VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA, NOVI BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

PREDMET: INFORMACIONI SISTEMI

TEMA : NORMALIZACIJA PODATAKA

Profesor: Student:
Dr. Miroslav Medenica Marko Masovic
Broj indeksa: 20/14

1
 SADRAJ:

1. NORMALIZACIJA PODATAKA 2
1.1. Definicija normalizacije.. 2
1.2. Funkcionalna zavisnost3
1.3. Metode normalizacije.. 4
1.3.1. Dekompozicija bez gubitka informacija 5
1.4. Vertikalna normalizacija dekompozicijom..7
1.4.1. Prva normalna forma.8
1.4.2. Druga normalna forma10
1.4.3. Trea normalna forma. 10
2. PRIMERI NORMALNIH FORMI.. 12
2.1. Primer 1 NARUDBINA... 12
2.2. Primer 2 NAJMOVI... 14
2.3. Primer 3 STUDENTI..17
LITERATURA 20

2
 1. NORMALIZACIJA PODATAKA

1.1. Definicija normalizacije

Normalizacija baze podataka je proces efikasnog organizovanja podataka u bazi podataka.

Normalizacija je tehnika dizajna baze podataka kojom se na osnovu izvesnih kriterijuma odreuje
sadraj tabela (tj.koje kolone treba da obuhvataju tabele i njihova struktura kljua).
Normalizacija baze podataka je postupak kojim se iz datog modela baze podataka nastoji
otkloniti potreba za viestrukim ponavljanjem istih podataka (redudansa podataka). Naime, osim
to (nekorisno) troi prostor, viestruko zapisivanje istog podatka oteava (i/ili onemoguava)
menjanje sadraja baze podataka.
Osnovna ideja je da se eliminie nepotrebno dupliranje nekljunih podataka u tabelama te da se
tako smanji veliina prostora koju baza zauzima na disku i da su podaci logino uskladiteni.
Cilj normalizacije se moe izraziti reima: Baza podataka treba biti oblikovana tako da se svaki
podatak upisuje samo jednom (ili: samo na jednom mestu).
Dva osnovna cilja procesa normalizacije su:
1. Eliminisanje redudantnih podataka (skladitenje istih podataka na vie mesta u bazi podataka)
2. Osiguranje da su zavisnosti podataka logine (u jednoj tabeli se nalaze samo povezani podaci)
Odnosno, osnovni cilj relacionog modela podataka je da odgovarajua baza podataka :
1. ne sadri redundansu,
2. se moe jednostavno koristiti i menjati.
Normalne forme daju formalne kriterijume prema kojima se utvruje da li model podataka
ispunjava prethodne zahteve.
Normalizacija je proces provere uslova normalnih formi i po potrebi svoenje eme relacije na
oblik koji zadovoljava iste. Procesom normalizacije eli se razviti dobar model podataka tako da
se iz nekog poetnog zadatog modela otklone slabosti (redundansa i problemi u odravanju). Pre
nego to se detaljno opiu normalne forme i proces normalizacije treba se upoznati sa
redundansom i znaenjem pojma jednostavnog korienja i menjanja baze podataka.
Pod redundansom podrazumevamo viestruko memorisanje iste informacije u bazi podataka.
Cilj koji se tei dostii pri projektovanju baze podataka je eliminisanje redundanse zbog niza
negativnih posledica koje ona donosi. Viestruko memorisanje istog podatka dovodi do
poveanog korienja memorijskog prostora i oteanog odravanja podataka. Memorisanjem vie
kopija istih podataka moe u nekim sluajevima da smanji vreme obrade podataka. Potpuno
eliminisanje redundanse podataka u bazi podataka je skoro nemogue ostvariti. Realni cilj pri
projektovanju baze podataka je kontrolisana redundansa podataka.
Jednostavno korienje i menjanje podataka podrazumeva pre svega spreavanje anomalija
odravanja podataka. Pod anomalijama odravanja podataka se podrazumeva:
anomalija dodavanja,
anomalija brisanja,
anomalija promene.

