KNJIGA URANTIJE značenja i vrednosti svega duhovnog,
slobodne volje, svesti i ličnosti.
Prvi deo
Centralni svemir i nadsvemir
Pod pokroviteljstvom Uverskog korpusa
nadsvemirskih ličnosti koje deluju pod
vlašću drevnog Orvontona
Studija 6
Večni Sin
6:0.1 (73.1)VEČNI Sin je savršen i krajnji izraz
„prvog“ ličnog i apsolutnog koncepta Oca
Univerzuma. Stoga, kad god i kako god se Otac
lično i apsolutno izrazi, to čini preko svog
Večnog Sina koji je uvek bio, jeste i uvek ć e
biti živa i božanska Reč. I ovaj Večni Sin živi u
središtu svega, u saradnji sa njim i direktno
obavijajuć i lično prisustvo Večnog Oca Svih.
6:0.2 (73.2)
Govorimo o Božjoj „prvoj“ misli i
aludiramo na činjenicu da je bilo vreme
stvaranja Večnog Sina, kako bi se približili
misaonim kanalima ljudskog intelekta. Takva
jezička iskrivljenja predstavljaju naše
najiskrenije napore da uspostavimo
kompromisni kontakt sa vremenski
ograničenim umovima stvorenih smrtnika. U
sekvencijalnom smislu, Univerzalni Otac
nikada nije mogao imati prvu misao, niti je
Večni Sin mogao imati početak. Ali rečeno mi
je da stvarnostima večnosti predstavim
vremenski ograničene umove smrtnika
pomoć u takvih simbola mišljenja i da opišem
odnose večnosti pomoć u takvih vremenskih
koncepata sekvencijalnosti.
6:0.3 (73.3)
Večni Sin je duhovna
personalizacija univerzalnog i beskonačnog
koncepta božanske stvarnosti, bezuslovnog
duha i apsolutne ličnosti Rajskog Oca. I na
ovaj način Sin predstavlja božansko
otkrivenje stvaralačkog identiteta Oca
Univerzuma. Savršena ličnost Sina otkriva da
je Otac zapravo večni i univerzalni izvor svih
1
6:0.4 (73.4)U nastojanju da omoguć imo
konačnom umu vremena da formira neki
sekvencijalni koncept u odnosima večnih i
beskonačnih bić a Rajske Trojice, uzimamo
konceptualnu slobodu da govorimo o „prvoj
Očevom ličnoj, univerzalnoj, i beskrajnoj
misli“. Nemoguć e mi je da ljudskom umu
prenesem adekvatnu predstavu o večnim
odnosima Božanstava; zato koristim izraze
koji ć e konačnom umu predskazivati neki
odnos ovih večnih bić a u buduć im vekovima
vremena. Verujemo da je Sin potekao od Oca;
rečeno nam je da su oba bezuslovno večna.
Očigledno je, dakle, da nijedno stvorenje
vremena nikada ne može u potpunosti
shvatiti ovu tajnu da je Sin, koji potiče od Oca,
opet večan kao i Otac.
1. IDENTITET VEČNOG SINA
6:1.1 (73.5)
Večni Sin je prvobitni i
jedinorođeni Sin Božiji. On je Bog-Sin, Druga
Ličnost Božanstva i sukreator svih stvari. Kao
što je Otac Prvi Veliki Izvor i Centar, tako je
Večni Sin Drugi Veliki Izvor i Centar.
6:1.2 (74.1)
Večni Sin je duhovno središte i
božanski administrativni upravnik duhovne
vlasti univerzuma nad univerzumima. Otac
svih je prvo tvorac, a zatim nadzornik; Večni
Sin je prvo sukreator, a zatim duhovni
administrator. „Bog je Duh“, a Sin je lično
otkrivenje ovog duha. Prvi Izvor i Centar je
Apsolut Volje; Drugi Izvor i Centar je
Apsolutna Ličnost.
Univerzalni Otac nikada ne
6:1.3 (74.2)
deluje lično kao stvoritelj, osim u odnosu
na Sina ili u koordinaciji sa Sinom. Da je
pisac Novog zaveta govorio o Večnom
Sinu, bio bi u pravu kada bi rekao: „U
početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i
Reč je bio Bog. Sve je on stvorio i bez njega
nije napravljena nijedna stvar koja je
napravljena“.1
Kada se Sin Večnog Sina pojavio
6:1.4 (74.3)
na Urantiji, oni koji su imali priliku da
upoznaju ovo božansko bić e u ljudskom
liku, aludirali su mu na to „ono što je bilo
od početka, što smo čuli, što smo videli
svojim očima, što smo posmatrali i čega su
se naše ruke dotakle, čak i reči života“. I
ovaj darovani Sin je potekao od Oca baš
kao što je Prvobitni Sin došao od njega, na
šta ukazuje jedna od njegovih zemaljskih
molitvi: „A sada, oče moj, proslavi me
samim sobom i slavom koju sam imao s
tobom pre nego što je svet bio.“
6:1.5 (74.4)
Večni Sin je poznat pod različitim
imenima u različitim univerzumima. U
centralnom univerzumu poznat je pod
nazivom Jednaki Izvor, Sustvoritelj i
Pridruženi Apsolut. U Uversi, sedištu
supersvemira, mi opisujemo Sina kao Jednako
Središte Duha i kao Večnog Administratora
Duha. U Sferi spasenja, sedištu vašeg lokalnog
univerzuma, ovaj Sin je poznat kao Drugi
Večni Izvor i Centar. Melhisedekovi o njemu
govore kao o Sinu Sinova. U vašem svetu, ali
ne i u vašem sistemu naseljenih svetova, taj
Izvorni Sin je greškom zamenjen svojim
ravnopravnim Sinom Stvoriteljem, Mihajlom
iz Nebadona, koji se darovao smrtnim rasama
Urantije.
6:1.6 (74.5)
Iako se svaki od Rajskih Sinova
može prikladno nazvati Sinom Božjim, mi
obično koristimo izraz „Večni Sin“ kada se
odnosi na ovog Prvobitnog Sina, Drugog
Izvora i Centar, sukreatoru sa Ocem Svih
centralnog univerzuma moć i i savršenstva i
sukreatoru svih ostalih božanskih Sinova koji
potiču iz beskonačnih Božanstava.
1 Svu Biblijski stihovi su preuzeti iz prevoda ‘King
James Bible’ na srpskom jeziku.
2
2. PRIRODA VEČNOG SINA
6:2.1 (74.6)
Večni Sin je jednako nepromenljiv i
beskrajno pouzdan kao i Univerzalni Otac.
Takođe je duhovan poput Oca, jednako
neograničen duhom. Vama koji ste niskog
roda Sin bi izgledao ličniji jer vam je jedan
korak pristupačniji od Oca Svih.
6:2.2 (74.7)
Večni Sin je večna Reč Božja.
Potpuno je sličan Ocu; u stvari, Večni Sin je
Bog Otac koji je lično objavljen univerzumu
univerzuma. I tako je bilo i jeste i bić e zauvek
kada je reč o Večnom Sinu i svim njegovim
jednakim Sinovima Stvoriteljima: „Ko je video
Sina, video je i Oca“.
6:2.3 (74.8)
Sin je u prirodi potpuno sličan Ocu
koji je duh. Kada se klanjamo Ocu Svih, mi
istovremeno obožavamo Boga Sina i Boga
Duha. Bog Sin je božanski stvaran i večan po
prirodi kao i Bog Otac.
6:2.4 (75.1)
Sin ne samo da ima svu Očevu
beskonačnu i transcendentnu pravednost, već
Sin takođe odražava svu svetost Očevog
karaktera. Sin deli savršenstvo Oca i oni dele
zajedničku odgovornost da pomažu svim
nesavršenim stvorenjima u njihovim
duhovnim naporima da postignu božansko
savršenstvo.
6:2.5 (75.2)
Večni Sin poseduje sve božanstvo i
sve osobine duhovnosti Očevog lika. Sin je
punoć a Božje apsolutnosti u ličnosti i duhu, a
ove osobine Sin otkriva u svom ličnom
upravljanju duhovnom upravom univerzuma
nad univerzumima.
6:2.6 (75.3)
Bog je zaista univerzalni duh; Bog je
duh; i ova priroda Očevog duha usredsređena
je i personalizovana u Božanstvu Večnog Sina.
U Sinu se čini da su sve duhovne osobine
znatno poveć ane zbog odvojenosti od
univerzalnosti Prvog Izvora i Centra. I kao što
Otac deli svoju prirodu duha sa Sinom, oni
takođe u potpunosti i bezrezervno dele
božanski duh sa Udruženim Faktorom,
Beskonačnog Duha.
6:2.7 (75.4)
U ljubavi prema istini i stvaranju
lepote, Otac i Sin su jednaki, samo što je Sin
očigledno više posveć en ostvarenju isključivo
duhovne lepote univerzalnih vrednosti.
6:2.8 (75.5)
U božanskoj dobroti ne vidim
razliku između Oca i Sina. Otac voli svoju
kosmičku decu kao otac, a Večni Sin na sva
stvorena bić a gleda kao otac i kao brat.
3. ULUŽBA OČEVE LJUBAVI
6:3.1 (75.6)
Sin deli pravdu i pravednost Trojice,
ali zasenjuje ove osobine božanstva
beskonačnom personalizacijom Očeve ljubavi
i blagodati; Sin je otkrivenje božanske ljubavi
univerzumima. Kao što je Bog ljubav, Sin je
blagodat. Sin ne može voleti više od Oca, ali na
dodatni način može pokazati blagodat
stvorenim bić ima, jer on nije samo prvobitni
tvorac poput Oca, već i Večni Sin tog istog Oca,
učestvujuć i tako u iskustvu sinovstva svih
ostalih sinova Vaseljenskog Oca.
6:3.2 (75.7) Večni
Sin daje veliku blagodat
svemu stvorenom. Milosrđe je suština
Sinovog duhovnog karaktera. Mandati Večnog
Sina, kroz krugove duha Drugog Izvora i
Centra, odjekuju tonovima milosrđa.
6:3.3 (75.8)
Da biste razumeli ljubav Večnog
Sina, prvo morate znati njegov božanski izvor,
Oca koji je ljubav, a zatim primetiti otkrivanje
te beskrajne ljubavi u širokoj službi
Beskonačnog Duha i njegove gotovo
bezgranično mnoštvo ličnosti služitelja.
6:3.4 (75.9) Služba
Večnog Sina posveć ena je
otkrivanju Boga ljubavi u univerzumu
univerzuma. Ovaj božanski Sin ne čini
nečasna nastojanja da natera svog milosrdnog
Oca da voli svoja ponizna stvorenja i da se
smiluje zlotvorima vremena. Kako je
pogrešno misliti da Večni Sin moli Oca
3
Vaseljenskog da bude milostiv prema svojim
niskim stvorenjima u materijalnim svetovima
svemira! Kako su grube i groteskne takve
ideje o Bogu. Umesto toga, morate da shvatite
da je sva blagodatna služba Sinova Božjih
direktno otkrivanje Očeve univerzalne ljubavi
i beskrajnog saoseć anja. Očeva ljubav je
stvarni i večni izvor Sinove milosti.
6:3.5 (75.10)
Bog je ljubav, Sin je milost.
Milosrđe je primenjena ljubav, Očeva ljubav
na delu u ličnosti njegovog Večnog Sina.
Ljubav ovog univerzalnog Sina je takođe
univerzalna. Kako se ljubav shvata na planeti
seksualnih bić a, Božja ljubav je uporedivija sa
ljubavlju oca, dok je ljubav Večnog Sina
sličnija ljubavi majke. Takve ilustracije su
zaista sirove, ali ih koristim u nadi da ć e
ljudskom umu predstaviti ideju da postoji
razlika ne u božanskom sadržaju, već u
kvalitetu i tehnici izražavanja, između ljubavi
prema Ocu i ljubavi Sina.
4. KARAKTERISTIKE VEČNOG SINA
6:4.1 (76.1)
Večni Sin aktivira onaj nivo
kosmičke stvarnosti koji ima prirodu duha;
duhovna snaga Sina je apsolutna u odnosu na
sve kosmičke stvarnosti. Vrši savršenu
kontrolu nad međusobnom povezanošć u svih
nediferenciranih energija duha i svih
aktuelizovanih stvarnosti duha kroz svoju
apsolutnu kontrolu nad gravitacijom duha.
Sav čisti fragmentirani duh i sva duhovna bić a
i vrednosti odgovaraju na beskrajnu
primamljivu snagu prvobitnog Rajskog Sina. I
ako u večnoj buduć nosti budemo svedoci
pojave neograničenog univerzuma, duh
gravitacije i snaga duha Prvobitnog Sina bić e
u potpunosti pripremljeni za duhovnu
kontrolu i efikasnu administrativnu upravu
nad takvim bezgraničnim stvaranjem.
6:4.2 (76.2)
Sin je svemoguć samo u duhovnom
carstvu. U večnoj organizaciji kosmičke
uprave nikada se ne javlja rasipništvo ili
nepotrebno ponavljanje funkcija; Božanstva
se ne upuštaju u beskorisno dupliranje
kosmičke službe.
6:4.3 (76.3)
Sveprisutnost Prvobitnog Sina čini
duhovno jedinstvo univerzuma nad
univerzumima. Duhovna povezanost
svekolikog stvorenja zavisi od svuda aktivnog
prisustva božanskog duha Večnog Sina. Kada
težimo da spoznamo duhovno prisustvo Oca,
to se u našem razmišljanju teško razlikuje od
duhovnog prisustva Večnog Sina. Duh Oca
večno živi u duhu Sina.
6:4.4 (76.4)
Otac mora biti duhovno sveprisutan,
ali sveprisutnost deluje neodvojivo od
sveprisutnih aktivnosti duha Večnog Sina. Mi,
međutim, verujemo da je u svim situacijama
prisustva Oca i Sina dvostruke duhovne
prirode, duh Sina jednak duhu Oca.
6:4.5 (76.5)
U svom kontaktu sa osobom, Otac
deluje u krugu te osobe. U ličnom i uočljivom
kontaktu sa duhovnim stvaranjem, ono se
očigledno pojavljuje u fragmentima
celokupnosti njegovog Božanstva, a ti Očevi
fragmenti imaju usamljenu, jedinstvenu i
isključivu funkciju gde god i kad god se pojave
u univerzumima. U svim takvim situacijama
duh Sina je jednak duhovnom delovanju
rascepkanog prisustva Oca.
6:4.6 (76.6)
Večno Sin je duhovno sveprisutan.
Duh Večnog Sina je sigurno sa vama i oko vas,
ali ne u vama i delu vas poput Tajanstvenog
Posmatrača. Unutrašnji fragment Oca
postepeno prilagođava ljudski um sve više
božanskim stavovima, nakon čega takav
uzlazni um postaje sve osetljiviji na duhovnu
privlačnost snage svemoć nog gravitacionog
kruga duha Drugog Izvora i Centra.
6:4.7 (76.7)
Prvobitni Sin je univerzalno i
duhovno svestan sebe. U mudrosti je Sin
potpuno jednak Ocu. U oblastima znanja,
sveznanja, ne možemo razlikovati Prvi i Drugi
Izvor; poput Oca, i Sin zna sve; nikad ga ne
iznenadi nijedan kosmički događaj; kraj
razume od početka.
4
6:4.8 (77.1)Otac i Sin zaista znaju broj i
prebivalište svih duhova i duhovnih bić a u
univerzumu univerzuma. Sin ne samo da sve
zna na osnovu sopstvenog sveznajuć eg duha,
već je Sin, podjednako sa Ocem i Zajedničkim
Faktorom, potpuno upoznat sa širokim
delovanjem odraza inteligencije Vrhovnog
Bić a, svestan uopšte vremena svega što se
dešava u svih sedam svetova. A postoje i drugi
načini na koje je Sin Rajski sveznajuć i.
6:4.9 (77.2)
Večni Sin je, kao nežna, milosrdna,
poslušna duhovna ličnost, potpuno i
beskrajno jednak sa Vaseljenskim Ocem, dok
je u svim milosrdnim i nežnim ličnim
kontaktima sa uzdižuć im bić ima nižih
svetova, Večni Sin je podjednako dobar i
pažljiv, podjednako strpljiv i uporan, poput
njegovih Rajskih Sinova u lokalnim
univerzumima koji se tako često predaju
evolucionim svetovima vremena.
6:4.10 (77.3)
Nema potrebe da dalje
razmatramo svojstva Večnog Sina. Uz ove
izuzetke, potrebno je samo proučiti duhovna
svojstva Boga Oca da bi se razumela i pravilno
procenila svojstva Boga Sina.
5. OGRANIČENJA VEČNOG SINA
6:5.1 (77.4)
Večni Sin ne deluje lično u fizičkom
carstvu, niti funkcioniše, osim preko
Zajedničkog Faktora, na nivoima mentalne
službe stvorenim bić ima. Ali ova ograničenja
ni na koji način ne ograničavaju Večnog Sina u
potpunom i slobodnom izražavanju svih
božanskih svojstava duhovne sveznanja,
sveprisutnosti i svemoć i.
6:5.2 (77.5)
Večni Sin lično ne prožima
potencijale duha svojstvene beskonačnosti
Božanstva Apsolutnog, ali kako ovi potencijali
postaju stvarni, oni dolaze unutar
svemoguć eg dometa gravitacije duha kruga
Sina.
6:5.3 (77.6)
Ličnost je isključivi dar Oca
Univerzuma. Večni Sin prima svoju ličnost od
Oca, ali bez Oca ne može darovati ličnost. Sin
daje poreklo ogromnom mnoštvu duhovnih
bić a, ali takve izvedenice nisu ličnosti. Kada
Sin stvara ličnost, on to čini zajedno sa Ocem
ili Udruženim Faktorom, koji može delovati u
ime Oca u takvim odnosima. Večni Sin je
prema tome sustvoritelj ličnosti, ali on sam
nikada ne dodeljuje ličnost, niti ikada sam
stvara lična bić a. Ovo ograničenje delovanja,
međutim, ne lišava Sina moguć nosti da stvori
bilo koju ili sve vrste neličnih oblika
stvarnosti.
6:5.4 (77.7)
Večni Sin ima ograničenu moć da
daje kreativne privilegije. Učinivši Prvobitnog
Sina večnim, Otac mu je dao moć i privilegiju
da se naknadno pridruži Ocu u božanskom
činu stvaranja drugih Sinova koji poseduju
stvaralačke kvalitete, i to su činili i čine to i
sada. Ali kada se proizvedu ovi jednaki Sinovi,
kreativne privilegije im se očigledno ne
prenose. Večni Sin prenosi kreativne moć i
samo na svoju prvu ili direktnu
personalizaciju. Stoga, kada se Otac i Sin
ujedine u personalizaciji Sina Stvoritelja, oni
postižu svoj cilj; ali tako stvoreni Sin Stvoritelj
nije u stanju da prenese ili delegira kreativne
privilegije na različite redove Sinova koje
može naknadno stvoriti, uprkos tome što je u
najvišim Sinovima lokalnog univerzuma
očigledno postoji vrlo ograničen odraz
kreativnih kvaliteta Sina Stvoritelja.
6:5.5 (78.1)
Večni Sin, kao beskrajno i isključivo
lično bić e, ne može da fragmentira svoju
prirodu, ne može da distribuira i poklanja
individualizovane delove svog bić a drugim
entitetima ili osobama kao što to čine Otac
Univerzuma i Beskrajni Duh. Ali Sin može i
želi da se preda u obliku neograničenog duha,
prožimajuć i celo stvorenje sebi i neprestano
privlačeć i sve ličnosti duha i duhovne
stvarnosti.
6:5.6 (78.2)
Uvek imajte na umu, Večni Sin je
lični slika Oca koji je duh celog stvaranja. Sin
je ličan i ništa drugo do lično u smislu
5
Božanstva; kao božanska i apsolutna ličnost
ne može da se raziđe ili razdvoji. Bog Otac i
Bog Duh su zaista lični, ali oni su sve samo ne
takve ličnosti Božanstva.
6:5.7 (78.3)
Iako Večni Sin ne može lično da
učestvuje u darivanju Ispravljača Misli, on se
u večnoj prošlosti savetovao sa Ocem Svih,
odobrio je plan i obeć ao Svoju beskrajnu
saradnju kada je Otac, planirajuć i darivanje
Ispravljača Misli, predložio Sinu: “Načinimo
čoveka na našu slika“. I dok u vama prebiva
duhovni fragment Oca, vi ste okruženi duhom
prisustva Sina i ovo dvoje neprestano rade na
vašem duhovnom napretku.
6. DUH UMA
6:6.1 (78.4)
Večni Sin je duh i ima um, ali ne i um
ili duh koji smrtni um može da shvati. Smrtni
čovek razume um na konačnom, kosmičkom,
materijalnom i ličnom nivou. Čovek takođe
posmatra mentalne pojave u živim
organizmima koji funkcionišu na
subpersonalnom (životinjskom) nivou, ali mu
je teško da razume prirodu uma povezanog sa
nadmaterijalnim bić ima koja je deo
ekskluzivne ličnosti duha. Um se, međutim,
mora drugačije definisati, kada se odnosi na
nivo postojanja duha i kada se koristi za
označavanje inteligencije koja ima prirodu
duha. Ta vrsta uma koja je direktno povezana
sa duhom ne može se porediti ni sa umom
koji koordinira duhom i materijom, niti sa
umom koji je povezan samo sa materijom.
6:6.2 (78.5)Duh je uvek svestan, inteligentan i
poseduje različite faze identiteta. Bez
određene faze uma ne bi bilo duhovne svesti
u bratstvu duhovnih bić a. Ekvivalent uma,
sposobnost da se zna i bude poznat,
autohtona je za Božanstvo. Božanstvo može
biti lično, prelično, nadlično ili bezlično, ali
Božanstvo nikada nije bezumno, odnosno
nikada nije bez sposobnosti da barem
komunicira sa sličnim entitetima, bić ima ili
ličnostima.
6:6.3 (78.6)
Um Večnog Sina podseć a na um Oca,
ali se razlikuje od bilo kog drugog uma u
univerzumu, ali s umom Oca preteča je
raznolikih i raširenih umova Ujedinjenih
Stvoritelja. Um Oca i Sina, taj intelekt koji je
prethodio apsolutnom umu Treć eg Izvora i
Centra, možda se najbolje može ilustrovati u
umu Ispravljača Misli, za ove fragmente Oca,
iako u potpunosti izvan uma Spojenog
Faktora, imaju neki oblik misli; znaju i
poznaju se; oni uživaju ekvivalent
sposobnosti ljudskog razmišljanja.
6:6.4 (78.7)
Večni Sin je potpuno duhovan;
čovek je gotovo u celini materijalni; stoga,
mnogo toga što se odnosi na ličnost duha
Večnog Sina, njegovih sedam duhovnih sfera
koje okružuju Raj i prirodu bezličnih
tvorevina Rajskog Sina, mora da sačeka vaše
dostizanje duhovnog statusa po završetku
morontijskog uspona na lokalni univerzum
Nebadona. A onda, dok prolazite kroz
supersvemir i stignete do Havone, mnoge od
ovih duboko skrivenih tajni bić e razjašnjene
kada počnete da budete obdareni „umom
duha“ - duhovnim uvidom.
7. LIČNOST VEČNOG SINA
6:7.1 (79.1) Večni Sin je ona beskrajna osoba iz
čijih se neograničenih okova ličnosti
Univerzalni Otac oslobodio tehnikom
trinitizacije i na osnovu koje se od tada
nastavlja da se beskrajno širi univerzum
svojim odrastanjem Stvoritelja i stvorenih
bić a. Sin je apsolutna ličnost; Bog je očinska
ličnost - izvor ličnosti, davalac ličnosti, uzrok
ličnosti. Svako lično bić e prima osobu od
Univerzalnog Oca, kao što Prvobitni Sin večno
prima svoju osobu od Rajskog Oca.
6:7.2 (79.2)
Ličnost Rajskog Sina je apsolutna i
čisto duhovna, a ta apsolutna ličnost je takođe
božanski i večni obrazac, prvo Očev dar
ličnosti Zajedničkom Faktoru, njegovo
darivanje ličnosti nebrojenom mnoštvu
6
njegovih stvorenih biča širom nepreglednog
svemira.
6:7.3 (79.3) Večni
Sin je zaista milostivi sluga,
božanski duh, duhovna sila i stvarna osoba.
Sin je duhovna i lična priroda Boga koja se
manifestuje u univerzumima - zbiru i suštini
Prvog Izvora i Centra, lišenog svega bezličnog,
van-božanskog, ne-duhovnog i čisto
potencijalnog. Ali nemoguć e je čovekovom
umu preneti sliku lepote i veličanstvenosti
uzvišene ličnosti Večnog Sina. Sve što ima
tendenciju da zaseni Univerzumskog Oca čini
konceptualno prepoznavanje Večnog Sina
gotovo podjednako teškim. Morate sačekati
svoje ostvarenje Raja, i tada ć ete razumeti
zašto nisam mogao da pokažem karakter ove
apsolutne osobe razumevanju konačnog uma.
8. REALIZACIJA VEČNOG SINA
6:8.1 (79.4)
Što se tiče identiteta, prirode i
drugih osobina ličnosti, Večni Sin je potpuno
jednak Univerzalnom Ocu i njihov je savršeni
dodatak i večni saradnik. U istom smislu da je
Bog Otac Svih, Sin je tako i Majka Svih. I svi
mi, visoka i niska bić a, predstavljamo svoju
kosmičku porodicu.
6:8.2 (79.5)
Da biste cenili karakter Sina, treba
da proučite otkrivenje božanske prirode Oca;
zauvek su i nerazdvojno jedno. Kao božanske
ličnosti, oni su gotovo neprimetni za niže
slojeve inteligencije. Nije ih toliko teško uočiti
odvojeno od onih koji svoje poreklo vuku iz
stvaralačkih dela samih Božanstava. Bić a
poreklom iz Raja i iz centralnog univerzuma
prepoznaju Oca i Sina ne samo kao lično
jedinstvo opšte kontrole, već i kao dve
odvojene ličnosti koje deluju u određenim
oblastima kosmičke uprave.
6:8.3 (79.6)
Kako ljudi mogu zamisliti
Univerzumskog Oca i Večnog Sina kao dve
odvojene individue, jer to zaista jesu; ali u
administraciji svemira su toliko isprepleteni i
povezani da ih nije uvek moguć e razlikovati.
Kada u poslovima univerzuma naiđete na ovu
zbunjujuć u međusobnu povezanost Oca i Sina,
nije uvek korisno pokušati razdvojiti njihove
postupke; samo se podsetite da je Bog misao
koja podstiče na razmišljanje i da je Sin
izražajna reč. U svakom lokalnom
univerzumu ova nedeljivost je
personalizovana u božanstvu Sina Stvoritelja
koji predstavlja i Oca i Sina stvorenim bić ima
od deset miliona naseljenih svetova.
6:8.4 (80.1)
Večni Sin je beskonačan, ali je
dostupan kroz osobe njegovih Rajskih Sinova
i kroz strpljivu službu Beskonačnog Duha. Bez
službe darivanja Rajskih Sinova i nežne
službe stvorenja Beskonačnog Duha, bić a
materijalnog porekla teško se mogu nadati da
ć e postić i Večnog Sina. I to je podjednako
tačno: Uz pomoć i vođstvo ovih nebeskih
uticaja bogo-svesnog smrtnog bić a, On
sigurno stiže do Raja i dolazi u lično prisustvo
ovog slavnog Sina nad Sinovima.
6:8.5 (80.2)
Iako je Večni Sin obrazac smrtnog
postizanja ličnosti, lakše ć ete razumeti
6:8.7 (80.4)
Kroz vaše iskustvo Sina Stvoritelja u
lokalnom univerzumu, čija je ličnost čoveku
razumljiva, ta razumljivost mora nadoknaditi
vašu nesposobnost da shvatite puno značenje
više duhovnog, ali ne manje ličnog, Večnog
Sina Raja. Kako napredujete kroz Orvonton i
Havonu, ostavljajuć i za sobom živopisnu sliku
i duboka seć anja na Sina Stvoritelja vašeg
lokalnog univerzuma, gubitak ovog materijala
i morontijskog iskustva nadoknađuje sve šire
razumevanje Večnog Rajskog Sina, čija ć e
stvarnost i blizina rasti sve više i više kako
napredujete ka Raju.
6:8.8 (80.5)
Iako je smrtnom i materijalnom
umu nemoguć e shvatiti stvarnost ličnosti
tako beskonačnog bić a, nesumnjivo je da je on
osoba. Znam šta govorim. Gotovo bezbroj
puta stajao sam u božanskom prisustvu ovog
Večnog Sina, a zatim sam se vrać ao u druge
delove univerzuma da izvršavam njegove
blagodatne naredbe. 2
[Predstavio Božanski Savetnik
6:8.9 (80.6)

stvarnost Oca i Duha, jer je Otac istinski kome je poverena dužnost da sastavi izjavu
davalac vaše ljudske ličnosti i Beskonačni Duh koja opisuje Večnog Rajskog Sina].
je apsolutni izvor vašeg smrtnog uma. Ali dok
je na Rajskom putu duhovnog napredovanja,
osoba Večnog Sina postajać e vam sve Korekcija prevoda na srpskom jeziku i
stvarnija, a stvarnost njegovog beskrajno napomen: Rajko Jadžić (Proljeće 2021)
duhovnog uma postajać e sve vidljivija vašem
progresivno produhovljenom umu.
6:8.6 (80.3)Koncept Večnog Sina nikada ne
može zasjati u vašem materijalnom ili
naknadnom morontijskom umu; sve dok se
ne produhovite i ne započnete svoje uzdizanje
duha, vaša percepcija ličnosti Večnog Sina
neć e dostić i vitalnost vašeg koncepta ličnosti
Sina Stvoritelja, koji je poreklom iz Raja i koji
je lično i kao osoba nekada živeo otelotvoren
na Urantiji kao jedan od ljudi.

2Preporuka za bolje razumijevanje teksta: Sveti https://drive.google.com/file/d/1mR79xQ8jnTRL

Maksim Ispovednik – Gnostički Stoslovi ‘Poglavlja MKxitBEVolAtCpNmN02w/view?usp=sharing
o teologiji i ikonomiji ovaploćenog Sina Božijeg’.