Seminarski rad

Savremeni problemi bezbednosti društva

Predmet
Korporativna bezbednost

Mentor: Student:
Prof. dr Aleksandar Matković Kristina Dimitrijević 27211/22
Prof. Božidar Arsić

Niš, april 2024.

 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs

SADRŽAJ:

Uvod...................................................................................................................................................................... 3
1.Korporativna bezbednost.................................................................................................................................... 4
2. Kibernetička bezbednost i pretnje..................................................................................................................... 5
2.1. Kibernetička bezbednost u okviru korporativne bezbednost...........................................................................6
3.Terorizam i radikalizacija – uticaj korporativne bezbednosti.............................................................................7
4. Globalni izazovi bezbednosti.............................................................................................................................9
4.1. COVID – 19 - globalni problem bezbednosti...............................................................................................10
Zaključak............................................................................................................................................................. 11
Literatura............................................................................................................................................................. 12

2
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs

Uvod

U današnjem kompleksnom globalnom okruženju, pitanja bezbednosti društva postaju sve izazovnija i
složenija. Uz brzi razvoj tehnologije, promene u društvenim dinamikama i rastuće globalne pretnje, korporacije
se suočavaju sa sve većim izazovima u očuvanju bezbednosti svojih poslovanja, resursa i zaposlenih. Iz tog
razloga, istraživanje savremenih problema bezbednosti društva iz perspektive Korporativne bezbednosti postaje
ne samo od vitalnog značaja za organizacije, već i za društvo u celini.
Korporativna bezbednost predstavlja ključnu oblast koja se bavi zaštitom fizičkih i informacionih resursa, kao i
osiguravanjem sigurnosti zaposlenih, poslovnih objekata i lanaca snabdevanja. Ovaj multidisciplinarni pristup
integriše elemente fizičke bezbednosti, kibernetičke sigurnosti, upravljanja rizicima, etike i zakonodavstva kako
bi se održao integritet poslovanja i osiguralo održivo funkcionisanje organizacija.
U ovom seminarskom radu istražićemo neke od najaktuelnijih problema koji predstavljaju izazove za
bezbednost društva iz perspektive korporativne bezbednosti. Fokusirajući se na različite aspekte bezbednosti
kao što su:
1. Kibernetička bezbednost;
2. Terorizam i radikalizacija;
3. Bezbednost radne snage;
4. Bezbednost informacija i privatnost podataka ali i
5. Globalnim izazovom bezbednosti (Trgovina ljudima, ilegalna migracija i organizovani kriminal,
pandemije, zdravstvena kriza...)
Važnost korporativne bezbednosti postaje posebno očigledna u kontekstu savremenih izazova i pretnji sa
kojima se suočavaju organizacije. Globalizacija, brzi tehnološki razvoj, rastući kibernetički kriminal, terorizam,
trgovina ljudima, kao i prirodne katastrofe samo su neki od faktora koji mogu ugroziti bezbednost korporacija i
njihovih interesnih grupa.
Ovaj rad ima za cilj da pruži uvid u kompleksnost savremenih problema bezbednosti društva i da istakne značaj
integracije korporativne bezbednosti u strategije poslovanja. Kroz analizu izazova i mogućnosti, nadamo se da
ćemo doprineti boljem razumevanju ovih tema i promovisati efikasnije pristupe upravljanju bezbednošću u
savremenom poslovnom okruženju.

3
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
Kroz ovo istraživanje, nadamo se da ćemo doprineti boljem razumevanju značaja korporativne bezbednosti i
promovisati pristupe koji omogućavaju organizacijama da se adaptiraju i odgovore na dinamično okruženje u
kojem posluju

1.Korporativna bezbednost

Nastanak korporativne bezbednosti vezuje se za nastanak korporacija kao zajednice ljudi o čijoj
bezbednosti i zaštiti su brinuli članovi te zajednice. Širenjem globalizacije, rizici i pretnje okruženja, javila se
potreba za posebnom granum bezbednosti – korporativnom. Karakteristika ovakve vrste bezbednosti jeste
upravo prilagođavanje korporaciji u zavisnosti od rizika i pretnja.
U teoriji i praksi bezbednosti postoje suštinske razlike u pojmovnom određivanju korporativne bezbednosti, a
samim tim i u pogledu njenih sadržaja. Jedan deo autora sadržaje korporativne bezbednosti u potpunosti
izjednačava sa sadržajima privatne bezbednosti. Istovremeno, ne postoji saglasnost ni u tome šta privatna
bezbednost obuhvata, odnosno ne obuhvata. Sa druge strane, drugi deo autora pojam korporativne bezbednosti
često porede sa policijom pa je sve češća “podela” na javnu bezbednost tj. policija i privatnu bezbednost.
Korporativna bezbednost je multidisciplinarna oblast koja se bavi zaštitom ljudi, imovine, informacija i
reputacije organizacija od različitih unutrašnjih i spoljnih pretnji. Ova disciplina obuhvata širok spektar
aktivnosti, politika i procedura koje su usmerene na identifikaciju, procenu, prevenciju i reagovanje na različite
bezbednosne rizike sa kojima se organizacije suočavaju. Glavni cilj korporativne bezbednosti je očuvanje
integriteta poslovanja i kontinuirano osiguravanje sigurnosti svih aspekata organizacije. To uključuje zaštitu
zaposlenih od fizičkih i mentalnih opasnosti na radnom mestu, zaštitu imovine od krađe, vandalizma ili
sabotaže, zaštitu informacija od neovlašćenog pristupa, krađe ili curenja, kao i očuvanje ugleda i integriteta
organizacije u očima javnosti, klijenata i poslovnih partnera.
Korporativna bezbednost se bavi različitim aspektima bezbednosti, uključujući:
1. Fizičku bezbednost - Obezbeđivanje sigurnosti objekata, prostora, opreme i ljudi kroz implementaciju
fizičkih mera zaštite poput video nadzora, kontrola pristupa, obezbeđenja i alarmnih sistema.
2. Kibernetičku bezbednost - Zaštita informacionih sistema, mreža, podataka i komunikacija od
kibernetičkih pretnji poput hakovanja, virusa, malvera, fišinga i drugih oblika sajber napada.
3. Bezbednost zaposlenih - Obezbeđivanje sigurnih i zdravih uslova rada za zaposlene, kao i prevencija
nasilja na radnom mestu i zaštita radnika od različitih oblika zlostavljanja ili diskriminacije.

4
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
4. Menadžment rizika - Identifikacija, procena, analiza i upravljanje različitim bezbednosnim rizicima koji
mogu uticati na poslovanje organizacije, kao i implementacija strategija za smanjenje ili eliminisanje tih
rizika.
U toku svog rada poštuje relevantne zakone, propise i standarde u vezi sa bezbednošću, kao i osiguravanje
usklađenosti sa nacionalnim i međunarodnim regulativom.
Pored već spomenutih korporacija, korporativna bezbednost ima veliki značaj i u užim sverama.

