Prečišćavanje optadnih voda biološki aktivnim muljem primenom konvencionalnog i SBR postupka

Osnovni principi
 Biološko uklanjanje organskog zagaĎenja iz vode, zasniva se na dva fenomena:
 Fizičko-biološki (bioflokulacija ili bioadsorpcija)  Biološki proces (metabolizam bakterija)

Fizičko-biološki proces I.
 Bioflokulacija ili bioadsorpcija predstavlja proces okrupnjavanja sitnih čestica flokulacijom  Navedenim procesom uklanjaju se iz vode suspendovane i/ili koloidne čestice zagaĎenja, netaložive u originalnoj vodi  Fizičku komponentu bioadsorpcije čini turbulencija (zbijanje čestica)  Biološku komponentu predstavlja flokulacija,podpomognuta produktima metabolizma (razni polisaharidi)

Fizičko-biološki proces II.
 Predhodno opisani proces se odvija u prisustvu suspendovane biomase: aktivni mulj, podjednako pod aerobnim i anaerobnim uslovima.  U navedenom procesu ne dolazi do hemijske promene prisutnih materija, nego samo do njihovog prelaska iz netaloživog suspendovanog u taloživi suspendovani oblik: CaHbOgNdPe  CaHbOgNdPe
ne živa, netaloživa ne živa, taloživa

sa jedne strane.Biološki proces  Bakterije zagaĎenje. koriste kao izvor energije (katabolizam). a sa druge strane za proizvodnju nove bakterijske mase (anabolizam)  Oba procesa se odigravaju samo u prisustvu rastvorene organske materije-supstrata  Katabolizam: oksidacija trećine organskih materija  Anabolizam: neživa materija se pretvara u živu biomasu .

Mikrobiologija i biohemija prečišćavanja .

P.S i mikro elementi  Izvor energije:  Sunce: čiju energiju fotosintezom direktno asimiliraju autotrofi  Organske materije: heterotrofi  Neorganske materije: hemoautotrofi .H.Uslovi postojanja života  Nutricijenti: C.O.N.

O.Fotosintetizirajući autotrofi  Izvor energije: sunčevo zračenje  Formira visokoenergetske organske komplekse : H. iz prirodnih izvora i ljudske aktivnosti 3 P  PO4 .O +  N  NH4 i NO3 . otpaci iz domaćinstva  Aerobni : organske materije + O2  CO2+H2O  Anaerobni : organske materije  CO2+CH4+NH3 .C i proizvodi O2  CO2  C H2O  H.detrdženti.

Heterotrofi  Izvor energije: oksidacija organskih materija  Energija:  Proizvodnja nove bakterijske mase (anabolizam)  Stvaranje slobodne energije  Gubitak toplote  U slučaju prestanka organske materije. . život heterotrofa prestane. kao izvora energije.

Hemoautotrofi  Neorganske materije su izvori energije  Nitrifikujuće bakterije (isključivno aerobni) Nitrosomonas + 3 NH4 + O2 2 + NO2 +H2O+2H +newbiom ass - NO2 + 1 O2 Nitrobacter NO3 2 -  Denitrifikujuće bakterije N O2 N O3 N2 +N2 O .

Aerobni uslovi  Aerobna respiracija  Prisustvo kiseonika  Elektron akceptor: O2  H2O Anoksični uslovi  Anaerobna respiracija  Prisustvo nitrata i nitrita  Elektron akceptor: NO3 i NO2  N2 + H2O Anaerobni uslovi  Fermentacija  Nije prisutan: kiseonik. nitrat. nitrit ili sulfat  Elektron akceptor: endogeno stvorena organska materija od strane mikroorganizama .

2. 3. Postupak sa aerobnom stabilizacijom mulja .Varijanta biološkog postupka u zavisnosti od cilja prečišćavanja 1. Bez nitrifikacije Sa nitrifikacijom Sa nitrifikacijom i denitrifikacijom 4.

