Biologija-6-Radni Udzbenik

Весна Миљуш • Зорица Радишић
животињски свет и његов развој

Уџбеник за шести разред основне школе
БИОЛОГИЈА 6
ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ И ЊЕГОВ РАЗВОЈ
Уџбеник за шести разред основне школе
Прво издање
Ауторке: Весна Миљуш, Зорица Радишић

Рецензенткиње: проф. др Смиљка Шимић, Природно-математички факултет у Новом Саду, Департман за
биологију и екологију
доц. др Десанка Костић, Природно-математички факултет у Новом Саду, Департман за
биологију и екологију
проф. др. Томка Миљановић, Природно-математички факултета у Новом Саду, Департман за
биологију и екологију,
Снежана Јакшић, професорка биологије, ОШ „Михајло Петровић Алас“ у Београду
Илустрације: Драгутин Вукелић

Фотографије: доц. др Гордана Субаков-Симић, Биолошки факултет Универзитета у Београду, др Мирјана
Ленхарт, Биолошки институт „Синиша Станковић”, мр Предраг Радишић, асистент на
ПМФ-у Департман за биологију и екологију у Новом Саду, мр Татјана Јовановић, мр
Јасминка Костић, Данко Јовић, Завод за заштиту природе – радна јединица у Нишу,
Бобан Филиповић, апсолвент Рударско-геолошког факултета у Београду, Милан Ружић,
апсолвент Ветеринарског факултета у Новом Саду, Горан Димитрић, Марина Дрндарски,
архива Издавачке куће „Рокус”, Љубљана, архива Издавачке куће „Klett”, SXC.HU, PIXELIO.DE,
Wikipedia
Графичко
обликовање: Виолета Јевнишек
Лектура: Милорад Савић
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

Светозара Ћоровића 15/IV, 11 000 Београд
Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385
office@klett.co.yu, www.klett.co.yu
За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић
Главни уредник: Александар Рајковић
Уредница: Марина Дрндарски
Штампа: Цицеро, Београд
Тираж: 20.000 примерака
Овом приликом желимо да упутимо речи захвалности мр Марији Савић, библиотекарки на ПМФ-у Департман
за биологију и екологију у Новом Саду, породици Живановић – Музеј пчеларства и вински лагум Живановић
из Сремских Карловаца који су нам били од велике помоћи у прикупљању грађе за овај уџбеник.
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у шестом разреду
основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00378/2008-06/05.
© Klett, 2008.
ISBN 978-86-7762-168-1
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било
ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача.
Наведене радње представљају кршење ауторских права.
Здраво!
Ево нас у шестом разреду. Верујемо да си до сада већ пуно научио/ла о живим
бићима, о научном раду и природи. Сигурно ти је јасно да те у даљем животу
и школовању и у овој области чека још много посла. Важно је да, стичући нова
знања, откријеш где и како би она могла да се искористе. Наравно да ће ти примена
наученог бити утолико лакша уколико ти учење буде забавније и занимљивије.
Можда не знаш да постоје технички уређаји који раде на принципу активности
жабљег ока. Такмичари у пливању повећавају своју брзину помоћу одела сличних
кожи животиња које су сјајни пливачи.
Лепа вест је да је зоологија, област биологије која се детаљније проучава у шестом
разреду, по правилу, деци твог узраста веома интересантна. Замисли само како
узбудљиво може бити постепено откривање тајни животињског света! Још ако у том
послу имаш тако стручног и спретног савезника као што је твој наставник/ца биологије,
посао ти је олакшан. Ако сте у одељењу стекли навику да поделите задужења
и добро сарађујете, користећи могућности средине у којој живите и растете – ето
главних предуслова за веома успешан рад.
Познато нам је да си научио/ла нешто о јединицама за мерење површине, масе,
запремине, времена... Како нам је веома важно да се добро разумемо и будемо
прецизни, на страни... чека те подсетник са пуним називима и ознакама мерних
јединица које су дате у текстовима уџбеника скраћеницима.
Надамо се да ће ти овај уџбеник бити ослонац, упутство и путоказ за низ практичних
предлога и мисаоних активности. Ова књига коју радо узимаш у руке биће ти
средство за учење, проверу наученог, али не и једини извор информација.
Желимо ти много успеха и задовољства у предстојећем раду
ауторке
Да би се лакше сналазио/ла у овој књизи, поједине садржаје смо
обележили лако препознатљивим симболима:
ЗАСУЧИ РУКАВЕ
Једноставни експерименти за рад у учионици, школској лабораторији
и у природи, који те упућују да сам/a, у пару или мањој групи вршиш
различита посматрања, испитивања, изводиш огледе... по унапред
предвиђеним поступцима.
ШТА МИСЛИШ
Питања за размишљање која ће ти пружити могућност да развијаш
своју истраживачку радозналост. Ова питања су уједно и припрема за
разговор и дискусију на часу.
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ
Занимљивости које су везане за претходну тему.
ИСТРАЖИВАЧИ
Упутства за прикупљање података, самостални рад, обраду, решавање
проблема, разумевање и закључивање на задату тему а и на начин који
сам/а изабереш.
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК
Поједностављена објашњења стручних појмова који су у тексту означени
звездицом*.
ПОДСЕТИ СЕ
Схематски приказана тема, тј. тезе за лакше памћење и понављање.
ПО РЕЦЕПТИМА ИЗ ПРИРОДЕ
Кулинарски рецепти за опуштање и разоноду у доколици.
ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ, ДОПУНИ...

Провери своје знање.
САДРЖАЈ
Хајде да се подсетимо........................................................................................ 10
1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА НА ЗЕМЉИ

1. 2. РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА.......................................................... 15
2. ЦАРСТВО ПРОТИСТА
Увод........................................................................................................22
2.1. ЈЕДНОЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ............................................................................ 23
2.2. ПРАЖИВОТИЊЕ......................................................................................... 23
2.2.1. АМЕБЕ.......................................................................................................................23
2.2.2. БИЧАРИ....................................................................................................................24
2.2.3. КОЛОНИЈАЛНИ БИЧАРИ...................................................................................25
2.2.4. ТРЕПЉАРИ..............................................................................................................25
2.2.5. СПОРОЗОЕ...............................................................................................................26
3. ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА
3.1. НАСТАНАК, РАЗВОЈ И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТИЊА................ 32

3.2. БЕСКИЧМЕЊАЦИ...................................................................................... 34

3.2.1. СУНЂЕРИ..................................................................................................................36
3.2.2. ДУПЉАРИ................................................................................................................41
3.2.3. ПЉОСНАТИ ЦРВИ................................................................................................47
3.2.4. ВАЉКАСТИ ЦРВИ.................................................................................................53
3.2.5. ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ............................................................................................57
3.2.6. МЕКУШЦИ................................................................................................................64
3.2.7. ЗГЛАВКАРИ..............................................................................................................72
РАКОВИ................................................................................................................................. 73
ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ............................................................................................... 79

СТОНОГЕ.............................................................................................................................. 83
ИНСЕКТИ.............................................................................................................................. 85
РАЗНОВРСНОСТ ИНСЕКАТА.......................................................................................... 89
3.2.8. БОДЉОКОШЦИ.....................................................................................................99
3.3. ХОРДАТИ................................................................................................................106
3.3.1. ПРИМИТИВНИ ХОРДАТИ....................................................................................... 106

3.3.2. КИЧМЕЊАЦИ.............................................................................................................. 108
РИБЕ.............................................................................................................................................112
ВОДОЗЕМЦИ.............................................................................................................................123
ГМИЗАВЦИ................................................................................................................................129
ИЗУМРЛИ ГМИЗАВЦИ...........................................................................................................137
ПТИЦЕ..........................................................................................................................................139
СИСАРИ...................................................................................................................................... 148
4. УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА

4.1. РАЗНОВРСНОСТ ЦАРСТВА ЖИВОТИЊА
И БИОДИВЕРЗИТЕТ.........................................................................162
4.2. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА
И ЗНАЧАЈ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА.............................................164
4.3. СУЖИВОТ ЉУДИ И ЖИВОТИЊА................................................168
4.4. ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЖИВОТИЊАМА......................171
5. УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА

5.1. ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ ........................................................................181
5.2. ДОКАЗИ ЕВОЛУЦИЈЕ .....................................................................183
5.3. ГЕОЛОШКА ДОБА, КАЛЕНДАР ЖИВОТА . ..............................187
5.4. БОРБА ЗА ОПСТАНАК – ЧАРЛС ДАРВИН ...............................191
Хајде да се подсетимо.............................................................................10
1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА НА ЗЕМЉИ
1.2. РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

И ПОДЕЛА НА ЦАРСТВА........................................................................ 15
АЈДЕ ДА СЕ ПОДСЕТИМО
Наша сазнања о свету који нас

окружује, о догађајима из давне
или блиске прошлости природе или
људских заједница непрекидно расту.
Присети се колико се само повећао
обим твојих личних сазнања, од
момента рођења па све до данас!
Прешао/ла си приличан сазнајни пут
од готово беспомоћног створења до
особе која уме да разговара о многим
темама и да вешто барата разним
средствима – од прибора за јело
до рачунарске технике. Једрењак у олуји
Наша врста – човек са разумом – има способност

преношења сазнања кроз време и простор.
Он утиче на природу много више него све остале
врсте заједно. Када се удруже сва појединачна
људска достигнућа, постају нам јасни разлози за
невероватни напредак наше врсте. Да човек не би
даље угрожавао природу, неопходно је непрекидно
учити како се природа чува и штити.
Током претходне школске године на часовима
биологије упознао/ла си доста научних чињеница из
ове области, а сазнао/ла си да је могуће да пуно тога
откријеш и сам/а.
Научник у лабораторији
Нова сазнања најлакше се усвајају

ако се надовезују на она претходна
и ако оно о чему учимо можемо да
замислимо и проверимо.
Подсетићемо те и на схему научног
поступка коју можеш да користиш
и ове године за твоја даља
истраживања.
Сцена гашења шумског пожара

10
ХАЈДЕ ДА СЕ ПОДСЕТИМО
СХЕМА НАУЧНОГ ПОСТУПКА
Опис проблема који научник жели да истражи, докаже, проучи...

ПРОБЛЕМ Преглед познатих података у вези са проблемом
Постављање јасних/прецизних циљева истраживања
Избор методе рада

ПОСТУПЦИ У РАДУ Поставка експеримента
Набавка и припрема потребног материјала
Фазе у истраживачком поступку

ИСТРАЖИВАЊЕ Истраживачки рад (прикупљање, бележење и проверавање
података током истраживања)
Приказ добијених података (табеле, дијаграми, графикони...)

РЕЗУЛТАТИ Анализа података – поређење, утицаји, повезаност резултата...
Потврђивање или одбацивање постављених претпоставки

ЗАКЉУЧЦИ
Извештај и објављивање резултата
Своју свеску за биологију можеш користити са обе стране. Са једне стране записуј све
што учиш на часу а са друге стране прави белешке о практичном раду, вежбама
и истраживањима. За даљи рад предлажемо ти табелу са следећим рубрикама:
Ред. бр. вежбе/

Назив вежбе/истраживања Датум Прегледао/ла
истраживања
Иза табеле су белешке о практичном раду, које треба да садрже:

• потребан прибор и материјал
• упутство за рад
• резултате и запажања
• јасно обележен цртеж
• запажања, закључке, могуће грешке и евентуална упозорења
За почетак, хајде да се присетимо шта је то што већ знамо о томе како је настао
и како се развијао живи свет на нашој планети.
11
АСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА
Сигурно си до сада чуо/ла

различита објашњења
о настанку и развоју живог
света на нашој планети.
Најранија од њих своде
се на веровања у огромну
стваралачку моћ једног или
више богова. Ова веровања
су распрострањена и у
савременом свету у облику
различитих религиозних Детаљ из Курана
тумачења.
Постоје и теорије о ванземаљском,
космичком пореклу живота.
Многи научници, а нарочито Богиња Атина
бројни биолози, заступају теорију
о настанку и развоју живог света
на Земљи коју називамо теорија
органске еволуције*.
Основа ове теорије је тврдња да сва
жива бића имају заједничко порекло,
да су се развила из најједноставнијих
облика у праокеану. Током дугог
низа година, жива бића су се
непрекидно мењала, попримајући
најразноврсније облике и величине.
Освајала су и загосподарила
различитим животним срединама. Афричка маска
Манастир Острог
Галаксија Андромеда
Јупитер и његов сателит
12
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА
Многе врсте су настајале и неповратно нестајале са лица Земље. Сетимо се само џиновских
дрвенастих папратњача, застрашујућих диносауруса, длакавих мамута или небројених, мање
упадљивих облика живота којих више нема. О њима нам данас сведоче фосили.
Фосил трилобита Фосил амонита
Истовремено се дешавало и нешто сасвим супротно. Велики број врста је у овом дугом времену
настајао, развијао се и опстао, мењајући свет око себе.
НАСТАНАК ПРВИ ОБЛИЦИ РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ

ЗЕМЉЕ ЖИВОТА У ОКЕАНУ СВЕТА
Пре 4,5–5 Пре 3,5 Пре 300 милона година
милијарди година милијарде година
13
Инсект и паук у ћилибару* Окамењени отисак стопала диносауруса
Више сазнања из области еволуције живог света очекују те у завршном поглављу овог
уџбеника.
Док не стигнеш дотле, поново ћеш се уверити у велику разноврсност организама на
Земљи, пре свега животињског света. Надамо се да ћеш јасно разумети зашто је важно да
се та разноврсност сачува и за будућа поколења.
Одговорност и поштовање природе су неупоредиво важнији од тога која ти се теорија
о настанку живог света на Земљи чини вероватнијом.
За тренутак остави књигу и погледај кроз прозор. Неке врсте организама одмах
примећујеш. То су:
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
Изненадиће те податак да велики број
организама ниси могао/ла да уочиш јер се
налазе у земљишту, испод лишћа, у цвету,
на камену...
Многи од њих су невидљиви голом око.
Промакли би и најпажљивијем посматрачу
ако нема увеличавајуће средство. Замисли
колико дуго овакав живи свет и његова
околина постоје у том облику!
14
1. 2. РАЗНОВРСНОСТ
ЖИВОГ СВЕТА И ПОДЕЛА НА ЦАРСТВА
Све оно што је живо, што уме да плива или
плута, причвршћује се за подлогу или препушта
воденом струјању у мору, реци, језеру, бари или
мочвари, трчи, лети и осваја просторе – има
своје место у свеопштој разноврсности облика,
боја и начина живота.
Корални гребен
Степа*
Наши преци су одувек имали потребу да некако

групишу и разврстају сва жива бића. Та потреба
данас постаје још већа због бољег упознавања,
проучавања и примене решења из природе,
као и због растуће потребе да заштитимо живи
свет наше планете, највише од последица
неодговорности човека.
Тропска кишна шума
Јапански град Хирошима после пада атомске бомбе Јаловиште*
15
Област биологије која се бави разврставањем организама по сродности назива се

систематика. То је најстарија биолошка дисциплина.
Називи група живих бића, од најмање до највеће, су: ЦАРСТВО
ТИП
КЛАСА
РЕД
ПОРОДИЦА
РОД
ВРСТА
Најмања систематска група –

врста – обухвата сличне и сродне
организме који укрштањем могу
дати плодне потомке.
Лав и лавица припадају истој
врсти, а њихови потомци, лавићи,
током одрастања стичу могућност
остављања плодног потомства –
способност продужавања своје
врсте. Тигар и тигрица такође
припадају истој врсти, а њихови
потомци, тигрићи, сазревањем
стичу плодност. Јединке
супротних полова из ове две
врсте могу се међусобно укрстити
и донети на свет младунца,
малог лигера или тигона, који Лигер
се не могу даље размножавати
јер су неплодни. Немогућност добијања плодних потомака је сигуран знак да су врста лав
и врста тигар две посебне врсте. Податак о укрштеном потомку сведочи о њиховој блиској
међусобној сродности.
Сличне и сродне врсте сврставају се у исти род, ови у одговарајућу породицу и тако редом
– већ према приказаној шеми. Највећа систематска група зове се царство. Донедавно је
сав живи свет на Земљи био разврстан у само 2 царства – биљно и животињско. Данас је
уобичајена научна подела на 5 царстава, мада постоје аргументи и за поделу на читавих
8 царстава! Но, не упуштајући се у научне расправе и недоумице у вези са овом темом,
издвојићемо оно око чега се велики број научника слаже приликом описа припадника
појединих царстава:
16
ЦАРСТВО МОНЕРА
су организми без ЦАРСТВО ПРОТИСТА
организованог једра, с у организми са
најједноставније грађе организованим једром,
једноставне грађе
Бактерије
Протиста
ЦАРСТВО ГЉИВА ЦАРСТВО БИЉАКА

с у организми су организми
чије ћелије имају чије ћелије имају
ћелијски зид; хране ћелијски зид; хране
се хетеротрофно и се аутотрофно
најчешће врше улогу и најчешће врше
разлагача у природи улогу произвођача у
Гљиве
природи
Биљка
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА Описе постепеног усложњавања грађе,

значај и друге одлике представника
су организми чије ћелије прва три царства си упознавао/ла у
немају ћелијски зид; претходном, петом разреду. Да би
хране се хетеротрофно твоје познавање живих бића било
и најчешће врше улогу комплетно, ове године ћемо се бавити
потрошача у природи представницима царства протиста и
Животиња царства животиња.
ШТА МИСЛИШ
Ко се крије иза одређених хибрида:
*органска еволуција
Хибрид Мужјак Женка – историјски развитак живог света
Лигер *ћилибар – окамењена смола
Леопон четинара
Кама *степа – предео покривен ниском
Зорсе травом
Тигон *јаловиште – неплодно
земљиште настало штетним
Ако ниси успео/ла да пронађеш све одговоре, деловањем човека
окрени страну...
17
ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ И ДОПУНИ...
I Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н).
Заокружи одговарајуће слово.
1. Теорија органске еволуција објашњава настанак и развој живог света на Земљи. Т Н

2. Фосил је окамењени остатак живог бића из давне прошлости. Т Н
3. Сличне и сродне врсте сврставају се у исту класу. Т Н
4. Данас је уобичајена научна подела живих бића на 5 царстава. Т Н
II Размисли и допиши.
Представљена су три круга која се секу. Размисли и допиши које су то заједничке а које
особене карактеристике царстава које представљају ови кругови.
Царство биљака Царство гљива Царство животиња
18
III Упиши у квадратиће слова према одговарајућем редоследу.
За сва жива бића могуће је одредити систематско место у оквиру већих или мањих
група у које се разврставају. Понуђене појмове сложи по редоследу систематске
категорије од највеће до најмање у одговарајући низ:
А - класа, Б - врста, В - тип, Г - породица, Д - род, Ђ - ред, Е - царство
Разноврсност живог света
19
2. ЦАРСТВО ПРОТИСТА
Увод........................................................................................................22
2.1. ЈЕДНОЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ.......................................................................... 23
2.2. ПРАЖИВОТИЊЕ........................................................................................ 23
2.2.1. АМЕБЕ......................................................................................................................23
2.2.2. БИЧАРИ...................................................................................................................24
2.2.3. КОЛОНИЈАЛНИ БИЧАРИ.................................................................................25
2.2.4. ТРЕПЉАРИ.............................................................................................................25
2.2.5. СПОРОЗОЕ.............................................................................................................26
АРСТВО ПРОТИСТА
УВОД
Да бисмо завирили у царство протиста, биће
нам потребно увеличавајућа средства као што су
микроскоп или јача лупа. Ово разноврсно царство
обухвата једноћелијске организме са једром –
једноћелијске алге и праживотиње, чији су далеки
преци насељавали нашу планету пре око
1,5 милијарди година. Због своје једноставне грађе и
порекла, добили су име протисти, што значи „збиља
први“.
Први или не, протисти постоје и данас.
У својој природној средини, води, већина протиста се
активно креће. У ту сврху користе посебне органеле
у виду израштаја на ћелијској мембрани, као што су
бичеви, трепље или лажне ножице.
Да би заштитили тело, неке врсте изграђују зид од
целулозе, омотач од желатина или љуштуру. Ова
заштита има још један смисао – спречава продор
сувишне воде у њихово тело.
Вишак воде и штетне супстанце избацују помоћу
контрактилне (пулсирајуће) вакуоле. Протисти у капи воде
Кад су услови живота неповољни, протисти образују цисте*. Оне су отпорне на хемикалије и
исушивање и у том облику протисти путују и до других континената – у сасушеном блату на
нози неке птице, у крзну бродског пацова или на оделу човека.
Неке врсте протиста хране се стварајући шећере у процесу фотосинтезе, док други воле да
узимају честице хране из околине.
Многи реагују на промене у животној средини, крећу се ка извору светлости или га избегавају,
затим реагују на додир...
Размножавају се бесполно – деобом, пупљењем или вишеструком деобом, али и полно.
Ћелијска деоба бичара

22
2.1. ЈЕДНОЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ
За представнике ове групе протиста можемо рећи
да живе од светлости, тј. да се хране аутотрофно.
Захваљујући зеленом пигменту, способни су да
обављају процес фотосинтезе и да при том ослободе
велике количине кисеоника. Научници сматрају да је
највећи проценат кисеоника наше планете створен
делатношћу ових алги.
Живећи претежно у воденим срединама,
представљају важну карику у ланцима исхране. Цветање воде
У ретким случајевима, када се сувише намноже, могу да изазову цветање воде, смањујући
садржај кисеоника у води, што као последицу има велики помор риба и осталих становника
језера и бара.
2.2. ПРАЖИВОТИЊЕ
По својој бројности и укупној маси – биомаси*, праживотиње спадају међу најчешће
организме на свету. Могу се наћи у свим срединама, у слаткој или сланој води, на стенама или
крововима кућа, у плодном земљишту или пустињском песку. Неке врсте праживотиња живе
у цревима животиња и помажу и им у процесу варења хране.
Одређене врсте праживотиња хране се бактеријама те тако имају важну улогу у контроли
њиховог броја у воденим срединама. Само мали број врста води паразитски начин живота,
проузрокујући тешка обољења код људи.
Већина ових занимљивих организама се брзо креће и при томе се уочава њихова способност
оријентације (кретање ка храни и светлости, бег од непријатеља, удаљавање од неповољних
услова...). Неке врсте су ситне попут бактерија, а неколицина њих може да се види голим оком.
2.2.1. АМЕБЕ
Како ћеш видети амебу?
Ако у већу теглу ставиш мало сена, налијеш водом и оставиш је на собној температури,
сутрадан ћеш моћи да захватиш мало зелене скраме са површине и да посматраш под
микроскопом. Препарат направи сам и микроскопирај према већ теби добро познатим
упутствима из петог разреда.
Шта видиш?
Амеба под микроскопом
Грађа амебе 23
Интересантно је да, ма колико се трудио/ла да уочиш
облик ових праживотиња, у томе не успеваш! Зашто?
Зато што га непрекидно мењају! Наиме, њихова мембрана
није довољно чврста да им подари сталан облик тела,
а немирна цитоплазма често ствара испупчења која у
тренутку настају и нестају. Помоћу тих, такозваних лажних
ножица, амеба се креће и лови плен – бактерију или неку
врсту алги. Дизентерична амеба
под микроскопом
Једна од опасних врста ових праживотиња зове се
дизентерична амеба. Изазива болест дизентерију код
особе која овај паразит унесе зараженом водом или
пресним, неопраним воћем или поврћем. Болесник има
честе крваве и слузаве столице.
Зато води рачуна о хигијени и често пери руке! Немој пити
воду чија исправност није потврђена!
Фораминифере су сродници амеба из топлих мора и
океана. Кречњачка љуштурица штити њихово меко тело.
Кроз отворе на љуштурици ова праживотиња пружа лажне
Љуштурице фораминифера
ножице и тако се креће. под микроскопом
Када угину, љуштурице фораминифера полако тону на
дно стварајући временом чврст талог. Таложећи се милионима година, фораминифере су
образовале чувени Бели клиф код Довера, на обали Ламанша и кречњак од кога су саграђене
величанствене египатске пирамиде.
Фосили ових праживотињица информишу геологе о налазиштима нафте као и о историји
климе на Земљи у далекој прошлости.
2.2.2. БИЧАРИ
Као органеле за кретање имају један или више бичева
који се крећу попут таласа. Имају сталан облик тела.
Типичан слатководни представник бичара јесте
зелени бичар или еуглена, која се често налази у
загађеним водама. Интересантно је да у цитоплазми
еуглене срећемо велик број хлоропласта, што
указује на то да је способна да у присуству светлости
сама ствара храну у процесу фотосинтезе. Посебна
органела којом могу да примете светлост и да се ка
њој крећу, назива се очна мрља.
У случајевима када се нађе у тами, еуглена губи
хлоропласте и тада из околне воде узима хранљиве
честице.
24 Зелена еуглена под микроскопом

Ова могућност двоструке исхране наводи нас
на претпоставку да су некада веома давно, током
историјског развоја живих бића, биљке и животиње
имале заједничког претка, сличног данашњој еуглени.
Бичар под микроскопом
Паразитски бичар трипанозома живи у крви човека

и узрочник је болести спавања. Ову болест преноси
мува це-це.
Трипанозома под микроскопом
2.2.3. КОЛОНИЈАЛНИ БИЧАРИ

Oкругла, зелена лоптица, која је чест становник
наших акваријума зове се волвокс. Та колонија,
видљива голим оком, састављена је од више
хиљада крушкастих јединки. Све ћелије у колонији,
које су међусобно повезане, обављају различите
послове као што су фотосинтеза, кретање,
размножавање...
Научници претпостављају да су некада давно,
током еволуције, од колонијалних бичара сличних
волвоксу, настали вишећелијски организми.
Зато кажемо да волвокс има велики значај за
Колонија волвокс под
разумевање тока еволуције живих бића. микроскопом
2.2.4. ТРЕПЉАРИ
Још је Антони ван Левенхук у 17. веку посматрао парамецијум

– најкрупнију и најсложеније грађену праживотињу. Ми је
налазимо у барама и језерима, а сигурно ћемо је уочити јер се
креће веома хитро и обликом подсећа на папучицу. За кретање
користи трепље – нежне, кратке и многобројне израштаје чији
су покрети усклађени као весла на галији.
Парамецијум под микроскопом
25
Трепље учествују и у исхрани помажући парамецијуму да убаци хранљиве састојке у
ћелијска уста. Ова занимљива праживотиња има још једну необичност: два једра, велико –
које регулише животне активности и мало – које има улогу у размножавању.
Парамецијум се најчешће размножава уздужном деобом, а повремено и полним процесом
који је познат као конјугација. Конјугација се одиграва кад се погоршају животни услови и
јединке које су у њему учествовале постају отпорније према неповољним условима средине.
2.2.5. СПОРОЗОЕ црвена крвна зрнца
Праживотиње из ове групе живе искључиво

као паразити човека или животиња. ћелије плазмодијума
Маларични паразит или плазмодијум,
како га у научним круговима чешће називају,
узрочник је веома опасне болести – маларије,
која сваке године однесе више од 1,5 милиона
људских живота. Маларични паразит
Области у којима се најчешће јавља маларија Маларични комарац
Живи у црвеним крвним зрнцима оболеле особе и изазива грозницу са високом

температуром, дрхтавицу и презнојавање. Овај паразит до човека стиже убодом комарца
маларичара у чијем се телу одвија део размножавања овог опасног изазивача болести.
Маларичног комарца је лако препознати по томе што му је задњи део тела издигнут у односу на
подлогу, док такозвани обични комарац има тело паралелно са подлогом.
Како је за размножавање комарца неопходна вода, маларија је углавном распрострањена у
мочварним пределима.
26
Вежба: Посматрање слатководних праживотиња под микроскопом
Праживотиње се веома лако гаје у лабораторијским условима. У већу теглу стави једну
до две шаке сена и налиј водом из оближње баре, језера, канала... Остави на собној
температури у полусенци (да вода не би испарила). Свака два до три дана направи по
један или више микроскопских препарата. Пипетом, са горње површине воде, покупи
неколико капи и стави на предметно стакло. Додај једну кап јода. Посматрај под
малим, а затим под већим увећањем. Уочићеш да се на сваких неколико дана смењују
различите врсте праживотиња. Не заборави да цртежом забележиш сваку промену.
Датум Изглед праживотињице Начин кретања
27
ШТА МИСЛИШ
Који би савет био најбоља мера предострожности за смањење ризика од различитих

болести које изазивају паразитске праживотиње?
*циста – облик сличан спори, који је отпоран на деловање неповољних услова средине
*биомаса – у купна маса одређених врста организама која живи на одређеном простору
ПОДСЕТИ СЕ
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ
ЦАРСТВО
ПРОТИСТА
ПРАЖИВОТИЊЕ
АМЕБЕ БИЧАРИ СПОРОЗОЕ

• еуглена ТРЕПЉАРИ
• дизентерична aмеба • парамецијум • плазмодијум
• волвокс
I Укрсти појмове.
Стрелицама повежи врсте праживотиња и болест које оне изазивају.
ДИЗЕНТЕРИЧНА АМЕБА БОЛЕСТ СПАВАЊА

ТРИПАНОЗОМА МАЛАРИЈА
ПЛАЗМОДИЈУМ ДИЗЕНТЕРИЈА
28
Карактеристике Амеба Еуглена Волвокс Парамецијум Плазмодијум
живи у црвеним
крвним зрнцима
оболеле особе
креће се и хвата
хранљиве честице
помоћу лажне ножице
II Попуни празна места у табели.
понекад се
размножава
конјугацијом
поседује хлоропласте,
и у одређеним
условима обавља
фотосинтезу
поседује два једра,

велико, за животне
активности, и мало, за
размножавање
Знаком + у табели означи присутност одређене карактеристике датих врста.
образује лоптасте
колоније
29
3. ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА
3.1. НАСТАНАК, РАЗВОЈ И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТИЊА.............. 32

3.2. БЕСКИЧМЕЊАЦИ..................................................................................... 34
3.2.1. СУНЂЕРИ................................................................................................................36
3.2.2. ДУПЉАРИ...............................................................................................................41
3.2.3. ПЉОСНАТИ ЦРВИ...............................................................................................47
3.2.4. ВАЉКАСТИ ЦРВИ................................................................................................53
3.2.5. ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ...........................................................................................57
3.2.6. МЕКУШЦИ..............................................................................................................64
3.2.7. ЗГЛАВКАРИ............................................................................................................72
РАКОВИ............................................................................................................................... 73
ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ............................................................................................ 79
СТОНОГЕ............................................................................................................................ 83
ИНСЕКТИ............................................................................................................................ 85
РАЗНОВРСНОСТ ИНСЕКАТА....................................................................................... 89
3.2.8. БОДЉОКОШЦИ....................................................................................................99
3.3. ХОРДАТИ..................................................................................................106
3.3.1. ПРИМИТИВНИ ХОРДАТИ............................................................................... 106
3.3.2. КИЧМЕЊАЦИ..................................................................................................... 108
РИБЕ....................................................................................................................................112
ВОДОЗЕМЦИ....................................................................................................................123
ГМИЗАВЦИ.......................................................................................................................129
ИЗУМРЛИ ГМИЗАВЦИ..................................................................................................137
ПТИЦЕ.................................................................................................................................139
СИСАРИ.............................................................................................................................148
АРСТВО ЖИВОТИЊА
3.1. НАСТАНАК, РАЗВОЈ И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТИЊА

На самом прагу откривања великих и малих тајни
животињског света, сусрећемо се са питањем о пореклу
животиња. Донедавно су и организми које си већ упознао/
ла – праживотиње – били сврставани у животињско царство.
Данас, када смо прилично сигурни да су праживотиње
прави представници царства протиста, морамо да их се
присетимо кад разматрамо настанак прво једноставних, па
све сложенијих животиња.
Еволуција на различите начине објашњава настанак и
развој животиња од једноћелијских организама –
праживотиња.
Аутор једне од теорија је чувени немачки зоолог Ернест
Хекел. Његова теорија је објављена у другој половини
деветнаестог века. Он и његови сарадници тврдили су да су
све животиње настале постепеним усложњавањем грађе од Ернест Хекел
колонијалних бичара, сличних данашњем волвоксу.
Теорију о настанку и развоју животиња објавио је и југословенски зоолог Јован Хаџи пред
крај Другог светског рата. Његова истраживања говоре да животиње воде порекло од
некадашњих трепљара.
Обе ове теорије имају својих предности, али и недостатака. Зато ћемо питање порекла
животиња оставити и даље отвореним за нова сазнања и доказе.
Царство животиња је врстама најбројније царство, са чијим одликама и представницима си
већ имао/ла част да се до сада упознаш. Значи, чека нас велики посао!
Прво ћемо се упознати са огромном групом разноврсних животиња које имају заједнички
назив бескичмењаци.
Развојно стабло бескичмењака

32
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА
Све животиње које не припадају бескичмењацима наћи ћемо у групи под заједничким
називом хордати. Међу хордатима се јасно разликују они који немају кичмене пршљенове
и лобању, од оних који их имају. Прву групу зовемо примитивним хордатима, а другу
кичмењацима.
Развојно стабло кичмењака
Кренимо редом – од најједноставнијих и најстаријих ка најсложенијим и најмлађим

животињама! Животињско царство обухвата основне типове:
Пљоснати црви
Сунђери Дупљари
Ваљкасти црви Чланковити црви Мекушци
Зглавкари Хордати
Бодљокожци
33
За првих 8 типова (сви осим хордата) уобичајен је заједнички назив: бескичмењаци.
Ако те неко пита која ти је

омиљена животиња, сигурно
ћеш брзо рећи да је то мачка, пас
или папагај. Сви они припадају
кичмењацима, животињама које
дуж тела имају кичму.
Као што запажаш, кичмењаци су
веома успешна група организама.
Мачка Већина њих су крупни, нападни,
лукави и бучни, па привлаче твоју пажњу. Неки су Жаба
нежни, умиљати и привржени, па их волиш и бринеш се о њима.
Кичмењацима припадамо и ми, врста звана човек.
Али... постоје и они други. Тешко ти је да их уочиш
јер су то углавном мале животиње једноставне грађе
– бескичмењаци. Потребно је да имаш живу машту
па да дочараш где и како живе када их, већином, не
можеш ни видети голим оком. А и они џиновски, који
су дуги и по неколико метара, недоступни су твом оку
јер живе у великим дубинама океана.
Да би се нека животиња назвала бескичмењаком, она
не мора имати посебан облик, грађу или особину.
Медуза
3.2. БЕСКИЧМЕЊАЦИ
Бескичмењаци немају чврст унутрашњи скелет на
који се могу ослонити мишићи. Многи од њих су меке,
млитаве животиње које се током кретања њишу, пузе
или лебде. Код већине, живот је кратак – траје најчешће
само неколико недеља, а ређе неколико месеци.
Сви бескичмењаци имају променљиву температуру
тела која зависи од температуре спољашње средине.
Због тога, они током свих годишњих доба морају
прилагођавати све своје животне активности према
спољашњој температури. Па када све ово знаш, тешко
је поверовати да бескичмењаци чине 97% свих данас
Гусеница
познатих врста животиња, а преостала 3% су кичмењаци!
Тако бројни, необични, маштовитих облика и јарких боја,
привлаче пажњу сваког човека. Зато, ако ти уз помоћ ових текстова и фотографија пружимо
бар део лепоте и разноврсности бескичмењака (наравно и кичмењака!), имаћемо велико
задовољство. Понадаћемо се да смо ти одшкринуле врата кроз која ћеш их пустити да уђу у
твој живот. Кренимо редом...
34
ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ И ДОПУНИ ...
I Заокружи тачан одговор.
1. Теорију о пореклу животиња од некадашњих трепљара чије су ћелије садржале

велики број једара дао је:
а) Антон ван Левенхук
б) Јован Хаџи
в) Ернест Хекел
II Попуни празна места у табели.
Знаком + у табели означи припадност одређене животиње датим систематским

категоријама
Врста животиње Бескичмењак Кичмењак

Човек
Кишна глиста
Мачка
Комарац
Пуж голаћ
III Доцртај и обележи.
У датом кругу зеленом бојом обој исечак који најбоље приказује укупну бројност
врста бескичмењака, а плавом бојом исечак који најбоље приказује укупан број врста
кичмењака на Земљи.
35
3.2.1. СУНЂЕРИ
Сунђер ти је много познатији
као предмет за личну хигијену,
средство за брисање табле или
као лик из цртаног филма него
као најједноставније грађена
вишећелијска животиња.
Научници тврде да су на нашој планети били
распрострањени веома давно, бар пола
милијарди година пре него што се човек појавио
на животној позорници света. Фосилни остаци
сунђера такође показују да су данашњи облици
веома мало измењени у односу на претке.
Многи народи су их сматрали биљкама, а тек
средином осамнаестог века су најзад, на основу
научних доказа, добили право да буду сврстани у
животињско царство.
Распрострањени су у тропским, умереним и
хладним морима – од плитких вода па чак до
Различите врсте сунђера
дубина недоступних и најхрабријим рониоцима.
У слатким водама башкари се око 150 врста. Живе

причвршћени за неки подводни предмет, шкољку
или чак љуштуру у којој живи рак самац. У том случају
рак и сунђер помажу један другом. Лоптасти сунђер
одбија грабљивице непријатним укусом, а рак га
преноси до нових извора хране. Ово је само један
од многих примера односа међу организмима, када
имају обострану корист, означеног као симбиоза*.
ЦАРСТВО
Величина и облик сунђера показују широку
разноликост – од сићушних, неколико милиметара
дугих, у облику посудице, до усправних, разгранатих,
високих до 1,5 m! Инспирисан овим мноштвом
облика, народ им је дао следећа имена: лепеза, труба,
звоно, лира, паунов реп, Нептунов пехар, морнарево
гнездо, сиренина рукавица, корица хлеба, слоново
Скелет сунђера ухо, Венерина корпица за цвеће...
36
Боја сунђера је веома променљива, чак и код

истих врста. Дубински облици су најчешће
сиви, мрки или бели, док код оних у плитким
водама срећемо топле боје, од јаркожуте до
тамноцрвене са свим прелазним нијансама.
Често у сунђерима налазимо ћелије алги које
их боје у зелено. То је такође заједнички живот
два организма – симбиоза.
Сунђери не воле самоћу па због тога најчешће
живе у колонијама које се неограничено шире.
Тако се лакше бране од грабљивица и јаких
морских струја, па имају више могућности за
опстанак.
Сунђер – слоново уво
Гледајући споља, читава површина сунђера је „избушена“

милионима микроскопски ситних отвора – пора, због којих се
сунђери на латинском језику називају „носачи пора“. Управо су
те поре од животног значаја за сунђер. Кроз њих усисавају воду.
Сталним струјањем кроз тело сунђера, вода доноси хранљиве
честице као што су бактерије, микроскопски ситне алге,
праживотиње, полне ћелије разних биљака и животиња...
Кроз исте поре доспева и кисеоник растворен у води који је
потребан за дисање. Отпадне материје настале током животних
активности сунђера излазе кроз централни отвор. Количина
воде коју филтрира већи сунђер је огромна. Научници тврде
да кроз вунасти сунђер са Бахамских острва протекне око две
литре воде у минуту, па можеш веома лако израчунати колико
Кретање воде кроз сунђер је то у току 24 сата?!
Такође се зна да кроз сунђер мора проћи скоро тона

воде да би он током раста повећао масу за свега
тридесетак грама!
Унутрашња грађа сунђера показује да су они
изграђени од ћелија груписаних у два телесна слоја:
спољашњег и унутрашњег. Између њих се простире
маса у облику желеа или пихтија.
Тела сунђера су обично сасвим прожета
микроскопски ситним иглицама које чине њихов
„скелет“. Иглице су, у зависности од врсте, састављене
од кречњака, силиката* попут стакла, или од Различите врсте иглица
супстанце назване спонгин*.
37
Сунђер нема ткива ни органе. Његове

ћелије су веома независне, што су научници
доказали следећим експериментом:
Тело сунђера су процедили кроз свилену
тканину чиме су га потпуно раздвојили на
појединачне ћелије. Када је након две до
три недеље враћен у природну средину,
поједине ћелије су се поново удружиле и
образовале јединку. Можеш бити сигуран/а
да ниједна животиња не би преживела Сунђер Венерина корпица
овакав сурови третман! Овакво обнављање
изгубљених делова тела у биологији назива
се регенерација, а сунђери предњаче у томе!
Ако си у прилици да користиш природни
сунђер, онда ти у ствари користиш „скелет“
ових животиња чији су остали делови тела
одстрањени посебним поступцима.
Ове једноставне животињице се
размножавају на два начина:
• бесполно – стварањем пупољака или
откидањем делова тела и
• полно – спајањем женске и мушке полне
ћелије, када настаје ларва из које израста Цевасти сунђер
нова јединка.
Обе врсте полних ћелија се образују у

истој јединки. Такве организме називамо
хермафродити*. При оплођењу, тј. спајању
женске и мушке полне ћелије, оне често
потичу из различитих јединки.
Да не би били храна грабљиваца, многи
сунђери имају непријатан мирис, сиромашни
су хранљивим супстанцама, или заштићени
иглицама и отровним материјама. Како имају
мало непријатеља, пружају уточиште разним
врстама рачића и црва, али неретко и малим
рибама.
У малобројне, „храбре“ животиње које
се хране сунђерима спадају разне врсте
морских пужева.
Данас се процењује да на свету постоји негде
Природни сунђери око 10. 000 врста сунђера.
38
Животни век сунђера може бити кратак, свега

годину дана, док је другим врстама потребно
од двадесет пет до педесет година да би
достигли своју пуну величину.
Ако си у прилици да користиш природни
сунђер, онда ти у ствари употребљаваш
„скелет“ ових животиња чији су остали делови
тела одстрањени посебним поступцима.
Производња сунђера од гуме, пластике и
целулозе, знатно је смањила сакупљање
и вађење природних сунђера из мора и тако
допринела њиховом очувању у природној
средини.
Иначе, ови синтетички сунђери, због особина
материјала од којих су израђени, имају за 10%
већу моћ упијања него природни сунђери.
Сунђери од вештачких материјала
ШТА МИСЛИШ
Зашто се каже да деца упијају знање као сунђер?

*симбиоза – заједнички живот две врсте организма, који је од заједничке користи
*силикат – најчешћи минерал Земљине коре
*спонгин – беланчевинаста супстанца која изграђује меки скелет сунђера
*хермафродити – организми код којих се стварају и женске и мушке полне
ћелије унутар исте јединке. Ова необична реч потиче из грчке митологије која
каже да су бог Хермес и богиња Афродита имали дете по имену изведеном из
њихова два – Хермафродит. Једна девојка се заљубила у Хермафродита, али јој он
није узвратио љубав. Очајна, молила је богове да њих двоје заувек буду заједно.
Потпуно неочекивано, богови су их спојили у једно биће са мушким и женским
карактеристикама.
39
• Масажа коже природним влакнима луфе приликом купања подстиче циркулацију крви,
што благотворно делује на организам. Али, луфа није сунђер, већ једногодишња биљка
из породице тикава! Потиче из тропских крајева, а код нас је веома ретка. Млади плодови
се могу користити у исхрани спремљени попут тиквица, али је више у употреби као
индустријска биљка. Зрели плодови садрже сунђерасто ткиво које се може користити
као сунђер, а налази примену и у изради рукавица и појасева за масажу у козметици,
уложака за обућу, као изолациони материјал...
• Још 1997. године описано је да делфини са флашастом њушком из Залива ајкула
користе сунђере као алатке! Наиме, они их просто окаче о њушку, највероватније
ради заштите, када по песковитом дну мора траже храну. Овакво понашање делфина
названо „сунђарење“ познато је једино у овом заливу и искључиво код женки. Осим код
морских видри, ово је једини познат случај коришћења алата код морских сисара. Даља
проучавања оваквог необичног понашања код делфина показала су да мајке уче своје
ћерке да „сунђаре“.
ПОДСЕТИ СЕ - распрострањеност сунђера

- симбиоза
- величина и облик сунђера
- грађа тела
- скелет сунђера
- размножавање сунђера
ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ И ДОПУНИ ...

I Заокружи слово испред тачног одговора.
1. Сунђери су се појавили пре око: 5. За колико процената већу моћ упијања
а) пола милијарде година имају вештачки сунђери у односу на
б) пола милиона година природне?
в) хиљаду година а) 5%
б) 10%
2. Шта учествује у грађи скелета сунђера? в) 15%
а) кост
б) спонгин 6. Који део природног сунђера користимо у
в) хлорофил купатилу?
а) тело сунђера
3. Да ли сунђери имају мишиће? б) све делове
а) да в) скелет сунђерa
б) не
II Анаграм
4. Колико je врста сунђера прилагођено
животу у слаткој води? Д О Р А Т Х Е М Ф Р И
а) 150 врста
б) 3.400 врста Решење: ______________________________
в) 45 врста Објашњење појма: ______________________
____________________________________
40
3.2.2. ДУПЉАРИ
Ако ти наслов не говори баш много о животињама из

ове групе, сигурно знаш за неки случај блиског сусрета
људског бића и медузе. Медузе су животиње из групе
дупљара. Разних боја и облика, чешће становници мора,
а веома ретко копнених вода, медузе су од давнина
сматране за опасна створења.
Главна опасност прети од жарних ћелија,
смештених на пипцима који им служе за
лов и одбрану. Величина и број пипака, као
и димензије тела, различити су од врсте
до врсте. Неки примерци не прелазе пар центиметара.
Са друге стране, можемо само да замислимо ужас који доживљавају рониоци у водама Тихог
океана при сусрету са медузом дугом и до 15 метара, са чак 800 пипака! Ипак, тешко да би
неко могао да тврди да се ради о „чврстим борцима“ – јер 95% њиховог тела чини вода.
Најближи рођаци медуза су корали, морске сасе и хидре.
Корали су, као и њихови даљи рођаци сунђери, дуго сматрани биљкама. Стари Грци су један
број корала називали „морско дрво“, како због изгледа тако и због тога што су причвршћени за
дно. А како изгледају ти корали? Најкраће речено – необично и јако различито. Од оних који
подсећају на разгранату крошњу дрвета, жбун или грану са цветовима, па све до форми које
личе на гомилу камења, или на површину мозга...
У старим цивилизацијама Рима, Грчке, Египта

или Кине био је омиљен накит од корала, а
овим бићима приписивана су и магична*
својства. Арапи и Индуси су нарочито ценили
лековитост корала, а у многим афричким
племенима корали и данас вреде право
богатство. Ни многи од нас, припадника
савремене, западњачке цивилизације нашег
доба, не могу да одоле прелепим комадима
накита од корала, мада је јасно да употреба
корала на овај начин умногоме угрожава
опстанак ових драгоцених организама.
Kорал који подсећа на површину мозга
Црвени корал Бели корал
41
Са друге стране, нова медицинска истраживања

откривају да би хемијски састојци најтврђих
делова корала могли да буду одлична лековита
средства за јачање костију.
Корали су врло често толико „друштвени“,
да граде читава острва – атоле*, нарочито
у топлим тропским морима. Дубљи делови
морских обала који су „обрасли“ мноштвом
корала добили су назив корални гребени.
Сматрају се областима са најразноврснијим
живим светом у води, као што су тропске кишне
шуме на копну.
Корални гребен
ПАЖЊА!
Свако од нас мора постати свестан
брзине којом различити облици
загађења уништавају коралне гребене!
Следећа група дупљара, морске сасе, имају

чвршће тело од медуза, али ни изблиза
толико чврсто као корали. Ваљкастог су
облика и на врху тела „обрасле“ су пипцима
који подсећају на косу.
Морска саса
Ове животиње ретко живе саме. Често се удружују са поменутим раком самцем (откуд ли
му само то име кад воли да сарађује како са сунђерима, тако и са морским сасама?) или
формирају веће колоније. У поменутој симбиози са раком, саса преузима улогу ловца и
браниоца, а рак служи као „таксиста“.
Различите врсте морских саса
42
Хидре су добиле име по чудовишту из

грчке митологије* коме је сваки пут
поново израстала глава после одсецања.
Једино што повезује слатководну зелену
хидру са поменутим чудовиштем јесте
чињеница да и из малог дела тела хидре
може да настане нова јединка. Ова
животиња, не већа од једног центиметра,
са мало дужим пипцима, стопалом је
причвршћена за подлогу. Понекад лагано
отплива на неко друго место у својој
околини.
Шта је то што повезује описане групе Хидра под микроскопом
дупљара? Зашто су све ове животиње,
иако се поприлично међусобно
разликују, најближи рођаци?
Из више разлога. Прво – имају исте
претке, који су се, по неким фосилним
траговима, појавили пре више од
600 милиона година!
Даље – постоји заједнички план грађе
свих ових животиња. Делови тела су им
распоређени око замишљене осе која
пролази кроз само средиште њиховог
тела. Овакав распоред телесних делова
се у зоологији зове зрачна симетрија.
Сви дупљари се у природи појављују у
два могућа облика – у облику полипа и у Детаљ са грчке вазе – митолошко биће Хидра
облику клобука.
Полип
Клобук
43
Иако су и дупљари, као и сунђери, двослојне

животиње, дупљари су напреднији јер имају
ткива, па чак и један органски систем – нервни
систем. Њега граде ћелије које су разбацане
свуда по телу, тако да чине мрежу која ефикасно
преноси надражаје по читавом телу дупљара, у оба
смера. Због тога је овај тип нервног система назван
мрежаст.
Њихово заједничко име – дупљари – потиче од
шупљине у телу, у којој се одиграва варење.
Дисање и излучивање се код дупљара врши
површином тела – немају специјализоване делове
тела за ове улоге.
Размножавају се:
• полно – производњом полних ћелија, али и
• бесполно – најчешће пупљењем. Пупољци расту,
одвајају се од одраслог дупљара, а још чешће
остају у саставу великих колонија. Колонија дупљара
Јато медуза
Различите врсте медуза
На плажама северне Аустралије,
*магија – чаролија, вештина потчињавања надлежне службе, ако се појаве медузе,
својој вољи тајанствених сила природе истог тренутка забрањују купање.
*атол – острво изграђено од колонија Њихово име у преводу значи „рука која
корала, најчешће је кружног облика убија”. Не већа од 15 cm, из 60 пипака
*митологија – наука о боговима и херојима, излучује отров који муњевито продире у
нарочито старог века ткива и доводи до гушења човека за само
4 минута!
44
ПО РЕЦЕПТИМА
ИЗ ПРИРОДЕ
Неки кинески ресторани у свом

менију гостима нуде салату од медуза.
За ово необично јело потребно је
припремити сушене медузе, пилеће
бело месо, неколико врста поврћа
и зачина, уље од сусама и кикирикија
и мало белог вина. Да ли би и ти
желео/ла да пробаш ово јело?
Јело од медуза
Вежба – Посматрање начина кретања хидре
Ако си у прилици да током викенда посетиш оближњи јарак, бару или језеро,
набери неколико листова водених биљака које расту уз обалу. Стави их у
већу теглу и допуни водом. Остави пар сати да се вода избистри. Пажљивим
посматрањем наличја листова уочићеш зеленкасте хидре. Уз помоћ лупе прати
њихово кретање.
Хидре можеш гајити и у акваријуму. Редовно их храни мушицама, рачићима или
црвићима. Посматрај и бележи реакције на храну, светлост или лагано лупкање по
стаклу.
ПОДСЕТИ СЕ
- Описи група дупљара
медузе корали морске сасе хидре
- Начин живота и распрострањеност

- Заједничке одлике дупљара
- порекло и старост
- спољашња грађа тела
- размножавање
45
Дупљари су искључиво морске животиње. Т Н

Тело медузе чини 95 % вода. Т Н
Величина и број пипака код свих дупљара је исти. Т Н
Сакупљање и даља обрада корала угрожава опстанак ових организама. Т Н
II Реши укрштеницу.
1. 2.
3.
4.
5. 6. 7.
8.
9.
1 -део тела с којим се хидра причвршћује

за подлогу
2 - корална острва
3 - симетрија тела код дупљара
4 - врста морског дупљара
5 - врста слатководног дупљара
6 -врста морског дупљара од кога се
израђује накит
7 - један од могућих облика дупљара
8 - један од бесполних облика
размножавања дупљара
9 - међусобно користан однос између
морске сасе и рака самца

46
3.2.3. ПЉОСНАТИ ЦРВИ

Спљоштено, меко тело ових животиња које
живе у изворима, потоцима и барама може
бити сићушно, чак микроскопских димензија.
Често је скривено испод водених биљчица
или камена.
Најкрупнији пљоснати црви – пантљичаре,
могуће дужине и до фантастичних петнаест
метара, свој лењи живот проводе безбедно
сакривене у телу свог домаћина. Виде се само
кад угину или кад их се домаћин „ослободи“
уз помоћ лекова.
Многобројни пљоснати црви живих боја, често са пругама, живот проводе испод облутака у
мору, док се у тропским пределима може наћи и пар копнених врста. Зато је сусрет човека и
пљоснатог црва уживо веома ретка појава!
Почевши од пљоснатих црва, све групе животиња су двостране, или боље рећи, двобочно
симетричне. Шта то значи? Код двострано (двобочно) симетричних животиња делови тела су
распоређени један према другом, као што су то предмет и његов лик у огледалу.
Двобочна симетрија тела Зрачна симетрија тела Асиметрија тела
Двобочна симетрија настаје као последица активног

кретања, што је такође довело до издвајања предњег
дела тела – главе.
Такође, почевши од пљоснатих црва, све групе
животиња имају три телесна слоја и поседују органе и
органске системе.
Велики број савремених зоолога сматра да су далеки
преци већине животињских група вероватно били
веома слични данашњим пљоснатим црвима. У свим Поточна планарија
деловима света, до данас је пронађено и регистровано
око 18.000 врста пљоснатих црва.
Трепљасти црви или планарије, налик на спљоштену стрелу, најчешће су становници
слатких вода. Обично су малих димензија (2,5 mm до 2,5 cm), а у Бајкалском језеру, у источном
Сибиру, можемо наићи и на праве „џинове“ од читавих десетак центиметара. Могу бити беле,
сиве, браон или црне, а понекад имају пруге, туфне или бразде.
47
Скоро сваки извор са воденим биљкама има обиље

ових малих, живахних трепљастих црва који се крећу
по биљкама или се чврсто држе уз доњи део камена.
Лако их можеш намамити из њихових скровишта
ако у воду ставиш комадић сировог меса или говеђе
џигерице.
Спољашњост тела планарије покривена је
микроскопским длачицама, трепљама, које својим
ритмичким покретима, заједно са мишићима,
омогућују животињици да плива или клизи по
површини. Чврстину телу даје ткиво које уз то
обавља транспорт супстанци и складишти резерве
хране.
Снабдевање кисеоником обавља читавом
површином тела процесом дифузије. Сигурно се
сећаш да си у претходном разреду учио/ла о овом
процесу јер је он од изузетне важности за кретање
воде, гасова и хранљивих супстанци у ћелијама. Различите врсте морских планарија
Код ових животињица се први пут среће систем органа за

излучивање. Помоћу њега се организми ослобађају непотребних,
течних материја. Њихов нервни систем је у облику врпци, па се
назива врпчаст.
Хране се ситним животињама или њиховим остацима. Чврсте
материје које нису сварили избацују, да не поверујете, кроз уста.
Ако се не храни недељама или чак месецима, планарија неће
угинути, већ ће користити своје резерве и тако се постепено
смањивати.
Велики број врста се размножава бесполно, пупљењем или
попречном деобом тела. Неке врсте се могу размножавати и
полним путем.
Планарије су посебно занимљиве по својој способности
Регенерација код планарије регенерације. Када се пресеку, способне су да из само трећине
преосталог организма надокнаде остатак.
Познате су као „тест“ организми у експерименталним истраживањима, јер су веома осетљиве
на одређене загађујуће супстанце у воденим срединама и могу да укажу на степен загађења.
Многе врсте насељавају и украшавају морске обале свих континената.
Планарије које живе у тропским морима, а нарочито око коралних спрудова, су живих боја.
Својим изгледом често имитирају изглед дна.
48
Метиљи, мали, листолики, искључиво

паразитски црви припијају се уз своје
домаћине помоћу пијавки. Живе на
бескичмењацима и кичмењацима као
спољашњи или унутрашњи паразити.
Величине су од неколико милиметара до
5 cm, док неке врсте које живе као паразити
на рибама, достижу и фантастичних 1,5 m!
Тело им је, углавном, једноставне грађе,
али систем за размножавање, који заузима
највећи део тела, је већ нешто сасвим друго.
По својој сложености може да се упореди са
одговарајућим органима много сложенијих
животиња. Мали метиљ под микроскопом
Метиљи су хермафродити – у свакој јединки
се налазе и мушки и женски полни органи.
Њихов животни циклус укључује више домаћина: стални домаћин је онај у коме паразитира
одрасла јединка, док је прелазни домаћин онај у коме налазимо ларву метиља.
Велики и мали метиљ су паразити многих сисара, па и човека, али на сву срећу, данас
располажемо ефикасним лековима који доприносе сузбијању ових црва. То не значи да не
треба да будемо опрезни, поготово када је у питању хигијенски режим живота!
Веома озбиљан проблем за човека представља
крвни метиљ, шистосома, који живи у крвним
судовима великог броја људи. Где год постоје
ови паразити, опасно је пити непречишћену
воду, улазити у воду или се купати.
Приликом сађења пиринча, милиони Кинеза и
Јапанаца се лако заразе док босоноги стоје у
поплављеним пиринчаним пољима. Такозвани
„пливачки свраб“, који је изазван ларвама
метиља, добијају и одгајивачи шарана, рибари,
особе које ваде шкољке, купачи... Савет је да
чим се појаве прве сметње, осушите кожу и Обољење изазвано шистозомом
избегавате наизменично квашење и сушење коже.
Пантљичаре су дуги, спљоштени, мутнобели или жућкасти паразити у

облику траке. Одрасле јединке живе искључиво у унутрашњости тела
кичмењака, најчешће у цревима, док њихове ларве, у зависности од
врсте, свој живот проводе у бескичмењацима или кичмењацима.
Иако спадају међу најстарије познате паразите, пантљичаре се сматрају
највећим људским цревним „становником“.
Пантљичара Тело им је прекривено веома танком заштитном кутикулом* која не
дозвољава да их сокови за варење домаћина сваре.
49
На малој глави поседују органе - кукице

и пијавке помоћу којих се могу чврсто
приљубити за зид црева домаћина. У
наставку главе је кратак, узан врат који
представља област раста пантљичаре.
Овај део ствара низ чланака који се попут
ланца пружају и чине највећи део тела
пантљичара. Чланци најближи врату су
најмањи и најмлађи, а они удаљени су
крупнији и старији. Понекад их може бити
и преко хиљаду.
Пантљичара нема органе за варење јер Глава пантљичаре са кукицама и пијавкама под микроскопом
се удобно башкари у „цревној каши“
делимично сварене хране свог домаћина,
коју упија процесом осмозе преко читаве
површине тела. Подсети се само како
корен, такође путем осмозе, упија воду
из земљишта, што си учио/ла си у петом
разреду!
Једини органи који су добро развијени и
заузимају највећи простор у чланцима су
органи за размножавање. Због њиховог
масовног присуства, пантљичару можемо
назвати правом малом фабриком која
производи огроман број јаја из којих ће се
развити младе јединке. Један од чланака пантљичаре под микроскопом
Ехинококус или псећа пантљичара као одрасла јединка живи у телу пса
или мачке. Са језика животиње, лизањем, јаја доспевају на шаке и лице
човека, а одатле лако допиру и до уста. Њене ларве учаурене у телу човека
могу изазвати веома тешке, а понекад и смртоносне последице.
Надамо се да се ниси
уплашио/ла после
оваквих примера
паразитских црва и
болести изазваних
њиховим присуством,
већ да си схватио/ла да
само хигијенске навике
могу сачувати човека од
ових болести. Не каже
Одрасла јединка псеће
узалуд наш народ: “Боље
пантљичаре под
микроскопом спречити, него лечити!“
Учаурени ехинококус под микроскопом
50
УПОЗОРЕЊЕ!
Да се не би заразио/ла говеђом  Колико далеко могу да иду научници
или свињском пантљичаром, у жељи да усаврше своја сазнања
треба да једеш само добро показали су руски паразитолози*
кувано или печено месо, јер су Стром и Тализин који су се намерно
ларве учаурене у мишићима заразили ларвама говеђе пантљичаре
инфицираних животиња! и неколико година пратили њено
развиће.
 Полно зрела пантљичара дневно
одбаци око 5 милиона зрелих јаја?
Упореди двобочно симетричне животиње са праживотињама и сунђерима који су

асиметрични* и дупљарима који су зрачно симетричне животиње. Шта уочаваш?
*кутикула – заштитни слој на површини тела неких животиња

*паразитолог – научни или медицински радник који проучава паразитске врсте
животиња
*асиметричан – који нема симетрије, тј. који је несразмеран
ПОДСЕТИ СЕ
- распрострањеност пљоснатих црва
- двобочна симетрија
- пљоснати црви
трепљасти црви
(планарије) пантљичаре метиљи
51

1. Пљоснати црви су трослојне животиње б) преко коже

и имају органске системе: в) преко органа за размножавање
а) тачно
б) нетачно 5. Када се планарија уздужно подели
на два дела, обе половине могу
2. Пљоснати црви су: преживети као посебни организми:
а) зрачно симетричне животиње а) тачно
б) двобочно симетричне животиње б) нетачно
в) асиметричне животиње
6. Већина пљоснатих црва су:
3. По типу исхране, већина врста а) раздвојених полова
пљоснатих црва је: б) неплодни
а) паразитска в) хермафродити
б) аутотрофна
в) симбиотска 7. Ако после миловања пса не опереш
руке, можеш се заразити псећом
4. Како пљоснати црви усвајају кисеоник? пантљичаром:
а) кроз уста а) тачно
б) нетачно
II Реши укрштеницу и пронађи решење.
1. 2.
3.
4.
5.
1 - врста слатководног пљоснатог црва
2 - врста малог, листоликог паразитског црва
3 - тип нервног система код пљоснатих црва
4 - псећа пантљичара
5 - врста пљоснатог, тракастог паразитског црва
Коначно решење: ________________________________________________________
Овим појмом се објашњава: _______________________________________________
_______________________________________________

52
3.2.4. ВАЉКАСТИ ЦРВИ

Следећа група бескичмењака, мало развијенија од својих
пљоснатих рођака, име дугује облику свог тела. Њихово
тело налик на јако издужени ваљак, ушиљених крајева,
на попречном пресеку округло – може бити различите
величине, али ни највећи представници не прелазе
дужину од 1 метра.
Мањи број ваљкастих црва живи у морима, копненим
водама или у влажном земљишту. Неупоредиво већи
број врста паразитира у телима животиња, а често се
помињу и као паразити људи. Ни биљке нису поштеђене.
Приноси пшенице, шећерне репе или соје и у нашим крајевима су понекад знатно мањи ако
је земљиште заражено пшеничним, репиним или сојиним ваљкастом црвима. Једног од њих
видимо поред јајета из којег се може развити нови црв.
Тело ваљкастих црва је заштићено танком усни отвор

кутикулом коју стварају ћелије коже. Испод коже
средње црево
су мишићи, а испод њих унутрашњи органи
уроњени у течност. Тај простор између унутрашњих
цевчице за избацивање
органа, испуњен течношћу, први пут се јавља непотребних материја у
код ових животиња, а назива се телесна дупља, течном стању
која ће наставити да се јавља и код свих осталих,
сложенијих животиња.
полна жлезда
Поред већ поменутих новости у развоју животиња, нервни систем

попут кутикуле и телесне дупље, ваљкасти црви
располажу још једном новином. Као што се може
видети на цртежу, код ових животиња постоји црево
у којем се храна креће само у једном смеру – од
усног отвора ка аналном отвору! Признаћеш да је анални отвор*
ово много боље и чистије решење од кретања хране
кроз тело код пљоснатих црва. Грађа ваљкастог црва
За разлику од својих двополних, хермафродитних

пљоснатих претходника, ваљкасти црви су одвојених
полова. Женке су крупније од мужјака и производе само
јајне ћелије.
После оплођења*, спајања женских полних
ћелија – јајних ћелија и мушких полних ћелија –
сперматозоида, настаје нова генерација ваљкастих
црва која наставља свој живот слично својим
родитељима.
Оплођено јаје човечије глисте Тако ће потомци човечије и дечије глисте у великим
групама живети у цревима свог домаћина, изазивајући
болове у стомаку и упијајући његову храну.
53
Оплођена јаја човечије глисте могу доспети у наш организам преко неопраног воћа, поврћа
или прљавих руку. Заражени човек избацује преко измета огромну количину оплођених јаја
овог паразита. Довољно је да само нека од њих пронађу пут до новог домаћина и болест је
опет међу нама.
Дечија глиста полаже јаја око аналног отвора домаћина. При покушају да спрече несносан
свраб, деца чешањем скупљају јаја паразита испод својих ноктију. Са руку, јаја лако доспевају
до уста и тако се зараза наставља.
Мајушни младунци трихине − паразитског ваљкастог црва, изазивача болести
трихинелозе, путем крвних судова доспевају из црева у мишиће. Ту се учауре и
„притаје“, чекајући прву прилику да крену у нова освајања.
Ако су то мишићи дивље или домаће
свиње, чије месо једемо, у великој смо
опасности да добијемо трихинелозу. Чак и
када узгајивачи свиња веома воде рачуна
о здрављу својих животиња, не могу их
потпуно изоловати од пацова који су
редовни пратиоци људских насеља и прави
резервоари трихинелозе у природи.
Људи који су се инфицирали овим
паразитом, једући непроверено, најчешће
сушено и димљено свињско месо, имају
мучнину, високу температуру тела и јаке
болове у мишићима. Пратећа појава је и
црвенило око очију. У оваквим случајевима
обавезно је потражити помоћ лекара!
После упорног лечења, већина знакова
болести ће се повући, али ће у мишићима
пацијента доживотно остати учаурене
Животни циклус трихинеле
трихине.
Према томе – и даље важи савет:
Боље спречити него лечити!
УПОЗОРЕЊЕ!
Воће и поврће увек добро оперите пре
употребе!
Пре сваког јела добро оперите руке и
нокте (управо си се упознао/ла са још
једним разлогом за то)!
У исхрани користите само месо које је
прегледао ветеринар, а ако желите да
Ветеринарски печат као потврда исправности меса будете потпуно безбедни – добро га
у месари скувајте или испеците!
54
Бројност и разноврсност паразитских ваљкастих

црва су важни разлози за велики опрез.
Наравно да се не препоручује паника.
Неопходно је потпуно поштовање мера заштите
здравља људи, кућних љубимаца, домаћих
и дивљих животиња. У заштити су важни
хигијенски поступци, спречавање инфекција и
стручно лечење.
 Ваљкасти црв филарија, који живи у

тропским областима, може својим телом
Хигијенске мере преднострожности
да затвори канале за проток течности
у ткивима човека, што изазива појаву
огромних отока на рукама, ногама
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК или другим деловима тела. Локално
становништво ову инфекцију назива
*оплођење – спајање полних
„слоновска болест“, а њеног узрочника
ћелија, почетак живота новог
понекад уклањају намотавањем на дрвене
организма
штапиће!
*анални отвор – завршни крај  Да женка човечије глисте у току само једног
црева кроз који се избацују дана може да положи више од 300.000 јаја.
несварени чврсти делови хране
ИСТРАЖИВАЧИ ПОДСЕТИ СЕ
Поделите задужења у оквиру - изглед, грађа и распрострањеност
одељења, па у најближим ваљкастих црва
ветеринарским и медицинским - развојне новости
установама покушајте да - размножавање
сазнате да ли у вашој околини - ваљкасти црви
постоје случајеви заразе
ваљкастим црвима у последње
човечија и дечија глиста трихина
време. Забележите резултате
истраживања, проблеме на које - препоруке за очување здравља
сте наилазили и закључке које
сте извели.
55
1. Кутикула је:
а) танак заштитни слој коже 4. Ваљкасти црви су:
б) врста мишићног ткива а) двополне животиње
в) систем органа б) одвојених полова
2. Телесна дупља се први пут јавља код 5. Прави резервоари трихинелозе су:
ваљкастих црва: а) дивље свиње
а) тачно б) домаће свиње
б) нетачно в) пацови
3. Приликом варења, храна се креће од 6. Оболела особа од трихинелозе:

усног ка аналном отвору: а) може се потпуно излечити
а) у оба правца б) може се делимично излечити
б) само у једном правцу в) не може се уопште излечити
II Размисли и допуни.
Већ си доста сазнао/ла о паразитским пљоснатим и ваљкастим црвима из

претходног градива. Шта би могао/ла да посаветујеш млађим ученицима твоје
школе како да воде рачуна о личној хигијени и хигијени својих кућних љубимаца?
Корисни савети:
Ваљкаста глиста под микроскопом

56
3.2.4. ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ

Мекано, ваљкасто тело ових животињица
изграђено је од много чланака или прстенова.
Поједине врсте насељавју муљевито дно
мора или језера. Друге свој живот проводе на
глечерима, а има и врста којима је једино у
џунгли могуће да живе.
Нама су најпознатије оне које после кише извуку
своје витко тело из земље.
Дужина чланковитих црва је од пола милиметра
до невероватних 3 m ! Значи да су ти „џинови“ око
6.000 пута дужи од својих „мајушних“ рођака!
Тело ових занимљивих животиња је двобочно
симетрично и заштићено кутикулом. Већина се активно креће, било да пузи или плива. При
кретању им помаже кожа са слојевима кружних и уздужних мишића испод ње.
Чланковити црви дишу преко коже и због тога она стално мора бити влажна. Телесна дупља
је испуњена течношћу, што даје чврстину телу ових животиња. Црево им је право и простире
се од предњег до задњег дела тела. Захваљујући оваквој грађи црева, несварене супстанце
се лако избацују из организма. Крвоток је затворен систем судова кроз који се креће крв,
разносећи гасове и хранљиве супстанце по организму.
крвни суд
нервни систем
црево
чланак
полне жлезде
Грађа кишне глисте
Мањи број врста има одвојене полове. Код хермафродита, који преовлађују, мушке и
женске полне ћелије сазревају у различито време да не би дошло до самооплођења.
57
Неке врсте морских чланковитих црва живе у муљу,

док друге пливају ношене морским струјама. Посебно
су занимљиве врсте које живе у цевчицама које су саме
изградиле од песка и делова љуштурица изумрлих
организама.
Морске црве рибари често користе као мамац, јер су они
готова храна за многе врсте риба.
Дугачки црв са Полинезије, назван
палоло, укусна је храна и за човека.
Живи сакривен у коралним спрудовима. Морски црв перјаничар
Приближавањем сезоне парења, задњи
део тела му се откида, испливава на површину и ослобађа полне ћелије.
Сви црви одбацују задње делове тела истовремено, у процесу званом
ројење. Касније те делове надокнађују регенерацијом. Ројење је директно
условљено месечевим менама и дешава се у једној јединој ноћи у октобру
или новембру. За домороце са острва Самоа и Фиџи тада настаје права
гозба, јер ове делове црва сматрају великом посластицом.
Палоло црв
Кишну глисту си најчешће могао/ла да сретнеш када

после јаке кише напусти своје скровиште у земљи. Кишна глиста
Вероватно си се запитао/ла на који начин је она одатле
успела да изађе. Шта је њу натерало да напусти своје
сигурне подземне одаје?
Кишној глисти у земљишту ослонац пружају мале стакласте чекиње*
којих има по четири пара на сваком чланку. Уз њихову помоћ, али и грчењем и опружањем
мишића, глиста лако изалази из земље. Кад пада киша, њени ходници се напуне водом и она
мора да их напусти. Глисте које не успеју да изађу страдају у поплави.
Глиста се храни опалим лишћем и другим деловима
биљака, а са храном, у црево уноси и земљу.
Она тако чини вишеструку корист. Многобројни
ходници које је направила омогућују лакше упијање воде
и проветравање земљишта, што је веома значајно за раст
биљака. Уносећи делове трулих биљака у земљу, глиста
је заправо „ђубри“ и тако доприноси њеној плодности.
Научници тврде да једна кишна глиста сваке године
избаци на површину око 2 kg земље. Такође, процењују
да у једном хектару може бити око 133.000 ових вредних
„земљорадница“. Тако оне за десет година могу изнети на
површину слој земље дебљине читавих 5 cm! Зар ти се
„Ђубриво” кишне глисте не чини да је кишна глиста највреднији баштован којег
познајеш?
58
Значај ових глиста уочио је још у 18. веку енглески природњак Џилберт Хвајт тврдећи да би
нестанак кишних глиста значио праву природну катастрофу, јер би земља без њих постала
неплодна. Са њим се сложио и Чарлс Дарвин, кији је закључио да читав површински слој
земље, макако велики био, сваких неколико година пролази кроз тела глиста. Додао је да,
давно пре него што је човек открио плуг, кишне глисте су ефикасно преоравале земљу на
исти начин као што то чине и данас.
Кишна глиста има велику моћ регенерације, па лако надокнађује изгубљени део тела.
Осетљива је на светлост и брзо се склања. Осећа додир и присуство хемијских материја.
Близак рођак кишне глисте је тубифекс,

