2)Osnovni parametri za projektovanje postrojenja za prepreiavanje otpadnih voda(PPOV)-podaci o optereenju zagaujuih materijaa-otp.

voda ima 2osnovna

pokazatelja:koliinu i kvalitet.Koliina se izraava kao protok,a kvalitet kao koncentracija pojedinih vrsta zagaujuih materija.-proizvod protoka vode i koncentracije daje
maseni protok zagaenja,to se jo zove i optereenje vode.-kod izgradnje novih postrojenja o!ino ne raspolae sa podacima za projektovanje ranije navedenog kvaliteta,u tim
sluajevima do tih podataka se dolazi do!ro organizovanim sistematskim ispitivanjima-izrada studija o otp.vodama.-u sluaju proirenja ve postojeih postrojenja koji su u "-
ji,manje vie postoje podaci na osnovu samokontrole postrojenja.-u izuzetnim sluajevima,osn.parametri za projekto.mogu se utvrditi i raunarskim putem,sluei se poznatim
karakteristinim podacima uzimajui pritom u o!zir lokalne speci"inosti.#$%&'( $ $#)*+*,*-./ 0&1&2/./,(3 4&)*+(.&:-te podatke tre!a utvrditi
ispitivanjem./zorci se uzimaju ravnomerno rasporeeni tokom jedne cele god.s tim da se mora uzeti po jedan uzorak svakog dana jedne nedelje.&ko se rezultati za neki dan
razlikuju od ostalih,preporuuje se vei !r.uzoraka.-(ndusriju,ije optereenje ini vie od 567ukupnog opt. kanalizacije,tre!a ispitati pose!no.-sa aspekta preiavanja vani su
sledei pokazatelji kvaliteta vode:a8suspendovane materije-vrste estice odreene veliine956
-:
mm8,dispergovane u vodi.4ogu !iti neorgans.i organs.porekla.%eo ovih materija
se moe odvojiti od vode taloenjem./kupne susp. materije odreuju se "iltracijom vode kroz "iltar odreene gustine i suenjem izdvojenih mat. na 56;
6
'.!83#K9hem.potronja
kiseonika8-pokazuje koliinu $2 potre!nu za oksidaciju materija prisutnih u vodi koji se mogu hemijski oksidovati./ praksi kao oksidans se najee koristi
K&<(./4#*+4&-1&-&)9Kmn$:8i K&<(./4=(3+$4&)9K2'r2$>8./troak oksidansa izraava se uvek u ekvivalentnoj koliini kiseonika.c8=#K;-9petodnevna
!iohemijska potronja kiseonika8pokazuje koliinu kis.koja se utroi prilikom !iohem.razgradnje org.mat. u vodi.$dreuje se merenjem potronje kiseonika tokom !ioloke
razgradnje org.mat.u vodi pod odreenim uslovima t
6
i vreme trajanja razgradnje !itno utiu na =#K./ svakodnevnoj praksi merenje se vri sa trajanjem od ; dana i tako se
do!ija ;-dnevna !iohem.potronja kis.-=#K;.-ako je odnos =#K; vei 5.: otpadna voda se smatra !ioloki lako razgradljivom.d8ukupan azot9-8-i amonijani - vani su z!og
nitri"ikacije-!ioloke oksid.azota iz njegovih nesta!ilnih i sta!ilnih o!lika u vidu nitrata.e8ukupan "os"or direktan parametar za projektov.procesa prei.$vaj parametar pomae
oko stvaranja opte slike o otpor.vodama,- i #-njihovi pojavni o!lici odreuju se uglavnom kalorimetrijskim analitikim metodama-u vodi se dodaje odreen reagens koji sa
navedenim el.razvija odreenu !oju iji je intenzitet proporcionalan njihovoj koncentraciji."8p3 parametar koji !itno utie na sve !ioloke reakcije,naroito nitri"ikacije.4eri se
p3 papirom ili elektrometrijski.g8temperatura-otp.vode utie na !rzinu procesa preiavanja,naroito nitri"ikacije. !)"idrauiko optereenje (PPOV)-podaci o sivnoj
povrini-merodavni protoci za razne tipove kanaizacije#-poeljno je meriti protok neprekidno cele godine-kao minimalno tre!a sprovesti merenje tokom 2:dana ravnomerno
rasporeenih tokom cele godine-ma?.asovni protoci mereni tim danima predstavljaju vaan podatak u projektovanju postrojenja.#$%&'( $ @<(A-$. #$A+B(-(-potre!no je
poznavati sadanje i !udue stanje na slivnom podruju.$va karakterizacija o!uhvata 2-e grupe podataka:a8industrija-potre!no je prikupiti podatke o strukturi proizvodnje u
sadanjosti i !ud. u svim industrijama koje isputaju otpadne vode,a po potre!i tre!a i ispitati te vode-pose!nu panju tre!a o!ratiti isputanju toksinih materija9organs.,teki
metali,sl.8koji remete rad postrojenja za preiav.pre isputanja otpad.voda u javnu kanaliz.!8kanalizacioni sistem-potre!no je poznavati "unkcionisanje ovog sistema.)o je
vano jer postrojenja za prei.se projektuje na mogunost prihvatanja dela padavina iz opteg sistema.)o se ne moe ostvariti !ez detaljnog poznavanja kanaliz.sist.i oticaja vode
sa slivne povrine,to se odvodi kanalizacijom./ ovom poslu su korisni lokalni ili regionalni prostorni planovi-na osnovu njih moe se odrediti oekivani porast ili smanjenje
protoka otp.voda kao i njihovog optereenja.4*+$%&A-( #$%&'( 0& +&0-* )(#$A* K&-&<(0&'(.*-za postrojenja koja su u sastavu kanal.sistema separacionog tipa
kao merodavni uzimaju se sledei protoci:a8ma?.asovni protok jednog danaC!8ma?.dnevni protok.Koji su prisutni u 57 sluajeva o!uhvaenih radnih dana.-kod opteg sistema
uzima se vrednost pod!aena u D;7sluajeva,raunato na dane !ez padavina.-ako asovni protoci nisu pose!no praeni-merodav.as.protok se utvruje sluei se odnosima
dnevnog kole!anja protoka u suvo do!a u odnosu na dnevni protok.-u sluaju velikh koli.stranih vodaE6.5;l9sFha8,preduzimaju se mere za njihovo smanjenje. $)%tvrivanje
zagaenosti otpadnih voda o&radom raspoo'ivih podataka ispitivanja i raunskim putem- za dimenz.!iolokog dela postrojenja aeracionog !azena za postupak !ez
nitri"ikacije,za proraun potre!ne koliine kiseonika za razgradnju ugljenih jedinjenja koristi se maseni protok radnih dana koji nije pod!aen u D;7sluajeva.-kod postrojenja sa
nitri"ikacijom,starost mulja odreuje srednja dnevna vrednost nedelje sa ma? =#K; optereenjem.0a proraun unosa kiseonika merodavno je kretanje dnevnog masenog
protoka,npr.na osnovu dvoasovnih kompozitnih uzoraka.+aunsko odreivanje osn.parametara za projektovanje Gmerodavni suvo vremeni protok Hsv do!ija se od protoka
otpadne vode stanovnitva Hst i sitnih zanatskih radnji Hz i industrije Hi i stranih voda Hs.#rotok se izraunava:HsvIHoJHs.Ho-ma?.as.protok9zagaenih8otp.vodaCHs-godinji
proseni dotok stranih voda u suvo do!a.-kada se prethodni proraun ne moe sprovesti,za ma?.protok otpadne vode stanovnitva i sitnih zanatskih radnji moe se usvojiti 6.66:
lK9sFha8,a za industriju min.6.; lKsFha.0agaenost otpadnih voda:utvruje se raunskim putem sluei se standardnim optereenjima prikazanim u ta!.str.;6.%nevni maseni
protok zagaenja od stanovnitva zajedno sa sitnim zanatskim radnjama izraunava se mnoenjem !r.prikljuenih stanovnika sa standardnim optereenjima iz navedene ta!ele.-
%nevni maseni protok zagaenja zanat.radnji i industriji izraunava se da na osnovu dnevnog protoka otpadne vode9m
L
d8i spec.potronje vode po jednom
stanovniku9Mst8,izraunava se u odgovarajui ekvivalentni !r.se mnoi sa standardnim opt.iz navedene
ta!ele:*sstvarnoIukupno=#K;Kg$2KdanK=#K;kg$2KstanKdan())eenje kroz reetku-tipovi reetke*njihovo +unkcionisanje i upravjanje automatskih reetki-reetke-
o!jekti mehanikog preiavanja upotre!ljavaju se na samom poetku ureaja,kod prepumpnih stanica ispred crpki.-zadatak-izdvajanje-zadravanja veih plivajuih,le!deih
neistoa iz otpadne vode.-u zavisnosti od veli.razmaka izmeu tapova9ist otvor8razlikuju se:a8"ine-sa razmakom tapova od 56mm-;6mm9najei razmak8C!8gru!e-od ;6-
566mm-postoje 2 naina ienja:runo i mehaniko-razmak tapova kod runog i.N6-D6mm,a kod meh.:6-N6mm.-ugrauju se pod odreenim nagi!om u odnosu na pravac
strujanja vode,z!og smanjivanja lokalnih gu!itaka na ovom o!jektu.-gru!e se ugrauju podOod L6,a "ine od ON6->;.-u zavisnosti od veliine protoka i porekla otp.voda,moe se
kom!inovati gru!a r. sa runim i "ina sa mehan.9automatskim8ienjem.)ipovi u zavisnosti od o!lika razlikuju se:ravne i lune reetke-iste se sa nizvodne str.a8ravna r.
9tip58:ureaj za ienje se sastoji od kolica sa gra!uljama koje se pomou glavnog lanca pokreu gore dole.(z stanja mirovanja kolica se pokreu iznad povrine vode ka dnu,pri
sputanju gra!ulje su odmaknute od reetke.Kada stignu do dna kanala one se uvlae u reetku i pri kretanju nagore odstranjuju zaustavljene otpatke.#ritisak prileganja gra!ulja
uz reetku regulie se pomou opruge./grauje se pod OND a ankerie se u dnu i !onim zidovima.-a kraju re.je postavljena pregrada od elinog lima koja se zavrava
koritom za otpatke.@vi delovi koje tre!a odravati su iznad vode.)(#2.-ureaj za ienje se sastoji od kolica sa gra!uljama koje se pokreu PQ pomou elinog ueta.(z stanja
mirovanja iznad povrine vode kolica se pokreu ka dnu komore.!8luna r.-takoe slui za izdvajanje gru!ih neistoa.#ri svom rotacionom kretanju lopatica gra!ulja skida sa
reetke otpadke,izvlai ili iznad nivoa vode,gde ili na kraju reetke automatski preko skidaa iz!acuje u korito izraeno od !etona ili elinog lima.<opatica je elastino
privrena na gra!uljama,tako da se izdie preko otpadaka koji se zaglave na reetki.c8vertikalna r.-je prava i ver.,isti se sa nizvodne strane pomou mehanizma koji se sastoji
od sist.eljeva,koje vue !eskrajni lanac.$tpaci se odstranjuju pomou skidaa zahvaljujui mehanizmu za neprekidno ienje,u stanju je da odstrani iz vode znatne koliine
materijala./#+&A<.&-.* +&%$4 &/)$4&)@K(3 +*B*)K(:moe !iti na vie naina:a8na osnovu nivo prekidaa-zada se dozvojeni ma?.nivo ispred re.i kada se on
dostigne,ukljuuje se ienje.-edostatak-mogunost zaglavljivanja nivo prekidaa usled ega dolazi do smetnji u raduC!8pomou mernih sondi-meri se nivo,prenosi se
in"ormacija i kod odreene vrednosti daje se signal za ukljuenjeCc8pomou vremenskog releja-najsigurniji u eksploataciji,jer se odgovarajua elektro oprema montira u
razvodnom ormaru reetke,znai u otpadnoj vodi se ne nalazi nikakav dava signala./ odreenim vrem.intervalima koji se podeavaju po elji9npr.svakih ;min.8ukljui se
automatski ienje.0a automat.rad re.potre!na je el.energija.,)"idrauiki proraun reetke-odreivanje dimenzije primenjive reetke povezaneo je sa lokalnim gu!icima na
reetki.5korak kod iz!ora je odreivanje svetlog otvora.-akon toga se odreuje potre!no proirenje na mestu ugradnje reetke .#roirenje mora !iti toliko koliko se sa tapovima
re.zauzima proticajni pro"il =InFdJ! =-irina kanala kod re.9m8C!-ir.kanala uzvodno od re.9m8Cn-!r.tapovaCd-irina tapa re.9m8.-Kod dimenz.preduslov-!rzina izmeu
tapova re.ne sme !iti vea od 5mKs,u protivnom voda moe preneti otpadke kroz reetku.$!ino je gu!itak na reeci oko ;cm,a ukupni dozvoljeni9hidrauliki i
sigurnosni8o!ino je oko 56-26cm.+e.izaziva lokalni gu!itak.Aeliina lik.gu!.izraunava se uopteno:hreI R JA
2
K2gChre.-lok.gu!.na reetkiC
A-srednja pro"ilska !rzina pre re.9mKs8Cg-gravitaciono u!rzanjeCR-koe".lok.gu!itka sadri u se!i sve promenljive koje utiu na veliinu gu!itka.$na je u "-ji svetlog
otvora,o!lika tapova,nagi!a itd.-)Proceivanje kroz sita-tipovi sita i njihova +unkcionisanja-namenjena su za izdvajanje otpadaka veliine iznad 6.Lmm.-primenjuju se u
tretmanu vode u hem.,prehram!enoj,tekstilnoj ind.,ind.celuloze,papirna,preiavanju,komunalnih voda kao i u pripremi vode za pie,-lokalni gu!ici su znaajni9ak do 5m8,njih
daje sam proizvoa.)(#$A(:a8"iksna sita-o!lik poluvaljka sa horizontal.osovinom.@ito je "iksno,rotira se gre!a.$tpad se zadrava na unutranjoj str.,odakle se skida
rotirajuim gre!aem.-edostatak-relativno veliki hidran.gu!ici9ak do D6cm8.!8roto sita9proceivanja sa spolj.ka unutr.str.8-sito je ovde plat valjka sa horizontalnom osovinom
i stalno se rotira.$snovni delovi su mu:-posuda sa kanorama,-rotirajue sito,-skida.Isirova voda se dovodi u gornju zonu posude,prolazi kroz zonu komora i dolazi do
rotirajueg sita.+otirajue sito je per"orirano,a veliina per"oracija zavisi od granulacije neistoa koje se ele odstraniti iz vode./ predvienoj zoni voda prolazi kroz rotirajue
sito ka unutra,a meh.neistoe se skupljaju na situ i !ivaju noene do skidaa koji skuplja i skida otpatke.Aoda izlazi iz rot.sita iznutra ka spolja u donjoj zoni.$vakvo reenje
o!ez!euje samo ienje.c8roto sita9proceivanje sa unutranje ka spoljanjoj str.8-o!lik je takoe plat valjka koji se stalno rotira,-voda se uvodi u centralni deo,otpad se
skuplja na situ iznutra,-hidrauliki-sa mlazom vode se opere sito i odvodi otpad van do!oa.#roceena voda odlazi iznutra ka spolja. (z!or sita-zavisi od koliine mat.koji se eli
izdvojiti.&ko je cilj to vea e"ikasnost uvode se sloeniji sistemi.Kod sita se javlja pro!lem zaepljenja usled prisutnih masnoa i ulja,a najee se iste sa vruom vodom pod
pritiskom..)/ao'enje-teorijske osnove(&rzina tao'enja po 0e1tonu i 2tocksu)-to je razdvajanje "aza-razdvajanje vrste i tene "aze,-razlikuju se Lzone taloenja./5-oj se
taloe zrnaste estice koje imaju potpunu slo!odu kretanja,i o!lik im se ne menja tokom taloenja.$vo je zona !istrenja ili zona neometanog taloenja9talonici su pesak8,u 2-oj
zoni taloe se pahuljaste suspendovane materije.)okom talo."lokule dolaze u dodir jedna s drugom i vezuju se.$!lik,masa i dim.im se menjaju tokom taloenja.$vo je zona
ometanog taloenja9talonici za mulj8./ L-oj zoni koncentracija susp. mat.je izrazito velika,te pored zgunjavanja dolazi do kompresije donjih zona usled teine
gornjih9zgunjivai za mulj8-)aloenje u zoni !istrenja9neometano taloenje8-iz vode se odstranjuje ljunak,pesak i dr.mat.miner.porekla.Sestice koje se otklanjaju vee su od
6.5mm.@itnije se odstranjuju tokom daljih "aza preiavanja.)eorijska osnova izdvajanje peska vezuje se za "enomen sedimentacije pri slo!odnom padu usled gravitacije.0a
izraunavanje !rzine taloenja,tj.sa kojom !rzinom estica datih dimenzija i gustine pada na dno,koristi se -eTtonova jednaina:AIU:gdKL'v9V5-VKV8A-!rzina taloenja9mKs8CV-
gustina tenosti9kgKm
L
8Cg-grav.u!rzanjeW.D6>mKs
2
C'v-koe".otpora9zavisi od +e i od s"erinosti estice8-ova "-ja vai za sve Lo!lasti teenja9laminarno,prelazno,tur!ulentno8ali
tre!a poznavati 'v-pro!lem u praktinoj primeni.-@toksova zavisnost za izraunavanje !rzine taloenjaAIgd
2
K5DXFV5-VKV,i vai uz uslove:a8estice su vrste,glatke,o!lik im se
ne menja tokom taloenjaC!8"luid je homogen,!eskrajanCc8moe se zanemariti =raunovo kretanje estice "luidaCd8kretanje estice je pravolinijsko.-@toksova zavisnost se moe
dovesti u vezu sa optim -eTtonovim izrazom:a8za sluaj laminarnog teenja:'vI2:K+e9+eO5.68C!8za prelaznu zonu:'vI2:K+eJLKU+eJ6.LN95O+eO26668Cc8za tur!ulentnu
zonu:'vI6.::92666O+eO2F56
;
8.3)Podu'ni peskoov-teorija "azena*aminarno teenje-to je klasian tip peskolova-poduan,gde je smer kretanja otpadne vode horizontalan-
u podunom smeruC-dimenzionisanje se vri na !azi povrinskog optereenja po teoriji 3azena za laminar.teenje.-#rincip odreivanja dim.!azena je taj da se odredi takvo
vreme zadravanja u o!jektu,za koje vreme e estice odreenih karakteristika9dimenzija,teina8moi da se istaloe.)eorija 3azena:-vreme koje je potre!no da koli.vode H
proe kroz peskolov zapre.Aje protono vreme9tp8:tpIAKHI3F<F=K3FAkF=I<KAkC-vreme taloenja-vreme potre!no estici koja je dospela u peskolov da doe do
dna9tist8:tistI3KA,za granini sluaj tpItistC<KAkI3KACAKHI3KAC-#ovrinsko optereenje peskolova:)"IHKYistIAjer je AK)"I5C#otre!na povrina peskolova:YistIAK3I<FAC-
#otre!na povrina peskolova:<IHK=FA.45)Podu'ni peskoov-teorija 6o&ins 7ampa-tur&uentni re'im*reguacija srednje potone &rzine kroz peskoov#- pod uticajem
tur!ulencije menja se !rzina taloenja jer se javlja pulzacija te je odnos AK)"Z5.$vaj odnos !rzine i povr.opter.zove se korekcioni "aktor9KZ58i veliina mu zavisi od
tur!ulencije.-Korisna duina peskolova <IkFHK=FA.-/slovi promenljivosti:a8permanentno strujanje,raspored !rzina ravnomeranC!8!rzina taloenja konstantna.-@a dijagrama se
direktno moe oitati vrednost k:YistIkFHKACkIAK)"E5CAE)".+egulacija srednje protone !rzine kroz peskolov-u liter.se navodi da je ma?.protona !rzina u podunom
peskolovu9kritina8iznosi L6cmKs.#ri toj vrednosti najmanja estica koja se istaloi je prenika 6.5-6.2mm./ podunim peskolovima ovaj uslov se ostvaruje postavljanjem
specijal."ormiranih suenja na nizvodnom pro"ilu peskolova.0a ova suenja!rzina je uvek const.-ne zavisi od protoka.AIconstCAZ"9H8.Kod projektovanja ovih o!jekata mora se
voditi rauna da nizvodni uslovi ne utiu na pro"il suenja.44)8erisani peskoov-teorija i dimenzionisanje-kod ovih peskolova ispod povr.vodenog ogledala na odreenoj
du!ini uduvava se vazduh pod pritiskom od cca 6.N-6.D !ara u vidu mehura.#od uticajem uduvanog vazduha javlja se pop.strujanje u peskolovu.=rzina strujanja se moe iza!rati
u irokom intervalu a zavisi od koliine uduvavanog vazduha kao i od du!ine uduvavanja.#oto istovremeno voda struji popr.i podu.,rezultujue strujanje je spiralno.-@trujanje
koje se "ormira u pop.pro"ilu !azena,a naroito u donjoj kritinoj zoni,igra znaajnu ulogu u e"ektu izdvajanja peska i naziva se #rimarno strujanje.#oduno nazivamo
@ekundarnim,a isto zavisi od vremena zadravanja u o!jektu.#rednosti &.#.-"leksi!ilnost u radu i stvaranje uslova za ma?.e"ekat.(zdvajanje org.materija9z!og njihove spec.
teine8moe se svesti na minimum sa odreenom koliinom vazduha.--a !rzinu primarnog strujanja u kritinoj zoni utie:a8geometrijski o!lik pop.presekaC!8du!ina
uduvavanjaCc8koliina uduvanog vazduhaCd8!rzina isplivavanja mehuriaCe8oso!ine otp.vode koja protieC"8gravitaciono u!rzanje.-*mpirijska "ormula po 3orvatu za
odreivanje !rzine strujanja u popr.pro"ilu:AI2LNhvFHvaz
6.>
9mKh8CA-!rzina pri dnuChv-du!ina uduvavanja merena od vod.ogled.9m8CHvaz-koliina vazd.koji se uduvava.-
osnovi dimenzionisanja &.#.-prema svetskim iskustvima ekonominost primene &.#.je iznad 5;666-26666*s9ekvivalentnih stanovnika8.%imenzionisanje se vri na Hma?..Kod
odreivanja korisnog pop.preseka tre!a uzeti u o!zir da poduna !rzina ne sme !iti vea od 6.5;-6.2mKs.4in.vreme zadravanja je Lminute,a ako se ovaj o!jekat koristi i za
predaeraciju9esto8zadravanje je 56-52min.Kol.peska koja se izdvoji u &.#.orijentaciono je od ;-52dm
L
K*sgod9zavisi od lokalnih uslova i usvojenom min.prenika koja se eli
zadrati8.-%rugi tipovi peskolova:a8sa vertikalnim strujanjem u o!liku levka.Aoda struji odozdo nagore,pri emu se u levkastom dnu taloe estice ija je !rzina tonjenjaEod
!rz.dizanja vode.-mogu !iti sa pravougaonom ili krunom osovinomC!8sa krunim strujanjem-tangencijalni peskolov.Kod njih se voda dovodi u peskolov tangencijalno,te skree
za LN6
o
./ peskolovu je vrtlono strujanje.#roseno vreme zadravanja L6-:6s.#eskolov je sa krunom osovinom.#oluprenik krugaIdu!ini vode u o!jektu.Korisno dejstvo je
relativno malo.42)2eparatori masti i uja-teorija i dimenzionisanje po "azenu-o!jekti za izdvajanje lakih materija od vode9masti i ulja8-teorijske osnove za rad ovih
o!jekata ini izdvajanje pod uticajem gravitacionih sila,prvenstveno @toksov zakon.=rzina ima negativan predznak jer se radi o isplivavanju,te umesto razlike9V 5-V8imamo
razliku9

V-V58pa izraz:AIgFd
2
K5DXFV5-VKVdo!ija o!lik:AIgFd
2
K5D[FV-V5KVIgFd
2
K5DFV-V5Kn9cmKs8.d-prenik zrna9cm8CV-gustina tenosti9gKm n9cmKs8.d-prenik zrna9cm8CV-gustina tenosti9gKm
L L
8Cn-dinamiki 8Cn-dinamiki
koe".viskoznosti9gKcms8C[-kinematski koe".viskoznosti.0a prenik kapi ulja koja se koristi za praktinu primenu dI6.65;cm.-sa opadanjem t koe".viskoznosti9gKcms8C[-kinematski koe".viskoznosti.0a prenik kapi ulja koja se koristi za praktinu primenu dI6.65;cm.-sa opadanjem t
o o
opada i A isplivavanja9n- opada i A isplivavanja9n-
raste8.%imenzionisanje po teoriji 3azena:-princip odreivanja dim.!azena za hvata masti i ulja je taj da se o!ez!edi takvo vreme zadravanja u o!jektu za koji e doi do raste8.%imenzionisanje po teoriji 3azena:-princip odreivanja dim.!azena za hvata masti i ulja je taj da se o!ez!edi takvo vreme zadravanja u o!jektu za koji e doi do
isplivavanja speci"ino lakih kapi od vode.#otre!no vreme zadravanja mora !iti\od potre!nog vremena za isplivavanje kritine estice.tispI3KAispvreme isplivavanja.3- isplivavanja speci"ino lakih kapi od vode.#otre!no vreme zadravanja mora !iti\od potre!nog vremena za isplivavanje kritine estice.tispI3KAispvreme isplivavanja.3-
du!ina vode9m8CAisp.-!rzina isplivavanja9mKs8.-usvaja se granini sluaj kada je vreme zadravanjaIvremenu du!ina vode9m8CAisp.-!rzina isplivavanja9mKs8.-usvaja se granini sluaj kada je vreme zadravanjaIvremenu
isplivavanja9tispItp8:3KAispIAo!jKH]Ao!jI3KAispFHCYispF3I3KAispFH^EYisp isplivavanja9tispItp8:3KAispIAo!jKH]Ao!jI3KAispFHCYispF3I3KAispFH^EYisp
korisna povr. korisna povr.
IHma?.hKAisp9m IHma?.hKAisp9m
2 2
8.-iz ovoga se zakljuuje da kod separatora masti i ulja uticaj ima 8.-iz ovoga se zakljuuje da kod separatora masti i ulja uticaj ima
korisna povrina,a ne i du!ina o!jekta-Kod dimenzionisanja poznato nam je koliina vodeHma?.9m korisna povrina,a ne i du!ina o!jekta-Kod dimenzionisanja poznato nam je koliina vodeHma?.9m
L L
Ks8i !rzina isplivavanja Aisp.9mKs8,te moemo odrediti dimenzije o!jekta.- Ks8i !rzina isplivavanja Aisp.9mKs8,te moemo odrediti dimenzije o!jekta.-
ispitivanja su pokazala da kod hvataa ulja srednja !rzina prolaza kroz o!j.tre!a da je AsrO5;Aisp tj. AsrO5.6mKmin. ispitivanja su pokazala da kod hvataa ulja srednja !rzina prolaza kroz o!j.tre!a da je AsrO5;Aisp tj. AsrO5.6mKmin. 4! 4!8 89otacija za odvajanje uja i masnoe 9otacija za odvajanje uja i masnoe-primenjuje se za -primenjuje se za
pospeivanje izdvajanja mat.ija je spec.teina manja od vode i za netaloive ili teko taloive le!dee materije u otpadnoj vodi.-korisno dejstvo separatora masti i ulja moe se pospeivanje izdvajanja mat.ija je spec.teina manja od vode i za netaloive ili teko taloive le!dee materije u otpadnoj vodi.-korisno dejstvo separatora masti i ulja moe se
poveati ako se uduvava vazduh,te se poveava !rzina isplivavanja.@redstvo za "lotaciju mogu !iti i hemikalije koje se pene.-"lotacija se sem za izdvajanje masti,ulja koristi i za poveati ako se uduvava vazduh,te se poveava !rzina isplivavanja.@redstvo za "lotaciju mogu !iti i hemikalije koje se pene.-"lotacija se sem za izdvajanje masti,ulja koristi i za
izdvajanje vlaknaste materije9tekstilna,papirna ind.i dr.8.-unoenjem vazduha poveava se !rzina isplivavanjaC-vazduh se o!ez!euje putem kompresoraC-za "ormiranje mehuria izdvajanje vlaknaste materije9tekstilna,papirna ind.i dr.8.-unoenjem vazduha poveava se !rzina isplivavanjaC-vazduh se o!ez!euje putem kompresoraC-za "ormiranje mehuria
primenjuju se per"ormirane ili keramike ceviC-za o!ez!eivanje mehuria vazduha od nekoliko desetine mikrona9526-D6ili526mikrona8koristi se svojstvo promene primenjuju se per"ormirane ili keramike ceviC-za o!ez!eivanje mehuria vazduha od nekoliko desetine mikrona9526-D6ili526mikrona8koristi se svojstvo promene
rastvorljivosti vazduha u vodi u zavisnosti od pritiska./ sudu pod pritiskom uduvava se vazduh koji se rastvara u vodi,zatim se voda iz suda pod pritiskom uvodi u !azen za rastvorljivosti vazduha u vodi u zavisnosti od pritiska./ sudu pod pritiskom uduvava se vazduh koji se rastvara u vodi,zatim se voda iz suda pod pritiskom uvodi u !azen za
"lotaciju.#re ulaska u !azen vri se dekompresija sa :-;!ara na cca 5!ar.@a smanjenjem pritiska do!ije se vreo ravnomeran i sitan raspored mehuria u suspendiji.=rzina "lotaciju.#re ulaska u !azen vri se dekompresija sa :-;!ara na cca 5!ar.@a smanjenjem pritiska do!ije se vreo ravnomeran i sitan raspored mehuria u suspendiji.=rzina
isplivavanja kapljice ulja i masti je od 2.;-52cmKmin.@a poveanjem odnosa mehurKvsti sastojakEse !rzina isplivavanja.Kod "lotacije sa vazduhom kako je izneto napred vri se isplivavanja kapljice ulja i masti je od 2.;-52cmKmin.@a poveanjem odnosa mehurKvsti sastojakEse !rzina isplivavanja.Kod "lotacije sa vazduhom kako je izneto napred vri se
reirkulacija otpadne vode,tj.iz odvoda se uzima voda,poveava se pritisak,uduvava se vazduh,vraa se u !azen za "lotaciju nakon dekompresije.Kod dimenzionisanja merodavni reirkulacija otpadne vode,tj.iz odvoda se uzima voda,poveava se pritisak,uduvava se vazduh,vraa se u !azen za "lotaciju nakon dekompresije.Kod dimenzionisanja merodavni
parametri su:pritisak,odnos recirkulacije,koncentracija suve mase u otpadnoj vodi,zatim vreme "lotacije.Kod otpadnih voda domainstava vreme zadravanja u "lotacionom parametri su:pritisak,odnos recirkulacije,koncentracija suve mase u otpadnoj vodi,zatim vreme "lotacije.Kod otpadnih voda domainstava vreme zadravanja u "lotacionom
!azenu je od 6.5-6.2asa,pa sve do 6.;asova,a u !azenu pod pritiskom od 5-Lmin.-$!lik !azena za "lotaciju-kruni ili pravougaoni,zavisno od primenjene opreme za skidanje !azenu je od 6.5-6.2asa,pa sve do 6.;asova,a u !azenu pod pritiskom od 5-Lmin.-$!lik !azena za "lotaciju-kruni ili pravougaoni,zavisno od primenjene opreme za skidanje
"lotata. "lotata.4$ 4$8 8/ao'nici za muj-teorija i dimenzionisanje po teoriji "azena /ao'nici za muj-teorija i dimenzionisanje po teoriji "azena-u ovim o!j.talo. se odigrava u zoni ometanog taloenja-znai da se "izike karakteristike estica -u ovim o!j.talo. se odigrava u zoni ometanog taloenja-znai da se "izike karakteristike estica
menjaju tokom taloenja.-!rzina talo.zavisi od prenika estica,kinemat.koe".viskoznosti tenosti,gustine tenosti.-*ksperimentalno je dokazano da se sa do!rom menjaju tokom taloenja.-!rzina talo.zavisi od prenika estica,kinemat.koe".viskoznosti tenosti,gustine tenosti.-*ksperimentalno je dokazano da se sa do!rom
aproksimacijom moe primeniti @toksov zakon:AIgFd2K5D[F aproksimacijom moe primeniti @toksov zakon:AIgFd2K5D[FV5-VKV,ali umesto gustine i viskoziteta tenosti tre!a uzeti karakteristike suspenzije./ ovom sluaju vai @toksov
zakon za laminarni reim tj.-eTtonov zakon sve Lo!lasti,uz izraunavanje koe".otpora 'v_'vI"9+e,o!lika estice8`I-eTton:AIU:gdKL'v9V5-VKV8-u zoni !istrenja kriva
taloenja je prava jer se ne menja vertikalna komponenta !rzine tokom taloenja-u zoni ometanog talo.poveava se vert.kompon.!rzine u toku talo.te se poveava i
zakrivljenost krive talo.I%imenzionisanje po teoriji 3azena:-originalna koncepcija 3azena,postavljena je za podune talonike uz uslove:a8!rzina talo.est.u "luidu sa
laminarnim teenjemIkao u "luidu u mirovanju,te je const.u vremenu i prostoruC!8koncentrac.susp.mater.u prostoru uprav.na ravan kretanja estice je const.:-vreme
talo.je:tistI3KAC-vreme prolaz.koli.vode H kroz talonik zapr.A:tpIAKHI3F<F=KAkF=3I<KAkCza granini sluaj
tistItpC3KAIAKHIEAI3KAFHI3HK3<=CAIHK<=]AIHKYist_m
L
KKm
2
`A-!rzina talo.najmanj.estice koja se eli taloitiCAk-srednja prolazna !rzina kroz talonik.-#ovrinsko
opt.talonika:)"IHKYist9mKh8CAK)"I5C-iz gornjeg izraza se vidi da du!ina vode ne utie na korisnu povrinu o!j. 4()6imenzionisanje tao'nika za muj-povrinsko
optereenje i vreme zadr'avanja-za dimenz.talonika povr.opter.i vreme zadr.su merodavni parametri-prema Yairu kritina !rzina taloenja estica org.porekla i prenika
6.6;mm je 6.>NmKh,to znai da je povr.opter.talonika )"a6.>NmKas.-u ta!.se daju veliine povr.opter.i vremena zadravanja za prethodne i naknadne talonice.#rethodni
talonici slue za izdvajanje krupnih org."lokula9sirovi mulj8iz otpadne vode i postavljaju se pre !iolokog !azena.-naknadni talonici imaju "-ju izdvajanja !ioloki aktivnog
mulja iz preiene vode i oni su poslednji o!jekti na liniji vode.-primena prethodnih "-ja zavisi od naina o!rade mulja,kada je predviena anaero!na sta!ilizacija mulja.-
talonici se dimenz.na ma?.asovno opt.9Hma?.,h8-kod primene primarnog9prethodnog8talonika dolazi do izdvajanja dela org.opter.koji dolazi na ureaj,pa se !ioloki !azen
dimenz.na smanjeno opter.-postoji u ta!.predloeni procenat redukcije9=#K;8,koji je u zavisnosti od vremena zadravanja u prethodnom taloniku i od povrinskog
opt.4,)/ipovi tao'nika-njihovi eementi i +unkcionisanje-u zavisnosti od kretanja vode u tal.razlikuju se:a8t.sa vertikalnim strujanjem-cilindrini o!j.sa krunom
osovinom.Kod njih nema mehanikog pokretnog dela zgrtanje mulja,z!og toga se konstruktivno tako o!likuju da istaloeni mulj sklizne u centralno postavljeno udu!ljenje-u
prostor za mulj.$!jekti su visoki ak >-Dm te postoji pro!lem "undiranja jer je nivo vode u njima u nivou terena ili 5m iznad.*l.-dovod vode,centralni cilindar za umirenje toka
vode,taloni prostor,prelivna ivica,odvodni kanal,prostor za istaloeni mulj,odvod mulja.-Aoda se dovodi u centr.cilindar za umirenje toka odakle struji vertikalno nanie,da !i
zatim ulaznim strujanjem iz!ila na povr.ve iz!istrena voda.4ulj se taloi na dnu koji je pod Omin.N6b.=rzina strujanja vode O6.6LmKs.4ulj se kontinualno odvodi iz prostora
za istaloeni mulj.4a?.prenik takvih talonika je do 52m,adoAI:66m
L
.!8t.sa podunim strujanjem-poduni presek slian kao kod peskolova.$!j.sa pravougaonom osnovom
duine do ;6m,a irine do 52m.Aoda se uvodi preko specijalnih dovodnih el.koji su postavljeni na5K2du!inu vode u taloniku.-a najuzvodnijem delu se nalazi levak za
mulj,gde se skuplja zgrtaem sa cele duine talonika.0grta moe !iti sa lancem ili sa zgrtalicom.%u!ina vode u taloniku je do 2.;m.c8t.sa radijalnim str.-cilindrini o!j.sa
hidromainskom opremom za zgrtanje mulja sa dna u centralni cilindar,odakle preko el.za raspodelu voda horiz.struji prema prelivnoj ivici,a zatim u o!odni kanal.4ulj se taloi
na dnu koji je pod nagi!om 5:5695;8,zatim se zgrtalicom skuplja u levak za mulj i kontinualno odvodi odavde.4a?.prenik talonika do ;6m,a du!ina vode do 2.;m kod
prelivne ivice.I@pecijalni tipovi talonika:a8lamelasti talonik-poto kapacitet tal.zavisi od njegove korisne povrine za istalo.9Yist8umanjenjem lamela9kose eline
ploe8poveava se korisnea povrina talonika,i tako se istalo.odigrava na veoj povr.4ulj se taloi na lamele,one su postavljene podON6b,te usled svoje teine mulj pada u
pose!an prostor za sakupljanje mulja,odatle se kontinualno odvodi.<amele se povremeno moraju istiti,a tada se izvlae iz talonika.!8dvostrana talonica-ima 2 osnovne "-
je:#rvo prethodno taloenje i anaero!nu sta!ilizaciju mulja voda se dovodi u gornji deo talonika i struji poduno.#roces razgradnje odigrava se u donjem prostoru.4ehurii
gasova9metan8odvode se u atmos"eru sa strane.$vi o!j.su zatrpani zemljom sa str.,uglavnom su stari i danas se ne grade,nemaju pokretnih delova-pro!lematino za
ienje.4ulj se iz donjeg dela odvodi nakon sta!ilizacije.4-)6ovodni i odvodni eementi tao'nika-uoga*tipovi*usovi +unkcionisanja-kod talo.vanu ulogu imaju ulazni
el.tj.nain na koji o!ez!euje umirenje toka i ravnomerna raspodela vode po povriniC-kineti.energ.tre!a smanjiti na 6C-cilj ulaznih el.je "ormiranje vodenog jastuka i skretanje
strujnica u odreeni pravacC-!r.i prenik ulaznih elem.odreuju se iz uslova da prolazna !rzina kroz njih !ude manja od 5mKs.$dvodni el.-z!og ravnomerne raspodele
povr.opter.pa i !rzine u talonicama,primenjuju se prelivni elementi i to:otroivine prelivne trake raznih o!lika i propusne moi.0a njih je potre!no o!ez!editi
nepotopljenost.-ajee su u primeni nazu!ljene prelivne trake9sa trouglastim nazu!ljenjem8.4.)7oaguacija i +okuacija u pripremi vode za pie-u&rzane tao'nice*tipovi i
+unkcionisanje-za koagul.i "loku.koloidnih i sitnih suspse.estica-virusi i !akterije potre!ni su povoljnia8hemij.i!8hidrodinamiki uslovi.-koagul.i "lokula.predstavljaju pripremu
vode za e"ikasnije taloenje ili "iltr.vode.-koagul.je skup hem.i "izi.-hem.reakcija desta!ilizacije koloida.-"lokulacija-o!razovanje krupnijih estica koje se e"ikasnije otklanjaju
talo.ili "iltrovanjem.a8hemijski uslovi-poto su susp.estice o!ino negativno naelektrisane,za uklanjanje potre!no je ove estice desta!ilizovati,a to se ini dodatkom:58soli
jako9J8nael.jona9&l
LJ
,Ye
LJ
8C28polielektrolitaCL8kom!inovanjem 5i2.0a uspeno taloenje pored desta!iliz.estica tre!a dodati vie hemikalija da se sastojci iz vode povuku
veom masom pahuljica dodate hemikalije.!8hidrodinamiki uslovi Gu "azi "lokulacije potre!no je da se pahuljice dodiruju da !i se uveale dovoljno za e"ikasno uklanjanje
taloenjem ili "iltrovanjem.-taloenje-prost.,je"tin i vrlo e"ikasan postupak koji zatiuje dalje o!jekte od preteranog opt.suspendovanim esticama,a o!ez!euje i sigurniji i
sta!ilniji kvalitet preiene vode.-u pripremi iste vode koriste se prirodno taloenje i taloenje sa dodatkom hemikalija.#rirodno talo.-primenjuje se za uklanjanje krupnih
estica9pesak i sl.8-0a u!rzano talo.-koloidnih i sitnih susp.estica ili za uklanjanje nekih rastvorenih sastojaka potre!na je prethodna hem.priprema vode.0a uklanjanje
mutnoe9!istrenje8primenjuju se hem.koagul.i "lokulac.0a uklanjanje !oje,gvoa ili za omekavanje-primenjuje se hem.procipitacija9za !oju dodatkom soli &l ili Ye,za Ye
oksidacijom kiseonikom i hidrolizam za omekavanje dodatkom krea i sode8.)(#$A( )&<$c-('&-mogu !iti :a8pravougaone sa hor.struj.vodeC!8okrugle sa
hor.stuj.vodeCc8kockas. ili okrug.sa vertikal.struj.vode odozdo na goreP.-)alonicama najee prethodi "lokulator.$va 2o!jekta mogu !iti odvojeni ili vezani pomou cevi ili
kanala.-edostaci:a8mogue raz!ijanje pahuljicaC!8povean prostorCnema recirkulacije mulja ili je za to potre!na pumpa.+ecirkulacija se poveava masa mulja i tako se
po!oljava "lokulacija pa i taloenje.-Ylokulator i talo.se mogu graditi kao jedinstveni kom!inovani o!jekat:58&kcelator-okrugao o!j.,tur!ina u sredinjem delu sluzi za
unoenje energ.za koagul.i "lokul.i za recirkul.mulja,u spoljanjem delu je talo.mulja,jedan deo je izdvojen i u njemu se skuplja mulj-koncentrator.28#ulsator-lamelirani p.i
super pulsat.Koagul.i "lokul.se o!avljaju u o!laku mulja u koji se energ.unosi naizmeninim podizanjem i Qnivoa vode u zvonu.L8Koagulator-slian &kcelatoru ali se mulj
skuplja u jamu u sredini pomou skupljaa mulja.:8=rzi preista-slian &kcelatoru i Koagulatoru.;8/ cilju u!rzavanja taloenja vodi se dodaju estice koje oteavaju pahuljice
npr.=entonit mleveni kvarcni pesak,mikro-pesak9on se koristi u recirkulaciju8.43)6ijatomejski +itri-to je sud pod pritiskom u kome se nalazi jedna ili viedsvead9npr.od
per"oriranog elinog lima o!motanog gustom tkaninom od plastinih vlakana i sl.8.@irovoj vodi se dodaju potre!ne hemikalije a zatim suspenzija dijatomejske zemlje9prirodan
mat.-ljuture silikalnih algi8,kroz cev.-adsveidse o!razuje sloj dijatomejske zemlje i sastojaka vode.Sista voda ulazi u unutranjostdsveedi kroz nju naputa "iltar,pri tom
prolazi kroz tur!inu koja okree mealicu za odravanje dijatomejske zemlje u suspenziji.$tpor u "iltru vremenom raste,i da !i i dalje mogao proputati potre!nu koli.vode
potre!no ga je oprati.)ada se o!ustavlja dotok sirove vode,zadravan mat.spadne sadsveedi ispusti se kroz cev.-$vi "iltri se primenjuju za prei.i recirkul.vode u plivakim
!azenima,za pokretna postrojenja i za neke male vodovode. 25)9itri sa stanom ispunom od zrnastog materijaa-vrsta +itara i osnovne pojave u +itrima-postoji velik
!r.razliitih reenja.4ogu !iti primenjeni !ez ili sa prethodnim taloenjem,a to zavisi od koncentracije susp.mat.,prirodno prisutnih u vodi ili o!razovanih hem.pripremom
vode.-ajee se primenjuju sledea reenja:a8spori gravitac.peani "iltri,sa malim povr.opter.96.2-5mK8.0ahtevaju veliku povrinu nije potre!na prethodna hem.priprema
vode,zato im je primena u malim vodovodima.!8!rzi grav.peani ili vieslojni "iltri9o!ino dvoslojni8.-eophodna prethodna hem. priprema vode,pomou koagulatora,sa ili !ez
pomonih "lokulanata ili samo pomou "lokulatora tj.aeracijom u sluaju odstranjivanja gvoa. =rzi "iltri pod pritiskom,peani ili vieslojni sa velikim su povr.opt.9vie od
>.;mK8.$snovne pojave u "iltrima:-najpre se odigrava prenos susp.estica do povrine zrna "iltarske ispune,pri emu deluju:spreavanje daljeg
kretanja,inercija,di"uzija,taloenje,hidrodinamika dejstva.Sestice koje su dole do povrine zrna "iltarske ispune ovde mogu !iti zadrane delovanjem razliitih sila.-eke
estice mogu !iti izmenjene ili razgraene hem.ili !iolokim putem.-Kada otpor na izlazu "iltra dostigne dozvoljenu vrednost tre!a izvriti pranje "iltra.#osle pranja "ilter moe
jedno krae vreme isputati neispravnu vodu,i nju tre!a tre!a ispustiti u kanalizaciju.Kada iz "iltra pone izlaziti mutna voda tre!a ga iskljuiti i oprati.@ o!zirom na promenljiv
otpor u "iltarskoj ispuni potre!no je to nekako regulisati.-ajprostije je da se na "iltar dovodi manje-vie const.koliina vode a da se dopusti da se nivo vode u "iltru podie
2nain-da se na "iltar dovodi konst.koliina vode,a da se u "iltru nivo vode menja u maloj meri a da se pomou plovka postepeno otvara zatvara na odvodu u cilju kompenzacije
poveanog otpora u pesku.Yiltarska ispuna lei na "iltarskom dnu9drenai8,koje moe !iti razliito konstruisano,zadatak "il.dna je:spreavanje ispiranja zrna "iltarske ispune i
odnoenja zrna u odvod vode,jednolina raspodela vode pri "iltrovanju,jednol.raspodel.vode ili vazduha pri pranju "iltra odozdo.@itniji pesak trai pose!nu konstrukciju
dna9pesak lei na ; slojeva ljunka,ija krupnoa raste odozgo na dole8.$vi "iltri se peru samo vodom,!rzine oko ;6mKh u trajanju od 5;-26min. 24):zmena gasova-teorija
a&sorpcije i desor&cije gasova-izmena gasova-skup razliitih postupaka u kome se gasovi !ilo izluuju iz vode ili se u vodi rastvaraju,izlaganjem vode vazduhu ili vetakoj
atmos"eri,pod normalnim,smanjenim ili poveanim pritiskom.-primenjuju se na poetku nekog sloenijeg postrojenja,izmeu dr.postupaka ili na kraju.&eracija-primenjuje se na
poetku postrojenja za preiavanje i to:a8za smanjivanje koncentr.gasova u cilju odstranjivanja gasova koji daju miris932@8,koji vodu ine agresivnom9'$2,32@8,koji ometaju
oksidaciju i taloenje gvoa9'$28,koji troe hlor932@,-3L8,ili isparljivih org.mat.,metana i dr.!8za poveanje koncentracije kiseonika radi oksid.gvoa,mangana i
org.materija.-&eracija se sastoji u izlaganju to vee slo!odne povrine vode gasu radi to !re izmene gasova.0a a!sor!ciju vai:9gas u vodu8'tI@-9@-'o856
-k9&KA8t
9gKm
L
8a pri
desor!ciji:9gas iz vode8:'tI@-9'o-@856
-k9&KA8t
't-koncentracija gasa zavisi od koncentr.pri zasienju @,razlike poetne koncentracije 'o i vrednosti @,koe".prenosa !rzine gasa
k9mKh8,speci"ine granine povrine gasa i vode &KA9m
-5
8i t-vremena trajanja kontakta.-&eracija se o!ino vri raspravanjem vode u vazduhu,a ree uduvavanjem vazduha u
vodu9uo!iajeno u aeraciji otpadnih voda8.22)/ehnika reenja za ukanjanje gasova iz voda-e"ikasnost aeracija poveava se sa poveanjem povrina dodira,vremena
kontakta i razlike koncentracije gasa u vodi i gasnoj "azi./ praksi se najee za aeraciju koristi tehnika o!razovanja vodenog "ilma velike povrine,i izloene dodiru s gasnom
"azom ili uvoenjem gasa u vodu.$!razovanje vodenog "ilma velike povrine ostvaruje se rasprskavanjem vode u vidu mlaza,prevoenjem vode preko nekog neutralnog
mat.velike povrine ili o!razovanjem viestepenog pada vode preko prelivnih ivica. 2!)Opti pojmovi i osnovni principi &iookog preiavanja voda-sa
tehn.aspekta,!iolo.pre. predstav.tehnoloki kontrolisani !ioloki proces koji slui za uklanjanje org.zagaenja iz otpadne vode,sa ciljem do!ijanja preiene otp.vode
odreenog kvaliteta.-org.zagaeje-podrazumevaju se org.materije u susp.ili rastvorenom o!liku,"os"or,azot,neki metali,razni mikroorg.9!akterije,virusi i sl.8-zaga.se koncentrie
se u !iomasi i mulju,zatim se !ioloki o!rauje sa ciljem smanjenja zapremine,sadraja org.sastojaka,!akterija,virusa i irenja neugodnog mirisa.$snovni principi:-
!iolo.uklanjanje org.zagaenja iz vode,zasniva se na 2procesa:a8Yiziko-!ioloki-!io"okulacija ili !ioadsorpcija-proces okrupnjavanja estica "lokulacijom,ije dimenz.i
spec.masa nisu dovoljni za njihovo odvajanje od vode taloenjem.Yiziku komponentu !ioadsorpcije ini tur!ulencija dovoljne jaine za z!ijanje estica.=ioloku komponentu
predstavlja "lokulacija.#rethodno opisani proces se odvija u prisustvu suspendovane !iomase9aktivan mulj8,podjednako pod aero!nim i anaero!nim uslovima.!8@tvarni !ioloki
proces-kao to je meta!olizam !akterija-a !akterijski meta!olizam se sastoji od niza !iohem.reakcija putem kojih !akterije koriste zagaenje sa jedne str.kao izvor energ.
9kata!olizam8a sa druge str.za proizvodnju nove !akterijske mase9ana!olizam8-ova 2procesa se odigravaju samo u prisustvu rastvorene org.materije-
supstrata.2$);ikro&ioogija &iookog preiavanja-veina organizama koji uestvuju u !iolokom preiavanju su mikroorganizmi-ne vide se golim okom-najznaajniji
su:!akterije,alge,virusi,protozoe,gljive itd.a8!akterije-jednoelijski organizmi,mikronske veliine.#ojavljuju se u Ltipina o!lika:cilindrini9!acili8,loptasti9koke8 i
spiralne9spirili8.+azmn.se prostom deo!om.3rane se rastvorenim materijama koje su prisutne u vodi.4ogu se pronai svugde gde se nalazi voda9zemljite,vazduh,voda8.@a
zdravstvenog aspekta dele se na patogene9opasne8-izazivaju zarazu kod dr.ivih organiz.i !analne-nisu in"ektivne.#rema poreklu se dele na prirodne9zemljite,vazduh,voda8 ili
spoljanje i "ekalne9unutranje8potiu iz ivih org.9ovek,ivotinje8-Aeina !akterija u prirodi kao i one na postrojenjima za preiavanje pripadaju grupi heterotro"nim
aero!nim !akterijama koje ive na neivim org.materijama..edna grupa hemotro"nih aero!nih !ak.nazvana nitri"ikativna je pose!no znaajna-o!uhvata !akterije koje vre
oksidaciju amonijaka u nitrite i nitrate u nitrate.&nalitiko merenje aktivne !iomase tj.teine !akterija nije adekvatno reenje,z!og nemogunosti tanog !rojanja !akterija.0ato
se kao orientaciona mera !ioloke aktivnosti uzima jedinica mase !akterija.)anije metode za odreivanje !ioloke aktivnosti,zasnivaju se na merenju !rzine uklanjanja
supstrata,!rzine potronje kiseonika.$ve indirektne metode se mogu primenjivati za homogene a ne i za meane kulture,ije je razdvajanje veoma teko.-avedene metode su
vezane za odreene tehnike pro!leme.0ato u svakodnevnoj praksi sanitarnog inenjerstva odreivanje aktivne mase svodi se na merenje gu!itka arenjem91c8,tj.organskog
dela suve materije9@48!iomase.2()<iohemija &iookog preiavanja(=nergija i sinteza pod aero&nim i anaero&nim usovima)-energija-kata&oizam-!akterije koriste
energiju za ivot i razmnoavanje.%o!ijaju je oksidoredukcijom9kata!olizam8koji se moe odvijati u prisustvu kiseonika9aero!ni8ili u njenom odsustvu9anaero!ni8-&ero!ni
proces "ermentacije-je oksidac.proces za do!ijanje energ.,kod kojeg je krajnji oksidacioni el.neorg. molekul kiseonika.-&naero!ni proces-je suprotan,tu se ener.do!ija
oksidacijom,koristei organs.materiju za oksidaciju i kao redukciono sredstvo.-@inteza-proces koji vre !akterije radi do!ijanja materije za njihovu reprodukciju,rast i
razmnoavanje-sastav protoplazme !akterija pokazuje od kojih hem.jedinjenja se one sastoje,a to je o!ino smea vie jed.i ne moe se izraziti hem."ormulom.1lavni el. 1rae
su ',3,$,-.$rganski makromolekuli se stvaraju unutar elije,koristei energ.kata!olizma.@inteza polazi od malih molekula jednostavnih jedinjenja koja se nalaze u vodi,nastale
hidrolizom katalizovano enzimima od makromolekula zagaenja.#rema tome polisaharidi,proteini,nukleinske kiseline dugakog lanca prvo se redukuju na manje
"rakcije9delove8da !i se nakon toga izvrila njihova ponovna graa pri!lino iste strukture.- i # moraju !iti prisutni u dovoljnoj koliini,dok se za makroelemente trai prisustvo
udtragovimadi oni su prisutni kako u domainskim tako i u veini ind.otpadn.voda.- se moe koristiti iz !ilo kog svog o!lika9-$L
-
,-$2
-
,-3L,org.-8dok # tre!a da !ude u o!liku
neorganskog "os"ata.#otre!an odnos navedenih el.zavisi od "aze rasta !akterija./ "azi intenzivnog rasta je vea9-I; od @48e-u "azi intenzivnog rasta,s o!zirom na visoko
org.optereenje odnos =#K;:-:#I566:;:5,a u ee-"azi endogene respiracije 9opadanja8 :=#K;:-:;I266:;:5-ovi odnosi su udovoljeni kod otp.voda domainstava,dok kod
indust.otp.voda zavisi od vrste industrije.2,)Osnovi &iookog preiavanja-cij i mehanizam preiavanja-primarnim prei.tj.taloenjem,uklanja se iz otp.voda vei deo
talonih materijala,kod komunalnih voda to je oko ;67 suspendovanih materija.-kod "iziko-hem.pre. e"ekat uklanjanja sus.mat.je vei,mogue je i potpuno uklanjanje,kao i
veeg dela koloidnih materijala,u zavisnosti od primenjene doze koagulanata i "lokulanata.-'ilj !iolo.preistaa-uklanjanje rastvorenih mater.iz vode,i to:org.mat. i amonijaka,a
moe !iti uklanjanje i # i -.-mehanizam uklanjanja rast.org.mat.iz vode sastoji se u njihovom prevoenju u vrste suspend.mat.9mikroorg.8koji se od vode odvajaju "izikim
metodama-taloenjem.-!iolo.prei.voda9e"luent8ima kvalitet koji se moe isputati u vodoprijemnik9recipijent8,!ez tetnih posledicaC-u !iolo.preia.iz vode se uklanjaju
mikroorg."ekalnog porekla u veem o!imu nego kod "iz.-hemij.,ali !io.prenik voda nije !akterioloki !esprekorna.-4ehanizam preiavanja-!iol.pre.se odvija putem
aero!nih mikroorg.koji se nalaze u nekoj vrsti reaktora.+azlikuju se reaktori sa suspendovanom i "iksiranom kulturom.@usp.kultura se nalazi u reaktoru koji se aerira i koji se
zove &eracioni9!ioloki8!azen.@ama kultura se zove:&ktivni mulj.Kod ee-e vrste reaktora kultura je "iksirana na vrstu podlogu prokopnika ili !io"iltra i naziva se
=io"ilm.#rei.se kod o!a reaktora odvija po istom mehanizmu.-$tp.voda tee kroz reaktor nosei kontinualno org.mat.koje mikroorg.koriste kao hranu 9supstrat8.$ni pretvaraju
org.mat.:-konverzijom-u nove mikroorg.9rast8C-oksidacijom-u '$2 i 32$C-#ri oksidaciji oslo!aa se ener.potre!na za gradnju novih elija iz organskog zagaenja,nakon
!iolo.prei.nastala koliina nove org.materije ekvivalentna je 2KLorg,materije iz otp.vode.)o znai kad !i se ta voda ispustila u vodotok e"ekat prei.!i iznosio svega
5KL9LL78.+adi postizanja ma?.e"ekta prei.iza !iolo.reaktora tre!a da sledi "iziko razdvajanje "aza,za odvajanje nastale !iomase.$dvojena vrsta "aza naziva se !iolokim
muljem.2-82peci+ino organsko optereenje-org.mat.se o!ino prikazuje kao =#K; ili 3#K.-u sluaju nitri"ikacije9oksid.azota8,umesto koliine org.mat.uzima se koliina -.-
za vreme se o!ino uzima dan,jer se promene ulaznih org.mat. i koliine !iomase teko mogu pratiti-!iomasa-sastoji se od raznih ivih org.,ali aktivni mulj9!io"ilm8,pored ivih
sadri i uginule mikroorg.#ri tome je teko odvojiti ive od neivih materija-!iomasa se izraava na 2 naina:kao suspendovana i kao "iksirana kultura.-Kod susp.kulture
odreuje se aktivni mulj kao ukupna susp.mater.ili organski deo9gu!itak arenjem8susp.materija,to je proporcionalno ivoj !iomasi-kod "iksirane !iomase,sluaj kod
prokopnika,ne moe se uzeti reprezentativni uzorak za merenje,zato se ovde uzima za !iomasu jedinica zapr.reaktora9m
L
8-iz prethodnogIEza org.opter.koriste se 2 izraza:-za
suspen.kulturu kg=#K;Kkg@s4FdC-za "iksiranu kult.kg =#K;Km
L
d-postupak sa niim speci"inim org.opter.trai reaktor vee zapr.,dok sa viim o!ratno.2.)%ticaj speci+inog
organskog optereenja na speci+inu produkciju muja-spec.produkcija mulja9f8meri se kao suva materija9@48:fIkg@4 koja nastajeKkg=#K; koji se uklanja -poto kod
!iolo.prei.e"ekat otklanjanja org.mat.je iznad W67pa se moe napisati:fIkg@4 koja nastajeKkg=#K; koji ulazi-produkcija mulja je rezultat 2 istovremena procesa:-
nastajanja9rasta8 !akterijaC-uginua !akter.-org.mat.iz otpa.vode se evezuje-adsor!uje na aktivan mulj,delom se oksidie u '$2 i 32$ a delom pretvara u novu !akterijsku
elijsku masu.%eo ovih novo nastalih !akterija pre ili posle ugine.-akon raspadanja elije oslo!aa se org.mat.iz unutranjosti elije.$va org.materija slui ivim org.kao
supstrat,delom oksidiui i delom pretvarajui u nove elije,i tako vie puta.-eto speci"ina produkcija mulja javlja se kao rezultat nastajanja i nestajanja !akterija u vremenu,a
koliko se dugo !akterije zadravaju u postrojenju za preiavanje 9aeracionom !azenu,prokopniku8-za postupak sa aktivnim muljem proseno vreme zadravanja9t &=.,prosena
starost mulja8:t&=Ikol.mulja u aeracionom
!azenuKdnevna koli.vika mulja9koji se odvodi8
9dani8
-kod prokopnika se ne moe odrediti vreme zadravanja jer se ne zna koliina mulja.-vreme zadravanja zavisi od
spec.org.opt.-deo je org.opt.izraeno kao =#K; malo u odnosu na koliinu mulja u aera.!az.tj.u odnosu na !io"ilu kod prokopnika tada koliina mulja koja nastaje od tog opt.je
mala u odnosu na koliinu mulja u aera.!azenu ili !io"ilmu:t&=Ikol.mulja9!io"ilma8u postrojenjuKdnevna koli.vika mulja 9!io"ilma8.-prema tome nisko org.opter.ima za
posledicu dugako proseno vreme zadravanja,a dugo vreme zadravanja prouzrokuje nisku produkciju mulja.0ato vai:-nisko spec.opt.ima nisku produkciju muljaC-visoko-
visoku.-.edan od glavnih kriterija za iz!or speci".org.opter.je kvalitet do!ivenog mulja:koliina i kvalitet do!ijenog mulja direktno zavise od vremena zadravanja
mulja9starosti8u sistemu,to odreuje i speci"inu produkciju mulja.23)%ticaj speci+inog organskog optereenja na speci+inu potronju kiseonika-spec.potronja kiseonika
se izraava:kg$2 koja se troiCkg=#K; koji se uklanja.-potronja $2 javlja se kao rezultat L paralelne reakcije:-direktna oksidacija org.materijeC-indirektna oksid. !akterijske
mase,nastale od razgraene org.mat.C-oksid.amonijaka9nitri"ikacija8.(-%irektnom oksid.razgrauje se oko5KL org.mat.,to znai da se pri!lino troi oko 6.Nkg$2 svaki kg=#K;
koji ulazi u !ioloki deo sistema.((-kod procesa sa visokim spec.org.opt.,gde je proseno vreme zadravanja mulja kratko,potronja kise.za indirektnu oksid.e !iti mala,a u
sluaju nisko spec.org.opter.-velika.@pec. potronje kiseonika kreu se od 6-6.Wkg$2Kkg=#K;.#rednost procesa sa niskim spec.org.opt.-produkcija male kol.mulja ali do!rog
kvaliteta,to se ostvaruje velikom potronjom kiseonika.(((-oksidacija amonijaka-odvija se samo pri niskom speci"inom org.opter.:-kod procesa sa aktivnim muljem,manje od
6.2;kg=#K;Kkg@s4Fd.-kod prokopnika,manje od 6.:kg=#K;Km
L
Fd.-potre!na kol.kiseonika za nitri"ikac.je relativno visoka,za oksidaciju kg- do nitrata tre!a :.;kg
kiseonika.(majui to u vidu da za svaki kg=#K; u ulaznoj vodi,oksidie se oko 6.2kg-,spec.potronja kis. za nitri"ikaciju iznosi 6.WkgKkg=#K;.!5)%ticaj speci+inog organskog
optereenja na kvaitet preiene vode-kvalitet !iol. prei.vode prikazuje se sa 2parametra:-rastvorene mat.9org.i amonijak8-uklanjaju se u !iolo.delu postrojenja i kvalitet
e"luenta zavisi od spec. org. opt.C-suspendovane mat.-uklanjaju se "iziki,u taloniku,i njihov sadraj im ne zavisi prvenstveno od spec.org.opt.-mehanizam uklanjanja mat.u
!iolokom delu:-susp.estice sirove otpad.vode !rzo se spajaju sa "lokulama aktivnog mulja ili !io"ilmomC-koloidno rastvorene mat.se !rzo adsor!uju na "lokulama aktivnog
mulja i na !io"ilmu,da !i se nakon njihove hidrolize pretvorile u novu !akter. elijuC-potpuno rastvorene mat.pretvaraju se u !akt.elije ili u '$2 i 32$.-spajanje estica a i
adsorpcija koloidno rastv.estica se odigrava !rzo i za oko 5;min dovodi do otklanjanja oko >67=#K;.-prema tome,ako u pre.otp.vodi iza talonika,pojavljuju se rastvorene
mater.,to ine !ioloki tee razgradljive materije,a i produkti meta!olizma !akt.koji se isto tee razgrauju.-znai kod nisko i sred.opter.postupaka org.mat.se uklanjaju u celosti,a
kod visoko opter. izvesna koli.rast.org.mat.pojavljuje se na izlazu iz postrojenja,jer z!og kratkog vremena zadravanja nije se mogla adsor!ovati i pretvoriti u novu !akterijsku
masu.-shodno tome kvalitet e"luenta nije !itan kriterijum za iz!or spec.org.opt.,ali to se tie sadraja amonijanog azota u e"luentu-zavisi iskljuivo od spec.org. opter.-sadraj
susp.mat. u prei.vodi zavisi od uslova "unkionisanja talonika.*"luent visoko opter.postupka sadri tee taloive estice,koje ne spadaju u "lokule,nego ostaju u dispergovanom
suspendiranom stanju.-kvalitet pre.otp.vode,sem sadraja amonijanog azota,zavisi od spec.org.opter.samo kod postupka sa visokim optereenjem. !4)>agune-procesi u
prirodnim agunama*tipovi aguna i njihove karakteristike-lagune-najjednostavnija reenja za pre.otpad.voda manjih naselja.-procesi koji se u njima odigravaju-slini kao u
prirodnim povrinskim vodama.-razgradnja org.mat.se odvija putem aero!nih i anaero!nih procesa.-za pre.se koristi sistem laguna sastavljen od laguna razliitih tipova.-dele se
na:aerirane i neaerirane-prirodne.(-svrstavaju se u postupke sa aktivnim muljem.#rocesi u lagunama:-razgradnja u lagunama-rezultat meuso!nog dejstva algi i !akterija,i za
razgradnju se koristi energija sunanih zraka.-alge u vodi,koristei sunanu energiju i hranjive el.iz prisutne '$2,-3:
J
,#$:
L-
,putem "otosinteze,proizvode novu el.masu i $2,a s
druge str.razgradnjom org.mat.u prisustvu kiseonika nastaje nova el.masa i '$2,-3:
J
,#$:L-ovi procesi ine aero!ni deo razgradnje-vrsti produkti reakcije,uginule elije algi i
!akt.padaju na dno-muljni talog u kome iznad odreene de!ljine nastaju anaero!ni uslovi-pri njima dolazi do intenzivne razgradnje org.mat.pri emu nastaju '$2,'3:,32@,-3L.-
izmeu aero!ne i anaero!ne zone postoji jedna meuzona sa niskom koncentracijom kiseonika,to pospeuje denitri"ikaciju pretvarajui -$
L-
u gasni azot.-anaer.proces nastaje u
lagunama sa du!inom 2.;-;m,a aero!ni do du!ina 5-5.;m i pri niskim opter.$!a procesa se istovremeno pojavljuju u jezerima sa du!inom 5-2.;m.Arste laguna:-razvrstavaju se
prema procesu koji se u njima vladaju.58aero!ne l.-u njima vladaju aero!.!ioloki procesi.28anaero!ne l.-u njima dominiraju anaero!ni procesi.L8"akultativ.l-u njima su
istovremeno prisutni i anaero!ni i aer.procesi.:8lagune za zrenje9maturaciju8-plitke,slue za prirodno uklanjanje raznih patogenih !akterija,a to se postie pod intenzivnim
zraenjem sunca i uticajem prisutnog kiseonika.!2)Projektovanje prirodnih aguna*matematiki modei za projektovanje*sistemi aguna*strujna sika aguna i ostai
eementi projektovanja*prednosti i nedostaci-laguna-ustvari jedan !ioreaktor,zato kod projektovanja tre!a imati u vidu 2 "aktora:58kod reakc.razgrad.-!rzina
reakc.razgrad.28stepen meanja ulazne i izlazne vode-odreuje jednainu izmeu ulazne i izlazne vode u "-ji reda reakc.#ostoje 2 idealna sluaja:58#rotoni reaktor 9klipni8-
odreena zapr.ulazne vode protie kroz reaktor linearno,ne meajui se sa sledeom koli.ulazne vode.$vde se koncentracija supstrata i mikroorg. menja du reaktora.28 +eaktor
sa potpunim mesanjem-koncent.mikroorg.i supstrata-u svim delovima reaktora.-u praksi kod laguna pojavljuje se neka kom!inacija ova dva osnovna tipa reaktora-.ed.4arais-
postavljena za lagune sa potpunim meanjem i sa pretpostavkom da je reakcija uklanjanja =#K ( reda.$na daje vezu izmeu =#K u ulazu 9@o8i izlazu 9@8: @I@o5K5JKth.K-
const.reakcije9d
-5
8-zavisi od t
o
Cth-vreme zadravanja9dan8CktIk26'9)-268-'I5.6;-5.6W.@istem laguna:-kom!inacija laguna iji je cilj do!ijanje prei.vode to !oljeg kvaliteta.-kao
i kod reakora-redno povezivanje slui za po!oljanje kvaliteta elementa,a (( povez.za o!ez!eenje potre!ne zapremine reaktora,putem vie jedinica.-mnogo laguna poreano u
red slino je jednoj velikoj lag.sa potpunim meanjem ili protonom reaktoru.(( povezivanje vie l.-smisao manje l.se lake izvode i odravaju nego jedna velika,ali one trae
veu povrinu i vee trokove izvoenja.Kod serije l.-(-a o!ino slui za taloenje suspendovanih mater.a sledea za anaero!.razgradnju org. mat. (za "akultativnog jezera o!ino
dolazi aero!na l.za zrenje,gde se uklanjaju patogene !akter.@trujna slika laguna,lag.proto.tipa daju !olje e"ekte pre.,naroito pri visokom opter.,a pri niskom o!a tipa daju slicne
e"ekte.<. za zrenje-!olji e"ekat pri protocnom reaktoru.Yakultativne-tre!a pojektovati kao potpuno mesane,ili kom!.potpunog mesanog i protocnog.@trujna slika utice na teoretski
e"ekat precis.,ali pravilno voenje vode je vano i z!og sprecavanja nastajanja mrtvih zona./liv moze !iti na jednom ili vise mesta.Kraj uvodne cevi je okrenut navise 6.2-6.Lm
iznad ocekivanog nivoa mulja u laguni. 4in. precnik uvodne cevi 566mm radi sprecavanja zacepljenja. (zliv iz lagune moze !iti na jednom ili vise mesta.#rednosti:njihova
jednostavnost-jednostavna gradnja i "unkc.,ne trose znatnije kolicine energ. i ne traze kvali"ikovanu radnu snagu.#odjednako pogodne za prgcis. indu.,poljop. i komunal.otp.
voda.-posto im e"ekat raste sa t
6
-pogodna za naselja gde se leti javlja veliko opt.-turist. mesta.-edostaci:najveci-traze znatno vece povrsine od ostalih postupaka,zato se
primenjuju kod manjih naselja.-u slucaju preopter.-postaju izvor aerozagadjenja 9smrada8,usled anaero!nog stanja.-u slucaju neadekvatnog izvodjenja i odrzavanja predstavljaju
leglo komaraca.!!)8erirane agune-de+inicije*osnovni parametri za projektovanje-nastale su od prirodnih,kao prirodna potre!a u slucaju njihovog prekomernog
opterecenja.-preopterecene prirodne l.u nedostatku potre!nog kiseonika za razgradnju,presle su iz aero!nog u anaero!no stanje, sto je !ilo propraceno sirenjem neugodnog mirisa
u okolini laguna-u aerirane l.uvodi se netalozena otpadna voda-u l.se odigravaju procesi razgradnje-to dovodi do uklanjanja org. mat. iz otpadne vode,tako da se pritom nastali
mikroor.9mulj8odvajaju od vode talozenjem.- #ostoje 2 osnovne seme postupka:58.edna lag. i iza nje taloznik za odvajanje susp. materije izdvojeni mulj se odvojeno
o!radjuje.28Aise,serijski povezane lagune ( l.-se intezivno mesa9aerira8i sluzi za razgradnju org. mate.,a (( se isto mesa ali samo umereno i njen se sadrzaj mesa samo
delimicno,usled cega dolazi do talozenja mulja na dnu lagune,gde se odvija njegova sta!ilizacija putem aero!nih i anaero!nih procesa. 0naci, ((-a sluzi za odvajanje mulja i
njegovu sta!ilizaciju.- +azlika izmedju prirodnih i aeriranih:-razliciti izvor kiseonika9aeratori umesto algi8-hidraulicko vreme zadrzavanja u aeriranoj je kraci.-to je omoguceno
!oljim kontaktom izmedju mulja i organ. zagadjenja-usled kraceg hidraul. vremena zadrzavanja e"ekat uklanjanja !akterija u aeriranim lagunama je mali-precisc. otp. voda kod
aeriranih sadrzi susp. mat. koje cine !akerije,a kod prirodnih alge.$snovni parametri za projektovanje:58hidraulicko vreme zadrzavanja potre!no da se postigne zahtevani e"ekat
preciscavanja,na osnovu toga se odredjuje potre!na zapr. laguna. 28potre!na kolicina kiseonika i snaga mesanja,na osnovu toga se projektuje sist.aeracije.!$)Odredjivanje
zapremine aerirane i taozne agune energije mesanja i aeraciju*prednosti i nedostaci aeriranih aguna#-zap aerirane lagune:hidraul. vreme zadrzavanja mulja9t&=8-
uklanjanje org. mat. iz otpadnih voda posredstvom !akterija odvija se u L paralelna procesa:58adsorpcija i trans"ormacija rastvorenih materija u lako razgradljivu org.
materiju.28spajanje i adsorpcija susp. i kolidalnih org. materija sa !akterijama i njihovo lagerovanje na njima.L8postepena trans"ormacija na !akterijama lagerovanih teze
razgradljivih org. materija.-#otre!no vreme zadrzavanja odredjuje najsporiji od navedena L procesa.<ako razgradljive org. mat. meta!olizuju se u cvrst organizam za manje od
jednog dana,a lagerovanje teze razgrad. mater. ne razgradjuju se potpuno cak ni za L dana. Kod aeriranih laguna hidraul. vreme zadrzavanja I prosecnom vremenu zadrzavanja
mulja,sto mora !iti duze od L dana.-zap9((8 talozne lagune:iza prve lagune za razdvajanje "aza moze posluziti: (-taloznik sa opremom za ucestalo odstranjivanje mulja.((-((-lag za
talozenje i sta!ilizaciju mulja sa povremenim vadjenjem mulja. ( +esenje nije povoljno jer:-karakter taloznika 9gradj.-masinskog o!j.8 odudara od karaktera laguna,-oprema
taloznika zahteva odrzavanje,-mulj se odvodi skoro stalno,-mulj nije sta!ilizovan,tj. zahteva odvojeni sta!iliz.-@a druge strane:-kod aerirane l. stoji na raspolaganju dovoljna
povrsina za primenu i druge lagune,-mulj se sta!ilizuje u laguni-nije potre!na njegova dalja sta!ilizacija,-talozna lag. po "unkcionalnosti i odrzavanju-slicna aeriranoj-relativno
prosta.#otre!na energija za mesanje i aeraciju:-mes. i aera. o!ez!edjuje se istom opremom 9plivajucim mehanickim8.Kod aerirane lagune: hidraul. mesanje dovoljno za
sprecavanje talozenja mulja i dovoljan unos kiseonika za pokrivanje potrosnje, -za taloznu lagunu:dovoljno hidraul. mesanje za postizanje potpunog merenja ali !ez uz!urkavanja
taloga,unos dovoljno kiseonika za pokrivanje potrosnje.*nergija za mesanje:o!icno se izrazava kao gustina snage-#9hKm
L
8:-#I;J6.66?-uzima u o!zir koncentr. mulja ?,-
#I:;69A8
-6.;
-uzima u o!zir zapr. lagune9A8-ova "ormula je povoljnija kod aeriranih laguna jer je gustina snage vise osetljiva na varijacije zap. lagune.-Kompletno mesanje sa
talozenjem je moguce sa 5-2 hKm
L
.*nergija za aeraciju moze se izracunati na osnovu potre!a u kiseoniku i karakteristika sistema za aeraciju.#otrosnja kis. se moze izracunati iz
=#K;,ciji se sadrzaj za vreme zadrzavanja u laguni od : dana tre!a smanjiti za W67.%ovoljna gustina snage za sprecavanje anoksicnog stanja u vodenoj masi je od 5-
2hKm
L
.#rednosti:jednostavnost,sadrze jednostavniju opremu nego postupci sa aktivnim muljem.#ouzdan postupak i u slucaju varijacija hidraulickog i org. opterecenja.Aodjenje
procesa- jednostavno jer se moze jednostavno kontrolisati.&eratori su u "-ji mesanja-rad im ne zavisi od org.opt. postrojenja.$drzavanje o!uhvata samo aeratore i eventualno
izmuljavanje lagune za talozenje.-edostaci:sla!a primena ovog postupka-velika potrosnja energ. za mesanje usled velike zapremine i zahtevom za veliku povrsinu.Aeliki
nedostatak ne o!ez!edjuje nitri"ikaciju mada je vreme zadrzavanja mulja manje od N dana,koliko je pri!lizno potre!no za odigravanje tog procesa.!()Postupak sa produzenom
aeracijom-osnovni parametri za projektovanje*odredjivanje zapremine aerirane agune-to je totalna oksidacija-produzena aeracija,-ovaj postupak je razvijen da !i se
eleminisali nedostaci aeriranih laguna,-kod aeriranih laguna sta!iliz.mulja se odvija na dnu talozne lagune,-ovaj proces sada tre!a prevaliti na aeracioni !azen,sto o!ez!edjuje
dovoljno vremena zadrzavanja mulja u njemu,- kod tog postupka koncentracija aktivnog mulja je relativno velika 9:-N kg @s4Km
L
8, vreme zadrzavanja mulja relativno dugacko
956-L6 dana8 i to je dpostupak sa produzenom aeracijomi 9dtotalna oksidacijai8-ovim postupkom se o!icno preciscava sirova, netalozena otpadna voda.$snovni parametri za
projektovanje:-58zapremina aeracionog !azena,28kapacitet aeracionog sistema,L8odnos recirkulacije,:8dimenzije taloznika,;8visak mulja.0apremina aeracionog !azena zavisi
od:58kolicine aktivnog mulja u !azenu 9kg@s4828 koncentracije mulja u !azenu 9kg@s4Km
L
8-58kol. aktiv. mulja u !azenu zavisi od vremena zadrzavanja mulja,potre!no za
dovoljnu sta!ilizaciju mulja,-vreme zadrzavanja se odredjuje kao odnos kolicine mulja u aeracionom !azenu i 9dnevni8 visak mulja,- dnevna produkcija mulja se odredjuje na
osnovu masenog protoka organske mater.9kg=#K;Kd8Cspeci"icna produkcije mulja9kg@4Kkg=#K;8 sto iznosi 6.N-6.> kg @4Kkg =#K;, -vreme zadrzavanja potre!no za sta!il.
zavisi od t
o
jer se radi o !ioloskom procesu i prikazuje se jednacinom: t&=9dan8?)9
o
'8I2;6. !,)Proracun potre&nog kapaciteta aeracionog sistema kod postupka sa
produzenom aeracijom#-potre!a kiseonika kod postupka sa produzenom aer.- velika-postupak se sastoji od L komponente:-direktna oksid. org. mat. otpadne vode, -indirektna
oksid. aktivnog mulja tokom njegove sta!il.-pose!an cilj ovog postupka-nitri"ikacija-o!avezno se odvija,-potre!a za kiseonikom veca nego kod aerirane lagune, gde se sta!il.
mulja odvija na dnu talozne lagune,pretezno anaero!no,!ez nitri"ikacije, posto je vreme zadrzavanja manje od L dana-ukupna potre!na kolicina kiseonika moze se izracunati na
osnovu dnevnog org. opt. 9kg=#K;Kd8 i speci"icne potrosnje kiseonika 9kg$2Kkg=#K;8 sluzeci se sledecim podacima:-direktna oksidacija: 6.N kg$2Kkg=#K;-indirektna oksid.
6.D kg$2Kkg=#K;-nitri"ikacija :.; kg$2Kkg--kapacitet aeracije se o!icno izrazava u kg$2Kh.-#osto je kod postupka sa produz. aer. dugo hidraulicko vreme zadrzavanja,uticaj
varijacije dnevnog ulaznog opt. se moze zanemariti i zato se ukupna potre!a kiseonika jednako rasporedjuje za 2: casa.-casovni kapacitet aer. sistema se naziva unosom
kiseonika i oznacava se sa $'.-potre!na snaga za aeraciju zavisi od $'9kg$2Kh8 od e"ekta unosa kiseonika sistema 9kg$2Kkhh8-gustina snage od LD hKm
L
vise je nego dovoljna
za mesanje u aeracionom !azenu.!-)?ecirkuacioni odnos i njegov proracun kod postupka sa aktivnim mujem-razlika izmedju aerirane lagune i ostalih sist. sa aktivnim
muljem,medju ostalima je,da je aerirana lag. protocni sist. dok kod ostalih izdvojeni mulj iz taloznika u celosti ili delimicno se vraca u aeracioni !azen-ova recirkulacija
omogucuje postizanje i kontrolu koncentracije mulja u aeracionom !azenu-z!og recirkula. vreme zadrzavanja mulja u !azenu je duze od hidraulickog vremena zadrzavanja.-
#otre!an odnos recirkul. H+KH utvrdjuje se iz sledece ravnoteze sistema: /<&0 4/<.&I(0<&0 4/<.& H+j+I9H+JH8j. H+:protok recirkulacijeC H: protok ulazne vodeC j+:
koncentracija mulja u recirkulacijiC j: koncent. mulja u aeracionom !azenu.-iz toga proizilazi:H+KHIjKj+-j-vece koncentracije aktivnog mulja zahtevace znatno veci odnos
recirk.,pogotovo ako je koncentr. mulja koji izlazi iz taloznika manja npr. za jIN kg@s4Km
L
i j+IDkg@4K m
L
,H+KH !ice L. !.)7onvencionani postupak sa aktivnim mujem-
de+inicija poreko* karakteristike* parametri za projektovanje-de"inise se kao postupak sa aktivnim muljem sa recirkul. mulja,!ez istovremene sta!ilizacije mulja.-od
prethodnog procesa se razlikuju:-od aerirane lagune,sto ima recir.mulja.-od postupka sa produzenom aeraciom sto nema istovremenu sta!ilizaciju mulja.-ovo je najstariji
postupak sa aktivnim muljem.-postoji vise varijanti ovog resenja koje se medjuso!no razlikuju po:58vremenu zadrz .mulja9spec.org.opter.828tehnickog resenja postupka.L8o!lika
aeracionog !azena. :8prisustva ili odsustva prethodnog taloznika.-sa aspekta =#K e"ekat prgcis. slican e"ektu postupka sa produzenom aeracijom.-posto nitri"ikacija trazi duze
vreme zadrz.mulja,zato kod ovog postupka kod varijanti sa kratkim vremenom zadrz.i kod kontaktne sta!ilizacije -nitri"ikacija se ne odvija.#arametri za projektovanje:Areme
zadrz.mulja-jedan od najvaznijih zadataka kod projektovanja konvencion.postupka.-postavlja se pitanje dali je potre!na nitri"ikacija ili nek-za nitri"ik.potre!no je vreme
zadrzavanja koje omogucuje postojanje i razvoj nitri"ikantnih !akterija.#osto prirastaj nitri"ikanta !itno zavisi od t
o
i ovaj parametar se mora uzeti u o!zir kod iz!ora vremena
zadrzavanja.-ako se netrazi nitri"ikacija,vreme zadrzavanja moze !iti manje od L dana,a spec.org.opter.vece od 6.Lkg=#K;Kkg@s4d.!3);oguce varijante tehnickog resenja
konvencionanog postupka sa aktivnim mujem-od tehnic.resenja postupka zavise investicioni i eksploatacioni troskovi.-+azlikuju se : osnovna teh.resenja
postupka.58.*%-$@)*#*-( #$@)/#&K =*0 #+*)3$%-$1 )&<$0-(K&-ova se sema koristi ako se opredeli za aero!nu sta!.mulja.$vde nema potre!e za prethodno
talozenje.28.*%-$@)*#*-( #$@)/#&K @& #+*)3$%-(4 )&<$0-(K$4-ova sema se !ira ako se opredeli za anaero!ni postupak o!rade mulja./ prethodnom
tal.odvajaju se talozive materije,org. i ne org.,i tako se rasterecuje !ioloski deo org. opterecenja.Aisak !ioloskog mulja uvodi se u prethodnu tal. i mesa sa primarnim
muljem.4esani sirovi mulj se salje na dalju o!radu L8K$-)&K)-& @)&=(<(0&'(.&-ovaj postupak se zasniva na adsorpcionim karakteristikama mulja.-u aera.!azenu manjih
dimenzija aktivni mulj se mesa sa sirovom otpadnom vodom.-pri tome se suspendo. i koloidne cestice uklanjaju iz vode. / naknadnom taloz.mulj se odvaja od vode i uvodi u
pose!an sta!ilizacioni !azen,gde se aerira nekoliko sati.-pri tome se odvija razgradnja na mulju adsor!ovanih mater.-$vako kondicioniran mulj osposo!ljen je za prijem novih
materija i zato se ponovo uvodi u a.!.-$vaj postupak ima relativno nizak e"ekat precis. i primenjuje se kao prelazno resenje kod preopterecenih postrojenja :8%A$@)*#*-(
#$@)/#&K-Kod ovog postupka u pojedinim stepenima deluju dve razlicite smese !akterijske kulture./ ( stepenu su prisutne !akerije koje egzistiraju pri kratkom vremenu
zadrzavanja,ovde se uklanja veci deo org. zagadjenja sirove otpadne vode,ovde nastao mulj je !ogat org. materijom i pri anaero!noj o!radi mulja daje mnogo gasa.-%elimicno
precis. voda iz ( stepena prelazi u (( radi daljeg preciscavanja.Areme zadrzavanja u (( stepenu mora udovoljiti uslovima za nitri"ikaciju-ako je u (( stepenu vreme zadrz. dovoljno
dugacko za sta!iliz. mulja,pose!na sta!ilizacija nije potre!na.$5)Prednosti konvencionanog postupka u odnosu na postupak sa produzenom aeracijom( uporedjenje
osnovnih tehnickih karakteristika dva navedena postupka )-)amo gde nema slo!odnih povrsina,ili je zemljiste skupo, aerirana laguna je nepovoljna i tada se moze !irati
izmedju dva postupka:58sa produzenom aer.28 konvencionalni-kovnencionalni ima nekoliko prednosti po aspektima .58 #$)+*=-& #$A+@(-&-posto ovaj postupak radi sa
kracim vremenom zadrz. ukupna kolicina !iomase u sist. je manja,pa tre!a i manja zapremina a.!.,a time i manja povrsina.( naknadni taloznik je manji,!olje su karakteristike
talozenog mulja,a i ovaj postupak cesto sadrzi i prethodni taloznik.28 #$)+$@-.& *-*+1(.*:- kod postupka sa produz. aer. odvija se sta!iliz. mulja 9aero!no8,pri tome vreme
zadrz. o!ez!edjuje i nitri"ikaciju.$!a ova procesa, i sta!il. i nitri"ik. trose veliku kolicinu energije9kiseonika8. Kod konvenc. postupka sta!i. mulja se moze resiti anaero!no tj. !ez
aeracije9sto je najveci potrosac energ.8(z!orom kraceg vremena zadrzavanja iz!egava se nitri"ikacija 9sem ako se to pose!no trazi8, i tako se moze ostvariti povoljan ekonomski
!ilans energ. L8A$%.*-.* #+$'*@&: Konven. postu.-znatno slozeniji za vodjenje i odrzavanje i trazi kvali"ikovanu radnu snagu i do!ro opremljenu la!oratoriju.$4) /aozenje
kod postupka sa aktivnim mujem opsti aspekti karakterizacija muja sa aspekta taozivosti-@vaki sistem sa recirkul. aktivnog mulja sadrzi taloznik,sto ima 2 zadatka:58
odvajanje aktivnog mulja od !ioloski presiscene vode,radi o!ez!edjenja sto nize koncentracije susp. mater. u e"luentu.28koncentisanje aktivnog mulja pre recirkulacije u
aeracioni !azenCod "unkcionisanja naknadnog taloznika zavisi kvalitet e"luenta,to je osetljiv clan sistema i sluzi za odvajanje mulja cije se karakteristike mogu menjati.'esto je
sla! kvalitet e"luenta z!og neispravnog "unk. naknadnog taloznika.-)aloznici za aktivan mulj razlikuju se od prethodnog a u izvesnom smislu i od taloznika prokapnika 58
koncentr. susp. mat. kojom se napaja-velika od 2 do N g@s4Kl u odnosu na prethodne taloznike9 6.2 -6.L g@s4Kl 8-0!og toga je speci". masa 9gustina8 mulja na dnu taloznika veca
nego spec. masa elementa 28aktivan mulj se ne sastoji od diskretnih cestica,vec ima polugicastu strukturu i u takvom d$!laku mulja !rzina talozenja zavisi od koncentr., smanjuje
se povecanje konce. mulja.L8donji protok 9 recirk.8 mulja je istog reda velicina kao dotok u taloznik-to moze odvesti do hidraulickog kratkog spoja-naknadni taloznici mogu !iti
poduzni9pravougaoni8 ili kruzni-poduzni traze manju povrsinu-primena kod ogranicene povrsine.Karakterizacija mulja:-dimenz. taloznika !itno zavise od karakteristike mulja i
za projektovanje je potre!no znati 2 elem.58koncent. mulja 28 speci"icnu zapr.mulja-ulazna koncent. mulja u taloznik I sa koncent. mulja u aer.!., odakle se napaja-speci". zap.
mulja ili inde? mulja 9( m8 pokazuje talozivost mulja-ne zavisi od koncent. mulja-odredjivanje (m-se do!ija iz odnosa zap. mulja po litru smese iz a.!. nakon talozenja od L6
min., i koncen. mulja iz a.!., i (m se izrazava u mlKg ili lKkg-mulj sa (mE 5;6mlKg ima lose karakteristike$2)Projektovanje naknadnog taoznika kod postupka sa aktivnim
mujem*smernice i konstrukciona resenja--.). se mora dimenzionisati da koncent. susp. mat. u e"luentu nepredje L6 mgKl, pri ma?. protoku-dva vazna parametra taloznika
su:58povrsina 28du!ina58 #$A+@(-&-zavisi od:a8dozvoljenog ma?. hidraulickog povrs. opter. 9Mh8 _m
L
Km
2
h ili mKh 8!8ma?. protoka 9Hp8-kod prethodnog t. hidrau. povrs. opt . je
oda!rano u zavisnosti od !rzine talozenja diskretne cestice koja se tre!a ukloniti.-#osto aktivni mulj ne cine diskretne cestice,nego potpuno povezane "lokule,tokom talozenja tih
d$!lakai voda se dize izmedju tih pahulja,to strujanje usporava talozenje o!laka i zato se ovakvo taloz. naziva d/sporenoi-!rzina tog usporenog t. zavisi od medjuprostora
izmedju pahuljica u odnosu na zapreminu koju zauzimaju pahuljice.)a zapremina zavisi od koncen. mulja 9?8 inde?a mulja 9(m8 _( m IA mulj K?`.Aisoka zap. mulja izaziva malu
!rzinu talozenja i o!ratno.- e?perimentalno utvrdjeno:o!lak mulja dospeva !lizu dna taloznika ako zap. mulja 9(m?8 po jedinici povrsine 9m
2
8 taloznika po h neprekoracuje L66-
:66 lKm
2
h.)o se moze izraziti:MvIMn ? (m9lKm
2
h8CMv-zaprem. povrs. opt . muljem-povecanje koncen. mulja u &.=. ima sledece posledice58povecanje odnosa
recirkulacije9H+KH828povecanje povrsine naknadnog taloznika-znaci smanjenje zaprem. &.=. povecanjem kocen. aktivnog mulja,moze se izvesti na teret povecanja zap.
naknadnog taloznika.$ptimalno resenje je koncen. mulja od L-: kg @s4Km
L
28%/=(-&-ako je -.). dimen. na osnovu H ma? ,h i (m,du!ina tre!a da !ude min.2m. u odr.
slucajevima projektuju se i du!lji taloznici,cak do : m.@mernice za konstr. res.:- ako je -.). do!ro dimen. e"ekat mu zavisi od resenja odredjenih detalja- precnik ulivnog
konstruk.dela tre!a da je dovoljo velik 9 267 ukupnog precnika taloznika8,radi smanjenja ulazne !rzine i sprecavanja raz!ijanja "lokula-kratak spoj izmedju uliva i donjeg
odvoda mulja dovodi do snizavanja koncen. mulja u recirkulaciji i do produzenja vrem. zadr. mulja na dnu taloznika-mulj se na dnu tal. skuplja mehanickim zgrtacem-radi lakseg
skupljanja dno ima pad 5K52,a ako se odstranjuje po sekcijama dno je o!icno ravno--.). tre!a da ima zgrtac na povrsini vode za uklanjanje masnoce9ako nema prethodnog t.8 i
plivajuceg mulja$!)/eoretske osnove aeracije (adsor&cije gasova)zadaci aeracionih sistema i njihova podea u zavisnosti od nacina deovanja-za aeraciju !ioloskih !azena
postoje !rojni, razliciti sist. aeracije-postizanje optimalnih ucinaka nekih vrsta aeratora pretpostavlja i upotre!u specijalnih "ormi !azena-sastav otpad. voda i nacin pogona
takodje uticu na iz!or area. sistema-ucinci unosa kiseonika za otpadnu vodu reduciraju se koe". aI$' za otp. vodu K $' za cistu vodu I 6.;-5./ izuzetcima preko 5-prema nacinu
unosenja kiseonika u vodu razlikuju se sistemi aeracije :58 aeracija pod pritiskom9 komprimirani vazduh 8 28 povrsinski aeratori L8 cist kiseonik :8 mlazni aeratori ;8 ostali
tipovi.0adaci aeratora9 @ist. za aer. sa aktivnim muljem tre!a da ispuni najvaznije uslove858=ogato unosenje kiseonika za pokrivanje potrosnje kiseonika.)re!a postojati
mogucnost regulacije kis. prema opterece.28odrzavanje potre!nog sadrzaja kiseonika95-L g Km
L
8,kroz intenzivno mesanje sadrzaja vode-mulja i ravnomernu raspodelu unetog
kiseonika na celu zapr. &.=.L8visoka tur!ulencija i !rzina od min. 5;cm Ks u dnu &.=.,kod lakih muljeva do L6 cm Ks,kod teskih muljeva da se iz!egne talozenje "lokula:8velika
pogonska sigurnost,!ez zacepljivanja pora i otvora kod aeracije pod pritiskom,!ez hvatanja vlaknastih materija na lopaticama tur!ine i neosetljivost aer. sist. u slucaju sleganja
terena i o!j.;8niska potrosnja energ. prema unosu kiseonika, tj. visok ucinak aeratoraN8niski troskovi za gradje. o!j. i pripadajuci aer. sist. >8postojanost na mehanicke kvarove i
hem. uticaje9korozija8 kao i niski troskovi opsluzivanja-+azlikuju se L tipa aeracije:58aeratori sa "inim mehuricima loptastog o!lika dO5;mm28 aeratori sa srednjim meh .
socivastog o!lika 5;OdO5D mm L8aeratori sa gru!im meh. pecurkastog o!lika precnik i do 526 mm-kod sist. sa "inim mehuricima prethodno je neophodno do!ro talozenje
otpadne vode.$$)8eracija pod pritiskom-teoretske osnove*eementi sistema*tipovi distri&ucionih organa-aeratora-najstariji tip aeracije,komprimirani vazduh se utiskuje pri
dnu &.=. pri cemu kiseonik iz vazdusnih mehurica prelazi u otpadnu vodu-tipovi kod ove aeracije se razlikuju po velicini mehurova,du!ini utiskivanja,o!liku !azena i rasporedu
aeratora-!azeni-o!icno pravougaonog preseka,du!ine 2.;-;.6 m-aeraciona tela se izradjuju od raznih vrsta mat., npr. sistemi od poroznih ploca i poroznih cevi per"oriranih cevi
od plastike i nerdjajuceg celika, itd.-aeratori se postavljaju pored poduznih stranica,redje u sredini !azena tako da odizanje vazdusnih mehurica prema povrsini izaziva poprecno
strujanje koje odrzava "lokule u suspenziji$()8eratori sa horizontanom osovinom-)ipovi:58Kesenerove cetke l;66mm-postavljaju se uz poduzne zidove./ pogodno
o!likovanom !azenu, pored aeracije stvaraju intezivno poprec. strujanje.#opr. presek !azena 2.;-5;m
2
.$stvareni ucinci unosa kiseonika 5.:-5.N kg $2Kkhh.-edostaci: duge
osovine sa mnogo lezajeva i spojnica.-isu vise u upotre!i28 kavezni rotori l >66 mm,razvijeni specijalno za oksidacione jarkove kako !i sem unosenja kiseonika postizali !olje
mesanje i kretanje u !azenu.%anas se i ovi izvode kao mamut rotori.L84amut rotori l5666mm,najvazniji i najjaci predstavnici.-a nosivoj osovini lL66mm nalaze se lopatice
sirine >.; cm,slozene u prstenaste zvezde koje se pritezu !ez !usenja osovine.%uzine mamut rotora od L.6mC :.;CNC>.;CW m,a postoje i dvostruke izved!e npr. 2 ? N m ili
2?>.;m.%u!ine !azena-do L m velikog pop. preseka 56 -N6m
2
razmak mamut rotora netre!a !iti manji od 5; m.(za njega se postavljaju kose ploce radi smanjivanja talasa a time
se povecava i unos kiseonika jer one koce vodenu struju pa je veca razlika izmedju peri"erne !rzine mamut rotora i struje vode$,)8eratori sa vertikanom osovinom-$vde ima
velik !r. tipova,to su ustvari centri"ugalni aeratoti tzv. aeracione tur!ine.--a jednoj vert. osovini okrece se jedan rotor na povrsini vode.+otori usisavaju vodu u sredini i centri"u.
silom iz!acuju jak mlaz vode prema peri"eriji,ostvarujuci e"ekte aeracije i jako vrtlozno kretanje-rade kao pumpe sa velikom kolicinom vode i malom visinom dizanja-9aksijalne8-
unosenje kiseonika za svaki tip rotora zavisi od nekoliko cinilaca:58o!lika rotora28precnika rotor9%8 iznosi o!icno6.;-:.6m./nos kiseonika raste sa kvadratom
precnikaL8#eri"erna !rzina9L-N m Ks8rezultat je !r. okretaja % rotora:8%u!ina uranjanja-utice na dovod kiseonika,kod vecine rotora se moze regulisati u odnosu 2:5,;8 @tujanje
!itno utice na sprecavanje lagerovanja mulja.-a povecanja unosa kiseonika uticu:izrada rostilja ispred tur!ine,postavljanje kocionih pregrada uz zidove radi sprecavanja kruznog
kretanja vode, postavljanja dodatne usisne cevi radi usmeravanja strujanjaN8negativni uticaji pojedinih materijala u otpadnoj vodi manje se osecaju kod povrsinske aer. nego kog
aer. pod pritiskom-!azeni su najcesce kvadratne osnove-odnos stranice prema du!ini tre!a da je veci od ::5-regulacija urona se vrsi podesavanjem visine vratila-kod poduznih
!azena, gde su tur!ine postavljene u nizu nema potre!e za postavljanjem pregradnih zidova,jer tur!ine samostalno o!razuju hidraulicke granice a i u slucaju ispadanja jedne
tur!ine iz pogona pripadajuci deo pogona se ne moze aerisati susednim tur!inama-tur!ine se mogu primeniti i u !azenima se kruznim tokom. $-);azni aeratori-4lazevi vode
koji sadrze gas u!acuju se u masu vode jakim,tako da gasni mehurici du!oko prodiru u tecnost i tako se stvara jako tur!ulentno mesanje-kod postupka sa potopljenim
mlazom,dovodi se mlaz iznad nivoa tecnosti i prodire u nju do dna,stvarajuci intenzivnu tur!ulenciju a mehurici jos jedan put prelaze put od dna do povrsine tecnosti-moguce su
kom!inacije sa okruglim ili pravougaonim !azenima,otvorenim ili pokrivenim,sa jednim ili vise mlazeva ili pumpi-vise stepena aeracije se moze ostvariti u vidu kule,kada se
!azeni postave jedan iznad drugog,pri cemu se iskoristi deo kiseonika,te je najveci tehn. pro!lem oslo!adjanje tecnosti od preostalih gasova pre naredne recirkulacije,kako !i se
snizila zasicenost tj. povecalo unosenje novih koilcina kiseonika-ovi sistemi do sada nisu masovno primenjivani-sem sistema sa potopljenim mlazom ima jos tipova mlaznih
aeratora koji koriste aeratorske principe$.)Primena cistog kiseonika-=iomasa aktivnog mulja se moze sna!devati cistim kiseonikom umesto kiseo. iz vazduha aeracijom,pri
cemu je pri istom pritisku otapanje kiseonika cca;? vece- u vodu se uvodi gasna "aza kiseonika i odrzavaju visoke konc. ;-56mg $2 K l-postize se visoki aktivitet !iomase,!olje
talozenje i zgusnjavanje mulja-nizak (m u ovakvim postrojenjima omogucava visoke konc. aktivnog mulja-renta!ilnost ovog postupka zavisi od kostanja proizvodnje kiseonika-
postrojenje se o!icno sastoji od L pokrivene komore,u koje se iznad vode uvodi cisti kiseonik-unos kiseo. u vodu se vrsi dispergatorom ili aeracionom tur!inom-i voda i kiseonik
prelaze iz komore u komoru-troskovi izgradnje ovog pogona podjednaki troskovima sa konvenc. postupkom-prave ustede nastaju tek kod o!rade mulja,jer je produkcija viska
mulja kod $2 postupka prepolovljena-kod ovog postupka postoji i opasnost od eksplozije u slucaju dospelog !enzina u kanalizaciju$3)/ehnooski procesi i aeracioni sistemi-
Kod iz!ora aer. sistema na postrojenjima sa aktivnim muljem moraju se uzeti u o!zir sva tehnoloska, tehnicka i ekonomska stanovnistva-a 5 od el. za uporedjivanje raznih aer.
sist. je energetsko-ekonomski pokazatelj-ucinak aeratora:58aeracija pod pritiskom od 5.>9kod "inih mehurica8 do 6.W9kod krupnih m. 8 kg $2Kkhh 28 povrsinski
aeratori:a8Kesenerove cetke 5.:-5.W !8 mamut rotori 5.N-2.N c8 tur!ine 5.L-5.DCL8 cist kiseonik 5.:-2.;C:8 mlazni aeratori 5.N-2.;-na iz!or aer. sist. uticace o!lik,velicina i du!ina
!ioloskog =.,sastav otp. vode i potre!a njene prethodne o!rade-srednja i velika postrojenja sa aktivnim muljem opremaju se sa jednim od navedenih aer. sist.-kod aer. pod
pritiskom dominiraju "ini mehurici a tur!ine i mamut rotori kod povrsinske aeracije-aer. pod p
6
,Kesenerove cetke, cisti $2, vecinom tur!ine i mlazni aer. postavljaju se u protocne
!azene sa poduznim proticanjem vode, a mamut rotori,a ponekad i tur!ine i mlaznin aer.-o optocne !azene sa kruznim 9cirkulacionim8proticanjem58 protocni !azeni-primaju
otpadnu vodu i povratni mulj na pocetku !azena a aeracija se vrsi duz citavog !azena z!og spiralnog kretanja vode,pocetne deonice =.=. preopterecene su org. materijom uz
nedostatak $2,a zavrsne imaju malo org. mat. uz visak kiseonika9z!og ovih promenljivih uslova i !iocenoza je po duzini !azena promenljiva8 sist. je osetljiv na org. i hidraulicko
preopterecenje,stvara se pena sto udarno opterecuje pocetni deo !azena28$ptocni !azeni-se usled stalne cirkulacije mesavine otp. voda-aktiv. mulj odlikuju konst i homogenom
zivotnom zajednicom mikroorganizama.#otpuno homogen sist. odlikuje se time da na !ilo kom mestu !azena vlada isti odnos sadrzaja mulja i hranljivih materija.$ptere. mulja je
nisko-z!og tot.raspodele opterecenja po citavoj zapremini !azena.$va sredina je zato ne osetljiva na udarna opteterecenja kod njih se sadrzaj kiseonika moze ravnomerno
odrzavati.(5)?eguacija unosa kiseonika kod pojedinih tipova aeracionih sistema-+eg. unosa $2 tj. utroska energije moze se sprovesti na optocnim !azenima sa mamut
rotorima.Yina regul. se vrsi promenom nivoa vode tj. promenom visine uranjanja rotora, dok se za gru!e reg. mogu iskljucivati pojedini agregati !ez o!razovanja mrtvih prostora.
-1ustina energije-sluzi kao pokazatelj sigurnosti za pokretanje mesavina voda-mulj i zavisi od velicine !azena a iznosi od 56 do 26 TKm
L
(4)<iooski postupci sa +i@iranom
&iokuturom-opsti principi*kasi+ikacija postupaka*parametri za projektovanje- !oil. postupci sa "i?iranom !iokulturom pretezno se koriste za preciscavanje talozene
komunalne otp. vode-razgradnja org. zag. odvija se putem mikroorg. koje stvaraju !io"ilm 9opna8 na nekoj cvrstoj podlozi koja stoji ili se krece-u sist sa "i?iranom !iomasom ili
voda tecepri !io"ilmu ili se podloga krece u vodi.Kada otp. voda dodje u dodir sa !io"ilmom,rastvorene materije se prvo adsor!uju kroz !io"ilm a zatim hidrolizuju i oksidiraju
putem !akterija iz !io"ilma-mkroorg. !lizu povrsine "ilma rastu !rzo jer o!ilujui u hrani i kiseoniku,dok oni du!lje u "ilmu sporije tako i de!ljina "ilma raste. Koncen. kis. opada u
pravcu cvrste podloge.0!og stalnog rasta de!ljine "ilma u jednom momentu konc. $2 u !lizini cvrste podloge postaje 6 tj. tamo se stvaraju anaero!ni uslovi.%e!ljina "ilma se
krece od L do : mm,od koje anaero!na zona iznosi 6.5 do 6.2 mm.Kada de!ljina "ilma naraste toliko da se !iorazdgradljiva hrana potrosi pre nego sto dospe do cvrste
podloge,mikroorg. u !lizini toga ostaju !ez hrane, i zato prelaze u endogenu razgradnju9respiraciju8.#osledica ovogaGadhezija za podlogu naglo opada i usled protoka vode
otkidaju se parcici !io"ilma sa podloge i oslo!adjaju njegovu povrsinu za stvaranje novih kolona mikroorg.-u osnovi !io"ilm cine !akterije,protozoe,gljive,ali moze sadrzati i
alge insekte i ost.Klasi"ikacija postupaka sa "i?iranom !iokulturom dele se po sledecim postucima:58prokapnici ili !io"iltri28rotacioni !ioloski kontaktoL8!ioloski tornjevi:8
potopljeni "iltri ili kontaktni aeratori;8!ioloski "luidizirani reaktoriG$vi tipovi se razlikuju u zavisnosti od vrste nosaca9cvrste podloge8od komponente koje se
krece9 voda,vazduh,nosac8.Kod vecine tipova !iomase koja vrsi razgradnju "i?irana je na nosacu,jedino se kod !ioloskih tornjeva i potopljenih "iltara deo !iomase nalazi u
suspendovanom o!liku.#arametri za projektovanjeG#osto !iomasa raste na jednoj povrsini,osnovni parametar za projektovanje ovog postupka je opt. po jedinici povrsine
!iomase,sto se kod idealnog sist. poklapa sa povrsinom nosaca.#rema tome, projektovanje se vrsi na osnov prostornog org. opter. tj. masenog protoka zagadjenja po jed. zap.
reaktora.(2)Prokapnici-eementi*princip +unkcionisanja i materijai za ispunu(rin+uzna i speci+icni mat#)G(li !io"iltriGspadaju medju ( postupke za precis.$tp.vodaG
karakter.za njih:jednostavnost i pouzdanost "unkionis.,uz min. kontrolu i odrzavanje,i nisku potrosnju energ.zato se siroko primenjuje-narocito kod manjih naselja-sastoje se
od:otvorenog rezerv.koji je napunjen dro!ljenim kamenom ili prizmaticnim komadima plastike,parcica cevi i sl.-vazduh struji kroz poroznu sredinu ispune odozdo navise,pri
cemu dolazi u dodir sa vodom koja tece u suprotnom pravcu ka dnu.-razgradnju vrsi !iomasa,koja se "ormira na povrsini ispune u o!liku "ilma,pod aero!.uslovima-de!ljina
"ilma:izmedju L-:mm9u odnosu na dr.postupke relativna je ovo velika de!ljina8.4aterijali za ispunu:-mogu !iti prirodni:kamen,opeka,metalurska sljaka,tvrdo drvo i
sinteticki:plasticne mase,keramika i sl.-povrsina ispune je veoma vazna zato se ispuna tre!a sastojati od komada pri!liz. iste velicine,sa mogucnoscu rin"uz.punjenja "iltra,ili po
pravilnim slovima,ili u komadima slozivih el.-#arametri koji karakterisu ispunu:58speci"ic.povrsina-povrsine ispune po jedinici njegove zapremine.)o je slo!od.povrs.mat. za
ispunu !ez !io"ilma28-prazan prostor-zapr.slo!odnog prostora punjenja po jedinici zapr.ispuneL8-speci"ic.masa-masa po jedinici zapr.9zapr.spec.masa8-ispuna tre!a omoguciti
ma?.kolonizaciju njene povrsine od str.mikroorg.uz o!ez!edjenje strujanja vazduha kroz njega,a tre!a da o!ez!edi i ravnomeran raspored otpad.vode po njemu.-/ novije vreme
se koriste sinteticke9specijalne8ispune koje se prave od polimera,a prednosti u odnosu na prirodne su im:-visoka spec.povrs.i prazan prostor-mala tezina,do!ra meh.svojstva-
visoka otpornost na hem.i !iolos.uticaje-stalan i pravilan geometrij.o!lik-skuplja od prirod.mat. +(-Y/0-& (@#/-&:-komadici kamena9recni sljunak,lomljeni kamen8-manje-
vise su loptastog o!lika,jer dugacki i pljosnati o!lici imaju malu speci"icnu povrsinu i stvaraju kratke spojeve za prelazak vode kroz ispune-postoji i sintetic.mat.za rin"uzno
punjenjeG$ni mogu !iti razl. geometr. o!lika:parcici cevi,loptasti-suplji,rasigovo prstenje is l. %imenzije u duzini ili precniku su im od 2-56cm- prednost plasticnih-lako se
postavljaju u "iltre. @#*'(Y('-( 4&)*+. @& A*<(K$4 @#*'. #$A+@(-$4Gove ispune se proizvode od plasticnih ploca ili cevi u o!liku slozivih elemenata. *l. se spajaju
tako da se medju njima "ormira veliki prazan prostor,cak i do W67 ukupne zapr.(!)/ipovi prokapnika-projektovanje i rad(prethodno preciscavanje*sistG+azvrstavaju se u
zavisnosti od hidraul.org. opterecenja i od vrste materijala za ispunu58-(@K$ $#). #+$K&#-('(G-ajranije se pojaviliGrade sa niskim opt.Gtraze relativno veliku povr.G
pouzdan i najsigurniji !ioloski postupakGsadrze uglavnom prirodnu ispunu zato ne mogu podneti vece hidraul. opt.G recirkulacija o!icno nije potre!naGravnomerno napajanje se
o!ez!edjuje odgovarajucim crpkama ili pomocu si"onaGtako gde protok varira tokom dana,a nocu je mali ili ga nema,!io"ilm ostaje !ez kvasenja,sto moze dovest do
susenja,narocito u toplo do!a i da !i se to iz!eglo uvodi se recirkilacija preciscene vodeGna njima se prakticno uklanja celokupna kolicina org. mat. u gornjoj polovini "iltra,a u
donjem delu se razvijaju nitri"ikanti koji vrse nitri"ikaciju amonijaka u nitrateGnedostatak- traze mnogo veci prostor od ostalih tipova28A(@$K$ $#). #. G rade sa stalnom
recirkulacijomGto omogucuje kontinualan rad sa sist.Gvisoki e"ekti ulanjanja org. mat.,ali nitri"ikacija o!icno izostaje9z!og kratkog vremena zadrzavanja,malo $28Gako se trazi
visok kvalitet elemenata9mali =#K;8Gto se postize u 2 stepena,redno povezujuci 2 postupka L8#. @& #<&@)('-$4 (@#/-$4-niska spec. masa omogucuje im visinu ; -N
m,!ez ojacane konst., a z!og visine se cesto nazivaju !ioloskim tornjevimaGmogu se opteretiti 2 do L puta vise od visoko opt.,a da daju isti e"ekat preciscavanjaGposto se grade u
visinu,traze manju povr.Go!icno se korise za precis. visoko opter. otp. vodaGpoprecni prsek tornjevaG pravougaoni sa "i?nim raspodeljivacem vode,ili kruzni sa rotirajucim
raspodeljivacem vode :8 1+/=( #.Gveoma visoko opt. !ioloski tornjevi,koriste se kao ( stepen preciscavanja ispred nekog drugog prokupnika ili postupka 9aktivni mulj8.G
Koriste se speci". plasticne ispuneGomogucuju rad !ez zacepljenja.#rojekovanje,konstrukcija i rad prokopnikaGpored iz!ora opt. i ispune kod projetovanja tre!a o!ratiti paznju
na: #rethodno prec.,raspodelni sist., odvodni sist.,ventilacioni sist.#+*)3$%-$ #+*'(@'&A&-.*:pre prokapnka iz vode moraju ukloniti vece suspendovane materije a to se
postize prethonim talozenje i tako se sprecava zacepljenje ispuna i raspodelnog sistema.@(@)*4 0& -&#&.&-.* ( +&@#$%*</Gimaju ga nisko i visoko opt. prokapnici,a
sastoji se od cevnih poluga gonjeni reaktivnom silom protoka vode.-apajanje moze !iti kontinualno ili diskont.Gzavisi od optere. p.@i"onsko. se primenjuje tamo gde je pritisak
o!ez!edjen prirodnim putem.3idraul. pritisak za pogon sistema je relativno mali od 5G2 m.=rzina kruzenja: 6.5 krugKmin.diskont. rad, nisko opt. i 5 krug K min. kont. rad , visoko
opt..$%A$% ( &*+&'(.&Gdonji deo prokapnika ima sledecu ulogu:-drzi9nosi8ispunu kroz ispunu.(znad dna koje se puni prirodnim materijalom.#rokapnici o!icno imaju
prirodnu ventilaciju,ponekad vestacku.#ri priodnim uslovima gas struji usled razlike t
6
u prokapnikui okolini. 0imi je t
6
E od okolne i gas struji navise i "iltar se ponasa kao
dimnjak,a leti je o!rnuto.+*'(+K/<&'(.&:-moze se odnositi sam na prokapnik ili moze o!uhvatiti naknadni ili cak prthdni taloznik. -&K-&%-$ )&<$0*-.*- komad
!io"ilma koji se otkidaju od nosece podloge moraju se odvojiti od preciscene vodeGkolicina nastalog mulja zavisi od opt. i iznosi 6.2-6.;kg @s4Kkg =#K; 9uklonjene8Gsmesa
koja se podvrgava talozenjem razlikuje se od smese kod postupka sa aktivnim muljemGova smesa sadrzi znatno manje suppendovane materije i zato u naknadnom t. nastaje
znatno manje mulja,svega ; -56 7 suve materije u odnosu na postupak sa aktivnim muljem.($)?otacioni &iooski kontaktori#G@astoje se od serije tankozidnih kruznih
diskova,napravljenih od metala ili plastike i pricvrscene na horizont. osovinu koja se polako rotiraGaero!ne !akterije pokrivaju povrsine diskova u o!liku !ilo"ilma de!ljine od 5-
2 mmGnakon porasta de!ljine !io"ilma,deo se otkida i odvaja od prec. vode u naknadnom talozniku9slicno prokapniku8Gopt. se odredjuje prema povrsini diskova,na osnovi spec".
povrs. opt. koji je od L6-:6 g =#K;Km
2
.#ostrojenja za prec. cesto se sastoje od vise redno povezanih kontaktora od kojih svaki naredni ima nize spec. opt. od prthodnog tako se
moze o!ez!editi nitri"ikacija ako je potre!noGmogu raditi !ez prethodno precis. ali je preporucljivo isped njih ukloniti sve talozive suspendovane mat. i masnoce iz vode koje
mogu poremetiti rad postrojenjaGumesto prethodnog talozenja cesto zadovoljava samo "ino sito.4aterijal za izradu diskova tre!a da o!ez!edi:58veliku povrs. za stvaranje i
vezivanje !io"ilma28veliku dodirnu povrs izmedju mikroorg.i otp. vodeL8dovoljnu aeraciju otp. vode:8da potpomaze otkidanje i transport otkinutih komada protokom otp.
vode;8dovoljno mesanje smese radi specavanja talozenja u !azenu.G-ajcesce se koriste plasticni materijali u o!liku pcelinjih saca,kao i do!osi "ormirani odparalelnih cevi-prcnik
diskova se menja o!icno izmedju L i ; mG!rzina o!rtanja zavisi od prenika diskova i od koncen. otp. vode.#eri"ena !rzina je oko 6.LmKs.cemu ogdovara 5-; o!rKmin.Gprporucuju
se manje !rzine jer je i manja potrosnja ener.G-.).-slican kao i kod prokapnika jer je i smesa koja se talozi slicnaGhidraulicko povrsinsko opt. taloznika tr!a !iti oko 5.;mKh
(()Postupci za &ioosku denitri+ikacijuA%enitri"ikacijaG mikro!ioloska redukcija nitrata preko nitirita u azotGgasGvezani kiseonik i nitrat se uzima od !akterija za oksidaciju
org. spojeva,pri cemu se od org. supstrata odvojeni vodonik sa nitratnim kis. veze u vodu uz do!ijanje energije:2-$LJ23]-2J2.;$2J32$Gnju provode "akultativno anaero!ne
!akterije koje se o!icno nalaze u akitvnom muljuGsprovodi se ako su ispnjene 2 predpostavke58potpuno odsustvo otopljenog kiseonika 28 prisustvo org. spojeva koji dejstvuju
kao nosioci davaoci vodonika(-)Podea mujeva prema poreku i oso&ine sirovog mujaGmulj na postrojenjima za precis. otpadnih voda nastaje izdvajanjem susp. ces. iz vode
koja se preciscavaGu slucaju postrojenja za prec. gradskih otp. vodaGto su talozive cvrste mat. koje sadrzi sirova otp. voda , kao i one koje nastaju koagulacijom rastvorenih mat. i
koloidnih i netalozljivih supend. ces. u procesima !ioloskog preciscavanjaGu tercijarnom preciscavanju se dodaju koagulanti,u svrhu hem. koagulacije preostalih susp. mat. ili
algi,a za uklanjanje drugih rastvorenih sastojaka dodaju se adsor!ensi koji se takodje odstranjuju iz vode i ulaze u sastav mulja.G/ slucaju postrojenja za preciscavanje zanatskih i
indust. otp. voda primenjuju se gore navedeni post.,ali su ovde vise zastupljeni "izicko-hemiski postupci.$@$=(-* @(+$A$1 4/<.& :po kojima se razlikuje 5 od dr. i od kojih
zavisi iz!or i dimenzionisanje sist. za preradu mulja,mogu se grupisati:58hemiske a8 ph vrednost svezeg mulja je neutralna ali ako predje u stanje raspadanja ona moze pasti na N
ili manje !8sadrzaj suvih mat.9@s48G ukupan sadrzaj mineralnih i org. mat. posle susenja na 56;
6
', izrazava se o!icno u 7 c8 sadrzaj org. i neorg. i mineralnih mat.Gdo!ija se
zarenjem na N66
6
',ostatak pri zarenju predstavlja "i?ni ostatak neorg . tj. min. mat., org. mat.(ma oko >67 a miner oko L6 7 28"izicke a8 talozljivostGprdstavlja sposo!nost mulja
da otpusta vodu pod dejsvom sile teze,proces se olaksava mehanickim mesanjem.!8speci"ican otpor "iltrovanjaGde"inise mogucnost odvajanja vode "ilttrovanjem na vakumuG
"iltruili"ilterpresic8kompresi!ilnostGsluzi za iz!or nacina kompresije mulja tj. istiskivanje vode d8 granulometriski sastavGraznolik,zavisno od vrste mulja,krupnoca cestica se
krece od 6.665 do ;mm e8vlaznostGzavisi od t
o
,a proporcionalna je sa koncen suvih mat."8 spec. tezina sirovog mulja s o!zirom na njegov visok sadrzaj vode moze se uzeti da je
5.6, a ako se sadrzaj vode smanji spec. tez. raste z!og prisustva mineralnih sastojaka cija je spec. tezina 2 G 2.2 g8kaloricna mocGznacajna kod spaljivanja mulja L8mikro!ioloske
oso!ine:sirovi mulj sadrzi patogene mikroorg., jaja,crva i druge parazite,pored sapro"itnih organizma.(.)"emijsko i +izicko kondicioniranje mujeva-kondicioniranje se
primenjuje u pripremi mulja za proces zgusnjavanja i odvajanja vode.3*4(.@K$:-o!uhvata koagul.i "lokulac.mulja-postupak je zavisan od ph vrednosti-u slucaju jakog
!u"erovanih sredina,pogotovo ako se sis.!u"erovan na visokoj ph vrednosti,potre!ne su visoke doze koagul.na !azi multivalentnih metalnih jona-to je slucaj pri kondicioniranju
istrulog mulja-(( nacin hem.kond.-primena *</)+(.&'(* pre dodava hem.za kondicioniranje-elutrijacija-ispiranje mulja vodom sa niskom alkalnoscu-kond.se moze vrsiti
poliel.-za svaki mulj tre!a utvrditi koji je pogodan-na e"ikasnost hem.kondic.mulja,pored primenjenih hem.utice starost mulja,raz!lazenost i starost hem.,mesanjem mulja pre i
posle,dodavanje hem.Y(0('K$:(-zagrejavanjem mulja do temp.od 5D6-266
o
' pod p od 52-5;!ara u toku L6-:;min,razara se gel struktura mulja izdvajanjem vode usled
povecanja njene toplotne aktivnosti.4ulj se skuplja u silos odakle ga zahvata crpka koja ga pod visokim p potiskuje kroz izmenjivac toplote sa koncentricnim cevima,zatim u
reaktor gde se mesa pomocu pare i kuva.-a izlasku mulj prolazi kroz izmenjivac toplote,gde se ohladi,ispusta u zgusnjivac i najzad odlazi u prihvatni !azen u pumpu i "iltar pod
pritiskom.$dvojena voda ima visoku vrednost =#K; pa se mora vratiti na ulaz u postrojenje i to nocu kada je opt.malo.((-zamrzavanjem-zamrzavanje a zatim otapanje
mulja.#o!oljsava odvajanje vode iz primarnog,aktivnog i istrulog mulja.#roces e"ikasan ali ne ekonomican.(((-dodavanjem inertnih mat.-dodavanje leteceg pepela koji menja
koloidnu strukturu mulja a moze i o!razovati zastitni sloj na "iltrima za cedjenje mulja.%oza pepela je oko 566-5;6kgKm
L
zgusnutog mulja,a granulomet.izmedju 6.5 i
6.2mm.#risustvo inertnih mat.smanjuje kaloric.moc mulja do te mere da njegovo autonomno sagorevanje moze !iti nemoguce.(3)Bgusnjavanje-gravitacioni zgusnjivaci-(
stepen uklanjanja nezeljene vode iz mulja u cilju smanjivanja zapremine.@manjenje zap.izrazava se:HiIHuI'iK'u Hi i Hu kol.mulja na ulazu tj. izlazu iz zgusnjivaca 'u i 'i-
koncent.suve mat. na ulazu tj. na izlazu.1ravitacioni zgusnjivaci-o!icno je zgusnjavanje kontinualan proces,ali doticanje u zgusnjivac moze ponekad !iti sa prekidima-tada
zgus.mora imati dovoljno zapr.za akumuliranje mulja koji dotice u periodu napajanja-racionalno dimenzionisanje zgus. zahteva poznavanje oso!ina talozenja mulja koji ce se
zgusnjavati-zakoni talozenja diskretnih cestica ne vaze jer je u pitanju zajednicko taloz.cele mase mulja-granicne vrednosti zgusnutosti koji se postizu gravitacijom su vise
ukoliko je veca spec.tezina mulja,i ukoliko je manje (m.Aelike vrednosti se do!ijaju kod primarnog i indust.mulja-dimenz.zgus.zasniva se na opt.suvom masom u gKm
2
dan.)ime
je de".povrs zgus.,a du!ina se krece od L-Nm-ovim je doneta zapremina-u slucaju sirovog mulja zadrzavanje u zgus.netre!a da je duze od 5-5.;dan-grav.zgus.mogu !iti:(-staticki i
((-mehanizovan.-Arednost koncent.mulja pri!lizno ista ili nesto !olja kod meh.,a usled olaksanog izdvajanja vode povrs.opt. kod meh.moze !iti pri!lizno 2 puta vece.)ime se
stedi prostor i smanjuje vreme zadrz.pa i opasnost od razvijanja neprijatnih mirisa.,5)Bgusnjavanje-+otaciono zgusnjavanje-za "lotaciju cvrstih cestica mulja primenjuju se "ini
mehuri,koji se vezuju za cestice,smanjuju im spec.tezinu i izazivaju izdizanje ka povrsini,odakle se posle uklanjaju-glavna razlika izmedju grav. i "lot. zgus. je u prirodi mulja
koji moze e"ikasno da !ude zgusnut-e"ikasnost zavisi od toga koliko do!ro mogu cestice mulja da !udu aglomerisane sa mehurovima gasa,tj. od povrsinskih oso!ina tih cestica-
mulj od "lokulisanih cestica se lakse zgusnjava "lotacijom nego talozenjem,zato se "lot. zgus. primenjuje na aktiv.mulj-sa povrsine se skida mulj i u tanku za "lotaciju se zadrzava
L6min-vreme zadrzavanja izdvojenog mulja ne odgovara vremenu zadrzavanja tecnosti,ukoliko se mulj duze zadrzava utoliko je veca koncentracija suvih materija u njemu-iz
zgus. se do!ija mulj koji je jos mek sadrzi znatne kolicine vode,koji je tecan iza cije spravljanje !i se trosila znatna kolicina energije zato se koristi prirodno susenje na poljima za
susenje mulja i u lagunama,kao i meh.odvajanje vode "iltrovanjem pod vakum,pritiskom,centri"ugiranjem i dr.postupcima-voda odvojena od mulja u svim ovim uredjajima sadrzi
susp.cestice,a njima vrednost =#K; je znatna,zato se ona mora vracati na dovod u postrojenje za precis. vode.,4)Prirodno susenjeApoja za susenje muja i agune za mujG
58#olja za susenje muljaGsastoje se iz sloja peska de!ljine 5; cm,na sloj sljunka de!ljine L6 cm u kome se nalaze zemljane drenazne cevi sa otvorenim spojnicama.-a njih se
izliva mulj uslojuod 5; -L6 cm i posle ocedjivanja i susenja skida se rucno ili pose!nom mehanizacijom. #olja se izradjuju na zemlji ili na podlozi od as"alta i !etona.#olje je
podeljeno u vise jedinica da !i se mulj mogao ocedjivati i isparavati.@vaka jedinica se koristi ;-56 puta god.-a polju se u slucaju org. mulja dovodi sta!ilizovan mulj u cilju
iz!egavanja neprijatnog mirisa.Areme trajanja susenja zavisi od razlicitih cinilaca:58kisovitost i vlaznost28 osuncanost i srednja temp.L8sadrzaj 32$ u mulju koje ce se susiti
:8de!ljina sloja ;8 stepen susenja koji se zeli postici itd.G#roces odvajanja vode se sastoji u toku 5 ili prva 2 dana,u ocedjivanju vode kroz pesak,stim da se konc. povecanja na
5L-22 7 .#osle toga sledi susenje mulja i istruli mulj se prosusi do koncent.suvih materija od 2; do :;7 . *"ikasnost se moze povecati pokrivanjem polja staklenim krovom,cime
se smanjuje potre!na povrsina 26-:6 7 ,a podize cena i gu!i ekonomicnost polja za susenje mulja. -epovoljnosti polja:velik rad pri skidanju mulja,velika povrsina
polja,neophodna sta!iliz. mulja pre ispustanja na polja i zavisnost od kilmatskih uslova.28 <&1/-* 0& 4/<.G !azeni iskopani u zemlji o!icno 2 ili L,koji se naizmenicno pune
i prazne,punjenje je do du!ine od oko 5.;-2m.<agune imaju sahtne prelive za odvod povrsinske vode.Koriste se po pravilu za istruli mulj.#otre!na povrsina je 2-L puta veca od
polja za susenje. #ovoljni , ako mulj ne mora iz njih da se vadi,ali inace se moze vaditi masinama za zemljane radove,sto je povoljna oso!ina,2)Vakum +itriAnajstariji
mehanizovani uredjaji za odvajanje vode.G(ako im e"ikasnost nije visoka jos uvek se primenjuju z!og prostog rukovanjaG povr. im dostize do ;6 m
2
,a potre!na snagaim je oko 5
kTKm
2
G sastoje se od cilindra koji se okrece,delimicno uronjenog u sud koji dotice muljGcilindar moze !iti9ne mora8izdeljen na celije koje u toku okretanja cilindra dolaze u
vezu,preko jednog nepokretnog distri!utora,sa pumpom za vakum.G/ronjeni deo usisava mulj prpija ga na povrs. "iltra u sloju odredjene de!ljineGplatno na kome se stvara kolac
ocedjenog mulja izradjuje se od metalnih ili sintetickih vlakana sa otvorima manjim od 5;6 mikronaG kolac se skida odgovarajucim nozem,a platno se posle toga pere jakim
mlazevima vodeG postoje razne konstrukcije vak. ".G sa celijama,!ez njih,sa razlicitim nacinom skidanja kolaca,sa razlicitim nacinom zatezanja platnaGprmena im zahteva hem.
kondicioniranje mulja.,!)9itarA pres#Apomocu nje se vrsi "iltrovanje pod pritiskomGona radi sa razlikom pritisaka oko 5; atmos"eraGsa njom je moguce i ocedjivanje mulja sa
velikom spec otpor. "iltrovanja npr. neistruli mulj-projektovanje je empirijsko, postavljanjem male rucne "iltar prese pomocu koje se dolazi do podataka za iz!or dimen.,vremena
rada itd.G sastoji se iz !aterija vertikalnih ploca izmedju kojih se umecu "iltri od polietilenske tkanineG"iltri se pune muljem i posle punjenja ploce se pritezu hidraulickom
presomG izdvojena voda otice iz "iltraGrad im je diskontinualan,ali je ovaj nedostatak otkolonjen automatizovanim radom,$)/rakasta presa#Gtakodje se vrsi "iltrovanje pod
pritiskom G slicna je "iltar presiGsastoji se od 2 trake koje se krecu u istom pravcu i istom !rzinom, one prolaze izmedju valjaka pomocu kojih se vrsi pritisak na muljGproces
odvajanja se regulise kondiciranjem mulja,!rzinom traka i prtiskom valjakaGpovecavanjem !rzine povecava se kapacitet ali se smanjuje e"ikasnostGpovecavanjem p. P se stepen
odvajanja vode,ali se pogorsavaju oso!ine "iltrataGpostoje dve vrst trakastih presa:-samo sa pritiskomGtraka je na ulaznom delu malom vakumuGpostize nesto !olje rezultate.,()
)entri+ugiranjeA/ principu isto sto i staticko talozenje,ali se kod centri"ugiranja cvrste cestice odvajaju za 5666? krace vreme jer je sila koja deluje 5666? veca-pri
centri"ugiranju je u!rzanje 5666 do :666? vece od u!rzanja zemljine tezeGovako jako gravitaciono polje rusi kohezovane sile u suspenziji i prostim zgusnjavanjem izdvaja iz
vode netalozive cesticeGcvrste ces. se taloze na spoljni zid do!osaGiztalozene ces. puz transportuje na kraj konusnog dela do!osa,gde se iz!acuje ocedjen mulj.,,)Opseg
optimane primene pojedinih postupka za smanjenje sadrzaja vode(o&jasnjenje odgovarajuce iustracije)#-$pseg optimalne primeneGzavisi od energije koja je potre!na da
se utrosi za to, kao i od oso!ina muljaGovi postupci se grupisu u:0gusnjavannje, ocedjivanje vode i susenje.$pseg opt. primene pojedinih grupa postupaka prikazan je na slici:u
svakoj od ovih grupa postoji vise uredjaja ili postupaka pa se i medju njima moze vrsiti iz!or zavisno od vrste mulja,zeljenih oso!ina mulja i dr.,-)8naero&no trujenjeA
teoretske osnove*truista i njihova podea(dvospratna taoznica*otvorena*zatvorena )#G)o je !iolosko razgradjivanje org mat. sa njihovim pretvaranjem u mineralne, i inertne
materijeGprimenjuje se na mulj koji sadrzi prirodne org. mat.G$na tece !ez prisustva vazduha i sastoji se iz 2 "aze:( kiselo vrenje G pod dejstvom mikroorg. koji razlazu slozena
jedinjenja u nize org. kiseline alkohole adehide itd. ((8 alkalna ili metanska, pod dejstvom metanskih !akterija gore pomenut proizodi se razlazu u prosta jedinjenja kao sto
su:metan9'3:8,ugljendioksid9'$2 8,voda,amonijak9-3: 8itd.$va "aza je osetljiva na negativne uticaje pada temperature,promene ph i toksicnih mat.Go!e "aze teku istovremeno u
istom o!jektu u kome se razvija odgovarajuca mesovita kultura mikroorg. Gzadatak o!jekta za truljenje je da o!ez!ede sto povoljnije uslove za proce truljenja: temp.,ph,
ujednacenost sastava kao i odvajanje vode9koja mora da ide ponovo na prciscavanje8Ganaero!na trul. se o!avlja u trulistimaGtrulista mogu !iti kom!inovana sa taloznicima,kao
npr.dvospratna taloznica a mogu !iti i odvojeneGiako dvospratne t. imaju niz povoljnih oso!ina imaju i velik nedostatakGvelika du!ina pa se truliste du!oko ukopava,cak i u
podzemnu vodu,a sem toga,otp. koje tece kroz taloznicu u stalnom je neposrednom dodiru sa trulistemGodvojena trul. u slucaju malih instalacija mogu !iti otvorena, !ez
zagrevanja,!ez ili sa mesanjem muljaGnajcesce su odvojena t. zatvorena i grade se kao jednostepeni i dvostepeni o!jekti./ o!a slucaja je moguce odrzavanje zeljene t
6
u
trulistu./ o!a slucaja t. mogu da rade sa niskim opt. a u slucaju visoko opt. t. mora postojati pose!an o!jekat za odvajanje vode koji radi ili kao tank za skupljanje mulja ili kao
truliste.)rulista se o!icno zagrevaju radi u!rzanja procesaGu svakom slucaju veoma je vazno da se svez mulj sto pre i sto !olje izmesa sa istrulim muljem da !i ga sto pre
zahvatilo metansko vrenje-4)<iogasAproracun nastae koicine*sastav* ekspozivnost*preciscavanje pre koriscenjaGKolicina i sastav zavise od sastava su!strata,promene u
su!stratu i njegovog koncentr. re"lektuju se u sastavu gasa.$dnos metana9'3:8 i ugljendioksid9'$2 8u gasu !rz je i pouzdan parametar za kontrolu rada trulista promena nihovog
odnosa tj. povecanje sadrzaja ugljendioksid9'$2 8upucuje na poremecaje u procesu.G#roizvodnja !iogasa se !azira na procesu anaero!nog truljenja tj. anaero!ne "ermenatacije a
pod tim se podrazumeva !iohemijsk razgradnja org. mat. pod dejstvom !akterija u odustvu kiseonika anaero!na "ermentacija je prirodan proces.G Areme zadrzavanja je vazno
kod uredjaja za proizvodnju !iogasa i najduze je kada se ide do potpune razgradnje sto !ez dovodjenja toplote moze trajat i do N meseci a najkrace je do : dana.)o je potre!no
vreme za umnozavanje metanogenih !akterija kracim vremenom zadrz. oni !ivaju izneseni iz trulista !ez umnozavanja i tako prestaje proces proizvodnje metana a da !i se to
iz!eglo predvidjeno je zadrzavanje 26GL6 danaG dovoljno kod komunalnih i poljopriverdnih otpadakaG!iogas pomesan sa vazduhom u odr. odn. predstavlja e?plozivnu
smesu.%onja granica e?plozije je ;.: a gornja 5L.W zapreminskih procenata metana.-ajopasnia je smesa sa 567 metana metan je laksi od vazduha,njegova t
6
paljenja je izmedju
N;6->;6
6
'Gsvaka varnica9 si!ica8moze prouzrokovati e?p. za sprecavanje vatre i e?p. tre!a preduzeti propisane protivpozarne mere./ prostorijama gde gas prolazi ili se koristi
tr!a o!ez!editi do!ru ventilacijuGu cilju sprecavanja korozije opreme pre koriscenja !iogas se o!icno preciscava a to o!uhvata odstanjivanje vodonik- sul"ida i ostalih toksikanata
a cesto i smanjenje koncntracije ugljendioksida.0a odstranjivanje uglj-dio. postoji vise metoda,kod manjih uredjaja se korist jednostrane metode9apsor!cija u luzinu8a kod vecih
industriske metode.-2) <iogas A agerovanje &iogasa i mogucnosti koriscenjaGskuplja se i lageruje u spremnik za gas koji sluzi za izravnavanje varijacije u nastojanju i
potrosnji gasa kao i njegovog kvaliteta ,pogodnom konstrukcijom jedan deo trulista moze sluziti kao spremnik za gas,a kod vecih uredjaja spremnik se gradi kao pose!na
jedinica.Aelicina spremnika zavisi od dnevne produkcije gasa i rezima potrosnje.#ri vecoj produkciji i samoj potrosnji potre!an je manji rezervoar.$n ima prmenljivu zapreminu
i tako se o!ez!edjuje u njemu stalan pritisak.4oze !iti od celika,!etona ili nekog elasticnog materijala,ili kom!inacijom ovih materijala.Aodovi za gas moraju !iti sna!edveni
odgovarajucim sigurnosnim el. za sprecavanje ulaska vazduha u rezervoar,povratka plamena i ne dozvoljenog visokog pritiska.%nevni rezevoari se o!icno rade pod niskim p.
izmedju 56-;6m!ara. <agerovanje na visim pritiscima se vrsi u spec. celicnim sudovima na 56-26 !ara.#rednost ovog nacina lagerovanja:-potre!ne male posude,a nedostatakG
sa!ijanje gasa trosi mnogo energije. /#$)+*=& =($1&@&:-#osto ima slicne karakteristike kao prirodan gas moze se koristiti umesto njegaG4oze se koristiti za
osvetljavanje,tako se postize naj!olje iskoriscenje energije iz gasaGmoze sluziti za direktno do!ijanje toplote putem sagorevanja za potre!e domacinstva ili zagrevanje prostorijaG
moze sluziti i kao gorivo za motor @/@,putem ovih motora9@/@8 i odgovarajucih generatora !iogas se moze pretvoriti u elektricnu energiju,a celokupnost proizvodnje el. en. od
!iogasa u mnogome zavisi od cene struje iz javnog sna!devanja.G4oze imati i siroku primenu i u poljoprivredi./ komprimiranom stanju moze da sluzi za pogon poljoprivrednih
masina,a moze se i koristiti i za susenje zitarica u postojecim susionicama tj. dehidratorima.-!) 8ero&na sta&iizacija ujaAteoretske osn#*dimenzionisanje &azena za
sta&iizaciju* uticaj temp# i sadrzaja suve materije na veicinu &azena*raziciti nacini primene#A&er. sta!. je takodje !iolosko razgradjivanje org. mat.Greakcije se mogu
prikazati jedn. materije koje se razgradjuju_J $2 G '$2 J32 $ J ostale supstance Gcelije G aer. sta!. tece u jednoj "azi uz dodavanje dovoljne kolicine kiseonika,mikroorg. oksidisu
razgradljive org. mat. a kao krajnji proizvod nastaju pre svega '$2 i 32 $,a pored toga jos i nitrati, "os"ati i sul"ati.&er. sta!. je manje osetljiva na toksicne mat. od anaero!nog
truljenja.$na se moze vrsiti istovremeno sa !ioloskim preciscavanjem a i odvojeno.0ajednicka sta!. se vrsi u !azenu za aeraciju, u o!j. po principu produzena aeracija i kontaktne
sta!ilizacije. $pt. mase ne tre!a da je vece od 6.6;kg =#K;Kkg@4dan.$dvojena sta!. se vrsi sa opt. mase od oko 6.:kg=#K;Kkg@4dan./kupna potrosnja en. iznosi oko
5:khhKm
L
Guredjaj za aer tre!a !iti konstruisan da se odgovarajuci udeli energije trose na dodavanje kiseonika i na mesanje sadrzaja !azenaGpod povoljnim uslovima t
6
sta!.
moze !iti zavrsena za N dana a zapr. !azena pod tim uslovima tre!a da o!ez!edi najmane 52-5N dana za sta!ilnost samog aktivnog mulja pod nepovoljnim temp. uslovima
potre!no je duze vreme./ticaj t
6
je zanemarljiv ako se o!ez!edi vreme zadr. mulja od N6 danaG zavisnost izmedju zapr. opt . org. mat. koncent. mulja u !azenui vremena trajanja
sta!ilizacije izrazava se prkovremeno trajanja sta!ilizacije 9@8:@I sadrzaj org. @4 u !azenu9kg org. @4Km
L8
K dnevno opt. org. @49kg org.@4K m
L
dan8G!azeni za aer. muljaG slicni
!azenima za !iolosko precis. voda aktivnim muljemGna postrojenjima za preko ;6666 stanovnika aer. sta!. nije ekonomicna z!og velike potrosnje el.en.-$)2pajivanje
mujeva(&ez tipova uredjaja)GArlo interesantno sa gledista smanjivanja sadrzaja org. mat. koji se u ovom procesu vodi na 6 i zapremine,i zapremina koja iznosi svega L-: 7 od
pocetne zapr.#epeo je materijal koji se lako odstranjuje a moze se i koristiti i za kondicioniranje mulja ili za prhodni sloj za "iltrovanje mulja u njegovoj pripremi za
spaljivanje.#osto su troskovi postrojenja za spaljivanje velikiGprimena im je ogranicena na naselja sa vise o 566666 stan.4ulj se moze spaljivati i sa gradskim smecem.4ulj !ilo
sirov ili istruo sadrzi velike kol. vode pa je za spaljiv
anje neophodno odstraniti tu vodu. )o se moze uciniti i u samoj peci za spaljivanje ali su troskovi L ? veci nego za meh. odvajanje vode.@usenje prespaljivanja se vrsi u peci kada
se radi o manjoj kol. vode. -akon meh. odvajanja ostaje izvesna kol. vode zavisno od vrste mulja i primenjenog nacina odvajanja./zimajuci u o!zir ovu kol. vode i kaloricnu
moc mulja on se moze spaljivat !ez dodatka en.Gonda je on samosagorljiv ili sa dodatkom manje ili vece kol. en. .%a !i proces spaljivanja !io autonoman kaloricna moc mulja
mora !iti veca od kol. toplote koje je potre!na za zagrevanje i isparavanje vode,za zagrevanje cvrstih sastojaka i vazduha i dr.%im od sagorevanja se takodje moze koristiti kao
izvor energije u kotlu za proiz. pare kojom se moze proizvoditi znatan deo ele. en. potre!ne za rad postrojenja za preciscavanje vodeGnije ekonomicno.-()7ompostiranjeG.e
aero!na dekompozicija org. mat. pod dejstvom mikroorg.Gprimenjuje se na sirovi ili istruli muljGpostupak kompostiranja istrulog mulja ne ide do!ro,jer je jedan deo org. mat.
vec razgradjen u metarskom vrenjuGnedostatak org. mat. u mulju se moze dopniti mesnjem istrulog mulja sa gradskim smecem,u tom slucaju kompostiranje se vrsi zajedno na
istom mestuGpre kompostiranja vlaznost mat.,sirovog ili istrulog mulja,!ilo mesavine mulja i gradskog smeca tre!a da se dovede u granice od :6 -N6 7 - kompostiranje se moze
vrsiti na otvorenom prostoru koji je opr. za uduvavanje vazduha gde se pripremljen mat. ostavlja u gomilama sirine L-:m i visine oko 5.;mGza uspesno komp. razmera ' prema
-9'K-8 tre!a da je u sirovom mat. 26 :5 do L6:5,sto pri!lizno zadovoljava mesavina svezeg mulja i gradskog smeca-,)Postupci za u&ijanje izazivaca &oesti( pasterizacija i
zracenje gama zracima)58#asterizacijaG#rimenjuje se na svez i sta!ilan muljGto je termicka o!rada mulja pri kojoj se on zagreva do >6
6
' i na toj t
6
se drzi 26G2; min. za to
vreme se uniste jaja crva i sve patogene klice,izuzev sparogenih tako da se ovako o!radjen mulj moze cele godine iznositi na livade i pasnjake280racenje gama zracimaG
primenjeno je prakticno na istruli muljGpostrojenja se sastoji iz okna za ozracavanje i okna za crpkeG postrojenje radi tako sto se okno za ozracavanje napuni9iz silosa za
doziranje8,ozrac. se vrsi odr. vreme uz neprekidno mesanje mulja i posle toga se okno isprazni pumpama za praznjenjeGzracenje se vrsi pomocu ko!alt N6,a moze i cezijum 5L>G
en. za zracenje je suvise mala da !i se izvrsilo aktiviranje sastjaka mulja u toku vremena izlaganja,koji !i posle i sami postali radioaktivni,zato se moraju predvideti mere zastite
od ozracivanja okoline ili zagadjenja mulja radioaktivnim materijalom.*"ikasnost unistenja raznih tipova virusa je preko W67 a raznih vrst !akterija i jaja crva preko WW7-slicno
e"ektu pasterizacije--)7oriscenje i odstranjivanje proizvoda o&rade mujevaGo!radjen mulj se moze koristiti u poljoprivredi,slicno kao i svez mulj.4oze se primeniti za
dju!renje njiva,livada,vocnjaka,vinograda a i sumarstvu.&li pri tom tre!a imati u vidu sve do!re i lose strane pri primeni svezeg mulja.-e moze se svaki mulj primeniti na svako
zemljiste na isti nacin i za svaku kulturu, potre!ne su odgo. pedoloske i agrotehnicke studije./ primeni mulja u poljoprivredi mora se voditi racuna po zdravlje usled moguc
prenos. izazivaca !olesti..edino se termicki o!radjen mulj smatra kao !ezopasan i dozvoljava se njegova primena u vegetacionom periodu./ van veget. peri. dozvoljava se
prmena anaero!no ili aero!no sta!ilizovanog mulja,imajuci u vidu da do vegertacionog perioda ima dovoljno vremena da izazivaci !olesti uginu./koliko se u poljoprivredi
primenjuje mokar mulj koristi se i voda.Aelik pro!lem su troskovi transporta ma?. ek. daljina tran. je od 5;-L6km.#epeo od sagorelog mulja se moze koristiti kao inertni dodatak
za kondicioniranje mulja ili za stvaranje prethodnog sloja u mehanizovanom odvajanju vode . Koriscenje gasa:-1as koji se do!ija u procesu anaero. moze se koristiti na razne
nacine: za zagrevanje trulista za do!ijanje en.,da se prodaje gasari ili toplani,za proizvodnju metana kao pogonskog goriva na malim instalacijama se gas o!icno pusta u
atmos"eru. $dstranjivanje proizvoda o!rade mulja:-voda koja se raznim procesima o!rade mulja odvaja mora se vracati na ponovno preciscavanjeGcvrste mat. se mogu koristiti
za nasipanje jama udu!ljenja i sl. u predostroznosti da se iz!egne zagadjenje povrsine i podzemne vodeCod!acivati na deponije,cesto zajedno sa gradskim smecemCispustati u
more zajedno sa preciscenom otp. vodom ili u vodotoke./ slucaju spaljivanja pepeo se moze koristiti za nasipanje ili slagati u deponije.#ri spaljivanju nastaju dimni gasovi kojim
se takodje moraju preciscavati pri cemu se do!ije izvesne kolicine pepela.1as ukoliko se ne koristi ili ne prodaje moze se spaljivati na licu mesta.-.)Primena adsor&cije u
preradi vode za pice-sve je vece opt. org. mat. sirovih voda od kojih se do!ija voda za pice.%elovanjem hlora a i nekih drugih hem. koje se koriste u prec. vode moze doci do
o!razovanja nepozeljnih proizvoda reakcije.)ako da se za uklanjanje org. mat. primenjuje adsor!cija na aktivnom uglju.-jome se mogu ukloniti i neki teski metali .$rg. mat.
mogu !iti !ioloski iako razgradljive,pa se proces adsor!cije cesto kom!inuje sa ozoniranjem.$zon menja strukturu org. jed. i cini da se one lakse adsor!uju ili da ih mikroorg.
lakse razgradjuju.&ktivni ugalj se proizvodi od razlicitih sirovina i razlicitim postupcima zato se i razlicito ponasa prma razlicitim sastojcima vode akt. ugalj se proizvodi u o!liku
praha i zrna krupnoce 2 mm.$vaj u prahu se uptre!ljava u "azi "lokulacije i ispred pescanih "iltara.&ktivni ugalj u zrnu primenjuje se u "iltrima cija je konst. slicna onima sa
peskom#-3)6ezin+ekciona sredstva i njihovo deovanjeG dezin"ekcija je u!ijanje stetnih !akterija i virusaGza razliku od sterilizacijeGu!ijanje svih organizamaGza dezin"ekciju
se primenjuju "izicka i hem. sred.,delovanje im je razlicitoG "izicka sredstva za dezin"ekciju:/A-zraci mikro"iltri,gama i ?-zraci,svetlost,toplotaG hem. sred. oksidansi:hlor9'l 2 8 i
njegova jedinjenja,ozon9$L 8,kalijumpermanganat 9K4n$: 8 vodonik superoksid 932 $2 8,jod9(8,hrom9=r8 kao i sre!ro9&g8 i 9$38 na minus tj. 93-8G!ez o!zira na primenjeno
sredstvo, dezin". nije trenutna reakcija !rzina izumiranja mikroorg zavisi od:vrste i koncentracije dezin"ektanata,od vrednosti ph i t
6
vode od vrste organizma,od prisustva
amonijaka,od pirisustva organskih materija.Yizicki dezin"ektanti:58toplotaGkuvanje vode,primenjuje se na manje kolicine,t
6
je vece 566
6
', nema trajno zastitno dejstvo28/A zraci
u malim vodovodima za sasvim !istru vodu !ez org. mat.,nedostotak-nema dejstva po izlasku vode iz postrojenja za zastitu od naknadnog zagadjenjaL8? i gama zraci jace prodiru
od /A zraka,ponekad se primenjuje za dezin"ekciju mulja :mmikro"ltri sa porama manjim od 6.; mm zadrzavaju se !akterije meh. putem,primenjuju se za manje koljicine vode
npr. u vanrednim prilikama nemaju trajno zastitino dejstvo..5)"orni preparati za dezin+ekciju-58 se na malim vodovodima cesto dodaje u o!liku natrijumhipohlorita.#o
dodatku vodi o!razuje se hiphlorasta kiselina i natrijumhidroksid9-a$'lJ32$]3$'lJ-a$38Gna!avlja se u o!liku rastvora 56 -5;7 -nije pogodno za velike vodovode z!og
troskova transporta,tako da se na njima korist elementarni hlor koji po dodatku vodi o!razuje hipohlorastu i hlorovodicnu kiselinu9'l2

J 32$] 3$'lJ3'l8Gjed.3$'l naziva se
slo!odan hlorni ostatakG molekuli 3$'l napadaju !acili .... a sa nekima i kancerogena. ova se zovu vezani hlorni ostatakGslo!odan hlorni ostatak i vezani hlorni ostatak,u o!liku
hloramina,imaju dugotrajno dejstvo u vodovodnoj mrezi i zasticuju od naknadnog zagadjenja28 hlordioksid9'l$28 e"ikasni od hlora prema virusima to je gas koji se priprema na
samom postrojenju za precis vode,od hlora i natrijum hlorida,osetljiva je priprema pa moze izostati hlorid ili hlor.