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veličine postrojenja 1. Bez nitrifikacije Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem bez nitrifikacije je dimenzionosano tako da je starost mulja od 4 do 5 dana.) .1. u zavisnosti od kapaciteta prečistača. ( Detaljno u tabeli br.

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veličine postrojenja 1. Sa nitrifikacijom Starost mulja kod postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem sa nitrifikacijom je dimenzionosana na osnovu sledeće jednačine: .

) .1. Sa nitrifikacijom i denitrifikacijom Starost mulja kod postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem sa nitrifikacijom i denitrifikacijom je dimenzionosana na osnovu sledeće jednačine: ( Detaljno u tabeli br.Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veličine postrojenja 1.

1.) . Postupak sa aerobnom stabilizacijom mulja Starost mulja kod postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem sa aerobnom stabilizacijom mulja je dimenzionosana na osnovu sledeće jednačine: ( Detaljno u tabeli br.Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veličine postrojenja 1.

Tabela br.Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veličine postrojenja .1. - .

Moguća tehnička rešenja postupka 1) Konvencionalni postupak a) Protočni reaktor b) Sa potpunim mešanjem 2) Šaržni postupak .

.1.Konvencionalnim putem I.

.Konvencionalnim putem II.1.

Konvencionalnim putem III.1. .

.Konvencionalnim putem IV.1.

1.Konvencionalnim putem V. .

1.Konvencionalnim putem VI. .

-N) Ukupan fosfor Alkalitet Temperatura .N) Nitrat-azot (NO3.Parametri za dimenzionisanje biološkog postupka          HPK BPK SM Azot po Kjeldahlu Amonijačni-azot (NH4+ .

Dimenzioniranje konvencionalnog postupka Osnovni parametri za projektovanje – – – – – Zapremina aeracionog bazena Kapacitet aeracionog sistema Odnos recirkulacije Dimenzije taložnika Višak mulja .

Dnevna produkcija mulja se odreĎuje na osnovu masenog protoka organske materije (kgBPK5/d) i specifične produkcije mulja (kgSM/kgBPK5).Zapremina aeracionog bazena Zavisi od: a) Količine aktivnog mulja u bazenu (kg SM)    Zavisi od vremena zadržavanaja mulja. Vrednost se kreće izmeĎu 4 i 6 kg/m3 b) Koncentracije mulja u bazenu (kg SM/m3)  . Vreme zadržavanja odreĎuje se kao odnos količine mulja u aeracionom bazenu i dnevnog viška mulja.

Kapacitet aeracionog sistema I. Direktna oksidacija organske materije otpadne vode 2. Nitrifikacija što se obavezno odvija. sa obzirom da je vreme zadržavanja potrebno za stabilizaciju mulja takvo da omogućuje razvoj i opstanak nitrifikanata . Potreba kiseonika se sastoji od 3 komponente: 1. Indirektna oksidacija aktivnog mulja tokom njegove stabilizacije što je poseban cilj ovog postupka 3.

8 kgO2/kgBPK5 Kapacitet aeracije se izražava u kgO2/h. .Kapacitet aeracionog sistema II. Potrebna snaga za aeraciju zavisi od OC (kgO2/h) i od efekta unosa kiseonika sistema (kgO2/kWh). Ukupna potreba kiseonika može se izračunati na osnovu dnevnog organskog opterećenja (kgBPK5/d) i specifične potrošnje kiseonika (kgO2/kgBPK5): • Direktna oksidacija: Nitrifikacija: 0.6 kgO2/kgBPK5 4. Časovni kapacitet aeracionog sistema naziva se unosom kiseonika i značava se sa OC.5 kgO2/kgN • • Indirektna oksidacija: 0.

Recirkulacioni odnos I.  Recirkulacija omogućuje postizanje i kontrolu Zadržavanje mulja u bazenu je nezavisno i duže od Potreban odnos recirkulacije Qr/Q utvrĎuje se iz koncentracije mulja u aeracionom bazenu.  sledeće ravnoteže sistema: .  hidrauličkog vremena zadržavanja.

Recirkulacioni odnos II. .

3. 2. .Dimenzije taložnika Dimenzionisanje taložnika zavisi od tri faktora: 1.5 do 1 m3/m2h. Ulaznog protoka vode (maksimalni časovni protok) Koncentracije mulja u aeracionom bazenu Taložnih karakteristika mulja Glavni parametar za dimenzioniranje je površinsko hidrauličko opterećenje (m3/m2h) čije se vrednosti kreću od 0.

Sekvencijalni šaržni reaktor (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem  Konvencionalno postrojenje sa aerobnim aktivnim muljem zahteva više elemenata. taložnik i vraćanje aktivnog mulja iz taložnika u aeracioni bazen  Nasuprot tome.Konvencionalni potupak . kao što su biološki reaktori. SBR tehnologija je takva metoda prečišćavanja otpadnih voda u kojoj se svaka faza odigrava u istom bazenu. .

. da se postignu takvi uslovi koji su potrebni za oksidaciju karbonske materije.Sekvencijalni šaržni reaktor (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem Svaki SBR funkcioniše na osnovu vremenski razgraničenih ciklusa. za nitrifikaciju.odvođenje tretiranog efluenta i odstranjivanja nastalog viška mulja. Pored prethodno navedenih odigrava se i separacija čestica od tečne faze. za denitrifikaciju i odstranjivanje fosfora.

Sekvencijalni šaržni reaktor (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem  Osnovni sastojci sistema su:  Reaktorni bazen  Mehanizacija za odvoĎenje viška mulja  Postrojenje za aeraciju  Dekanter efluenata  Sistem za kontrolisanje procesa .

Šaržni I. .2.

Šaržni II.2. .

Variacije SBR postupka  ICEAS-Intermitentni ciklični sistem sa produženom aeracijom  “pre-reaktivna” zona u okviru SBR bazena. gde se influent kontinualno uliva.  CASS-Ciklični sistem sa aktivnim muljem . Umesto toga upravljanje se vrši na osnovu vremena. ovim metodom se može izostaviti upravljanje na osnovu merača protoka.

ICEAS postupak .

Prednosti i ograničenja za postupke sa aktivnim muljem za odstranivanje BPK i nitrifikaciju .

isproban-dokazan postupak Može se koristiti za sve vrste otpadne vode Veliki kapacitet za razblažavanje.POSTUPAK Sa potpunim mešanjem PREDNOSTI Jednostavan. kao što su: raspodeljeno napajanje. anoksični/aerobni procesi Nije potrebna aeracija u većoj meri OGRANIČENJA Sklonost ka nagomilavanju mulja filamentnog tipa Sa protočnom reaktorom Zbog opadajuće aeracije projektovanje i funkcionisanje je složenije Moguće poteškoće kod doziranja kiseonika na početku reaktora Sa kontaktnom stabilizacijom Nema ili ima ali jako mali kapacitet za nitrifikaciju Funkcionisanje sistema je složenije . u slučaju ulivanja toksičnih supstanci Ravnomerna potreba za kiseonikom Pogodan za sve tipove aeracionih sistema Isproban-dokazan postupak Veća efikasnost u odstranivanju amonijaka nego kod postupka sa potpunim mešanjem Može se kombinovati sa drugim postupcima.

niska produkcija biološke mase Relativno mala zapremina aeracionog bazena Emituje manju količinu gasova Produkcija mulja sa dobrim taložnim karakteristikama Funkcionisanje sistema nije komplikovano Može se koristiti za skoro sve vrste otpadne vode OGRANIČENJA Projektovanje aeracionog sistema je komplikovano Funkcionisanje je složenije Produžena aeracija Velika potrošnja energije za aeraciju Relativno veliki aeracioni bazeni Više se koristi kod prečistača sa manjim kapacitetima Ograničena nitrifikacija Stvara se pena Nocardia Sa čistim kiseonikom .POSTUPAK Raspodeljeno napajanje PREDNOSTI Fleksibilno funkcionisanje Može se koristiti sa drugim postupcima kao što su npr. Anoksični/aerobni postupci Efluent je visokog kvaliteta Relativno jednostavno projektovanje i funkcionisanje Dobro stabilizovani mulj.

veća potreba za prostorom Potrebna je veća količina energije za aeraciju Povećanje kapaciteta prečistača je veoma teško izvesti SBR Kontrolisanje postupka je veoma komplikovano Potrebno je visokokvalifikano osoblje za kontrolu funkcionisanja sistema Zavisno od projektovanja neki tipovi ne iskorišćavaju dovojno efikasno aeracionu jedinicu Dekantirana voda može da se egalizira. filtrira i dezinfikuje Protivstrujni (sa suprotnim tokom) Visokokvalitetni efluent Efikasnost transfera kiseonika je veća nego kod konvencionalnih aeracionih sistema Stabilizovan mulj.niska produkcija biomase Postupak je pojednostavljen. odstranjivanje nutricijenata se vrši sa promenom faze postupka Izvodljiv je za sve veličine kapaciteta OGRANIČENJA Veoma velika konstrukcija.POSTUPAK Sa oksidacionim jarkom PREDNOSTI Jednostavno funkcionisanje Nije osetljiv na ulivanje toksičnih suptanci Zahteva manje energije za funkcionisanje nego postupak sa produženom aeracijom Vrlo dobar kvalitet efluenta Stabilizovan mulj. niska produkcija biomase Projektovanje procesa se može menjati u zavisnosti od cilja odstranivanja nutricijenata Potrebna je fina filtracija radi sprečavanja začepljavanja difuzora . sekundarni taložnik nije potreban Fleksibilno funkcionisanje.

UporeĎivanje konvencionalnog postupka sa sekvencijalni šaržnim reaktorom (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem .

Parametri za uporeĎivanje Osnovni biološki principi Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem Proces biološkog tretmana na osnovu prirasta mikroorganizama formirajući aktivnu biomasu koja je suspendovana u mešanoj tečnosti u reaktoru Kontinualno strujanje otpadnih voda kroz biološko postrojenje za prečišćavanje. Veoma ograničena kontrola nad biološkim procesom. Svako dodavanje sirove otpadne vode se tretira sa više bioloških procesa. bez obzira na naizmeničnost masenog protoka i organskog opterećenja Postupak je “hidraulički voĎen”. SBR Proces biološkog tretmana je isti kao i kod konvencionalnog postupka Principi specifičnih procesa Kod sekvencijalnog šaržnog reaktora treba uzeti u obzir naizmeničnost organske i hidrauličke osobine otpadnih voda Postupak je “vremenski upravljan”. Glavni postupak .

anaerobne i aerobne okoline Vremenska kontrola nad svakom biološkom reakcijom Aktivnosti biomase i karakteristike taloženja . Konvencionalni postupak je “prostorno orijentisan” sa više objekata i mehaničkih elemenata SBR postupak se sastoji od jednog reaktora u kojoj se odigravaju svi fizčki I biološki postupci prečišćavanja SBR postupak je “vremenski orijentisan”. u kome se kombinovano koriste reaktor i taložnik Kontrola glavnih bioloških procesa Uglavnom jako ograničena: Starost mulja Recirkulacija mulja (iz taložnika u reaktor) Zavisno od osobine organske materije.Parametri za uporeĎivanje Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem SBR RasporeĎivanje ureĎaja za glavni postupak U konvencionalnom postupku se koristi više bazena sa mehanizacijom za čišćenje i recirkulacionim sistemom mulja. može se primeniti predhodna fermentacija Stvaranje anoksične.

Hvala na pažnji .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful