Normalizacija

Osnovni cilj relacionog modela podataka je da odgovarajua baza

podataka:
1.
2.

Ne sadri redundansu,
Da se moe jednostavno koristiti i menjati.

Normalne forme daju formalne kriterije prema kojima se

utvruje da li model podataka ispunjava prethodne zahteve.
Normalizacija je proces provere uslova normalnih formi i po
potrebi svoenje eme relacije na oblik koji zadovoljava iste.
. Procesom

normalizacije eli se razviti dobar model podataka

tako da se iz nekog poetno zadatog modela otklone slabosti
(redundansa i problemi u odravanju).
1

Normalizacija

Pod redundansom podrazumevamo viestruko memorisanje

iste informacije u bazi podataka.

Cilj koji se tei dostii pri projektovanju baze podataka je

eliminisanje redundanse zbog niza negativnih posledica koje
ona donosi.

Viestruko memorisanje istog podatka dovodi do poveanog

korienja memorijskog prostora i oteanog odravanja
podataka.

Memorisanjem vie kopija istih podataka moemo u nekim

sluajevima smanjiti vreme obrade podataka.

Potpuno eliminisanje redundanse podataka u bazi podataka je

skoro nemogue ostvariti.

Realni cilj pri projektovanju baze podataka je kontrolisana

redundansa podataka.
2

Jednostavno korienje i menjanje podataka podrazumeva

pre svega spreavanje anomalija odravanja podataka.

Pod anomalijama odravanja podataka podrazumevamo:

1. anomaliju dodavanja,
2. anomaliju brisanja,
3. anomaliju promene.

Anomalija dodavanja (unoenja) javlja se u onim

sluajevima kada su informacije o svojstvima jednog
objekta memorisane u bazi podataka kao deo opisa nekog
drugog objekta.
.Na primer, u okviru opisa nastavnika memorisane su informacije o
predmetu koji predaje ili katedre na kojoj radi. Informacije o
predmetu, odnosno katedri, nije mogue uneti u bazu podataka
sve dok ne postoji bar jedan nastavnik koji taj predmet predaje,
odnosno, dok ne postoji najmanje jedan nastavnik koji na toj
katedri radi.

Anomalija brisanja je inverzija anomalije dodavanja.

Neka su u okviru opisa svojstava nastavnika memorisane informacije o

predmetu koji predaje. Svakim brisanjem opisa nastavnika brie se i
jedna kopija podataka o predmetu koji predaje. Kada se obriu podaci o
poslednjem nastavniku koji predaje neki predmet, bie obrisana i
poslednja kopija podataka o predmetu. S obzirom na to da pri brisanju
podataka o nastavniku ne mislimo na druge posledice, na ovaj nain
mogue je unititi podatke o predmetu, koji su potrebni i vani.
Anomalija promene (auriranja) javlja se u sluaju kada promenu podataka o
jednom objektu treba izvriti na vie od jedne kopije podataka.
Razmotrimo ponovo prethodni primer gde su podaci o predmetu i katedri
memorisani u okviru opisa nastavnika. U bazi podataka u jednom trenutku
postoji toliko opisa katedre koliko nastavnika radi na toj katedri.
Ako treba promeniti podatke o opisu katedre (na primer, naziv katedre),
tada tu promenu treba izvriti na onoliko mesta koliko nastavnika radi na
toj katedri.
Ako se promena ne izvri na svim kopijama nastaje situacija u kojoj o istom
svojstvu jednog objekta imamo vie razliitih tvrdnji od kojih bar jedna nije
istinita.
Ovakvo stanje smatramo nekonzistentnom bazom podataka.

METODE NORMALIZACIJE

U najoptijem smislu, normlizacija je postupak kojim se

proizvoljna, nenormalizovanja relacija transformie u
skup manjih normalizovanih relacija.
Normalizacija se izvodi na osnovu zavisnosti koje
iskazuju zakonitosti koje vrede u svetu iji model
podataka gradimo.
Bitna osobina koja se oekuje od normalizacije je
reverzibilnost tj. da ne sme doi do gubitka informacija
sadranih u polaznoj relaciji.
Polazei od skupa normalizovanih relacija, mora biti
mogua rekonstrukcija polazne nenormalizovane
relacije.
Postoje sledee dve tehnike normalizacije:
1. Vertikalna normalizacija,
2. Horizontalna normalizacija.
5

Vertikalna normalizacija

Vertikalna normalizacija je postupak kojim

se proizvoljna nenormalizovana ema
relacije transformie u skup manjih i
normalizovanih ema relacija.
Vertikalna normalizacija zasniva se na
operacijama projekcije i prirodnog spajanja.

Pomou operacije projekcije relaciju vertikalno

razbijamo na dve ili vie manjih relacija. Pri tome,
dolazi do cepanja svake pojedine n-torke u relaciji.
Operaciju prirodnog spajanja koristimo da bi
dokazali reverzibilnost, tj. da bi rekonstruisali
polaznu, nenormalizovanu relaciju.

Horizontalna i vertikalna normalizacija

Horizontalnom normalizacijom relacija se

rastavlja na podskupove n-torki fragmente
relacije koji zadovoljavaju odreene uslove.
Horizontalna normlizacija zasniva se na
operacijama selekcije i unije. Sama tehnika se
koristi kod distribuiranih baza podataka.

Kod distribuiranih baza podataka relacija ne mora u

potpunosti biti memorisana na jednoj lokaciji.
Fragmenti relacije memoriu se na pojedinim
lokacijama, to bi se moglo koristiti za samu
normalizaciju.

Vertikalna normalizacija je ono to emo mi koristiti u

postupku normalizacije .

Postoje sledee dve varijante vertikalne normalizacije:

1. normalizacija dekompozicijom,
2. normalizacija sintezom.

Normalizacija dekompozicijom zapoinje od proizvolje

nenormalizoovane relacione eme i izvodi se u koracima.
.Svakim korakom normalizacije relaciona ema prevodi se u viu
normalnu formu, tako da se polazni skup obeleja deli u dva skupa i
od svakog formira posebna relaciona ema.
.Svaki korak normalizacije mora biti reverzibilan.

Normalizacija sintezom polazi od skupa obeleja i od

skupa zavisnosti zadatih na tom skupu obeleja. Postupak
se ne izvodi u koracima ve se direktno formiraju relacione
eme koje ispunjavaju uslove zahtevane normalne forme.
8

VERTIKALNA NORMALIZACIJA
DEKOMPOZICIJOM

U kontekstu vertikalne normalizacije

definisano je est normalnih formi (NF) ema
relacija:
prva normalna forma (1NF),
druga normalna forma (2NF),
trea normalna forma (3NF),
Boyce/Coddova normalna forma (BCNF),
etvrta normalna forma (4NF),
peta normalna forma (5NF).

Zadatak postupka normalizacije je da relacionu

emu prvo transformie u 1NF, zatim u 2NF, 3NF i
tako redom. to je redni broj normalne forme vei,
to su i uslovi koji se postavljaju stroiji.

Polazei od pojmova funkcionalne zavisnosti i

dekompozicije bez gubitka informacija, definisane
su 1NF, 2NF, 3NF i 4NF (Boyce/Coddova normalna
forma) i postupak normalizacije kojim se te forme
postiu.

Za razmatranja 5NF i 6NF potrebno je uvoenje

pojma vieznane funkcionalne zavisnosti i
kompjuterski zasnovanih algoritama za
modelovanje.
10

1. Normalna Forma

Definicija:
.R. je u 1NF, ako je svaki njen atribut skalarnog tipa
vrednost svakog atributa je jednostruka i nedeljiva
Normalizacija se formalno prikazuje:
R(X,(Y)) R1(X,Y)
Primer: Posmatra se .r.

JE_AUTOR(SIFN,(SIFA, IZDANJE)), nad kojim vai:

F={SIFN(SIFA, IZDANJE), SIFN,SIFA IZDANJE}

Normalizacijom se dobija
JE_AUTOR1(SIFN,SIFA, IZDANJE), pri emu je:

F1={SIFN,SIFA IZDANJE}
11

1. normalna forma

Primer:
je_autor ( SIFN
RBP0
AP0
JN0 2
RK00
DM0
PP00
ZP0
DM0 2
IT0 3
PJC0
AP1
ZP0
2

SIFA
1

IZDANJE)

1
1
1

12

1. normalna forma

Uobiajeno je da se zapis vri na sledei nain:

JE_AUTOR(SIFN, (SIFA, IZDANJE))
U klasinim informacionim sistemima reenja su bila
sledea:
JE_AUTOR(SIFN, SIFA1, IZDANJE 1, SIFA2, IZDANJE 2,...)
Ovakvo reenje podrazumeva promenljivu duinu
sloga, pa se onemoguava rad sa direktnim
pristupom
Ako se unapred fiksira duina sloga, ograniavamo
maksimalni broj autora
Postavljanje upita sa ovakvom strukturom je
izuzetno teko

13

je_autor ( SIFN
RBP0
AP0
JN0 2
RK00
DM0
PP00
ZP0
DM0 2
IT0 3
PJC0
AP1
ZP0
2

SIFA
1

IZDANJE)

1NF

1
1
1

je_autor1 ( SIFN SIFA

RBP0
AP0
1
RBP0
JN0 2
RK00
DM0 1
PP00
ZP0
1
PP00
DM0 2
PP00
IT0 3
PJC0
AP1
1
PJC0
ZP0
2

IZDANJE)

1NF

14

1. normalna forma
1NF
Indeks

Ime i prezime

Sekcija

152/2002
193/2003
98/2002

Marko Markovi
Petar Petrovi
Jelena Jankovi

Fudbal
Koarka, Fudbal, Plivanje
Tenis

1NF
Indeks

Ime

Prezime

152/2002
193/2003
193/2003
193/2003
98/2002

Marko
Petar
Petar
Petar
Jelena

Markovi
Petrovi
Petrovi
Petrovi
Jankovi

Sekcija
Fudbal
Koarka
Fudbal
Plivanje
Tenis
15

1. normalna forma

1NF

Indeks

Ime

Prezime

Indeks

152/2002
193/2003
193/2003
193/2003
98/2002

Marko
Petar
Petar
Petar
Jelena

Markovi
Petrovi
Petrovi
Petrovi
Jankovi

152/2002
193/2003
193/2003
193/2003
98/2002

Sekcija
Fudbal
Koarka
Fudbal
Plivanje
Koarka

16

1. normalna forma

Primer:

RADPROJ(JMBG, Ime, SifP, Sati)

F={JMBG,SifP(Ime, Sati),

JMBG,SifP Sati,

JMBG Ime}

RADPROJ(JMBG, Ime, SifP, Sati)

JMBG

Ime

ifP

Sati

123

Marko

P1

123

Marko

P3

123

Marko

P5

222

Petar

P3

222

Petar

P4

333

Janko

P1

17

1. normalna forma

Primer:

RADPROJ(JMBG, Ime, SifP, Sati)

RADNIK(JMBG, Ime)
JMBG
Ime

PROJEKAT(JMBG, ifP, Sati)

JMBG
ifP
Sati

M1

123

P1

123

P3

123

P5

222

P3

222

P4

333

P1

I1

M2

I2

M3

I3

18

2. normalna
forma

Definicija:
.r. R je u 2NF ako nad njom ne postoji ni jedna
funkcijska zavisnost, po kojoj neki ne-kljuni atribut
parcijalno zavisi od bilo kog kandidat-kljua
Ili, drugim reima

.r. je u II normalnoj formi ako svi atributi entiteta,

koji nisu primarni kljuevi, zavise od totalno (od
celog) primarnog kljua

19

2. normalna
forma

Primer:
Posmatra se loa struktura relacije
AUTOR(SIFA,SIFN,IME,IZDANJE)

kao i skup funkcijskih zavisnosti

F={SIFA,SIFNIME,IZDANJE; SIFA IME}
parcijalna
zavisnost

U postupku normalizacije treba SIFA IME izdvojiti u

posebnu emu relacije, a iz polazne eme relacije
ukloniti desnu stranu te zavisnosti, tj. IME.
20

2. normalna
forma

Vri se sledea dekompozicija:

AUTOR(SIFA,SIFN,IME,IZDANJE) {SIFA,SIFNIME,IZDANJE
SIFA IME}
AUTOR1 (SIFA,SIFN,IZDANJE) {SIFA,SIFN IZDANJE}
AUTOR2 (SIFA,IME) {SIFA IME}

Dekompozicijom polazne relacije uklonjena je neeljena

parcijalna funkcijska zavisnost

21

3. normalna
forma

Definicija:
.r. R je u 3NF ako nad njom ne postoji ni jedna
funkcijska zavisnost, po kojoj neki ne-kljuni atribut
tranzitivno zavisi od bilo kog kandidat-kljua

Uslovi za III normalnu formu (dozvoljene funkcijske

zavisnosti):
zavisnost XY je trivijalna tj. YX
zavisnost je superkljuna, tj. XR
Y je deo kandidat kljua, tj. Z(YZ Z R)
Svaka ema relacije koja je u III normalnoj formi
istovremeno je i u II normalnoj formi

22

3. normalna
forma

Primer:
Posmatra se relacija o naslovima koja sadri sve
podatke o naslovima, oblastima i autorima:
NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO
)
kao i odgovarajui skup funkcijskih zavisnosti:
F={ SIFN,SIFA IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO
SIFN NAZIVN,SIFO
SIFA IME
SIFO NAZIVO}
23

F={ SIFN,SIFA IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO

SIFN NAZIVN,SIFO
SIFA IME
SIFO NAZIVO}

3. normalna
forma

Normalizacija primenom kriterijuma za III nor. formu:

NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO,NAZIVO)
Uklanjamo zavisnost SIFONAZIVO
NASLOV1(SIFO,NAZIVO)
{SIFONAZIVO}
NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,NAZIVN,IME,SIFO)
Uklanjamo zavisnost SIFNNAZIVN,SIFO
NASLOV2(SIFN,NAZIVN,SIFO) {SIFNNAZIVN,SIFO}
NASLOV(SIFN,SIFA,IZDANJE,IME)
Uklanjamo zavisnost SIFAIME
NASLOV3(SIFA,IME)
{SIFAIME}
NASLOV4(SIFN,SIFA,IZDANJE) {SIFN,SIFAIZDANJE}
24

Bojs-Kodova
normalna forma

Definicija:
.r. R je u Bojs-Kodovoj normalnoj formi ako svaka
funkcijska zavisnost XY koja vai nad njom
zadovoljava jedan od uslova:
zavisnost je trivijalna tj. YX
zavisnost je superkljuna, tj. XR

U odnosu na III normalnu formu, stroija definicija

Eliminiu se dodatne tranzitivne zavisnosti
ema relacije u Bojs-Kodovoj normalnoj formi je
istovremeno i u III normalnoj formi

25

Bojs-Kodova
normalna forma

Primer:
Posmatra se ema relacije o pozajmicama, koja
sadri podatke o naslovima, lanovima i knjigama:
POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,NAZIVN,SIFK)
kao i odgovarajui skup funkcijskih zavisnosti:
F={ SIFN,SIFC,DANA NAZIVN,SIFK
SIFK SIFN
SIFN NAZIVN}
26

POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,NAZIVN,SIFK)
F={SIFN,SIFC,DANA NAZIVN,SIFK
SIFK SIFN
SIFN NAZIVN}

Bojs-Kodova
normalna forma

Normalizacijom se dobija sledea dekompozicija:

POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,NAZIVN,SIFK)
Uklanjamo zavisnost SIFNNAZIVN
POZAJMICA1(SIFN,NAZIVN)
POZAJMICA(SIFN,SIFC,DANA,SIFK)
Uklanjamo zavisnost SIFKSIFN
POZAJMICA2(SIFK,SIFN)
POZAJMICA3(SIFK,SIFC,DATUM)
27

1NF

Atributi skalarnog tipa

2NF

Nema parcijalne zavisnosti ne-kljunog

atributa od kandidat kljua
Nema tranzitivne zavisnosti nekljunog atributa od kandidat kljua
Nema dodatnih tranzitivnih zavisnosti

3NF
BC NF

slabo

5NF: Peta normalna forma (tzv. izolacija semantiki povezanih relacija)

DKNF: Domen/Klju normalna forma (tzv. savren model)
6NF: esta normalna forma (tzv. bez ne-trivijalnih join zavisnosti)
- razbija relacije na najmenju moguu jedinicu, upotrbljivo iskljuivo kod temporalnih
vrednosti gde se vremenski intervali razbijaju na pojedinane vrednosti )

strogo
28