3
Svaka od ovih anomalija manifestuje se na specifian nain, a njihov zajedniki uzrok je
povezivanje opisa svojstava razliitih objekata u jedan zapis u bazi podataka.
Anomalija dodavanja (unoenja) javlja se u onim sluajevima kada su informacije o
svojstvima jednog objekta memorisane u bazi podataka kao deo opisa nekog drugog objekta. Na
primer, u okviru opisa nastavnika memorisane su informacije o predmetu koji predaje ili katedre
na kojoj radi. Informacije o predmetu, odnosno katedri, nije mogue uneti u bazu podataka sve
dok ne postoji bar jedan nastavnik koji taj predmet predaje, odnosno, dok ne postoji najmanje
jedan nastavnik koji na toj katedri radi.
Anomalija brisanja je inverzija anomalije dodavanja. Neka su u okviru opisa svojstava
nastavnika memorisane informacije o predmetu koji predaje. Svakim brisanjem opisa nastavnika
brie se i jedna kopija podataka o predmetu koji predaje. Kada se obriu podaci o poslednjem
nastavniku koji predaje neki predmet, bie obrisana i poslednja kopija podataka o predmetu. S
obzirom na to da pri brisanju podataka o nastavniku se ne misli na druge posledice, na ovaj nain
mogue je unititi podatke o predmetu, koji su potrebni i vani.
Anomalija promene (auriranja) javlja se u sluaju kada promenu podataka o jednom objektu
treba izvriti na vie od jedne kopije podataka. Razmotrimo ponovo prethodni primer gde su
podaci o predmetu i katedri memorisani u okviru opisa nastavnika. U bazi podataka u jednom
trenutku postoji toliko opisa katedre koliko nastavnika radi na toj katedri. Ako treba promeniti
podatke o opisu katedre (na primer, naziv katedre), tada tu promenu treba izvriti na onoliko
mesta koliko nastavnika radi na toj katedri. Ako se promena ne izvri na svim kopijama nastaje
situacija u kojoj o istom svojstvu jednog objekta imamo vie razliitih tvrdnji od kojih bar jedna
nije istinita. Ovakvo stanje se smatra nekonzistentnom bazom podataka.

1.2. Funkcionalna zavisnost

Funkcionalna zavisnost je preduslov normalnih formi.

Funkcionalna zavisnost atributa:
Ako posmatramo tabelu R sa atributima X i Y koji mogu biti kompozitni tj. sloeni: za
atribut Y tabele R kae se da je funkcionalno zavistan od atributa X iste tabele R.X
R.Y ako je svaka pojedina vrednost atributa X povezana sa samo jednom vrednou
atributa Y.

4
Ako u relaciji R vrednost atributa A jednoznano odreuje vrednost atributa B, onda je atribut B
funkcionalno zavistan od atributa A ali ne vai obrnuto pravilo.
Potpuna funkcionalna zavisnost atributa:
U tabeli R sa atributima X i Y koji mogu biti kompozitni tj. sloeni, Y je potpuno
funkcionalno zavistan od X ako vredi da je Y funkcionalno zavistan od X i nije
funkcionalno zavistan ni od jednog manjeg podskupa atributa X.
Odnosno, ako vredi X Y tada ne sme postojati nijedan podskup Z koji sadri samo deo
atributa od kojih se sastoji atribut X, za koji bi vredelo da je Z Y.
Tranzitivna funkcionalna zavisnost atributa:
Ako vredi X Y i Y-/ X (Y je funkcionalno zavistan od X, a X nije funkcionalno
zavistan od Y), i ako Y A (A je funkcionalno zavistan od Y) tada vredi da je A
funkcionalno zavistan i od X (X A).
Ako vredi A-/ Y tada je A potpuno tranzitivno zavistan od X.

Svaki (nehaotini) problemski domen kao deo realnog sveta ili neke apstrakcije opisan je
skupom (vie ili manje) oiglednih funkcionalnih zavisnosti F
Skup, korienjem odreenih pravila izvedenih FZ, zajedno sa izvornim skupom FZ ini
proireni skup funkcionalnih zavisnosti F+
Nove FZ izvodimo uz pomo Armstrongovih aksioma i pravila, izvedenih iz tih aksioma.

