22. November, 2011. ::.

Skenirano

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Tekst Predraga Sarape za blog novina vranjskih Tajni dogovor oko Kosova

Ima li re znaaj?
Moe li se sve relativizovati? ::. Navigacija Zbog ega treba verovati u makar neto? Ne tako davno sluao sam politiare koji su medije smatrali za poslunike, odnosno nae i njihove, dok je danas ipak dolo do promena u smeru da su svi koji nisu njihovi postali gotovo neprijatelji.
16.11.2011.

Ketrin Eton: Tadi zna ta mora da uradi!

Dobija se utisak da se dogaaji na srpskoj politikoj sceni znatno ubrzavaju. Oi politike Srbije irom su otvorene i uprte ka 9. decembru, kao danu u kome bi, navodno, trebalo da se rei sudbina Srbije. Stvari se dovode do usijanja i to na pitanju koje ne bi trebalo da izaziva nikakvu posebnu nervozu, jer je ve sada svima jasno da Srbija ove godine sigurno nee dobiti datum za otpoinjanje pregovora.
16.11.2011.

::. tampana izdanja

Opirnije...

Opirnije...

U Srbiji varaju trudnice i ne isplauju im doprinose

Stara firma - nova firma

U oktobru je zavren popis u Srbiji. Nita tu ne bi bilo udno da nismo saznali koliko nas je manje. A cifra je prilina, itav jedan grad je nestao. Dok je Zemlja prenaseljena u Srbiji vlada "bela kuga".Kako i ne bi vladala, ta inimo da to promenimo, u kakvim uslovima nae ene odravaju trudnou i raaju?
16.11.2011.

Tri dame uvaju od zaborava stare zanate

Rukotvorine zlt vredne

Milic Mii iz Velikog Grdit vie od etiri decenije druguje s iem, pletenjem, zltovezom, tknjem i pustovnjem vune. Znt je nulil od mjke, u ouvnju trdicije pridruil joj se i ki Ivn svojim umeem z grnrskim vitlom.
16.11.2011.

Opirnije...

Opirnije...

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Planovi reditelja Miroslava Stankovia

Dokumenti

::. Proitajte Vina, najvee odlagalite nuklearnog otpada U selu Vrbovcu sa korisnicima narodnih kuhinja Premijer tvrdi da u Srbiji nema cenzure Dokumenti Da li je Priboj i okolinu svojevremeno zasula kia meteorita Jo jednom, o stecima Iz strane tampe Presek nedelje Kacinizacija Srbije Iz strane tampe etiri sata rasprave zasluilo par redova u novinama

Film i knjiga o Mihailu Pupinu

Delatnost Mihaila Pupina savreno je nacionalno tivo i putokaz. To je bio motiv reditelju Miroslavu Stankoviu da priredi knjigu i snimi film o njemu. Ostalo je jo "samo" da drava, makar delimino stane iza ovog projekta..
16.11.2011.

Krivina dela
Nije se isplatilo biti izdajnik u redovima Albanaca. Svi oni koji su na neki nain otetili svoje sunarodnike, morali su debelo da plate. Pojedinima je preeno i likvidacijom ukoliko svoja nedela ponove. Trojica su imenom i prezimenom navedena u sledeem dokumentu.
16.11.2011.

Opirnije...

Opirnije...

Iz strane tampe

Radikalni islam u srcu Evrope

Vehabije pokuavaju da terorom uvedu erijatski

Milanka Mamula promovisala roman neobinog naslova

E. & O.E.
Milanka Mamula nije knjievnik ali jeste pisac. Ona je Srpkinja,

zakon Defri Kuner (Vaington Tajms, 10. novembar 2011) Da li je Bosna i Hercegovina osuena na propast? Mala balkanska drava podriva se snanim delovanjem unutranjih sila koje prete njenom opstajanju. Zapad se mora probuditi pre nego to ova biva jugoslovenska republika uroni u novo versko krvoprolie.
16.11.2011.

Beograanka sa italijanskim pasoem. Roena je u prestonici, ali je kao mlada i uspena ena sa svojim suprugom Nikolom otila preko. Ne zato to je morala, ve zato to je, kako ree, njen mu uvek bio direktor a ona nikad. Zavrila je Viu kolu za spoljnu trgovinu ime se i bavila.
16.11.2011.

Poduhvt etvorice nih student Dokumenti Dimitrije, "prosvetonaalnik srpski" Kako su formirane savremene nacije Sveana akademija posveena Danu osloboenja Beograda u I i II svetskom ratu Presek nedelje Infantilnost kao sudbina Lobiranje i srpska inertnost Demokratska tiranija

Opirnije...

Opirnije...

(Ne)oekivana izdaja

Presek nedelje

Vukoedni ultimatum Borisu Tadiu

Danas, zaista, nije nimalo lako Borisu Tadiu. Kao predsednik Srbije naao se na udaru Evroatlantiana, koji su mu, ovog puta, otvoreno rekli ta od njega oekuju da uradi do "dana D", to jeste, do 9. decembra, kada e Srbija doznati na emu je: da li e dobiti mesto na "parkingu" ispred EU kue ili e biti vraena u "brda devedesetih".
9.11.2011.

Sa Ovara i Kablara
U Srbiji nita ne moe da bude normalno pa ak ni najobiniji izlet na planinu. Planinari, oni koji bi trebalo da znaju staze i bogaze kojima godinama hode, u opasnost dovode ivote stotinu dece. I to oni iskusni, a zamislite ta bi bilo da je neko neiskusan krenuo kozjim stazicama da vodi grupu od 96-oro dece po Ovaru.
16.11.2011.

::. Pesma nedelje Ne bih ja. bila ja ::. Stih nedelje Ekspres za sever

Opirnije...

Opirnije...

22. November, 2011. ::. Skenirano

Milanka Mamula promovisala roman neobinog naslova E. & O.E.

Milanka Mamula nije knjievnik ali jeste pisac. Ona je Srpkinja, Beograanka sa italijanskim pasoem. Roena je u prestonici, ali je kao mlada i uspena ena sa svojim suprugom Nikolom otila preko. Ne zato to je morala, ve zato to je, kako ree, njen mu uvek bio direktor a ona nikad. Zavrila je Viu kolu za spoljnu trgovinu ime se i bavila.

::. Navigacija

- Roena sam u Beogradu gde sam zavrila Viu kolu za spoljnu trgovinu ime sam se i bavila. U ali kaem da je moj suprug uvek bio direktor a ja nikad. Sa poloaja na kom je bio imao je povoljnost da ode u inostranstvo. Tada se to smatralo povoljnou, ode se preko da se zaradi malo novca, naui jezik, vidi druga kultura. U to inostranstvo mi smo ili dva puta, jednom 1979. godine, pa smo se nakon etiri godine vratili, pa ponovo 1989. Celog ivota smo odlazili i vraali se. Prvi put smo bili u Milanu, a drugi u Cirihu. Kada je doao embargo trebalo je da se vratimo, ali nismo, ostali smo u Milanu. Kako je bilo pakovati kofere tako esto iz Beograda za druge gradove? - Ja sam odlazila u nekim zgodnim momentima kada nije bilo posebnih motiva za odlazak, vie zbog nekog avanturizma, tanije zbog posla. Prvi odlazak i povratak je bio kada je sve bilo u redu, nije bilo najave ratova i kriza, kao da sam se proetala po inostranstvu. Bilo je kao da smo ili u provod a ne trbuhom za kruhom. Lepo otila i lepo se vratila. Nisam oseala to kao veliko optereenje. Prvo sam otila u Milano, potom u Cirih, pa ponovo u Milano. Utisak o Beogradu kada sam se vraa se jako izmenio. Kada sam drugi put otila i kada je trebalo da se vratim nakon pet-est godina bila je jako teka situacija u Beogradu. Razlike su postojale i toga sam se dotakla u mojim knjigama. U prvom delu sam pokazala kako se oni mlai oseaju u ovoj sredini u odnosu na inostranstvo. U kom momentu izmeu putovanja na relaciji Milano-Beograd-Cirih ste poeli da piete? - To pitanje nisam tako esto ula, i kad bolje razmislim sigurno je to bilo kada sam poela da putujem esto. Stalno su mi se po glavi vrtele neke situacije koje sam elela da prenesem na papir. Pre sedamnaest godina sam jednu temu zaokruila, neto to bi moglo da bude predmet jednog romana. Zaokruila sam neto to sam elela da kaem, a da pritom nisam imala u vidu itaoca. Iz te neke elje da to stavim na papir izala je prva knjiga Crveni biznismen koja je izala 1997. godine, i koju sam pisala etiri godine, to je ilo nekim mojim tokom, jer nisam knjievnik. Posle izvesnog broja godina se u mojoj glavi stvarala druga pria, koju sam elela da stavim na papir. Sela sam i pisala tri godine roman Biznis i ljubav. Nikada nisam planirala da napiem knjigu, ali kada se sve poklopi ja ponem da piem. Dotakli ste u knjizi mnoge aktuelne teme u Srbiji, porodini raskoli, seksualne frustracije, gejevi, politiku situaciju? - Sve je to zajedno vieno, ali toliko koliko se odnosi u drutvu reflektuju na pojedinca. U svakom sluaju, pojedinci limitirano utiu na drutvo i ono to se u jednom drutvu stvori to je ono u emu mi ivimo. Moja knjiga govori o 1990. godini. Te godine smo svi iveli, ekonomska kriza se nazirala, poinjale su da se razmenjuju devize na ulicama, a to je opisano. Kako Vi sada vidite situaciju u Srbiji, da li smo se vratili na tu godinu koju opisujete? - Nemam utisak da se vraamo u te godine, ali tada smo bili drava, imali ekonomiju, primali lepe plate, ali je kriza poinjala. Nakon toga je bilo mnogo teih godina i momenata. Sada ako gledam to kao poetak neeg loeg, dananje vreme mi ne lii na to. Svet danas ivi u miljeu u kome se pojedinac osea onako kako doivljava promene.
Milanka Mamula

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Na Vaoj promociji bio je i predsednik Udruenja knjievnika Radomir Andri i mnoge javne linosti, da li sada sa tom potvrdom moete rei da ste pravi pisac?

Da. Bio je predsednik Udruenja knjievnika koji me je podrao. Ovo je moj etvrti roman i moram rei da sam pre ovoga napisala i jedan rialiti roman, u sms porukama. To je neto to sam prva pokuala da napiem. Pisala sam bez ambicija da se to usvoji, dala sam objanjenje zato sam to uradila, i da vidim da li moe neto da se prikae na taj rialiti nain. U tom smislu verovatno se i moj pogled menja. Kakav je Va pogled na Beograd sada? - Moj pogled na Beograd se menja mnogo jer sam sada ve 22 godine u inostranstvu. Tamo kada ste daleko od svoje zemlje, kulture i korena, moete sve to da volite i cenite, ak i da mislite loe i da se loe izraavate, bez obzira na to koliko vam se svia zemlja u kojoj ivite, vremenom akumulirate nostalgiju za svojom zemljom i svojim korenima. Nisam srela oveka koji nije setan. Ta nostalgija je uzrok odluke svih naih ljudi da se jednog dana vrata. Ali potpuno je druga situacija sa decom koja su roena preko. Oni koji su roeni u Srbiji, bez obzira na razlog odlaska, uvek imaju cilj da se vrate u rodnu zemlju. Oni se vremenom zaele svoje otadbine, i svaki im je povratak dirljiv. Kakva ste vi, u stvari, porodica? - Vrlo smo atipini zato to je u prvom boravku u inostranstvu naa erka roena u Milanu, a onda smo se vratili pa je sin roen ovde. Lokalne itelje zbunjujemo jer tamo dolaze ljudi bez dece ili oni koji ve imaju oformljenje porodice. A mi smo doli sa devojicom koja je roena van Srbije i sa deakom koji je roen u zemlji porekla, a mlai je. erka Tijana ima 30 a sin Pavle 27, ona je doktor nauka tj. filozofije, a sin je magistrirao ljudska prava ispriala je za Korene Milanka Mamula Sanja Pavlovi
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

(Ne)oekivana izdaja Vukoedni ultimatum Borisu Tadiu

Danas, zaista, nije nimalo lako Borisu Tadiu. Kao predsednik Srbije naao se na udaru Evroatlantiana, koji su mu, ovog puta, otvoreno rekli ta od njega oekuju da uradi do "dana D", to jeste, do 9. decembra, kada e Srbija doznati na emu je: da li e dobiti mesto na "parkingu" ispred EU kue ili e biti vraena u "brda devedesetih".

::. Navigacija

Tek to se predsednik Srbije malo smirio nakon oka koji mu je krajem avgusta priredila Angela Merkel, kada mu je rekla da Evropska unija "ne eli samo razgovore ve i rezultate", doao je drugi ultimatum, ovog puta sa domae politike scene. Istina, u pitanju su minorne politike snage u Srbiji, koje, odnekud, dobijaju nesrazmerno veliki prostor u srpskom politikom i informativnom prostoru. Zapravo, gledajui ono to nam, u prilino napadnoj formi, domai mediji trenutno plasiraju, dobija se utisak da se Srbija zaista nalazi u jednom prelomnom trenutku u svojoj istoriji, od kojeg e zavisiti njen budui opstanak. Naravno, svakome ko paljivo prati politika kretanja na domaoj i stranoj politikoj sceni, moralo bi biti jasno, da malo toga zavisi od volje srpskih politiara, pogotovo kada se shvati da ti isti politiari deluju vie kao eksponenti stranih nego domaih interesa. Naime, jasno je da bez podrke stranih krugova (uglavnom onih sa Zapada), niko od dananjih pretendenata na srpski "presto" ne moe da oekuje uspeh, ukoliko se nije dobro "ulihtao" Vorlikovoj, Folframu Masu ili Majklu Devenportu. Da li sluajno ili ne, ovih dana Meri Vorlik se pohvalila da je pomo Sjedinjenih Drava Srbiji, u poslednjih deset godina, dostigla 800 miliona dolara. Novac je uglavnom dolazio kao "pomo u promovisanju reformi, posebno onih koje e omoguiti Srbiji da postane lan Evropske unije". Zvui li cinino jedna takva tvrdnja? Reklo bi se da je Americi stalo da Srbija ue u Evropsku uniju, barem onoliko, ako ne i vie, koliko je to stalo i Srbiji. Tu je i Velika Britanija, koja takoe brine "srpsku brigu" o ulasku Srbije u Zemlju Dembeliju. Krajem oktobra, za list "Danas", britanski ambasador Majkl Devenport je rekao: "Nakon velikog posla koji je Srbija obavila od prolog novembra, kada je poela rad na Upitniku Evropske Komisije, ukljuujui punu saradnju s Hakim tribunalom, ostalo je jo toga da se zavri, pre svega u oblasti regionalne saradnje, kao to i pie u Miljenju Evropske Komisije. Voleli bismo da vidimo da Srbija ispunjava te zadatke, kako bi osigurala zeleno svetlo njenoj kandidaturi u decembru." Stoga, veliki deo posla je zavren, poruuje Srbiji britanski diplomata, ba kao i drugi ambasadori Zapadne alijanse, hvalei je za "punu saradnju s Hakim tribunalom", a ostalo je da ona napravi jo jedan korak u pravcu priznavanja Kosova kao nezavisne drave, pa da "evropska idila" u Srbiji moe i zvanino da zapone.
Sluaj mali da ti ja kaem kako se folira narod

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Zapravo, sve to Srbija treba da uini podvedeno je pod eufemistiku sintagmu "regionalne saradnje". Takvu "regionalnu saradnju", "region", "region Zapadnog Balkana", neprestano pominju i predsednik drave Boris Tadi, mnogi zvaninici srpske Vlade i predstavnici prozapadno orijentisanih politikih stranaka. Region Zapadnog Balkana je, ustvari, surogat za bivu Jugoslaviju, a zamiljeni "ef" takve Zapadnobalkanije trebalo bi da bude aktuelni predsednik Srbije. E sad, ukoliko Tadi eli da zaslui takvu ast, tada, zauzvrat, mora da rasformira "paralelne" (time i nezakonite!) institucije drave Srbije na severnom delu te srpske pokrajine. A da je predsednik Srbije sasvim dobro i ozbiljno shvatio signale i otvorene pretnje Zapada, da od dobijanja kandidature za lanstvo u Evropsku uniju nee biti nita, ukoliko se Srbija sasvim ne distancira od Kosova i Metohije i Srba koji tamo ive, pokazuje i nedavna izjava pregovaraa za Kosovo u ime Vlade Republike Srbije, Borislava Stefanovia, koji je izjavio, da se nazire reenje za (granine?) prelaze Jarinje i Brnjak, ali da ono nee biti za Srbe "idealno". A kada neki srpski zvaninik kae da neto za Srbe nee biti "idealno", u prevodu to znai da e to ii na srpsku tetu. A takvo reenje, koje nije "idealno", verovatno e biti takvo, da, na granici Kosova i Srbije, peat pod nazivom Carina Kosova, zajedno sa iptarskim, udaraju i srpski carinici. Dok na jednoj strani imamo navodno zalaganje vlasti za ouvanjem teritorijalnog integriteta Republike Srbije i

potovanja Ustava zemlje, na drugoj, pak, jasno se vide obrisi jedne drugaije politike, koja e na mala vrata sprovesti sve zahteve Zapada. Jednostavno, politika udovoljavanja eljama srpskih neprijatelja (a jasno je da je Srbiji neprijatelj svaki onaj koji otkida deo njenog tela) postala je toliko oigledna, da se namee pitanje, kako je mogue da vlast uspeva da i dalje sebe predstavlja kao zatitnika i branioca interesa Republike Srbije. Sedenje na dve stolice je mogue u nekom kraem vremenu, ali, na kraju, jedna od dve stolice mora se odabrati. Ili, tanije, srpska vlast je, ini se, svoju "stolicu" ve odabrala, samo to jo ne sme u nju da se javno smesti. Otuda, zvui tragino smeno, pa i skaradno, kada jedan "pokret za preokret", sa liderima kakvi su edomir Jovanovi i Vuk Drakovi, porui predsedniku drave da on "ne postupa kao predsednik". Sluajui tu dvojicu politikih desperadosa i neskrivenih zastupnika zapadne "albanofilske" ideje o nezavisnom Kosovu, neko bi mogao da pomisli kako smo u Borisu Tadiu dobili novog nacionalistikog "vou", velikog patriotu i borca za "srpsku stvar". Naime, ponuda (ili pre ultimatum) predsedniku Srbije da potpie proglas pokreta za preokret, jasan je pokazatelj da se predizborna kampanja zahuktava i da Zapad, moda, danas trai novog "partnera" u Srbiji. Da li to znai da su Evroatlantiani otpisali Borisa? Verovatno jo ne, ali, putem ede i Vuka, Tadiu se jasno daje do znanja, da, ukoliko eli da bude nekakav ili bilo kakav politiki faktor na Balkanu, mora da ispuni zahteve Merkelove, iza kojih je stala i Evropska komisija. Dvojici zapadnih telala, kakvi su, po sili moranja, Vuk Drakovi (zbog Hakog "maa" iznad glave) i edomir Jovanovi (ne zbog "maa", ve zbog "sablje"), pridruile su se i brojne antisrpske nevladine organizacije, kao i probrano drutvo "intelektualaca", koji ponosno mariraju Srbijom, nosei u rukama zastave EU i NATO-a. Koliko je srpska politika scena komplikovana ili krajnje jednostavna, pokazuje i govor srpskog predsednika na jednoj od skoranjih sesija pobornika igmanskih mareva i partizanskog leda, gde je konstatovao "da preostala otvorena pitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na nain koji bi ugrozio proces evrointegracija drava Zapadnog Balkana". Predsedniku Srbije, kako se iz gornjeg citata moe videti, uvek su prei interesi "regiona" i virtuelne drave Zapadnobalkanije, nego interesi Srbije. Zapravo, Boris Tadi se slui istim renikom i ponavlja iste termine, koje koriste i osvedoeni srpski neprijatelji, to svakako ne moe biti sluajno. Zaudo, borci za "preokret", kakvi su Jovanovi i Drakovi, trenutno koriste jednu sasvim drugaiju, reklo bi se, "patriotsku" retoriku. Usta su im puna "srpskih interesa", "brige za srpski narod"i "srpsku dravu", tako da se ovek mora udom uditi, pokuavajui da razume ta se tu desilo. Nijednom od pomenute dvojice uopte ne stoji ono za ta se danas navodno zalau,osim ako se sav taj njihov jeftino-pamfletski performans ne shvati kao jedna vrsta "kolaboracionistikog nacionalizma". U proglasu takvog "preokretanja" pie da "nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ta istina, ni ta stvarnost". "Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata 1999. godine i kumanovske kapitulacije, nakon koje se Srbija s Kosova povukla. Zbog toga strategija i EU i Kosovo znai ni EU ni Kosovo", stoji u Drutvo malo, ali odabrano "vukoednom" proglasu. Naravno, politiarima, koji su odavno i sebe same zgazili kao ljude, uopte nije vano da li to to priaju tano ili nije. U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacije, i u aneksima 1 i 2, jasno se potvruje suverenitet Srbije nad Kosovomi Metohijom: "Politiki proces u cilju uspostavljanja sporazuma o privremenom politikom okviru koji e obezbediti sutinsku samoupravu za Kosovo, uzimajui u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja regiona, kao i demilitarizaciju OVK. Pregovori izmeu strana u pravcu postizanja reenja ne treba da odlau ili ometaju uspostavljanje demokratskih samoupravnih institucija." Ono to je godinama Boris Tadi drao kao svoju "originalnu ideju" o "bezalternativnosti" srpskog puta ka boljem sutra, dvojica ulino-politikih "bosova" preuzela je kao svoj "preokrenuti" psiho-socijalno-politiki moto. "U zemlji bez vremena, gubitak statusa kandidata ili kandidatura bez datuma pregovora znaie samo jo jedno ubijanje normalne budunosti, jo jedno propadanje svega to je u Srbiji opstalo, jo jednu izolaciju na periferiji Evrope, svih koji iz Srbije nisu pobegli", poruuju srpski "preokretai". Svakako da ovakav napad iz "potaje" na vladajui reim ne dolazi sluajno, niti je on rezultat zbira pameti dvojice "lidera", od koji jedan dolazi iz pozicije, a drugi iz opozicije U najnovijoj emisiji Utisak nedelje, u kojoj su uestvovali Vuk Drakovi i Vuk Jeremi, na licu Vuka Drakovia jasno se mogla videti senka nesigurnosti i nelagodnosti, tipina za ljude koji znaju da izgovaraju la. Bilo je gotovo komino kada je Vuk Drakovi pokuao da negira da u statutu Srpskog pokreta obnove pie da jedan od programskih ciljeva stranke "diplomatska borba za ouvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i borba za svestranu zatitu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji (Statut SPO-a, lan 6)". Taj primer pokazuje da je u Srbiji mogue imati stranku o ijem radu, iako je na njenom elu, voa ne mora nita da zna. tavie, takva stranka ve godinama vodi jedan od veoma vanih resora u Vladi Srbije - Ministarstvo za dijasporu. Inae, taj Statut je Srpski pokret obnove doneo 10. aprila 2010. godine, to ne mora nita da znai, ali u skladu s novim (pre)okretanjem uraka (i dlake) Vuka Drakovia, moglo bi da asocira na NDH. Britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington posetio je prole nedelje Srbiju. On je tada, izmeu ostalog, kazao: "Ne oekujem da predsednik ili bilo koja vlada u Beogradu pone da alje ambasadore u Pritinu sutra ili prekosutra, a ni sledee godine, ali mislim da uspostavljanje dobrih odnosa sa svim susedima nije neto to se trai

