PRIMENA DIRIHLEOVOG PRINCIPA U RE AVANJU ZADATAKA (Dodatna nastava VI razred)

Miroslav B Mladenovi Mirac O "Bra a Milenkovi " selo i ava-lomnica Vlasotince, Srbija mmirac@ptt.rs Sa etak:-Postoje zadaci koje je te ko razvrstati po mtipologiji u matematici; ali su veoma korisni da se re avaju kao ve bu razvijanja logi kog mi ljenja, U re avanju razli itih problema, naro ito za dikazivanje postojanja objekata koji imaju neke odre eno(tra eno) svojstvo, esto se veoma uspe no primenjuje takozvani Dirihleov princip. Dirihleov princip se esto iskazuje u raznim popularnim, ak I aljivim formulama_kao:"ze eva I kaveza". U ne to ozbiljnoj formi, Dirihleov princip se esto I iskazuje "principom kutija". Postoji I matemati ka osnova ovog principa, ali u encima estog razreda ostaju ova predhodna obele ja ovog matemati kog principa. Dirihleov princip nije ba tako lako primenjivati pri re avanju zadataka. Za ovo je potrebna ve tina u ra lanjivanju uslova zadatka I klasifikaciranje posmatranih predmeta, tojest potrebna je odgovaraju a "priprema" zadataka pre nego to stupi u dejstvo "princip kutija". Iz svog rukopisa ODABRANILOGI KI ZADACI (Dirihleov princip) pisanog za jedan nau ni skup(nije izlagan zbog odre enih okolnosti)-izvr io sam izbor raznolikih zadataka u metodskom smislu primene Dirihleovog principa u re avanju odabranih logi kih zadataka za u enike estog razreda koji se isti u u nastavi matematike za as dodatne nastave.

Uvod Najaktivniji deo moga stvarala kog rada je bio u vremenu od 1995. godine do 2002. godine u pogledu rada sa obdarenom decom u nastavi matematike osnovne kole. Koriste i razne zbirke zadataka i matemati ke listove, u 1995/96 godini sam napisao veliki broj lanaka: estog, sedmog i osmog razreda za asove dodatne nastave po programu nastavnog plana i programa za dodatnu nastavu republike Srbije. Ovom prilikom bi e iskazan lanak primene Dirihleovog principa u re avanju logi kih zadataka u estom razredu u dodatnoj nastavi matematike. Postoje zadaci koje je te ko svrstati u bilo koji odre eni deo matematike, pa prosto slu e kao ve ba za razvijanje logi kog mi ljenja. Naj e e se pri njihovom re avanju mora dokazati postojanje objekata koji imaju odre eno svojstvo. Da bi se dokazalo da svi objekti uo enog skupa poseduju neka svojstva P, potrebno je dokazati da to

svojstvo poseduje svaki od tih objekata. Da bi se, pak, ta tvr enja opovrgla, dovoljno je utvrditi da bar jedan od posmatranih objekata nema to svojstvo. Ka e se da je prona en kontraprimer. Ima slu ajeva da je veoma te ko pronala enje kontraprimera-primera koji opovrgava op te tvr enje. esto je lak e dokazati da odgovaraju i primer postoji nego ga prona i. Na primer, ako je poznato da je grupa od 30 u enika dobila 31 svesku, pri emu je svaki u enik dobio bar jednu svesku, onda je o igledno neki od njih dobio dve sveske. Ovde je va na sama injenica da postoji takav u enik koji je dobio dve sveske, a ne interesuje nas koji je to u enik poimeni no. Zbog toga u ovom slu aju ne bi bila ta na tvr nja da je svaki u enik dobio ta no po jednu svesku. Takav metod se esto koristi u re avanju zadataka. U re avanju razli itih problema, naro ito za dokazivanje postojanja objekata koji imaju neko odre eno (tra eno) svojstvo, esto se veoma uspe no primenjuje takozvani Dirihleov princip (P.G.L. Dirichet, francusko-nema ki matemati ar 1805-1859), koji izra ava jedno od osnovnih svojstava kona nih skupova. Pricip:"ze eva i kaveza" Dirihhleov princip se naj e e iskazuje u raznim popularnim, ak I aljivim formulama-kao: "problem ze eva i kaveza", on glasi:-Ako imamo 7 ze eva I 5 kaveza(ili uop te, m ze eva i k kaveza, pri emu je m ve e od k) I sve ze eve razmestimo u date kaveze, onda mora postojati kavez u koji e biti sme tena bar 2 zeca. Pretpostavljamo da ne postoji takav kavez u kome su 2 zeca. Onda je u svaki od kaveza sme teno najvi e po 1 zec, tako da je ukupan broj sme tenih ze eva u ovom slu aju nije ve i od 1.5=5 ze eva, a ima ukupno 7 ze eva, to je protivure no na oj pretpostavci. Zna i da postoji kavez u koji e biti sme ten bar 2 zeca.

"Princip kutija" U ne to ozbiljnoj formi, Dirihleov princip se iskazuje "principom kutija". 1.)Zamisli da ima 308 kutija I 925 klikera u njima, onda e u nekoj od kutija biti bar 4 klikera. Da bi smo se uverili u to, razmi lja emo ovako: ako bi u svakoj kutiji bilo najvi e po tri klikera, onda ne bi bilo vi e od 308.3=924 klikera u kutijama. Uveri se u u ta nost slede ih tvr enja: 19 Ako je u 261 kutija stavljeno 1045 klikera, onda postoji kutija u kojoj je bar 5 klikera. 2) Ako je 1522 kutije stavljeno 7 611 klikera, onda postoji kutija u kojoj je bar 6 klikera. Ako sa k ozna imo broj kutija (ili kaveza), onda se predhodna tvr enja mogu upisati u tablicu:

k broj klikera Postoji kutija u kojoj ima klikera bar 5 5.1+2=7 1+1=2 308 308.3+1=325 3+1=4 261 261.4+1=1045 4+1=5 15522 1522.5+1=7611 5+1=6

Na osnovu tablice, slede a tvr enja iskazuju Dirihleov princip ("Princip kutija"): -Ako je u k kutija stavljeno vi e od k , n+1 kliker, onda postoji kutija u kojoj ima bar n+1 kliker. (U na oj tablici je, redom k=5 I n=2, k=308 I n=3, k=261 I n=4, k=15522 I n=5). Ili ovako: -Ako je u k kutija sme teno vi e od k predmeta, onda e bar u jednoj kutiji biti vi e od jednog predmeta.

Matemati ka osnova principa Matemati ka osnova ovog principa je slede a: -Ako su A i B dva neprazna i k(A)=m(k-kardinalni broj ili broj elemenata skupa), k(B)=n, pri emu je m ve e od n, onda ne postoji 1-1 preslikavanje izme u A i B. Drugim re ima, ma kakvo da je preslikavanje A u B (pri navedenoj oretpostavci), postoji bar jedan element skupa B koji je slika od najmanje dva elemenata iz skupa A( To preslikavanje se mo e prikazati Venovim dijagramom skupaA u skup B). Tvr enje u Dirihleovom principu name e odre eni na in (shemu) rasu ivanja, koji se uspe no mo e primeniti i u situacijama koje, bar nanaizgled, nemaju nikakve veze sa nekakvim ze evima i kavezima, kuglicama i kutijama i sl. Bez obzira na njegovu neposrednu o iglednost, Dirihleov princip nije ba tako lako primenjivati pri re avanju zadataka. Za ovo je potrebna odre ena ve tina u ra lanjivanju uslova zadataka i klasifikovanja pomatranih predmeta, tojest potrebna je odgovaraju a "priprema" zadataka pre nego to stupi u dejstvo "princip kutija". Zadaci koji se mogu re avati uz pomo Dirihleovog principa, ne zahtevaju neka naro ita matemati ka znanja, mada se na prvi pogled ine neobi nim, pa zato I te kim. Zasnivaju se ve ina na zdravom smislu, te je najva nije pravilno shvatiti smisao zadataka i rasu ivati postupno i logi ki.

Zadaci

1.) Zadatak: -a) Mo e li se tvrditi da u odeljenju od 34 u enika sigurno postoje bar dva u enika ija prezimena po inju istim slovom?

b) A ako bi u odeljenju bilo 29 u enika? R e e nj e: - Ovde "ze eve" predstavljaju u enici (ima ih 34), a "kaveze"-slova azbuke (ima ih 30). a) U najnepovoljnom slu aju, za prezimena prvih 30 u enika bi e "zauzeto" svih 30 slova, pa prezimena ostalih u enika (ima ih 4) moraju po injati nekim od ve "zauzetih" slova. Onda ovo zna i da u odeljenju nasigurno postoje u enici (bar dvojica) ija prezimena po inju istim slovom. b) Ne. 2.) Zadatak: -Tri vrste svezaka je spakovano u 25 kutija tako da u svakoj kutiji se nalaze sveske iste vrste. Da li postoji 9 takvih kutija da su sve sveske u njima iste vrste? R e e nj e:-Zamislimo da imamo 3 velike kutije. U svakom od njih stavimo kutije sa sveskama, ali tako da su u bilo kojoj velikoj kutiji sve sveske iste vrste. Sad zamislimo da su kutije sa sveskama "klikeri". Zna i imamo 3 velike kutije i u njima 25 "klikera". Po Dirihleovom principu ("klikera" ima 3.8+1) u jednoj od velikih kutija ima ima bar 9 "klikera", tojest u jednoj od velikih kutija ima bar 9 kutija sa sveskama iste vrste. 3) Zadatak: - Dokazati da u koli sa 735 u enika najmanje 3 u enika imaju ro endan istoga dana? R e e nj e: -Po to godina ima 365(366) dana, a u koli je 735 u enika, onda prema Dirihleovom principu ("klikera" odnosno u enika ima 365.2+5 ili 366.2+3) onda u koli od 375 u enika postoji najmanje bar 3 u enika koji imaju ro endan istog dana. 4) Zadatak: - U razredu ima 30 aka i svi su radili test. Jedan od njih, Aca, napravio je 13 gre aka (mo e biti samo toliko) rade i test. Ostali su napravili manje gre aka. Dokazati da su bar 3 aka napravila isti broj gre aka(mo e biti nijedna).

R e e nj e: - Zamisli emo da imamo 14 kutija i da su na njima napisani brojevi 0,1,2,3,...13. U kutiju ozna enu sa 0(nula) gre aka, stavljamo sve testove u kojima je bilo nula gre aka, u kutiju ozna enu sa 1 stavljamo sve testove u kojima je bilo 1 gre ka. Takav postupak se nastavlja do kutije sa brojem 13-bi e Acin test. Zadatak e biti re en ako doka emo da se u nekoj kutiji nalaze bar tri testa. U kutiji sa brojem 13 nalazi se samo Acin test, pa zato posmatramo preostale kutije. Primenimo Dirihleov princip: ako bi u svakoj od preostalih kutija bilo po najvi e po dva testa, onda bi u njima bilo najvi e 2.13=26 testova. Ra unaju i i Acin test, dobijamo da ukupno ima 27 testova, to nemo e biti, jer ima 30 aka, a svi su radili test. Prema tome, u nekoj od kutija nalazi se bar 3 testa. 5) Zadatak: - U jednoj osmogodi njoj koli u svakom razredu ima po 4 odeljenja, a ukupan broj u enika je 111. Dokazati da postoji odeljenje u kome u i bar 35 u enika(Op tinsko takmi enje mladih matemati ara Srbije, 3 mart 1990. godine). R e e nj e: - U koli ima 4.8=32 odeljenja. Me utim 111:32=34 i ostatak 23, pokazuje na osnovu Dirihleovog principa, da u nekom odeljenju sigurno ima bar 35 u enika. 6) Zadatak: - U kutiji se nalaze 10 crvenih, 8 plavih i 8 zelenih olovaka i 4 ute olovke. U mraku izvla imo olovke. Koliko najmanje olovaka moramo izvu i da bismo bili sigurni da je me u njima: a) ne manje od 4 olovaka iste boje? B) bar po jedna olovka svake boje? V) ne manje od 6 plavih olovki? R e e nj e: -a) Primetimo da su olovke u 4 razli ite boje. Ako izvu emo 4 olovke mo e se desiti da su one razli ite boje. Zna i, nije dovoljno izvu i 4 olovke. Izvla imo jo dva puta po 4 olovke. Najgora mogu nost je da su od izvu enih 12 olovaka 3 crvene, 3 plave, 3 zelene i 3 ute olovke. Ako izvu emo jo jednu olovku, onda emo biti sigurni da su me u izvu enim olovkama bar 4 olovke iste boje (Doka i to, koruste i Dirihleov princip!). b) Kad izvu emo nekoliko olovaka, mo e se se desiti da sve one budu iste boje. Zna i, mo e se desiti da prvo izvu emo svih 10 crvenih olovaka. Isto tako, u najgorem slu aju, mo e se desiti da smo izvukli Iisve plave i zelene olovke-ukupno njih 26. Ako izvu emo jo jednu olovku (ona e biti uta, jer su u kutiji ostale samo ute), onda e me u izvu enim olovkama biti bar po jedna olovka svake boje. Prema tome, dovoljno je izvu i 27 olovaka( doka i to primenom Dirihleovog principa!). v) Da bismo bili sigurni da smo izvukli ne manje od 6 plavih olovaka, izvu i emo iz kutije sve olovke sem dve, tojest izvu i emo 28 olovaka. Nije dovoljno izvu i 27, jer ako izvu emo samo 27 olovaka, mo e se desiti da smo izvukli 10 crvenih, 5 plavih, 8 zelenih i 4 ute.

Literatura 1. Dr M. Ili -Dajovi , Dr V. Mi i , Dr A. Zeli , Mr M. Mrmak, Mr LJ. uki , J. Vukadinovi , B. erasinovi , Mitrovi : Matemati ki priru nik za dodatnu nastavu V-VI razred osnovne kole, Zavod za ud benike i nastavna sredstva, Beograd 1980. godine 2. Bogoljub Marinkovi : Dirihleov princip, sa zbirkom zadatkaa, arhimedovi materijal za mlade matemati are, sveska 30, "Arhimedes", Beograd 1990.godine

Novembar 1995.godine Miroslav B Mladenovi O "Bra a Milenkovi " selo i ava-lomnica Vlasotince, Srbija

Novembar 1995.godine Miroslav B Mladenovi O "Bra a Milenkovi " selo i ava-lomnica Vlasotince, Srbija 28. mart 2010. godine Vlasotince Sebija