Preiavanje optadnih voda bioloki aktivnim muljem primenom konvencionalnog i SBR postupka

Osnovni principi
Bioloko uklanjanje organskog zagaenja iz vode, zasniva se na dva fenomena:
Fiziko-bioloki (bioflokulacija ili bioadsorpcija) Bioloki proces (metabolizam bakterija)

Fiziko-bioloki proces I.
Bioflokulacija ili bioadsorpcija predstavlja proces okrupnjavanja sitnih estica flokulacijom Navedenim procesom uklanjaju se iz vode suspendovane i/ili koloidne estice zagaenja, netaloive u originalnoj vodi Fiziku komponentu bioadsorpcije ini turbulencija (zbijanje estica) Bioloku komponentu predstavlja flokulacija,podpomognuta produktima metabolizma (razni polisaharidi)

Fiziko-bioloki proces II.

Predhodno opisani proces se odvija u prisustvu suspendovane biomase: aktivni mulj, podjednako pod aerobnim i anaerobnim uslovima. U navedenom procesu ne dolazi do hemijske promene prisutnih materija, nego samo do njihovog prelaska iz netaloivog suspendovanog u taloivi suspendovani oblik: CaHbOgNdPe CaHbOgNdPe
ne iva, netaloiva ne iva, taloiva

Bioloki proces
Bakterije zagaenje, sa jedne strane, koriste kao izvor energije (katabolizam), a sa druge strane za proizvodnju nove bakterijske mase (anabolizam) Oba procesa se odigravaju samo u prisustvu rastvorene organske materije-supstrata Katabolizam: oksidacija treine organskih materija Anabolizam: neiva materija se pretvara u ivu biomasu

Mikrobiologija i biohemija preiavanja

Uslovi postojanja ivota

Nutricijenti: C,O,H,N,P,S i mikro elementi Izvor energije: Sunce: iju energiju fotosintezom direktno asimiliraju autotrofi Organske materije: heterotrofi Neorganske materije: hemoautotrofi

Fotosintetizirajui autotrofi
Izvor energije: sunevo zraenje Formira visokoenergetske organske komplekse : H,O,C i proizvodi O2 CO2 C H2O H,O + N NH4 i NO3 ; iz prirodnih izvora i ljudske aktivnosti 3 P PO4 ,detrdenti, otpaci iz domainstva Aerobni : organske materije + O2 CO2+H2O Anaerobni : organske materije CO2+CH4+NH3

Heterotrofi
Izvor energije: oksidacija organskih materija Energija:
Proizvodnja nove bakterijske mase (anabolizam) Stvaranje slobodne energije Gubitak toplote

U sluaju prestanka organske materije, kao izvora energije, ivot heterotrofa prestane.

Hemoautotrofi
Neorganske materije su izvori energije Nitrifikujue bakterije (iskljuivno aerobni)
Nitrosomonas + 3 NH4 + O2

+ NO2 +H2O+2H +newbiom ass -

NO2 + 1 O2 Nitrobacter NO3 2

-

Denitrifikujue bakterije
N O2 N O3

N2 +N2 O

Aerobni uslovi
Aerobna respiracija Prisustvo kiseonika Elektron akceptor: O2 H2O

Anoksini uslovi
Anaerobna respiracija Prisustvo nitrata i nitrita Elektron akceptor: NO3 i NO2 N2 + H2O

Anaerobni uslovi
Fermentacija Nije prisutan: kiseonik, nitrat, nitrit ili sulfat Elektron akceptor: endogeno stvorena organska materija od strane mikroorganizama

Varijanta biolokog postupka u zavisnosti od cilja preiavanja

1.
2. 3.

Bez nitrifikacije
Sa nitrifikacijom Sa nitrifikacijom i denitrifikacijom

4.

Postupak sa aerobnom stabilizacijom mulja

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veliine postrojenja

1. Bez nitrifikacije Postrojenje za preiavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem bez nitrifikacije je dimenzionosano tako da je starost mulja od 4 do 5 dana, u zavisnosti od kapaciteta preistaa. ( Detaljno u tabeli br.1.)

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veliine postrojenja

1. Sa nitrifikacijom Starost mulja kod postrojenja za preiavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem sa nitrifikacijom je dimenzionosana na osnovu sledee jednaine:

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veliine postrojenja

1. Sa nitrifikacijom i denitrifikacijom

Starost mulja kod postrojenja za preiavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem sa nitrifikacijom i denitrifikacijom je dimenzionosana na osnovu sledee jednaine:

( Detaljno u tabeli br.1.)

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veliine postrojenja

1.

Postupak sa aerobnom stabilizacijom mulja Starost mulja kod postrojenja za preiavanje otpadnih voda sa aktivnim muljem sa aerobnom stabilizacijom mulja je dimenzionosana na osnovu sledee jednaine:

( Detaljno u tabeli br.1.)

Starost mulja po varijantama postupka u zavisnosti od temperature i veliine postrojenja - Tabela br.1. -

Mogua tehnika reenja postupka

1)

Konvencionalni postupak
a) Protoni reaktor b) Sa potpunim meanjem

2)

arni postupak

1,Konvencionalnim putem I.

1,Konvencionalnim putem II.

1,Konvencionalnim putem III.

1,Konvencionalnim putem IV.

1,Konvencionalnim putem V.

1,Konvencionalnim putem VI.

Parametri za dimenzionisanje biolokog postupka

HPK BPK SM Azot po Kjeldahlu Amonijani-azot (NH4+ - N) Nitrat-azot (NO3- -N) Ukupan fosfor Alkalitet Temperatura

Dimenzioniranje konvencionalnog postupka

Osnovni parametri za projektovanje

Zapremina aeracionog bazena Kapacitet aeracionog sistema Odnos recirkulacije Dimenzije talonika Viak mulja

Zapremina aeracionog bazena

Zavisi od: a) Koliine aktivnog mulja u bazenu (kg SM)

Zavisi od vremena zadravanaja mulja. Vreme zadravanja odreuje se kao odnos koliine mulja u aeracionom bazenu i dnevnog vika mulja. Dnevna produkcija mulja se odreuje na osnovu masenog protoka organske materije (kgBPK5/d) i specifine produkcije mulja (kgSM/kgBPK5). Vrednost se kree izmeu 4 i 6 kg/m3

b) Koncentracije mulja u bazenu (kg SM/m3)

Kapacitet aeracionog sistema I.

Potreba kiseonika se sastoji od 3 komponente: 1. Direktna oksidacija organske materije otpadne vode 2. Indirektna oksidacija aktivnog mulja tokom njegove stabilizacije to je poseban cilj ovog postupka 3. Nitrifikacija to se obavezno odvija, sa obzirom da je vreme zadravanja potrebno za stabilizaciju mulja takvo da omoguuje razvoj i opstanak nitrifikanata

Kapacitet aeracionog sistema II.

Ukupna potreba kiseonika moe se izraunati na

osnovu dnevnog organskog optereenja (kgBPK5/d) i

specifine potronje kiseonika (kgO2/kgBPK5):
Direktna oksidacija: Nitrifikacija: 0,6 kgO2/kgBPK5 4,5 kgO2/kgN

Indirektna oksidacija: 0,8 kgO2/kgBPK5

Kapacitet aeracije se izraava u kgO2/h. asovni kapacitet aeracionog sistema naziva se unosom kiseonika i znaava se sa OC. Potrebna snaga za aeraciju zavisi od OC (kgO2/h) i od efekta unosa kiseonika sistema (kgO2/kWh).

Recirkulacioni odnos I.

Recirkulacija omoguuje postizanje i kontrolu Zadravanje mulja u bazenu je nezavisno i due od Potreban odnos recirkulacije Qr/Q utvruje se iz

koncentracije mulja u aeracionom bazenu.

hidraulikog vremena zadravanja.

sledee ravnotee sistema:

Recirkulacioni odnos II.

Dimenzije talonika

Dimenzionisanje talonika zavisi od tri faktora:

1.
2. 3.

Ulaznog protoka vode (maksimalni asovni protok)

Koncentracije mulja u aeracionom bazenu Talonih karakteristika mulja

Glavni parametar za dimenzioniranje je povrinsko hidrauliko optereenje (m3/m2h) ije se vrednosti kreu od 0.5 do 1 m3/m2h.

Konvencionalni potupak - Sekvencijalni arni reaktor (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem

Konvencionalno postrojenje sa aerobnim aktivnim muljem zahteva vie elemenata, kao to su bioloki reaktori, talonik i vraanje aktivnog mulja iz talonika u aeracioni bazen

Nasuprot tome, SBR tehnologija je takva metoda preiavanja otpadnih voda u kojoj se svaka faza odigrava u istom bazenu.

Sekvencijalni arni reaktor (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem

Svaki SBR funkcionie na osnovu vremenski razgranienih ciklusa, da se postignu takvi uslovi koji su potrebni za oksidaciju karbonske materije, za nitrifikaciju, za denitrifikaciju i odstranjivanje fosfora. Pored prethodno navedenih odigrava se i separacija estica od tene faze,odvoenje tretiranog efluenta i odstranjivanja nastalog vika mulja.

Sekvencijalni arni reaktor (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem

Osnovni sastojci sistema su: Reaktorni bazen Mehanizacija za odvoenje vika mulja Postrojenje za aeraciju Dekanter efluenata Sistem za kontrolisanje procesa

2, arni I.

2, arni II.

Variacije SBR postupka

ICEAS-Intermitentni ciklini sistem sa produenom aeracijom

pre-reaktivna zona u okviru SBR bazena, gde se influent kontinualno uliva, ovim metodom se moe izostaviti upravljanje na osnovu meraa protoka. Umesto toga upravljanje se vri na osnovu vremena.

CASS-Ciklini sistem sa aktivnim muljem

ICEAS postupak

Prednosti i ogranienja za postupke sa aktivnim muljem za odstranivanje BPK i nitrifikaciju

POSTUPAK
Sa potpunim meanjem

PREDNOSTI
Jednostavan, isproban-dokazan postupak Moe se koristiti za sve vrste otpadne vode Veliki kapacitet za razblaavanje, u sluaju ulivanja toksinih supstanci Ravnomerna potreba za kiseonikom Pogodan za sve tipove aeracionih sistema Isproban-dokazan postupak Vea efikasnost u odstranivanju amonijaka nego kod postupka sa potpunim meanjem Moe se kombinovati sa drugim postupcima, kao to su: raspodeljeno napajanje, anoksini/aerobni procesi Nije potrebna aeracija u veoj meri

OGRANIENJA
Sklonost ka nagomilavanju mulja filamentnog tipa

Sa protonom reaktorom

Zbog opadajue aeracije projektovanje i funkcionisanje je sloenije Mogue potekoe kod doziranja kiseonika na poetku reaktora

Sa kontaktnom stabilizacijom

Nema ili ima ali jako mali kapacitet za nitrifikaciju Funkcionisanje sistema je sloenije

POSTUPAK
Raspodeljeno napajanje

PREDNOSTI
Fleksibilno funkcionisanje Moe se koristiti sa drugim postupcima kao to su npr. Anoksini/aerobni postupci Efluent je visokog kvaliteta Relativno jednostavno projektovanje i funkcionisanje Dobro stabilizovani mulj, niska produkcija bioloke mase Relativno mala zapremina aeracionog bazena Emituje manju koliinu gasova Produkcija mulja sa dobrim talonim karakteristikama Funkcionisanje sistema nije komplikovano Moe se koristiti za skoro sve vrste otpadne vode

OGRANIENJA
Projektovanje aeracionog sistema je komplikovano Funkcionisanje je sloenije

Produena aeracija

Velika potronja energije za aeraciju Relativno veliki aeracioni bazeni Vie se koristi kod preistaa sa manjim kapacitetima Ograniena nitrifikacija Stvara se pena Nocardia

Sa istim kiseonikom

POSTUPAK
Sa oksidacionim jarkom

PREDNOSTI
Jednostavno funkcionisanje Nije osetljiv na ulivanje toksinih suptanci Zahteva manje energije za funkcionisanje nego postupak sa produenom aeracijom Vrlo dobar kvalitet efluenta Stabilizovan mulj,niska produkcija biomase
Postupak je pojednostavljen, sekundarni talonik nije potreban Fleksibilno funkcionisanje, odstranjivanje nutricijenata se vri sa promenom faze postupka Izvodljiv je za sve veliine kapaciteta

OGRANIENJA
Veoma velika konstrukcija, vea potreba za prostorom Potrebna je vea koliina energije za aeraciju Poveanje kapaciteta preistaa je veoma teko izvesti

SBR

Kontrolisanje postupka je veoma komplikovano Potrebno je visokokvalifikano osoblje za kontrolu funkcionisanja sistema Zavisno od projektovanja neki tipovi ne iskoriavaju dovojno efikasno aeracionu jedinicu Dekantirana voda moe da se egalizira, filtrira i dezinfikuje

Protivstrujni (sa suprotnim tokom)

Visokokvalitetni efluent Efikasnost transfera kiseonika je vea nego kod konvencionalnih aeracionih sistema Stabilizovan mulj, niska produkcija biomase Projektovanje procesa se moe menjati u zavisnosti od cilja odstranivanja nutricijenata

Potrebna je fina filtracija radi spreavanja zaepljavanja difuzora

Uporeivanje konvencionalnog postupka sa sekvencijalni arnim reaktorom (SBR) sa aerobnim aktivnim muljem

Parametri za uporeivanje
Osnovni bioloki principi

Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem

Proces biolokog tretmana na osnovu prirasta mikroorganizama formirajui aktivnu biomasu koja je suspendovana u meanoj tenosti u reaktoru Kontinualno strujanje otpadnih voda kroz bioloko postrojenje za preiavanje, bez obzira na naizmeninost masenog protoka i organskog optereenja Postupak je hidrauliki voen. Veoma ograniena kontrola nad biolokim procesom.

SBR
Proces biolokog tretmana je isti kao i kod konvencionalnog postupka

Principi specifinih procesa

Kod sekvencijalnog arnog reaktora treba uzeti u obzir naizmeninost organske i hidraulike osobine otpadnih voda Postupak je vremenski upravljan. Svako dodavanje sirove otpadne vode se tretira sa vie biolokih procesa.

Glavni postupak

Parametri za uporeivanje

Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem

SBR

Rasporeivanje ureaja za glavni postupak

U konvencionalnom postupku se koristi vie bazena sa mehanizacijom za ienje i recirkulacionim sistemom mulja. Konvencionalni postupak je prostorno orijentisan sa vie objekata i mehanikih elemenata

SBR postupak se sastoji od jednog reaktora u kojoj se odigravaju svi fizki I bioloki postupci preiavanja SBR postupak je vremenski orijentisan, u kome se kombinovano koriste reaktor i talonik

Kontrola glavnih biolokih procesa

Uglavnom jako ograniena: Starost mulja Recirkulacija mulja (iz talonika u reaktor)

Zavisno od osobine organske materije, moe se primeniti predhodna fermentacija Stvaranje anoksine,anaerobne i aerobne okoline Vremenska kontrola nad svakom biolokom reakcijom Aktivnosti biomase i karakteristike taloenja

Hvala na panji