samo od Srbije ve od bilo koje zemlje koja eli da postane lan EU." Eto male "diplomatske" igre reima: niko vas ne tera da priznate Kosovo, ali, od vas traimo da sa Kosovom uspostavite "dobrosusedske odnose". S kim se mogu uspostaviti dobrosusedski odnosi? S komijom, naravno. A da li se sa komijom moe biti u "dobrim odnosima", ako tog istog komiju ne priznajete ili tvrdite da ne postoji? Tu ulazimo u silogizam iz kojeg jasno proizilazi da je "sused" drava, te prema tome, tu ne bi trebalo da bude nikakve dileme. Evropska unija trai da Srbija u potpunosti ukloni bilo kakav znak svoje vlasti na teritoriji Kosova. U stvari, Lidington je doao u Beograd da ponovo "pogura" Ahtisarijev plan iz 2007. godine. Zapad je uporan: Srbiju treba samo neprekidno pritiskati i ona e, na kraju, kao i uvek dosad, popustiti. U pomenutoj emisiji "Utisak nedelje", Vuku Drakoviu se "omaklo", pa je pohvalio svog kolegu Vuka Jeremia, aktuelnog ministra spoljnih poslova, rekavi otprilike, da ovaj "odlino vodi pogrenu dravnu politiku". U takvom Vukovom "lapsusu", reklo bi se, ima i dosta istine. U narodu, Vuk Jeremi se kotira prilino visoko na "patriotskoj skali". Nekada je Vuk znao da nastupi estoko u odbrani srpskih interesa, to je bilo sasvim u suprotnosti s onom politikom kakvu vodi predsednik drave, koji ujedno, mada protivzakonito, dri i sve druge konce izvrne vlasti u zemlji. Ipak, do sukoba izmeu predsednika i ministra inostranih poslova nikada nije dolo do bilo kakvog nerazumevanja. ta nam to govori? Da li u Demokratskoj stranci postoje dva krila ili se radi o klasinoj "toplo-hladno" igri, u kojoj se glasai "love" na dve udice? Konano, ako pogledamo celu politiku scenu u Srbiji i sve to arenilo stavova, miljenja i svakojakih "ideolokih" platformi, moe li se pretpostaviti da se sve to ipak radi planski i da se u svakom trenutku tano zna ta je iji zadatak? Tako neto nije nemogue, barem kada se u pitanje dovodi uloga nekoliko kljunih aktera. Petar Petrovi
9.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Iz strane tampe Radikalni islam u srcu Evrope

Vehabije pokuavaju da terorom uvedu erijatski zakon Defri Kuner (Vaington Tajms, 10. novembar 2011)

::. Navigacija

Da li je Bosna i Hercegovina osuena na propast? Mala balkanska drava podriva se snanim delovanjem unutranjih sila koje prete njenom opstajanju. Zapad se mora probuditi pre nego to ova biva jugoslovenska republika uroni u novo versko krvoprolie.

Prolog meseca, islamski terorista iz susedne Srbije, Mevlud Jaarevi, otvorio je vatru na ameriku ambasadu u glavnom gradu BiH, Sarajevu. Taj 23-godinji dihadista bio je naoruan runim bombama i automatskim orujem. Na sreu, u tom napadu niko nije bio ubijen. Jaarevi se odluio na takav in u znak protesta protiv amerike politike prema muslimanskom svetu. On je uhapen i trenutno eka suenje. Policija je takoe pretresla selo na severu Bosne, Gornju Maou, koje je leglo Vehabija i mesto gde je Mevlud Jaarevi esto dolazio. Teroristiki napad okirao je i sarajevski politiki establiment i Stejt department. A nije trebalo da ih okira. U Bosni, radikalni islam je u porastu ve godinama. U stvari, Amerika i Zapad su namerno zatvarali oi pred takvom poasti. Od 1992 do 1995, Bosna je bila upropaena razornim ratom Muslimana (poznatiji kao Bonjaci), Srba i Hrvata, jednih protiv drugih. Za razliku od poslovine mudrosti, takav ratni sukob nije bio - i nikada nije bio - graanski rat kojeg je raspirila "drevna etnika mrnja". Umesto toga, zemlja je bila rtva spoljne agresije. Srbija pokojnog diktatora Slobodana Miloevia, povela je genocidni rat zato da bi sebi prikljuila velike delove Hrvatske, a zatim i BiH, kako bi ostvarila ciljeve Velike Srbije. Vie od 200.000 ljudi je ubijeno i skoro 2 miliona etniki oieno. U nameri da se suprotstave ekspanzionistikim ambicijama Srbije, islamske zemlje su nastojale da pomognu opkoljenim Bonjacima. Konkretno, Saudijska Arabija i Iran nude veliku finansijsku i vojnu pomo. Hiljade stranih mudahedinskih ratnika ulo je u zemlju da bi stupili u borbu protiv podivljalih srpskih snaga. Dejtonskim Strah za ceo svet mirovnim sporazumom 1995 rat je okonan. Takoe, Bosna je podeljena prema religijskim granicama, stvarajui dva kvazi-nacionalna entiteta - muslimansko-hrvatsku federaciju (Federacija BiH) i Republiku Srpsku. Ipak, posle rata, mnogi dihad-ratnici ostali su u Bosni. Saudijska vlada je potroila milione na finansiranje i izgradnju damija i verskih obrazovanih centara. Jo zlokobnije, podrani od Saudijske Arabije, muslimanski klerici poeli su zduno da promoviu vehabizam, jedan netolerantni i ekstremni oblik islama. U pamfletima, knjigama i propovedima, vehabije trae uspostavljanje islamske drave, u kojoj e i pravoslavni Srbi i katoliki Hrvati morati da potuju erijatsko pravo. Cilj je i da se sprei svaki zapadni, posebno ameriki, uticaj. Nije sluajno da je gospodin Jaarevi vehabija. Militantni islam je povratio svoje uporite na Balkanu. Za poslednjih deset godina, antiameriko raspoloenje je intenzivirano meu delovima bonjakog stanovnitva. Nakon ruenja talibanskog reima u Avganistanu, ameriki vojnici su na bojnom polju pronali vie od 1.000 mrtvih dihad ratnika koji su posedovali bosanske pasoe. Saudijci su podrali vie bosanskih dobrotvornih organizacija, koje su sluile kao prethodnica elija Al Kaide. Umnoile su se radikalne organizacije, kao to su Mladi muslimani. Tokom rata u Iraku, neki bosanski muslimanski borci pridruili su se pobuni protiv amerikih snaga. U jednoj od glavnih damija u Sarajevu, drugi najvii svetenik u zemlji, Ismet Spahi, javno je osudio ameriku kampanju u Iraku, oznaivi je kao "genocid." Zapadni obavetajni izvori kau da je Bosna postala plodno tlo za regrutovanje "bele Al Kaide"- islamske ekstremiste bele boje koe, koji bi mogli lako da se "utope" u amerike ili evropske gradove i izvre gnusne zloine. Opet, zvaninici na Zapadu ak odbijaju da priznaju postojanje problema izazvanih irenjem ekstremnog islama. Na primer, od

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

ije je interese zastupao Pedi Edaun?

2002 do 2006, visoki meunarodni predstavnik za Bosnu, Pedi Edaun, u vie navrata umanjivao je opasnost od uspona vehabizma u Bosni. Gospodin Edaun je delovao kao strani guverner u Bosni. Vie je voleo da predsedava pompeznim ceremonijama, nagomilava administrativna ovlaenja i gosti se na sjajnim prijemima. On je odbio da javno ukae na incidenate islamskog ekstremizma, kao to su skrnavljenja katolike crkve, maltretiranje svetenika i monahinja, kao i rastui progon bosanskih Hrvata. Plaio se da ne povredi muslimanski senzibilitet.

Rezultat svega je da je Bosna postala utoite za islamske militantne grupe. One su jo uvek u manjini, ali sve vie poinju da predstavljaju smrtnu opasnost za jedinstvenu bosansku dravu. Vlada u Sarajevu s pravom je osudila pomenuti teroristiki napad. Veina Bonjaka danas ima svetovne poglede ili su pristalice umerenog islama. Ipak, predugo su tolerisali vehabije u svojoj sredini. To se mora promeniti. Radikalne damije moraju biti zatvorene; fundamentalistiki svetenici moraju biti zaustavljeni i marginalizovani; video materijal koji se prodaje na ulicama Sarajeva i koji glorifikuje dihad mora biti stavljen van zakona; i mora se zabraniti priliv Saudijskog novca. Ako se to ne uradi, Bosna e se dezintegrisati. Bosanski etnikii Hrvati nalaze se pod velikom presijom centralne vlasti u Sarajevu. Ipak, vea je opasnost Republika Srpska, pod vostvom ratobornog nacionaliste, Milorada Dodika. On je vulgarni laov. On porie masakr u Srebrenici iz 1995, gde su snage bosanskih Srba poubijali oko 8.000 muslimanskih mukaraca i deaka - to je najgori zloin na evropskom tlu od Drugog svetskog rata. Jo gore je to gospodin Dodik poziva na secesiju. On eli da bosanski Srbi formiraju zajedniku dravu sa Srbijom. Dodik je Miloeviev ideoloki naslednik i pobornik (zagovornik) Velike Srbije. Postoji samo jedan problem: bosanska Republika Srpska je osnovana na genocidu i masovnom etnikom ienju. Zato je je moralno nelegitimna. Do danas, bosanski Srbi nisu dozvolili veini Bonjaka i Hrvata, proteranim tokom rata, da se vrate u svoje domove. Gotovo je sigurno da e tenja ka nezavisnosti izazvati novi rat sa Sarajevom - i jo jedno utapanje Balkana u more krvi. Ironija je da su ameriki vazduni napadi bili ti koji su konano "disciplinovali" bosanske Srbe i spasle bezbrojne ivote Bonjaka. I pored svega toga, dihadlije tipa Mevluda Jaarevia, jo uvek su spremni da pokrenu sveti rat. Ovo Dodika je ocrnio otkriva moralnu izopaenosti i duhovni mrak u srcu islamskog fundamentalizma. Fundamentalista ne moe biti smiren. Zapad - ukljuujui i narod Balkana - mora da se probudi i shvati postojanje ovih zlih sila koje nas vrebaju u srcu Evrope u srcu Evrope. Defri T. Kuner je kolumnista u Vaington Tajmsu i predsednik je Instituta Edmund Berk.
Osvrt na lanak Defrija Kunera, objavljen 10. novembra 2011, u Vaington Tajmsu

Autoru gornjeg lanka je verovatno veoma bitno da napomene kako je vehabija Jaarevi "terorista iz susedne Srbije". To se, reklo bi se, savreno uklapa u ve dobro izgraeni imid na Zapadu o Srbima kao "loim momcima". Kuner, izgleda, eli da kae da naboj meu narodima u BiH moe da dovede do novog graanskog rata. Njegova sintagma "sectarian bloodshed" (sektako krvoprolie, odnosno, ponovno "sektako krvoprolie"), jasno ukazuje na to da u Bosni nikada nije postojao agresor, ve da se rat vodio meu narodima i, u irem kontekstu, meu religijama (islam, katolicizam, pravoslavlje). Videemo da u daljem tekstu, Kuner sam sebe negira, tvrdei da su Srbi bili agresori u ratu na Balkanu (1991-95). Mora se priznati da je Defri Kuner vie puta u Vaington Tajmsu upozoravao na opasnost koju donosi islamski fuundamentalizam i ekstremizam i na pogubno nereagovanja Zapada na strane zloine koji su nanoeni hrianima u podrujima gde su ovi manjina, kao to je to sluaj u Iraku (genocid prema Asircima), Egiptu (genocidni progon Kopta). On navodi i poraznu injenicu da je na prostoru od Egipta do Irana, koje se uzima kao kolevka hrianstva, danas ostalo samo 17 miliona hriana. Kao sin hrvatskih emigranata, koji su pobegli iz Hrvatske nakon Drugog svetskog rata, Kuner je jasno i estoko antisrpski orijentisan. Bukvalno, Kuner je toliko zaslepljen mrnjom prema Srbima, da uopte ne primeuje da je u prvoj reenici rekao da su Srbi, Muslimani i Hrvati ratovali jedni protiv drugih. U sledeoj, pak, Kuner pria o "spoljnoj agresiji" i "osvajakom ratu", za koji, da bi valjda bilo ubedljivije, dvaput podvlai ("i nikada nije bio"), nema mesta nikakvoj sumnji, jer u Bosni "drevne etnike mrnje" nikada nije bilo! Mogue je da "drevne etnike mrnje" nekada nije bilo (poto su pripadnici sve tri konfesije u BiH nekada bili Srbi), ali je religijske mrnje (i to one vekovne) uveliko bilo.Uostalom, ako mrnje nije bilo, otkuda da u gornjem podnaslovu sam Kuner napie da Bosni (jo jednom!) preti "sektaki" rat? Dakle, Kuner najpre kae da je rat bio religijski, da je mir uspostavljen po "religijskim granicama", da bi potom sve izokrenuo i kazao da meuetnike (a time i meureligijske) mrnje uopte

nije bilo ("i nikada nije bilo"). Gornjim Kunerovim reima teko se moe nai zamerka, osim onoga to je rekao na kraju ovog pasusa. Naime, on kae da je "militantni islam povratio (regained) svoje uporite u Bosni", ne objanjavajui kako se to i zbog ega se desilo. Zapravo, ako je siguran da u Bosni nije bilo u prolosti "etnike mrnje", tada, verovatno nije bilo ni verske, jer su nacija i vera, meu slovenskim ivljem na Balkanu, praktino nedeljivi. Dakle, ako mrnje "nikada nije bilo", tada postaje nejasno otkuda to da Kuner tvrdi da se militantni islam vraa u BiH ("obnavlja svoje uporite"), jer ako se on vraa tada je jasno da je mrnja postojala nekada ranije na tom prostoru i da je netana ranija Kunerova konstatacija "da etnike mrnje nikada nije bilo" u BiH. Militantni islam nikada nije propagirao ljubav, ve je nabijen mrnjom i netrpeljivou prema svemu to ne pripada islamskoj veri, kulturi i obiajima. Otuda, vraanje militantnog islama isto je to i vraanje mrnje. Ovde se zanemaruje jedan od kljunih problema i kljunih podsticaja za jaanje radikalnog islama. Ma koliko ovek bio protivnik ekstremnih islamskih pokreta, teko je oteti se utisku da hafiz (uitelj mudrosti!; ar. hafiz 'uvar') Ismet Spahi, donekle ima pravo, posebno kada tvrdi da su Amerikanci poinili genocid u Iraku. Naime, niko tano ne zna koliko je ameriki napad na Irak odneo ljudskih ivota. Od 100.000 pa do preko 1.000.000. Naravno, pored smrti koje su nastupale usled ratnih dejstava, tu je i umiranje usled pogoranih zdravstvenih uslova i opte drutvene anomije, sukoba sunita i iita i raznolikih islamskih frakcija, ubijanje Kurda i Asiraca, ali i sukoba svakojakih bandi koje su dugo harale tom zemljom. Kao to vidimo, Kuner bi morao, ukoliko sebe uistinu smatra "poslednjim potenim ovekom u Vaingtonu" (The last honest man in Washington), da pogleda i drugu stranu medalje. Nemogue je demokratiju i ljudska prava uvoditi buzdovanom i batinom. Reklo bi se da je Kuner dobro opisao Edauna, oveka koji je zloupotrebljavao svoja ovlaenja u korist muslimana, najveim delom na tetu Srba, a donekle i Hrvata. Vidimo da Kuner konstatuje odreene stvari u vezi sa Edaunom, ali da se nimalo nije potrudio da objasni zbog ega se Edaun ponaao zatitniki prema muslimanima. U stvari, trebalo bi videti ije je interese on zastupao. Da li interese neega nedefinisanog, poznatom pod imenom "meunarodna zajednica"; da li interese Evropske unije, Velike Britanije? Ili je tu stvar daleko prozainija, jer je Edaun sledio samo svoje line interese? Saudijski novac, kao i novac drugih zemalja islamskog sveta, godinama se slivao u Bosnu i Hercegovinu, u depove hoda, imama i BH politiara, pa, pretpostavljamo, i u Edaunove. Kuner je ovde u pravu, to jeste, mnoge stvari trebalo bi da se promene. Ali, pitanje je, kako da se to uradi? Teko da bi se ita nabolje promenilo time to bi se zatvorile "radikalne" damije i to bi se zapuila usta islamskim klericima. Inae, pored ogromne mrnje prema Srbima i Srbiji (to se moe "opravdati" njegovim poreklom), Kuner isti takav animozitet pokazuje prema muslimanskim zemljama, posebno prema Iranu. Zapravo, Kuner zagovara "preventivni" napad na Iran, u ime spasenja zapadne civilizacije. Damije i vehabije su posledica, a ne uzrok, tako da se nita ozbiljno ne moe uraditi time to e se "tretirati" posledica. Sve su to posledica dubokog jaza izmeu tzv. judeo-hrianske civilizacije, na jednoj strani, i islamske, na drugoj. Te, uslovno reeno, dve civilizacije, supstantivno se razlikuju i u kulturnom i u moralnom i socio-ekonomskom smislu, da je praktino nemogue da jedna drugoj nametnu svoje poglede na svet. Svako takvo nametanje "svetonazora" i (svoje)volje neminovno e voditi u tragediju. Nije jasno zato Kuner toliko lamentuje nad sudbinom Bosne i Hercegovine. Pogotovo kada je oigledno da su njegove "simpatije" duboko na hrvatskoj strani. On sam veli da se Hrvati nalaze u stegama sarajevske centralne (muslimanske) vlasti. Zar je Kunerova mrnja prema Srbima toliko velika, da e radije gledati nesreu svojih "sunarodnika", nego da gleda "sreu" (Veliko)Srba? Ovde vidimo da Kuner, reklo bi se sasvim neoekivano i nerezonski, naputa "islamsku poast" i svu krivicu za nevolje na Balkanu prebacuje na "hegemonistiku" Srbiju. Eto, Kuneru je Dodik "ratoboran", a nisu ratoborni Mesi, Kosorova i Bakir Izetbegovi, koji se ne libe da prete ratom Srbima u BiH! Ovde Kuner nimalo ne krije svoju mrnju, jer, bez ikakvog zazora, predsednika Republike Srpske, naziva "primitivnim laovom". Na kraju svog lanka, Kuner je sasvim napustio temu koju je, valjda, nameravao da obradi. A naslov te teme je, kako vidimo, "radikalni islam u srcu Evrope". Zar se Srbi nisu borili protiv istih tih islamskih fundamentalista u Bosni i Hercegovini? Naravno da jesu. I tu svoju borbu platili su brojnim srpskim ivotima, koji su uniteni zahvaljujui domaim i stranim mudahedinski radikalizovanim dihad ratnicima. Ali, Kuner odjednom, sasvim neoekivano, "zaboravlja" islamski fundamentalizam i "srce Evrope", da bi, ne zna se ime izazvan, svoju otricu okrenuo ka Srbima. ak lano tvrdi da Srbi ne dozvoljavaju muslimanima i Hrvatima da se vrate na teritorije pod srpskom kontrolom. Naravno, ko god danas proeta Bosnom i Hercegovinom, videe da i Hrvati i muslimani slobodno dolaze u Republiku Srpsku, a da se Srbi u zanemarljivom broju vraaju svojim domovima u Federaciji BiH. La je oigledna, ali sada kada je objavljena u Vaington Postu, desetinama hiljada italaca takva la e izgledati kao istina. Dakle, reklo bi se, Kuner je gaao "ekstremne muslimane", a njegova strela je na kraju svog puta zavrila u srpskom srcu usred Evrope.
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Planovi reditelja Miroslava Stankovia Film i knjiga o Mihailu Pupinu

Delatnost Mihaila Pupina savreno je nacionalno tivo i putokaz. To je bio motiv reditelju Miroslavu Stankoviu da priredi knjigu i snimi film o njemu. Ostalo je jo "samo" da drava, makar delimino stane iza ovog projekta..

::. Navigacija

Godinama je Miroslav Stankovi, televizijski i filmski reditelj iz Paneva snimao uzbudljive priloge i beleio ljudske sudbine u svim delovima sveta. Peo se na Himalaje, izvetavao iz ratom zahvaenog Bejruta, pratio Tita na njegovim putovanjima, obiao vie od pedeset zemalja... Radio je za TV Novi Sad, a tokom ratova na prostoru bive Jugoslavije i za vedsku televiziju. U tom periodu je snimio film o Erlandu Jozefskonu, pozoritu Dramaten, emisije o vedskoj i ekoj umetnosti i kulturi, film "Kod Hiperborejaca". Posle "Oluje" snimio je dokumentarni film potresno svedoanstvo Ljubana Jednaka, jedinog preivelog svedoka stravinog masakra koje su ustake vlasti poinile u glinskoj crkvi, u leto 1941. godine. Taj film vano je svedoanstvo o ovom tragoinom dogadjaju, tim pre to je Ljuban uskoro posle toga i umro, daleko od rodne Banije (sahranjen je u Beogradu, na Novom beanijskom groblju). elei da ostavi svedoanstvo o stradanju naeg naroda Stankovi je esto putovao, naroito u ratom zahvaena podruja. Trudio se da gledaoce u inostranstvu upozna sa karakterom i uzrocima traginih dogaaja u bivoj Jugoslaviji, to je rezultiralo mnogim prilozima i emisijama. Ali, za sve to vreme i kad je odlazio na Himalaje i kad je snimao priloge iz ratom zahvaenog Sarajeva i kad je snimio film "Kockar" po istoimenom romanu Dostojevskog i emisije o vedskoj kulturi nije ga naputala jedna misao da se odui Mihailu Pupinu, jednom od najveih naunika koje je naa zemlja imala. - Seam se da sam jo daleke 1979. godine, bavei se kao snimatelj potpuno drugim stvarima postao svestan znaaja i veliine Mihaila Pupina. On je bio veliki naunik i pronalaza, ali takoe i veliki pravoslavac i patriota, koji je svoj nauni ugled i steene veze stavio u slubu svog naroda. To je razlog zbog kojeg ga ni jedna vlast nije volela, ali to ne umanjuje njegov znaaj-istie gospodin Stankovi. Kao jedan od osnivaa Agencije za aeronautiku u SAD ( koja je pretea NASE-e ), ali i kao naunik koji je svojim delima zaduio oveanstvo Pupin je uivao ugled u svetu, naroito u SAD, iji je bio graanin i gde je proveo veliki deo ivota. Posebno su bile znaajne njegove veze sa Vudro Vilsonom, tadanjim predsednikom SAD, koje su u mnogome pomogle da posle Provg svetskog rata nove granice budu "nacrtne" na nain koji je odgovarao naim nacionalnim interesima. To je naeg Pupin je zasluio film sagovornika navelo da o Pupinu razmilja pre svega kao o rodoljubu i svetosavcu, iji bi primer mogao da poslui i sadanjim generacijama. - Ako nestane Srbija, neka nestanem i ja, rekao je jednom prilikom Pupin Amerikancima, kada su ga u, po srpsku vojsku veoma tekom trenutku pitali zbog ega je svoj zajam dao za kupovinu srpskog naoruanja. Ove rei najbolje govore o tome kakav je Pupin bio ovek. Zato smatram da je pria o Pupinu ujedno i savrena nacionalna lektira, koja pokazuje kako uspeni i uticajni ljudi svoju zemlju i narod trebaju da predstavljaju u svetu. Ona, u tom smislu moe biti putokaz i naim sportistima,. umetnicima, poslovnim ljudima, a da ne govorim o politilarima, pod uslovom da su spremni da svoja znanja i ugled upotrebe za optu stvar, istie Stankovi. Zato se poslednjih godina, na sagovornik posvetio realizaciji dva velika projekta prireivanju knjige i snimanju dokumentarnog filma o Mihailu Pupinu. Kada je o knjigi re, Stankovieva namera je da priredi Pupinovu, ilustrovanu "Autobiografiju", u kojoj bi se pored naunikovih seanja nale i ilustracije petnaestak veoma znaajnih slika, naih poznatih slikara koje je Pupin otkupljivao, a potom ustupao muzejima. Predvieno je da knjiga sadri i ilustracije znaajnih linosti iz nae, ali i amerike istorije, kao i fotografije sa susreta i prijema kojima je prisustvovao Pupin. Posebno mesto u njoj bi naao i Crnjanski, odnosno njegove misli o Pupinu, ali i apel uvenog

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

naunika strancima da posete nae kulturno-istorijske spomenike. Knjiga bi prvo bila prireena na svetskim jezicima (engleskom, ruskom, nemakom), a potom bi usledilo i srpsko izdanje. Stankovi se nada da bi Pupinovu Autobiografiju mogao objaviti do aprila), a dokumentarni film o velikom nauniku (koji e trajati oko 80 minuta i koji je veim delom ve snimljen) do kraja 2012. godine. Hoe li se, meutim to i obistiniti manje zavisi od autora, a vie od "vie slile", odnosno od onoga to nai zvaninici zovu "objektivne okolnosti". Naime, Stankovi je "zakucao" na mnoge adrese, obraao se lokalnim, pokrajinskim i republikim vlastima, pisao medijima, objanjavao koliki je znaaj tog projekta, ali svuda su mu (ako bi ga, uopte i udostojili odgovora) rekli da para za to jednostavno nema. - Nadao sam se da e bar grad Panevo ili Ministarstvo za kulturu Republike Srbije pomoi, ali ni to se nije dogodilo. Znam da je ekonomska situacija u naoj zemlji teka, ali nisam spreman da prihvatim njihova objanjenja, tim pre to zaista nije re o nekim velikim sredstvima. Smatram da knjiga i film o Pupinu mogu predstavljati dobru nacionalnu lektiru, odnosno putokaz mladima kako da svoju zemlju promoviu u svetu i objanjenje strancima kakve sve vrednosti i potencijale naa zemlja prua. Zato smatram da bi drava trebala da posveti veu panju ovakvim i slinim projektima, ma sa koje strane dolazili - kae Stankovi. Sve to naeg sagovornika nije pokolebalo da nastavi rad na filmu i knjizi, a nada se da bi, posle dokumentarnog mogao da usledi i igrani film o Pupinu. Poto ve drava, izgleda nema dovoljno sluha za ove projekte on se nada da e se nai pojedinci, bilo u zemlji ili u inostranstvu, koji e mu pomoi da zavri ono to je naumio. S tim u vezi apeluje na sve, koji su spremni da pomognu da mu se obrate. Jer, Pupin i ostali, nai velikani to svakako zasluuju. Jovan Gaji
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Presek nedelje Sa Ovara i Kablara

U Srbiji nita ne moe da bude normalno pa ak ni najobiniji izlet na planinu. Planinari, oni koji bi trebalo da znaju staze i bogaze kojima godinama hode, u opasnost dovode ivote stotinu dece. I to oni iskusni, a zamislite ta bi bilo da je neko neiskusan krenuo kozjim stazicama da vodi grupu od 96-oro dece po Ovaru.

::. Navigacija

A, sa Ovara i Kablara nije progovorila obanica, ve promrzla deca koja su vie od pet sati provela u mrklom mraku, zarobljena u useku izmeu dve stene, na 200 metara iznad magistrale aak-Uice. Kako su sve novine, a meu njima i Press, prenele spasioci su vie od tri sata izvlaili zalutale.
Dramatina no na planini Ovar - planinari, meu kojima i 96 osnovaca iz Lazarevca, jedva izvukli ive glave

Stotinu uenika cele noi vadili iz kanjona Kao na filmu: Promrzla, izgladnela i preplaena deca provela vie od pet sati po mrklom mraku, zarobljena u useku izmeu dve stene, na 200 metara iznad magistrale aak-Uice. Zalutali obilazei planinu iako ih je predvodio iskusni vodi. Vie od sto planinara, meu kojima je bilo 96 osnovaca iz lazarevke O "Duan Karaklaji", spasioci su tri i po sata, po mrklom mraku, izvlaili iz kanjona u vrletima planine Ovar kod aka, gde su zalutali. Samo pukom sreom i zahvaljujui vetini spasilakih ekipa niko nije tee povreen. Promrzla, izgladnela i preplaena deca provela su preksino vie od pet sati u jednom useku izmeu dve stene. Tu su se nali grekom vodia i nisu mogli ni napred, ka putu aak-Uice, ni nazad stazama kojima su doli. Drama je okonana kada se i poslednji osnovac, uz pomo vie od 20 spasilaca koji su koristili speleoloko ue i merdevine, obreo na sigurnom. aci su kasno uvee ispraeni u autobuse i vratila su se u Lazarevac.
Obilazili manastire

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Uenici, koji imaju od 11 do 13 godina, lanovi su kolske planinarske sekcije. Zajedno sa desetak nastavnika doputovali su u subotu u aak, gde je Planinarsko drutvo "Kablar" angaovalo Miluna ojbaia, planinara iz tog grada, da ih vodi u obilazak planine. Oko 10.30 asova krenuli su ka Ovaru. Obili su dva manastira i oko 14 asova krenuli nazad do svojih autobusa. Kada su gotovo stigli, vodi je iz nepoznatih razloga odluio da krene kolskim putem kroz umu. Goran Nikoli, glavni uvar u Ovarsko-kablarskoj klisuri, kae da je ojbai, uprkos dugogodinjem iskustvu u planinarenju, poveo grupu nemarkiranim i veoma opasnim putem, umesto obeleenom stazom, kojom se lagano i bezbedno stie do Ovar Banje. - Grupa je stigla iznad manastira Preobraenje u useku siparu, na oko 200 metara iznad magistralnog puta. Bilo je iza 17 asova, kada je poeo da pada prvi mrak. Mesto je veoma opasno jer je teren klizav i strm zbog kamenja i poroznih stena. Nali su se na lokaciji odakle nije bilo izlaza i tu ostali zarobljeni. Mene je oko 18 asova zvao metanin koji ima kuu na suprotnoj strani te stene i rekao mi da uje viku dece. Odmah je pretpostavio da je neko zalutao u umi. Ubrzo me je pozvao i metanin Slavko Maleti i obavestio me da se radi o deci iz Lazarevca. Nisu samo deca bila u ponoru. U ponoru je, ali politikom, trenutno i potpredsednik SPO-a Sran Srekovi. Ukoliko ne skrati jezik, mogao bi biti izbaen iz stranke, za sada je dobio packu pred iskljuenje. A kako Tanjug kae:
Srekovi dobio upozorenje pred iskljuenje iz SPO

Predsednitvo Srpskog pokreta obnove upozorilo je veeras potpredsednika Srana Srekovia da sprovodi politiku stranke, jer e u suprotnom protiv njega biti pokrenut disciplinski postupak koji povlai iskljuenje. Reagujui na odluku Predsednitva, Srekovi je rekao da o njegovoj odgovornosti moe da raspravlja jedino Glavni odbor SPO na predlog predsednika

stranke i uz podrku dvotreinske veine. Potpredsednik SPO ika Gojkovi izjavio je Tanjugu da je za tu odluku glasalo 18 lanova Predsednitva, dok su dva bila protiv. "Srekovi je dobio poslednje upozorenje da zastupa politiku SPO, 18 lanova Predsednitva je glasalo za tu odluku, dok je dvoje bilo protiv, od kojih je jedan bio Sran Srekovi", rekao je Gojkovi i dodao da je protiv te odluke bila i funkcionerka stranke Sanja ekovi. Gojkovi je naveo da je pisanje pojedinih medija o situaciji u stranci u proteklim danima donelo dodatnu zabunu u lanstvu SPO. "Odgovorno tvrdim da nijedan stranaki funkcioner, kao ni odbor nije istupio iz stranke, niti je nezadovoljan stranakom politikom kada je u pitanju odnos prema Kosovu i Metohiji i odnos prema EU", rekao je Gojkovi.