2. Kibernetička bezbednost i pretnje

Kibernetička bezbednost igra ključnu ulogu u okviru korporativne bezbednosti, posebno u današnjem
digitalnom dobu gde su organizacije sve više zavisne od informacionih tehnologija i povezanih sistema.
Integracija kibernetičke bezbednosti u strategije korporativne bezbednosti postaje sve važnija kako bi se zaštitili
informacioni sistemi, podaci i digitalni resursi organizacija od sve sofisticiranijih kibernetičkih pretnji.
Kibernetička bezbednost je skup procesa, najboljih praksi i tehnoloških rešenja koja pomažu u zaštiti kritičnih
sistema i mreže od digitalnih napada. Pošto su podaci proširili i sve više ljudi radi i povezuje se sa bilo kog
mesta, loši akteri su odgovorili tako što su razvili složene metode za dobijanje pristupa vašim resursima i krađu
podataka, sabotiranje poslovanja ili iznuđivanje novca. Svake godine se broj napada povećava, a protivnici
razvijaju nove metode izbegavanja otkrivanja. Efikasan program za kibernetičku bezbednost obuhvata ljude,
procese i tehnološka rešenja koja zajedno smanjuju rizik od prekida poslovanja, finansijskog gubitka i oštećenja
reputacije usled napada.1
Najčešći tipovi pretnji po kibernetičku bezbednost koji se javljaju jesu:
1. Malver - (eng. malware) je reč izvedena od dve reči – “Malicious Software”, i predstavlja svaki softver
koji ima cilj da nanese štetu računarskim sistemima ili mrežama. Dizajniran je da ošteti računare ili
mreže tako što menja ili briše datoteke, izdvaja osetljive podatke kao što su lozinke i brojevi računa ili
šalje zlonamerne e-poruke ili saobraćaj.
2. Phishing – to je tip društvenog inženjeringa koji koristi e-poruke, tekstualne poruke ili govorne poruke
koje izgledaju kao da potiču iz pouzdanog izvora kako bi ubedile ljude da otkriju osetljive informacije ili
kliknu na nepoznatu vezu. Neke phishing kampanje se šalju velikom broju ljudi u nadi da će jedna osoba
kliknuti.
3. Insajderske pretnje – Insajder je osoba koja je već zaposlena u kompaniji, ima pristup podacima u
kompaniji, koja ima računar preduzeća sa pristupom mreži. Pre neo što postanu pretnja, predstavljaju

1
https://www.microsoft.com/sr-latn-rs/security/business/security-101/what-is-cybersecurity
5
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
rizik, koji se definiše kao potencijal osobe da koristi ovlašćeni pristup resursima organizacije bilo
zlonamerno ili nenamerno na način koji negativno utiče na organizaciju. Pristup obuhvata i fizički i
virtuelni pristup, a resursi obuhvataju informacije, procese, sisteme i objekte.

2.1. Kibernetička bezbednost u okviru korporativne bezbednost

Današnji svet je povezan više nego ikada ranije. Globalna ekonomija zavisi od osoba koje komuniciraju
u vremenskim zonama i pristupa važnim informacijama sa bilo kog mesta. Kibernetička bezbednost omogućava
produktivnost i inovacije tako što ljudima daje poverenje u rad i društvenost na mreži. Prava rešenja i procesi
omogućavaju preduzećima i vladama da iskoriste prednosti tehnologije kako bi poboljšali komunikaciju i
pružanje usluga bez povećanja rizika od napada.
Kibernetička bezbednost u korporativnom kontekstu obuhvata niz aktivnosti, politika i tehnoloških mera koje se
primenjuju kako bi se očuvala sigurnost informacionih sistema i podataka organizacije.
Ovi napori uključuju:
1. Zaštitu informacionih sistema - Implementacija tehnoloških rešenja kao što su firewall-ovi, antivirusni
programi, sistemi za detekciju i sprečavanje upada (IDS/IPS), enkripcija podataka i druge sigurnosne
tehnologije koje pomažu u sprečavanju neovlašćenog pristupa informacionim sistemima.
2. Svest i obuka zaposlenih - Edukacija zaposlenih o kibernetičkim pretnjama i praksi bezbednosti, uključujući
phishing, social engineering, bezbedno korišćenje lozinki i ostale osnovne korake zaštite od sajber napada.
Recimo ovde spade promena šifre na računarima zaposlenih na svakih 30 dana. Šifra za pristup računaru mora
da sadrži između 7 i 9 slova, potrebno je minimum jedno veliko slovo i neki znak i broj. Npr. Mojračunar123!
3. Upravljanje identitetima i pristupom - Implementacija politika i procedura za upravljanje pravima pristupa
informacijama i sistemima, kao i korišćenje autentifikacije na dva faktora radi dodatnog osiguranja.
4. Krizni menadžment - Razvoj planova za reagovanje na kibernetičke incidente i upravljanje njihovim
posledicama, uključujući istraživanje incidenata, sanaciju štete i obnavljanje sistema.
5. Saradnja sa stručnjacima - Uključivanje kibernetičkih bezbednosnih stručnjaka ili angažovanje i drugih firmi
za pružanje usluga kibernetičke bezbednosti radi kontinuirane procene rizika i implementacije najboljih praksi.

6
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
Efikasna kibernetička bezbednost u korporativnom sektoru zahteva integraciju sa širim programima
korporativne bezbednosti i upravljanja rizicima kako bi se osiguralo celovito i sveobuhvatno pristupanje zaštiti
organizacije od sve sofisticiranijih kibernetičkih pretnji. Ova integracija omogućava organizacijama da
identifikuju, procene i reaguju na kibernetičke rizike na sistematičan i proaktivni način, osiguravajući
kontinuitet poslovanja i zaštitu vitalnih resursa i interesa.

3.Terorizam i radikalizacija – uticaj korporativne bezbednosti

Terorizam kao pojava predstavlja svetski problem, s obzirom na to da terorizam kao pojavni oblik u
jednoj sredini, po pravilu nikada ne ostaje izolovan na određenom prostoru već se veoma brzo širi i grana i na
druge prostore. Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve više u savremenom svetu ugrožava kako unutrašnju,
tako i međunarodnu bezbednost.
Ukoliko pogledamo istoriju videćemo da terorizam karakteriše sve epohe ljudskog društva. Počev od ubistava
careva, kraljeva, vojskovođa, atentata na državnike raznih nivoa, podmetanja eksploziva, otmica i sl. Tokom
čitave istorije, ljudi su primenjivali različite terorističke taktike. Sobzriom da, terorizam i radikalizacija
predstavljaju ozbiljne pretnje za bezbednost društva i organizacija širom sveta, uključujući i korporativni sektor.
Razlog za tim je što država pod presijom interesa velikih poslovnih subjekata ispoljava sve globalnije interese i
zavisnosti od informacija za osetljive tačke njihovog funkcionisanja. Te tačke danas postaju meta novih oblika
ugrožavanja.
Terorizam kao pretnja korporativnoj bezbednosti preti, pre svega, kompanijama da budu lišene poslovanja, a
zatim vladama da obezbede funkcionisanje društva. Pored tradicionalnog shvatanja terorizma kao radikalne
strategije koja podrazumeva ubistva, kidnapovanja, otmice, podmetanja bombi radi pretnji stabilnosti države i
njenih građana, u korporativnoj bezbednosti poseban značaj dobija tzv. korporativni kiber terorizam kao pretnja
funkcionisanju poslovnih sistema, zatim organizovani kriminal, korupcija i transnacionalni organizovani
kriminal.2
Korporativni kibernetički terorizam predstavlja vrstu kibernetičkog napada koji ima za cilj da nanese ozbiljnu
štetu korporaciji, njenim poslovnim interesima ili njenim zaposlenima, obično s namerom da izazove paniku,
2
World Business Council for Sustainble Development, Corporate Social Responsability,
http:www.wbcsd.ch/templates/TemplateWBCSD I /layout.asp?type=p&Menuld=Mz I 3& (veb-sajt posećen 25/03.2004).
7
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
prekide poslovanje ili nanese reputacionu štetu. Ovaj oblik kibernetičkog napada često se izvodi od strane grupa
ili pojedinaca koji koriste napredne tehnike, alate i tehnologije kako bi izveli svoje napade. Predstavlja vezu sa
kibernetičkim rizicima i pretnjama, a tu spadaju:
 Napadi na infrastrukturu: To mogu biti napadi usmereni na kritičnu infrastrukturu korporacije, poput
energetskih sistema, komunikacionih mreža ili tehnološke infrastrukture, sa ciljem izazivanja prekida u
poslovanju ili prouzrokovanja ekonomskih šteta.
 Sabotaža podataka: Napadi koji ciljaju na uništavanje ili modifikaciju kritičnih podataka ili informacija
korporacije, što može dovesti do gubitka poverenja klijenata, pravnih problema ili finansijskih gubitaka.
 Cyber espionage (kibernetička špijunaža): Napadi koji imaju za cilj krađu poverljivih informacija ili
poslovnih tajni korporacije radi špijunaže ili konkurentske štete.
Korporativni kibernetički terorizam može imati ozbiljne posledice po korporaciju, uključujući finansijske
gubitke, oštećenje reputacije, pravne probleme, prekid poslovanja i gubitak poverenja klijenata i partnera. Stoga
je od vitalnog značaja da korporacije primenjuju napredne kibernetičke bezbednosne mere i strategije kako bi se
zaštitile od ovih pretnji i reagovale na njih na efikasan i proaktivan način.
Pretnje terorizma korporacijama predstavljaju teroristički napadi koji mogu ciljati poslovne objekte, osoblje i
infrastrukturu korporacija radi izazivanja straha, prekida poslovanja ili nanošenja štete imidžu i reputaciji
kompanija. To može uključivati napade na kancelarije, fabrike, skladišta ili transportne mreže, kao i ciljanje
menadžmenta ili zaposlenih. Ovim se ugrožava bezbednost radnika, pa zbog toga korporacije moraju osigurati
bezbednost svojih zaposlenih od potencijalnih terorističkih pretnji, posebno u zemljama ili regionima sa
visokim rizikom od terorizma. To uključuje procenu rizika, implementaciju fizičkih sigurnosnih mera, obuku
zaposlenih o postupanju u slučaju terorističkog napada i saradnju sa lokalnim vlastima i agencijama za
sprovođenje zakona.
Korporacije se takođe suočavaju sa rizikom od radikalizacije 3 svojih zaposlenih, posebno u slučaju pojedinaca
koji deluju iznutra i koriste pristup organizacionim resursima za podršku terorističkim aktivnostima. Stoga je
važno implementirati programe monitoringa, obuke i svesti o radikalizaciji kako bi se identifikovali i sprečili
potencijalno rizični pojedinci.
U suštini, terorizam i radikalizacija predstavljaju kompleksne bezbednosne izazove sa kojima se korporacije
suočavaju u savremenom poslovnom okruženju. Integracija ovih pitanja u strategije korporativne bezbednosti
postaje sve važnija kako bi se osiguralo sigurno poslovanje i zaštita vitalnih interesa organizacija.

3
Radikalizacija je socijalni proces prihvatanja određenog sistema vrednosti, koji zahteva korenite promene i teži ka stvaranju uverenja
koja su često veoma rigidna, stroga i prevazilaze utvrđene političke i moralne okvire. Može dovesti do terorizma.
8
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs

4. Globalni izazovi bezbednosti

Globalni izazovi bezbednosti obuhvataju širok spektar pretnji koje mogu ugroziti mir, stabilnost i
prosperitet širom sveta. Ovi izazovi često su složeni i dinamični, proizilazeći iz međusobno povezanih faktora
poput geopolitičkih tenzija, ekonomskih nejednakosti, socio-ekonomskih promena, klimatskih faktora,
tehnoloških inovacija i demografskih promena. Globalni izazovi bezbednosti utiču i na korporativnu bezbednost
obuhvatajući širok spektar problema koji mogu uticati na bezbednost organizacija i njihovih interesa širom
sveta. Ovi izazovi često su složeni i dinamični, zahtevajući sveobuhvatan pristup u upravljanju rizicima i zaštiti
korporativnih resursa. Ovde spadaju izazovi i pretnje koji su van ljudskog dometa in a koje ne možemo da
utičemo, kao što su:
 Klimatske promene - Klimatske promene predstavljaju sve veći izazov za korporativnu bezbednost,
uključujući ekstremne vremenske uslove, povećanje nivoa mora, nestašice vode i druge ekološke
pretnje. Korporacije moraju biti spremne da se suoče sa posledicama klimatskih promena i preduzmu
mere prilagođavanja kako bi zaštitile svoje poslovanje i interese. Ovde spadaju i zemljotresi koji su u
poslednje vreme sve češći.
 Pandemije i zdravstvene krize - Pandemije i zdravstvene krize, kao što je COVID-19 pandemija, mogu
imati značajan uticaj na korporativnu bezbednost, uključujući prekid poslovanja, gubitke prihoda,
zdravstvene rizike za zaposlene i reputacionu štetu. Korporacije moraju imati planove za upravljanje
krizama i reagovati na zdravstvene pretnje kako bi zaštitile svoje osoblje i poslovanje.
Ali, ovde spadaju i uzroci i pretnje koji dolaze i od čoveka, njeovim delovanjem i narušavanjem bezbednosti,
kao što su:
 Trgovina ljudima i oranizovani kriminal - Trgovina ljudima je globalni problem koji može direktno
uticati na korporativnu bezbednost, posebno u industrijskim sektorima poput građevinarstva,

9
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
poljoprivrede i turizma. Korporacije moraju biti svesne potencijalnih rizika i preduzeti mere za
sprečavanje trgovine ljudima u svojim lancima snabdevanja.
 Ilegalna migracija - Ilegalna migracija može stvoriti sigurnosne i operativne izazove za korporacije,
posebno u zemljama gde su migracijski tokovi intenzivni. Korporacije moraju biti svesne rizika i
preduzeti mere zaštite kako bi se osiguralo da migracija ne ugrozi sigurnost njihovih zaposlenih,
poslovanje ili imidž.
 Nuklearna proliferacija: Proliferacija nuklearnog oružja predstavlja pretnju globalnoj bezbednosti, sa
potencijalom za eskalaciju sukoba i razornih posledica po čitavo čovečanstvo. Širenje nuklearnih
tehnologija i materijala povećava rizik od neovlašćenog pristupa i upotrebe nuklearnog oružja.

4.1. COVID – 19 - globalni problem bezbednosti

Poslednjih godina svedoci smo velikog globalnog problema koji je zahvatio čitav svet i doneo sa sobom
veliki broj žrtava. Reć je o zaraznoj bolesti izazvana novim koronavirusom, nazvanim SARS-CoV-2.
Skraćenica "COVID-19" označava "Coronavirus Disease 2019" (Bolest koronavirusa 2019) i odnosi se na
bolest koja je prvi put identifikovana u decembru 2019. godine u kineskom gradu Wuhanu. Bolest je brzo
postala pandemija, što znači da se proširila na globalnom nivou. Reč je o pandemiji koja je sa sobom donela
ekonomske kolapse, socijalne nemire, političku nestabilnost i velike ljudske žrtve.
Pandemija COVID-19 imala je značajan uticaj, naravno negativan, na korporativnu bezbednost širom sveta,
izazivajući promene u načinu poslovanja, bezbednosnim procedurama i prioritetima korporacija. Evo kako je
pandemija uticala na korporativnu bezbednost.
Pre svega došlo je do velike promena načina rada veliko broja firma. Većina njih, kojima je delatnost kojom se
bavi dopustila, rešila je da rad nastavi od kuće. To je sa sobom donelo porast kibernetičke krize jer je dovelo do
promene u načinu pristupa informacionim sistemima, i izazove u održavanju bezbednosti mreža i podataka.
Samim tim dolazi i do promena u fizičkoj bezbednosti poslovnih objekata. Ograničenja putovanja, zatvaranje
kancelarija i primena mera socijalnog distanciranja zahtevali su nove strategije zaštite imovine, kao i
bezbednosne protokole za kontrolu pristupa. Mnoge kompanije suočile su se sa finansijskim pritiskom tokom
pandemije, što je moglo dovesti do smanjenja investicija u korporativnu bezbednost. Ograničeni resursi mogu
otežati implementaciju adekvatnih bezbednosnih mera i politika.
Pandemija je izazvala potrebu za revizijom postojećih bezbednosnih politika i procedura u mnogim
kompanijama. To može uključivati prilagođavanje politika rada na daljinu, jačanje kibernetičke bezbednosti i
poboljšanje bezbednosnih protokola zaštite zaposlenih. Ukoliko se rad ipak odvijao iz prostorija firme, to je

10
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs
zahtevalo adekvatne medicinske mere bezbednosti, poput zaštitnih maski, merenje temperature i držanje
odgovarajuće distance.
Pored toga što COVID-19 može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, posebno kod starijih osoba i
onih sa postojećim zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes, srčane bolesti ili bolesti pluća, svedoci smo da je
imala i veliki uticaj in a korporativnu bezbednost kroz promenu načina rada korporacija (rad na daljinu),
promenu fizičke bezbednosti, kibernetičkoj bezbednosti, finansijskom pritisku i lanacu snabdevanja.
Veliki broj kompanja je prestao sa radom tokom pandemije sobzirom da se nisu izborili sa današnjim pretnjama
i rizicima ali i velikim brojem žrtava koje je ova pandemija odnela sa sobom.
Kompanije su morale prilagoditi svoje bezbednosne strategije i prioritete kako bi se adekvatno nosile sa novim
izazovima i pretnjama.

Zaključak

Korporativna bezbednost predstavlja ključnu komponentu u očuvanju integriteta, stabilnosti i

prosperiteta društva. Kroz analizu savremenih problema bezbednosti kao što su kibernetički napadi, terorizam,
radikalizacija i drugi, postaje jasno da su korporacije suočene sa raznovrsnim i dinamičnim pretnjama koje
zahtevaju sveobuhvatne strategije i efikasne mere zaštite. Pandemija COVID-19 dodatno je istakla ranjivosti i
izazove u oblasti korporativne bezbednosti, pokazujući potrebu za kontinuiranom adaptacijom i inovacijama.
Kroz proaktivno prepoznavanje rizika, ulaganje u kibernetičku bezbednost, jačanje saradnje sa relevantnim
akterima i razvoj kriznih planova, korporacije mogu efikasno odgovoriti na aktuelne i buduće izazove
bezbednosti. Uz posvećenost principima odgovornog poslovanja i društvene odgovornosti, korporacije imaju
priliku da postanu ključni akteri u izgradnji sigurnijeg i otpornijeg društva za sve njegove članove.
Kao što smo analizom uvideli, korporativna bezbednost nije samo pitanje zaštite poslovnih interesa kompanija,
već ima širi društveni značaj. Efikasno upravljanje bezbednosnim izazovima doprinosi ne samo zaštiti kapitala i
imovine, već i očuvanju integriteta ljudskih resursa, podršci stabilnosti ekonomije i društva, te jačanju
poverenja javnosti. Stoga je važno da kompanije kontinuirano investiraju u oblast korporativne bezbednosti,
prepoznajući je kao strateški prioritet koji ima dugoročan pozitivan uticaj kako na njihovo poslovanje, tako i na
društvo u celini. U svetlu sve većih i složenijih izazova bezbednosti s kojima se suočavaju korporacije, ključno
je da one preduzmu proaktivne korake u identifikaciji, analizi i upravljanju rizicima. Ovo podrazumeva stalno
praćenje i evaluaciju bezbednosnih strategija i politika, učenje iz prošlih grešaka i adaptaciju na novonastale
pretnje. Samo kroz kontinuirano usavršavanje i inovacije, kompanije će moći da održe korak sa dinamičnim
okruženjem bezbednosti i obezbede sigurno poslovanje za sebe, svoje zaposlene i zajednice u kojima posluju.

11
 Bulevar oslobođenja 76
21 000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 7884
Fax: +381 21 472 7885
office@flv.edu.rs
www.flv.edu.rs

Literatura
1. Slobdan I. Marković, “Humanitarna bezbednost u neokorporativnom društvu”, Novi Sad 2022.
2. Internet: https://ipf.rs/terorizam-kao-pretnja-globalnoj-bezbednosti-2/
3. World Business Council for Sustainble Development, Corporate Social Responsability,
4. http:www.wbcsd.ch/templates/TemplateWBCSD I /layout.asp?type=p&Menuld=Mz I 3& (veb-sajt
posećen 25/03.2004).
5. Internet: https://www.microsoft.com/sr-latn-rs/security/business/security-101/what-is-cybersecurity
6. Milan Milijević, Milenko Ćeha, “Uloga korporativne društvene odgovornosti u savremenom poslovanju
u Srbiji”, Beograd 2011.
7. Stanimir Đukić, “Korporativna bezbednost i menađžment vlasničkog kapitala”, MUP Republike Srbije
2017.
8. Internet: https://www.absolutsupport.rs/bezbednosni-konsalting/korporativna-bezbednost/
9. Internet: https://www.microsoft.com/sr-latn-rs/security/business/security-101/what-is-cybersecurity
10. Dragan Trivan, Tamara Gavrilović, “Korporativna bezbednost”, Beograd januar 2018.

12