PRIMENA DIRIHLEOVOG PRINCIPA U REAVANJU ZADATAKA

(Dodatna nastava VI razred)

Saetak:-Postoje zadaci koje je teko razvrstati po tipologiji u matematici; ali su veoma

korisni da se reavaju kao vebu razvijanja logikog miljenja,
U reavanju razliitih problema, naroito za dikazivanje postojanja objekata koji imaju neke
odreeno(traeno) svojstvo, esto se veoma uspeno primenjuje takozvani Dirihleov
princip.
Dirihleov princip se esto iskazuje u raznim popularnim, ak I aljivim
formulama_kao:"zeeva I kaveza". U neto ozbiljnoj formi, Dirihleov princip se esto I
iskazuje "principom kutija". Postoji I matematika osnova ovog principa, ali uencima estog
razreda ostaju ova predhodna obeleja ovog matematikog principa.
Dirihleov princip nije ba tako lako primenjivati pri reavanju zadataka. Za ovo je potrebna
vetina u ralanjivanju uslova zadatka I klasifikaciranje posmatranih predmeta, tojest
potrebna je odgovarajua "priprema" zadataka pre nego to stupi u dejstvo "princip kutija".
Da bi se dokazalo da svi objekti uoenog skupa poseduju neka svojstva P, potrebno je
dokazati da to svojstvo poseduje svaki od tih objekata. Da bi se, pak, ta tvrenja opovrgla,
dovoljno je utvrditi da bar jedan od posmatranih objekata nema to svojstvo. Kae se da je
pronaen kontraprimer.
Ima sluajeva da je veoma teko pronalaenje kontraprimera-primera koji opovrgava opte
tvrenje. esto je lake dokazati da odgovarajui primer postoji nego ga pronai.
Na primer, ako je poznato da je grupa od 30 uenika dobila 31 svesku, pri emu je svaki
uenik dobio bar jednu svesku, onda je oigledno neki od njih dobio dve sveske.
Ovde je vana sama injenica da postoji takav uenik koji je dobio dve sveske, a ne
interesuje nas koji je to uenik poimenino. Zbog toga u ovom sluaju ne bi bila tana
tvrnja da je svaki uenik dobio tano po jednu svesku. Takav metod se esto koristi u
reavanju zadataka.
U reavanju razliitih problema, naroito za dokazivanje postojanja objekata koji imaju neko
odreeno (traeno) svojstvo, esto se veoma uspeno primenjuje takozvani Dirihleov princip
(P.G.L. Dirichet, francusko-nemaki matematiar 1805-1859), koji izraava jedno od
osnovnih svojstava konanih skupova.
Pricip:"zeeva i kaveza"
Dirihhleov princip se najee iskazuje u raznim popularnim, ak I aljivim formulama-kao:
"problem zeeva i kaveza", on glasi:-Ako imamo 7 zeeva I 5 kaveza(ili uopte, m zeeva i k
kaveza, pri emu je m vee od k) I sve zeeve razmestimo u date kaveze, onda mora
postojati kavez u koji e biti smetena bar 2 zeca.
Pretpostavljamo da ne postoji takav kavez u kome su 2 zeca. Onda je u svaki od kaveza
smeteno najvie po 1 zec, tako da je ukupan broj smetenih zeeva u ovom sluaju nije

vei od 1.5=5 zeeva, a ima ukupno 7 zeeva, to je protivureno naoj pretpostavci. Znai
da postoji kavez u koji e biti smeten bar 2 zeca.

"Princip kutija"
U neto ozbiljnoj formi, Dirihleov princip se iskazuje "principom kutija".
1.)Zamisli da ima 308 kutija I 925 klikera u njima, onda e u nekoj od kutija biti bar 4
klikera. Da bi smo se uverili u to, razmiljaemo ovako: ako bi u svakoj kutiji bilo najvie po
tri klikera, onda ne bi bilo vie od 308.3=924 klikera u kutijama.
Uveri se u u tanost sledeih tvrenja:
19 Ako je u 261 kutija stavljeno 1045 klikera, onda postoji kutija u kojoj je bar 5 klikera.
2) Ako je 1522 kutije stavljeno 7 611 klikera, onda postoji kutija u kojoj je bar 6 klikera.
Ako sa k oznaimo broj kutija (ili kaveza), onda se predhodna tvrenja mogu upisati u
tablicu:

k broj klikera Postoji kutija u kojoj ima klikera bar

5 5.1+2=7 1+1=2
308 308.3+1=325 3+1=4
261 261.4+1=1045 4+1=5
15522 1522.5+1=7611 5+1=6

Na osnovu tablice, sledea tvrenja iskazuju Dirihleov princip ("Princip kutija"):

-Ako je u k kutija stavljeno vie od k , n+1 kliker, onda postoji kutija u kojoj ima bar n+1
kliker. (U naoj tablici je, redom k=5 I n=2, k=308 I n=3, k=261 I n=4, k=15522 I n=5).
Ili ovako:
-Ako je u k kutija smeteno vie od k predmeta, onda e bar u jednoj kutiji biti vie od
jednog predmeta.

Matematika osnova principa

Matematika osnova ovog principa je sledea:
-Ako su A i B dva neprazna i k(A)=m(k-kardinalni broj ili broj elemenata skupa), k(B)=n, pri
emu je m vee od n, onda ne postoji 1-1 preslikavanje izmeu A i B.
Drugim reima, ma kakvo da je preslikavanje A u B (pri navedenoj oretpostavci), postoji bar
jedan element skupa B koji je slika od najmanje dva elemenata iz skupa A( To preslikavanje
se moe prikazati Venovim dijagramom skupaA u skup B).
Tvrenje u Dirihleovom principu namee odreeni nain (shemu) rasuivanja, koji se

uspeno moe primeniti i u situacijama koje, bar nanaizgled, nemaju nikakve veze sa
nekakvim zeevima i kavezima, kuglicama i kutijama i sl.
Bez obzira na njegovu neposrednu oiglednost, Dirihleov princip nije ba tako lako
primenjivati pri reavanju zadataka.
Za ovo je potrebna odreena vetina u ralanjivanju uslova zadataka i klasifikovanja
pomatranih predmeta, tojest potrebna je odgovarajua "priprema" zadataka pre nego to
stupi u dejstvo "princip kutija".
Zadaci koji se mogu reavati uz pomo Dirihleovog principa, ne zahtevaju neka naroita
matematika znanja, mada se na prvi pogled ine neobinim, pa zato I tekim.
Zasnivaju se veina na zdravom smislu, te je najvanije pravilno shvatiti smisao zadataka i
rasuivati postupno i logiki.

Zadaci

1.) Zadatak:
-a) Moe li se tvrditi da u odeljenju od 34 uenika sigurno postoje bar dva uenika ija
prezimena poinju istim slovom?

b) A ako bi u odeljenju bilo 29 uenika?

R e e nj e:
- Ovde "zeeve" predstavljaju uenici (ima ih 34), a "kaveze"-slova azbuke (ima ih 30).
a) U najnepovoljnom sluaju, za prezimena prvih 30 uenika bie "zauzeto" svih 30 slova,
pa prezimena ostalih uenika (ima ih 4) moraju poinjati nekim od ve "zauzetih" slova.
Onda ovo znai da u odeljenju nasigurno postoje uenici (bar dvojica) ija prezimena
poinju istim slovom.
b) Ne.
2.) Zadatak:
-Tri vrste svezaka je spakovano u 25 kutija tako da u svakoj kutiji se nalaze sveske iste
vrste. Da li postoji 9 takvih kutija da su sve sveske u njima iste vrste?
R e e nj e:-Zamislimo da imamo 3 velike kutije. U svakom od njih stavimo kutije sa
sveskama, ali tako da su u bilo kojoj velikoj kutiji sve sveske iste vrste.
Sad zamislimo da su kutije sa sveskama "klikeri". Znai imamo 3 velike kutije i u njima 25
"klikera".
Po Dirihleovom principu ("klikera" ima 3.8+1) u jednoj od velikih kutija ima ima bar 9
"klikera", tojest u jednoj od velikih kutija ima bar 9 kutija sa sveskama iste vrste.

3) Zadatak:
- Dokazati da u koli sa 735 uenika najmanje 3 uenika imaju roendan istoga dana?
R e e nj e:
-Poto godina ima 365(366) dana, a u koli je 735 uenika, onda prema Dirihleovom
principu ("klikera" odnosno uenika ima 365.2+5 ili 366.2+3) onda u koli od 375 uenika
postoji najmanje bar 3 uenika koji imaju roendan istog dana.
4) Zadatak:
- U razredu ima 30 aka i svi su radili test. Jedan od njih, Aca, napravio je 13 greaka
(moe biti samo toliko) radei test. Ostali su napravili manje greaka. Dokazati da su bar 3
aka napravila isti broj greaka(moe biti nijedna).
R e e nj e:
- Zamisliemo da imamo 14 kutija i da su na njima napisani brojevi 0,1,2,3,...13. U kutiju
oznaenu sa 0(nula) greaka, stavljamo sve testove u kojima je bilo nula greaka, u kutiju
oznaenu sa 1 stavljamo sve testove u kojima je bilo 1 greka. Takav postupak se nastavlja
do kutije sa brojem 13-bie Acin test.
Zadatak e biti reen ako dokaemo da se u nekoj kutiji nalaze bar tri testa.
U kutiji sa brojem 13 nalazi se samo Acin test, pa zato posmatramo preostale kutije.
Primenimo Dirihleov princip: ako bi u svakoj od preostalih kutija bilo po najvie po dva
testa, onda bi u njima bilo najvie 2.13=26 testova. Raunajui i Acin test, dobijamo da
ukupno ima 27 testova, to nemoe biti, jer ima 30 aka, a svi su radili test. Prema tome, u
nekoj od kutija nalazi se bar 3 testa.
5) Zadatak:
- U jednoj osmogodinjoj koli u svakom razredu ima po 4 odeljenja, a ukupan broj uenika
je 111. Dokazati da postoji odeljenje u kome ui bar 35 uenika(Optinsko takmienje
mladih matematiara Srbije, 3 mart 1990. godine).
R e e nj e:
- U koli ima 4.8=32 odeljenja. Meutim 111:32=34 i ostatak 23, pokazuje na osnovu
Dirihleovog principa, da u nekom odeljenju sigurno ima bar 35 uenika.
6) Zadatak:
- U kutiji se nalaze 10 crvenih, 8 plavih i 8 zelenih olovaka i 4 ute olovke. U mraku
izvlaimo olovke. Koliko najmanje olovaka moramo izvui da bismo bili sigurni da je meu
njima: a) ne manje od 4 olovaka iste boje? B) bar po jedna olovka svake boje? V) ne manje
od 6 plavih olovki?
R e e nj e:
-a) Primetimo da su olovke u 4 razliite boje. Ako izvuemo 4 olovke moe se desiti da su
one razliite boje. Znai, nije dovoljno izvui 4 olovke. Izvlaimo jo dva puta po 4 olovke.
Najgora mogunost je da su od izvuenih 12 olovaka 3 crvene, 3 plave, 3 zelene i 3 ute
olovke.

Ako izvuemo jo jednu olovku, onda emo biti sigurni da su meu izvuenim olovkama bar
4 olovke iste boje (Dokai to, korustei Dirihleov princip!).
b) Kad izvuemo nekoliko olovaka, moe se se desiti da sve one budu iste boje. Znai, moe
se desiti da prvo izvuemo svih 10 crvenih olovaka. Isto tako, u najgorem sluaju, moe se
desiti da smo izvukli Iisve plave i zelene olovke-ukupno njih 26. Ako izvuemo jo jednu
olovku (ona e biti uta, jer su u kutiji ostale samo ute), onda e meu izvuenim
olovkama biti bar po jedna olovka svake boje. Prema tome, dovoljno je izvui 27
olovaka( dokai to primenom Dirihleovog principa!).
v) Da bismo bili sigurni da smo izvukli ne manje od 6 plavih olovaka, izvui emo iz kutije
sve olovke sem dve, tojest izvui emo 28 olovaka.
Nije dovoljno izvui 27, jer ako izvuemo samo 27 olovaka, moe se desiti da smo izvukli 10
crvenih, 5 plavih, 8 zelenih i 4 ute.

Koliko karata treba izvui iz pila sa 52 karte da bi se medju izvuenim kartama sigurno
nalazile etiri sa istim znakom?
Izvuene karte moemo grupisati prema vrsti u 4 grupe. Da bi bili sigurni da je u jednoj od
njih 4 elementa, shodno Dirihleovom principu potrebno je izvui 4 3+1=13 karata. Ako je
broj karata manji, recimo 12, postoji mogunost da su u te etiri grupe po tri karte, slino i
za manje brojeve. Nakon 13 i vie izvuenih karata (naravno ne vie od 52) sigurno postoje
4 koje su istog znaka.

1. Dato je 1999 prirodnih brojeva. Dokazati da je bar 1000 datih brojeva iste parnosti.
2. Meu 100 proizvoljnih prirodnih brojeva postoji bar 34 broja koja pri deljenu sa 3 imaju isti
ostatak. Dokazati.
3. Dato je 999 proizvoljnih prostih brojeva. Dokazati da se bar 250 datih prostih brojeva
zavrava istom cifrom. Da li tvrenje vai za 998 prostih brojeva ?
4. Dokazati da se od proizvoljnih 6 celih brojeva mogu izabrati dva ija je razlika deljiva sa 5.
5. Stranice i visine trougla AVS na proizvoljan nain obojene su plavom ili crvenom bojom.
Dokazati da sena tako dobijenoj slici uvek moe uoiti trougao ije su sve stranice iste boje.
6. Bela ravan je na proizvoljan nain poprskana plavom bojom. Dokazati da u plavobeloj ravni
postoje dve take iste boje (plave ili bele) ije je rastojanje 1 sm .
7. Bela ravan je na proizvoljan nain poprskana plavom bojom. Dokazati da u plavobeloj ravni
postoji pravougli trougao ija je hipotenuza 1998 cm i ija su sva temena iste boje.

8. Bela ravan je na proizvoljan nain poprskana plavom bojom. Dokazati da u plavo beloj ravni
postoji du ije sredite je iste boje kao i njeni krajevi.
9. Bela ravan je na proizvoljan nain poprskana plavom bojom. Dokazati da u plavo beloj ravni
postoji jednakostranini trougao ija su sva tri temena iste boje.
10. Svaka od stranica i dijagonala konveksnog estougla na proizvoljan nain je obojena plavom
ili crvenom bojom. Dokazati da postoji trougao ija su temena temena estougla i ije su sve
stranice iste boje.
11. Nespretni uenik je mastilom zabrljao pravougaoni list hartije dimenzija 21 cm h 30 cm, tako
da je ukupna povrina svih nastalih mrlja 314 cm2. Dokazati da natom listu hartije postoje
dve take, simetrine prema jednoj od simetrala pravougaonika, koje se nalaze u
neizbrljanom delu papira.
12. Nekoliko lukova date krune linije obojeno je plavom bojom tako da je zbir duina svih
obojenih lukova manji od polovine obima krune linije. Dokazati da postoji prenik kruga ije
su obe krajnje take iste boje.
13. U kutiji se nalazi 10 belih i 7 crvenih kuglice. Koliko najmanje kuglica treba uzeti iz kutije
(bez gledanja), da bi meu njima sigurno bile 3 crvene kuglice ?
14. U vrei se nalazi 70 loptica raznih boja: po 20 crvenih, plavih i utih, dok su ostale crne.
Koliko najmanje loptica treba uzeti sluajnim izvlaenjem iz kutije da bi meu njima bilo ne
manje od 10 loptica iste boje?
15. Prema najnovijem popisu stanovnitva u 5990 mesnih zajednica na teritoriji ireg podruja
grada Beograda ivi 1883764 stanovnika. Dokazati da postoje bar dve mesne
zajednice sa istim brojem stanovnika.
16. Na prvenstvu kole u koarci svaka sa svakom igra 10 ekipa. Dokazati da u svakom trenutku
takmienja postoje dve ekipe sa istim brojem odigranih utakmica.

Literatura
1. Dr M. Ili-Dajovi, Dr V. Mii, Dr A. Zeli, Mr M. Mrmak, Mr LJ. uki, J. Vukadinovi, B.
erasinovi, Mitrovi: Matematiki prirunik za dodatnu nastavu V-VI razred osnovne kole,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1980. godine
2. Bogoljub Marinkovi: Dirihleov princip, sa zbirkom zadatkaa, arhimedovi materijal za
mlade matematiare, sveska 30, "Arhimedes", Beograd 1990.godine