Danica vs Srekovi

Ostaje nejasno jedno: da li je Srekovi dobio opomenu zato to je zastupao pogrenu politiku ili zato to je navodno pretio prvoj dami stranke Danici Drakovi. Dok se to ne utvrdi gledaemo novu seriju na naim prostorima "NO u lea DOKTORU ARONU". I dok decu skupljamo po planinskim vrletima, sa ivice ponora vraamo posrnule politiare, dotle u Vranju sakupljaju Avganistance i Pakistance. Vranje Press prenosi da je njih 33 je pronaeno u kombiju jednog Bujanovanina.
Osujeeno krijumarenje 33 Avganistanca i Pakistanca

Prilikom vanredne kontrole na delu autoputa izmeu Vranja i Nia, u Grdelikoj klisuri, carinici su u kombiju beogradskih registracija otkrili 33 lica bez dokumentacije, a pretposavlja se da su dravljani Avganistana i Pakistana, saoptila je danas Uprava carine Ministarstva finansija Srbije,a prenosi Vranje Press. Posle zaustavljanja voza je rekao da iz Bujanovca prevozi graevinsku skelu za Beograd, ne elei da otvara tovarni deo kombija.Carinici su insistirali da to uradi i on je na kraju priznao da prevozi ilegalce. Iz bezbednosnih razloga kombi je otvoren tek u prostoru carinarnice Ni, uz asistenciju policije i u njemu su pronaena 33 lica bez bilo kakve dokumentacije kod sebe. Kako prenosi Vranje Press daljom policijskom istragom e biti utvreno ko su i kuda su se uputili, a voza je predat u dalju nadlenost istranih organa. U Vranju zaustavljaju imigrante u Zrenjaninu rast nezaposlenosti. Od severa do juga svako svoju politiku vodi. Svakome je svoja briga najvea. List ZRENJANIN prenosi da je u najavi 1000 novih radnih mesta. Moda zaposle i neke od onih nesrenika iz bujanovakog kombija.
U najavi 1000 novih radnih mesta

PREMA podacima koje je nedavno objavio Momilo Nikoli iz Regionalne privredne komore, u Zrenjaninu je, izgleda, zaustavljen rast nezaposlenosti problem sa kojim se otro suoavamo od poetka privatizacije, a eskalirao je sa irenjem svetske ekonomske krize. Iz analize Momila Nikolia u kojoj su korieni podaci Nacionalne slube zapoljavanja (NSZ) iz avgusta, vidi se da se na podruju Grada Zrenjanina broj nezaposlenih smanjio za 2,5 odsto u odnosu na pre godinu dana. U septembar smo, naime, uli sa 303 osobe manje na inae dugom spisku nezaposlenih. A najnoviji podatak glasi da je u oktobru sa evidencije Nacionalne slube zapoljavanja u Zrenjaninu zaposleno 280 ljudi. Pokazatelji iz analize Momila Nikolia ipak nisu tako optimistini, jer se smanjenje nezaposlenosti belei samo u Zrenjaninu, dok se, ukupno uzevi, nezaposlenost u regionu srednjeg Banata i dalje poveava, i u odnosu na kraj avgusta 2010. godine broj nezaposlenih u Srednjobanatskom okrugu vei je za 746 lica 3,77 odsto. S druge strane, industrijska proizvodnja u Srednjobanatskom okrugu porasla je u prvih devet meseci za 12,9 odsto u odnosu na isti period 2010. godine, uz ostvareni izvozni suficit od 44,4 miliona evra, saopteno je ove nedelje iz Regionalne privredne komore u Zrenjaninu. Istiui da je rast industrijske proizvodnje u regionu srednjeg Banata znatno vei u odnosu na rast proizvodnje na podruju Autonomne Pokrajine Vojvodine, kao i na podruju Republike Srbije, potpredsednik komore Momilo Nikoli optimistiki predvia da e se uzlazna tendencija u srednjobanatskoj privredi nastaviti do kraja ove godine. Da li to zaista nagovetava i da je "prelomljeno", te da e novi industrijski kapaciteti najzad doneti i postepeno ali trajno smanjenje armije nezposlenih Zrenjaninaca? U Republici Srpskoj je obrnuti red vonje. Tamo se zaustavlja rast zaposlenih i poveava rast nezaposlenih. Ne moe svima da upadne kaika u med, to potvruje i Banjalukalive portal

Nezaposlenost najvei problem Srpske

U septembru broj nezaposlenih osoba u Republici Srpskoj iznosio je 150.669 i Vlada RS u pripremljenoj ekonomskoj politici za 2012. priznaje da je to jedan od najveih problema tog entiteta. "Problem nezaposlenosti u RS-u, kao i u ostalim zemljama u svijetu, zadrao se kao najvei negativni efekt ekonomske krize", stoji u tom dokumentu upuenom na usvajanje parlamentu na sjednici 23.novembra. U Vladinom dokumentu se tvrdi da je stopa zaposlenosti s 37,3 posto u 2008. godini smanjena na 36,1 posto u 2011. "Uticaj krize u 2009. doveo je do naglog rasta broja nezaposlenih i efekti krize na tritu rada se jo osjeaju, tako da u septembru 2011. broj nezaposlenih iznosi 150.669", navodi se u ekonomskoj politici za 2012. Istovremeno, RS se u tom periodu, zbog znaajnog pada izvornih prihoda u 2009. dodatno zaduila, to je imalo za posljedicu poveanje uea javnog duga u BDP-u, koji je sa 40,4 posto u 2008. povean na ak 50,3 posto u 2011. Vlada RS-a tvrdi da je u ovoj godini nizom mjera i aktivnosti "nastojala" da utie na jedan od najveih ekonomskih i socijalnih problema RS-a stopu nezaposlenosti i neaktivnosti radnosposobnog stanovnitva. to bi rekao Bora orevi "Na Istoku stare prie, na Zapadu nita novo" Zorica Dragojevi
16.11.2011. Nezaposlenost je boljka regiona

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Tajni dogovor oko Kosova Ketrin Eton: Tadi zna ta mora da uradi!
Dobija se utisak da se dogaaji na srpskoj politikoj sceni znatno ubrzavaju. Oi politike Srbije irom su otvorene i uprte ka 9. decembru, kao danu u kome bi, navodno, trebalo da se rei sudbina Srbije. Stvari se dovode do usijanja i to na pitanju koje ne bi trebalo da izaziva nikakvu posebnu nervozu, jer je ve sada svima jasno da Srbija ove godine sigurno nee dobiti datum za otpoinjanje pregovora.

::. Navigacija

A samo dobijanje statusa kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji ne mora da ima nikakvog znaaja za neki ozbiljniji pomak na putu ka integraciji Srbije u drutvo "evroatlantskih naroda".
ivot u iekivanju

Turska je, na ovakav ili onakav nain, kandidat za ulazak u Evropsku uniju poslednjih nekoliko decenija. ak su 2005. godine krenuli i pregovori Turske za prikljuenje Evropskoj uniji (u isto vreme kada i Hrvatska), ali, teko se moe pretpostaviti da e Turska u skorije doba uspeti da postane lanica "Sjedinjene Evrope". Zapravo, ini se, da niko u EU ne uzima za ozbiljno takvu Tursku "elju" i da e proi jo mnogo decenija pre nego to se takva politika ujdurma bude okonala. Slina situacija je i sa Makedonijom, koja je dobila status kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji jo u decembru 2004. godine; dakle, kandidat je punih sedam godina, ali jo uvek joj nije odreen datum za otpoinjanje pregovora. Po miljenju zvaninika Evropske unije, Makedonija ima nereen problem sa Grkom (u pitanju je ime te drave), kao i odreene etnike nesuglasice unutar zemlje, te zbog toga jo nije ispunila uslove za dobijenja datuma za poetak pregovora. Kada je Srbija u pitanju, jasno je (to su brojni evropski politiari vie puta otvoreno naglaavali) da je najvea prepreka njenom putu ka "evroatlantskim integracijama" nereeno pitanje Kosova i Metohije. I, kao i u sluaju pomenute Makedonije, postaje oigledno da Srbija nee moi dobiti datum za otpoinjanje pregovora sa Evropskom unijom pre nego to uspostavi "dobrosusedske odnose" sa svojim "komilukom", a u takvom "komiluku", kau Evroatlantiani, Srbomrzac u Srbiji nalazi se i "nezavisna drava" Kosovo. Pomenuto "dobrosusedstvo" je eufemizam, koji, kako vidimo, podrazumeva i priznavanje dela vlastite teritorije za stranu dravu.
Vrela pamet u hladnoj glavi

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

E sad, ukoliko bi se vlada i predsednik Republike Srbije drali svoje proklamovane politike i dosadanjih deklaracija o Kosmetu, potvrenim u Narodnoj skuptini, svaka pria o dobijanju datuma za pregovore sa Evropskom unijom bila bi bespredmetna. Otuda, ostaje samo jedan nain da Srbija probije "led" i ue u pregovaraki proces sa "evroatlantidskom" administracijom; a to je, da uini ono to od nje trae oni, koji su je, koliko jue, svojom ratnom mainerijom razorili i decenijama unazadili, kako u ekonomskom tako i u socio-politikom smislu. Jedan deo srpskih politiara, na elu s predsednikom drave, koji sebe smatraju pragmatinim i koji, navodno, prilaze reavanju politikih problema hladne glave i bez emocija, izgleda nisu daleko od trenutka kada e nainiti i taj odsudni korak u kome e prihvatiti "realnost" i kazati narodu da se "izgubljeno" vie nikako ne moe ni braniti ni vratiti. U nedelju, u emisiji Stav Srbije, na Prvoj srpskoj televiziji, predsednik Boris Tadi je naglasio kako je spreman da donese odreene odluke i po cenu da sledee izbore izgubi. Uz to, naglasio je kako i nije posebno nuno da se donosi nova deklaracija o Kosovu i Metohiji, poto takvih deklaracija imamo od ranije. To to su se uslovi sada uveliko izmenili i to su u pitanju odluke od ivotnog znaaja za budunost Srbije, izgleda, nita ne znai. Ignorisanje parlamenta u ovakvim sluajevima moglo bi biti ravno veleizdaji, jer je jasno da ni Vlada Srbije ni predsednik, nipoto ne bi smeli doneti bilo kakvu odluku po pitanju june srpske pokrajine, a da se o tome ne dobiju saglasnost Skuptine Srbije. Zapravo, osim naroda, jedino je Skuptina ovlaena da donosi sudbinske odluke, kakva je ova pomenuta, o statusu Kosmeta
Iza lea naroda

Zapadna alijansa se sigurno umorila od pokuaja da svoje kosovsko "novoroene" postave na noge. Postalo im je jasno da im to nikako nee poi za rukom, ukoliko tu ne obezbede srpsku "podrku". Zapravo, Kosovo moe da "prohoda" jedino u sluaju da ga se Srbija odrekne i izbaci iz svog krila. A tako neto, barem za sada, teko je zamisliti u jednom redovnom i legalnom procesu. Odluka o priznavanju Kosova moe da stigne samo preko predsednika Tadia. Naravno, takva odluka ne bi imala nikakvu legitimnost, ali, znajui kako se ponaa zapadni svet, takav gest srpskog predsednika iskoristio bi se kao punovaan i zakonit akt. Sudei po tome, ukoliko bi se Boris Tadi odluio na takav in, teta koja bi Srbiji time bila nanesena, kasnije se gotovo nikako ne bi mogla popraviti. A da u ovakvim crnim prognozama moe biti mnogo istine, moglo bi se zakljuiti po izjavi Ketrin Eton, predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, koja je u ponedeljak u Briselu poruila da predsednik Tadi zna "da ima stvari koje moramo zajedno da uradimo". Tome je dodala kako se nada "da e se iduih dana ili nedelja videti da se taj dogovor sprovodi". Etonova nije rekla o kakvom "dogovoru" je re, niti smo to uli iz usta predsednika Tadia. Ali, ukoliko takav dogovor postoji, znajui aspiracije Zapada i njihove ciljeve i ambicije u vezi Kosmeta, jasno je da on nikako ne moe biti pozitivan za Srbiju i graane Srbije.
Prvoklasni graani drugog reda

"Nije lako imati rukovodeu uloga, jer liderska mo u ovakvim okolnostima znai da on (predsednik Tadi), na elnom mestu na kojem je, mora u dugoronom interesu svog naroda, a to je, uverena sam, i interes Evropske unije, uvideti da je sposoban da to uini", rekla je Etonova. Da bi apsurd ili farsa bila jo vea, Ketrin je konstatovala kako veruje da e predsednik Tadi "na prvo mesto staviti interes naroda!" A u najveem "interesu naroda" (valjda misli na narod Srbije), po predstavnici za bezbednost Evropske unije, svakako je ulazak Srbije (jednog lepog dana) u drugi ealon evro-unionskih zemalja, onako kako je to nedavno najavio francuski predsednik Sarkozi. Valjda, Srbija e se prvorazredno oseati u drutvu drugorazrednih zemalja. Odavno smo svedoci toga da evropski zvaninici imaju obiaj da laskaju predsedniku Tadiu i da ga nazivaju nekakvim balkanskim "liderom", ija je uloga u ovom delu Evrope veoma znaajna. Oni to ine jer su primetili samoivost, narcisoidnost i veliku ambiciju Borisa Tadia, koji odnekud sanja da zameni pokojnog predsednika Broza, ovog puta ne na elu Jugoslavije, ve kao voa "regiona Zapadnog Balkana" (Zapadnobalkanija). To je i razlog zbog kojeg predsednik Srbije ee pominje interese "regiona" nego interese Srbije. Nije iskljueno ni da su mu to decidirano rekli, odnosno obeali.
Od Maksimira do Baarije

Tadi, pak, sa svoje strane, vrsto veruje u svoju karizmu, vredno radi na svom imidu i vredno usavrava engleski jezik, iji je izgovor za poslednjih godinu dana viestruko poboljao. On vie i ne krije da se budi uz hrvatske pevae, a "hrvatski" govor mu se sve vie zavlai navrh jezika. On koristi izraze kao to su "dapae" (u dnevniku na hrvatskoj televiziji), "obljetnica" (u nedavnom govoru na godinjici Bezbednosno-informativne agencije) i slino. Iz toga bi se moglo zakljuiti da Boris eli da se dodvori hrvatskim politiarima i hrvatskoj javnosti. Slino je i sa tzv. bonjakim politiarima i umetnicima. Podsetimo se da je, ovog leta, upravo predsednik Srbije uticao na sarajevskog pevaa Dina Merlina da promeni svoj neprijateljski stav prema Srbiji i Srbima, to je rezultovalo zakazivanjem njegovih koncerata u beogradskoj "Areni Naravno, u nekim drugim okolnostima, sigurno, ovakvi "kosmopolitski" gestovi Borisa Tadia mogli bi da budu za pohvalu. Meutim, kada se zna da u Hrvatskoj politika elita tretira Srbe kao nepoeljne i danas, 15-16 godina nakon rata, te da hrvatski mediji jo uvek "bljuju" neshvatljivu mrnja prema Srbima, tada je svaka pria o "regionalnoj saradnji" i "regionalnom pomirenju" kontraproduktivna. Tadi je, reklo bi se, pod velikim uticajem hrvatskog predsednika Josipovia, sa kojim se, izgleda (ba kao i sa pevaem Rundekom), svakodnevno uje i ispria(va), bez obzira na injenicu da je Josipovi jedan od kljunih autora tube hrvatske protiv Srbije, upuene Meunarodnom sudu pravde u Hagu. Nita bolja situacija nije ni u federaciji BiH, u kojoj vodei politiari, formata Bakira Izetbegovia ili Harisa Silajdia neskriveno prete Republici Srpskoj i srpskom narodu u Bosni, prizivajui novi rat. Lepo bi bilo biti "graanin sveta" (kakvim Tadi sebe moda zamilja) ili "stanovnik globalnog sela", pa makar samo u "regionu Zapadnobalkanije", samo kada bi ovek mogao da ima istomiljenike i na drugoj strani. Jedna Severina sa kojom se srpski predsednik svakog jutra "budi" nekako bi i mogla da se podnese, ali jedno tuce antisrpski naroguenih "pjevaa", s kojima Boris Tadi ispija jutarnje kafe, zlokoban je znak za budunost Srbije i uopte Srba na balkanskim prostorima.
Kompleks "uravnilovke"

U pomenutoj emisiji, na Prvoj srpskoj televiziji, moda brzopleto i bez dovoljno razmiljanja, nakon to je jedan od uesnika razgovora (V. Todori), konstatovao da "ljudi moraju da shvate da nisu svi Albanci na Kosovu narko dileri ni trgovci (ljudskim) organima", predsednik Tadi je dodao: "Kao ni svi Srbi na severu!"

Naravno, mogue je da je to predsednik Srbije rekao po nekakvoj inerciji, mada, i u takvom sluaju, ovek bi se morao ispraviti kada shvati ta je rekao. Naalost, Boris Tadi se nije "trgnuo" na takvu stranu optubu spram vlastitog naroda, niti je, izgleda, iko od sagovornika u studiju primetio ta je on kazao. Jednostavno, poreenje Srba sa narko-dilerima i trgovcima ljudskim organima ne samo da je bilo krajnje neukusno (nepristojno), nego je to pokazalo i jednu krajnju bezoseajnost prema nepojmljivoj ljudskoj patnji naroda koji danas ivi u najveem getu usred "civilizovane" Evrope. to je jo gore, taj narod na iji raun predsednik Srbije pokuava da dobije poene kod ostalih "Zapadnobalkanaca", kao i kod lidera Evropske (kom)unije. Pomenuta reakcija predsednika Tadia veoma je indikativna, jer nas podsea na doba "bratstva i jedinstva" i komunistike uravnilovke. Ako su na jednoj strani postojali ustae i balisti, na drugoj su morali biti etnici. Takav balkanounionski kd kao da je neizbrisivo utisnut u mentalni sklop ovog "perspektivnog balkanskog lidera". ovek kao da je ovog asa izronio iz kumrovakog politikog injela Josipa Broza Tita. Pojava Borisa Tadia, koliko je s jedne strane komina, toliko je s druge privlana masama naroda u Srbiji, koji jo uvek ivi u onom davno prolom dobu u kome smo svi zajedno bili "sreni i bratstvojedinstvujuije zadovoljni". Takve Boris Tadi asocira na taj izgubljeni "jugo-raj".
Uaneni "regionalci"

Na srpskoj politikoj sceni, uz predsednika Tadia, nalazi se veliki broj onih kojima je junoslovenska ideja i kompartijska ideologija i danas u krvi. Zapravo radi se o jednom velikom krugu ljudi, koji se meusobno podravaju i koje je nemogue ukloniti s lea srpskog naroda. Ako neko misli da je tu samo re o ljudima iz Socijalistike partije, takav se grdno vara. Ovde se radi o itavom komuno-plemenu, gde deca nastavljaju ono to su njihovi roditelji zapoeli pre vie decenija. Kada je krajem jula odravana sednica Narodne skuptine, povodom donoenja poslednje deklaracije o Kosovu i Metohiji, imali smo priliku da vidimo kako predsednik drave Srbije sedi tik pored Nenada anka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Teko je zamisliti neku zemlju u svetu, gde bi prvi ovek drave, koji simbolie jedinstvo jedne velike drutveno-politike zajednice, sedeo u drutvu nekog prokazanog separatiste, koji ima za cilj da takvo jedinstvo zemlje narui, tako to e otcepiti deo teritorije te iste drave. To se ne moe videti nigde, osim u Srbiji. Na kraju, ostaje da pokuamo da odgovorimo na pitanje, da li je mogue da e predsednik Srbije, Boris Tadi povui nekakav potez koji e ii na tetu srpske drave i naroda? Sudei po onome to govori Etonova, Tadi je ve pristao na neto to je od njega Evropska unija traila. Ubrzo emo videti ta bi to moglo da bude. Ako znamo da se u ponedeljak takoe oglasio i nemaki ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, tada itava stvar oko onoga to se predsednik Tadi s njima "dogovorio" postaje jo "tajanstvenija". A Gvido je rekao: "Za nas se teritorijalni integritet Kosova ne dovodi u pitanje. Mi smatramo da nastavak primanja novih lanica u EU zavisi od toga ta emo mi dobiti od onih koji ele da uu u EU i oekujemo saradnju." Da li e "saradnje" biti doznaemo u periodu pre "dana odluke" (ako se cela stvar ne odloi), do 9. decembra, do kojeg je ostalo manje od mesec dana. Zapravo, ako postoji nekakav "tajni dogovor" izmeu Tadia i Etonove (to ne bi bio prvi put; setimo se zajednike rezolucije Evropske unije i Srbije o Kosovu, koju je Boris Tadi, takoe tajno, dogovorio s Katrin Eton u septembru prole godine), gotovo je sigurno da e ga predsednik Srbije ispotovati, a da e Srbija jo jednom biti na gubitku, moda najveem do danas. Petar Petrovi
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Tekst Predraga Sarape za blog novina vranjskih Ima li re znaaj?

Moe li se sve relativizovati? Zbog ega treba verovati u makar neto?

::. Navigacija

Ne tako davno sluao sam politiare koji su medije smatrali za poslunike, odnosno nae i njihove, dok je danas ipak dolo do promena u smeru da su svi koji nisu njihovi postali gotovo neprijatelji.

esto sam imao priliku da mi kojekakvi politiari objanjavaju da novinari nemaju ta da misle i ne daj boe da na neto daju komentar. Boe moj, pa mi treba da budemo tehnika lica kojima je ureena lobotomija i da prenosimo njihove bljuvotine i lai bez ikakve misli ili komentara. To je kao da Vam neko kae da niste ivo bie, ve neka lutka. Koliko znam komentatori su u slobodnom svetu kao generali u vojsci, ali u Srbiji su nepotrebni. Tu je vidljivo koliko se nae "elite" boje misleih ljudi. Lake im je da se meusobno domunavaju. Mislim da im je po njih ideja savrena i da je to u velikoj meri i uspelo poto veina novinara, mojih kolega, predstavlja stvari tako da je ovaj posao raditi postala gotovo neviena sramota i bruka i da profesija nikada nije bila potcenjenija i manje vana. Zato je to tako i lako je i nije lako odgovoriti, ali injenice govore da novinarske udvorice mnoenjem prerastaju sve normalno i da ih politiari neguju sa velikim zadovoljstvom. Svako ko je mislio da e poteno i kritiki moi da radi svoj posao ostao je u zabludi. Seam se jedne veoma bitne prie koju mi je ispriao jedan politiar koji spada u krug onih koje su devedesetih jurili da ubiju nekoliko puta i to mi nekako odslikava i mnogo toga danas. Prilikom posete Valjevu Tito je traio da vidi druga Lazu koji ga je izveo iz Beograda sa lanom etnikom propusnicom te davne 1941 godine, ali od Laze ni traga. ovek posle toga nije bio ni etnik, ni partizan i jedva su ga pronali kako peca ribu. Obukoe ga u odelo i dovedoe do Tita i posadie ga pored njega. Na odlasku Tito mu dade vizitku i ree ako bilo ta treba javi se i kai. Nekoliko dana kasnije Laza prolazei svojom ulicom primeti neke nove bandere i upita ta je to? Rekoe mu pa bandere za tvoj telefon. Pa kako za moj? Pa Tito ti je rekao da mu se javi i dao ti vizitku, a ti nema telefon. Moramo odmah da ti ga uvedemo. Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala! To dovoljno govori o nama ne tako davnih dana, ali isto tako i o nama danas, gde se kojekakvi partijski spletkaroi i poluobrazovani likovi epure u nekim odelcima i glume partijske elite koje nemaju vizije ak ni kao oni koji su nesrenom Lazi uvodilil telefon. Danas bi Laza iz prie proao verovatno mnogo gore. Dananje male ulizice iz partijskih kuloara bi gledale da ga eliminiu iz ivota i da ga ignoriu upravo zbog toga to je pomogao nekom njihovom lideru kada je bilo teko. Ipak smo u karakteroloko-politikom smislu nazadovali i spali na nivo beznaajne frazeologije i nerazumljive demagogije onih koji ne razumeju pola termina koje izgovore. Vreme je da prestanemo da sluamo floskule malih aparatika, ve da traimo rezultate. Zbog toga je svaka ideja koja nije iskljuivo partijska dobra i ona koja podrava put Srbije ka Evropi i ona koja trai pristojno drutvo. Kada je nestao Ivan Stamboli potpisao sam dve peticije koje su bile upuene tadanjem dravnom vrhu koji je bez sumnje terorisao sve to drugaije misli i svi smo bili izdajnici. To je njima bio i spisak za odstrel i sreom to se nije desilo. To tada nije potpisao gotovo niko od onih koji danas vre vlast, kao ni sve ostalo to se odnosilo na Miloeviev terorizam. Zbog toga mnogima i nedostaje svest o tome da prazne rei nisu dovoljne. Predrag Sarapa
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Tri dame uvaju od zaborava stare zanate Rukotvorine zlt vredne

Milic Mii iz Velikog Grdit vie od etiri decenije druguje s iem, pletenjem, zltovezom, tknjem i pustovnjem vune. Znt je nulil od mjke, u ouvnju trdicije pridruil joj se i ki Ivn svojim umeem z grnrskim vitlom.

::. Navigacija

Odrsl je Milic Mii uz miris iste vunice i mjstoriju njene mjke Drgice koj je ko mionir brtl iglm dok je plel. I pre nego to je sel u kolsku klupu umel je, ov dns pedesetogodinj dm iz Velikog Grdit, d veto brt pletivom. Kriom je ''krl'' znt, odmervl upletene bodove svoje mjke, iskusne pletilje. Dok su njene drugrice rzmenjivle lutke, on im je uveliko plel vunene hljine. S nepunih trinest godin iml je n desetine heklnih ustikli. Td se odvil d i ie svld. eleo je otc Drgoljub d ngrdi svoju mezimicu, p se i z kurs rspito, li je zbog mnjk godin nisu primili. Umesto kurs, dobil je vredn devojic prvu minu z ie.
Desetine ''Kout''

Tko je i stre znte zvolel. Snjl je td Milic d e i neku umetniku kolu d upie, d Veliko Grdite npusti i kolovnje u nekom veem grdu zvri. Ali, ko i svko dete iz rdnike porodice izbor nije iml mnogo. Upisl je ekonomsku kolu i zntim okrenul le. S diplomom ekonomskog tehnir brzo se zposlil u Komunlnom preduzeu ''Stndrd''. Osm godin drugovl je s knjigovostvom. I z svoju duu umel koji bod d isplete. Meutim, kko ivot ume d reir, osmdesetih godin u Veliko Grdite stigl je kon konfekcij ''Mod''. Bez mnogo dileme npustil je poso knjigovoe i zposlil se u firmi ne kretorke Mirjne Mri. Zposlil se td i prvi put u ivotu njen mjk Drgic.

Ivana za grnarskim vitlom

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Imle su ove dve dme pune ruke posl. Z petnest zltnih godin, n stotine model i em z dempere prolo je kroz Miliine ruke. N stotine kotur vunice prolo je i kroz ruke njene mjke. D nije pogreil potvrdilo je i desetine ''Zltnih kout'' dobijenih n mnogobrojnim sjmovim mode. Tko je bilo sve do 2004. godine, kd je konfekcij poel polko d propd.
Knjigovo z rzbojem

Uporn je Milic bil. Sm je runo trikotu rdil. Ni sm ne zn koliko je lov, hljin, mntil kroz njene ruke prolo. B u to vreme, ''Etnomre'', orgnizcij en koje se bve izrdom trdicionlnih rukotvorin, stigl je i u grd n Dunvu. Odmh se Milic obuci pridruil. Godine 2006. u etrdeset i petoj godini prvi put z rzboj je sel i tklj postl. Ubrzo je zhvljujui ''Etnomrei'' otvoril rdionicu. Iste godine ki Ivn joj se pridruil. U Beogrdu je vredn studentkinj geogrfije svldl grnriju, ond znt dobro ispekl u selu eljevoj bri pored Grdit.
Pune pregrade rukotvorina

Od td, od zborv Milic pokuv d spsi pustovnje vune, vez, zltovez, tknje, pletenje i ivenje koje je z etiri

decenije svldl. D je trud vredeo potvrdil je i prologodinj ngrd n izlobi '' 100 en, 100 minijtur''. Porodinu trdiciju dome rdinosti nijedn dm nije izneveril. I ml ki Tmr, spolvent veterine im zltne ruke. Priznju d im je zdtk tek, d ne kulturno nslee suvju, li volje i dlje imju. Uz veliku ljubv i portvovnje borie se d stre znte ponovo u nrod vrte. Duan N. Radin
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

U Srbiji varaju trudnice i ne isplauju im doprinose Stara firma - nova firma

U oktobru je zavren popis u Srbiji. Nita tu ne bi bilo udno da nismo saznali koliko nas je manje. A cifra je prilina, itav jedan grad je nestao. Dok je Zemlja prenaseljena u Srbiji vlada "bela kuga".Kako i ne bi vladala, ta inimo da to promenimo, u kakvim uslovima nae ene odravaju trudnou i raaju?

::. Navigacija

Neki bi rekli "ni naim starima nije bilo bolje". Moda i nije, ali mi nismo nai stari, ivimo u 21. veku. Umesto raanjem mi se bavimo prevarama. I to gde? Kakvim? Varamo trudnice i porodilje. Sramota. U redakciju "Korena" javila se svekrva jedne od neretkih ena u Srbiji koje su, umesto da svom novoroenetu priute bezbrine prve dane, pravdu morale da potrae na sudu i tu saznaju da je u ovoj naoj "banana" dravi sve mogue. Mogue je i to da vlasnik firme u toku sudskog procesa istu zatvori, a otvori drugu. Ali...krenimo redom. Kada je ostala u drugom stanju Katarina Dimitrijevi je radila u firmi "Gulas", vlasnika Dragie Gulevskog. Otila je na bolovanje, mislei da e, kao i svaka trudnica, a kasnije i porodilja dobiti nadoknadu od svoje firme.Meutim, vlasnik firme je pozive za razgovor izbegavao, nije se javljao na telefonske pozive, a svekrvi Katarine Dimitrijevi je, kada ga je konano dobila na telefon, rekao da e joj se javiti za tri minuta. Ta tri minuta traju do danas... Katarina Dimitrijevi je nekako ipak uspela da doe do Dragie Gulevskog i dobila odgovor da je novac koji je trebalo da bude uplaen za trudnice "grekom" otiao na tui raun. Greke, naravno, nije bilo. Dragia Gulevski je podigao novac koji je bio namenjen trudnicama u iznosu od 865.996,23 dinara, a koji je uplaen na raun njegove firme 22.07.2008. godine. Na isti raun je mesec dana kasnije 22.08.2008. godine uplaeno jo 245.257,46 dinara. Od svega toga po reima gospoe Ljiljane, svekrve Katarine Dimitrijevi, do nje dospelo 15.000 dinara. Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!
Problem privatnica

- Na inicijativu gradonaelnika Beograda pre nekoliko meseci poeli smo da reavamo problem preduzetnica porodilja koje su po dva osnova plaale doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zajedno sa Ministarstvom finansija uspeli smo da doemo do reenja, tako da emo do kraja godine izvriti izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim e se omoguiti da preduzetnice porodilje ne plaaju doprinose po dva osnova - rekao je Rasim Ljaji. On je objasnio da e onim preduzetnicama koje su po starom zakonskom osnovu dobile reenje da izmire obaveze biti oproten dug, odnosno da e biti refundirana sredstva onima koje su obaveze ve izmirile.

- Moja snaha je dobila 15 hiljada dinara i to pet u novcu i deset u robi. Mislili smo da e ipak biti ovek i isplatiti novac koji je podigao. Tu se ipak radi o deci i ne znam kako neko moe tako da postupi. Mojoj snahi duguje 146.160,000 hiljada dinara. Zamislite kako je kad se porodite i ostanete na jednoj plati od 18.000 dinara, koliko je u to vreme primao moj sin poalila se gospoa Ljiljana. Prevarena i ostavljena, maltene na ulici, Katarina je presavila tabak i tuila Gulevskog. Kao dokaz pribavila je i izvod iz Sekretarijata za socijalnu zatitu u kome se vidi koliko je na raun firme "Gulas" uplaeno. Pria na sudu dobija novi epilog. Prvo suenje odrano je prole godine, a drugo ono okantno ove. Na ovom drugom suenju Katarina Dimitrijevi saznaje da je Gulevski zatvorio firmu i otvorio drugu pod imenom "GULAS ELIT".
Puno dece malo para

Sud je na osnovu toga morao da presudi u korist tuenog i prekine spor". A obrazloenje glasi: "Iz izvoda iz Agencije za privredne registre sud je utvrdio, da je tueni "GULAS" d.o.o. iz Beograda obrisan iz registra 09.06.2011. godine..." Tako je Gulevski briui staru firmu obrisao i stare dugove. Katarina je ostalo samo da zbog neaurnosti suda podnese albu, a pare? Para nema...ako je za utehu nije jedina koju je na taj nain prevario. Pored Katarine oteena je i Mirjana Gacik, koja je takoe bila radnica u "Gulasu". Na isti nain dve porodilje ostale su bez svojih

prava. Pitanje je kome verovati, da li e drava zaista uraditi bilo ta po tom pitanju. Zar nije greota, ako ve nije sramota, da nam deca na takav nain zapoinju ivot. Koliko jo prevarenih trudnica treba da se pojavi da bismo reagovali. Verujte pretraujui internet zbog podataka o ovom tekstu zgranula sam se. U principu nemamo pojma ta elimo, u jednom momentu trudnicama koje su vlasnice firmi naplaujemo duplo u drugom momentu ih plaanja oslobaamo. Zbrka je totalna, a u toj zbrci najbolje prolaze oni koji znaju da plivaju u mutnom. D.Z.
16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

22. November, 2011. ::. Skenirano

Dokumenti Krivina dela

Nije se isplatilo biti izdajnik u redovima Albanaca. Svi oni koji su na neki nain otetili svoje sunarodnike, morali su debelo da plate. Pojedinima je preeno i likvidacijom ukoliko svoja nedela ponove. Trojica su imenom i prezimenom navedena u sledeem dokumentu.

::. Navigacija

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

16.11.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje