
dozvoljava, makar u psiholokoj sferi, da se igramo kosmogonije. Jer koncipiranje kosmosa (pa time i Kosmosa)
jeste skriveni vid stvaranja Sveta.
Prvi princip koji nam daje nadu da neto shvatimo i
postignemo kada je re o Kosmosu, jeste pojam ravnopravnosti, tzv . Ako nemamo razloga da smatramo
drugojaije, stvari su ravnopravne pred nama. Specifina
realizacija ovog helenskog principa jeste tzv. Kopernikanski
princip, koji je, sa svoje strane, potekao iz poznatog Kopernikanskog obrta, kojim je Zemlja izmetena iz privilegovane pozicije u naem planetarnom sistemu, pa time i u naoj
mentalnoj sferi. Dakle, kao prvi korak u koncipiranju Kosmosa jeste pretpostavka da nae svemirsko okruenje, dakle
ono koje je dostupno opservaciji sa Zemlje, nije bitno drugojaije od okruenja drugih, zamiljenih posmatraa bilo
gde u Kosmosu. To je nekakva vrsta principa (postulata)
uniformnosti Kosmosa, koji se moe formulisai zahtevom
(radnom hipotezom) da su svi posmatrai u njemu ravnopravni.
Da li ovaj princip implicira neto odredjeno u pogledu
atributa Kosmosa? Da vidimo prvo koji su to atributi koji se
mogu pripisati kosmosu. Jedan je obavezan, jer se sadri u
nje govoj definiciji: kosmos mora imati strukturu, odnosno
mora biti (fiziki) sistem.
ta moemo rei o njoj, u kontekstu naeg postulata uniformnosti? Da li iz toga to svaki posmatra vidi isto moemo da zakljuimo da je Kosmos svuda isti? Da bismo odgovorili na to pitanje razmotrimo prvo neke osnovne atribute
strukture kao takve. Uvedimo prvo ko ncept homogenosti.
Neka se na sistem sastoji od elementarnih delova (estica,

atoma) u vi du identinih tapia, kao na Slici 1.
Slika 1. Uredjenost fizikih sistema (shematski)
Da bismo mogli da odredimo stepen uredjenosti Kosmosa, moramo prvo da definiemo kriterijum za uredjenost
nekog sistema. Na Slici 1 imamo objekte koji se razlikuju
po orijentaciji i mestu koje zauzimaju u ravni, tj svakom su
pridruzena dva parametra. U optem sluaju moemo imati n parmetara i razmatrati uredjenost po svakom od njih.
Na Slici 1 (a) imamo (priblinu) haotinost po parametru
orijentacije, ali vidimo grupisanost po raspodeli centara
(mase). Kaemo da je sistem nehomogen po raspodeli u
prostoru (tanije, ravni), ali homogen u pogledu raspodele
po orijentciji. Radi ilustrcije ideje ograniili smo se naravan.
Ako bi se radilo o trodimenzionom (fizikom) prostoru,
slika 1 (a) ne bi bila adekvatna za procenu raspodele ni po
jednom od dva parametra. Ona ne bi bila ak ni projekcija trodimenzionalne raspodele na ravan (papira), jer bi, na
pr. duine tapia bile razliito vidjene (od maksimalne do
takaste). Slino bi bilo i sa prostornom raspodelom, to e
se pokazati kasnije bitnim za na sluaj hijerarhijskih kosmikih struktura. Slika 1 (b) ilustruje homogenu prostornu i haotinu orijentacionu raspodelu i bliska je (ravanska)
predstava kosmikoj situaciji, kako emo videti. Slike 1 (c)
i 1 (d) razlikuju se od prethodnih po svojoj uredjenosti
po orijentaciji. Kada postoji privilegovani (preferncijani)
pravac (ili ak smer, ako bismo nae dui zamenili sa strelicama), imamo posla sa neizotropnom raspodelom. Posmatra bilo iz koje take u naoj ravni video bi razliitu sliku u
razliitim pravcima gledanja.
Vratimo se, sada na realistinu, kosmiku situaciju. Koji
kosmiki objekti odgovaraju naim tapiima? Ako je Svemir sveukupna fizika realnost, oigledno da ne mogu svi
79
njegovi konstituenti da se tretiraju ranopravno u svakoj disciplini. Atomi pripadaju fizici, zvezde astronomiji u uem
smislu ( znai zvezda na grkom). Osnovni konstituenti (mada ne i jedini) kosmologije u uem smislu jesu
galaksije, svojevrsni atomi svemirskih prostranstava. Naa
Galaksija tipian je primer (spiralne) galaksije, kako po
strukturi, tako i dimenzijama. Kada govorimo o kosmikim
strukturama imaemo u vidu samo prostornu raspodelu galaksija. Obzirom da su tipina medjusobna rastojanja za dva
reda veliine vea od (tipinih) dimenzija galaksija, nema
potrebe specificirati poloaje centra mase galaks ija. Isto
tako, znamo da ove velike zvezdane skupine rotiraju u svemirskom prostoru oko svojih osa simetrije, tako da moemo
da razlikujemo i galaktike orijentacije, pa i njihove ugaone
momente. Sve galaksije, takodje, imaju svoje (relativne)
brzine, kako u odnosu na sveukupni svemirski sistem, tako
i u odnosu na susedne galaksije. Prva klasa kretanja odnosi
se na globalno irenje Svemira, koje je danas prihvaeno kao
kosmika injenica (Hablov tok) i sastoji se u univerzalnom
medjusobnom udaljavanju galaksija. Nas ova vrsta kretanja
nee ovde posebno interesovti, to ne znai da nije vana za
kosmologiju.
Otstupajui od opteg pravila galaksije mogu da se nadju
blizu jedna drugoj, pa ak i da se sudaraju. Na Slici 2 vidimo
dve galaksije neposredno (sic) posle sudara. Sudari galaksija
mogu da znae prolazak jedne kroz drugu, kao u prikazanom sluaju. Kosmiki prostor uglavnom je prazan, ak i
unutar galaksija, i poremeaji prilikom sudara ne moraju da
bitno utiu na strukturu galaksija. Slika 2, uzgred, ilustruje
jo neke karakteristike galaktikih objekata koje smo uslovno uzeli za svemirske atome. Desna galaksija je upravna na
nau liniju vidjenja (tj. njena osa rotacije je du linije vidjenja), za razliku od leve, koja ima osu rotacije gotovo upravnu
na liniju vidjenja.
Galaksije se razlikuju po klasi (spiralne, eliptine i

nepravilne, prema Hablovoj klasifikaciji), po dimenzijama,
masi, ugaonim momentima, brzinama, itd. No kada govorimo o strukturi Kosmosa ograniiemo se gotovo iskljuivo na raspodelu u svemirskom (fizikom) trodimenzionalnom prostoru. U nekoj buduoj kosmologiji i drugi
parametri bie razmatrani, ali za sada nas e interesovati
najprostiji model vasione, onaj sa galaksijama kao identinim materijalnim takama, zamrznutim u svemirskom
prostranstvu. (Na slici 2 objekat sa leve strane mogla bi da
bude takasta, udaljena galaksija).
Za naa dalja razmatranja podeliemo fizike objekte
prema njihovim dimenzijama na mikroskopske (atomi
i sl), makroskopske (kakve sreemo u svakodnevnom
ivotu) i megaskopske (kakve su galaksije i vei kosmiki sistemi). Iz nae makroskopske perspektive procesi na
mikroskopskom nivou odvijaju se veoma brzo, dok oni
na megaskopskom teku tako sporo, da mi svemir doivljavamo tipino kao statian. Na globalno, Hablovo irenje svemira (razletanje galaksija) superponira se kolektivno usmereno kretanje galaktikih skupina. Takav sluaj
imamo i sa naom lokalnom skupinom, koja se kree
prema lokaciji iza centra Galaksije, na udaljenosti oko 80
megaparseka, gde se nalazi tzv. Veliki Atraktor. Na ovo
kolektivno kretanje superponiraju se lokalna kretanja galaksija, koja kako smo videli mogu da rezultiraju i u sudarima. Galaksija Anddromeda (M31, jedna od tri jedine
koje se sa Zemlje mogu videti golim okom), udaljena je
od nas 2.2 miliona svetlosnih godina i pribliava se naoj
Gaalksiji brzinom od 120 km/sec. Svemir je uopte jedan
dinamiki sistem i svaka ozbiljna kosmologija mora to uzimati u obzir. No mi emo se, za sada ograniiti na model
kvazi-statikog Kosmosa, da bismo stekli neki uvid u njegovu osnovnu strukturu. Pomenimo ovde samo okolnost da
prostorna skala odredjuje i vremensku. Karakteristino
vreme za atomske procese meri se mikro, pa i nanosekundama, dok je za nas sekunda prirodni interval (ona odgova
ra vremenu jednog otkucaja naeg srca). Kosmiki procesi
mere se hiljadama, pa i milionima godina, dok sama kosmologija operie i sa milijardama.
Struktura kosmosa
Slika 2. Dve galaksije neposredno posle sudara.
80
Pod strukturom nekog fizikog sistema podrazumeamo

raspored njegovih gradivnih elemenata. ta se pod ovim
poslednjim podrazumeva mora se unapred definisati. Kada
se radi o svemiru, za osnovni element uzmamo galaksije
poput nae (Galaksija). Struktura zavisi od vrste interakcije izmedju elemenata. Sistem bez inter-akcije nema strukturu, kao to je, priblino sluaj sa gasnim helijumom, na
pr. Najjednostavnija struktura nepokretnih elemenata koji
se medjusobno odbijaju (repulzivna sila) bila bi ona gde
se elementi nalaze na rogljevima kocke, tzv kubna reetka,
kakvu ima, na pr. kuhinjska so (NaCl).
Broj moguih struktura, tj uredjenih sistema, je veliki, i

zato se pribegava njihovom razvrstavanju prema nekom
atributu (parametru). Jedan o najpogodnijih kriterijuma
jeste prema simetriji koja se kod sistema ispoljava. Simetrija se definie kao transformacija sistema u prostoru i/ili
vremenu, koja ostavlja sistem nepromenjenim. U napred
pomenutom sluaju kubne reetke sistem bi imao tzv translatornu simetriju. igra ima rotacionu simetriju. Postoji
jo jedna vrsta simetrije, invarijantnost na tzv homotetske
transformcije, koje menjaju dimenzije sistema, ali zadravaju njegov oblik. Priblian pimer ovakvih transformacija je
naduvanje gumenog balona. iva bia u periodu rasta takodje doivljaaju svojersnu homotetsku transformaciju. Poto
se ovakvim transormacijama menja samo skala, govorimo o
transformaciji skaliranja. Razume se, ima sistema koji su invarijantni na kombinovane transformacije, tj ija je simetrija sloena od vie elementarnih simetrija, recimo rotacije i
translacije. Ovakve simetrije imamo kod kristalnih reetki u
vrstom stanju hemijskih supstanci.
Postoje i druge elementane simetrije, kao to su ogledalska, inverziona itd, ali one za nas ovde nisu vane. Interakcija (sila) izmedju konstituenata moe biti atraktivna,
repulzivna, i kombinovana. Ova poslednja javlja se kod
sistema iji su osnovno elementi molekuli, koji interaguju
izmedju sebe privlanim ili odbojnim silama, u zavisnosti
od medjusobnog rastojanja. Ovakva interakcija omoguava stabilne strukture u vrstom i tenom stanju, odnosno
konanu zapreminu u gasnoj fazi. Kada bi se molekuli gasa
samo privlaili, sakupili bi se svi u jednu taku na nultoj
temperaturi, to se ne dogadja.
Naa fizika stvarnost javlja se u vie nivoa, u zavisnosti
od dimenzija konstituenata. Na nuklearnom nivou, tj kada
se radi o strukturi atomskih jezgara, deluju tzv jake (nuklearne) sile, vrlo krakog dometa, koje deluju poput lepka. Na
atomskoj skali relevantna je elektrina sila i iz nje izvedene
druge interakcije, koje su dugodometne, kao to je sluaj sa
Kulonovom silom. Najzad, na svemirskoj skali deluje samo
gravitaciona sila, koja je dugodometna kao i Kulonova, ali
neuporedivo slabija od nje. Zato se njeno prisustvo ispoljava
samo kod velikih masivnih tela, kao to su planete, zveze,
galaksije, skupine galaksija itd. Moe se rei da je nuklearni
nivo carstvo jakih sila, molekularni elektromagnetskih, dok
svemirskim carstvom suvereno vlada gravitacija.
Svaki od ovih nivoa predmet je teorijskih i opservaciono-eksperimentalnih izuavanja. Teorija koja vai za nuklearni i molekulski nivo jeste Kvantna mehanika, dok je na
Svemir opisan teorijom gravitacije Alberta Ajtajna koja se
zove Opta Teorija Relativiteta OTR). Za sve strukture u vasioni od planeta do kosmosa, relevantna je gravitaciona sila,
koja istovremeno diktira i dinamiku (kretanja) svemirskih
objekata. Postoje pokuaji da se Kvantna mehanika proiri i
na kosmologiju, ali se u tome nije odmaklo dalje od euristikih nagadjanja.
Prema dosadanjm iskustvu sila gravitacije je bitno

privlana (to joj i ime kae) to ograniava klasu struktura
koje svemirski sistemi mogu imati. Jasno je da vasiona ne
moe biti statina, tj da se galaksije morju kretati, inae bi
se desilo ono to smo rekli za molekule gasa na nultoj temperaturi sve bi se galaksije skupile na jedno mestu i ne
bismo imali Kosmos. Ako se uzme u obzir da je opservirani Kosmos dinamini sistem, tj da se galaksije kreu (videti
Sliku 2), situacija je neto drugojaija, ali zakljuak ostaje
Kosmos mora imati kinematiku koja spreava sveopti
pad u jednu taku tzv Veliko Uruavanje (Big Crunch na
engleskom).
irenje Vasione
im se uvede kinamatika, na scenu stupa ono to
zovemo vremenom. Vreme je vrlo ljigav koncept ve
na naem, mezoskopskom nivou, a kada se radi o kosmosu, stvari postaju jo manje razumljive. Ako imamo
kosmos u vemenu, ta je to kosmiko vreme? Matematiki, problem se reava uvodei koncept prostor-vreme,
to omoguava reavanje kosmikih problema, ali zato
oteava razumevanje stvarne fizike koja lei iza toga U
tom pogledu OTR nije transparentna teorija, kako bi
rekli neki politiari. Mi moemo, medjutim, da zamislimo laboatorijski eksperient sa Svemirom, skalirajui sve
do naih mezoskopskih dimenzija, gde bi galaksije bile
molekuli itd. Razlika u odnosu na realni kosmos jeste u
brzini prenosa informacije, recimo elektromagnetnim
poljem, poput vidljive svetlosti. Na Kosmos bi onda bio
verno modeliran naim laboratorijskim eksperimentom,
ako bi se svetlost prenosila beskonanom brzinom, a ne
brzinom c. Postoje tu i druge razlike epistemolokog i
metodolokog) karaktera, ali mi se u to ovde ne momo
uputati.
Poznato je da je Ajntajn, da bi obezbedio stabilnost
svoga kosmosa uveo dodatnu, repulzivnu silu, tzv. kosmiku kostantu , koja e da balansira atraktivnu komponentu medju-galaktike sile To je reenje tipa molekulskih
sila, koje smo pomenuli ranije. Naunici, medjutim nisu
oduevljeni uvodjenjem ad hoc reenja (tipa
) i kada je opservaciono utvrdjeno da se Kosmos
iri, Ajntajn se brebolje otarasio svoje kosmike konstante. Danas je, medjutim, ova kostnanta postala vrlo
aktualna, ali mi se na tome neemo ovde zadravati.
Dakle prema sadanjoj evidenciji, Kosmos se iri i to
ubrzano. to ne znai da se on uvek irio i da e tako zauvek ostati. Pema tekuem, vladajuem scenariju, svemir poinje Velikim Praskom, zatim se njegovo irenje
nastavlja eksponencijalnom brzinom (tzv. period inflacije), da bi se danas irio ubrzano, ali potujui postojee
fizike zakone, pre svega one nametnute Specijalnom Teorijom Relativiteta (STR).
81
Ovde treba napomenuti da Kosmos ima prema sadanjoj

kosmolokoj paradigmi, konanu starost. Kosmos, a ne
Svemir, jer govoriti o starosti Svemira nema smisla. Ako
se prihvat konept isonomie, koji smo pomenuli ranije, nema
razloga da se pretpostavi da je pre Velikog Prska bilo Nita, za razliku od onoga to vidimo danas, tj Neto. Moe se
govoriti o rodjenju Kosmosa, dakle od prestanka inflacije
(ekspoencijalnog irenja fizikog polja) do danas, jer sada
ve imamo struktuirani svemir, tj Kosmos.
Centralno pitanje koje nas ovde interesuje jeste ta danas
znamo o globalnoj strukturi Kosmosa, tj rasporedu galaksija
u svemirskom prostoru? Pre svega treba odgovoriti ta se
pod svemirskim prostorom podrazueva. Kada smo govorili
o irenju vasione, nismo precizirali kako ga definiemo. ta
se, ustvari, iri? U naem laboratorijskom modelu svemira govorili smo o fizikom sistemu koji posmatramo spolja.
Recimo da zamislimo svemir kao sferni skup galaksija, neto kao tzv globularna (zvezdana) jata. Moemo, isto tako, da
zamislimo irenje jata od centra prema napolju, kao kod
eksplozije dinamita. Ali ta je to napolju? Za nas je svemir, po definiciji sve to se moe o fizikom svetu zamisliti, ukljuujui i sam prostor. Da bi se izbegla kontradikcija
u startu, uobiajeno je da se govori o irenju prostora,
koji ide zajedno sa fizikim sadrajem vasione. Tu, medjutim, treba biti oprezan. Poto se radi o sveukupnom sadraju Svemira, besmisleno je govoriti o centru, kao kod nae
laboratorijske simulacije. Mi smo unutar svega, takodje smo
u igri i prema principu isonomije svaki deo vasione je ravnopravan, dakle - svemir nema centra. Drugim reima, on
(tanije, njegova unutranjost) poseduje translatornu simetriju. Uslovno govorei, radi se o homogenom rasporedu
elemenata (galaksija).
Upravo zbog toga koncept irenja prostora, treba shvatiti uslovno. Ne radi se o homotetskoj transformaciji svega i
svaega u svemiru. Atomi se ne ire, jer njima vladaju zakoni
Kvantne mehanike, ne teorije gravitacije. Ne ire se ni planete, planetarni sistemi, galaksije. Jedino to se moe opservirati jesu medjusobna rastojanja galaksija, to e rei da se
svemir iri u svim pravcima, preko svojih galaksija
Prvo pitanje koje se moe postaviti jeste: da li je Kosmos
homogen ili nehomogen? Pitanje nije trivijalo, ni u kontekstu fizikog sadraja (ontoloki aspekt) ni u pogledu kvantitativnog odredjenja vrste strukturiranosti. Da li je homogen
sistem uredjeniji od nekog nehomogenog sa jasnim obrascem strukture? I kako definisati, odnosno konstatovati neku
struktuiranost, recimo homogenost? Ako se ograniimo
samo na elemente bez strukture (materijale take, na pr.),
kako utvrditi da li je kristalna reetka soli, za koju smo vieli
da ima kubnu simetriju, homogena? Oigledno, ne moe se
raditi o apsolutnoj homogenosti, koju moe da ima samo
prazan prostor. Ako se uzme neka zapremina, recimmo
kubna, sa stranicom od 10, recimo, rastojanja najbliih
susednih molekula (tzv kostanti reetke), i ako konstatujemo da je broj molekula isti unutar ove probne zapremine
82
bilo gde da ovu postavimo, zakljuujmo da je naa supstanca homogena. Pri tome nije kritino da li je unutar svake
zamiljene kocke raspored elemenata homogen. Mi moemo, uostalom, uvek da smanjimo duinu stranica probne
zapremine dok ne dodjemo do nehomogenog nivoa. Na
kraju krajeva, sama atomska hipoteza implicira apsolutnu
nehomogenost na mikroskopskom nivou.
Slian problem sreemo i u astronomiji, odnosno kosmologiji, tanije kosmografiji. Sada e nau konstantu
reetke predstavljati srednje rastojanje izmedju galaksija,
a probna zapremina imae, recimo, duinu veu za red
veliine. I ovde, naravno, znamo unapred da su galaksije u
naoj blizni nepravilno rasporedjene. Pitanje je samo da li
postoji probna zapremina dovoljno velika da se njome konstatuje eventualna homogenost Svemira? Matematikim
jezikom nas interesuje da li Kosmos ima neku simetriju, i
koju? I tu dolazimo do centralne take naeg problema.
Koncept hijerahijskog kosmosa

Kod modeliranja nekog fizikog sistema ili procesa, uvek
se polazi od najprostijeg modela (videti entrefile). U svojem
prvom radu iz kosmologije Ajntajn upravo polazi od pretposavke homogenog Kosmosa, koje e se drati, sa nekim
izuzecima, svi kasniji kosmolozi.
Pasionirani ljubitelj konjskih trka angauje zoologa,
ekonomistu i teorijskog fizara da mu daju predlog kako da
dodje do konja koji pobedjuje na trkama.
Posle izvesnog vremena dolazi zoolog i predlae da se
kupi rasni pastuv i ukrsti sa rasnom kobilom, pa njihov
potomak ponovo sa rasnom kobilom i tako redom, dok se
ne dobije konj koji sigurno pobedjuje. Onda dolazi ekonomista sa predlogom da se kupe svi konji koji pobedjuju na
trkama i odabere najbri. Fiziar, medjutim, nikako da se
pojavi i posle dueg ekanja nazove ga poslodavac i pita
ima li reenje.
- Radim na tome, radim, ali jo nisam uspeo da reim
problem sferno simetrinog konja, pravda se teoretiar.
Problemom strukture Ksmosa bavili su se, naravno, i stari

Heleni, jo u tzv pre-Sokratovskom periodu (tzv ).
Otac atomske hipoteze, Demokrit iz Abdere smatrao je da
je Kosmos beskonaan, sa neogranienim brojem svetova
(kao to je na, ili razliit), smetenih u beskonnom, praznom prostoru. Drugo reenje ponudio je Anaksagora iz
Klazomene, koji je uio da se Kosmos sastoji od beskonano
mnogo svetova, ali koji su smeteni jeda u drugom, poput
ruske matrjoke. Svi imaju istu strukturu, samo se razlikuju
po skali i transformacijom skaliranja, koju smo pomenuli
ranije, jedan svet prelazi u drugi. Anaksagorin kosmos, dakle, sadri konanu koliinu materije, smetenu u konano
veliki prostor. Upravo ovakva struktuirnost zove se hijrarhijski kosmos.
Imamo, dakle, dve kosmoloke paradigme Abdersku i

Klazomensku. Koja od njih, ako ijedna, odgovara aktualnom Kosmosu, odnosno savremenoj evidenciji o njegovoj
strukturi? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pogledajmo, prvo, astronomsku evidenciju o raspodeli galaksija u
svemirskom prostoru. Na Slici 3 data je simulirana evolucija strukture Svemira. Prikazane su tri faze rzvoja za 0.9,
3.2 i 13.7 milijardi godina posle Velikog Praska. Vidimo
na poetku praktino homogenu gustinu, da bi se tokom
kosmikog vremena pojavile sve izrazitije struktuiranosti.
Dananja slika daje uglavnom tri karakteristine elementarne strukture: sfernu (3D), povrinsku (2D) i vlaknastu
(1D). Ova poslednja jasno se prepoznaje u treoj kocki. Da
li se moe i dalje govoriti o homogenom Kosmosu, obzirom
na evidentnu nehmogenost u drugoj i treoj fazi evolucije?
Moe, jer smo videli da sa dovoljno velikim probnim zapreminama moemo, u principu, doi do nivoa kada imamo
homogenu raspodelu galaksija. Da li to znai da je hipoteza
homogenog kosmosa neoboriva? Da li se moe rei da je nehomogenost prisutna zato to nismo otili dovoljno daleko
u opserviranju delova svemirskog prostora? Odgovor emo
odloiti do daljeg. Sada emo se malo pozabaviti istorijom
spekulacija na nau temu.
menici. Radi se, pre svega o paradoksu beskonano velike

sile (koji e u XIX veku biti poznat kao Zeliger-Nojmanov
paradoks):
Na svako nebesko telo deluje sila gravitacije svih svemirskih objekata. Ako je svemir beskonaan, du svake zamiljene linije kroz neko nebesko telo imaemo dve suprotno
usmerene sile privlaenja. U beskonanom svemiru ukupna
sila bie oblika ( - ), to daje rezultujuu silu u rasponu
(0 - ).
Slian paradoks formulisao je u XIX veku Olbers, sada
sa osvetljenou, umesto sile gravitacije. Ako je vasiona
beskonana, gde god upravimo pogled, videemo zvezdu.
Nono nebo bi tako bilo svetlo kao i dnevno. Svaka ozbiljna
kosmologija mora izbei ove paradokse, naravno.
Slika 4. D'Albeov model hierarhijskog kosmosa.
Slika 3. Numerika simulacija evolucije Svemira 0.9, 3.2 i 13.7

milijardi godina posle Velikog Praska, prema Standardnom
modelu.
Abdera ili Klazomena pitanje je sad

Sve do izgradnje velikih teleskopa poetkom prolog
veka, kosmologija je bila gotovo isto spekulativna disciplina. Ideje o globalnoj strukturi svemira ile su, uglavnom
na dva paralelna koloseka, kako su trasirana Abderskom
i Klazomenskom paradigmom. U prvu grupu svrstavamo Epikura, Nikolu Kuzanskog, Lajbnica (koncept monade) i Imanuela Kanta, u drugoj se izdvaja tragina figura
Djordana Bruna, dok je Njutnova slika Kosmosa bliska
Demokritovoj. Koncept beskonanog kosmosa krije u sebi
neke zamke, na koje su Njutnu skretali panju ve savre-
Fournier d'Albe lansira 1907. svoj model infra i supra sveta, koji se svodi na hijerahijsku stukturu, gde koliina kosmike materije unutar sfere raste linearno sa
poluprenikom R. Ovaj model je imun na oba paradoksa.
Sledee godine arlie formulie svoj hijerarhijski model
koji e elaborirati 1922., godine, gde se galaksije grupiu u
klastere, klasteri u klastere klastera (superklasteri) itd, tako
da polupenici odgovarajuih sfera zadovoljavaju relacije:
RN/R N-1 >N
gde je N indeks nivoa. arlieov model takodje ne pati od
naih paradoksa. Naalost po autora ovog ingenioznog
modela iste godine otkriveno je irenje svemira, koje je, u
okviru standardnog kosmoloke paradigme homogenog
kosmosa, reilo oba paradoksa, tako da je do daljeg hijerarhijska paradigma bila zaboravljena.
83
Empirijska evidencija
Poslednju re kod teorijskih kontroverzi ima, naravno,
opservaciono iskustvo. Kada se radi o astrofizici, a pogotovo kosmologiji, to je lako rei, ali ne tako lako utvrditi. Na
Slici 2 imamo boji pogled na na Kosmos, ali mi nismo
bogovi. Stvarne raspodele, dobijene na osnovu posmatranja,
tanije obrade postojeih astonomskih kataloga, izgledaju
slino ovim dobijenim simulacijom, ali pravljenje ovakvih
mapa predstavlja teak i mukotrpan posao. Najvei problem
je, naravno, ocena stvarne udaljenosti kosmikih objekata,
procene koja ekstenzivno angauje nae teorijske (astrofizike) modele. Ugaona raspodela nebeskih objekata mnogo je laka za skeniranje, i ve su antiki astronomi, poput
Hiparha, imali precizne mape nebeskog svoda. S druge
strane, poznavanje poloaja na nebu, tj projekcije slike na
nebesku sferu, moe da nas zavede da dobijemo pogrenu
sliku, odnosno model trodimenzione raspodele. Upravo to
se deava sa hijerarhijskim modelima, kako emo videti.
Kako danas znamo, posle Ajntajna i OTR ukupna koliina gravitacioih masa u svemiru odredjuje vrstu kosmikog
prostora, koji se dele na ravne (Euklidske), hiperboline
i sferne. Danas se smatra da je Kosmos Euklidski, tj da na
velioj skali vai Euklidova geometrija. Medjutim, kao to se
uzima da je fiziki prostor trodimenzionalan (3D), dimenzionalnost nekog fizikog sistema moe se definisati njegovim osobinama, kao to je raspored njegovih konstituenata.
Upravo se tako radi i za hierarhijski struktuirane sisteme.
Kada je opservirano da se galaksije uglavnom nalaze u skupinama (tzv klasterima, apli, 1934), kao i da ove skupine
sa svoje strane obrazuju skupine (superklastere, Abel, 1958)
postavilo se pitanje nije li itav Kosmos tako ustrojen? I
ako jeste, kako se to moe ustanoviti astronoskim posmatranjem? Kako smo videli ranije ustanovljavanje svemirkih
globalnih struktura nije nikako trivijalan posao. Sreom,
postoje naini da se ove konstatuju posrednim putem. Za to
nam je potrebna pomo teorije.
Prebrojimo sve galaksije unutar sfere, u ijem smo centru,
radijusa r0 , i neka ih ima N0,. U sferi radijusa r1 = kr0 neka
ima N1 = k'N0 , itd, tako da emo za n-tu sferu imati rn =
kn r0 . Za proizvoljnu sferu radijusa r imamo broj galaksija
N(r) = A rD,
D = log k'/log k
gde je A konstanta, a D tzv fraktalna dimenzija (sistema).

Kako smo naveli za model d'Albea D = 1. Kolika je fraktalna dimenzija (opserviranog) Kosmosa moe da kae samo
emprijsko iskustvo. Praktino, to se svodi na obradu postojeih astronomskih kataloga. Do sada je kostatovano da je
za sferu radijusa 750 miliona svetlosnih godia D = 2 0.2,
sa mogunou da je Kosmos fraktalno ustrojen sve do rastojanja 5 milijardi svetlosnih godina.
Vrednost fraktalne dimenzije pokazuje kojom brzinom se
Svemir razredjuje kako se ide ka veim dimenzijama. Fraktalna dimenzia D = 2 ima krucijalnu vrednost, pri tome.
84
Ako je svemir fraktal sa dimenzijom D 2 otpadaju oba

kosmika paradoksa. Sistemi sa D 2 projektuje se na ravan sa kompaktnim pokrivanjem. Tako oblaci, koji mogu
imati fraktalnu strukturu, sa ovakom fraktalnom dimenzijom bacaju kompaktnu senku na tlo (tj senku bez svetlih rupa). Ova fraktalna dimenzija igra veliku ulogu i u
Kvantnoj mehanici (u tzv Fejnmanovoj formulaciji), koja
operie sa fraktalnim linijama, koje su izlomljene na svakom
nivou (zumiranja), i nisu diferencijabilne u standardnom
smislu integro-diferencijalnog rauna.
Fraktalne strukture (fraktali) sreu se u mnogim objektima prirode kao i u ovekovim rukotvorinama (muzika,
slikarstvo, ...). Tipian primer fraktala su snene pahuljice,
koje imaju nekoliko hijerarhijskih nivoa, kada svaki deo
pahuljice lii na nju celu. U matematici, naravno, fraktalne
strukture mogu imati beskonano mnogo nivoa. No vratimo se astronomiji, tanije kosmografiji.
Fraktalni (hijerarhijski) model naeg Kosmosa nije prihvaen od veine kosmologa, koji se dre standardne
paradgme homogenog svemira. Kako smo videli emprijski podaci nisu sasvim obavezujui. U vangalaktikoj astronomiji nije sve logino ili uverljivo. Naveemo dva primera.
Slika 5. Originalni Hablov dijagram za brzine galaksija u funkciji

njihove udaljenosti. (1 parsek ima 3.26 svetlosne godine)
uveni Hablov zakon: v = Hr, gde je v brizina (udaljavanja) galaksije, r njena udaljenost, a H tzv. Hablova konstanta, dobijen je pod pretpostavkom homogene
raspodele, ali na osnovu podataka za bliske galaksije, koje
su uoljivo neravnomerno rasporedjene u prostoru, Slika
5. (tzv Habl-Vokulerov paradoks). Vidimo da se neke najblie galaksije pribliavaju nama, kao to je to sluaj i sa
Andromedom. Drugi sluaj je za nas jos interesantniji.
Radi se o tzv Mandelbrotovom uslovnom kosmoloskom
principu, koji glasi:
Svaki posmatra smeten na nekom konstituentu fraktalnog (kosmikog) sistema, vidi izotropnu sliku kosmosa.
Uslov je samo da se bude u sistemu, znai u galaksiji.
Ako pogledamo sliku 4, to znai da posmatra stoji u nekoj
zvezdici, a ne u medjuprostoru.
Mi posmatramo Kosmos sa nae Galaksije i vidimo velikim teleskopima, koji prodiru duboko u svemirski prostor,
izotropnu (uniformnu) raspodelu galaksija na nebeskoj
sferi. ta se iz toga moe zakljuiti? Vratimo se na Sliku
1. Slika 1(b) pokazuje homogenu i izotropnu raspodelu,
dok Slika 1(d) ima samo uniformnu raspodelu, jer postoji preferireni pravac. Orijentacija nasih stapia moe da
predstavlja orijentaciju osa galaksija u svemiskom prostoru, kako se to vidi na Slici 2. Nas taj stepen slobode nece
ovde interesovati, ali zapaamo da su galaksije, koje su se
upravo sudarile dole na mesto susreta druge vrste sa
velikih medjusobnih rastojanja, inae ne bi imale tako razliite orijentacije. To nam samo svedoi da ja Kosmos dinamian sistem u termodinamikom smislu, tj da pored
usmerenog kretanja vezano za irenje vasione, imamo i
znaajnu komponentu haotinog sopstvenog kretanja.
Sve se to moe rei, mutatis mutandis i za zvezde u galaksijama, to jo vie istie prisutnost fraktalne paradigme
u Kosmosu.
UMESTO ZAKLJUKA
Dve su stvari vane za postavljanje valjanog modela kosmikih struktura.
(i) Prva je kvantitativne prirode (ontoloki aspekt).
Priroda gravitacione sile je takva da se strukture gravitacionih sistema ne mogu formirati prema idealnom
geometrijskom modelu. Kao to smo videli na primeru
Hablovog zakona, koji je danas usvojen kao korektan opis
globalne dinamike Kosmosa (Slika 5), na osnovu pribline
pravilnosti mogu se izvui opta pravila. Kada smo govorili o hijerarhijskoj strukturi, koristili smo termin fraktal,
koji se u principu odnosi na objekte sa svojstvom samoslinosti, tj sisteme sa simetrijom homotetije. Medjutim, u
makroskopskim, pa i megaskopskim sistemima ne moe
se oekivati idealna samoslinost, ve samo priblina.
Apsolutna homotetijska simetrija mogua je samo kod
mikroskopskih sistema, tipa snene pahuljice, gde vladaju

strogi zakoni Kvantne mehanike, onosno hemijske sile.
(ii) Druga je metodolokog karaktera (epistemoloki
aspekt). Da bi se procenila pouzdanost neke teorijske konstrukcije nije dovoljno tvrditi da je neto tako, a ne onako, ve treba demonstrirati da neto nuno mora biti tako
kako je uvrdjeno empirijski i zagovarano teorijski. Zato se
obrazuju kosmiki hijerarhijski nivoi? Odgovor se najbolje
moe dati kontrapitanjem: ta (moe da) spreava njihovo
obrazovanje?
Kao to smo napomenuli, gravitaciona interakcija nema
prirodnu jedinicu za duinu (kao ni za druge osnovne
fizike veliine). Svaki gravitacioni sistem, ukoliko se ne
radi o fluidu, sastavljen je od nekih jedinica (podsistema).
Koje su to jedinice, tanije, kojih dimezija? Prema principu
isonomije, svaka skupina galaksija moe da bude podsistem
nekog sistema. A to je upravo ono to tvrdi koncept hijerarhijskog kosmosa. Svet je ovakav, jer ne vidimo razloga da
bude drugojaiji. Tako se ontoloki problem svodi na logiki.
Najzad, ako se pokae da je Kosmos pri dovoljno velikim dimenzijama homogen, to moe da znai da nije imao
dovoljno vremena da formira hiperklastere (super-super-klastere) i vee strukture.
***
ta moemo da zakljuimo na osnovu naih astonomskih
podataka? Ili je Kosmos homogen, ili ima fraktalnu strukturu. Poto je fraktalna rspodela izraz maksimalne mogue
nehomogenosti, kod zapaene izotropnosti raspodele galaksija na nebu imamo sluaj tzv. coincidentia oppositorum,
to sa svoje strane demonstrira krucijalnu vanost teorijskih
modela za interpretaciju empirijskih podataka u uslovima
kada se provera opserviranog materijala ne moe izvrsiti
drugim putem. A to je upravo sluaj sa izrazito posmatrakom disciplinom kao to je astronomija, odnosno astrofizika.
Maglina Karina
85
Instrumenti
Bratislav uri
Bavi se astronomijom, pravljenjem teleskopa
i astrofotografijom jo od gimnazijskih dana,
pre bezmalo etiri decenije. Od 1988. uiva u
prelepom junom nebu iznad Australije (kao i
u prelepim "ovozemaljskim" predelima irom
prastarog junog kontinenta). Kad ne pravi
teleskope ili ne peai Outback-om sa rancem
na leima onda planira nove teleskope ili nova
putovanja.
ALTAZIMUTNA
MONTAA
po ugledu na DiscMount DM-6
(iliti moja verzija nepostojee DM-5)
U poslednje vreme svedoci smo renesanse kompaknih AltAz montaa, pogotovu za
vizuelnu upotrebu. Teko je rei sta je stvarni razlog ogromne popularnosti ovih na
izgled arhainih naprava, mada je razlog oigledan kad su veliki reflektori Njutn tipa
u pitanju Dobson nam je svojom invencijom omoguio da pravimo i koristimo teleskope nesluenih dimenzija (moj sopstveni 40cm reflektor sada spada u osrednju
klasu, ako ne i onu omanju). Naime, ovde govorim o spravama koje se uparuju sa vrlo
prestinim refraktorima (Apohromatima najvie klase), nekim egzotinijim teleskopima tipa Dall-Kirkham ili Maksutov Kasegren pa i SCT (mit-Kasegren).
omercijalne montae firmi kao DiscMounts,

Giro, Nova Hitch, T-Rex itd neretko kotaju hiljade dolara/evra i na prvi pogled deluju
zaista besmisleno. Ali dovoljno je samo jedno
vee koristiti jednu od ovih naprava (naroito
sa dobrim APO refraktorom) pa da zaboravimo na to. Jednostavno, neto je iskonski prirodno u pomeranju teleskopa
gore-dole-levo-desno. Oblasti oko pola su odjednom sasvim
dostupne. Star-hopping je naprasno lak i logian. Poloaj
okulara ostaje manje vie isti bez obzira gde usmerimo teleskop. Jednom reju, morao sam da imam jednu od ovih
sprava!
Poto se pravljenjem teleskopa bavim blizu etiri decenije,
nije mi bilo trebalo nekih dodatnih motiva da se prihvatim
86
takvog projekta. Od svih dizajna, DiscMounts mi je nekako

odskakao po loginosti izrade i same ideje. Delovi su naizgled vrlo prosti, nema egzotinih materijala, sve u svemu
prava montaza de se skine. Obe ose su napravljene od dva
aluminijumska diska sa jaim rafom koz sredinu koji ih
stee zajedno, a komad teflona izmeu obezbeuje potrebnu
fluidnost u frikciji tako da je rotacija vrlo fina, bez startstop trzaja. Pokretanje je jako predvidljivo, linearno to bi
rekli kao podmazano!
Podeavanje frikcije (kvaila) se svodi na zatezanje i otputanje unutranje matice. U praksi se to podesi ne neku
strednju vrednost i onda ostane tako danima, ak i mesecima. Kad se temperature bitno promene (npr leto-zima) blagi okretaj matice je sve to treba.
Dve ose se dre zajedno pomou dva aluminijumska bloka. Ako kasnije planirate da koristite
digitalne enkodere za oitavanje koordinata,
poeljno je da je taj komad perfektno ortogonalan (ima uglove tano 90 stepeni). Ako samo
nameravate da montau koristite odokativno
onda preciznost i nije tako kritina. Jedino je
vano zbog vrstoe da su oba komada identinih dimenzija, to se lako postie istovremenom obradom.
Prvi korak je bila poseta lokalnoj prodavnici
aluminijumskih profila. Imali su u radnji komad materijala legure tipa 2011 (koja se lepo
obrauje na strugu) u obliku cilindra prenika 130mm. To je zaokruilo dizajn roen je
Ovako u delovima, deluje zaista prosto! (Slika gore, crni
dra teleskopa je komercijani deo koji sam ve imao)
Sastavljeno, izgleda jo jednostavnije. Bez obzira na jednostavnost, vrstina i otpor na vibracije su izuzetni jer su
dodirne povrine velike, a ose su blizu jedna drugoj pa nema
mesta da se materijal savija.
Vea ilustracija: http://goo.gl/fe1ubL
DM-5. Posle par veeri za kompjuterom koristei freeware

CadStd program za tehniko crtanje imao sam i kompletan
tehniki crtez.
Odluio sam da koristim specijalne leajeve aksijalnog
tipa (thrust bearing) jer sam mislio da e sile potrebne
da frikcija dri teleskop biti velike a ovi leaji su dizajnirani
upravo za to. Ipak sam na kraju posle viekratnog korienja montae zakljuio da nema potrebe jer su sile na rafu
dosta umerene, i da se moe koristiti obian kuglini leaj.
Gledajui slike na DiscMounts sajtu sada sam siguran da i
oni koriste upravo to (obini kuglageri su i daleko jeftiniji).
Posle par dana kod mog ATM drugara Stefana i rada na
strugu i glodalici, delovi moje nove montae su bili spremni.
Svi rafovi su stainless (nerajui elik, prohrom) a matice
su sa najlonskim umetcima koji spreavaju ordvrtanje (tzv
lock nut). Obratite panju da po jedan od diskova u paru
ima centralnu sekciju koja je malo nia (svega 0.1-0.2mm).
To obezbeuje da se trenje koncentrie samo u spoljnim delovima, gde je najefikasnije, a ne u centru.
Na slici iznad je prikaz spolja. Nosei (spojni) rafovi su

M10. Dra (dovetail saddle) je uklonjen da se vide detalji
uputanja glave rafa.
Sledi pogled iznutra. Kanali po unitranjim ivicama slue
da dre poklopce koji e biti napravljeni od 3 mm aluminijumske ploe.
87
Prva provera nove montae je naravno Lunt solarni teleskop (dan je, a Sunce je visoko!). Motaa ga naprosto i ne
osea!
Lunt 60 (koji je poprilino masivan za jedan 60mm teleskop!) zaista izgleda kao patuljak na DM-5. (slika iznad i
gore desno).
Pravi test e naravno biti 102mm triplet APO. Sa velikim
90mm fokuserom, binoviewer-om i par okulara to je u stvari
iznenaujue teka kombinacija.
88
To je zapravo kombinacija koja je i rodila ideju pravljenja ove montae. Kad posmatram koristei ekvatorijalnu
montau, kad god promenim objekat moram da ponovo
preorjentiem-zaokrenem bino, pa da refokusiram, pa da
prepodesim visinu astro stolice i onda ispoetka. Da ne
pominjem nemogue objekte oko nebeskog Junog Pola (ja
sam u Australiji!) na koje sam manje vie zaboravio.
AltAz menja sve bino ostaje u istom poloaju, na praktino istoj visini manje vie za bilo koji objekat. ak se i
junjaa (Sigma Oktanta, na ekvivalent Severnjae) lako
posmatra! Pravo otkrie.
Nova montaa se nosi sa veim refraktorom bez ikakvih
problema. ak i pri uveanjima od preko 200 puta (te veeri
sam testirao kombinaciju na nekim dvojnim zvezdama

i Mesecu) lako je runo pratiti a vibracije su skoro neprimetne.
Jedino je teta to sam stavio zaista preveliko sekundarno

ogledalo u njemu (da bi se smanjilo vinjetiranje i pokrio veliki CCD ip), to dovoljno umanjuje kontrast tako da upola
manji APO vizuelno ne zaostaje uopte, naroito na planetama, Mesecu i dvojnim zvezdama. Kad dodamo injenicu
da APO bez problema moe da koristi binoviewer, ipak e
ovaj Njutn da nastavi da radi to najbolje ume pravi dobre
astro fotke!
Naravno, nisam mogao da odolim a da na kraju ne isprobam i sledeu kombinaciju!
Moj 200mm Njutn reflektor se vie skoro ne koristi za

vizuelna posmatranja. Sada je manje vie 100% astrograf
to se moe zakljuiti po permanentno montiranom vodiu
(105mm ahromat). Svejedno, ovaj dvojac je dovoljno masivan da bude dobar test za DM-5.
Montaa se jo uvek nosi i sa ovom teinom. Ako nita

drugo, podsetio sam se kako 200mm Njutn moe da bude
itekako zabavan za posmatranje!
DM-5 najzad pronalazi svoje limite. Celestron 11 je definitivno gornja granica ove montae. Dodue ne vidim da u
ga koristiti u ovoj konfiguraciji tako esto ne toliko zbog
stabilnosti (jo uvek sasvim upotrebiva kombinacija!) ve
zbog nezgrapnosti samog Celestrona. Nije lako postaviti
C11 sam u mraku, jer se tubus mora drati praktino jednom rukom dok se zategnu rafovi. To definitivno nije vie
za moja lea!
89
Na kraju, posle nekoliko veeri korienja moje DM-5

shvatio sam da je ruica za pomeranje koju DiscMounts
prodaju kao dodatni pribor u stvari neophodni deo jer bitno olakava upotrebu, naroito sa refraktorima (daje ruci
dodatnu polugu neophodnu za fino pomeranje pri velikim
uveanjima). DiscMounts taj luksuz naplacuju 50$, ali obina aluminijumska cev 20mm u preniku, savijena bukvalno
preko kolena, obavlja posao apsolutno identino.
Sve u svemu, jako sam zadovoljan projektom. Na stranu
to sam utedeo nekoliko hiljada dolara koliko bi me kotala
prava DiscMount DM-6 da je uvezem iz US; ovo je bila
prilika da sebi napravim upravo ono to meni treba (moja
verzija je manja i laka, a ipak dovoljno jaka ak i za C11).
Ostaje mi da napravim poklopce, eloksiram (anodizujem)
delove u crno, i ugradim enkodere jednog dana. Poto sve
to smatram kozmetikom, reio sam da ipak predstavim projekat u ovoj, ranijoj formi. Na kraju, montaa radi sve to se
od nje oekuje, a u mraku se i ne vidi da fini nije ba 100%!
***
Paljivi itaoci su verovatno uoili na tehnikom crteu
neke delove koji su obojeni u crveno. To su delovi koje sam
90
dodatno izradio i ugradio posle optereivanja montae

tekaima kao to je C11. Ispostavilo se da je potrebna dodatna radijalna potpora da se sprei razmimoilaenje diskova pod ekstremnim teinama. U ovom sluaju to je samo
bronzana cevica 16mm dugaka i 16mm u preniku koja
upada u oba diska i fiksira ih aksijalno. S obzirom da je malog prenika, dodatno trenje pri okretanju je zanemarljivo.
Odabrane slike sa
LETENKA 2013
Fotografija: Goran Matejin
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103

Astronomski Magazin 02.2013

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Astronomski Magazin 02.2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ASTRONOMSKIne

VII - XII 2013. www.astronomija.co.rs

Astronomski kamp "Letenka"

Astronomska teorija ledenih doba

Mileva Mari u filmu i knjigama

Raanje, procvat i zalazak antike nauke u

Pojam Kosmosa odnosi se na jedno specifino

10 injenica o neutronskim zvezdama

Snana gravitacija neutronske zvezde krivi svetlosne

H2O Biografija VODE

Iz ove zanimljive knjige proitajte deo iz

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

U poslednje vreme svedoci smo renesanse

Kometa zamena za ISON

Sunce, naa zvezda

Centar za promociju nauke

Centar je ove godine napunio tri godine postojanja

Predlog za slikanje: pokuajte da ulovite Veticu

etvrta Novosadska kola astronomije

Da li je u Apolu 13 bila vruina

Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i trea

Zato nekad bolje vidimo krajem oka?

Dobri nebeski posmatrai dobro znaju da se objekti slabog

O emu smo pisali, ta smo itali pre 10 godina

Merenje rastojanja na nebu

Razumevanje satelitskog sistema

U svetu trenutno postoji 5 nezavisnih pozicionih sistema,

Kalendar i glavni dogaaji u 2014.

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

Mnogo smo oekivali od komete ISON. Ali ona se,

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

Slika sa naslovne strane

Ovaj broj Astronomskog magazina

Relativnost se kosi s naim zdravim razumom ne zato to

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

Aleksandar Koi - Sr. Mitrovica - Kako se pravi model rovera Kjuriozitija.

Jurij Stare, Ljubljana - Moja nova opservatorija.

Goran uri prikaz svoje knjige Potomstvo

Raketarsko drutvo, Sr. Mitrovica - Lansiranje malih raketa

Razgovor s fiziarima uestovali: profesori Ivan Aniin,

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

Sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj APV, glavni finansijer kampa,

Gosti iz Srbije po gradovima

U kampu je registrovano 136 uesnika (ne raunajui one

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

U ranim nonim satima 20. jula ove godine odran je:

KVIZ AKL 2013.

iri: predsednik prof. dr Dragan Gaji i potpredsednik prof. dr

Stari Palanani 2 lana Janko i Milo,

Pitanja su bila podeljena u nekoliko blokova: Fotografija, Ko to

Ivan Majchrovic (Slovaka) snima Sunce

Goran Vilov sa osvojenim peharom

Potpredsednik vojvoanske vlade

RADIONICA ZA MALE ASTRONOME

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

DVA PORTRETA ZEMLJE

Fotografija je nainjena 19. jula 2013. sa Nasine letelice Kasni

Credit: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute and

Credit: NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute and

ASTRONOMSKI MAGAZIN I - V I 2013

Dejms Krol 1821 - 1890

Draenko Nenadi, profesor na

Katarina Bogievi, docent na

jalni naunik tokom mukotrpnih godina rada izraunao osunanost