УПОЗОРЕЊЕ! или једноставније речено глибњача.
Светлоцрвене или мрке боје, овај црв је
Сада када ти је потпуно јасно колико становник слатке воде. Успешно живи
су кишне глисте корисне, па стога пази на муљевитом дну богатом супстанцама
на њих и немој их газити! Оне имају које труле. Нарочито је распрострањен
довољно природних непријатеља као у загађеној води у којој нема довољно
што су кртице, ровчице, јежеви, птице, кисеоника.
жабе, даждевњаци, а понекад и лисице!
Кишној глисти шкоде пестициди*, Тубифекс је важан извор хране за многе
материје које се користе у врсте рибе и барске птице. Сушени тубифекс
пољопривреди. користи се као храна за акваријумске рибице.
Пијавице, животињице спљоштеног и чланковитог тела, имају две пијавке, од којих потиче
и њихово име. Пијавке су кружне, мишићне и њима се лако припијају за подлогу или тело
домаћина.
Већина пијавица, ако им се за то пружи прилика, нахраниће се крвљу неког кичмењака. При
том ће увећати своју запремину и до пет пута и живети не хранећи се наредних петнаест
месеци. У тело домаћина ће убацити супстанцу која спречава згрушавање крви.
Поједине врсте пијавица су праве грабљивице и хране се пуноглавцима, ларвама инсеката,
док неке њихове рођаке уживају хранећи се угинулим деловима тела животиња.
Медицинска пијавица Коњска пијавица
Медицинска пијавица је интересантна јер је вековима коришћена за лечење високог

крвног притиска. Ни данас није заборављена па се користи искључиво у медицинским
установама за смањење крвних подлива.
59
• Да у тропским кишним шумама живе поједине
САВЕТ! врсте кишних глиста које могу да достигну дужину
и до 20 цм.
Ако ти се, приликом купања
• Да се између 31. и 33. чланка кишне глисте
у реци, пијавица припије
налази задебљање у виду појаса који се назива
за кожу, посоли је и она ће
самар. Овај део тела значајан је при полном
се врло брзо одлепити. Не
размножавању и означава да је глиста зрела за
заборави да је поново вратиш
размножавање.
у воду јер су и пијавице
• Да ходници кишних глиста могу бити дугачки и до
укусна храна за неке друге
2,5 m.
животиње!
• Да су кишне глисте неосетљиве на звучне дражи.
• Да се у народу каже да кишне глисте „једу свој пут“!
• Да се коњска пијавица храни ситним животињама.
Име је добила по томе што се понекад увлачи у
ноздрве и ждрело коња и говеда док пију воду.
Пажљиво прекопај 10 cm2 баштенске земље и изброј све кишне глисте које си пронашао/ла.
Упореди са укупном површином твоје баште, школског дворишта, ливаде, парка или шуме
и помоћу математичке пропорције израчунај колика би била релативна бројност кишних
глиста у целој башти. Не заборави да после истраживања вратиш глисте и покријеш их
земљом.
Непозната X - релативна бројност Укупна површина

Укупан број кишних 10 cm2 кишних глиста у _______ m2 баште...
глиста у 10 cm2 баштенске земље... баште... _______ m2
Укупан број кишних глиста Укупна површина баште _______m2

у 10 cm 2 баштенске земље... x
X=
10 cm2 баштенске земље
Како ово истраживање можеш искористити да другима објасниш о значају кишних глиста?
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
60
1. Вежба: Посматрање чекиња кишних глиста

На сваком чланку кишне глисте налазе се по 4 пара малих, тврдих и оштрих
чекиња које су окренуте према задњем делу тела и помажу животињи
приликом кретања кроз земљу. Провери уз помоћ лупе. Превуци прстима по
кожи кишне глисте са трбушне стране, од предњег према задњем делу тела.
Шта осећаш?
_____________________________________________________________________
Сада превуци прстима по кожи кишне глисте од задњег ка предњем крају тела.
Шта сад осећаш?
_____________________________________________________________________
Како објашњаваш ову разлику?
_____________________________________________________________________
2. Вежба: Посматрање кретања кишне глисте

Узми две кишне глисте. Једну стави на папир а другу на глатку и уљем намазану
површину стакла. Посматрај брзину и начин кретања глиста.
Која површина више одговара глистама? Зашто? Своја запажања забележи у
свеску.
3. Вежба: Посматрање реакција кишне глисте на дражи из спољашње средине

Провери како кишна глиста реагује на различите дражи.
Врста надражаја Реакција кишне глисте

Јак млаз светлости
Расечен чешањ белог лука испред
кишне глисте
Ударање металним предметом у
близини кишне глисте
4. Вежба: Узгајање кишних глиста

Пронађи две до три кишне глисте и пренеси их у већу теглу са земљом. Отвор
тегле затвори најлон чарапом. Повремено влажи земљиште и додај „храну за
глисте“ – кору од банане, јабуке, кромпира, лишће...
Теглу обмотај алуминијумском фолијом и остави на тамно место.
С времена на време провери шта се дешава у тегли.
Шта глисте „најрадије“ једу? Своја запажања бележи у свеску.
Не заборави да после сваке од ових вежби вратиш

кишне глисте тамо одакле си их узео/ла и покријеш
их земљом!
61
5. Вежба: Посматрање животних активности тубифекса

Посматрај блато поред баре или споротекућег потока или мање реке. Ако будеш
довољно стрпљив/а, уочићеш мале црвене тачке. Пажљиво разгрни блато штапићем
или пинцетом и покупи неколико црвених црвића – тубифекса. Стави неколико
јединки у мању теглу и додај блата и воде. Остави да се блато слегне. На површини
блата опет ће се видети црвене тачкице које се крећу у одређеном ритму. Посматрај и
забележи њихово понашање.
Покушај да утврдиш чиме се ова врста храни.
Обрати пажњу на оно што се сакупља после неког времена око њихових ровова.
Након истраживања врати црвиће у бару...
6. Вежба: Посматрање активности пијавице

У оближњој бари, рукавцу, каналу, мртваји... пронађи пијавицу. Улови је и стави у теглу.
Посматрај њене покрете тела док плива, док се прихвата за стакло. Уз помоћ лупе
проучи пијавку и покушај да уочиш где се налазе три зубића.
Шта мислиш, чему они служе?
Своја запажања забележи, а пијавицу врати тамо одакле си је узео/ла!
*чекиње – израштаји на телу слични длакама

*пестициди –хемијска средства за уништавање штеточина у пољопривреди
ПОДСЕТИ СЕ
- распрострањеност чланковитих црва

- спољашња грађа чланковитих црва
- размножавање
- значај чланковитих црва
- чланковити црви
морски
кишне глисте чланковити црви пијавице
62
Након неколико претходних истраживања, можеш да упоредиш

грађу и начине кретања одређених врста животиња:
Врста животиња Спољашња грађе Кретање

хидра
кишна глиста
тубифекс
пијавица
Морски чланковити црв

1. Чврстину тела чланковитим глистама омогућава телесна дупља

испуњена течношћу. Т Н
2. Код чланковитих црва крв се креће кроз затворен систем крвних судова. Т Н
3. Улога крви је да преноси гасове и хранљиве супстанце кроз организам. Т Н
4. Кишна глиста се храни сочним, зеленим листовима. Т Н
5. Кишна глиста утиче на плодност земљишта. Т Н
6. Кишним глистама не смета утицај различитих хербицида и инсетицида. Т Н
7. Већина чланковитих глиста су важне карике у ланцима исхране. Т Н
8. Неке врсте чланковитих глиста користе се у медицини. Т Н
63
3.2.6. МЕКУШЦИ
Са мекушцима се можемо сусрести широм наше планете,
на копну, али и у различитим деловима мора, река, језера,
мочвара или бара.
Назив ове групе бескичмењака, која обухвата све данашње
пужеве, шкољке, хоботнице, али и њихове веома бројне
изумрле рођаке, не представља увреду за њих. Он истиче
једну од најуочљивијих особина мекушаца – њихово
нарочито меко тело. Најзаступљенија заштита за меко
тело мекушаца је љуштура. Код неких је она глатка, код других храпава, спирално увијена
или не, од једног или два дела, дебела или танка, чешће са спољашње стране тела, а ређе у
унутрашњости. Један број врста опстаје и без љуштуре.
Кретање мекушаца, без обзира на све разлике у брзини, складности и облицима, највише
зависи од изгледа и грађе мишићног органа названог стопало. Унутрашњи органи одвојени
су нарочитом кожном творевином под називом плашт. Он обавија плаштану дупљу која је
важна за дисање и размножавање, али и за избацивање производа варења и излучивања.
Нервни систем састоји се од парова ганглија*, повезаних нервним врпцама. Чула су им
неједнако развијена – на пипцима или без њих, у облику
простих или сложених очију...
Цревни систем им је потпун, и у његовом саставу се
налазе предње, средње, задње црево и анални отвор.
Овај систем је развијен и прилагођен начину исхране
одређене групе мекушаца, о чему ће бити речи мало
касније, у делу са описима главних група мекушаца.
Водени мекушци дишу помоћу шкрга, а копнени оним
делом плашта који можемо назвати „лажна плућа“. Баштенски пуж
Телесна течност која је много једноставнијег састава него
крв код сложених животиња и људи, тече кроз систем крвних судова. Њено кретање изазива
пулсирајући део крвног суда на леђној страни тела – „срце“.
У стратегији размножавања ових животиња наилазимо на хермафродите, али и на врсте са
одвојеним мушким и женским полом. Све у свему – општи план грађе тела мекушаца поприма
врло различите облике. Тако је то током скоро 600 милиона година од када су се мекушци
појавили на земаљској позорници живота.
Велики број зоолога тврди да је са списка од преко
100.000 врста мекушаца много већи број изумрлих,
него оних чији представници и данас живе. Једна група
изумрлих мекушаца, чувени амонити, оставила је иза
себе много трагова својих препознатљивих љуштура. Ови
фосили нам јасно говоре о старости и саставу слојева
земљишта, али и о променљивости и разноврсности
живог света.
Амонити
64
Током веома дугог периода развоја мекушаца задржала су се горе поменута и описана заједничка
обележја у оквиру мањих група. Међутим, међусобне разлике су толико нарасле да је тешко
поверовати у њихово блиско сродство. У попису савремене фауне, од мекушаца су данас
најприсутније три групе – пужеви, шкољке и главоношци.
Пужеви се препознају по стопалу које најширом страном клизи по подлози, користећи сопствену
слуз да смањи трење и олакша кретање. Обично се добро види њихова глава са по два пара пипака,
помоћу којих се оријентишу у простору. У унутрашњим органима одвијају се процеси који прате
њихов успорени начин живота.
љуштура
плашт
пипци
стопало Виноградарски пуж

Грађа пужа
Љуштура оних врста

пужева који је имају, ШТА МИСЛИШ
најчешће је спирално
Шта по твом мишљењу значи и када
увијена – на леву или на
се може употребити израз
десну страну. Различитог
„Одвијало се брзином пужа“?
је облика – округлог,
купастог, издуженог, са или
Ухо св. Петра
без трноликих израштаја.
Боја љуштуре обично није јако упадљива и
лако се стапа са околином. Величина љуштуре
поприлично варира – од крајње сићушних,
свега пар милиметара (које можда имаш у
свом акваријуму), па до оних у којима се може
преносити и по неколико литара течности.
Постоје и пужеви чија љуштура није спирална
и има само један капак, па их многи људи
сматрају шкољкама (прилепак, ухо св. Петра...)
65
Кад се укаже потреба, пужеви могу

потпуно да се увуку у своју љуштуру,
зацементирају отвор и сачекају да
опасност прође.
Да пужеви са љуштуром живе и у води
сведочи овај примерак са барске биљке
Барски пуж
и један са морског дна. Пужеви без
љуштуре су прича за себе. Ево неколико
такозваних голаћа, два копнена и три
врло живописна морска представника.
Копнени пужеви голаћи
Морски пужеви голаћи
Већина пужева храни се биљном храном, коју уситњавају назубљеним плочицама у усној
дупљи. Зато се често проглашавају штеточинама у производњи гајених биљака.
Морамо ипак знати да свака врста има своје
место у природи и да није добро што човек
даје себи право да одлучује о опстанку или
уништењу многих живих бића.
Свака наредна генерација пужева настаје
тако што њихови, махом двополни
родитељи, размењују полне ћелије и,
после оплођења, полажу јаја. Следећа
фотографија илуструје једну фазу
размножавања хермафродитних пужева.
Размножавање пужева
66
Причу о пужевима завршавамо у

тишини, да не ометамо ову младу даму
у покушају да помоћу празне љуштуре
пужа замисли шумове мора.
Шкољке су група мекушаца чије је меко тело, без јасно видљиве

главе, заштићено спољашњом љуштуром, изграђеном од два капка. Дагња
Капци су најчешће чврсто затворени, помоћу неравнина љуштуре
које називамо брава, као и јаким мишићима. Унутрашња површина капака обложена је
супстанцом која се назива седеф.
Ако сићушни оштри предмет западне у простор између плашта и љуштуре, неке шкољке
бране своје меко тело тако што слојевима седефа обавију оштру грудвицу. На овај начин
настају природни бисери, омиљени украс и драгоценост у различитим људским
заједницама..
шкрге
стопало
мишић затварач
Јакобова капица Грађа шкољке
На неугледном меком телу шкољки запажа се бочно

спљоштено стопало, помоћу којег се шкољка премешта по
подлози. Брзина кретања појединих врста шкољки може
знатно да се повећа ако почну да пливају уз помоћ млаза
воде, насталог наизменичним
отварањем и наглим
затварањем капака љуштуре.
На јеловнику шкољки
најчешће се налазе органске Срчанка
материје и планктонски*
организми из воде коју филтрирају. Представнике ове групе
мекушаца налазимо у разним типовима воде, како украшавају
дно, скривају се у мекој подлози или се заривају у најтврђу
стену.
Прстаци
67
Из оплођених јаја шкољки обично се развија

слободнопливајућа ларва, па тек онда слабије покретна
млада шкољка. За разлику од пужева, овде се оплођење
дешава после избацивања јајних ћелија од стране
„госпође“ шкољке и сперматозоида које је произвео
„господин“ шкољка, наравно ако припадају истој врсти.
Шкољке су, дакле, махом различитих полова, мада без
видљивих међусобних разлика.
Хоботница
Главоношци своје име дугују крајње необичном

изгледу. Без обзира на то да ли је у питању
нека хоботница, лигња или сипа, чини нам се
као да из њихове велике главе са сложеним
очима директно полази више израштаја у виду
ногу (или можда ручица, како их неки биолози
називају).
Главоношце са осам израштаја – ручица (на грчком
језику октос значи осам, а подус нога), називамо
Пијавке на ручицама хоботнице
и октоподи, а постоје и они са по десет или више
оваквих израштаја. Ови мекушци имају још једну
особеност – мишићну творевину која се зове левак, кроз који могу снажно да истискују воду.
Млаз воде их одбацује на супротну страну, па неки зоолози у шали говоре „да се главоношци
крећу на млазни погон“! Левак и ручице су настали од стопала.
Oсим стопала, и љуштура главоножаца је претрпела знатне измене. Хоботнице су је у току
свог развоја потпуно изгубиле. Лигње и сипе имају љуштуру у унутрашњости тела. Код лигњи
је она мека, прозирна и подсећа на неко пластично перо. Сипе имају кречњачку љуштуру која
се лако ломи. Одгајивачи папагаја и канаринаца стављају је у кавез да би је њихови љубимци
кљуцали и повећавали чврстину кљуна и костију.
Лигња
Мека унурташња љуштура лигње Сипа
68
Преостале су само две врсте главоножаца

са спољашњом љуштуром. То су индијска
лађица или наутилус и аргонаут. Љуштура им
је спирално увијена, а из њеног отвора вири
неколико десетина ручица.
Међу главоношцима наилазимо и на праве
рекордере. Џиновске лигње достижу дужину
која је недостижна осталим бескичмењацима –
Наутилус – индијска лађица
читавих двадесет метара! Они су истовремено и
најбржи пливачи, али и велике грабљивице. Додуше, нису сви главоношци баш тако страшни
– има и оних који су мањих димензија и не толико опасни. У овој групи наилазимо на још један
занимљиви „изум“. Многе врсте се лако извлаче из непријатних ситуација тако што у околну
воду испусте мастило, па побегну док их нико не види!
На крају приче о мекушцима – јасно је да се ради о групи бескичмењака која има много
особености. Одликују их велика старост и необичне прилагођености у односу на своју околину
у којој живе. У свом животном простору су важни чланови
ланаца исхране, било да су биљоједи, грабљивице или да
филтрирају воду. Паразити међу мекушцима нису бројни,
али их има.
Мекушци су омиљена храна у различитим националним
кухињама света. Неко воли добро припремљене
пужеве, специјалитете од шкољки, а неко ужива у укусно
направљеним јелима од лигњи или хоботница.
Јело од пужева
Вежба: Развставање пужева и шкољки на основу изгледа љуштуре
За наредни час припремите празне љуштуре пужева и шкољки. Поделите се у неколико
група и покушајте да их разврстате на различите начине, а на основу следећих одлика.
Врста Увијеност љуштуре Боја Величина љуштуре Површина љуштуре
мекушца (налево/десно) љуштуре (пречник у cm) (глатка, храпава, са
израштајима, сјајна, мат...)
Залепите их на тканину која је разапета преко стиропора или чвршћег картона и обележите
групе. На овај начин увек можете додати нове примерке.
69
Ако си у прилици да набавиш јестиве морске шкољке, дагње, ево како их можеш
припремити, уз малу помоћ некога ко се боље сналази у кухињи.
Потребни састојци за јело дагње „на бузару“:
• 1,5 kg добро очишћених и опраних дагњи
• 150 ml маслиновог уља
• 4 чена белог лука
• 2 кашике презли
• 4 кашике сецканог першуна
•2d l белог вина (алкохол ће испарити током
кувања)
• 1 кашика мешаног поврћа (сушени додатак јелима) Дагње „на бузару“
• мало бибера
На загрејано уље додај прво све остале састојке, а на крају и дагње. Кувај у
поклопљеној посуди док се дагње не отворе. Послужи их својим укућанима или
гостима уз интегрално пециво. Пријатно!
Важне напомене!
Не треба јести шкољке које су отворене пре кувања а затворене после кувања!
Не треба „брати“ или скидати дагње у пристаништима нити оне које су
причвршћене за металне предмете!
ПОДСЕТИ СЕ
Баштенски пуж беле љуштуре
- Животни простор мекушаца
- Одлике грађе
- Изумрли мекушци – амонити ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК
- Главне групе данашњих мекушаца
*ганглије – проширења у нервном
пужеви шкољке систему настала
главоношци
груписањем нервних
ћелија
- Значај мекушаца у природи *планктон – сићушни лебдећи
и за човека организми у води
70
• Да се из једне врсте морских пужева добија течност црвенољубичасте боје познате као
пурпур, која се некада користила за бојење тканина. Да би се обојио један плашт неког
дворског поглавара, било је потребно пронаћи десетине хиљада ових животињица. Тек
од осам хиљада морских пужева добијао се само 1 g пурпура.
• Да ли знаш да се виноградарски пуж креће брзином од око 12 cm у минути.

I Реши осмосмерку
С У Л И Т У А Н Ж Љ О
Ћ А Ј Б М С К А В Е Л
П Р Ц Л Ј Т Г К Њ У Ф Пуж пеликаново стопало
Л У Х О Б О Т Н И Ц А
А Т Ж А З П Ш Б Е У М
Ш Ш Љ Г Т А Џ Ј П М Ж
Т У К М О О И Ф З О Џ
П Љ Џ Р Е Л Ф Е Д Е С
Б Д Ж Г Г О А Ц Љ Ж У
О Х Р Н П Е Ј Ћ Л Њ Х
Ц К А М О Н И Т И П Р
Ш Г З Л Б Е К Љ О К Ш
Заштитни чврст омотач код неких врста пужева

Шкољка бисерница
______________________________
Мишићни орган којим се крећу пужеви _____________________________________
Врста пужа без кућице ____________________________________________________
Група изумрлих мекушаца _________________________________________________
Кожна творевина која обавија плаштану дупљу _______________________________
Врста главоношца која има осам ручица _____________________________________
Врста главоношца са љуштуром ____________________________________________
Супстанца којом је обложена унутрашња површина капака љуштуре шкољки
_______________________________________________________________________
Проширења у нервном систему настала груписањем нервних ћелија
_______________________________________________________________
Органи за дисање код главоножаца _________________________________________
Једна од групa мекушаца __________________________________________________
Мишићна творевина кроз коју главоношци истискују воду_____________________

71
3.2.7. ЗГЛАВКАРИ
Ниједна група животиња није тако
бројна, занимљива, нити тако широко
распрострањена као зглавкари.
О стварном броју њихових врста
не постоје поуздани подаци, али
Морска краба савремени биолози тврде да се у
природи среће и до три милиона врста ових животиња! Њих ћеш срести, такорећи,
у свим деловима Земље, од Северног до Јужног пола, од најдубљих делова мора до највиших
врхова планина, од глечера до врелих извора, те у најсувљим пустињама... Највише врста
насељава тропске и суптропске области. Где год да живе, зглавкари су се прилагодили на
широку разнликост услова живота: налазимо их у свим зонама мора и слатких копнених вода,
у подземним водама, у земљишту, на воденим и копненим биљкама, као паразите биљака
и животиња... Због свега тога научници се слажу да они представљају најуспешнију групу
животиња на нашој планети! Фосилни остаци зглавкара пронађени су у слојевима старим
преко 500 милиона година.
Зглавкари и чланковити црви имају велику сличност – њихово тело је чланковито. Ипак, лако
ћеш закључити да међу њима има и великих разлика. Чланци црва су једнаки, док су чланци
зглавкара груписани у два или три телесна региона. Груписањем чланака по регионима,
животиње постижу усаглашенији рад појединих делова тела.
По један пар чланковитих ножица на сваком
телесном чланку служи зглавкарима за ходање или
пливање и чини их веома покретљивим животињама.
Кретање зглавкара је кључ њиховог опстанка јер
су веома стабилни. Научници примењују сазнања
о њиховим ножицама у прављењу робота који се
могу кретати по веома неприступачним теренима.
Чланковите ножице неких врста зглавкара могу
Паук крсташ учествовати и у исхрани.
Вишеструку корист зглавкари имају од хитинске кутикуле

која им облаже тело. Та нова карактеристика јединствена
за зглавкаре одлична је заштита од грабљивица или
повреда. Копнене облике штити од губитка воде, а водене
од продирања воде
у тело. Пошто даје ослонац мишићима,
хитинска кутикула представља прави
спољашњи скелет. Шкамп
Она не расте упоредо са

животињом, па сви зглавкари морају повремено да
се пресвлаче. У периоду када одбацује стари скелет и
замењује га новим, животиња је неспособна да се заштити
Женка јеленка и веома је рањива.
72
Лествичаст нервни систем је добро развијен, што је доказано њиховим сложеним

понашањем. Посебно грађено чуло вида омогућује им одличну оријентацију у простору. И
остала чула не заостају за чулом вида.
Водени зглавкари дишу помоћу шкрга, а копнени у ту сврху користе трахеје* или једноставна
плућа.
Крвоток који поседују зглавкари научници називају отвореним зато што се проток крви већим
делом одвија кроз просторе између органа, а мањим делом кроз систем крвних судова.
Размножавање зглавкара је полно, а разлике међу половима су уочљиве. Често се
размножавају и остављају бројно потомство, што им омогућује сигурно преживљавање у
природи. Из оплођених јаја се, код већег броја врста, развијају ларве које често нису ни сличне
својим родитељима. Ларве се кроз преображај – метаморфозу – развијају у одрасле јединке.
Трилобити су изумрли зглавкари познати само на основу фосилних остатака.
Ова изузетна створења живела су пре око 300 милиона
година у прастарим морима пузећи по дну или активно
пливајући. Ту су имали сличну улогу као ракови данас.
Већином су били дугачки између 4-10 cm, али постојали су
и прави џинови од 75 cm. Фосили трилобита су пронађени у
стенама на свим континентима. Имају велики научни значај,
јер дају много података о „родбинским“ везама између
чланковитих црва и зглавкара.
Данас, где год да се окренемо, око нас ће бити зглавкари:
ракови, пауколики зглавкари, стоноге или најмногобројнији
међу њима – инсекти. клешта
Трилобит
РАКОВИ
Ракови насељавају све врсте вода на Земљи. Тело им је
најчешће подељено на два региона: главено-грудни и
трбушни. Од осталих зглавкара јасно се разликују по два
пара антена где су смештена чула додира и мириса. Та чула
им заједно са очима помажу у проналажењу хране. Код
великог броја врста спољашњи скелет је ојачан присуством
кречњака. Како рак расте, оклоп се цепа, а испод њега расте
нови. Ослобађање од старог скелета траје око главено-грудни
30 минута, а потребно је скоро два дана да нови очврсне. За регион
то време, рак је у великој опасности и мора да се притаји.
Ово пресвлачење скелета има исти назив као и мењање трбушни
перја код птица – митарење. У кутикули су такође смештени регион
пигменти који раковима дају различите боје. репна
Ракови се хране ситним организмима, грабљивице су или лепеза
биљоједи. Друге врсте воле органске материје које труле
Грађа рака
(лешеви, биљни остаци...) па због тога важе за чистаче
средине у којој живе!
73
Солни рачић толико воли со да живи у сланим језерима и барама које

имају двоструко сланију воду него што је морска. Мањи је од 1cm, али се
понекад толико намножи да вода због обиља ових организама изгледа
црвена. Солни рачић
Упркос свом називу, водене буве уопште нису буве,
већ микроскопски, слатководни рачићи. Назив им потиче од начина
кретања који подсећа на кретање бува. Укусна су храна рибама и
њиховој млађи.
Циклопс, микроскопски рачић, има само једно око, па је то „звучно“
име добио по Киклопу – једнооком џину из грчке митологије. Као што
видиш, име овог маленог зглавкара никако није у вези са његовом
Водена бува величином!
Многи морски сродници циклопса су веома бројни у планктону и основна
су храна на трпези чак и плавог кита. Замисли колико је ових сићушних
организама довољно плавом киту, џину од 150 тона, да буде сит!?
Лопари или витичари су становници мора причвршћени за стене,
стубове у пристаништу или дна бродова. Могу се наћи чак и на кожи
китова. Од тела смештеног у љуштуру, вире им само ножице којима
сакупљају честице хране. Многа сазнања која данас о њима имамо потичу
из 19. века, из научних радова великог природњака Чарлса Дарвина. Ракови витичари
Међу највећим раковима свакако је јастог који увек
поцрвени када се кува, а не од срамоте. Гурмани
уживају у изванредном укусу мишића великих
клешта и трбуха. Његов блиски „рођак“, бодљикави
јастог, нема клешта па се брани моћним антенама
које користи као бичеве и бодљама на оклопу.
Омиљено јело познато под називом „шкампи“
у ствари је
норвешки јастог.
Јастог
Бодљикави јастог
74 Шкампи спремни за испоруку

Ракови самци траже скровиште за свој меки трбух

у празним љуштурама пужа и живе у симбиози са
морском сасом. Зато се у народу каже: „Рак сасу
храни, саса рака брани!“
Рак самац
Ако помериш камен на сеновитом,

влажном месту, узнемирићеш
мокрицу која ће се брзо склупчати.
То је једна од ретких врста копнених
ракова. Крије се по дану, а ноћу тражи
храну – најчешће биљке у распадању. Мокрица Склупчана мокрица
Пре свих пауколиких зглавкара ваљало би поменути потковичасте или краљевске ракове
који нису прави ракови већ живи фосили сродни пауцима и скорпијама.
Њихово тело у облику коњског копита има чврст, кожаст оклоп и дугачак
реп. Размножавају се у пролеће у плиткој води.
Ове животиње се битније нису мењале читавих 175 милиона година!
Сви њихови ближи сродници су одавно изумрли, а они
и даље опстају.
Рак потковичар
1. Вежба – Посматрање животних активности мокрице
Сваки организам се најбоље осећа у свом животном окружењу. Да би открио/ла како се

понашају мокрице, биће ти потребне гумене рукавице, тегла, маказе, кутија за ципеле
са поклопцем, мало опалог лишћа – шумска стеља и мало земље, 2-3 меке папирнате
салвете и око десетак мокрица. Мокрице ћеш пронаћи испод камења у башти, цигала,
баштенских саксија и опалог лишћа. Са једне стране кутије стави мало земље и опалог
лишћа а са друге стране распростри папирнате салвете. Поклопац кутије пресеци
напола. Преосталу половину стави на кутију тамо где се налази земља са опалим лишћем.
Сакупи неколико мокрица и пажљиво их спусти у кутију. Кутију постави на светло место.
Посматрај и запиши реакције мокрица.
Шта можеш да закључиш о условима животне средине у којој живи рак мокрица?
75
Циклопс
2. Вежба: Посматрање реакција водених бува на одређене дражи

У епрувету сипај ¾ барске воде и помоћу капаљке додај неколико водених бува – дафнија.
Епрувету затвори прстом и снажно промућкај. Усправи епрувету.
Где се сакупљају водене буве? ____________________________________________________
Каква је то реакција? ___________________________________________________________
Мањом батеријском лампом осветли једну страну епрувете.
Каква је реакција водених бува на светлост? Шта из ових истраживања можеш да
закључиш?
3. Вежба: П
осматрање сличности и разлика код планктонских рачића дафније и
циклопса
У предвечерје, после заласка сунца, већом теглом покушај да захватиш око две литре
воде са површине баре, канала, мртваје, мањег језера... Окрени теглу према светлу и
посматрај да ли се уочавају планктонски рачићи дафније и циклопси. Ови рачићи излазе
на површину воде у сумрак да би се хранили планктонским алгама, док се преко дана на-
лазе на већој дубини. Покушај да уочиш разлике између дафније и циклопса.
Дафнија Циклопс
Грађа тела
Начин кретања
(скица, цртеж)
4. Вежба: Посматрање рачића који живе у воденој маховини

Пронађи у текућицама место близу обале обрасло воденом маховином. Мањи жбун
маховине стави у теглу и посматрај које ће се животињице ускоро појавити.
Да ли си успео/ла да пронађеш неке врсте рачића?
Посматрај њихову грађу, обавезно их нацртај.
После истраживања, маховину врати на своје место!
Пажња!
После ових истраживања не заборави да животиње вратиш одакле си их узео/ла!
76
• Да су циклопси укусна храна за рибљу млађ.
• Да се поједине врсте слатководних риба
хране искључиво рачићима. У неким
земљама, велика рибља газдинства узгајају
рачиће и на тај начин обогаћују исхрану
риба у рибњацима.
• Да се боја речног рака мења у зависности од
подлоге. Због тога га је тешко уочити. Боја
потиче од пигмената (црвени, плави, зелени
и мрки) који се налазе у хитинском омотачу.
• Да је крил рак којег може да буде и до 20.000
јединки у 1 m3 морске воде. Њихова јата су
понекад толико бројна и густа да се могу
уочити и из свемира!
• Женка рака излеже више од 10 милиона јаја Јаја на доњем делу трбуха женке рака
које носи на доњој страни трбушног дела све
док се из њих не излегу ларве. Нажалост, већину ларви поједу разне грабљивице и
само мали број њих има срећу да одрасте и остави потомство!
ШТА МИСЛИШ
Зашто кувани ракови добијају црвену боју хитинског омотача?

__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Какву улогу за човека представљају планктонски рачићи?

__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
ПОДСЕТИ СЕ ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК

- изглед, грађа и распрострањеност зглавкара *трахеје – цевчице које
- подела зглавкара почињу отворима на
спољашњем скелету,
- спољашња грађа ракова а потом се гранају по
- разноврсност ракова читавом телу
77
I Одговори на питања.
1. По чему се разликују чланци чланковитих црва и зглавкара?

_________________________________________________________________________
2. Каква је улога чланковитих ножица зглавкара?

__________________________________________________________________________
3. Шта злавкарима пружа ослонац мишићима?

__________________________________________________________________________
4. Шта ће се развити из оплођених јаја зглавкара?

__________________________________________________________________________

1. Зглавкари се размножавају бесполним путем. Т Н
2. Трилобити представљају групу изумрлих зглавкара. Т Н
3. Трилобити указују на могуће родбинске везе ваљкастих црва и зглавкара. Т Н
4. На глави ракова смештена су два пара антена. Т Н
5. Боја ракова зависи од врста пигмената у хитинској кутикули. Т Н
III Укрсти појмове.
Стрелицама повежи врсту рака са његовом карактеристиком.
ВОДЕНА БУВА  микроскопски рачић са једним оком

ЦИКЛОПС ж иви причвршћен за стене, али и на живим организмима
као што су китови
РАК САМАЦ  представља одличну храну за рибљу млађ
ВИТИЧАР  ретка врста копненог рака
МОКРИЦА  живи у љуштурици пужа
78 Краба
ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ
У грчкој митологији, Арахне је била девојка која

је предивно ткала. Толико се поносила својом
способношћу да је на такмичење изазвала и саму
богињу Атину. Због ове дрскости Атина је претворила
Арахне у паука и осудила је да вечно преде свилу из
сопственог тела.
Старогрчка реч арахна значи паук, па су сви
пауколики зглавкари, у науци, добили назив
арахниде. Већина њих су заиста бриљантни ткачи, а Детаљ паукове мреже
предиво које стварају спада у најчудесније производе
у читавој природи. Научници тврде да је паукова нит јача од
челичне жице и еластичнија од најлонске
нити исте дебљине, а она је само једна врста
беланчевине.
чланковите ноге
Осим паука, у пауколике зглавкаре се због
велике сличности у грађи убрајају: скорпије,
крпељи и косци.
Пауци су свуда око нас и као знак свог трбушни регион
присуства остављају мрежу на скоро сваком
делу копна.
главено-грудни
Занимљива шара на трбуху овог паука регион
дала му је име – паук крсташ. Он се сматра
најбројнијом европском врстом. Ако га добро
загледаш, видећеш како је грађена и било која
друга врста паука. Паук крсташ
Ситна глава и груди овог зглавкара чине главено-грудни део тела. Крупнији, врећаст
трбух настао је срастањем већег броја чланака. Четири пара витких и чланковитих ногу
омогућују пауку велику брзину кретања. Иако имају четири пара простих очију, пауци баш
не виде оштро. Око усног отвора су два пара усних ножица које осећају додир, те хватају и
придржавају плен. Ту се изливају отровне жлезде чији отров лако може да ошамути инсекте.
Отрови неколико врста паукова могу бити опасни, па чак и смртоносни за људе. Најопаснијим
се сматрају отрови: црне удовице, банана паука (добио име јер се задржава међу бананама) и
неких врста из Аустралије.
Величанствена творевина – мрежа, настала је плетењем паучинастих нити. Оне настају као
течни производ паучинастих жлезда са краја трбуха и у додиру са ваздухом се стврдњавају.
Различите врсте паукова користе мреже на различите начине: за хватање плена, за заштиту јаја
или за праве „јаслице“ у којима чувају младе пауке све док не ојачају. Често се у мрежу ухвати
плен много већи од њих самих. Међутим, ни то их не може обесхрабрити! Од густе паучине
направе посуду око жртве, а потом у њу излучују сокове за варење. Кад се жртва претвори
у кашу, једноставно је „посрчу“. На тај начин, врло ефикасно, обављају процес варења ван
сопственог тела.
Као праве копнене животиње, пауци за дисање користе листолика плућа или трахеје.
79
Упркос причама, женка црне удовице најчешће не

убија мужјака после парења. Ова врста паука живи у
Северној Америци и људи је се боје због њеног моћног
отрова. Међутим, њен напад, мада болан, ретко када
може да буде смртоносан.
Водени паук скоро стално борави под водом. Тамо
Црна удовица
опстаје захваљујући ронилачком звону који прави
од паучине и причвршћује га за водене биљке. Међу
длачицама на трбуху доноси мехуриће ваздуха са
површине воде и смешта их у звоно. Испод звона обавља
све животне активности. Одатле најчешће вреба и лови
плен.
Тарантула је паук који је име добио по граду Таранто
у Италији. Отрован је, али његов отров није ништа
опаснији од отрова обичне пчеле. Ипак, у средњем веку
је сматран веома опасним. Због тога се веровало да ће
особа коју уједе овај паук, отров избацити само ако игра
до изнемоглости. Тако је настала игра тарантела, коју
становници тих крајева и данас играју.
Водени паук
ПАЖЊА!
Иако се можда бојиш паука, чувај
их! Њихов значај за равнотежу у
природи је огроман. Без њих би
наша планета била преплављена
инсектима. Наиме, пауци су
природни регулатори бројност
инсеката који могу нанети
Тарантула
штете биљкама, животињама и
Скорпије или, ако ти боље звучи људима.
шкорпије, воле топлије крајеве,
поготово пустиње. Има их на
свим континентима осим на
Антарктику. Дугачке су 3–20 cm.
Делују опасно јер су наоружане огромним
клештама и отровном жаоком на крају дугачког репа.
Беже од дневног светла сакривајући се испод лишћа или
камења, а лове ноћу инсекте или пауке. Близину плена
осећају по вибрацијама у ваздуху и тлу.
Пустињска скорпија
80
Научници сматрају да је за „старински“ изглед ових животиња одговорно њихово веома давно
појављивање на нашој планети, о чему сведоче многобројни фосилни остаци. Претпоставља
са да су скорпије некада живеле у мору и да су га пре око 440 милиона година напустиле и
прешле да живе на копну. У прилог овој тврдњи говоре фосили дуги и до једног метра, који су
као дисајне органе имали шкрге. Научници их називају живим фосилима.
Неке врсте нападају човека, али само онда када се осећају угроженим. Њихов отров може
бити опасан и по живот, па је употреба противотрова постала честа. Најчешће нападају ноћу,
углавном за време топлих, летњих месеци.
Сићушни рођаци паукова, крпељи, дуги су само око 1 мм. Халапљиво сишући крв човека или
животиње, могу да увећају своју телесну масу више од 200 пута! Крпеље ћеш најчешће срести
у влажној трави, у летњим месецима. Приликом сисања крви, могу да пренесу различите
болести, као што је нпр. лајмска болест.
Гладни крпељ на кожи човека Крпељ који се насисао крви
УПОЗОРЕЊЕ! САВЕТ
Ако после боравка у природи негде на свом телу У природу треба да идеш у
видиш крпеља, најбоље је да се обратиш лекару одећи дугих рукава и ногавица и
јер нестручно уклањање може да ти нанесе штету! претежно светле боје да би лакше
Такође, ако приметиш црвенило а после неколико уочио/ла крпеља. По доласку
дана и у средини бели круг, слично мети, можеш кући, добро прегледај све делове
претпоставити да ти се закачио крпељ који је сам тела како би са сигурношћу
отпао. И у овом случају ти саветујемо да се што утврдио/ла да ти се крпељ није
хитније обратиш за лекарску помоћ. закачио за кожу.
Шугарац је крпељ чија женка прави канале на човечијој кожи у које полаже јаја. То изазива
несносан свраб, а обољење се назива шуга. Лако се преноси додиром па је важно да редовно
одржаваш хигијену руку како би те ова болест заобишла!
Да је кућна прашина непожељна у сваком дому већ одавно знаш! Али ти такође скрећемо
пажњу да у њој живе и микроскопски крпељи, гриње, које код многих људи, поготово деце,
изазивају алергијске реакције. Зато узми учешће у обављању кућних послова, поготово у
брисању прашине! Није тешко, а биће веома корисно и за тебе и све укућане!
81
Пауколики зглавкари најдужих ногу зову се косци.

Живе у умереном и тропском појасу, међу биљним
отпацима, у шуми, на ливади или по кућама. Распон
њихових дугих ногу може бити и до 20 cm!
Косац
Пронађи паучину (мреже) различитих врста паукова и проучи њихову грађу.

Посматрај како изгледа део паучине под лупом или под микроскопом.
Нацртај и упореди.
Изглед паучине под лупом Изглед паучине под микроскопом
• У вези са стручним називом пауколикох
зглавкара арахниде, велики страх који
неки људи имају од паука назива се
арахнофобија. Научници тврде да се чак
3% људи панично боји паука.
• Људи од давнина користе паучину на
различите начине. Кажу да су стари
Римљани њоме зашивали ране јер је
Испредање нити
мека, јака и без бактерија.
• У литератури је забележено да су Кинези у 19. веку поклонили краљици Викторији
хаљину исткану од паучине. Научници се одавно труде да направе вештачка
влакна која ће бити јака и еластична попут паукових нити. До сада им то није
пошло за руком!
82
СТОНОГЕ
Имају ли ови зглавкари заиста сто ногу? Колико се

научника заиста потрудило да их преброји?
Тело стонога се састоји од најмање 11 чланака са
по бар једним паром ножица. Међутим, највише
представника има знатно мање, али понекад и
знатно више ногу него што поручује њихово име.
Препознатљиво обележје у односу на остале
зглавкаре је издужени изглед, са чланцима који јако
личе један на други и који се не групишу у телесне
регионе. Овај део њиховог описа би те вероватно
неодољиво подсећао на опис тела чланковитих црва,
ако занемаримо новости у њиховој грађи које их Гујин чешаљ
нераскидиво повезују са осталим зглавкарима – глава са
антенама, ноге, горња и доња вилица у систему органа за варење, лествичаст нервни систем...
Стоноге су становници крајева са тропском, суптропском и
умереном климом. Највише воле влажна места на копну, где
се скривају испод неког заклона – камења, шумске стеље,
пукотина у земљи и слично. Оне најмање, не достижу ни цео
милиметар, а стоноге-џинови имају дужину од готово 30
центиметара. Ове мере се односе на ситуације кад им је тело
испружено, мада је познато да воле и да се склупчају. Хране
се органским супстанцама биљног и животињског порекла,
Склупчан гујин чешаљ које су већ почеле да се распадају. Неке врсте стонога имају и
отровне жлезде помоћу којих хватају ситније пауке, глодаре,
па чак и мале змије.
Стоноге које се могу наћи у нашим домаћинствима углавном
су безопасне. Ево једног лепог примерка кућне стоноге.
Кућна стонога
ПОДСЕТИ СЕ
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ - Спољашња грађа пауколиких зглавкара
Иако већина људи осећа нелагодност - Пауколики зглавкари
при погледу на стоноге, неки
становници са Полинезије
пауци скорпије крпељи
крупне стоноге сматрају правом
посластицом. Пеку их изнад ватре и
- Значај пауколиких зглавкара
уз сласт једу!
- Спољашња грађа стонога
83

1. Сви пауколики зглавкари имају четири пара ногу. Т Н
2. Иако је по свом хемијском саставу беланчевина, паукова нит је
јача од челичне жице. Т Н
3. Паучинасте жлезде се налазе на леђној страни главено-грудног дела. Т Н
4. Скорпије су типичне дневне животиње. Т Н
5. Преци данашњих скорпија живели су у мору и дисали помоћу
листоликих плућа. Т Н
II Избаци уљеза.
Заокружи групу животиња која не припада одговарајућем низу.
Крпељи, Стоноге, Скорпије, Пауци
Све остале групе припадају _________________________________________
1.
III Реши укрштеницу. 2. 3.
1.
2.
3.
4.
Водоравно Усправно
1- врста паука изузетно дугачких ногу; 1- помоћу њих, пауци осећају додир,
храни се биљним отпацима хватају и придржавају плен
2- опасна болест коју преносе крпељи 2- врста паука са карактеристичном
3- врсте крпеља које могу да живе у шаром у облику крста на леђној
кућној прашини страни трбушног дела
4- врста крпеља која изазива шугу 3- врста отровног паука који је добио
име по једном италијанском граду
IV Израчунај.
Ако знаш да када се добро наједу, крпељи простор за рачунање
могу да увећају своју масу више од 200 пута,
израчунај колико би се теби повећала телесна
маса да можеш толико да поједеш.
84

ИНСЕКТИ
Већ смо сазнали да су зглавкари

најразноврснија животињска група, која је
огромном бројношћу запосела нашу планету.
Дошло је време да откријемо како су за овакве
податке о зглавкарима најзаслужнији управо
инсекти. Они су истовремено и најсложеније
грађени зглавкари, са непроцењивим
значајем и бројним улогама у природи и за
човека.
Оса
Зоолози сматрају да се чак 2/3 укупног броја
животињских врста налази у оквиру групе инсеката.
Такође тврде да данас има више врста инсеката него свих осталих животиња и биљака
заједно! Њихово упознавање, проучавање и описивање је преузела посебна научна област
под називом ентомологија. Назив потиче од грчких речи ентомос, што значи инсект, и логос
– наука.
Инсекте можемо наћи на готово свим могућим и немогућим местима – најмање их је у
морима, нешто више у копненим водама, а највише на копну. Било да својеножно веслају
кроз воду, трче, скачу или лете кроз ваздух, имају читав низ заједничких одлика. Најмањи
међу њима не достижу ни пола милиметра, а џиновски имају дужину тела и до тридесетак
центиметара. Не можеш да их не приметиш!
Боја тела неких врста је у потпуном складу са околином у којој живе, што их чува од
непријатеља. Насупрот њима, неки су веома јасно и упадљиво обојени и њихова боја као да
каже „Чувај ме се, опасан/опасна сам!“
Чланци из којих се састоји тело инсекта груписани су у три телесна региона: главени, грудни
и трбушни. Глава, која има 6 чланака, снабдевена је антенама помоћу којих инсекти откривају
укусе и мирисе, али и многе друге податке из своје околине. Ове животиње производе, а могу
и да осете, посебне хемијске супстанце помоћу којих се „споразумевају“. То нарочито користе
приликом проналажења партнера у време парења.
Њихов изглед представља прави карневал различитости – танушне или дебље нити, са или без
израштаја, проширења и додатака свих величина и облика. На глави су смештене и сложене очи
које својим власницима омогућују стварање слике света у облику сложених мозаика*. Осим
сложених очију, многе врсте инсеката имају и по пар простих очију. Изгледа да њиховим очима
ништа не може промаћи! Као нарочита особеност главе инсеката истиче се такозвани усни
апарат. Његов изглед и грађа потпуно зависе од тога шта инсект једе и како храну уноси у тело.
Бубашваба има апарат за грицкање, ваши и стенице имају рилицу, а лептири сурлицу, која се
одмотава и прикупља цветни сок. Коњске муве и обади мајушним израштајем вилице који личи
на ножић пресецају кожу животиња да би се снабдели њиховом крвљу.
антена крило
око
трбух
усни апарат
чланковите ножице
Грађа инсекта
85
Грудни регион чине три чланка, а на сваком се налази

по један пар ногу за кретање (ходање, трчање,
скакање или пливање). Значи, инсекти имају укупно
________ ножица, о чему говори и песмица „Лептирићу
шаренићу“ Ј. Ј. Змаја коју си учио/ла још у вртићу.
Највећи број инсеката снабдевен је и крилима... Може
их бити један или два пара – тврдих или нежних,
провидних. Крила инсектима дају могућност летења, Јеленак
а тиме и могућност за освајање нових пространстава,
приступ новим изворима хране, те лакши бег од непријатеља. Трбух има више чланака. Са
сваке стране се тешко уочавају микроскопски ситни отвори који се у унутрашњости тела
гранају чинећи густу мрежу цевчица. То су трахеје – органи за дисање.
Код инсеката је веома лако разликовати мужјака од женке, поготово код оних који имају
развијен друштвени живот, као што су пчеле, мрави или термити. Још је лакше разликовати
полове код јеленка, који има „рогове“, или носорошца који има „рог“, јер те „наставке“ њихове
женке немају.
Инсекти се размножавају полно и њихово
развиће од јајета до одрасле јединке право
је чудо природе. Из оплођених јаја настају
ларве, из којих одрасли организам постаје
преображајем, или како то научници кажу,
метаморфозом.
Ако је ларва веома слична родитељима
и директно се преобрази у одраслог
инсекта, то је развиће са непотпуним
преображајем, што се дешава код буба-
швабе, скакавца или вилинског коњица.
Међутим, код многих врста инсеката, ларва
Непотпун преображај се од одрасле јединке разликује не само по
изгледу, већ и по начину живота и исхране.
Од ларве настане лутка која се не храни
и не креће. После неког времена, лутка
се преобрази у одраслог инсекта. Ово је
развиће са потпуним преображајем и
срешћеш га код лептира, пчеле, муве или
комарца.
Многи инсекти су брижни родитељи, што
значи да воде рачуна о свом потомству. То
раде на различите начине: обезбеђују храну,
чувају ларве и лутке или, као мужјак водене
стенице, носе јаја на леђима све док се из
Потпуни преображај њих не излегу млади.
86
Зима је веома неповољан период за инсекте. Многи

се на разне начине довијају да је преживе: завлаче
се у склоништа или падају у стање обамрлости. Ретко
се, као лептир монарх из Северне Америке, селе у
крајеве где су повољнији животни услови.
За инсекте не можеш рећи да су дуговечне
животиње. Као одрасле јединке, већина их живи
само онолико колико траје лето. Најкраћи животни
Лептир монарх
век има водени цвет који, као одрасли инсект, живи
од неколико сати до једног дана, па нема потребу
да се храни. Насупрот његовом прекратком животу,
научници претпостављају да краљица термита може
да живи чак и до 50 година!
Када су инсекти у питању, изненађењима никад краја!
Они чак могу и да се прерушавају! Готово је немогуће
уочити паличњака док мирује на дрвећу или грању.
Његово дугачко, витко тело обликом, бојом, па чак и
кретњем вешто имитира гранчицу на којој се удобно
сместио. Водени цвет
Путујући лист је прави

назив за инсекта који
представља јединствен пример
прерушавања у животињском
свету. Његов изглед у
потпуности одговара листу
по боји, дебљини, нерватури
и полаганом њихању које
подсећа на подрхтавање листа Путујући лист
на ветру. Ову необичну појаву
научници називају мимикрија или опнашање. Лукаве животињце су
тако нашле веома паметан начин да се спасу од грабљивица, зар не?
Паличњак - ходајућа
гранчица Иако доминирају у данашњем свету, податке о давном присуству инсеката
на нашој планети добијамо на основу фосила. Због тога је могуће да
научници тврде да су се они на Земљи појавили пре око 380 милиона
година. Читавих 100 милиона година су били једини господари неба, све
до појаве птица.
Велики број инсеката пронађен је у ћилибарима са Балтика. Вероватно
си имао/ла прилике да видиш ћилибар, а не знаш да је то фосилизована
смола четинарског дрвета.
У његовој унутрашњости су заробљени многи инсекти, семење и поленов
прах. Њихова очуваност је толико добра да се јасно могу препознати
Пчела очувана
сви детаљи. Тајне које чува ћилибар драгоцен су извор сазнања за све
у ћилибару научнике света.
87
Данашња сродница ове пчеле из ћилибара је

теби добро позната, медоносна пчела, која
живи у великим заједницама. Ове животињице
у сваком тренутку имају посла и далеко од тога
да се икада досађују!
А како знају шта је њихов задатак и кад треба да
га ураде? Сакупљање полена
Свака њихова радња је одређена инстинктом*.
Сви чланови пчелињег друштва су у служби беспрекорног функционисања заједнице и чине
складну целину. Зато треба веровати научницима када кажу да друштвене заједнице инсеката
сложеношћу и величином не може да надмаши ниједна друга заједница живих бића, па ни
људска. Задивљујуће добро организован друштвени живот ћеш, осим код пчела, наћи и
код оса, мрава и термита. Ипак, вратимо се нашој
медоносној пчели. Она живи слободно у природи,
али се најчешће спомиње као гајена пчела, још од
времена старих Египћана.
Велико друштво пчела чине многобројне радилице
(неплодне женке), трутови (мужјаци) и једна
матица (плодна женка).
Матица је најважнија јединка у кошници јер је
мајка свих пчела и њен животни задатак је да
полаже јаја. После „свадбеног лета“ – парења, она
Пчелињак са кошницама
полаже оплођена и неоплођена јаја. Из оплођених
се развијају радилице, а из неоплођених трутови. Радилице су, како им име каже, вредне
раднице и њихова задужења су многобројна. У првим данима живота хране ларве, производе
мед, праве саће, чисте и чувају кошницу. Када је топло, као јаки вентилатори, махањем
крилима проветравају кошницу. Зими, махањем крила загревају кошницу. Касније, кад
одрасту, излазе у природу, одакле доносе воду, полен и цветни сок – нектар.
При првом налажењу добре “испаше“, радилице запамте то место и посебним покретима
обавештавају друге пчеле. Правећи путање у облику осмице, оне саопштавају правац у коме
се налазе медоносне биљке. Као осу око које плешу, радилице користе замишљену линију која
повезује Сунце и кошницу. Ове покрете назване „игра пчела“ открио је један немачки пчелар
и за то добио Нобелову награду. Мањи број радилица се може назвати „дворским дамама“ јер
им је једино задужење да брину о матици.
Различите врсте кошница Пчелињи восак Сапун од пчелињег воска
88
Трутови живе само док не оплоде матицу. После тога

им радилице не дају храну и они угину од глади.
Понекад их једноставно истерају из кошнице.
Ако решиш да набројиш све корисне производе
које су створиле пчеле, списак ће бити дугачак
и разноврстан. Мед који настаје од нектара
представља веома хранљиву намирницу са преко
100 корисних супстанци. Енергетски је важна
намирница за почетак дана, али и као народни лек.
Пчелари често кажу: “Узимај мед кашиком (тј. као
Опрашивање
храну) да га не би морао/ла узимати на кашичицу (тј.
као лек).“
Због лековитих својстава меда, развила и посебна УПОЗОРЕЊЕ!
медицинска дисциплина – апитерапија, која Не заборави да су неке особе
се заснива на лечењу уз помоћ меда и других алергичне на пчелињи отров и
пчелињих производа. да због тога морају бити веома
Не заборави да мед повећава отпорност човека опрезни и избегавати контакт са
према болестима, ублажава тегобе са варењем, пчелама!
смирује нервозу... и због свега набројаног,
свакодневно га користи у исхрани!
Изреке које вековима живе у народу такође сведоче о изузетности ових инсеката:
„Вредан као пчела“ – човек завидне вредноће;
„Пала му/јој секира у мед“ – изненада је добио/ла или му/јој се десило нешто лепо;
„Где тече мед и млеко“ – земља изобиља;
„Медени месец“ – први месец (или први дани) брака.
За крај приче о пчелама не заборави и оно најважније, да су оне вредни опрашивачи биљног
света!
РАЗНОВРСНОСТ ИНСЕКАТА
Вилински коњици су најбољи летачи

прекрасних крила. Живот проводе у близини
воде. Могу да лете и уназад, да лебде, те да
нагло скрену. Имитирајући њихово витко
тело и начин летења, човек је добио идеју и
конструисао моћну летелицу – хеликоптер.
Научници тврде да су вилински коњици
присутни више од 200 милиона година, па су
„дочекали и испратили диносаурусе“ и при
том се нису много изменили. Прави су живи
фосили!
Вилински коњиц
89
Бубашвабе су најомраженији инсекти, јер често

насељавају станове као незвани гости. Њихово стално
присуство у кући сигуран је знак лоших хигијенских услова
па је могуће да ови инсекти постану преносиоци зараза. Бубашваба
Свугде прате човека јер налазе отпатке од његове хране.
Многе врсте воле топлију климу па насељавају тропске
пределе.
Термити су изванредно интересантни
друштвени инсекти. Организација
њиховог друштва представља прави
пример практичности и ефикасности.
Телесни омотач већине врста је светао и Бубаруса
прозрачан, тако да се називају и „бели мрави“.
Термити граде гнезда позната као термитњаци. Они су најразличитијих
облика, унутрашње површине и до 100 m2, а висине до 7m! У њима се
налази лавиринт направљен од више хиљада ходника. Неке врсте своје
Термити домове праве у земљишту, неке изнад њега, а неке на гранама биљака.
У термитњацима владају посебни климатски услови, па су

у њима термити веома добро заштићени. Сви термити су
биљоједи. Врсте које се хране дрветом представљају велику
опасност за дрвене грађевине.
Правокрилци имају два пара крила: горња − уска и

чврста, и доња − широка и мрежаста. Обухватају скакавце,
зрикавце, попце и ровце.
Дању ћеш скакавце наћи на ливади. Тешко ћеш их уочити
јер су зелени попут траве, а ноћу ћеш их само чути.
Трљањем задњих ногу о крила „свирају“ и њихова „песма“
се далеко чује. Иако имају бројне непријатеље као што
су жабе, гуштери, змије, јежеви и птице, понекад долази
до пренамножавања. Тада милиони јединки крећу на пут,
Термитњак помрачују небо и опустоше све њиве у подручју.
У многим деловима афричког континента, становништво
једе свеже, куване или пржене скакавце. Кажу да су веома
укусни и хранљиви. Да ли би их и ти пожелео/ла на својој
трпези?
Скакавац
Зрикавац
90
Биљне ваши могу да изазову сушење баштенских или воћних

култура хранећи се соковима биљака. Као пажљиви посматрач, ове
ваши ћеш најчешће запазити на ружи.
Ваши су ситни паразитски
инсекти који живе на телима
сисара, укључујући и човека.
Хране се сисајући крв.
Човечија ваш живи у коси и
шавовима одеће. Могући је
преносник изазивача тешког
обољења – пегавог тифуса.
Човечија ваш
Биљне ваши
Стенице су веома различите. Многе су грабљивице, док друге више воле биљне сокове. Неке
врсте у циљу одбране луче течност, благо речено, непријатног мириса. Зато су у народу познате
као смрдибубе. У шуми или парку ћеш често наићи на црвено-црну, такозвану, ватрену стеницу,
а код куће на кућну стеницу, која у пукотинама намештаја ноћу вреба и напада човека.
Кућна стеница Ватрене стенице
Буве су бескрилни инсекти који врло брзо могу побећи скоковима много пута дужим од
њихове телесне дужине. За време ларвеног живота се хране отпацима који труле, а када
одрасту, сишу крв птица и сисара, укључујући и човека. Пошто ларве бува највише воле да
живе у пукотинама прљавих подова, јасно ти је колико је важно редовно одржавање хигијене
стана! Способност прилагођавања на различите домаћине у оквиру сисара ствара од њих
опасне преносиоце зараза на човека. Тако скоро све буве које
преносе кугу, живе на глодарима, пацовима. Најстрашнија
епидемија куге названа „црна смрт“ беснела је Европом у
четрнаестом веку и усмртила je скоро четвртину њеног тадашњег
становништва. А кугу је преносио инсект дугачак само 1-8 mm!
Сишући крв домаћина, буве преносе бактерије, узрочнике куге,
које живе у њиховом телу.
Бува
91
Тврдокрилци имају тврда, непромочива

горња крила која обезбеђују сигурност
од непријатеља и спречавају исушивање
тела у сувим срединама. Испод њих су
нежна, танка крила задужена за летење. У
научним круговима влада мишљење да
Бубамара
тврдокрилаца има петоструко више
Носорожац врста него свих кичмењака заједно.
Многе од њих засигурно познајеш.
Бубамара халапљиво „тамани“ лисне ваши и ослобађа биљке
тих сићушних напасти. Насупрот њој, велика штеточина је
кромпирова златица. Њена ларва сласно једе и листове и
стабљике кромпира, па се кртоле не могу даље развијати.
У стајаћој води живи веслар, тамнозелени прождрљиви
инсект који редовно напада мање жабе и рибе својим јаким
чељустима. Кромпирова златица
Један од најинтересантнијих тврдокрилаца је свакако

скарабеј, или како га зову котрљан, а понекад и балегар.
Стари Египћани су сматрали да овај инсект поседује
божанска својства и представљали су га на многим
споменицима и рељефима. Његов лик су урезивали у
печате и накит. Веровали су да лопта балеге коју овај
инсект котрља представља Земљу. Ова занимљива
животињица се том балегом храни и у њу женка полаже
јаја.
Мужјак јеленка има снажно развијене горње вилице
Веслар
чији се облик може упоредити само са роговима јелена,
па отуда има ово лепо име. У време парења оне су му моћно оружје у
борби за женку. Живи у шуми, у близини трулог дрвета.
ПАЖЊА!
Немој ловити јеленка за свој инсектаријум пошто је он
Балегар
угрожена, и због тога заштићена врста!
Јеленак
И ова елегантна
стрижибуба припада
тврдокрилцима.
92
Опнокрилци су поносни носиоци два пара финих, танких, просто

опнастих крила. Простиру се од Гренланда до тропских кишних шума.
Овој групи инсеката припадају пчеле, осе, бумбари, стршљени и
мрави.
Лептири важе за најлепше инсекте због бескрајне разноликости
облика и боја. Понекад се можеш преварити и помислити да су
Мрав цветови који лете. Два пара крила су најчешће прелепо обојена
и покривена веома ситним хитинским љуспицама. Љуспице дају
чврстину крилима и поређане су као црепови на крову куће. У виду праха ти остају на
прстима ако ухватиш лептира за крила. Корисни су за природу јер, хранећи се цветним соком
– нектаром, слећу на велики број цветова и врше њихово опрашивање. Међутим, њихова
ларва – гусеница, воли да једе листове и ако се пренамножи, наноси велику штету биљкама.
Занимљиво је да одрасли лептири не
расту. Величина им је иста током кратког
живота. То се не би могло рећи за њихове
ларве – гусенице које су прождрљиве и
брзо расту, па морају неколико пута да
мењају кожу која им постане тесна. То се
назива пресвлачење.
Ларва лептира - гусеница
Дневни лептири су, као што им име
говори, активни дању. Међу њима препознајеш: ластин репак, купусар, шафрановац, адмирал,
плавац, дневни пауновац....
Ластин репак Плавац Адмирал
Ноћни лептири су бројнији у односу на дневне, али

њихове боје нису тако живе. Обично су сивкасти или
прљавобели, па су зато неупадљиви. Један од њих
носи страшно име – лептир мртвачка глава, због
специфичне шаре која подсећа на добро познати
гусарски знак. Осим њега, нашу пажњу заслужују и
совица, ноћни пауновац, вештица...
Ноћни пауновац
93
Неугледни сивобеличасти лептир назван
свилена буба, свилопреља или дудов прелац,
представља живу „фабрику“ текстилних
нити врхунског квалитета. Ларва овог
лептира ствара најфиније предиво на свету
– свилене нити. Од њих, ткањем добијамо
племениту тканину – свилу. Ларва – гусеница
прождрљиво једе лишће белог дуда.
Кинези су стотинама година гајили свилену
бубу и чували тајну производње свиле.
Продавали су је осталом свету носећи је ка
западу такозваним „путевима свиле“.
Чауре свилене бубе
Смрћу су кажњавали сваки покушај изношења свилене

бубе из Кине. Међутим, како легенда каже, двојица грчких
калуђера су 553. године у шупљини бамбусовог штапа
изнели јаја свилене бубе и семе белог дуда. Однели су
их у Цариград византијском цару Јустинијану и од тада
датира гајење свилене бубе у Европи.
Развој дудовог свилца
Двокрилци су снабдевени само једним паром крила, али то им не смета

Мува да, уз вилине коњице, буду најбољи летачи у јакој конкуренцији међу
инсектима.
Обухватају све „досадне“ инсекте као што су муве, комарци, обади (коњске муве), винске
мушице... Велики број врста су паразити кичмењака или преносиоци узрочника неких од
најопаснијих обољења човека!
Домаће муве су, без икакве сумње, најозлоглашенији, најпознатији и најшире
распрострањени инсекти на свету. Слећу на све врсте смећа и нечистоћа, па веома лако са
тих места покупе различите изазиваче болести као што су трбушни тифус, дизентерија,
колера... Како слећу и на нашу храну, могућност заразе је велика. Зато чувај намирнице у
поклопљеним посудама, редовно пери руке и одржавај хигијену простора у којима једеш и
живиш!
94
Несумњиво најпознатија напаст у читавом свету

су комарци. Има их највише у близини воде зато
што се њихове ларве развијају у води. Неке врсте
преносе узрочнике опасних заразних болести као
што су маларија и жута грозница. Женке сишу крв
животиња и човека, док се мужјаци у близини воде
хране биљним соковима. Свраб који осећамо после
убода комарца потиче од материје која спречава
згрушавање крви и коју женка, приликом убода,
убризга у нашу кожу.
Обични комарац
УЛОГА ИНСЕКАТА У ПРИРОДИ
Као доминантне врсте животиња у данашњем живом

свету, јасно је да инсекти играју огромну улогу у
природи. Пошто велики број инсеката користи
искључиво биљну храну, без обзира на то да ли су
то листови (кромпирова златица, лептир купусар),
корење (ровац), изданци, плодови, семење или биљни
сок, могу нанети огромну штету у пољопривреди и
шумарству.
У годинама када се због повољних услова за развиће
претерано намноже, уништавају све пред собом.
Познате су штете после најезде скакаваца, губара,
дудовца и биљних ваши. Термити су у стању да у прах
претворе не само дрвеће и намештај, већ и читаве
Бумбар
куће!
Међутим, није све тако црно. Опрашивањем

биљака, пчеле, бумбари и многе врсте лептира
омогућују опстанак цветницама. И мрави дају
свој допринос природи копајући ходнике под
земљом. Тако омогућују продор воде и ваздуха
у земљиште и тиме му повећавају плодност.
Инсекти лешинари, хранећи се угинулим
организмима, представљају праве мале чистаче
своје околине.
Птице просто уживају кад уграбе инсекта као
сластан залогај. Не заборави да и међу инсектима
има грабљивица које се хране другим инсектима.
Тако се у природи догађа да једни инсекти
Пчела
95
ЗНАЧАЈ ИНСЕКАТА ЗА ЧОВЕКА

Непроцењива је корист коју човек има од пчела. У
његовој свакодневној употреби налазе се мед, млеч*,
прополис* и восак*.
Као произвођачи свилених нити, гусенице свилене бубе
омогућују не само производњу племенитих свилених
тканина, него и хируршког конца за зашивање рана! Опрашивањем јестивих, лековитих и
зачинских биљака, инсекти омогућују опстанак човека.
Винска мушица је веома погодна за научна испитивања и сматра се да је генетички боље
испитана него сам човек! Инсекти „штеточине“, нажалост, осим усева, дрвећа и кућа, уништавају
вунене и крзнене предмете и књиге. Ту је и стална опасност од узрочника обољења које човеку
преносе одређене врсте инсеката.
Да ли се човек уопште може заштити од, најблаже речено, непријатности које му доносе
инсекти? Ако може, како? Ево неколико предлога:
- Одговарајућом бригом о отпаду умањиће број мува;
- Одржавањем личне хигијене, хигијене одеће и простора где живи спречиће „долазак“многих
паразита;
- Сакупљањем јаја, ларви или одраслих штетних инсеката, уместо прскања отровним хемијским
супстанцама које имају негативне последице по здравље човека;
- Неговањем природних непријатеља многих инсеката, на пример птица;
Допиши и ти све оно што сматраш добрим предлогом за смањење штете изазване инсектима!
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Покушај да са другарима из одељења направите сајам меда. Нека свако од вас донесе
различите врсте меда (липов мед, багремов мед, жалфијин мед, боров мед...). Установите неке
од њихових карактеристика као што су слаткоћа, густина, прозирност, боја и, наравно, укус.
Врста меда Слаткоћа Густина Прозирност Боја Укус

(од 1 до 5) (од 1 до 3) (од 1 до 3) (од 1 до 5)
Липов
Багремов
Жалфијин
Сунцокретов
Ливадски
96
ШТА МИСЛИШ ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ
Зашто је важно да пчелари Спектакуларности инсеката никад краја, али ћемо

повремено премештају своје ипак додати још неколико интересантних детаља:
кошнице? • Фосилни остатак вилиног коњица који је откривен у
___________________________ Француској има распон крила од невероватних 90 цм.
___________________________
• Музичари добро знају да мува зуји по Ф - кључу.
___________________________
• Домаћа мува махне крилима 20.000 пута у минуту.
___________________________
• Бува може да вуче терет 42 пута тежи од ње саме.
___________________________
• Гусеница има око 4.000 мишића, а човек само 792.
___________________________
Скоро више од половине света користи различите врсте инсекта

у свом свакодневном јеловнику. Зато ево једног једноставног
рецепта за храбре сладокусце.
Потребно ти је:
• чоколада за кување од 200 g
• шака јестивих скакаваца (величине од 1,5-3 cm) осушених на
сунцу.
Стави чоколаду у мању шерпу. У другу већу шерпу сипај воду и
стави да се греје. Мању шерпу стави изнад веће (кување на пари).
Када се чоколада растопи, једну половину сипај у мање посуде. У сваку посуду стави
по једног скакавца и налиj другим делом чоколаде. Када се посудице охладе, можеш
их украсити шлагом.

ПОДСЕТИ СЕ
*мозаик – слика састављена од делића који
- Спољашња грађа инсеката чине једну целину
- Размножавање *инстинкт – урођени нагони; наслеђени,
- Метаморфоза сложени облици понашања
- Разноврсност инсеката *млеч – настаје као пчелињи производ,
- Значај инсеката за природу лучењем жлезда младих пчела.
и човека Познат је као супер храна и као важна
превентива против бактеријских
инфекција
*прополис – смоласта материја која повећава
отпорност организма на болести
*восак – ствара се у жлездама на доњој страни
трбуха пчела
97

1. У најсложеније и најбројније зглавкаре
спадају: 4. Инсекти дишу помоћу:
а) ракови а) шкрга
б) пауколики зглавкари б) листоликих плућа
в) стоноге в) плућа
г) инсекти г) ваздушних цевчица
2. Антене на глави инсеката представљају 5. Заштитна обојеност тела код

помоћне органе за: инсеката назива се:
а) примање информација а) миграција
б) прихватање хране б) мимикрија
в) кретање в) мутација
г) размножавање г) регенерација
3. Облик усног апарата код нсеката зависи од: 6. Са ког телесног региона полазе
а) пола животиње ноге и крила код инсеката?
б) врсте хране којом се животиња храни а) са главеног дела
в) величине животиње б) са грудног дела
г) животне средине у којој в) са трбушног дела
животиња живи г) са репног дела
II У празна поља упиши одговоре.
У току преображаја – метаморфозе, различите врсте инсеката пролазе кроз различите
фазе као што су: јаје, ларва, лутка, одрастао инсект. Упиши одређене фазе водећи рачуна о
правилном следу.
Лептир Скакавац
III Пронађи и повежи.

1. Повежи линијама врсту инсекта са његовим стаништем (местом где живи).
бара кућа шума њива ливада
губар стеница веслар ровац зрикавац

IV Укрсти појмове.
Стрелицама повежи одређену врсту инсекта са његовим народним именом.
СТЕНИЦА  бели мрав
НОЋНИ ЛЕПТИР  котрљан
ДУДОВ ПРЕЛАЦ  коњска мува
СКАРАБЕЈ  смрдибуба
ТЕРМИТ  свилопреља
ОБАД  мољац
98
3.2.8. БОДЉОКОШЦИ
Ево и последње групе бескичмењака. На овом месту
бисмо очекивали бескичмењаке са најсложенијом
грађом тела, веома активне и широко распрострањене.
Међутим, свако ко је имао прилике да се сретне са
неком морском звездом, морским јежевима или другим
представницима бодљокожаца сложиће се да ове
животиње не остављају баш такав утисак. Упознај их и
покушај да разрешиш ову мистерију.
Морска звезда Морски јеж Морскa змијуљица
До сада смо упознали многе бескичмењаке који настањују слатку или слану воду, пузе,
лете или на неки други начин освајају копно, а нису ретки ни они који, у својству паразита,
злоупотребљавају гостопримство свог домаћина.
Од свих њих, само бодљокошци живе искључиво у морској води. Њихов начин живота је
углавном везан за морско дно, по којем се крећу или су за њега причвршћени. Једино су
њихове ларве слободнопливајуће, осим оних које су сувише ситне да се супротставе струјању
воде, па се придружују осталим планктонским организмима.
Поред тога што воде активнији начин живота од својих родитеља, ларве бодљокожаца су
и сложеније грађе од њих. Наиме, њихово тело је са двобочно симетричним распоредом
делова, док одрасле бодљокошце одликује зрачна симетрија – баш као и сасвим
примитивне дупљаре као што су медузе, корали, сасе...
Када обратимо мало више пажње и на остале делове грађе бодљокожаца, срешћемо се са
необичном комбинацијом примитивних и савремених особина.
желудац
цеви система за кретање
усни отвор
Грађа морске звезде
99
Поред већ поменуте зрачне симетрије, у примитивна обележја можемо сврстати и неактиван
начин живота одраслих бодљокожаца. Овакав начин живота је један од могућих узрока
назадовања у грађи ових животиња. На њиховом телу се не може јасно уочити глава. Нервни
систем им је једноставнији од оног код зглавкара, а састоји се од три нервна прстена, од којих
полазе нервне врпце у остатак тела, зракасто се ширећи. Чула им нису баш нарочито добро
развијена. Дишу помоћу шкрга или органа који веома личе на шкрге, тако да ни ту нема неког
већег напретка.
Испод њихове коже налази се скелет, састављен од плочица
са бодљама. Плочице могу да срасту међусобно, као код
овог морског јежа, или да буду разређено распоређене, као
код морских краставаца. Успут – сазнали смо и зашто се тако
зову – бодљокошци.
Овакав однос скелета и коже, као и начин његовог
формирања је сигурно њихова савремена особина. Још
један „изум“ бодљокожаца
је необичан водени
систем за кретање.
Скелет морског јежа
Изграђен је од канала и
ножица са пијавкама, кроз које струји вода, наизменично
поваћавајући и смањујући притисак течности у разним
деловима система.
Положај, формирање скелета, али и тип развојних процеса
у најранијем периоду живота јединки бодљокожаца
потпуно су јединствени у свету бескичмењака и више
Систем за кретање код бодљокожаца
подсећају на неке од особина кичмењака.
До данас је описано више од 6.000 живих, али и
преко 20.000 изумрлих врста бодљокожаца, што
указује на њихову велику старост. Сматра се да су се
први бодљокошци појавили истовремено са првим
мекушцима. Истовремена појава ове две животињске
групе са прилично различитом стратегијом везаном
за опстанак јесте одговор природе на услове живота
које су у то време, у далекој прошлости, живим
бићима нудила водена пространства на нашој
планети.
Раздвојених су полова, али без јасне разлике у
изгледу између мужјака и женки. Оплодња се одвија
у околној води, а из оплођених јаја, обично после
само неколико сати или дана, развијају се ларве које
воде планктонски начин живота.
Окамењени фосил морске звезде Овој необичној групи бескичмењака припадају
морске звезде, морски јежеви, морске змијуљице,
морски краставци и морски кринови.
100
Морске звезде се препознају по својим крацима, који се зрачно

разилазе од централног дела. Могу бити разних боја – од јарких,
преко мање упадљивих, па све до оних које се готово стапају са
бојом подлоге.
Различите врсте морских звезда Звезда - морско сунце
Број кракова је најчешће пет, али их може бити и више.

Звезде са много кракова зову се и морска сунца. Морске
звазде су велике грабљивице. Хране се ситнијим
бескичмењацима. Уста су им на доњој страни тела. На своје
жртве избацују желудац и почињу да их варе пре него
што их прогутају. Познате су и по својој изразитој моћи
регенерације. Уместо оштећеног дела тела израсте им нови,
као код ове звезде која је обновила своја два откинута крака.
Регенерација изгубљених кракова
Морски јежеви нас прво асоцирају на своје оштре бодље,
са којима су неопрезни купачи на мору имали непријатних
искустава. Између чврстих бодљи равномерно су
распоређене меке ножице воденог система за кретање, које
можемо уочити пажљивим посматрањем морског јежа у води.
Aко детаљније прегледамо овај скелет морског јежа који је
очишћен од бодљи, приметићемо да је састављен од пет
трака скелетних плочица, са по две плочице у траци. Кад
бисмо могли да их раздвојимо и положимо по подлози –
добили бисмо нешто слично облику тела морске звезде.
Иако на први поглед не личе много, ипак су морске звезде и Скелетне плочице морског јежа
морски јежеви у врло блиском сродству.
Разних су величина, боја, па чак и облика – постоје и они који нису тако правилно лоптасти.
Као и код морских звезда, уста се налазе са доње стране тела.
Различите врсте морских јежева

101
Морске змијуљице обликом тела веома подсећају

на морске звезде, али су им краци много тањи
и дужи у односу на централни део који је јасно
изражен и кружног облика.
За разлику од морских звезда, много се брже крећу
на начин који мало подсећа на кретање змија.
Морска змијуљица
Морски краставци леже бочном страном свог

цилиндричног тела на морском дну, подсећајући људе својим изгледом на поврће по коме су
их назвали. Наравно да, сем облика тела, ништа друго не повезује плодове биљке краставац
са овим животињама.
То су прави бодљокошци, са скелетним плочицама, бодљама и системима органа који су на
истом нивоу као код осталих бодљокожаца.
Различите врсте морских краставаца
Морски кринови – ево још једне групе бодљокожаца која је добила име по биљци. Ове
животиње, које су неком врстом ножице причвршћене за морско дно, а око усног отвора који
је окренут нагоре имају пет или више кракова, подсетили су посетиоце морских дубина на
биљке прекрасних крупних цветова – кринове или љиљане.
Различите врсте морских кринова
Приликом следећег одласка на море сигурно ћеш проверити сазнања о бодљокошцима до

којих си дошао/ла.
102
У неким деловима света људи од давнина користе и бодљокошце у својој

исхрани. Зреле полне жлезде морских јежева и неколико врста морских
краставаца су материјал од којег се може припремити укусан и обилан оброк.
Не верујемо да си нарочито заинтересован/а да пробаш овакво јело, али ако
наиђеш на прецизне мере и упутство за припрему, запиши их у своју свеску – за
сваки случај.
Сигурно у школској збирци

имате осушене морске звезде
или очишћене скелете морских
јежева. Покушај да откријеш која
им је горња, а која доња страна
тела. Пронађи на осушеној
морској звезди канал поред којег
су распоређене водене ношице.
Направи краћи записник и нацртај
неколико детаља које уочиш са
ових објеката.
Плочаста морска звезда
ПОДСЕТИ СЕ
- Најсложенији бескичмењаци – да или не?

- Животни простор бодљокожаца
примитивне особине
- Грађа тела бодљокожаца савремене особине
-П
одела и значај бодљокожаца
Морске Морски Морске Морски Морски

звезде јежеви змијуљице краставци кринови
103
1. Бодљокошци се одликују зрачном симетријом тела. Т Н

2. Ларве бодљокожаца су сложеније грађе у односу на своје родитеље. Т Н
3. Скелет бодљокожаца састављен је од плочица са бодљама. Т Н
4. Код бодљокожаца лако можемо разликовоти изглед мужјака и женке. Т Н
5. Данас живи много већи број представника бодљокожаца у односу
а изумрле представнике. Т Н
6. Усни отвор код звезда се налази на доњој страни тела. Т Н
7. Код морских звезда, варење се обавља у унутрашњости тела. Т Н
II Реши укрштеницу, пронађи скривен појам и објасни га.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1 – скелет морске звезде формирају...

2 – стара група бескичмењака која живи искључиво у морској средини
3 – група бодљокожаца чије је тело прекривено оштрим бодљама
4 – код ларве бодљокожаца сусреће се... симетрија тела
5 – код бодљокожаца, нервни систем састоји се из три нервна прстена од којих полазе...
6 – група бодљокожаца чији су представници причвршћени за подлогу
7 – бодљокошци дишу помоћу...
Скривен појам: _________________________

Објашњење: ____________________________________________________________________
104
III Попуни празна поља у табели.

Ево једног подсећања које ће ти омогућити да боље систематизујеш сазнања које си
стекао/ла о појединим групама бескичмењака:
РАЗНОВРСНОСТ
И ЗНАЧАЈ
СПОЉАШЊА
ГРАЂА
ЖИВОТА
НАЧИН
ЖИВОТНИ
ПРОСТОР
БЕСКИЧМЕЊАЧКА
Чланковити црви
Пљоснати црви
Ваљкасти црви
Бодљокошци
Зглавкари
Мекушци
Дупљари
Сунђери
ГРУПА
105
3.3. ХОРДАТИ
Већ извесно време се током ове школске
године дружимо са животињама званим
бескичмењаци. Присети се само – чега ли је
све ту било! Од прастарих сунђера и дупљара,
преко црва свих боја, облика и начина живота,
слузавих мекушаца и сналажљивих зглавкара, па све
до чудних бодљокожаца.
Међутим, животињски свет не престаје да нас изненађује. Пред нама су
његови најсложенији представници обдарени новим особинама у грађи тела
и начинима прилагођавања различитим условима живота.
За све животиње које не припадају бескичмењацима постоји заједнички назив –
хордати. А шта су онда кичмењаци? Једноставно – они су највећа, најзначајнија и
најбројнија група хордата.
3.3.1. ПРИМИТИВНИ ХОРДАТИ

Пре кичмењака појавили су се најједноставнији хордати. Толико су неугледни да бисмо им,
не знајући о коме се ради, тешко придали посебан значај. Примитивни хордати су још један
доказ да неупадљив спољашњи изглед може да скрива значајну и занимљиву унутрашњост.
Копљача
Шта је то ново и значајно у њиховом телу што их одваја и битно
разликује од бескичмењака?
Оно по чему је цела група добила име је унутрашњи потпорни
орган, најчешће смештен на леђној страни тела, који се назива
хорда.
У почетку развоја хордата, хорда је била мека. Касније се
појављују хордати код којих ће улогу хорде код одраслих
Плашташ
животиња преузети чвршћа кичменица, по којој се ови сложенији
хордати и називају кичмењаци.
У односу на нервне системе бескичмењака, хордати располажу потпуно новим, под називом
цеваст нервни систем. Тако се зове јер настаје од нервних ћелија које формирају нервну цев.
Још једна особеност свих хордата је шкржно црево. Дисајни органи хордата, шкрге код
водених и плућа код копнених, настају од израштаја предњег црева у току раног развића
животиње. То се веома разликује од настанка дисајних органа бескичмењака, код којих они
увек воде порекло од спољашњих делова тела.
106
Кроз тело хордата циркулише крв тако што струји у једном смеру кроз систем крвних судова
без излажења из њих. Због тога се назива затворени крвоток.
Примитивни хордати живе у морима. Копљача, или како је научници чешће зову –
амфиоксус, је необично створење, без јасно видљиве главе и очију.
хорда мишићи
репно пераје
шкрге
усни отвор
Грађа копљаче - амфиоксуса
Највећи део живота проводи сакривена у подлози морског плићака, филтрирајући воду из
које узима храну и кисеоник.
Плашташи који такође спадају у хордате, још су необичнијег изгледа и више подсећају на
бескичмењаке.
Различите врсте плашташа
Зато може да нас изненади тврдња многих зоолога да кичмењаци, као најсложенији хордати,
воде порекло баш од плашташа! Научници су извели овакав закључак поредећи кичмењаке са
ларвама плашташа јер су оне сложеније од својих родитеља.
Приче о настанку и пореклу најсложенијих животиња данашњице обилује изненађењима.
Ако потражимо одговор на питање од кога су настали сви хордати, изненађује нас откриће
научника да највише заједничких одлика хордати имају са бодљокошцима! За разлику од
осталих бескичмењака, једино бодљокошци показују велику сличност са хордатима у погледу
развића, настанка телесне дупље, као и формирања усног и аналног отвора.
Наравно да бодљокошци нису директни преци хордата, али је веома вероватно да сви заједно
потичу од изумрлих животиња код којих су се прво појавила таква обележја.
107
3.3.2. КИЧМЕЊАЦИ
Напокон стижемо и до најсложенијих,
најразноврснијих и најупадљивијих
животиња нашег времена. Њихов
заједнички назив је кичмењаци. Иако
број кичмењачких врста не прелази
3% укупног броја животињских врста
наше планете, скоро свако од нас би при
помену речи „животиња“ прво помислио
на неког кичмењака, било да је то пас,
мачка, медвед, сова, ајкула, крокодил или
пингвин. То је вероватно због тога што
су кичмењаци запосели најразличитије
животне просторе, што су веома активни
и упадљиви и што плене нашу пажњу
својим кретањем, начином живота и
понашањем.
Тело кичмењака је покривено кожом у којој настају творевине (крљушти, перје, длаке). Све
оне имају заштитну улогу. У кожи су приситне и различите жлезде. Поред већ поменутих
општих одлика свих хордата, кичмењаци су наставили развој сопствених особина.
Унутрашњи осовински скелет у облику хорде код њих се јавља само у најранијем развићу,
док је касније замењује кичменица. Ова најбројнија група хордата има лобању и скелет
удова, а већина група ребра и грудну кост.
Појава лобање је омогућила да
се у главеном делу кичмењака
нервна цев прошири и тако
настане мозак, први пут у
животињском царству. Зато не
треба да нас чуди што су данас
кичмењаци толико успешна
животињска група!
Кичменица је обезбедила
још већу чврстину тела, али и
покретљивост, јер је састављена
од кичмених пршљенова. Кроз
унутрашњост кичменице пружа
се нежна и осетљива кичмена
мождина која повезује мозак са
Скелет пса
свим деловима тела.
Скелет удова је кичмењацима омогућио најразличитије брзине и облике кретања – пливање,
скакање, гмизање, летење, трчање... Ти покрети су мање или више складни и елегантни и увек
су у вези са животним активностима.
Добро су развијена чула (додира, вида, слуха, мириса, укуса).
108
Покушај да наведеш неколико својих примера кретања животиња са кичмом:
Назив одређене врсте кичмењака Начин кретања
Цревни систем почиње усном дупљом из које храна одлази у ждрело, једњак, желудац и
црево. Црево се код хрскавичавих риба, водоземаца, гмизаваца, птица и најпримитивнијих
сисара улива у клоаку*, док се код колоуста, кошљориба и сисара црево завршава аналним
отвором. Цревном систему припадају жлезде, јетра и панкреас.
Кичмењаци који живе у води дишу преко шкрга, са изузетком водених сисара, попут китова
и делфина који повремено морају да изроне, испусте ваздух из плућа и удахну пре него што
поново зароне. За кичмењаке који настањују копно својствено је плућно дисање. Напредак у
телесној грађи очигледан је и у другим системима органа кичмењака.
Њихов затворени крвоток има у свом саставу и срце, са улогом снажног потискивања крви
кроз цело тело. Кичмењачко срце је, за разлику од потискујућег органа код бескичмењака
који га имају, увек смештено у трбушном делу телесне дупље. Изграђено је од делова који се
зову преткоморе* и коморе*.
У почетку је срце дводелно, што значи да

је грађено од једне преткоморе и једне
коморе (код риба), па онда троделно – од две
преткоморе и једне коморе (код водоземаца
и гмизаваца), а код најсложенијих кичмењака
налазимо четвороделно срце – од две
преткоморе и две коморе (код гмизаваца,
птица и сисара).
Кичмењаци са једноставнијом грађом срца
имају температуру тела која, као и код
бескичмењака, зависи од температуре њихове
околине.
Развој срца код кичмењака
Само кичмењаци са четвороделним срцем (птице и сисари), код којих је потпуно одвојен
ток крви кроз десну и леву половину срца, стекли су способност да одржавају сталну
температуру тела. Ова способност је значајна за њихов опстанак и даљи развој.
109
У систему органа за излучивање код кичмењака се као новост појављују бубрези,

задржавајући цевасту грађу која је присутна код свих бескичмењачких органа за излучивање.
Осим бубрега, овом систему припадају и мокроводи, а код копнених кичмењака, са изузетком
крокодила и птица, и мокраћна бешика.
Најстарији кичмењаци су праве водене животиње. Касније је почело њихово прилагођавање
на живот у копненим условима.
Уобичајена је подела кичмењака на следећих пет основних група:
РИБЕ ВОДОЗЕМЦИ ГМИЗАВЦИ
ПТИЦЕ СИСАРИ
*клоака – је задњи део црева у који се уливају изводни канали система за
излучивање и размножавање.
*преткомора – ограничен мањи простор или шупљина испред коморе
*комора – ограничен мањи простор или шупљина
110
ПОДСЕТИ СЕ
Примитивно хордати – копљача и плашташи

- Хордати Кичмењаци
- Заједничке особине хордата
Хорда
Цеваст нервни систем
Шкржно црево
Затворени крвоток
- Порекло хордата и кичмењака
- Одлике кичмењака:
Кичменица, лобања и скелет удова
Мозак
Срце и телесна температура Морски галеб
Дисајни органи кичмењака
Бубрези
- Подела кичмењака:
Сисари
Рибе Птице
Гмизавци
Водоземци
1. Кичмењаци су најзначајнија и најбројнија група хордата. Т Н

2. Хорда је унутрашњи орган који даје потпору организму. Т Н
3. Кичмењаци воде порекло од копљача. Т Н
4. Кичмена мождина повезује мозак са свим деловима тела. Т Н
5. Крвоток код кичмењака је отвореног типа. Т Н
6. Код кичмењака се први пут појавњују бубрези, као део система
органа за излучивање. Т Н
111
РИБE
Праћакају се у акваријуму, реци, бари... а у мору највише.
Назване су кратко – рибе. Ако ти је позната чињеница да
преко 70% површине наше планете покрива вода, замисли
само колико и каквих све врста риба има у њој! Разликују се по
величини, грађи, начину живота и многим другим обележјима,
али у сваком случају, рибе су заштитни знак свих вода.
Научници тврде, а фосили сведоче да су се ове прелепе животиње појавиле на планети
Земљи пре око 500 милиона година. Њиховом појавом почиње владавина кичмењака,
најсложенијих животиња данашњице, односно животиња са унутрашњим скелетом.
Прве, прастаре рибе су биле дугачке око двадесетак
центиметара, тромо су се кретале у близини морског
дна, па су биле лак плен грабљивицама. Као заштиту,
имале су тело покривено снажним оклопом од
коштаних плоча. Тај оклоп је заслужан што су данас
њихови фосили тако добро очувани. Занимљиво је
да ове рибе нису имале вилице.
Модел прастаре рибе
Ових риба већ одавно нема, али су живи

сведоци њиховог постојања данашњи
кичмењаци без вилица – колоусте
(змијуљице) и слепуље. Због недостатка
вилица, усни отвор им је стално отворен
и округао, па отуда овај необични
назив – колоусте. Оне се од осталих риба
издвајају својом једноставном грађом и најчешће
неактивним начином живота. Тело им је змијолико издужено,
скелет је од хрскавице, а усна дупља снабдевена мноштвом зубића.
Они им служе за пробијање коже риба на којима паразитирају. Већи Фосил рибе
број врста живи у мору, али има и слатководних. Осим описаних
змијуљица, постоје колоусте које немају ни очи, па их отуда називају слепуље.
Усни отвор змујуљице

112 Колоусте као паразити на риби
Тело данашњих риба је изузетно добро прилагођено животу

у њиховој природној средини – води. Већина има вретенаст
облик, или како би научници рекли, хидродинамичан, што
рибама олакшава пролазак кроз воду. Томе још доприноси слуз
која смањује трење, па ти се понекад чини да неке врсте риба
пливају „као авион“. Познато је да туна може да плива брзином
од чак 72 km на час!
Заштиту телу пружају коштане крљушти које, у зависности
од врсте, имају различит облик. На њима је могуће уочити
прстенове који се формирају са годишњим прирастом, као што
је то случај код стабла на коме видимо годове. Често су крљушти Крљушт рибе
поређане као црепови на крову, као што видиш на овој фотографији.
Пливање, као јединствен начин кретања у воденој средини, омогућено је перајима и
мишићима који та пераја покрећу. Већина риба има непарна и парна пераја.
леђно пераје
бочна линија
репно пераје
парна грудна пераја
шкржни поклопац
парна трбушна пераја подрепно пераје
Грађа рибе
Највеће, репно пераје, је веома снажно и покрећући се лево-десно просто потискује тело
рибе напред. Међутим, вештину у покретима и равнотежу телу дају парна пераја.
Научници сматрају да су се током еволуције управо од парних пераја неких риба (шакоперки)
развили удови копнених кичмењака.
Рибе пливајући врло лако мењају дубину. У томе им помаже рибљи мехур. Када је испуњен
ваздухом, риба се лакше креће у површинским слојевима воде. Обрнуто, када истисне ваздух
из мехура, плива у дубљим воденим пространствима. Занимљиво је да ајкуле и раже немају
рибљи мехур, па морају непрестано да пливају, да не би потонуле.
За добру оријентацију риба у води заслужно је чуло вида, мириса и орган својствен само
њима – бочна линија. Њу ћеш лако уочити као тамну линију која се протеже од главе до
репног пераја са обе стране тела. Осим што помоћу ње риба осећа и најфинија струјања воде,
овај чулни орган јој омогућује да лакше пронађе плен или уочи непријатеља.
113
У прилог изузетно добром виду риба

иде и тврдња научника да бела ајкула
види 10 пута оштрије него човек у
мутној води. То је важан део њеног
„наоружања“ када jе у потрази за
пленом.
Дужина риба је различита. Међу
најмањим рибама су пеш и грегорац –
могли би да ти стану на длан, док кит
ајкула има дужину већу од аутобуса
– чак 20 m!
Само мали број животиња може да расте читавог живота. Међу њима су и рибе. Највећа
ухваћена риба је била моруна тешка 211 kg. Биолози који се баве проучавањем риба
проценили су старост овог примерка на око 100 година. Управо због могућности
неограниченог раста, било је могуће да достигне ту масу.
Занимљиво је да међу рибама има правих „стараца“ и „старица“. Шампиони дуговечности
држе штука и моруна, чија старост може да буде и до 150 година. Најкраће живи грегорац,
свега 2-3 године.
Штука Моруна
Свака врста рибе има своју омиљену храну. Штука, пирана и ајкула су веома веште и успешне
грабљивице. На њиховом јеловнику је месо, најчешће других риба. Шаран и деверика се,
поред хране животињског порекла, често почасте и воденим биљкама. Најмањи број врста,
међу којима су амур и толстолобик, су искључиви биљоједи.
Величина рибе нам често не говори много о њиховом
начину исхране. Тешко је поверовати да се већ
споменута највећа риба, кит ајкула, храни планктоном –
микроскопским организмима, па није опасна за човека.
Насупрот њој, велика бела ајкула је прави убица са
низовима као жилет оштрих зуба. Мирис крви у води је
толико раздражи да напада све око себе, чак и друге ајкуле.
За дисање, рибе користе шкрге – листолике органе богате
мрежом сићушних крвних судова. Вероватно си некад
видео/ла да риба гута воду. Она то не ради да би је пила, већ
та вода облива шкрге које искористе кисеоник растворен у
води. Затим вода бива избачена у спољашњу средину кроз
шкржне поклопце.
Велика бела ајкула
114
Већина риба се размножава јајима, а мали

број њих као што су неке врсте ајкула и ража,
рађају живе младе. Често женке полажу
огроман број јаја, од неколико десетина до
неколико милиона, која мужјак оплоди. То се
назива мрешћење. Полагање великог броја
јаја је значајно јер омогућује преживљавање
врсте. Јаја риба су права посластица многим
животињама. Из тог, али и других разлога
само мали број јаја успева да се развије у
одрасле јединке. Готово све рибе су, чим
се излегу, спремне за самосталан живот. То
није случај код неких афричких циклида чији Јаја моруне
младунци се, по доласку неке грабљивице,
хитро скривају у мајчина уста! Занимљиво је и да мужјак грегорца од биљака прави гнездо у
које женка полаже јаја. Неколико недеља он пожртвовано брине о свом потомству, показујући
при том велику храброст.
Колико је јака жеља за продужењем врсте, показују рибе, јегуље
чије женке насељавају слатке воде Европе и северноамеричког
континента. Оне у јесен, у тамним и бурним ноћима крећу на далеки
пут. Циљ им је да стигну у Саргасово море (Мексички залив) које се
налази у Атлантском океану. Ту се сусрећу са мужјацима који живе у
Јегуља
сланим водама и полажу икру у великим дубинама. Након мрешћења,
развијају се ларве које су провидне и у облику врбовог листа. Оне око две године путују
до обала Европе и Америке. Мужјаци остају у океану, а женке непогрешиво налазе пут до
слатких вода из којих су њихове мајке некада давно кренуле. Преображавају се у младе
јединке величине шибице и у ројевима пливају узводно у реке у којима ће живети. Јегуље,
као и остале животиње, селе се инстинктивно. Оне не планирају своје путовање и научници
верују да се у проналажењу пута служе различитим методама.
Тешко је набројати све врсте ове највеће групе

кичмењака, али научници су савремене рибе
сврстали у две групе животиња: рушљорибе –
рибе са хрскавичавим скелетом и кошљорибе –
рибе са коштаним скелетом.
Рушљорибе су становници мора и сматрају
их великим грабљивицама. Читав скелет им је
изграђен од хрскавице, а крљушти имају зуболике
израштаје. Најпознатије рушљорибе су ајкуле и
раже.
Ража - морски голуб
115
Најозлоглашеније рибе данашњице – ајкуле, тај епитет

дугују оштрим зубима и невероватној јачини угриза.
Међутим, многе врсте ајкула нису грабљивице, већ
су безопасне животиње које се хране планктоном.
Научници тврде да су се ове рибе појавиле на нашој
планети још пре диносауруса и да су се од тада, па до
данашњих дана, веома мало измениле. У народу имају
још једно име – морски пас. Мртве ајкуле
Нажалост, и међу њима има угрожених врста. Загађено море и неконтролисан лов смањују
бројност појединих врста.
Месо ајкула је укусно и човек га радо једе. У Јапану се супа од ајкулиних пераја сматра
специјалитетом, па рибари младим ајкулама одсецају пераја, а затим их враћају у воду. Оне,
наравно, не могу да преживе, те због гурманске похлепе, страдају.
Познате врсте ајкула Јадранског мора су: плава ајкула или пас модруљ, костељ, морска мачка...
Пас модруљ Морска мачка
Раже су становници дна. Њихово тело је спљоштено, а

веома проширена грудна пераја функционишу као весла и
могу имати распон до 2,5 метра! Због тога изгледају као да
су огрнуле огроман плашт. Неке врсте су веома опасне зато
што на леђима или на репу имају отровну бодљу, док друге
производе електрицитет*.
Неке имају занимљива имена као што су морски голуб, ража
каменица, дрхтуља...
Кошљорибе, рибе са коштаним скелетом, показују веома
велику биолошку разноврсност јер су се прилагодиле на све
врсте услова живота у води. То значи да их има и у вечитом
мраку који влада на највећим дубинама, али и у бистрим
Ража дрхтуља
планинским потоцима. Као храну користе све што се у
воденој средини може наћи. Има их свих величина, облика
и боја. Живе и у слаткој и у сланој води, а неке од њих, лососи, јегуље, моруне, јесетре... могу
прелазити из слане у слатку воду и обрнуто. Тај прелазак је обично ради мрешћења.
116
Као што њихово име каже, кошљорибе имају коштани скелет. Осим тога, одликују их крљушти као
танке, коштане плочице и рибљи мехур.
Најпримитивније грађене кошљорибе се називају штитоноше зато што им тело уместо крљушти
покрива пет низова коштаних плочица. Ове крупне рибе живе већином у мору, али кад дође
време мрешћења, прелазе у реке. То значи да су највероватније ове рибе некада давно, током
еволуције, живеле у слаткој води, а тек касније освојиле морска пространства. Изузетак је кечига
која живи искључиво у слаткој води.
Најпознатије штитоноше су моруна и јесетра које имају
велики економски значај јер осим укусног меса, дају икру
– рибља јаја од које се справља веома цењено и скупо јело –
кавијар.
Праве кошљорибе су изузетно бројне. У слатким водама
живе сом, штука, кечига, смуђ, шаран, караш, мрена, гргеч,
пастрмка... и још много других врста. Ако будеш имао/ла
довољно стрпљења, неке од њих можеш упецати на некој Кавијар
од наших река.
Риболовац са шараном Риболовац са пастрмком
Морске врсте су: сардела, харинга, туна,

зубатац, ослић, орада, скуша, бакалар,
морски лист... и риба најнеобичнијег облика
– морски коњиц. Ова малена риба, осим
главе која личи на главу коња (отуда и име!)
и пливања у усправном положају, има још
једну чудесну особину. Наиме, женка полаже
оплођена јаја у необичну торбу на стомаку
мужјака, а он их предано чува и изгледа као
да ће се сваког часа породити. А кад његови
малени потомци почну да излазе из торбе,
управо се стиче такав утисак!
Морски коњици
117
Најчувенија риба двадесетог века је свакако

латимерија. Припада групи названој шакоперке
због необичне грађе парних пераја која подсећају на
шаке. По свему судећи, латимерија је њихов једини
преживели представник. Осим парних пераја, ова риба
има још једну необичност – могућност коришћења
атмосферског кисеоника преко рибљег мехура. Ове
чињенице наводе научнике на помисао да латимерија
и њени изумрли сродници представљају претке првих
Госпођица Латимер и риба латимерија
копнених кичмењака. Сматрало се да је ова група
изумла још пре 70 милиона година!
Латимерија је први пут уловљена у близини јужноафричке обале 1938. године. Име је добила
по директорки природњачког музеја, госпођици Латимер, која је прва описала ову необичну
животињу. Ова риба и данас живи у дубинама мора и има невероватну плаву боју. Занимљиво
је да су њена јаја, највећа јаја која производи било која врста кошљориба, велика као тениска
лоптица! Њен улов је значајан као када бисмо данас негде пронашли живог диносауруса. Зато,
са пуним правом, ову рибу можемо назвати живим фосилом.
Још једна група риба има могућност дисања помоћу
шкрга и примитивних плућа налик на рибљи мехур,
па су назване дводихалице – дишу на два начина.
Живе у слатким водама топлих области попут
Аустралије, Африке и Јужне Америке. Када вода у
плитким рекама и барама пресуши, оне се укопавају
у муљ и дишу помоћу плућа користећи кисеоник из
ваздуха. Са доласком киша, напуне се речна корита
и ове рибе за дисање користе шкрге и кисеоник из
воде. Овај двојаки начин дисања и поседовање само
парних пераја указује на могући развој копнених Цератодус
кичмењака од риба током еволуције.
Рибе имају незаобилазно место у ланцима исхране у природи. Хране
се многим биљкама и животињама, али су и саме храна за друге рибе,
фоке, делфине и китове.
На основу проналаска риболовачког прибора који потиче још
из каменог доба и чињенице да су и стари Римљани градили
рибњаке, може се закључити да је риболов био једна од првих
привредних грана човека. Рибље месо је изузетно квалитетна
намирница. Лако се вари зато што садржи малу количину
масти. Наш организам је способан да искористи преко 90% свих
хранљивих материја из овог меса. Такође, садржи витамине А и Д,
и минералне соли калцијума, фосфора, магнезијума... што значи да има
важну улогу у изградњи и расту младог организма. Због тога, бар два
Мурина пута недељно једи рибу! Највише рибе у исхрани користе Јапанци, а
код нас је та потрошња просечно 10 пута мања него у Јапану.
118
I
Да би уочио/ла велику разноврсност међу рибама, истражи, упореди и обавезно нацртај:
• крљушти појединих врста риба
• различитих типова пераја, њихов број, облик и положај.
Да ли се пераја крећу ако риба мирује? _____________________________________
_______________________________________________________________________
II
Пођи до оближње рибарнице или веће самоуслуге (фрижидери са дубоко замрзнутим
производима) и истражи које се врсте риба налазе у свакодневној понуди.
Морске рибе Слатководне рибе
III
Пронађи у доступној литератури зашто се за неку рибу каже плава риба а за другу бела
риба. _ _______________________________________________________________________
________________________________________________________________________
• Да је морска риба бакалар прави рекордер у

полагању јаја. У току само једне године женка
бакалара положи и више милиона јаја.
• Поточна пастрмка полаже око 2.000 јаја, а шаран
око пола милиона. Шта мислиш зашто поједине
врсте риба полажу тако велики број јаја?
• Највећа кошљориба на свету је буцањ или морски
месец. Изгледа као глава која плива без задњег
дела. Округласто тело је бочно спљоштено, а
тврда кожа дебела је око 3 cm. Ово огромно
створење може да достигне масу од 2.250 kg и
Морски месец
дужину од 3 m! Занимљиво је да је ларва буцања
дугачка само 1 mm и да порасте 60 милиона пута! Када би човек могао толико да
расте, достигао би величину „Титаника“!
119
1. Вежба: Дисекција рибе

За извођење ове вежбе биће ти потребан прибор:
• прибор за дисекцију
• лупа
• свеска, оловка, гумица
Ток рада:
 Пажљиво посматрај спољашњу грађу рибе, потом је нацртај и обележи
(регионе тела, парна и непарна пераја).
 Пинцетом ишчупај једну крљушт и погледај је под лупом. Уочи прстенове
прираста. Нацртај крљушт и обележи прстенове.
 Пинцетом подигни шкржни поклопац и погледај шкрге.
 Пажљиво забоди врх маказа у анални отвор рибе. Сеци мишиће према
глави, као када се чисти риба.
 Следећи рез направи од аналног отвора до кичме.
 Трећи рез је дуж кичме (паралелан је са првим).
 Четврти рез је иза главе (паралелан је са другим).
 Склони тај део који си исекао/ла.
 Посматрај унутрашње органе.
 Нацртај и обележи све унутрашње органе које познајеш.
И не заборави...
Да после дисекције обавезно оставиш своје радно место чисто и спремљено!
2. Вежба: Истраживање грађе и функције рибљег мехура

У оближњој рибарници замоли продавца да ти да рибљи мехур. Посматрај
његову грађу. За рибљи мехур завежи мањи тег (200-250 gr) и спусти га у посуду
са водом. Забележи докле је мехур потонуо. Поново подвежи један део мехура,
а други део пробуши иглом и истисни ваздух. Поново зарони мехур са тегом.
Забележи докле је сада мехур потонуо.
Шта из овог можеш да закључиш? ________________________________________
______________________________________________________________________
Зашто је то важно за рибљи свет? ________________________________________
______________________________________________________________________
Рибљи мехур
120
Ако волиш рибљу чорбу, ево једног опробаног рецепта који можеш лако да
спремиш и угостиш своје најближе.
Припреми:
• 1-2 kg ситне рибе (шаранчића, штуке, беле рибе...)
• зелен (корен шаргарепе, першуна и пашканата)
• 4 кашике уља
• 1 кашику алеве паприке
• 1 кашику брашна
• мало соли и бибера
• 2 шаке першуновог листа
Очишћену и опрану рибу пристави у лонац с водом да се кува. После десетак

минута, додај зелен. Када су риба и зелен меки, пропасирај их кроз сито.
Овако пропасирану чорбу врати у лонац и додај кашику алеве паприке и
брашно. Посоли, побибери и остави да се кува још пола сата. На крају поспи
першуновим листом.
У чорбу можеш додати киселу павлаку са умућеним жуманцетом и сок од
лимуна.
Пријатно!

*електрицитет – силе које се развијају између
мишића и нерава код неких врста животиња и
тако производе струју
ПОДСЕТИ СЕ
- рибе оклопњаче
- колоусте
-п рилагођености на услове водене
средине – грађа риба
-в еличина, начин исхране, дужина
живота риба
- размножавање риба Чељуст ајкуле
- рушљорибе
- кошљорибе
- значај риба
121

1. Владавина кичмењака започиње појавом:
а) риба
б) водоземаца
в) гмизаваца 3. Рибљи мехур служи за:
г) птица а) оријентацију у простору
2. Прве рибе нису имале: б) лако мењање дубине
а) пераја в) проналажење партнера
б) оклоп од коштаних плоча г) боље уочавање непријатеља
в) вилице
г) унутрашњи скелет
II Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н). Заокружи одговарајуће слово.
1. Колоусте су рибе са вилицама. Т Н
2. Воде неактиван начин живота. Т Н
3. Колоусте се одликују хрскавичавим скелетом. Т Н
4. Ове рибе немају своје слатководне представнике. Т Н
III Реши укрштеницу.

1.
2.
1.
3. 4.
2.
3.
4.
1- рибе са хрскавичавим скелетом 1- риба шакоперка која се сматра живим фосилом
2- рибља јаја 2- најпримитивније грађене кошљорибе
3- размножавање код риба 3- морски пас
4- рибе са двојаким начином дисања 4- листолики органи који служе за дисање
IV Одговори на питања.
1. Зашто риба отвара уста, гута воду и пропушта је кроз шкржне прорезе?
________________________________________________________________________________
2. Зашто се деци у развоју даје рибље уље? ____________________________________________
3. Зашто већина риба има хидродинамичан облик тела? _________________________________
4. Како је искоришћен хидродинамичан облик тела риба? _______________________________
5. Зашто је код већина морских рибе леђна страна тела тамноплаве боје а трбушна
светлоплаве или је чак и потпуно бела, нпр. код велике беле ајкуле? _____________________

122
ВОДОЗЕМЦИ
У називу ове групе кичмењака налазе се животни простори – вода и
земља – у којима се одигравају одређене фазе живота водоземаца.
После упознавања са рибама, које се одлично сналазе у води,
водоземци су начинили врло озбиљан корак ка освајању копна.
Данашње водоземце, као уосталом и све напредније групе
кичмењака, порекло везује за врло стару и необичну групу риба,
сликовито названих шакоперке.
Њихова грудна и
трбушна пераја, облика
шаке, омогућила су им
да се лагано и неспретно
крећу и ван воде. При покушајима да се пребаце
из једне у другу плитку водену површину на копну,
успевале су да уз помоћ мало ваздуха у свом
рибљем мехуру проведу дуже време ван воде.
Научници претпостављају да су се тада, пре око 400
милиона година, ван воде нашли и први кичмењаци.
Риболиког изгледа, са четири ноге за ходање, први
водоземци су започели своју владавину окружени
првим копненим рачвастим биљкама.
Прилагођавајући се копненим условима живота,
Еволуциони развој водоземаца
данашњи водоземци нису потпуно независни од
воде. Иако неки њихови представници готово
читав живот проведу на копну, кад дође време за размножавање, ове животиње журно траже
воду. Велика влажност је неопходна за опстанак не само ембриона* водоземаца у јајету, него
и у току раног развића младунаца. Рано развиће младих водоземаца одиграва се у води. Када
изађу из јајета, они уопште не личе на своје родитеље. Тек кад одрасту и потпуно измене свој
изглед и грађу, постају спремни за живот на копну. Ово компликовано развиће водоземаца,
под стручним називом преображај, биће детаљније представљено у оквиру приче о жабама
– најпознатијим и најпрепознатљивијим водоземцима данашњице.
За разлику од правих копнених кичмењака, плућа одраслих водоземаца су слабије развијена,
па се један део размене гасова при дисању врши и преко
влажне коже. Ларве водоземаца дишу преко шкрга, које су
типични дисајни органи водених кичмењака.
Савремени водоземци обухватају три групе животиња:
безноги, репати и безрепи водоземци.
Безноги водоземци, налик на огромне црве са јако
смањеним очима, су мала група егзотичних* водоземаца
који насељавају тропске крајеве. Своје неугледно тело са
влажном и глатком кожом крију под земљом, где проводе
већи део живота.
123
Репати водоземци су животиње ваљкастог облика, јасно изражене главе и дугачког репа,
са предњим и задњим ногама у бочном положају. Тело је, као и код осталих водоземаца,
прекривено влажном кожом. Овој групи припадају човечија рибица, светлољубичасте до
прозирне коже, која настањује воде у крашким пећинама, живописни шарени даждевњаци
који период до размножавања проводе на копну, као и тритони или мрмољци –
достојанствени пегави становници чистих и хладних копнених вода Европе.
Човечија рибица Шарени даждевњак Мрмољак
Безрепи водоземци, или једноставно речено – жабе – јединственог су изгледа. Њихова

широко заобљена глава ширењем прелази у труп, јер врат није изражен. Очи су велике и
истурене. Облик зенице, који је одлика врсте, не служи само повећању лепоте жабљег лица,
него је део система за брзо откривање хитрих животињица, које лако постају жабљи плен.
Довољно је да жаба, пошто је открила неку покретну мету, избаци
свој задивљујуће дуг и лепљив језик, па да гозба почне. Срећом по
њих, језик има довољну дужину јер је предњим делом везан, док је
задњи део слободан. Жабе су чувене по дугим скоковима.
Када би ти могао/ла да скачеш као жаба, до школе би долазио/ла
у свега неколико скокова! Жабе имају добро развијен мишићни систем
помоћу кога се лако крећу у копненој и воденој средини. Следећи пут
када се нађеш поред баре са жабама, обрати пажњу на начин на који жаба
покреће предње и задње ноге.
Да ли те овај начин пливања подсећа на прсно пливање?
Њихове задње ноге, са по пет прстију, много су
развијеније од предњих, са по четири прста. Између
жабљих прстију задњих ногу најчешће су разапете
пловне кожице, које им омогућавају да се лако крећу и
кроз воду.
Задња нога жабе
Жабље пливање
124
Жабе могу бити разних величина и боја. Живе у води, поред воде или далеко од воде.
Разноврсне жабље породице називамо: крастаче, гаталинке, зелене жабе, мукачи, чешњарке...
Крастача Гаталинка
Зелена жаба Чешњарка
Сезона размножавања у жабљем свету велики је догађај. Мужјаци тада напуне ваздухом
кожне наборе на бочним странама главе и крекетањем дозивају женке. Ово хорско
музицирање се нарочито добро чује у топла предвечерја поред мирне воде. Пошто су
мужјаци по правилу ситнији од својих партнерки, стиче се утисак да их оне носе на својим
леђима док избацују мноштво јаја на површину воде или на листове биљака.
Кожни набори код мужјака зелене жабе Парење жаба
125
Јаја се одмах преливају течношћу која садржи много сперматозоида и тиме се врши њихово
оплођење. У оплођеним јајима почиње развој будућих жабица. Препознатљиве одлике овог
преображаја су да из јајета не излази мала жаба, него ларва коју називамо пуноглавац.
Жабља јаја Пуноглавац
Уколико је ларва здрава и ако су повољни услови спољашње средине, у току свог развоја
ће изгубити реп и шкрге, а добити ноге и плућа. Осим начина дисања, промениће се и начин
исхране – пуноглавци су биљоједи, а одрасле жабе месоједи.
Ако говоримо о значају водоземаца, неспорно је да се они у природи јављају као врло битне
карике ланаца исхране – као храна за друге организме, али и као регулатори бројности
многих врста, а нарочито инсеката. Нажалост, водоземци су све угроженији и њихово
присуство у многим подручјима света се непрекидно смањује.
Ваљало би предузети врло озбиљне мере заштите

ових животиња од уништавања њихових природних
животних простора, неопрезне и честе употребе
хемикалија, претераног сакупљања и многих других
непожељних активности људи!
Размисли и предложи како би ти као појединац или у
групи могао да им помогнеш.
_______________________________________________
_______________________________________________
_______________________________________________
_______________________________________________
_______________________________________________
Пажња, жабе на путу!
_______________________________________________
126
Вежба – Посматрање развојних фаза у развитку жабе
У пролеће, из оближње баре, језера, рукавца... сакупи водено биље и десетак
оплођених жабљих јаја. Стави их у већу теглу и остави у полусенци.
Првих неколико дана по излегању пуноглаваца, храни их мањим количинама
куваног поврћа, а касније куваним згњеченим месом и осушеним уситњеним
листовима коприве. Можеш их хранити и храном за акваријумске рибице.
Воду мењај свака два до три дана. Нова вода у тегли са пуноглавцима мора да
одстоји 24 сата пре употребе!
Пажљиво посматрај и бележи све промене – начин исхране и поједине фазе у
развоју пуноглавца до одрасле жабе као што су:
• појава спољашњих шкрга,
• нестанак спољашњих шкрга,
• раст,
• скраћивање репа,
• појава ногу,
• нестанак репа,
• прелазак са воденог начина живота на копнени.
Датум Опис Цртеж
Не заборави да пред крај школске године младе жабе вратиш назад у бару, језеро...
• Кожа једне врсте жаба која живи у тропским
кишним шумама Јужне Америке лучи толико
ПОДСЕТИ СЕ јак отров да и најситнија кап ове течности
може усмртити више десетина људи. Отров ове
- излазак кичмењака на копно жабице јужноамерички Индијанци користе у
- прилагођавање водоземаца на лову мажући њиме врхове стрела.
копнене услове за живот • О дужини живота жаба се веома мало зна.
прображај Део одговора лежи у томе што је веома тешко
дисање пратити једну жабу кроз живот. Оне врсте које су
- подела водоземаца: држане у тераријуму* живеле су око 4-15 година.
На нашим просторима зна се да европска
безноги репати безрепи крастава жаба може да дочека и „прослави“ свој
четрдесети рођендан!
- опште одлике група
• Прошло је много времена пре него што је
- значај водоземаца у природи и за
човек открио лековита својства водоземаца.
човека.
Савремена медицина покушава да слузави
секрет коже жаба искористи као лек за ретке
болести.
127
*ембрион – рана фаза развоја организма
*егзотични – нешто што је из далеких крајева, необично, ретко,
чудно
*тераријум – п ростор испуњен земљом и биљкама у којем се гаје
мале животиње, обично водоземци и гмизаваци

1. Животну средину водоземаца могли 4. Који део тела има пуноглавац а недостаје
бисмо најбоље да опишемо као: одраслој жаби?
а) водену а) задње ноге
б) копнену б) реп
в) водену и копнену в) предње ноге
2. Водоземци полажу јаја: 5. Шта мислиш, ако су жабе зелене боје као
а) у води и биљке, да ли и оне могу да обављају
б) на копну процес фотосинтезе?
а) Да
3. Одрасла жаба дише помоћу: б) Не
а) шкрга и плућа
б) плућа и коже
в) ваздушних цевчица, трахеја
1.
II Реши укрштеницу.
2.
3.
1.
2.
3.
1- стара група риба чија пераја 1- мрмољак
подсећају на шаке 2- ларва жабе
2- безрепи водоземац 3- црно-жути репати водоземац, чест
3- репати водоземац који живи у становник шумске стеље
крашким подземним језерима

128
ГМИЗАВЦИ
Велики број људи осећа се нелагодно при сусрету са
гмизавцима, многи их се боје, а малобројни не крију
гађење. Упркос тој лошој репутацији, ове чудесне
животиње уживају велику популарност код деце чак и
као кућни љубимци. Због тога су данашњи гмизавци, а
поготово њихови изумрли сродници – диносауруси, често
главна тема научно-фантастичне литературе и филмова.
Занимљиви назив ова група животиња дугује начину
кретања које називамо – гмизање.
Због телесне температуре

која зависи од температуре
околине, ове кичмењаке срећемо
искључиво у пределима са
топлом климом.
Змијско кретање
Често ћеш пронаћи гуштера како се, непомичан, греје на некој стени. Тако је настао један
необичан израз у нашем народу – кад видимо да се неко безбрижно сунча, кажемо да се
„гуштерише“.
Гмизавци су еволутивно много
успешнији него што би се рекло. Они су,
у неким пределима као што су пустиње,
преовлађујућа група животиња.
Хладне периоде године већина њих
преживљава у зимском сну.
Њихова предност у односу на птице
и сисаре је што могу да преживе са
много мањом количином хране него
ове две напредније групе организама.
Односно, гмизавцима није потребна додатна количина енергије за одржавање сталне телесне
температуре, па због тога могу да насељавају пределе где су резерве хране веома мале.
Научници тврде да је неким врстама гмизаваца довољна само десетина од количине хране
коју поједу сисари њихових димензија.
Ови типични копнени кичмењаци имају

низ прилагођености за живот на копну.
То су уједно и најупадљивија обележја
гмизаваца. Прво што приметиш је њихова
потпуно сува кожа, готово без кожних
жлезда. Покривена је рожним крљуштима
које спречавају губитак воде из тела,
односно исушивање.
Змијина кошуљица
129
Код гуштера и змија, крљушт се неколико пута годишње потпуно одбацује, што се назива
пресвлачење. Можда си некад у природи наишао/ла на одбачене крљушти змије, такозвану
змијску кошуљицу или змијин свлак.
За разлику од змија, крокодили и корњаче имају у кожи коштане плоче које су препокривене
рожним. Рожне плоче се такође замењују када се похабају.
Рожне крљушти змије Рожне крљушти гуштера
Рожне плоче крокодила Рожне плоче корњаче
Како имају суву кожу, целокупно дисање гмизаваца обавља се плућима. Интензивније плућно
дисање је омогућено пре свега добро развијеним плућима која су заштићена грудним кошем
изграђеним од кичме, ребара и грудне кости.
Најзначајнија прилагођеност на сувоземни начин живота је да се целокупно ембрионално
развиће одвија у унутрашњости јајних опни – тј. изван воде. Ембрион плива у течности
обавијен јајном опном, па због тога нема потребе да се
јаје полаже у воду. Та опна, осим заштите од исушивања,
штити ембрион и од механичких оштећења. Јаје је споља
заштићено јајном љуском која је код гмизаваца кожаста и
садржи кречњак.
Иако немају сталну температуру тела, гмизавци се на више
начина довијају да своја јаја чувају на сталној температури.
Женка питона три месеца проведе обавијена око јаја све
док њени младунци први пут не угледају светлост дана. У
хладним пределима, женке змија задржавају ембрионе у
унутрашњости тела. Неке врсте гмизаваца закопавају јаја у
Корњача која се излеже из јаја
топао песак или у вегетацију која трули.
130
Јаја гмизаваца су прилично крупна. Облик им је лоптаст или овалан. Из њих излазе младунци
који су веома слични одраслима и сами се боре за опстанак.
Већина гмизаваца је прилично добро заштићена од природних
непријатеља. Крокодиле штити крупан стас, снажне вилице и јаки зуби,
док поједине змије капљицом отрова могу да онеспособе или усмрте
неку животињу.
Корњаче се, при најмањем наговештају опасности, увуку у свој чврст
оклоп и тако „спасу главу“. Једино гуштери морају да буду опрезнији
јер су, без неке посебне заштите, прилично рањиви. Њих спашавају брзе
ноге и боје које их најчешће не разликују од околине.
Можда си се некада
на излету уплашио/ла
оваквог гуштера зелембаћа,
али веруј, он је једна безопасна
животиња.
Своје витко, издужено тело покреће
Чељуст крокодила гмижући, при чему трбух додирује
подлогу, а два пара кратких ногу служе
само за придржавање док се вере уз дрво или стену.
При кретању вијуга лево–десно у чему му помаже дуг Гуштер зелембаћ
реп. Рожне крљушти које му покривају тело су ситне на
леђима, а на глави и трбуху крупније. Пошто не расту заједно са телом, гуштер их повремено
одбацује тарући се о камење и биљке.
Чула вида, слуха и мириса су код гуштера добро развијени. У устима има зубиће, али само
за придржавање плена. Храни се инсектима, а он сам је храна већим грабљивицама као што
су птице, змије и мањи сисари. Савремени гмизавци обухватају четири групе животиња:
крокодиле, змије, гуштере и корњаче.
Крокодили су веома стара група гмизаваца. Њихови преци појавили су
се пре 240 милиона година, испратили владавину диносауруса
и преживели до данашњих дана са врло малим изменама у
грађи тела.
Тело крокодила прекривено је четвртастим и веома чврстим
рожним плочама које су на леђима ојачане кожним коштаним
плочама.
Фосил лобање алигарора
Захваљујући високо постављеним очима и ноздрвама, могу да
проведу дуго времена у води вребајући животиње на појилу. Дугачак и бочно спљоштен реп
помаже им као кормило при пливању, али и као снажно оружје у борби са жртвом или за
превласт у групи. За разлику од осталих гмизаваца, крокодили су друштвене животиње које
међусобно деле плен или воде бригу о гнезду на обали.
Већи део дана крокодили проводе сунчајући се на обалама великих река.
Крокодил 131
Највећи међу овом групом гмизаваца је морски крокодил.

Његова дужина са репом је замашних 6-8 m, а тежина око 2 t.
Признај да ниси знао/ла да један гмизавац може да буде тежак
као три аутомобила! Најмањи међу њима припада амазонском
кајману, који је пет пута мањи у односу на свог морског рођака.
У различитим цивилизацијама, крокодилима се поклањала
нарочита пажња. Посебан третман имали су поједини
примерци нилског крокодила којима су се у знак пажње
навлачиле златне гривне око ногу. Ове зверке чуване су у
храмовима, а када би угинули, сахрањивани су уз велике
Алигатор
почасти.
Алигатори су мањих димензија и живе у
рекама Азије и Америке. Од крокодила
се разликују по облој и широј лобањи и
карактеристичним зубима у доњој вилици
који се не виде када су уста затворена.
Хране се претежно рибом, али не презају
да улове ни много већи плен.
Најнеобичнији међу крокодилима
је индијски гавијал, који се одликује
дугачком и узаном вилицом на чијем крају
се налази проширена њушка, прилагођена
за хватање рибе. Индуси га сматрају
Гавијал светом животињом.
Ако би те неко питао ко су најдуговечније и најжилавије животиње на нашој планети,
вероватно би знао/ла одговор – корњаче.
Њихово кратко и широко тело заштићено је
чврстим оклопом, обложеним плочама. Оклоп
се састоји из горњег, леђног и доњег, трбушног
дела, који су састављени шавовима.
За разлику од других гмизаваца, корњаче уместо
зуба имају орожналу покожицу која подсећа на
кљун птица. Иако безубе, на јеловнику копнених
врста преовлађује биљна храна, док су морске
корњаче више оријентисане на животињску
храну као што су ракови, медузе и мање рибе.
Најпознатије међу њима су свакако корњаче са Глава корњаче
острва Галапагос. Како је просечан животни век
ових корњача око 180 година, никада нису у журби, па спадају у најспорије животиње на
свету. Крећу се свега 5 m/min.! Оне су прави џинови међу корњачама јер могу да нарасту и
до 1,5 m.
132
У нашој земљи живе три врсте корњача: шумска корњача и барска и речна корњача.
Шумска корњача Барска корњача

Гуштери припадају најбројнијој и најраспрострањенијој групи гмизаваца. Различитих су
облика и боја. Величином их предводи змај са острва Комодо, а следе га морске игуане, и
варани. Мањи представници су зелембаћи, ливадски и зидни гуштер. Камелеони који живе
у тропским пределима могу да мењају боју у зависности од светлосног интензитета, дневне
температуре или тренутног расположења.
Живе на свим континентима изузев Антарктика.
Мање врсте хране се углавном инсектима, док они
већи, као што су варани, лове птице и мање сисаре.
Већина гуштера је активна преко дана, са изузетком
пустињских врста, који због дневне жеге лове ноћу.
Када су животно угрожени, прибегавају спасоносном
решењу – решавају се дела репа који остаје као
награда гладном предатору. Нови реп може поново да Камелеон
израсте после неколико недеља. Ова појава обнављања
изгубљених или одбачених делова тела позната нам је одраније као регенерација.
Обично имају два пара ногу са по пет прстију које се завршавају канџама. Код неких врста
гуштера ноге су слабо развијене, док су неки сасвим без ногу – балавор и слепић. Они
неодољиво подсећају на змије, од којих се разликују по присуству покретних очних капака и
способности да одбаце реп.
У приморју живе гуштери – гекони који се без проблема могу кретати по зидовима и
таваницама захваљујући листоликим наборима на лепезастим прстима којима пријањају за
подлогу.
Зидни гуштер Гекон

133
Безноге, вретенастог тела, веома брзе и окретне, змије су прве на листи најомраженијих
животиња људскога рода.
У горњој вилици се налазе два оштра зуба која могу бити шупља и повезана са отровном
жлездом – код змија отровница.
Изглед главе змије отровнице Изглед главе змије неотровнице
Данас се отров змија користи у

фармацеутској индустији као одличан
лек у лечењу срчаних обољења. Скелет
лобање змија је еластичан. Ово омогућује
змијама да лакше прогутају плен, много
већи и од њих самих.
Велики број кичмених пршљенова
(и до 400) и снажна мишићна маса
помаже змијама да се веома брзо крећу
таласастим покретима.
Све змије су месоједи. Неке врсте на свом
јеловнику бирају искључиво птичија јаја
или птиће, док друге воле ситне сисаре,
рибе или жабе. Нису ретки случајеви да
се у утроби питона или анаконде нађе и Белоушка гута зелену жабу
понека мања и неопрезна крава.
Змије и неке врсте гуштера имају рачваст језик који избацују сваких неколико секунди,
„плазећи се“ на околину. Крећући се по подлози, недовољно добро развијена чула слуха и
вида надокнађују чулом мириса и укуса. Сталним палацањем
језика, змија прикупља информације о могућем плену,
природном непријатељу, супротном полу или атмосферским
приликама.
Глава бое
134
Можда ћеш се запитати како то да змије слабо

чују када кобре одлично прате фрулу индијских
факира. Ако би дуже посматрао/ла ову уличну
атракцију са једном од најотровнијих змија света,
приметио/ла би да она у ствари вреба покрете
факира, са циљем да пронађе повољан тренутак
за напад.
У хладним климатским условима змије падају у
стање обамрлости, где испод лишћа, у јамама или
рупама преживљавају зиму захваљујући слоју Факир и кобра
масних наслага.
Међу многобројним врстама змија можемо да препознамо
рекордере у дужини. Анаконда из Јужне Америке понекад
нарасте и до 10 m и тежи око пола тоне. Како не поседује
отровне зубе, свој плен убија тако што се обмота око
жртве и стеже је док се не угуши. Ова змија не полаже јаја
већ рађа живе младунце.
Људи обично имају предрасуде* о змијама, које су се
укорениле од давнина. За то су заслужни многи митови и
бајке везани за страх од змија. Неки људи у свом страху
иду толико далеко да тврде да је само мртва змија добра
змија! Међутим, колико се ми бојимо змија, бар толико, се
и оне боје нас. При изненадном сусрету, змија ће увек прва
побећи. Змије не треба узнемиравати и ваља бити опрезан
при кретању кроз њихове животне просторе!
У нашој земљи живи неколико врста змија неотровница
као што су смук, који се храни мишевима, белоушка и
рибарица, које спадају у водене змије и хране се жабама
и рибама. Међу отровницама су познате шарка и поскок,
који се лако препознаје по карактеристичном рошчићу на
глави.
Поскок
Смук
135
ПАЖЊА!
Због све чешћег и систематског уништавања • Да ли ће се из јаја излећи женка или мужјак
станишта, многе врсте гмизаваца данас алигатора зависиће од температуре. Ако
се налазе на црвеним листама угрожених јаја буду довољно дуго на топлом, биће
животиња света. Такође, људи их кори- више „дечака“, а у супротном, биће више
сте у исхрани, а од њихове коже израђују „девојчица“.
украсне предмете. Све већа популарност • Да ли си чуо/ла да се за неког каже да „лије
гмизаваца као кућних љубимаца извлачи их крокодилске сузе“? Овај израз се одомаћио
из природних окружења. Представницима као симбол највећег лицемерја. Давно је
ове групе животиња припада важно место примећено да када крокодил поједе свој
у ланцима исхране. Због тога их морамо по- плен, после неког времена плаче, ко бајаги
штовати и издалека им се дивити. оплакујући жртву. Научници су утврдили да
се на тај начин крокодил ослобађа вишка
соли из свог тела коју је унео путем воде и
хране.
ИСТРАЖИВАЧИ • Неке врсте птица грабљивица хране
се корњачама. Међутим, како није
Ако си у могућности да на излету лако разбити корњачин оклоп, птице
посматраш гуштера, обрати пажњу: прибегавају посебној стратегији. Са великих
• на његово дисање на сунцу и ухладу, висина испуштају корњачу на камениту
• чиме се храни. површину све док се оклоп не разбије.
Своја запажања унеси у свеску. • Да је језик камелеона два пута дужи од тела
животиње.
• У старом месопотамијском епу о Гилгамешу
постоји прича о разлозима због којих се
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК змије пресвлаче. Главни јунак овог епа је,
*предрасуда – предубеђење о неком или наводно, пронашао биљку вечне младости.
нечем што највероватније није тачно! Док се купао у језеру, змија се прикрала и
појела ту биљку. Од тада змије збацују стару
кожу (кошуљицу) и појављују се са новом
кожом – „подмлађене“. Људима још увек
ПОДСЕТИ СЕ није пошло за руком да пронађу ову биљку
из епа о Гилгамешу.
- спољашња грађа гмизаваца • За разлику од својих родитеља, младе
- прилагођавање гмизаваца на јединке европског зидног гуштера су црне
копнене услове живота како би упиле што више сунчеве топлоте.
- пресвлачење • Змија је симбол медицинске и фармацеутске
- начини одбране од природних струке (две змије обавијене око штапа или
непријатеља једна око друге). Змију обавијену око штапа
- разноврсност гмизаваца имао је антички бог медицине Ескулап. Око
- гмизавци његовог штапа обавијена је змија смук, која
змије се због тога назива и ескулаповом змијом.
крокодили корњаче гуштери
136
ИЗУМРЛИ ГМИЗАВЦИ
Од средине 19. века, када је

пронађен први окамењени
скелет диносауруса, не престаје
велико интересовање свих нас
за ове чудесне гмизавце.
У скоро несхватљиво далеком
временском раздобљу појавили
су се, развили и самоуверено
владали нашом планетом. Затим Изумрли гмизавци
су једноставно нестали!
Сигурно ти је глава пуна питања: како су живели, чиме су се хранили, каква их је средина
окруживала...?
Сви одговори на ова питања скривени су у фосилима – окамењеним остацима у којима су
заробљени трагови далеке прошлости.
Једини који могу да растумаче те трагове су палеонтолози – научници који изучавају
прошлост живота на Земљи.
Неке врсте диносауруса били су највеће копнене животиње које су икада ходале нашом
планетом. Научници тврде да су били бар 15 пута тежи од било којег данашњег кичмењака
који хода на четири ноге! Размножавали су се, изненађујуће, малим јајима у односу на њихову
величину. Највеће до сада пронађено јаје диносауруса двоструко је веће од нојевог јајета. То
значи да је његова маса износила око 3 kg! Да су била већа, имала би веома дебелу љуску која
не би пропуштала довољно кисеоника потребног за живот ембриона. Младунци, такође, не би
били способни да је пробију приликом излегања.
Крупнији месоједи из света диносауруса имали су огромну главу и добро развијене зубе,
којима су нападали жртву. То можеш да видиш на фотографији скелета главе опасног,
прождрљивог и најславнијег месоједа – Tyrannosaurus rexa, или што у преводу значи, гуштера
тиранина!
Најпознатији рогати диносаурус, Triceratops, заслужио је ово необично име по три рога која је
имао на глави. Овај див је тежио око 10 t.
Скелет главе Triceratopsа
Скелет главе Tyrannosaurus rexa

137
Као што је и данас најкрупнија животиња на копну биљојед, тако је било и у доба диносауруса.
Наоружани дугим вратовима и са здепастим телима у облику бурета, ове громаде су тежиле и
преко 80 t! Шта мислиш, какве су биле ноге које су могле да издрже толику тежину?
Више десетина теорија разматра нестанак диносауруса. Ево неких од њих: вулканска ерупција
несагледивих размера; удар метеорита; велике климатске промене; померање континената;
развитак све већег броја сисара који су се хранили јајима диносауруса... Вероватно никада
нећемо поуздано знати шта се са њима десило. Знамо само да је њихов нестанак трајао
стотинама хиљада година. И још нешто знамо – да су диносауруси опстали, сисари се не би
могли развити у довољној мери, па ни нас, као врсте, вероватно не би било!

Заокружи одговарајуће слово. Окамењени ембрион диносауруса
1. Диносауруси су преци савремених гмизаваца. Т Н

2. Површина коже крокодила заштићена је рожним крљуштима. Т Н
3. Гмизавци имају сталну температуру тела. Т Н
4. Ембрионално развиће гмизавца одвија се у унутрашњости јајних опни. Т Н
5. Сви представници групе гмизаваца су месоједи. Т Н
6. Палеонтолози су научници који се баве проучавањем змија. Т Н
I I Одговори на питања:
1. Које су се промене десиле током еволуције у организацији грађе тела гмизаваца

преласком из воде на копнени начин живота?
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
2. Зашто већина врста гмизаваца живи у тропским пределима? ______________________

_____________________________________________________________________________
3. Зашто су већина гмизаваца дневне животиње? __________________________________

_____________________________________________________________________________
4. Шта би по твом мишљењу могао бити узрок нестанка диносауруса? Објасни.

_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________

138
ПТИЦЕ
Настале су у прадавна времена, док су велики

гмизавци jош увек господарили Земљом. Птице су
се, као њихови потомци, специјализовале пре свега
за освајање ваздушног простора и показале су се
као веома успешна кичмењачка група.
Данашње птице можемо наћи на свим континентима.
Оне играју важну улогу у ланцима исхране у
најразличитијим животним срединама. Пажљиви
посматрачи птица уживају у њиховом изгледу и
понашању. Уху стрпљивог природњака не може
промаћи право богатство звукова које птице
производе током свог оглашавања.
Ако птице упоредимо са претходним

групама кичмењака, запазићемо појаву
потпуно нових одлика у изгледу,
грађи, начину живота и животним
активностима.
Оно што се на први поглед добро види
јесте перје којим је прекривено тело
птица. Ако за посматрање неког птичијег
пера употребимо лупу или микроскоп,
сусрешћемо се са призором који нас
изненађује. Он нас упућује на значај перја
као заштитног омотача
Посматрање птица
птичијег тела. Неће
бити тешко да се уоче разлике између пера која покривају највећи
део тела птице, оних која се налазе на крилима или репу. Најмекше
и најлакше перје назива се паперје. Предње ноге птица су
измениле свој изглед, улогу и назив у односу на предње ноге
осталих копнених кичмењака. Називамо их крила и најчешће
служе за летење. Задње ноге такође учествују у кретању, али
су потпуно различите од предњих и прилагођене су тлу по Перо морке
коме се крећу и начину живота.
Изглед ногу код различитих врста птица
139
Препознатљиво спољашње
обележје сваке птице је сигурно
и њен кљун, који се састоји од
коштаног дела и кожне навлаке.
Изглед птичијег кљуна највише
зависи од начина исхране његовог
власника.
У унутрашњости птичијег
тела такође наилазимо на низ
новости. Грудни мишићи птица,
у народу познати као „бело
месо“, причвршћени су за грудну кост која је Различите врсте кљунова птица
јаче развијена него код осталих кичмењака и
има један пљоснати додатак који се зове кобилица. Осим мишића и грудне кости, лакшем
одржавању птичијег тела у ваздуху доприносе и ваздушне кесе настале као продужеци
плућа, од којих неке залазе и у шупље кости.
Познато је да летење као начин кретања захтева
много енергије, кисеоника и усклађеност радa
унутрашњих органа.
Поменимо само рад птичијег срца, где су се први
пут у развоју кичмењака раздвојили путеви
крви кроз леву и десну половину срца. Крв
богата кисеоником се из леве половине срца
распоређује по телу, а у десну половину срца
се улива крв из које је кисеоник у великој мери
већ потрошен. Новости у крвотоку и начину
рада четвороделног срца код птица један су од
најважнијих разлога из којег ове животиње могу
да задржавају и отпуштају топлоту свог тела.
Птице су се рашириле по целом свету заједно са
сисарима који су се
на Земљи појавили
после њих. То је
било могуће зато Положај ваздушних кеса у телу птица
што температура
њиховог тела не зависи толико од температуре околног
простора, као што је то случај код осталих животиња.
Рода
140
Као што то често бива, кад се толико добије, нешто мора

и да се изгуби. Птице су током свог развоја изгубиле
зубе. Из тог разлога у усној дупљи не могу довољно да
уситне храну, него се то врши у мишићном делу птичијег
желуца, у народу познатом као „бубац“. Да би побољшале
варење, неке птице имају обичај да повремено прогутају
и по неколико каменчића. Међусобним трењем, ови
каменчићи уситњавају храну. Постоје птице које једу Сврака
храну биљног порекла, друге више воле месо, а неке врсте у
кљун узимају и предмете који уопште нису за јело. Прави пример за ово последње је сврака
која не може да одоли предметима који светлуцају. Ако си у прилици – провери ову тврдњу.
Животне активности птица одувек су плениле пажњу
љубитеља природе. Покушај и ти да откријеш лепоту и
разноврсност летења различитих врста птица – голуба,
врапца, ласте или неке грабљивице. Неке птице брзо машу
крилима, друге једре низ невидљиве стубове ваздушних
струја, а неке стрпљиво крстаре небеским висинама пре
него што се муњевито устреме ка плену. Брзина коју при
том развија једна врста копца износи невероватних 180 km
на сат.
У крајевима са променљивом климом, приметна је сезонска
замена перја – митарење. Постоје птице којима је дебље
и гушће перје довољно да преживе најхладнији период у
години и пошто се не селе, њих зовемо станарице.
Насупрот њима су такозване селице које се наизменично,
организоване у мања или већа јата, селе у топлија подручја
Кобац за презимљавање.
Задивљујућа је способност птица да непогрешиво проналазе ваздушне путеве који их воде на
иста одредишта која су посећивале генерације њихових предака. Пошто птице немају мапе
и техничку подршку током путовања, кажемо да се ослањају на своје инстинкте. Груписање
птица је уочљиво и из других разлога – заједничке исхране, парења, одбране територије. Тако
настају колоније птица.
У трави, на крововима кућа, гранама дрвећа, удубљењима стена или земље или на још
необичнијим местима, можемо наићи на птичија гнезда, направљена од најразличитијих
материјала. Било да су велика или мала, уредна или помало запуштена, чврста или склона
пропадању, гнезда су за птице оно што је нама кућа или стан – место за одмор, подизање
потомства и уживање у приватности.
ПАЖЊА!
Птичија гнезда и њихове власнике не
смемо дирати и узнемиравати јер се
несавесним односом према њима наноси
велика штета природи.
Гнездо
141
Приликом упознавања са одликама првих правих

копнених кичмењака – гмизаваца, упознат/а си са
особеностима размножавања и најранијим развојем
младунаца на копну.
У причи о размножавању птица постоје извесне Голуждравци у гнезду
сличности, али и велике разлике у односу на гмизавце.
Слично је да се будући птићи развијају у унутрашњости јајета, које, осим хране за младунца,
садржи и кречњачку љуску као ефикасну заштиту од исушивања.
Новости у размножавању птица тичу се велике разноврсности у ритуалима парења,
привлачења пажње јединки супротног пола, свијања и употребе гнезда од стране
мушког или женског родитеља. Нарочито је значајна појава организоване
бриге о потомству. Мужјаци птица су обично лепши, живописнији, бучнији и
много упадљивији од женки.
О исхрани младих брину један или оба родитеља, што је одлика врсте.
Младунци птица су, по изласку из љуске, мање или више спремни за
живот. Беспомоћније међу њима називамо голуждравцима.
Као пример брижног птичијег оца наводимо ноја. Он гради гнездо у које
више његових женки полаже јаја, а само једна буде одабрана да му помаже
у важном послу подизања младих.
Разноврсност птица је огромна, отприлике као и
њихова распрострањеност. Ако смо раније већ
Ној
издвојили такозване праптице, којих више нема на
нашој планети, остају нам савремени представници птица. Њихов мањи
Киви број је изгубио способност летења, па их називамо тркачице. Осим
већ поменутог ноја, овим птицама припада и киви – птица са Новог
Зеланда којој прети потпуни нестанак због човековог немара и убрзане сече
шума, које су дом ових интересантних птица.
Из правог богатства преосталих птичијих група, за ову прилику издвајамо следеће
представнике летачица:
Пловуше – патке, гуске и лабуди – птице који су добри пливачи и имају непромочиво перје.
Патка глувара Лабуд
142
Мочварице, дугог кљуна и ногу, којима припадају

роде и чапље. Оне се споро и достојанствено крећу
по плиткој води, а урођену елеганцију задржавају и у
ваздуху.
Коке – слаби летачи, добро развијених задњих ногу
- домаћа кокош, ћурка и сличне гајене врсте. Њихови
дивљи рођаци су јаребице, препелице и фазани, али и
уображени паунови које смо већ упознали. Сива чапља
Кокошка са пилићима Фазан
Детлићи – становници шупљих

стабала, који уз приличну буку
траже храну под кором дрвета.
Различите врсте детлића
Дневне грабљивице –
снажне птице повијеног
оштрог кљуна и
претећих канџи,
осетљивих чула, које
свој плен лове дању –
соко, јастреб, орао, суп,
кондор...
Орао Јастреб
143
Ноћне грабљивице – сличног описа као претходна група, али слабији летачи. Нечујних су
покрета крила и крупних очију – сове, ћукови, кукувије.
Велика ушара или

сова буљина
Ритска сова Мала ушара
Голубови – птице средње величине, кратких ногу и са задебљањима на кљуну – дивљи и

питоми голубови, гугутке и грлице.
Гугутка Голуб
Певачице – најбројније међу свим птичијим групама, производе цвткут који обично прија
нашем уху. Од домаћих врста ту су врапци, сенице, славуји, косови, зебе, грмуше, штиглићи...
Штиглић Зеба Црвендаћ
144
Без детаљнијег описа овом приликом остају многе птице

– емуи, казуари, пингвини, пеликани, корморани, гњурци,
албатроси, ждралови, галебови и многе, многе друге...
Пингвини
Значај који птице имају у природи и за човека је огроман. Птице нису само украс предела
који настањују, него и незаобилазни фактор одржавања природне равнотеже. Својом
исхраном регулишу бројност осталих организама, као и количину и кружење органске
супстанце у природи. Можемо само да замислимо колико семенки биљака превали огромна
растојања од мајке-биљке до места свог клијања, преко система за варење неке врсте птице
или закачена за њено перје.
Многе врсте птица човек узгаја, оплемењује и негује из различитих разлога.
Врста птице Гаји се због...
Кокошија јаја Пилећи батаци
Можда ћеш сазнати нешто више и о томе зашто се у САД-у прославља Дан захвалности или
у којем граду у Србији постоји споменик неком представнику групе птица. Препоручујемо
помоћ твог наставника или наставнице историје и географије.
145
ПАЖЊА! Вежба – Провера свежине кокошијег јајета

Потопи јаје у чашу воде. Ако потоне, то је
Не заборави да оставиш храну за
знак да је свеже. Знајући овај податак, шта ти
птице (разне врсте семења, кожурица
говори када јаје плива по површини воде?
од сланине, покоји орах или лешник...)
у току зимских месеци када нема
инсеката и плодова!
ако је немогуће на једном месту набројати и описати све групе занимљивих птица на
К
свету, немој себи ускратити задовољство да сазнаш још нешто на ову тему. Одабери
сам/а да ли ћеш податке потражити у библиотеци, на интернету или ћеш набавити
ДВД одговарајућег садржаја. Прави угођај ћеш себи приуштити кад, наоружан/а
овако стеченим знањем, двогледом и фотоапаратом, и у добром друштву, кренеш у
посматрање птица у природи!
ПОДСЕТИ СЕ
• Да најмања птица на свету, колибри,
чије тело мери свега 4-5 cm, може да
- Порекло и настанак птица
лебди у ваздуху брзо машући крилима,
- Спољашње одлике птица – перје,
али и да лети уназад!
крила, ноге, кљун
• Да се колибрији хране
- Унутрашње одлике птица – грудни
висококалоричним биљним нектаром
мишићи, кобилица, ваздушне кесе,
како би могли да лете. Када би човек
крвоток, телесна температура,
морао да ради (маше крилима – тј.
исхрана и варење
покреће рукама или трчи) колико и ова
- Животне активности птица –
птица, јео би три пута више хране за
летење, митарење, сеобе, груписање
сваки оброк!
и размножавање
• Да неке птице избацују непотпуно
- Разноврсност птица – праптице,
сварену храну више од 20 пута дневно!
тркачице, пловуше, мочварице,
• Да кукавици треба само 9 секунди
коке, грабљивице, детлићи,
да положи јаје у туђе гнездо, док се
голубови, певачице
власник не врати!
- Значај птица
• Да гњурци приликом удварања један
другом поклањају „букет“ водених у природи
биљака.
за човека
146
I Реши осмосмерку и упиши дате појмове.
в а з д у ш н е к е с е
е г о л у ж д р а в ц и
с ј т ф м и т а р е њ е
а п р к о ц б а н х с с
ј џ и е а љ ц д у г т о
и ј њ б п и џ с љ е а д
н д у л л љ с з к џ н з
о б з и у е ф е ј и а е
л х б с е п г т л б р н
о о к р и л а к о и и г
к а к а њ ч е р к ф ц к
д г п а п е р ј е с е е
Тело птица прекривено је _____________________________________________________ .

Најмекше перје птица назива се _ _____________________________________________ .
Предње ноге птица измењене су у______________________________________________ .
Препознатљиво спољашње обележје главе птице је њен __________________________ .
Пљоснати додатак грудне кости назива се _______________________________________ .
Продужеци плућа од којих неки залазе и у шупље кости су ________________________ .
Мишићни део птичијег желуца назива се ________________________________________ .
Сезонско мењање перја код птица означено је као _______________________________ .
Птице које проводе читаву годину на једном месту називају се _____________________ .
Птице које предузимају пролетње или јесење сеобе познатије су као _ ______________ .
Група птица која живи заједно на једном месту ради заједничке исхране, парења, или
одбране територије назива се _________________________________________________ .
Птичији дом у коме птица подиже своје младе је _________________________________ .
Чврста опна која штити унутрашњост јајета је ____________________________________ .
У састав љуске птица улази ____________________________________________________ .
Први птићи који се излегу из јајета познатији су нам као _ _________________________ .

Велика сеница храни свог птића
147
СИСАРИ
Овој групи кичмењака посветићемо посебну пажњу, ако
ни због чега другог, оно због податка да, веровао/ла или
не и ми, људи, спадамо у сисаре. Погађаш да име ове
наше групе потиче од потпуно новог начина исхране
младунаца у односу на све остале животиње које си до
сада упознао/ла.
Али, кренимо редом...
У периоду свог појављивања, први сисари су биле
животиње малих димензија. Били су окружени
пре свега доминантним гмизавцима – тадашњим
господарима планете и птицама које су већ доста успешно освајале ваздушна пространства.
Борећи се да преживе и заузму што боље место у природи, први сисари су покушавали да што
више искористе могућности средине. Живот им тада није био баш лак. Међутим, захваљујући
пре свега сложености своје грађе, начину живота и функцијама тела, сисари су преживели
тешке тренутке. Ушли су у доба свог процвата, потискујући гмизавце и препуштајући птицама
територије у ваздуху. Ово доба траје и данас, јер сисари имају највећу сложеност грађе
тела, али и највећу распрострањеност од свих животиња на планети.
Примат у броју врста, наравно, и даље држе инсекти.
Савремене сисаре можемо затећи у свим

климатским појасевима: како копају канале
под земљом, ходају, трче или скачу по њеној
површини, веру се по дрвећу, лете, повремено
улазе у воду или су постали праве водене
животиње. Има их малих и великих, жустрих и
тромих, смешних и достојанствених, скупљених
у велике групе или усамљених, са свим могућим
прелазним формама.
Носорог
Гепарди Златни хрчак
148
Уочљива огромна разноврсност изгледа,

начина живота и животних функција код
сисара намеће питање – шта је то што их
повезује? Шта је заједничко једној домаћој свињи
и белом медведу? Где су сличности између слона
и миша? Да ли заиста постоје блиске рођачке
везе између носорога и ровчице, слепог миша и
жирафе, домаћих мачака и плавих китова?
Најочигледнија заједничка својства сисара
односе се на њихов спољашњи изглед. Пре
свега – површина њиховог тела је покривена Крзно
омотачем који садржи длаке – било да их зовемо
чекиње, руно, коса, бркови, брада, грива... Сисари нису једине животиње које имају слух, али
су једине које могу имати ушне шкољке – мале, велике, лепе, ружне, припијене уз главу или
раширене у простору... Њихове ноге немају више бочни положај него су постављене под
правим углом у односу на тело, а потпуно су прилагођене кретању и подлози. Снабдевене су
рожним творевинама, као што су нокти, канџе, копита или папци. Неки сисари имају рожне
творевине и на глави – рогове, различитих величина, облика и намене.
Унутрашња грађа сисара такође крије њихове

међусобне додирне тачке. Сви сисари имају млечне
жлезде, помоћу којих је постигнута квалитетна
исхрана младунаца, боље преживљавање и значајан
део бриге о потомцима. Знојне и лојне жлезде
из састава коже сисара веома су битне за боље
функционисање тела. Као и код птица, крвоток сисара
има раздвојени ток крви кроз леву и десну половину
четвороделног срца (две преткоморе и две коморе).
То је један од најбитнијих узрока који омогућава
сисарима да регулишу прилично уједначену
Однос телесне температуре сисара и температуру свог тела, без обзира на то да ли је
околног ваздуха спољашња температура ниска или висока.
Сисари имају одлично развијен систем органа за варење. У

усној дупљи им се налазе зуби који су различити по свом броју,
облику и намени, прилагођени врсти хране којом се одређени
сисар храни. Секутићи, очњаци и кутњаци су називи за
основне типове зуба код сисара.
Сисари месоједи имају врло оштре зубе, док су они код сисара
биљоједа тупи, и самим тим и практичнији за уситњавање биљне
хране.
Кроз црева сисара месоједа храна брже пролази, јер су и
сама црева много краћа него код биљоједа. Код такозваних
преживара, биљна храна се из желуца враћа у усну дупљу на
поновно жвакање и натапање соковима за варење.
Желудац код преживара
149
Осим месоједа и биљоједа, постоје и сисари названи сваштоједи – погађаш због чега. У овој
групи нама, људима, друштво праве медведи, свиње, мајмуни, пацови...
У процесу размножавања сисара десиле су се многе важне новости које су им донеле велику
предност у односу на остале животиње. Једино су најпримитивнији сисари који насељавају
подручје Аустралије, мравињи јеж – ехидна и кљунар, задржали способност полагања јаја. Ни
њихове млечне жлезде нису нарочито добро развијене, али их ипак имају.
Кљунар Мравињи јеж
Код осталих сисара младунци се не развијају у јајету, него

у унутрашњости тела мајке. Храна и кисеоник доспевају
до ћелија будућег сисара преко крвотока мајке. Неки
младунци сисара, који припадају групи такозваних
торбара, су после рођења још неспремни да преживе без
бриге мајке, у чијој торби на стомаку проводе још неко
време. Остали сисари имају младунце чија је исхрана
пре рођења много боље решена. Наиме, код њих се
између мајке и младунца формира заједнички орган –
постељица, преко које се размена супстанци врши много
квалитетније него код торбара, па су зато младунци сисара
са постељицом од рођења умногоме спремнији за живот.
Кенгур са младунцем
После рођења се младунцима сисара и даље

посвећује родитељска пажња. Прво кроз
игру, а касније путем посебне обуке за лов,
скривање или савладавање неке специјалне
животне вештине. Одрасли сисари помажу
својим потомцима да лакше опстану у
условима који их окружују.
Кад довољно одрасту да и сами постану
родитељи, њихово понашање се мења.
150 Мишји младунци

Постаје усмерено ка проналажењу одговарајућег

партнера/партнерке за парење. Привлачење пажње се
изводи на разне начине, од којих су неки прилично опасни
и по живот. Обично су мужјаци ти који су упадљивији и
предузимљивији, али и женке имају своје ритуале.
Борба мужјака у време парења
У току свог живота, сисари који живе слободно у природи, могу бити суочени са многим
недаћама. Ако пронађу начин да се прилагоде неповољним условима – преживљавају и
остављају потомке, продужавајући трајање своје врсте на том животном простору.
У супротном – ако је проблем са којим се неки сисари суочавају сувише велики, доћи ће до
угинућа једног броја јединки, или ће се животиње груписати и кренути у потрагу за бољим
животним условима.
Сеобе, стручно назване миграције,

предузимају се најчешће због недовољне
количине хране или оштре климе. Оне
животиње које се не преселе у топлије крајеве
пре почетка зиме се припреме, а затим и ступе
у зимски сан. Током тог периода се њихове
животне активности одвијају са минималним
функцијама, тек толико да преживе.
Живот сисара протиче у великим крдима,
добро организованим породицама,
чопорима или паровима. Ретке су врсте чији
представници воде усамљенички живот.
Сеоба животиња
Попут птица, и сисаре одликује огромна
разноврсност – врста, животних форми,
величина, начина живота...
Као избор из читавог мноштва сисарских група,

дозволи да ти представимо следеће:
Торбари – примитивни сисари без постељице,
чије женке имају кожни набор на трбуху. У оваквој
торби се налазе и млечне жлезде. Торбари живе у
Аустралији и Јужној Америци. Овој групи припадају:
кенгур, торбарска веверица, коала...
Коала
151
Бубоједи – су најпримитивнији сисари са постељицом. Настањују Европу и Азију. Њихово

име ти јасно говори шта им је омиљена храна. Типичне врсте су јеж, ровчица и кртица.
Кртица Јеж Ровчица
Слепи мишеви – летећи сисари који живе у Европи и на америчком континенту, најчешће
у великим колонијама. Активни су ноћу, када им кретање јако олакшава орган који
функционише помоћу ултразвучних таласа. Међу њима има биљоједа, али и слепих мишева
који се хране крвљу.
Слепи мишеви
Мајмуни – заједно са људском врстом чине групу примата. Ови сложени сисари имају
напредну особину да им палац стоји насупрот осталим прстима. На прстима имају нокте и
газе целим стопалом. Најпримитивнији међу њима су полумајмуни из Азије и са Мадагаскара
– тупаја и лемур, а најсложенији су такозвани човеколики мајмуни – горила, орангутан и
шимпанза.
Горила Орангутан Шимпанза
152
Глодари – препознају се по два велика секутића који непрекидно расту. Ово је најбројнија
група сисара, са великом способношћу размножавања. У глодаре спадају: веверица, хрчак,
слепо куче, миш, пацов, дабар, леминг...
Веверица Мишеви Дабар
Зечеви – имају два пара дугих секутића један иза другог.

Препознају се и по дугим ушима, снажнијим задњим
ногама, кратком репу и великој брзини. Типичне врсте
су: зец, кунић и охотна.
Зец
Перајари – имају ноге у облику пераја, добри су пливачи. Доста времена проводе у води,
а размножавају се на копну. Омиљена храна им је месо, које раскидају јаким очњацима.
Типичне врсте су: средоземна медведица, фока, морж...
Морски слон Морски лав Туљани
Слонови – типична обележја су им сурла, велике

уши и јако развијени секутићи у горњој вилици,
звани кљове. Велику телесну масу једва одржавају
стубасте ноге, јер су то најкрупније копнене
животиње. Афрички слон се препознаје по већим
ушима од свог индијског рођака. У овим деловима
света постоји веровање да су уши афричког слона у
облику тог континента, а индијског слона у облику
Индије.
Афрички слон
153
Звери – имају оштра чула, зубе, канџе... Праве су грабљивице. Поред дивљих, постоји
неколико припитомљених врста. Овој групи припадају домаћа мачка, тигар, лав, пума, рис,
домаћи пас, вук, лисица, медвед, куна, твор, јазавац, видра...
Лисица Твор Куна
Видра Дивља мачка Мрки медвед

Китови – огромни водени сисари, предвођени најкрупнијом животињом на свету – плавим
китом. Они имају предње ноге преображене у пераја, а задње су им закржљале. Реп им је
снажан и водоравно постављен. Добри су пливачи, а повремено израњају да би избацили
водоскок из специјалног отвора и удахнули у своја плућа атмосферски ваздух. Осим
поменутог плавог кита, ту су још и грбави кит, орка (кит убица)...
Делфин Орке
154
Копитари – то су сисари код којих се смањује број прстију, а око преосталих постоји рожна
навлака звана копито. Осим живог фосила који се назива тапир, овде спадају застрашујући
носорози – индијски, црни, бели, али и домаће животиње – коњ и магарац, као и њихова
дивља рођака зебра.
Коњ Тапир
Папкари – имају развијен трећи и четврти прст, преко којих је превучена рожна творевина
– папак. Ова група обухвата највише разноврсних представника. Од сваштоједа ту су разне
врсте свиња и нилски коњ, а остали папкари су биљоједи: камила, јелен, жирафа, дивокоза,
али и важне домаће животиње: говече, овца, коза...
Жирафе Камила Срндаћ
Причи о сисарима готово да нема краја. Њихов значај у природи, а и за човека, је огроман.
У природним односима исхране сисари одржавају равнотежу при кружењу материја. Многе
врсте сисара човек узгаја још од давнина. Неке гаји због укусног и хранљивог меса, од других
користи млеко и млечне производе, а длакави покривач тела ових животиња нашао је
широку примену. Сети се само свог омиљеног вуненог џемпера или гардеробе од коже или
природног крзна. У случају два последња примера постоји уочљива и важна разлика. Да би
се исплео џемпер, животиња не мора да страда као што је то случај ако неко пожели да има
бунду или кожну јакну.
155
1. Покушај да откријеш још неке разлоге за узгајање животиња из групе сисара

од стране човека и запиши их у следећу табелу:
Врста сисара Гаји се због
Хиподром Фарма говеда

2. Да би уочио/ла велику разноврсност међу сисарима, истражи, упореди и
нацртај:
 длаку различитих сисара (мачке, пса, кунића, хрчка, коња, козе, овце...). По
чему се оне разликују (по грађи, дебљини, боји...)?
 длаку овце и длаку из вуненог џемпера или покривача
 длаку црномањасте и плаве особе
3. Рекордер на кратке стазе је гепард. При хватању плена може да развије
брзину и до 100 km/h. Истражи колико се ти разликујеш у брзини у односу
на ову животињу. Замоли неког од старијих да измери колико ти је времена
потребно да претрчиш 10 m.
Помножи добијени број са 6 (за минуте), а затим са 60 (за сате). Сада подели
овај број са 1.000 (за километре) и сазнаћеш своју брзину у km/ h. Упореди
свој резултат са гепардом или са неком мало споријом животињом, нпр.
европским зецом – 70 km/h.
156
• Да ли си знао/ла да се за израду гудала употребљавају длаке из репа коња?
• Да афрички слон има најдужи „нос“
на свету! Сурла (срасли горња
усна и нос) код мужјака може да
нарасте и до 2,5 m у дужину. Осим
као орган чула мириса, слонови
користе своје сурле као помоћно
средство приликом исхране, за пиће
и туширање, за борбу са другим
мужјацима или удварање женкама,
као и за ношење терета.
• Твор, сисар који се не може
похвалити лепим мирисом, почасти Најдужи нос на свету!
се понекад и којом пчелом. Пре него
што је поједе, котрља је по земљи док не одбаци жаоку. Паметно, зар не!
ПОДСЕТИ СЕ
- Порекло и настанак сисара
- Распрострањеност и начин живота сисара
- Спољашње одлике сисара
• длака, ушне шкољке, ноге, рожне творевине
- Унутрашње одлике сисара
• млечне жлезде, знојне и лојне жлезде, срце и
крвоток, телесна темперарура, варење и исхрана
- Размножавање сисара
• сисари који полажу јаја, торбари, сисари са посте
љицом, рађање и брига о потомству, ритуали
парења
- Преживљавање неповољних услова Љиљци на грани
• миграције, зимски сан
- Груписање сисара
- Разноврсност сисара
• торбари, бубоједи, слепи мишеви, мајмуни, глодари, зечеви, перајари,
слонови, звери, китови, копитари, папкари
- Значај сисара
• у природи и за човека
• гајење сисара
157

1. Први сисари који су се појавили на нашој планети били су
малих димензија. Т Н
2. Савремени сисари насељавају искључиво умерене и тропске пределе. Т Н
3. Сисари су једине животиње које имају ушне шкољке. Т Н
4. Код свих врста сисара младунци се развијају у телу мајке. Т Н
5. Неповољне услове живота сисари превазилазе сеобама или
падањем у зимски сан. Т Н
6. Сисари су добили име зато што њихови младунци сисају мајчино млеко. Т Н
II Укрсти појмове.
Стрелицама повежи одређену групу сисара са његовим представником.
ЗВЕРИ • морж
КОПИТАРИ • хрчак
ПЕРАЈАРИ • ровчица
ТОРБАРИ • црни носорог
ПАПКАРИ • твор
ГЛОДАРИ • кенгур
БУБОЈЕДИ • нилски коњ
III Реши укрштеницу
1 – срасла горња усна и нос код слонова

2. 3. 4. 2 – врста аустралијског сисара који
1. полаже јаја
3 – група предњих зуба сисара
4 – рожна творевина превучена преко
5. трећег и четвртог прста свиње
5 – врста човеколиког мајмуна који живи
у тропским шумама Борнеа и Суматре
6 – заједнички орган између мајке
6. и младунца преко кога се врши
размена супстанци током трудноће
158
IV Попуни празна поља у табели

Ево једног подсећања које ће ти омогућити да боље систематизујеш сазнања које си
стекао/ла о појединим групама бескичмењака:
РАЗНОВРСНОСТ
И ЗНАЧАЈ
СПОЉАШЊА
ГРАЂА
ЖИВОТА
НАЧИН
ЖИВОТНИ
ПРОСТОР
КИЧМЕЊАЧКА
Водоземци
Гмизавци
Сисари
ГРУПА
Птице
Рибе
159
4. УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА

4.1. РАЗНОВРСНОСТ ЦАРСТВА ЖИВОТИЊА
И БИОДИВЕРЗИТЕТ.........................................................................162
И ЗНАЧАЈ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА.............................................164
4.3. СУЖИВОТ ЉУДИ И ЖИВОТИЊА................................................168
4.4. ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЖИВОТИЊАМА......................171
ГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА
4.1. РАЗНОВРСНОСТ ЦАРСТВА
ЖИВОТИЊА
И БИОДИВЕРЗИТЕТ
Царство животиња, највеће од свих пет
царстава живих организама, не престаје да
привлачи пажњу, задивљује и интригира.
Многе врсте животиња сусрећемо готово
свакодневно јер живе ту негде око нас –
надлећу нас, зује, боду, цвркућу или лају.
Насупрот њима, сусрет са неким врстама ће
нам остати само сан, јер их је видело само
неколико истраживача.
Иако су се, током еволуције , појавиле касније на

сцени живота, животиње су преовлађујући облик
живих бића на нашој планети. Њихова успешност
је последица велике способности прилагођавања
условима који постоје око нас.
Док неколицина води свој живот причвршћена
за подлогу, највећи број животиња су слободно
покретне. Крећу се првенствено у потрази за храном.
Код неких је то кретање споро и тешко уочљиво,
док најбржа животиња, гепард, може да трчи
Најбржа копнена животиња фантастичном брзином чак и преко 100 km на час!
И најмањи, микроскопски ситни бескичмењаци имају све делове тела потребне за живот, као
и највећи – плави кит, дугачак око 25 m и тежак до 140 t!
Однос величине између плавог кита и рониоца
162
УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА
Многобројнији бескичмењаци (сети се, има их 97% од свих животиња) су често сићушни и
живе на неприступачним местима. Кичмењаке много боље познајеш јер су крупни и због тога
видљивији.
Међу животињама већина има телесну температуру која зависи од температуре околне
средине. Због тога су све њихове активности успорене на ниским температурама. Насупрот
њима, птице и сисари – једине врсте животиња са сталном телесном температуром, потпуно
су независне од температуре која влада око њих.
У свету бескичмењака није реткост да су јединке повезане у колоније. Сети се само корала
који, градећи коралне гребене, стварају место за живот другим животињама.
Поларни медвед Детаљ коралног гребена
На супрот томе, сваки кичмењак је јединка, било да живи у јату, породици или групи. Сва ова
биолошка разноврсност, или како научници кажу, биодиверзитет, производ је еволуције
живог света. Његово очување је врхунска обавеза свих нас јер, не заборави: богатство
животиња је, као и код људи, у њиховој различитости!
Различитост у оквиру исте врсте
163

И ЗНАЧАЈ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА
Обиље животиња у околини у којој живиш може те навести на погрешан закључак – да оне
нису угрожене. Међутим, када се мало више заинтересујеш за места где живе и како живе,
лако уочиш читав низ опасности којима су изложене. Сабирањем опасности долазиш до
алармантног резултата – убрзано смањење броја врста!
Научни подаци говоре да је само за последњих 400 година са наше планете потпуно нестало
преко 600 животињских врста! Такође, преко 700 врста су угрожене у различитом степену!
Због чега се то дешава? Ко је одговоран ? Да ли могу/можеш/можемо то да спречимо?
Па кренимо од самог почетка...
Откако је у прадавна времена открио ватру, човек је бесповратно почео да мења станишта*.
Са почецима пољопривреде, пре око 10.000 година, станишта се не само мењају, већ и
уништавају. Да би ослободио простор за гајење биљака, човек је посекао шуме и потпуно
уништио травна, мочварна и друга станишта. Тиме је угрозио или онемогућио опстанак
великог броја животињских врста које су ту живеле.
Посечена шума Травната површина
Развијајући индустрију у последњих 200 година, човек је произвео многе хемијске супстанце
које су доспеле у ваздух, воду, земљиште и биљке. Одатле су веома лако ушле у животињске
организме у виду разних растварача,
пестицида и минералних ђубрива*.
До сада је произведено стотине хиљада
оваквих супстанција, а сувишно је рећи
да се свакодневно производе нове. Оне
се веома лако уграђују у ткива животиња
у којима изазивају различита оштећења.
Истовремено, животиње се често уплету у
најлон кесе или се упрљају нафтом, што је
за њих погубно.
Птице угинуле због изливања нафте

164
Загађење ваздуха настало као последица сагоревања угља, нафте и земног гаса или
отпуштањем отровних гасова из фабрика у атмосферу, проузрокује настанак киселих киша*.
Киселе кише су, осим за биљни, веома опасне и за животињски свет јер изазивају помор рибе
у рекама.
Мртва риба
Истовремено, гасови настали током сагоревања фосилних горива* проузрокују појачано
загревање Земље и промену климе, што такође утиче на све животиње.
Неразуман лов многих врста животиња довео је до њиховог угрожавања или чак изумирања.
И данас људи убијају слонове да би од њихових кљова правили украсне предмете, а носороге
због рогова којима се приписују чудесна својства. Тигрови се лове због крзна, а мајмуни,
тропски папагаји и игуане да би постали нечији кућни љубимци.
Егзотични кућни љубимци
165
Још пре Кристифора Колумба истраживачи и досељеници су у нове крајеве доносили

животиње. Многе од тих унесених животиња су се бориле за храну и територију са домаћим,
и често побеђивале! Нажалост, то је доводило до њиховог пренамножавања и поремећаја
равнотеже у природи. Не заборави да и туристичка путовања делимично доприносе
ненамерним кретањима животиња.
Чини се да је у свим овим случајевима
једини кривац – човек!
Шта урадити? Како пружити заштиту
животињама? Како их сачувати
од угрожености, а поготово од
истребљења? Једноставно, а уствари
веома тешко!
Најтеже од свега јесте променити
свест људи. Учинити их осетљивијим
за питања у вези са заштитом
животиња и животне средине. Само Протест студената против угрожавања права животиња
ако човек промени свој однос према
природи, спречиће изумирање животињских врста, а и самог себе.
Подаци о најугроженијим врстама објављују се у црвеним
књигама. Ту можеш пронаћи научне податке о особинама
неке угрожене врсте, степену њене угрожености, факторима
угрожавања и предлоге мера за њену заштиту.
Потом се доносе и требало би да се поштују законски
прописи који штите угрожену животињску врсту.
У нашој земљи птице се сматрају најугроженијом групом јер је
до данас са наших простора заувек нестало око 10% птица, а у
неким регионима света чак и до 50%.
Птице којих код нас више нема су: ибис, орао брадан и црни
лешинар, а од сисара – водена видрица.
Најугроженије животиње наше
земље су: велика дропља, букавац,
орао крсташ, белоглави суп, вук,
Црвена књига дневних лептира мрки медвед, рис, дивокоза, јелен,
Србије
пеликан, шарени твор, јесетра,
моруна... Мораш признати да је списак, нажалост, дугачак.
Оно што ти већ данас можеш да почнеш јесте да проширујеш своја
знања о животињама. На тај начин ојачаваш љубав према њима и
боље их разумеш, односно боље разумеш њихову улогу и значај за
опстанак нас самих – човека као врсте!
Не заборави – да би опстале, животињама је данас потребна
помоћ човека!
Белоглави суп
166
ДАТУМИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТИЊА И ДРУГИХ ЖИВИХ БИЋА:
2. фебруар – Дан мочварних подручја

22. март – Дан вода
22. април – Дан планете Земље
22. мај – Дан биодиверзитета
24. мај – Европски дан паркова
5. јун – Дан заштите животне средине
8. јун – Дан океана
17. јун – Дан борбе против исушивања и поплава
11. јул – Светски дан популације
18. август – Светски дан напуштених животиња
16. септембар – Дан заштите озонског омотача
26. септембар – Дан чистих планина
4. октобар – Дан заштите животиња
6. октобар – Дан заштите станишта

*станиште – одређени простор са сличним животним условима
*минерална ђубрива – м инералне соли које човек додаје земљишту да би му повећао
плодност
*киселе кише – с у киша или било које друге падавине загађене штетним гасовима и
другим хемијским једињењима; киселе кише садрже око 40 пута више
киселине од обичних падавина
*фосилна горива – с у врсте горива настала од фосилизованих остатака некадашњих
биљака и животиња. Тренутно су основни извор енергије на Земљи.
У фосилна горива спадају: угаљ, нафта и земни гас
ПОДСЕТИ СЕ
- Разноврсност живог света - Црвене књиге угрожених врста

- Фактори угрожавања животиња организама
- Значај заштите животиња - Угрожене врсте животиња у

Србији
167
4.3. СУЖИВОТ ЉУДИ И ЖИВОТИЊА

Колико дуго траје заједнички живот људи и животиња на Земљи?
У наслову, али и у питању, појавила се мала, али намерна грешка.
Можемо ми, људи, да се правимо важни колико хоћемо, али
зоолошке чињенице нам јасно говоре да је у подели организама
на царства наша врста припала царству животиња. Сећаш се
сигурно да врсту човек проналазимо у групи сисара, међу осталим кичмењацима. Према
томе – исправније би било да наслов гласи: Суживот људи и осталих животиња, а питање које
следи: Колико дуго траје заједнички живот људи и осталих животиња?
Али, да се не бисмо непотребно расправљали са оним
људима који о својој врсти у односу на животиње гаје
непотврђено лепо мишљење, само ћемо кратко подсетити
на претходну причу. Она говори о томе на које све начине
човек угрожава животиње и зашто је неопходно да се хитно
предузимају мере за заштиту животиња.
Прича о заједничком животу људи и животиња могла би да
буде мало веселија. Понекад је то заиста тако. Присетимо
се оних фантастичних примера из стварног живота у којима
људи, а нарочито деца, са животињама деле најузвишенија
осећања – радост, срећу, љубав, верност, пожртвовање...
Људска машта и уметнички таленат су такве примере
преточили у дела која су многима оплеменила детињство као
што су: Књига о џунгли - Радјард Киплинг, Бели очњак - Џек
Лондон, Џеки острвљанин - Џек Лондон, Леси се враћа кући -
Ерик Најт, Бела грива - Рене Гијо, Моја породица и друге животиње - Џералд Дарел, Др Дулитл
- Хјуџ Лофтинтг и многе друге.
Многи од нас у својим домовима

проводе лепе заједничке тренутке
са својим кућним љубимцима.
Неки су у прилици да прате развој,
начин живота и навике домаћих
животиња, а није мали број људи
и деце који су остварили блиске
сусрете и са егзотичним животињама
– у зоолошким вртовима или на
туристичким путовањима.
168 Лемур
Неким људима су животиње неопходне за обављање свакодневног посла, а за друге људе су

оне смисао постојања њихове професије.
Ратар и коњи Ветеринари и пацијент
Додуше, постоји и цео списак болести које се могу пренети са животиња на човека. Њихов
заједнички назив је зоонозе*. Узроци су им бројни и разноврсни – вируси, бактерије,
гљивице, паразитски црви или инсекти. Ово је прави тренутак да се присетиш шта си на ту
тему научио/ла ове школске године.
Потражи на претходним страницама ове књиге називе за такве болести, пронађи њихове
животињске узрочнике или преносиоце у вези са човеком, па направи кратку забелешку у
табели.
Врста болести Узрочник или Мера предострожности

преносилац болести
169
Нажалост, забележено је и доста примера смртних случајева или најозбиљнијих повреда

људи, од стране отровних или опасних животиња.
Са друге стране, животиње из природе, али и оне које човек узгаја често су изложене и
бројним непријатностима од представника наше врсте. Многи људски поступци изазивају
страдање и угрожавање животиња – од несавесног лова и риболова, преко уништавања
услова за њихов опстанак, па све до неодговарајућих начина гајења.
Нека упутства за превазилажење непотребних патњи животиња наћи ћеш у следећем наслову
ове области, који је посвећен неговању одговорног односа према животињама.
Леп или ружан – заједнички живот људи и животиња је редовна појава.

У одговору на питање с почетка приче можемо слободно да тврдимо да је то тако већ
десетинама хиљада година. Изражавамо наду да ће се у будућности развијати на добробит и
једних и других.
Човек у свакодневном животу редовно употребљава многе производе

животињског порекла.
Покушај да у свесци направиш табелу у којој ће се наћи одговарајуће
животињске врсте и производи које човек свакодбевно користи као што су: месо,
млеко и млечни производи, руно, длака, кожа, рогови, перје...
Своју табелу можеш обогатити цртежима, сличицама или фотографијама.
ПОДСЕТИ СЕ
- Дуга историја заједничког живота

- Животиње у уметничким делима
- Облици суживота људи и животиња
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК - Зоонозе
*зоонозе – болести које се преносе са - Отровне и опасне животиње
животиња на људе
170
4.4. ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЖИВОТИЊАМА
Да ли је то нешто што је ствар лепог понашања или наша обавеза?

Одговор гласи – и једно и друго. Ако је неко људско биће, без обзира на године, довољно
лепо васпитано, мудро и одговорно према свему што га/је окружује, онда је и одговоран
однос према животињама нешто што се подразумева.
А шта да се ради са онима који нису довољно зрели, одговорни и свесни свог места
и улоге у средини у којој живе? Е, па због њих, а и да би нам живот био уређенији, постоје
прописи који одговоран однос према животињама регулишу и као нашу законску обавезу.
У овом моменту наша земља је потписница неколико међународних докумената из области
заштите и добробити животиња. Постоји неколико закона из ове области на нивоу Републике
Србије, као и прописи градова и општина о правилном држању животиња.
Потребно је да се ови закони и прописи и даље

побољшавају, али је најважније да се потпуно
ПАЖЊА! редовно примењују.
Кривични закон Републике
У супротном, ако у друштву у којем живимо не
Србије у оквиру члана 269.
успевамо да заштитимо животиње, бићемо сведоци
прописује казне за лица која
страшних поступака, патњи и страдања многих
убијају и муче животиње.
недужних бића, на шта уопште немамо право.
Страдања недужних бића
Осим свих оних предивних животињских створења која си већ упознао/ла ове школске
године, која живе свој живот слободно у природи, посебну потребу за заштитом захтевају
и животиње које су највернији пратиоци човека. Првенствено мислимо на кућне љубимце,
домаће животиње, огледне животиње и крзнашице.
171
Да би шта боље разумео/ла колико кућни љубимци могу да улепшају и оплемене живот
људи, позабави се следећим. Направи краћи списак кућних љубимаца који живе у твојој
околини и убаци их у следећу табелу:
Врста животиње/
Име Омиљене активности
кућног љубимца!
ПАЖЊА!
Било да су у питању пси, мачке, глодари,
зебе, папагаји или неке егзотичне
животиње, препоручујемо их као кућне
љубимце само оним особама које имају
могућности да их држе у прикладним
условима, да се брину о њиховим
потребама и здрављу и које су спремне
да им несебично обезбеде потребно
време и пажњу.
Дивље и опасне животиње се не
препоручују као кућни љубимци!
Домаће животиње су већ десетинама хиљада година у нераскидивој вези са човеком. Ако се
говори о узгајању домаћих животиња од стране савременог човека, јасно је да је крајњи циљ
и разлог за то исти као и код наших предака. И даље користимо месо, јаја, млеко, мед и друге
животињске производе у својој исхрани, а честа је и употреба животињских влакана, перја,
коже, костију, рогова... за разне човекове потребе.
172
Међутим, оно што би морала да постане законска и морална обавеза савремених људи у вези
са гајењем домаћих животиња јесте задовољавање принципа пет слобода, који се односе на:
• преживљавање
• потребе за простором и одговарајућим положајем тела
• здравствене потребе
• сигурност и удобност
• испољавање облика понашања карактеристичних за дату врсту.
Само ако смо обезбедили све ове одлике узгоја домаћих животиња, можемо да тврдимо да је
у питању одговоран однос према овим животињама.
Фарма пилића
Највише расправа међу стручњацима, лаицима и у јавности уопште изазива узгајање и

употреба огледних животиња за потребе човека. У различитим лабораторијама за људску
или ветеринарску медицину, у школама или научним институтима, за испитивање квалитета
козметичких или средстава за хигијену, али и за тестирање отровних и опасних супстанци,
у свету се и данас користи незамисливо велики број огледних животиња. Без потребе да
пресуђујемо између могуће користи и сигурне штете које су последице овакве употребе
животиња, скрећемо пажњу на правила која би могла бити веома корисна.
Такозвана 3R правила су за рад са огледним животињама предложила два енглеска
научника пре око пола века. Ево како та правила изгледају:
1. Replacement (енгл.) = замена огледних животиња онима која су на нижем ступњу
развоја или неким техничким моделом;
2. Reduction (енгл.) = смањење броја животиња у експерименту;
3. Refinement (енгл.) = усавршавање експерименталног поступка са циљем смањене
улоге и патње животиња.
173
Када је у питању употреба животиња у образовне сврхе, предлажемо да се испоштују и ова

правила, као и да се примењује пракса потпуно ограниченог жртвовања јако малог броја
животиња, које не смеју дуже од пар секунди да трпе бол, у току самог поступка изазивања
неосетљивости – анестезије*.
Ученицима који не желе да учествују у активностима те врсте треба омогућити да изразе
свој став и да практичне активности сведу на препознавање поступка, прибора и теоријска
објашњења.
Крзнашице – ово је заједнички назив за животиње чије крзно људи употребљавају за
израду одевних предмета или модних детаља. До ових животиња човек долази ловом, а
неке врсте узгаја са циљем употребе пре свега њиховог крзна. Трагичне чињенице у вези
са крзнашицама говоре да се зарад непотребне жеље за ношењем природног крзна усмрти
велики број животиња. За израду једне бунде дужине око 1m убије се понекад, на крајње
суров начин, 100 чинчила*, 60 ласица, 42 лисице, 40 ракуна, 20 видри или 20 јазаваца.
Врхунац суровости човека у односу на крзнашице је добијање такозваног астраганског крзна.
Нерођени или једнодневни младунци оваца расе каракул ваде се из утробе мајке, усмрте и од
њиховог крзна се праве разни одевни предмети.
Манекенка у бунди и шубари од природног крзна Крзна животиња
Прича о крзнашицама морала би ускоро да изгледа сасвим другачије ако желимо да себе
назовемо одговорним и хуманим људима.
Придружујемо се апелима за спас крзнашица, подржавамо доношење закона који би водили
ка укидању патњи ових животиња, и наводимо реченицу из једне од бројних кампања које се
противе ношењу природног крзна. На упозоравајуће обојеној подлози јасно се истичу крупна
црна слова следеће изјаве: „Ја сам прави магарац – носим природно крзно!“.
174
Вежба – Развијање одговорног односа према животињама
Покушај да осмислиш један или више слогана* који ће носити поруку о
одговорном односу према животињама.
На часовима ликовног васпитања или чувара природе осмисли и нацртај на
мајици.

*анестезија – поступак успављивања пацијената пре операције тако да они не могу осетити бол
*чинчила – врста глодара који живи у степама Јужне Америке; вештачки се узгаја због
квалитетног крзна
*слоган – израз или скуп речи које носе одређену поруку
ПОДСЕТИ СЕ
- Закон о заштити животиња

- Домаће животиње – услови гајења
- Огледне животиње
- Крзнашице
- Кампање за заштиту права животиња
Европски бизон - угрожена врста
175
Покушај да уз помоћ доступне литературе и уз помоћ наставника/це нађеш нешто

више о угроженим врстама животиња као што су:
Морска видра Црвена панда Снежни леопард
Европски рис Мрки медвед Европски дабар
176
I Заокружи тачан одговор
1. Највећи број врста организама припада: 3. Биодиверзитет представља биолошку:

а) царству протиста а) различитост
б) царству биљака б) разноврсност
в) царству животиња в) сличност
г) царству гљива г) једноликост
2. Сталну темературу тела имају сви 4. За последњих 400. година на Земљи је
представници: неповратно нестало преко:
а) бескичмењака а) 10 врста животиња
б) риба б) 400 врста животиња
в) водоземаца и гмизаваца в) 600 врста животиња
г) птица и сисара г) 700 врста животиња
II Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н)
1. Сечом шума, човек је ослободио простор за гајење многих врста културних биљака.
Тиме је пружио веће шансе за опстанак релативно великом броју врста животиња
којима је шума била дом. Т Н
2. Хемијске супстанце као што су различите врсте растварача, пестицида и минералних

ђубрива лако доспевају и уграђују се у ткива живих бића. Т Н
3. Сагоревањем фосилних горива проузрокује се нагло и појачано хлађење Земље што

доводи до промене климе која утиче на живи свет. Т Н
4. Неразуман лов многих врста животиња доводи до њиховог угрожавања па чак и до

потпуног изумирања. Т Н
5. Подаци о најбројнијим врстама биљака и животиња на нашој планети објављују се у

црвеним књигама. Т Н
III Одговори на питања
1. Како би објаснио/ла појам домаћа животиња? ______________________________________

_________________________________________________________________________________
2. Где се употребљавају огледне животиње? __________________________________________
_________________________________________________________________________________
3. Шта су крзнашице? ______________________________________________________________
4. Која су правила предложила два енглеска научника средином прошлог века за рад са
огледним животињама? ___________________________________________________________
_________________________________________________________________________________

177
5. УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА

5.1. ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ. ......................................................................181
5.2. ДОКАЗИ ЕВОЛУЦИЈЕ. ...................................................................183
5.3. ГЕОЛОШКА ДОБА, КАЛЕНДАР ЖИВОТА. .............................187
5.4. БОРБА ЗА ОПСТАНАК – ЧАРЛС ДАРВИН..............................191
ВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА
Нека деца твог узраста, у

журби и ненамерно, понекад
уместо речи „еволуција“,
употребе реч “револуција“.
Разлика је у само једном
слову при писању и изговарању,
али огромна у значењу. Ради се о
потпуно супротним појмовима.
Претпостављамо да си оба појма
упознао/ла и употребљавао/ла
у досадашњем животу и раду,
али је можда прави тренутак Реконструисан изглед изумрлог гмизавца
да се још једном задржимо на
њиховим значењима. Обе речи потичу из латинског језика, а њихова основна значења, која ће
нам помоћи да боље разумемо законитости, смисао и објашњења еволуције живог света,
гласе:
еволуција* – постепени развој и промене које се одвијају од једноставнијих ка
сложенијим облицима и системима
револуција* – потпуно, нагло, а често и насилно мењање неког система
Иако нам се, приликом читања, слушања или гледања прича из прошлости живих бића на
Земљи учини да су неку групу организама задесиле веома нагле и бурне промене, најчешеће
није баш тако. Сви процеси развоја живог света догађају се у непојмљиво дугом времену,
које не може да се директно и одједном прати и проучава. Тек велика количина сазнања
на ту тему, која су прикупљена од људи из разних крајева света и различитих времена,
баца светлост на поменуте појаве. Од анонимних* појединаца преко античких мислилаца,
средњовековних природњака и филозофа, па све до савремених истраживача и њихових
тимова, а у „само“ неколико хиљада година новије људске историје – може се направити
преглед развоја људске мисли у области променљивости живог света.
Антон ван Левенхук Френсис Бекон Жорж Бифон Карл Лине
180
УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА
5.1. ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ

Како не желимо да понављамо, а потпуно смо уверене да се одлично сналазиш у свом
уџбенику биологије, упутићемо те на сам његов почетак. У садржају ћеш пронаћи текст под
насловом „Разноврсност живог света и подела на царства“. Сачекаћемо док га пажљиво и без
журбе поново прочиташ.
Готово?
Следећи задатак је још компликованији. Састоји се из неколико корака:
• Прочитај ово упутство до краја и покушај да запамтиш шта све треба да урадиш, јер
ће ти после извођења другог корака бити мало теже да се подсетиш;
• Зажмури;
• Затворених очију покушај да у мислима поређаш све групе организама које си
проучавао/ла у петом разреду, од најједноставнијих до најсложенијих;
• Поступак понови са групама живих бића која си проучавао/ла ове школске године;
• Отвори очи и, ако ти је ово прво читање, приступи извођењу – од другог корака до
краја друге речи петог корака.
Сви организми на Земљи утичу једни на друге, мењају околину и трпе различите утицаје. Ова
повезаност траје од настанка живота, а трајаће колико буде трајао и живот на Земљи.
Наша планета
181
Претходна вежба ти је сигурно помогла да откријеш како је изгледао живи свет у различитим
периодима развоја наше планете. Али то неће бити довољно за стицање потпуно јасне
представе о поменутој теми.
Зато је важно да изведемо још неколико неопходних провера.
Како да знамо да су се догађаји одвијали онако како то тврде неки научници који себе
називају еволуционистима? Да ли постоје некакви докази који све то могу да потврде? Шта се
дешавало раније, а који догађаји из историје живог света су уследили или нам тек предстоје?
О чему говоре научна сазнања из ове области која су изазвала највише пажње и у широј
јавности?
Одговоре на ова и слична питања потражи у следећим одељцима исте ове теме.
Природњачки музеј у Берлину

ПОДСЕТИ СЕ
*eволуција – постепени развој и
- Еволуција или револуција?
промене које се одвијају
- Променљивост живог света – од једноставнијих ка
временска димензија сложенијим облицима и
- Значај појединачног и групног рада системима
научника у овој области *револуција – потпуно, нагло, а често
и насилно мењање
- Разноврсност живог света на Земљи неког система анониман
- Преглед основних група организама – безимен, непознат у
јавности
182
5.2. ДОКАЗИ ЕВОЛУЦИЈЕ

Све оно што би могла да буде мање или
више уверљива потврда постепених
промена током дугог развојног пута који
су до сада превалила жива бића на Земљи,
припада збирци доказа еволуције.
Током времена, а захваљујући
истраживањима великог броја стручњака,
планираним и случајним открићима, али
и развоју одговарајуће опреме и технике,
збирка доказа постаје све богатија. Јасно
је да је вредност закључака који се могу
извести из поузданог доказног материјала
неупоредиво већа, него да се нека тврдња
износи без ваљаних доказа. Ископовање фосила
Да бисмо га лакше представили, груписаћемо постојећи доказни материјал, а теби препустити

да процениш колико ти је сваки од ових доказа прихватљив. Ако се и не одлучиш – ништа
страшно, јер теорија органске еволуције има своје присталице, али и противнике. Важно је
само да си отворен/а за нова сазнања и да одлуке доносиш после пажљивог одмеравања
разноврсних, али проверених информација, проналажењем узрока неких појава и њихових
могућих последица.
Докази еволуције могу бити разврстани на следећи начин:
Фосилни материјал – Латински придев fossilis има значење ископан. Односи се на све
материјалне остатке делова тела или излучевина организама, као и њихових отисака из давне
прошлости – у стенама, леду, ћилибару и сличном материјалу.
Зуб мамута
Ембрион трицераптоса у Модел мамута

ћилибару
183
Фосилни остаци проналазе се, више или мање, по целом свету. И у нашој земљи постоје
занимљива фосилна налазишта. Сетимо се само како је 1996. године у Кикинди, приликом
ископавања земље за производњу цигле и црепа, пронађен добро очуван фосил мамута, из
милоште назван Кика.
Ако се данас прошеташ Србијом, од крајњег севера до југа, можеш пронаћи различите
фосилне остатке многобројних организама којих данас више нема. У Равнима код Ужица
наићи ћеш на остатке љуштура шкољки и пужева, у селу Дучевац код Бабушнице, на остатке
риба, на Фрушкој гори, близу манастира Гргетег, на остатке некадашњих пужева и шкољки, у
близини Блаца, на остатке антилопа и жирафа, а на шљункарама*
обала Саве и Дунава код Београда на кости мамута.
Признаћеш да овакви остаци из прошлости, који су припадали
организмима којих више нема, представљају прилично озбиљне
и чврсте еволуционе доказе. Нарочито су занимљиви такозвани
„живи фосили“. Ово је уобичајени израз за организме чије су
врсте настале тако давно да их можемо сматрати правим живим
сведоцима еволуције. Прави пример за то је већ помињана риба
латимерија. Дуго се веровало да је цела група шакоперки нестала
са лица Земље, све до чудесног открића живе латимерије у првој
Скелет лобање мамута половини 20. века.
Упоређивање грађе организама – Описано је много истраживања у којима је извршено

стручно упоређивање грађе различитих организама, из више епоха и на свим нивоима.
Посматрана је унутрашњост ћелија, ниво ткива, органа, система органа и параметри целих
организама, али и њихових ембриона.
Највећу еволуциону вредност имају такозвани еволуциони низови који приказују цео ток
неког еволуционог усложњавања грађе, из једног периода у други, комплетно и без „карике
која недостаје“. Такав је случај са еволуционим низом настанка врсте коњ, са свим предачким
облицима:
184 Еволуциони низ коња

Упоређивање одвијања животних процеса – У овој групи доказа еволуције прилично су

запажени радови зоолога Ернеста Хекела, који је упоређивао развој животињских група,
развој појединачних јединки и развој њихових ембриона. На основу свега тога, Хекел је
извео значајне закључке. Ништа мањи еволуциони значај немају ни експерименти оснивача
генетике* Грегора Мендела, који је поредио резултате праћења наследних особина код
биљака. Његови закључци о томе се данас зову Менделови закони.
Грегор Мендел Праћење наследних особина код биљака
Поређење биохемијских* особина живих бића – Научници су запазили

да се у сродним организмима редовно проналазе исте врсте супстанци,
али и да се хемијске реакције у њима одигравају на врло сличан начин.
Па ипак, прави „хит“ у прецизном мерењу степена генетичке сродности
између различитих организама је упоређивање одлика њихових ДНК*
молекула*, као основних састојака гена*. На овај начин је измерено да
степен генетичке сродности између наше, људске ДНК и ДНК шимпанзе
износи запањујућих 95%! Можемо ми да се правимо важни колико хоћемо,
али – род је род...
Модел ДНК
Покушај да у оквиру своје или породице свог друга/другарице утврдиш колико се често у
бар три узастопне генерације појављује нека особина. Можеш изабрати особину спојене
или растављене ушне ресице, или на пример појаву плаве боје очију. Нацртај породични
родослов* и обележи особе које су имале или имају ту особину.
Твој закључак гласи:
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
185
*биохемија – наука која проучава структуру и функцију протеина (беланлчевина), шећера

(угљених хидрата) и масти (липида)
*шљункара – место где се вади шљунак
*генетика – наука о наслеђивању
*ДНК – скраћеница за дезоксирибонуклеинску киселину; ДНК садржи упутства за развој и
правилно функционисање свих живих организама
*молекули – су најмање јединице хемијског једињења које задржавају хемијски састав и
особине
*ген – основна јединице наслеђивања
*родослов – ш ематски приказ живих и умрлих чланова једне породице, са основним
полним ознакама, обележеним носиоцима особина чије се наслеђивање
прати и линијама које означавају брачну и родитељску везу
ПОДСЕТИ СЕ
- Прикупљање и разврставање еволуционих доказа
- Типови еволуционих доказа
поређење биохемијских особина
поређење процеса
поређење грађе
фосили
I Одговори на питања
1. Шта се подразумева под појмом органска еволуција? _______________________________

_______________________________________________________________________________
2. Шта све може послужити као доказ еволуције? ____________________________________

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

186
5.3. ГЕОЛОШКА ДОБА; КАЛЕНДАР ЖИВОТА

Геологија* наука која проучава настанак, састав, облике и историју Земљине коре, пружила
је биолозима мноштво неопходних података за откривање кад се које живо биће на
нашој планети појавило и шта се даље са тим обликом живота дешавало. Наука биологија
јој се одужила тако што је учествовала у објашњењима оних процеса у Земљиној кори
који су повезани са живом материјом. Сличан однос успостављен је и са хидрологијом*,
климатологијом*, географијом, историјом, астрономијом*...
Ако се присетимо података који говоре да се старост Земље као планете прилично поуздано
процењује на више од 4 милијарде година, јасно је да су се процеси о којима управо говоримо
дешавали у скоро незамисливо дугом времену. Њихов резултат је свеукупни развој и
променљивост најчудесније појаве на нашој планети. Погађаш да је име те појаве живот, који
није само чудесан него, како ствари засад стоје – и јединствен. Још увек не постоје довољно
уверљиви докази да још негде у бескрајном свемиру постоји нешто живо. Исто тако, није
доказано ни да је то немогуће. Ко зна шта све носи дуго време које је тек пред Земљом и
животом?
Ако кренемо у објашњења из ове позиције, око себе на Земљи затичемо живот који је освојио
делове свих Земљиних сфера – литосфере*, хидросфере* и атмосфере*.
Вежба – Израда фосила

Пре него што наставимо даље за тренутак се вратимо на доказе еволуције на
основу фосилних материјала. И ти можеш направити свој фосил.
Ево кратког упутства.
Фосил се прави од глинамола (купује се у књижарама) или сланог теста.
Слано тесто ћеш лако замесити од:
• чинијице брашна
• 2 кашике воде
• 2 кашике соли
Дубина теста треба да буде бар 5 цм.
Када тесто почне да се одваја од посуде, узми пилећу кост, љуштуру пужа или
шкољке, свеж лист или гранчицу, жир... и утисни у тесто до половине запремине
предмета.
Затим утиснути предмет пажљиво извади а у тај простор сипај гипс.
Гипс ћеш припремити на основу упутства за употребу која пише на паковању.
Када се гипс стегне и осуши после извесног времена, добићеш „савремени“ фосил.
Да би фосил изгледао што верније, можеш га обојити воденим бојама.
Најчешће се досадашњи период Земљине историје дели на 4 доба: прастаро, старо, средње
и ново. У следећој табели ћеш пронаћи кад је које од њих почело и који организми су се у том
времену појавили.
187
ПРАСТАРО ДОБА СТАРО ДОБА
Почело је настанком Земље – пре више Почело је пре око 600 милиона година. Прилично
од 4 милијарде година. Овај део Земљине давно, зар не?
историје су аутори једног анимираног Појавили су се:
филма назвали „Земља пре времена“. - Примитивни бескичмењаци као што су сунђери,
дупљари, мекушци, бодљокошци, зглавкари...
Појавили су се:
- Први кичмењаци као што су безвиличне рибе,
рибе...
- Бактерије
- Бескрилни инсекти
- Прве копнене биљке
- Алге
- Први водоземци; маховине
- Први гмизавци; крилати инсекти; папратњаче
- Гљиве
- Најпримитивнији сисари; четинари
- Праживотиње
Окамењени фосил дупљара
Окамењени фосил зглавкара
Окамењени фосил алге
Окамењени фосил рибе
188
СРЕДЊЕ ДОБА НОВО ДОБА
Почело је пре око 220 милиона година. Почело је пре око 65 милиона година, а
Појавили су се: траје и данас.
- Гмизавци диносауруси; сисари који легу јаја Појавили су се:
- Праптице; сисари са постељицом; - Све разноврснији облици сисара и птица
скривеносеменице - Све разноврснији облици
- Прве праве птице; (ишчезавање диносауруса) скривеносеменица
- Први човеколики мајмуни
- Преци човека и савремени човек
Окамењени фосил скривеносеменице
Окамењени фосил диносауруса
Окамењени фосил сисара
Окамењени фосил птице Лобања човековог претка
189
*геологија – наука о настанку, саставу, облицима и историји Земљине коре

*хидрологија – наука о настанку, саставу, облицима и историји воденог покривача Земље
*климатологија – наука о настанку, саставу, облицима и историји ваздушног омотача
Земље
*астрономија – научна област која проучава небеска тела и појаве
*литосфера – Земљина кора
*хидросфера – водени омотач Земље
*атмосфера – ваздушни омотач Земље
ПОДСЕТИ СЕ
- Научна сарадња
- Старост Земље
- Појава и развој живота на Земљи
- Живот ван Земље?
- Геолошка доба прастаро
старо
средње
ново
1. На колико се процењује старост наше планете? __________________________________

2. Како су научници поделили досадашњи период Земљине историје?
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
3. Када се појављују први кичмењаци? ____________________________________________
4. Када су нестали диносауруси? _________________________________________________
____________________________________________________________________________
190

5.4. БОРБА ЗА ОПСТАНАК – ЧАРЛС ДАРВИН

Ко је Чарлс Дарвин?
Овом господину са слике обично се приписује оно што
он никада није заступао. Кад год се помене његово име,
многи људи помисле или изговоре: „То је онај научник
који тврди да је човек постао од мајмуна!“ И још увређено
додају:
„ Е, ако он јесте, ја сигурно нисам!“
Ако ове изјаве не одговарају истини, шта је онда тачно у
вези са Дарвином?
Овај енглески природњак из 19. века није ни први, а ни
једини еволуциониста на свету. Међутим, у овој научној
области не постоји научник са већим
појединачним значајем за уобличавање
и објашњење одговарајућих научних
Чарлс Дарвин чињеница. Немирног духа, вредан
(1809 – 1882.) и предузимљив, Чарлс Дарвин
се бавио разноврсним научним
истраживањима, а пре свега теренским радом, експериментима и
прикупљањем узорака из удаљених и до тада неистражених области.
Одржавао је контакте са најзначајнијим научницима свога доба и
пажљиво проучавао резултате туђих истраживања. Чувено је његово
путовање једрењаком „Бигл“* током којег се највише задржао на групи
острва (архипелаг) под називом Галапагос која се налазе западно од
обала Јужне Америке, око полутара*.
Његови описи џиновских корњача и птица зеба на овим острвима
послужили су као доказни материјал за појаву разилажења у настајању Рођаци или не?
и развоју нових група организама на Земљи.
Дарвинове зебе
Корњача са Галопагоса
191
УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ
Приликом извођења експеримената са укрштањем животиња, Дарвин је

утврдио значај одабирања за наслеђивање одлика у потомству,
као и за опстанак организама. То је била основа за његово
објашњење начина деловања природног одабирања –
селекције* на ток постепеног развоја живих бића.
Најзначајнија дела Чарлса Дарвина су књиге “Постанак
врста путем природног одабирања“ и „Порекло човека“.
Закључци који су се појавили у овим књигама изазвали
су жучне расправе у научним круговима, али и у широј
јавности. Нарочито бурне реакције грађана, а поготову
цркве, изазвала су Дарвинова објашњења процеса који
су обележили појаву и развој људске врсте.
Развој људске врсте
Савремена теорија органске еволуције не поклапа се у потпуности са учењем Чарлса

Дарвина, али се добрим делом заснива на тврдњама које је он произвео у научне чињенице.
Еволуција је и после Дарвина наставила да се развија и обогаћује новим сазнањима, а у част
великог научника ево поједностављене шеме његовог виђења постепених промена живог
света на Земљи:
РАЗМНОЖАВАЊЕ
ПОВЕЋАВАЊЕ БРОЈНОСТИ ОРГАНИЗАМА
Природна селекција Борба за опстанак
ПРЕЖИВЉАВАЊЕ ОДАБРАНИХ И ОСТАВЉАЊЕ ПОТОМСТВА
Нови развојни циклус...
192
Вероватно си разумео/ла да човек врши одабирање (селекцију) према својим потребама, а

кад делује природна селекција, она усмерава ток развоја ка боље прилагођеним облицима.
У мноштву различитих организама опстаће и оставиће више потомака само они који имају
гене за преживљавање у баш таквом окружењу. Када се услови за живот измене, селекција ће
да подстиче опстанак другачијих форми.
Из горње шеме се види да преживљавају победници у такозваној борби за опстанак. Дарвин
је борбу за опстанак објашњавао врло широко – од буквалног надметања мужјака за
наклоност женки, преко односа између грабљивице и плена, па све до такмичења биљака
чије семе ће заузети одређени простор.
А какви организми побеђују у борби за опстанак?
Најјачи? Најпаметнији? Најбржи?
Не! Одговор је исти као и код деловања природне селекције – најбоље прилагођени!
Борба за опстанак - грабљивице и њихов плен
Наравно – најбоље прилагођени на једну комбинацију услова за живот. А кад се услови за

живот промене – поново из почетка...
И тако у круг – откад је света и века. Докле? До унедоглед...
И на самом крају – још само једна напомена из Дарвинових закључака. Развој живог света
зависи од његове разноврсности. Ако нема разноврсности – природна селекција и борба
за опстанак немају на шта да делују. Или – другачије речено – ако смо сви исти, нема нам
будућности!
Ово нека остане завршна порука и препорука којој се са задовољством придружујемо, а ти се
потруди да је пренесеш на што више адреса и да је свакодневно примењујеш:
Уживајмо у својој разноврсности и негујмо наше разлике,
јер су оне кључ нашег опстанка и развоја!!!
193
*бигл (енгл.) – њушкало, цуњавац – у овом случају је назив брода

*полутар – замишљена кружна линија која дели Земљу на северну и јужну половину;
екватор
*селекција – одабирање или оно што је одабрано; у биологији постоје 1) природна
селекција и 2) вештачка селекција коју врши човек, за своје потребе
ПОДСЕТИ СЕ
- Заблуде у вези са Дарвином

- Дарвинова истраживања
- Дарвинова теорија – одјеци у јавности
- Савремена теорија органске еволуције
- Шема дарвинизма
- Деловање природне селекције и борбе за опстанак
- Значај разноврсности живог света за сопствени опстанак и развој
1. Ко је био Чарлс Дарвин? ________________________________________________________

_______________________________________________________________________________
2. Шта је утврдио Чарлс Дарвин приликом извођења експеримената са укрштањем
животиња?
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
3. Какви организми побеђују у борби за опстанак? ___________________________________
_______________________________________________________________________________
4. Од чега зависи развој живог света? ______________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
194

ПОЈМОВНИК
анестезија – поступак успављивања пацијената пре операције тако да они не могу осетити
бол
анониман – безимен, непознат у јавности
асиметричан – који нема симетрије, тј. који је несразмеран
астрономија – научна област која проучава небеска тела и појаве
атмосфера – ваздушни омотач Земље
атол – острво изграђено од колонија корала, најчешће је кружног облика
бигл (енгл.) – њушкало, цуњавац – у овом случају је назив брода

биомаса – укупна маса одређених врста организама која живи на одређеном простору
биохемија – наука која проучава структуру и функцију протеина (беланлчевина), шећера
(угљених хидрата) и масти (липида)
восак – се ствара у жлездама на доњој страни трбуха пчела
ганглије – проширења у нервном систему настала груписањем нервних ћелија

генетика – наука о наслеђивању
ген – основна јединице наслеђивања
геологија – наука о настанку, саставу, облицима и историји Земљине коре
ДНК – скраћеница за дезоксирибонуклеинску киселину; ДНК садржи упутства за развој и

правилно функционисање свих живих организама
eволуција – постепени развој и промене које се одвијају од једноставнијих ка сложенијим

облицима и системима
егзотични – нешто што је из далеких крајева, необично, ретко,чудно
електрицитет – силе које се развијају између мишића и нерава код неких врста животиња и
тиме производе струју
ембрион – рана фаза у развоју организма
195
ПОЈМОВНИК
зоонозе – болести које се преносе са животиња на људе
инстинкт – урођени нагони; наслеђени, сложени облици понашања
јаловиште – неплодно земљиште настало штетним деловањем човека
киселе кише – су киша или било које друге падавине загађене штетним гасовима и другим
хемијским једињењима; киселе кише садрже око 40 пута више киселине од
обичних падавина
климатологија – наука о настанку, саставу, облицима и историји ваздушног омотача Земље
клоака – ј е задњи део црева у који се уливају изводни канали система за излучивање и
размножавање
комора – ограничен мањи простор или шупљина
кутикула – заштитни слој на површини тела неких животиња
литосфера – Земљина кора
магија – чаролија, вештина потчињавања својој вољи тајанствених сила природе

минерална ђубрива – минералне соли које човек додаје земљишту да би му повећао
плодност
митологија – наука о боговима и херојима, нарочито старог века
млеч – настаје као пчелињи производ, лучењем жлезда младих пчела; познат је као супер
храна и као важна превентива против бактеријских инфекција
мозаик – слика састављена од делића који чине једну целину
молекули – су најмање јединице хемијског једињења које задржавају хемијски састав и
особине
оплођење – спајање полних ћелија, почетак живота новог организма

органска еволуција – историјски развитак живог света
196
ПОЈМОВНИК
паразитолог – научни или медицински радник који проучава паразитске врсте животиња
пестициди – хемијска средства за уништавање штеточина у пољопривреди
планктон – сићушни лебдећи организми у води
полутар – замишљена кружна линија која дели Земљу на северну и јужну половину; екватор
предрасуда – предубеђење о неком или нечем што највероватније није тачно
преткомора – ограничен мањи простор или шупљина испред коморе
прополис – смоласта материја која повећава отпорност организма на болести
револуција – потпуно, нагло, а често и насилно мењање неког система

родослов – шематски приказ живих и умрлих чланова једне породице, са основним полним
ознакама, обележеним носиоцима особина чије се наслеђивање прати и
линијама које означавају брачну и родитељску везу
селекција – одабирање или оно што је одабрано; у биологији постоје природна селекција и
вештачка селекција коју врши човек, за своје потребе
силикат – најчешћи минерал Земљине коре
симбиоза – заједнички живот две врсте организма, који је од заједничке користи
слоган – израз или скуп речи које носе одређену поруку
спонгин – беланчевинаста супстанца која изграђује меки скелет сунђера
станиште – одређени простор са сличним животним условима
степа – предео покривен ниском травом
тераријум – простор испуњен земљом и биљкама у којем се гаје мале животиње, обично
водоземци и гмизаваци
трахеје – цевчице које почињу отворима на спољашњем скелету, а потом се гранају по
читавом телу
C
ћилибар – окамењена смола четинара
Фосилна горива – су врсте горива настала од фосилизованих остатака некадашњих биљака

и животиња. Тренутно су основни извор енергије на Земљи. У фосилна горива спадају: угаљ,
нафта и земни гас.
197
ПОЈМОВНИК
H
хермафродити – организми код којих се стварају и женске и мушке полне ћелије унутар
исте јединке. Ова необична реч потиче из грчке митологије која каже да су
бог Хермес и богиња Афродита имали дете по имену изведеном из њихова
два – Хермафродит. Једна девојка се заљубила у Хермафродита, али јој он
није узвратио љубав. Очајна, молила је богове да њих двоје заувек буду
заједно. Потпуно неочекивано, богови су их спојили у једно биће са мушким
и женским карактеристикама.
хидрологија – наука о настанку, саставу, облицима и историји воденог покривача Земље
хидросфера – водени омотач Земље
C
циста – облик сличан спори, који је отпоран на деловање неповољних услова средине
^
чекиње – израштаји на телу слични длакама
чинчила – в рста глодара који живи у степама Јужне Америке; вештачки се узгаја због
квалитетног крзна
[
шљункара – место где се вади (копа) шљунак
СКРАЋЕНИЦЕ
Јединице за дужину Јединице за масу
Милиметар – mm Милиграм – mg
Центиметар - cm Грам – g
Дециметар – dm Килограм – kg
Метар – m Јединице за време
Километар – km Секунд – s, sek
Јединице за површину Минут – min
Милиметар квадратни – mm2 Сат/час – h
Центиметар квадратни – cm2 Јединице за брзину
Дециметар квадратни – dm2 Метара у секунди – m/sek
Метар квадратни – m2 Километара на час – km/h
Јединице за запремину Јединице за температуру
Децилитар - dl Степен Целзијусов - C°
Литар – l
РЕШЕЊА (са стране 17.)
Лигер - мужјак лав, женка тигар; Леопон - мужјак леопард – женка лав;
Кама - мужјак камила – женка лама; Зорсе - мужјак зебра – женка кобила
198
БЕЛЕШКЕ
199
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
37.016 : 57/59 (075.2)
МИЉУШ, Весна
Биологија 6: животињски свет и његов
развој: уџбеник за шести разред основне
школе / Весна Миљуш, Зорица Радишић;
[илустрације Драгутин Вукелић; фотографије
Гордана Субаков-Симић... и др.]. – 1. изд. –
Београд : Klett, 2008 (Београд, Цицеро). –
197 стр. : илустр. ; 29 cm
Тираж 20.000. – Појмовник: стр. 193–196.
ISBN 978-86-7762-168-1
1. Радишић, Зорица [аутор]
COBISS.SR-ID 150657804

Biologija-6-Radni Udzbenik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biologija-6-Radni Udzbenik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Весна Миљуш • Зорица Радишић

животињски свет и његов развој

Ауторке: Весна Миљуш, Зорица Радишић

Илустрације: Драгутин Вукелић

Лектура: Милорад Савић

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ, ДОПУНИ...

1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА НА ЗЕМЉИ

3.1. НАСТАНАК, РАЗВОЈ И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТИЊА................ 32

3.3.1. ПРИМИТИВНИ ХОРДАТИ....................................................................................... 106

4. УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА

5. УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА

1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА НА ЗЕМЉИ

1.2. РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Наша сазнања о свету који нас

Наша врста – човек са разумом – има способност

Нова сазнања најлакше се усвајају

Сцена гашења шумског пожара

СХЕМА НАУЧНОГ ПОСТУПКА

Опис проблема који научник жели да истражи, докаже, проучи...

Избор методе рада

Фазе у истраживачком поступку

Приказ добијених података (табеле, дијаграми, графикони...)

Потврђивање или одбацивање постављених претпоставки

Ред. бр. вежбе/

Иза табеле су белешке о практичном раду, које треба да садрже:

Сигурно си до сада чуо/ла

Јупитер и његов сателит

Фосил трилобита Фосил амонита

НАСТАНАК ПРВИ ОБЛИЦИ РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ

Инсект и паук у ћилибару* Окамењени отисак стопала диносауруса

Наши преци су одувек имали потребу да некако

Јапански град Хирошима после пада атомске бомбе Јаловиште*

Област биологије која се бави разврставањем организама по сродности назива се

Најмања систематска група –

ЦАРСТВО ГЉИВА ЦАРСТВО БИЉАКА 

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА  Описе постепеног усложњавања грађе,

ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ И ДОПУНИ...

I Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н).

Заокружи одговарајуће слово.

1. Теорија органске еволуција објашњава настанак и развој живог света на Земљи. Т Н

Царство биљака Царство гљива Царство животиња

III Упиши у квадратиће слова према одговарајућем редоследу.

А - класа, Б - врста, В - тип, Г - породица, Д - род, Ђ - ред, Е - царство

Разноврсност живог света

Ћелијска деоба бичара

Амеба под микроскопом

24 Зелена еуглена под микроскопом

Бичар под микроскопом

Паразитски бичар трипанозома живи у крви човека

2.2.3. КОЛОНИЈАЛНИ БИЧАРИ

Још је Антони ван Левенхук у 17. веку посматрао парамецијум

Парамецијум под микроскопом

2.2.5. СПОРОЗОЕ црвена крвна зрнца

Праживотиње из ове групе живе искључиво

Области у којима се најчешће јавља маларија Маларични комарац

Живи у црвеним крвним зрнцима оболеле особе и изазива грозницу са високом

Вежба: Посматрање слатководних праживотиња под микроскопом

Датум Изглед праживотињице Начин кретања

Који би савет био најбоља мера предострожности за смањење ризика од различитих

ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК

АМЕБЕ БИЧАРИ СПОРОЗОЕ

ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ, ДОПУНИ...

ДИЗЕНТЕРИЧНА АМЕБА БОЛЕСТ СПАВАЊА

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

ЦАРСТВО ГЉИВА ЦАРСТВО БИЉАКА

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА Описе постепеног усложњавања грађе,

1. Теорију о пореклу животиња од некадашњих трепљара чије су ћелије садржале

I Утврди који су искази тачни (Т) односно нетачни (Н).

1 -део тела с којим се хидра причвршћује

*кутикула – заштитни слој на површини тела неких животиња

1. Пљоснати црви су трослојне животиње б) преко коже

 Ваљкасти црв филарија, који живи у

3. Приликом варења, храна се креће од 6. Оболела особа од трихинелозе: