.

Сања Милосављевић
 Да стабилни изотопи од којих је изграђена материја у нашем окружењу могу да се
,,активирају”, односно да се трансформишу у различите радиоактивне изотопе,
откривено је случајно, тек 1934.године приликом излагања обичног алуминијума алфа
честицама емитованим из природне радиоактивности.
У тим почецима истраживања вештатачке радиоактивности најплодотворнијим се
показало активирање стабилних изотопа захватом неутрона.
.

.Вештачки радиоактивни изотопи се у данашње време ефикасно

производе у различитим нуклеарним машинама – нуклеарним
реакторима и акцелераторима

Вештачку радиоактивност
открили су Ирина и Фридрих
Жолио Кири. Први су успели да
добију вештачке радиоактивне
елементе путем нуклеарних
реакција. Били су то
краткоживећи изотопи који брзо
прелазе у стабилно стање.
ПРЕТВАРАЊЕ СТАБИЛНИХ АТОМСКИХ ЈЕЗГАРА У НЕСТАБИЛНА
.
РАДИОАКТИВНА ЈЕЗГРА ИНТЕРАКЦИЈОМ СА АЛФА –
ЧЕСТИЦАМА, ПРОТОНИМА, НЕУТРОНИМА И ДРУГИМ
ЧЕСТИЦАМА НАЗИВА СЕ ВЕШТАЧКА РАДИОАКТИВНОСТ.

Ирина и Фридрих су α – честицама бомбардовали језгра атома алуминијума и добили

радиоактивни изотоп фосфора и неутрон. Изотоп фосфора се даље спонтано распада и
прелази у стабилан исотоп силицијума уз емисију позитрона и неутрина.

4
2  Al  P  n
27
13
30
15
2.6 min – време за
које се распадне
.

изотоп фосфора
30
15 P  Si  e 
30
14


Вештачка радиоактивност се огледа и у претварању стабилног натријумовог изотопа под

дејством неурона у радиоактивни изотоп такође натријума који се β – распадом
трансформише у стабилан изотоп магнезијума:

23
11 Na  n  Na  Mg  e   
24
11
24
12

.
Да би се добили радиоактивни изотопи, атомска језгра се обично
бомбардују протонима, деутронима, α – честицама, неутронима и
веома ретко гама зрацима. Један исти радиоактивни елемент се
може добити на више начина.

Вештачка радиоактивност се може постићи свим типовима

.
нуклеарних реакција, али се најчешће користе ,,неутронске”
реакције.
У односу на енергију коју поседују, неутрони се могу поделити у
неколико група:
- брзи неутрони – енергије веће од неколико стотина МеV
- неутрони средњих брзина – енергије од 100 еV до 100 kеV
- термални (спори) неутрони – енергије око 0.025 еV
Нулеарна реакција је збирно име за процес интеракције два језгра, или неке елементарне
честице и језгра, у коме се по правилу оба учесника мењају, тако да се као продукт
реакције могу наћи две или више различитих честица и језгара.

Ако при интеракцији језгра и честице није дошло до њихових промена, кажемо да је
. дошло до процеса расејања.

Обично, али не обавезно, подразумева се да се ове реакције дешавају под дејством јаке
интеракције.

По правилу, у нуклеарним реакцијама учествују два језгра и две честице. Пар

честица – језгро је полазни, а нови пар честица – језгро крајњи продукт реакције.
.

Симболички приказ нуклеарне реакције:

a  X  b  Y X (a, b)Y
пројектил мета

Пример:   N  p O
14 17

14
N ( , p) O
17
Нуклеарне реакције задовољавају све законе одржања – енерије, масе,
импулса, момента импулса, наелектрисања и броја нуклеона.

.
Енергија реакције је разлика укупне енергије честица у стању мировања
које ступају у реакцију и укупне енергије честица у стању мировања
које настају у реакцији:

.
Q  mX c  mac  mY c  mbc
2 2 2 2

Ако је Q > 0 – у реакцији се ослобађа

енергија и таква реакција се назива
егзоенергетска;
Ако је Q < 0 - неопходно је улагање
енергије да би се реакција могла одвијати.
То је ендоенергетска реакција.
 Минимални износ енергије коју пројектил мора да унесе да би се
. ендоенергетска реакција уопште десила зове се ПРАГ РЕАКЦИЈЕ.
Енергија прага реакције:

 ma 
E prag  Q 1  
 mX 

Основна карактеристика сваке реакције је вероватноћа за њено дешавање.

Та вероватноћа изражава се величином која се зове пресек σ.
.

R – број реакција
R N – број честица по јединици
 запремине мете
N x Φ – број упадних честица
x – дебљина мете

У енергетске сврхе могу се користити само нуклеарне реакције које се

одигравају брзо и које једном започете настављају да се одигравају
спонтано. Адекватније и економичније коришћење нуклеарних
реакција почело је после открића посебних врста нуклеарних
реакција фисије и фузије.