С друге стране, наводи које сматрамо сумњивим, и који би требало да буду предмет

даљих истраживања у циљу расвјетљавања њиховог присуства на територији РС,

остављени су у листи у Посебном дијелу са ознаком „?”.

Таксони који се у овој публикацији по први пут наводе за територију Републике

Српске означени су симболом „*”, док су таксони који се по први пут наводе за флору
Босне и Херцеговине означени симболом „**” (Alisma lanceolatum With., Dactylorhiza
majalis (Rchb.) P.F.Hunt & Summerh., Orchis pauciflora Ten., Aegilops geniculata Roth,
Bromopsis condensata subsp. microtricha (Borbás) Jogan & Bačič, Schedonorus
arundinaceus subsp. mediterraneus (Hack.) H.Scholz & Valdés, Alchemilla amphiargyrea
Buser, Quercus coccifera L., Viola suavis subsp. austrodalmatica Mereda & Hodálová, Владимир Ступар
Linum narbonense L., Hesperis matronalis subsp. cladotricha (Borbás) Hayek, Fraxinus
pennsylvanica Marshall, Melissa officinalis subsp. altissima (Sm.) Arcang., Catalpa Ђорђије Милановић
bignonioides Walter, Hieracium bifidum subsp. laceridens (Zahn) Zahn, Taraxacum Југослав Брујић
janchenii Kirschner & Štěpánek).

Важно је напоменути да, иако су дигитализовани, геореференцирани и похрањени

у базу, необјављени подаци из докторских дисертација, магистарских радова,
дипломских радова и елабората нису били кориштени у изради публикације.

ВАСКУЛАРНА ФЛОРА РЕПУБЛИКЕ

Захвала
СРПСКЕ
Обавеза је и задовољство да се, на овом мјесту, захвалимо свим колегама,
колегиницама и институцијама који су на било који начин допринијели да ова
публикација угледа свјетлост дана. То се најприје односи на сараднике који су
помогли приликом дигитализације и геореференцирања флористичких података,
без којих не би било могуће завршити ову публикацију у разумном року. То су VASCULAR FLORA OF THE REPUBLIC
колегинице са Шумарског факултета Маријана Каповић Соломун и Зорана Хркић-
Илић, студенти Огњен Лукић, Биљана Куриџа, Драган Кољанин, Озрен Жоља, OF SRPSKA
Никола Пећанац и Десанка Лазић, те колеге из Арбор Магне: Никола Травар, Тијана
Чутура, Давор Лаховски и Бранислава Дукић.

Велику захвалност упућујемо Шумарском факултету и радним колегама за

дугогодишњу подршку и разумијевање, као и Републичком заводу за заштиту
културноисторијског и природног насљеђа Републике Српске за плодоносну
сарадњу помоћу које смо, кроз разна теренска истраживања, дошли до великог
броја нових хоролошких података о васкуларној флори Републике Српске.

Пројекат израде Базе васкуларне флоре Републике Српске, као и саме публикације,
у више је наврата финансијски подржан од стране Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде те Министарства за научнотехнолошки развој, високо
образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске. Финансијску
подршку у посљедњим фазама израде базе добили смо од Њемачке агенције за
међународну сарадњу (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ)
GmbH), као и од Друштва за заштиту природног насљеђа Арбор Магна.
БАЊА ЛУКА, 2021
Посебну захвалност дугујемо рецензентима др Горану Аначкову, редовном
професору на Универзитету у Новом Саду и др Биљани Лубарда, ванредном

16
Владимир Ступар, Ђорђије Милановић, Југослав Брујић нису узимане у обзир. Након комплетирања оригиналне листе таксона било је
потребно ускладити њихова имена са савременим таксономским и номенклатурним
ВАСКУЛАРНА ФЛОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ концептима. Мапирање оригиналних имена према онима који су данас у употреби
вршено је уз помоћ онлајн таксономских база Euro+Med (Euro+Med, 2006), World
Издавач: Flora Online (WFO, 2021) и World Checklist of Selected Plant Families (WCSP, n.d.).
Шумарски факултет Универзитетa у Бањој Луци Имена таксона у проблематичним групама (нпр. Rubus, Hieracium и Taraxacum итд.)
преузета су у изворном облику, не упуштајући се у критичку ревизију бројних и
За издавача: таксономски спорних таксона. Неформални агрегати и групе врста су кориштени у
Проф. др Маријана Каповић-Соломун неколико случајева (Rubus hirstus aggr., Hieracium levicaule Jord. aggr. и Ranunculus
Рецензенти: auricomus coll.), док се у случају рода Taraxacum код неких таксона помињу њихове
Проф. др Горан Аначков, редовни професор Природно-математичког факултета секције.
Универзитета у Новом Саду
Проф. др Биљана Лубарда, ванредни професор Природно-математичког факултета Списак таксона је на нивоу фамилија и виших систематских јединица дат
Универзитета у Бањој Луци филогенетским редослиједом, уважавајући резултате савремених истраживања:
папрати према радној групи за филогенију пречица и папрати (PPG I, 2016), а
Лектор за српски језик: цвјетнице према радној групи за филогенију цвјетница (APG IV, 2016). С друге
Лана Шаула
стране, у оквиру фамилија, родови и врсте су поредани алфабетски. За сваки таксон
Превод на енглески језик: наведено је важеће име, номенклатурна референца, синонимика преузета из
Владимир Ступар Euro+Med базе (ради уштеде простора искључени су синоними ранга нижег од
подврсте), као и први навод са локалитетом, референцом и оригиналним именом.
Штампа:
„Графомарк“ д.о.о, Лакташи Коначни таксономско-номенклатурни концепт са синонимиком прати онлајн базу
Euro+Med (Euro+Med, 2006), са изузетком седам таксона које ова референца не
Тираж:
100 примјерака
препознаје. То су Alnus rohlenae Vít, Douda & Mandák, Edraianthus sutjeskae Lakušić,
Campanula moesiaca Velen. и Campanula austroadriatica D.Lakušić & Kovačić, који су
прихваћени у World Checklist of selected plant families (WCSP, n.d.), те су у посебном
CIP - Каталогизација у публикацији дијелу означени симболом [WCSP] прије имена. Таксономски концепт који у оквиру
Народна и универзитетска библиотека врсте Cerastium malyi (T. Georgiev) Niketić разликује двије подврсте, Cerastium malyi
Републике Српске, Бања Лука
(T. Georgiev) Niketić subsp. malyi и Cerastium malyi (T. Georgiev) Niketić subsp.
581.92(497.6 РС) serpentini (Novák) Niketić, преузет је из Niketić et al., 2013, те су у листи таксона у
Посебном дијелу ова два таксона означена симболом „!”. Прихваћено име врста и
СТУПАР, Владимир, 1980- подврста је исписано у болд и курзив стилу, а синоними само у курзиву.
Васкуларна флора Републике Српске = Vascular Flora of the Republic of Srpska /
Владимир Ступар, Ђорђије Милановић, Југослав Брујић. - Бања Лука : Флора Српске обухвата аутохтоне биљне врсте, али и све алохтоне (неофите и
Шумарски факултет Универзитетa, 2021 (Лакташи : Графомарк). - 499 стр. ; археофите), за које је констатовано да се у Републици Српској шире субспонтано.
25 cm
Чак и на мјестима гдје су врсте у оквиру шумских култура пронађене са подмлатком,
Текст дјелимично упор. на срп. и енгл. језику. - Тираж 100. - Прилог: стр. 463-464. - додате су на списак. Међутим, искључене су гајене, декоративне и парковске биљке
Библиографија: стр. 465-492. - Регистар. које нису констатоване ван културе или се јављају спорадично, појединачно и у
несталним популацијама.
ISBN 978-99938-56-47-4
Наводи појединих таксона, за које је, иако су у литератури наведени, јасно да не
1. Милановић, Ђорђије, 1979- [аутор] 2. Брујић, Југослав, 1961- [аутор] долазе са територије Републике Српске, искључени су из листе таксона у Посебном
COBISS.RS-ID 133442817 дијелу, али је њихов списак дат у у посебном прилогу на крају књиге (Прилог). При
томе су у обзир узети публиковани резултати бројних савремених хоролошких и
таксономских истраживања, којима је ревидиран и материјал из Републике Српске
Научно-наставно вијеће Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци одлуком број и цијеле БиХ, али су одбачени и неки таксони за које, из нашег искуства, можемо
17/3.705-6/21 од 09.07.2021. године одобрило је штампање рукописа „ВАСКУЛАРНА тврдити да не долазе на локалитетима на којима су наведени.
ФЛОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ као истакнуте монографије републичког значаја

15
 Потребно је нагласити да референце наведене у овом поглављу не представљају
приказ библиографије о флори (или вегетацији) Републике Српске, већ смо их
бирали имајући на уму што боље сагледавање тренутне ситуације у области
САДРЖАЈ&217(176
проучавања биљног свијета у БиХ и Републици Српској. Слично томе, у списку
литературе на крају књиге дате су само референце које су на неки начин релевантне
за инвентаризацију таксона васкуларне флоре Републике Српске, и ни у ком случају
не представљају комплетну библиографију о овој проблематици.

ПРЕДГОВОР 5
Материјал и методе
УВОД 7
Као што је већ споменуто, рад на систематском прикупљању литературних података Природне одлике Републике Српске 8
за потребе инвентаризације васкуларне флоре Републике Српске започет је још
2011. године. Пошто су у Бековој флори БиХ (Beck-Mannagetta, 1903b, 1903a, 1904, Историјски осврт на проучавање флоре Републике Српске 11
1906a, 1906b, 1906c, 1907, 1909, 1914, 1916a, 1916b, 1918, 1920, 1922, 1923, 1927; Материјал и методе 14
Beck-Mannagetta & Malý, 1950; Beck-Mannagetta et al., 1967, 1974, 1983) обједињени
сви литературни и хербарски подаци који су до момента издавања појединих Захвала 16
свесака били публиковани или похрањени у регистроване хербарске збирке,
INTRODUCTION 19
најприје су дигитализовани и геореференцирани подаци из ове едиције, те су тако
посредно обухваћени сви наводи из ранијих радова (потпуно они публиковани прије Natural features of the Republic of Srpska 20
1903, а дјелимично они који су публиковани у међувремену). До краја 2020. године
дигитализован је велики број преосталих флористичких публикација, што је
Historical overview of the floristic research of the Republic of Srpska 22
резултовало укупним бројем од 139.295 навода о налазу појединог таксона. У овом Material and methods 25
периоду су дигитализовани и сви доступни фитоценолошки радови са
фитоценолошким снимцима (255.580 навода). Дио флористичких радова није ПОСЕБНИ ДИО / SPECIAL PART 29
непосредно дигитализован, највећим дијелом због тога што, по нашој оцјени, не ПРИЛОГ / APPENDIX 463
наводе новитете за флору РС, па нису релевантни за ову чек-листу (која се не бави
распрострањењем врста као таквим), али су и они консултовани директним увидом. ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES 465
Ипак треба напоменути да је овакав приступ створио могућност превида најстаријег
ИНДЕКС РОДОВА И ФАМИЛИЈА / INDEX 493
навода појединих таксона за територију РС, или навођења новијег синонима као
оригинално наведеног имена у првој референци. Овакви потенцијални недостаци
ће бити исправљени у наредним издањима Флоре Српске.

Геореференцирање просторних података о налазима појединих таксона

подразумијевало је додјељивање просторних координата одређеном налазу. Ово
нам је омогућило да једноставним просторним преклапањем тачака налаза са
полигоном граница Републике Српске из свих података о налазима биљака у Босни
и Херцеговини издвојимо оне који сe односе на Републику Српску. У већини
случајева је налазу било могуће додијелити прилично прецизне координате, али код
појединих старијих и непрецизних навода са пограничних (међуентитетских или
међудржавних) планинских масива или просторних мезоцјелина (нпр. Вележ,
Клековача, Посавина итд.) морали смо претпоставити да се налаз односи на цијелу
просторну цјелину, тј. тачка је додјељивана и за Републику Српску и за Федерaцију
БиХ. С друге стране, прецизни наводи уско ограничених топонима који сигурно нису
у Републици Српској нису узимани у обзир, чак ни онда када су били веома близу
ентитетске или државне границе (нпр. јужна страна Клековаче, дијелови Орјена
итд).

Коначна листа таксона (Посебни дио) обухвата све таксоне на нивоу врсте и
подврсте навођене за територију Републике Српске, док ниже систематске јединице

14
углавном прате филогенетске, молекуларне и статистичке правце у савременој
биљној таксономији. Поред мањег броја радова који приказују прилоге познавању
флоре неког подручја или дају њен преглед (Kovačević, 2005; Bucalo et al., 2007,
2008; Topalić-Trivunović & Pavlović-Muratspahić, 2008; Milanović et al., 2010, 2011,
2013, 2015; Petronić et al., 2010; Brujić, Milanović, Travar et al., 2011; Brujić, Milanović,
Tupeša et al., 2011; Stupar et al., 2011; Škondrić et al., 2013; Lubarda et al., 2014; Maslo,
2014a, 2014b, 2016, 2017; Tomović et al., 2016; Milanović, 2017), чешћи су радови који
дају нове податке о распрострањењу неких биљних врста у виду извјештаја, нотула
или новитета за флору БиХ (Brujić et al., 2006; Bräuchler & Cikovac, 2007; Milanović &
Stevanović, 2009; Stupar et al., 2009; Milanović et al., 2011, 2013; Milanović, 2014; Lukić
et al., 2019; Maslo et al., 2019; Koljanin et al., 2021). Вегетацијски радови који приказују
фитоценолошке снимке или табеле који су употребљиви за анализу флоре тек су
нешто чешћи, а међу њима су чести они са једном фитоценолошком табелом која
приказује састав једне фитоценозе (Redžić et al., 1996, 2013; Šumatić, 1997, 2000;
Bucalo, 1999; Topalić-Trivunović & Šumatić, 2004; Redžić, 2006; Blagojević & Govedar,
2009; Brujić & Lahovski, 2009; Bucalo & Jakšić, 2010; Kovačević, 2010, 2013, 2015,
2016; Petronić, 2010b, 2010a; Redžić & Barudanović, 2010; Stupar et al., 2010, 2014,
2015, 2020; Bodružić et al., 2011; Jasprica & Kovačić, 2011; Brujić & Stanivuković, 2012;
Bucalo et al., 2012; Petronić et al., 2012; Lasić et al., 2014; Kovačević et al., 2015; Miletić
et al., 2016; Petronić & Bratić, 2016; Jasprica et al., 2020; Stupar, 2020). У посљедњих
десетак година уочљив је даљи тренд опадања броја објављених радова и уопште
активности на овом пољу, што говори о томе да је истраживање биодиверзитета
како у РС тако и у БиХ данас на маргинама науке, струке и друштва у цјелини. Због
тога је битно промијенити приступ овој проблематици на институционалном нивоу,
и то у што скоријој будућности, нарочито у смислу систематски планираног и
континуираног даљег рада на инвентаризацији флоре, вегетације и станишта, како
би РС и БиХ довеле сектор заштите природе на жељени ниво, те испратиле све
захтјеве који се пред њих постављају на путу европских интеграција и у свјетлу
глобалних климатских промјена.

Преглед флоре БиХ кроз историју био је предмет више обимних монографских
студија, од којих су неке комплетиране (Ascherson & Kanitz, 1877; Hayek, 1927, 1931,
1933; Domac, 1984), а неке само започете (Analitička flora Jugoslavije [Horvatić &
Trinajstić, 1981], Index florae Bosnae et Hercegovinae [Mišić & Šoljan, 2014; Bjelčić &
Šoljan, 2015; Sarajlić, 2018; Šilić & Šoljan, 2018]). У свим овим студијама забиљежено
је присуство анализираних таксона на подручју БиХ без навођења конкретних
локалитета. Са друге стране, може се рећи да је Бекова едиција о флори Босне и
Херцеговине (Beck-Mannagetta, 1903–1983) до данас остала једини употпуњен
критички инвентар флоре БиХ са хоролошким подацима о распрострањењу
обрађених биљних врста. Како је издавање овог дјела трајало чак 80 година,
сувишно је напомињати колико je, нарочито када говоримо о његовим првим
свескама, таксономски застарјелo и хоролошки непотпунo, што намеће неопходност
критичке ревизије ове листе. Како је Република Српска настала знатно касније,
њена флора није никада ни обрађивана нити приказивана засебно, већ су се подаци
о присуству појединих биљних таксона морали црпити само из оних литературних
извора који помињу хоролошке податке на локалитетима који леже на територији
овог ентитета.

13
 Malý & Zahn, 1925; Malý, 1926; Malý & Zahn, 1926; Malý, 1927b, 1928b, 1928a; Malý &
Zahn, 1929; Malý, 1930, 1931, 1932d, 1932a, 1932b, 1932c, 1933b, 1933a, 1934, 1935c, ПРЕДГОВОР
1935b, 1935a, 1936b, 1936a; Malý & Zahn, 1936; Malý, 1938, 1939b, 1939a, 1940, 1942,
1948c, 1948b, 1948a, 1949; Malý & Bjelčić, 1949; Malý, 1950, 1951).
Од вишеструког је интереса не само наше већ и шире ботаничке јавности да се
У првој половини 20. вијека значајно је поменути и флористичке прилоге Хандел- састав биљног свијета Републике Српске прикаже у једној публикацији заснованој
Мацетија са сарадницима, Сагорског, Цана, Шилера, итд. (Gross & Kneucker, 1903a, на принципима и методама савремене биосистематике. Познато ʁɟ да је Бекова
1903b; Schiller, 1903; Handel-Mazzetti et al., 1905a, 1905b, 1905c, 1906a, 1906b, 1906c, „Флора Босне, Херцеговине и новопазарског Санџака”, која је публикована од 1903.
1906d, 1906e, 1906f; Janchen, 1906a, 1906b; Zahn, 1906, 1907, 1908, 1909, 1911; Wolf, до 1983. године у више свесака, до данас остала једина комплетна флористичка
1908; Prodan, 1910; Sagorski, 1912a, 1912b, 1914a, 1914b; Horvatić, 1928), који су грађа Босне и Херцеговине. Због дугог временског распона објављивања свесака,
вршили ботаничка истраживања и на територији која данас припада Републици ова флора је хоролошки непотпуна, док њен садржај у таксономском и
Српској, те неке прилоге који се односе само на територију Федерације БиХ (Degen, номенклатурном смислу добрим дијелом не одговара сазнањима до којих су дошла
1905, 1908; Janchen & Watzl, 1908a, 1908b, 1908c, 1908d, 1908e, 1908f; Prodan, 1912; савремена ботаничка истраживања. С друге стране, Република Српска, као
Malý, 1927a, 1952; Bošnjak, 1936; Rohlena, 1938). У ово вријеме појављују се и неки саставни дио Босне и Херцеговине, никада није имала своју „Флору”, већ су
домаћи ботаничари који публикују флористичке радове, у којима је, поред коришћени подаци из Флоре Босне и Херцеговине.
неоспорног доприноса познавању флоре БиХ, публикован велики број сумњивих
података (Protić, 1902, 1908). У трећој деценији и почетком четврте деценије 20. Све то је указало на потребу израде прегледа васкуларне флоре Републике
вијека појављују се први фитоценолошки радови (Horvat, 1930, 1931, 1933, 1938, Српске, у којем би по први пут били приказани сви биљни таксони који живе на њеној
1941; Horvat & Pawlowski, 1939; Tregubov, 1941), који се већински односе на територији. У том смислу, ова публикација треба да послужи као „нулто стање”
планинске масиве који леже на територији Федерације БиХ, а само су дјелимично тренутног познавања васкуларне флоре Републике и да, као таква, буде основа за
везани за територију Републике Српске (Horvat, 1933; Tregubov, 1941). сва даља истраживања разноврсног биљног свијета овог ентитета.
Након Другог свјетског рата примат у истраживању биљног свијета БиХ, у складу са
Публикација је намијењена прије свега ботаничарима, професионалцима и
трендовима у средњој Европи, преузимају фитоценолошке студије. Дјелимично су
аматерима, стручњацима у области заштите природе, животне средине, шумарства
се у њима систематски обрађивале и флора и вегетација (Bajić et al., 1952; Bjelčić,
и других сродних дисциплина, као и студентима биологије, шумарства и других
1954; Ritter-Studnička, 1954, 1956b, 1957a, 1959b, 1959b, 1963), а све чешће само
факултета на којима се изучава ботаника.
вегетација (Batinica, 1950; Glišić, 1950; Slavnić, 1954; Batinica & Maksimović, 1956;
Fukarek, 1956c, 1957b; Kovačević, 1959; Stefanović, 1961; Fukarek, 1962; Fabijanić et
Надамо се да ће ово дјело оправдати разлоге свог настанка и да ће бити позитивно
al., 1963; Bjelčić, 1966; Stefanović & Manuševa, 1966; Fabijanić et al., 1967; Ritter-
прихваћено од стране стручне јавности Републике Српске, Босне и Херцеговине и
Studnička, 1967; Lakušić, 1968; Stefanović, 1968; Fukarek, 1969; Lakušić et al., 1969;
шире.
Stefanović, 1969a, 1969b; Fukarek, 1970; Lakušić, 1970; Stefanović, 1970b, 1970a;
Stefanović & Manuševa, 1971; Fukarek et al., 1974; Stefanović, 1977; Lakušić, Pavlović,
Аутори
Abadžić, et al., 1982; Lakušić, Pavlović, & Redžić, 1982; Stefanović & Bjelčić, 1983;
Redžić et al., 1984; Lakušić, Mišić, & Golić, 1987; Lakušić, Mišić, Kutleša et al., 1987;
Redžić, 1988; Lakušić & Redžić, 1989; Stefanović, 1989, 1989; Lakušić & Redžić, 1991),
док су обимнији флористички прилози све рјеђи (Korica, 1950; Horvat, 1952; Ritter-
Studnička, 1952, 1953, 1955, 1956a, 1970; Bjelčić, 1956, 1965, 1970, 1987; Bjelčić &
Milanović, 1968; Bjelčić et al., 1969; Lakušić, 1973; Šilić, 1973, 1978, 1979, 1991; Šilić &
Abadžić, 1986, 1991). Ово вријеме се одликује већим бројем веома значајних краћих
флористичких прилога који су тематски разрјешавали текућа хоролошка и
таксономска питања о распрострањењу и екологији неких дрвенастих, ендемичних,
ријетких и других занимљивих биљних врста на простору РС и БиХ (нпр. Fukarek,
1948a, 1948b, 1949b, 1949a, 1950, 1951, 1952a, 1952b, 1954, 1956b, 1956a, 1957a,
1965, 1974; Ritter-Studnička, 1956a, 1956c, 1957b, 1958, 1959a, 1965, 1972, 1973a,
1973b; Slavnić, 1960, 1964a, 1964b, 1966; Abadžić & Šilić, 1982, 1990; Bjelčić, 1987,
1989; Šilić, 1991 и други).

Послије грађанског рата у БиХ на овом пољу дјелује тек неколико ботаничара и
фитоценолога, углавном из Сарајева и Бање Луке. Зато су и флористички радови
рјеђи и мањи обимом, што је и генерални тренд у савременим истраживањима, која

12 5
Историјски осврт на проучавање флоре Републике
Српске
Инвентаризација флоре неког подручја сложен је посао, што због обимности
података, што због чињенице да је подложна честим промјенама, допунама и
ажурирањима који су резултат савремених таксономских, хоролошких и других
истраживања. Имајући у виду да је Република Српска територијално дио Босне и
Херцеговине, и историјски преглед проучавања флоре на територији Републике
Српске природно је садржан у прегледу истраживања флоре БиХ.

Босна и Херцеговина има завидно дугу традицију истраживања флоре и вегетације,

која сеже до половине 19. вијека. Први подаци о флори у вези су са Отом
Сентнером, професором ботанике у Минхену, првим еминентним европским
ботаничаром који је истраживао флору БиХ. Поред неких врло кратких писама којим
је надлежне обавјештавао о својој екскурзији (Sendtner, 1847a, 1847b, 1847c;
Kummer & Sendtner, 1849a, 1849b), у којима спомиње и неке биљне врсте, заједно
са Кумером почео је систематски објављивати сакупљени материјал из Босне
(Kummer & Sendtner, 1849a, 1849b), али су изашла само два наставка у којима су
обухваћене само папрати, голосјеменице и монокотиле. Нажалост, ту су стали и
остатак њиховог изузетно драгоцјеног материјала никада није публикован.

Како је Сентнер у БиХ био чак и рањен и доживио низ непријатности, његова посјета,
умјесто да отвори, потпуно је затворила врата другим истраживачима који су имали
намјеру истраживати флору БиХ. Тек окупацијом БиХ од стране Аустроугарске
створили су се неопходни услови за наставак флористичких истраживања, а веома
драгоцјене податке из тог раног периода публиковали су Панточек, Блау, Хофман,
Конрат, Форманек, Адамовић, Вандас, Фрејн и Брандис, Бек, Мурбек, те кустос
Земаљског музеја у Сарајеву Фрањо Фиала (Pantocsek, 1873a, 1873b, 1873c, 1874;
Blau, 1877; Hofmann, 1882a, 1882b, 1882c, 1882d, 1882e, 1882f; Beck-Mannagetta,
1886, 1887a, 1887b, 1889, 1890, 1891, 1895, 1896, 1898; Conrath, 1887a, 1887b,
1888a, 1888b, 1888c, 1888d; Formanek, 1888a, 1888b, 1888c, 1888d, 1888e, 1888f,
1889a, 1889b, 1889c, 1890; Freyn & Brandis, 1888; Vandas, 1888a, 1888b, 1888c,
1889a, 1889b, 1889c, 1889d, 1889e, 1889f, 1890; Adamović, 1889; Fiala, 1889b, 1889a,
1890b, 1890a, 1891b, 1891a, 1891a, 1891c, 1892c, 1892a, 1892b, 1893c, 1893e, 1893a,
1893d, 1893b, 1895a, 1895b, 1896; Murbeck, 1891). Ова истраживања, иако
маршрутног карактера, за двадесетак година довела су познавање богате флоре
БиХ на завидан ниво, а са овог подручја описано је више десетина нових биљних
врста, до тада непознатих за науку.

Почетком 20. вијека истраживање флоре БиХ обиљежилa су два важна момента:
покретање едиције о флори БиХ од стране Бека (Beck-Mannagetta, 1903b, 1903a,
1904, 1906a, 1906b, 1906c, 1907, 1909, 1914, 1916a, 1916b, 1918, 1920, 1922, 1923,
1927; Beck-Mannagetta & Malý, 1950; Beck-Mannagetta et al., 1967, 1974, 1983) и
појава Карла Малија, неуморног истраживача флоре БиХ, касније најцјењенијег
балканског ботаничара. Мали је цијели свој живот посветио истраживању флоре
БиХ и Балканског полуострва публикујући бројне прилоге Бековој флори, али и
друге радове мањег обима у којима је описао значајан број нових биљних врста
(Malý, 1899, 1900, 1901, 1903, 1904, 1905, 1906, 1907e, 1907a, 1907b, 1907d, 1907f,
1907c, 1908b, 1908c, 1908a, 1909, 1910, 1912a, 1912b, 1913, 1917, 1919, 1920, 1923;

11
 У хидрографском смислу Република Српска припада црноморском (око 70%) и
јадранском сливу (24%), док се површинске воде са 6% територије губе у крашком
подземљу. Термалне и минералне воде се јављају локално, у подручју вулканских
стијена и тектонских расједа (Бања Лука, Теслић, Сребреница, Вишеград). Неке
планине (Зеленгора) богате су природним планинским језерима, која због чисте и
плаве воде с правом носе назив „горске очи”. Посебну специфичност представљају
кањони и клисуре ријека: Уне, Сане, Врбаса, Угра, Неретве, Дрине, Дрињаче, Лима,
Праче, Бистрице, Таре, али и бројних рјечица и потока.
Биогеографски, највећи дио површине (оно што у географском смислу припада
Босни) припада евросибирском подручју Палеоарктиса, заступљен са три
провинције: илирска (Динариди, који се настављају сјеверозападно у Хрватску и
југоисточно у Црну Гору), мезијска (источни руб, око ријеке Дрине, која се наставља
у централни дио Балканског полуострва, тј. Србију) и средњоевропска (јужно од
Саве, која се наставља у хрватску Славонију). Јужни дио (оно што географски
припада простору Херцеговине) припада медитеранском подручју, односно његовој
источној провинцији. Врхови Динарида припадају алпсконордијском подручју
(динарска провинција), којем припада вегетација изнад горње границе шуме, али
дјелимично и травна вегетација планинских рудина и вегетација стијена и точила у
појасу клековине бора и субалпинских шума. Свака од поменутих провинција се
према центрима ендемизма даље може детаљније рашчланити на секторе
(западнодинарски, влашићки, дурмиторско-маглићки и орјенски у илирској и
динарској, припанонски у средњоевропској, јадрански у источномедитеранској). При
томе се илирски ендеми постепено губе од сјеверозапада ка југоистоку, док у истом
правцу реципрочно расте ороендемизам на највишим планинама (Lubarda et al.,
2014). Врхови наших планина су центри ендемизма у којима се и данас одвијају
процеси настајања нових врста.
Према еколошко-вегетацијској рејонизацији БиХ (Stefanović et al., 1983), подручје
Републике Српске дијели се на четири области: припанонска са 30,3% укупне
површине Републике Српске, прелазна илирско-мезијска са 19,0%, област
унутрашњих Динарида – 34,0% и медитеранско-динарска област – 16,8% (Карта 1).
У вегетацијском смислу, на простору Републике Српске постоји шест свеза
климазоналне вегетације: субмедитеранске шуме медунца и бјелограбића
(Carpinion orientalis), шуме сладуна и цера континенталног подручја (Quercion
frainetto), умјереноконтиненталне шуме китњака и обичног граба (Erythronio-
Carpinion betuli), илирске шуме букве и букве и јеле (Aremonio-Fagion), шуме букве
јеле и смрче (Abieti-Piceenion) и субалпске шуме букве (Saxifrago rotundifoliae-
Fagenion) (Stupar & Čarni, 2017).
Укупну разноврсност станишта Републике Српске могуће је процијенити на основу
истраживања која су се бавила вегетацијским диверзитетом БиХ и према којима су
у БиХ заступљене биљне заједнице из укупно 60 вегетацијских класа (Milanović &
Stupar, in print).
10
УВОД
Публикација Васкуларна флора Републике Српске (у даљем тексту Флора Српске)
представља први инвентар флоре виших биљака овог ентитета Босне и
Херцеговине. Заснована је на литературним подацима публикованим кроз више од
170 година истраживања флоре и вегетације Босне и Херцеговине и Републике
Српске, који су допуњени резултатима непубликованих ауторских истраживања
проведених у посљедњих 20 година.
Флора Српске је произашла из дигиталне базе података „ГИС база васкуларне
флоре Републике Српске”, на којој су аутори радили од 2011. године у склопу три
пројекта суфинансирана од стране Министарства пољопривреде, шумарства и
водопривреде и Mинистарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и
информационо друштво (Stupar et al., 2017, 2018). У ову базу је унесено близу
400.000 података о налазима таксона васкуларне флоре БиХ који су у сљедећем
кораку геореференцирани, након чега су издвојени налази који просторно припадају
Републици Српској (191.280 података).
Обилна и обимна литературна грађа, као неопходан основ за формирање
инвентара, по правилу садржи одређен број сумњивих података, непрецизних
навода, погрешно детерминисаних таксона и других недостатака. Иако смо дали
све од себе да овакве проблеме ријешимо у складу са нашим познавањем
проблематике (сигурно погрешни наводи и таксони су одбачени уз образложење, а
они сумњиви су означени у тексту), за комплетну критичку ревизију било је потребно
консултовати хербарски материјал, што у већини случајева, због недостатка
временских и финансијских ресурса, није спроведено.
Уважавајући ове недостатке, Флора Српске представља публикацију која даје
пресјек досадашњег познавања таксономије васкуларне флоре РС уз хоролошки
додатак о референци и локалитету првог навода сваког таксона, те се надамо да ће
оправдати разлоге свог настанка, међу којима треба издвојити:
Ǧ потребу познавања биодиверзитета Републике Српске, како би
разноврсност васкуларних биљака овог ентитета изашла из домена
претпоставки и процјена;
Ǧ неопходност формирања полазне основе за сва будућа истраживања на
овом пољу;
Ǧ захтјевe глобалних стандарда у заштити природе који се односе на
успостављање стандардизоване геореференциране базе података о
биодиверзитету и њено укључивање у интегрисани информациони систем
како би се олакшала размјена информација и праћење стања врста и
станишта, што је предвиђено и националним законодавством у секторима
заштите природе, шумарства итд.
7
 Ǧ потребу компилације података из литературе који представљају основу за
будући рад на ревизији флоре и формирању критичке листе васкуларне
флоре РС и БиХ.

Укупан број регистрованих биљака (на нивоу врсте и подврсте) износи 3692 (131
таксон се први пут помиње за територију РС, док је 16 нових за БиХ), што је око 700
врста мање у односу на процијењени број таксона на нивоу БиХ (око 4400). Разлика
у броју је највећим дијелом посљедица чињенице да у Босни и Херцеговини ван
Републике Српске постоје и медитерански екосистеми (подручје Неума), затим
херцеговачки планински ендемни центар (Прењ, Чврсница и Чабуља), чији је само
мали дио (источни дио Вележи) у Републици Српској, као и јединствени силикатни
планински систем Вранице у централној Босни, који представља једини локалитет
у БиХ за бројне врсте које су иначе честе на силикатним планинским масивима
Европе.

Ипак, очекујемо да ће се даљим истраживањима васкуларне флоре Републике

Српске ова разлика умањити и да ће васкуларна флора Републике Српске бити
богатија за још пар стотина таксона.

Природне одлике Републике Српске

Босна и Херцеговина и Републикa Српскa се, када се узме у обзир њихова
релативно мала површина, по богатству биљних и животињских врста у Европи
налазе на самом врху (Redžić et al., 2009). Разлози леже у цјелокупној сложености
овог простора. Специфичан географски положај на линији судара континенталних и
медитеранских климатских утицаја, бурна геотектонска динамика и разноликост
геолошких, геоморфолошких, хидролошких и педолошких одлика учинили су да
Република Српска представља подручје изузетног генског, специјског и
екосистемског диверзитета.
Површина Републике Српске износи 25.053 km2 (49% Босне и Херцеговине) и
смјештена је између 42° 33' и 45° 16' сјеверне географске ширине и 16° 11' и 19° 37'
источне географске дужине (Карта 1). Налази се на западном дијелу Балканског
полуострва, на којем се смјењују утицаји умјереноконтиненталне и континенталне
климе са сјевера и истока те медитеранске климе са југа. Динарски планински
масив, чије планине сежу до преко 2000 м висине, пружа се у правцу сјеверозапад–
југоисток у средишњем дијелу Републике Српске и дијели сјеверни,
умјереноконтинентални низијско-брдски предио (Ʌɢʁевче, Посавина и Семберија)
од простора субмедитеранске ниске Херцеговине. У источном дијелу се налази
ужи појас под утицајем континенталне климе и са биогеографским одликама
мезијске провинције (Карта 1). Унутар динарског планинског система, осим
орогених набора, налазе се и висоравни, котлине, долине, крашка поља и
изворишта највећег броја наших водотока. Најнижа тачка лежи на ушћу Дрине (75
м), а највишу коту представља један од врхова Маглића (2386 м). Највећи дио
површине Републике Српске лежи на надморским висинама 0–500 м (45,8%) и
500–100 м (33,4%), док 19,25% површине заузимају висине 1000–1500 м. Највише
планине (преко 1500 м) чине 1,7% површине.
Карта 1. Положај Републике Српске у Босни и Херцеговини са еколошко-вегетацијском
рејонизацијом / Map 1. Position of the Republic of Srpska (shaded) in Bosnia and Herzegovina
with eco-vegetation regions
Геолошка грађа Републике Српске је веома сложена (Velić & Velić, 1983).
Карбонатне стијене, кречњаци и доломити представљају далеко најчешћи и
најраспрострањенији матични супстрат крашког подручја Херцеговине и
југозападне Босне (холокарст), а веће површине налазимо и у унутрашњим
Динаридима. Кластични и кластично-карбонатни седименти доњег тријаса и горњег
перма (верфенски слојеви) јављају се у источним дијеловима РС. Флишеви, који
заузимају треће мјесто по површинском распрострањењу, резултат су турбидитске
седиментације и изграђени су од различитих кластичних и карбонатно-кластичних
седимената, чији се састав мијења нагло, обично градацијски. Јасно се одвајају три
флишне зоне: средишња (мезозојски флиш), јужна (палеогени флиш) и сјеверна
флишна зона (горњокредно-палеогени флиш). Метаморфне, семиметаморфне и
седиментне стијене палеозоика веома су широко распрострањене у источном
дијелу (дрински и прачански палеозоик), сјеверозападној Босни (санско-унски
палеозоик), те на Мотајици и Просари. Ултрабазичне магматске стијене
(ултрамафити) изграђене од (често серпентинизованих) перидотита су
најзаступљеније у сјеверним, сјевероисточним и источним предјелима РС.
Слатководни неогени базени (распрострањени посвуда) претежно су миоценске
старости, док седименти Панонског мора прекривају флиш сјеверне Босне.
Квартарне творевине се могу подијелити у плиоплеистоценске флувијално-
терестричке творевине, глацијалне творевине, ријечне наносе и крашка поља
Херцеговине и југозападне Босне.

8 9