Neka su X, Y i Z skupovi atributa. Njihovo meusobno delovanje opisujemo sa Armstrongovim

aksiomima:
Refleksivnost: Ako je XY onda: XY (trivijalno pravilo)
Proirenje: Ako vredi XY, onda vredi takoe: XZYZ
Tranzitivnost: Ako vredi XY i YZ, onda je: XZ

1.3. Metode normalizacije

U najoptijem smislu, normalizacija je postupak kojim se proizvoljna, nenormalizovana

relacija transformie u skup manjih normalizovanih relacija. Normalizacija se izvodi na osnovu
zavisnosti koje iskazuju zakonitosti koje vrede u svetu iji se model podataka gradi.
Bitna osobina koja se oekuje od normalizacije je reverzibilnost tj. da ne sme doi do gubitka
informacija sadranih u polaznoj relaciji. Polazei od skupa normalizovanih relacija, mora biti
mogua rekonstrukcija polazne nenormalizovane relacije.
Postoje sledee dve tehnike normalizacije:
1. Vertikalna normalizacija,
2. Horizontalna normalizacija.
1. Vertikalna normalizacija je postupak kojim se proizvoljna nenormalizovana ema relacije
transformie u skup manjih i normalizovanih ema relacija. Iz relacione eme se izdvajaju
obeleja koja stoje u nedozvoljenim odnosima sa ostalim obelejima u emi.

5
Od izdvojenih obeleja formira se nova ema relacije. Transformacija relacije zadate na
relacionoj emi neposredna je posledica normalizacije relacione eme. Vertikalna normalizacija
zasniva se na operacijama projekcije i prirodnog spajanja. Pomou operacije projekcije relacija se
vertikalno razbija na dve ili vie manjih relacija. Pri tome, dolazi do cepanja svake pojedine n-
torke u relaciji. Operacija prirodnog spajanja se koristi da bi se dokazala reverzibilnost, tj. da bi
se rekonstruisala polazna, nenormalizovana relacija.
2. Horizontalnom normalizacijom relacija se rastavlja na podskupove n-torki fragmente
relacije koji zadovoljavaju odreene uslove. Horizontalna normalizacija zasniva se na
operacijama selekcije i unije. Sama tehnika je jo uvek u razvoju a znaajnu ulogu mogla bi
odigrati kod distribuiranih baza podataka. Kod distribuiranih baza podataka relacija ne mora u
potpunosti biti memorisana na jednoj lokaciji. Fragmenti relacije memoriu se na pojedinim
lokacijama, to bi se moglo koristiti za samu normalizaciju.

Postoje sledee dve varijante vertikalne normalizacije:

normalizacija dekompozicijom,
normalizacija sintezom.
Normalizacija dekompozicijom zapoinje od proizvoljne nenormalizovane relacione eme i
izvodi se u koracima. Svakim korakom normalizacije relaciona ema prevodi se u viu normalnu
formu, tako da se polazni skup obeleja deli u dva skupa i od svakog formira posebna relaciona
ema. Svaki korak normalizacije mora biti reverzibilan.
Normalizacija sintezom polazi od skupa obeleja i od skupa zavisnosti zadatih na tom skupu
obeleja. Postupak se ne izvodi u koracima ve se direktno formiraju relacione eme koje
ispunjavaju uslove zahtevane normalne forme.

1.3.1. Dekompozicija bez gubitka informacija

Bitna osobina normalizacije je reverzibilnost, odnosno, dekompozicijom ne sme doi do
gubitka informacija. Dekompozicija je bez gubitka informacija ako se polazna relacija moe
generisati spajanjem relacija koje su generisane dekompozicijom. Bolji naziv za dekompoziciju
bez gubitka informacija bi mogao biti dekompozicija bez gubitka pouzdanosti (ili krae pouzdana
dekompozicija). Naime, kod dekompozicije sa gubitkom informacija, podaci se u pravilu ne
gube, ve ih po spajanju ima vie nego to je bilo u polaznoj informaciji.

Uslovi u kojima e dekompozicija biti bez gubitka informacija:

Dekompozicija relacione eme R(A1,,An) je zamena relacione eme R sa skupom
relacionih ema {R1,R2,,Rk} za koje vredi Ri R (1 i k) i R1,R2,,Rk = R (unija obeleja
relacija Ri R (1 i k) jednaka je skupu obeleja relacije R). Relacione eme Ri ne moraju
imati meusobno disjunktne skupove obeleja. Neka je R relaciona ema i neka je skup
{R1,R2,,Rk} dekompozicija od R. Neka je r relacija zadata na R, i neka su ri projekcije te
relacije zadate na Ri (1 i k).

6
Smatra se da je dekompozicija relacione eme R bez gubitka informacija, ako za bilo koju
relaciju r zadatu na R vredi da je rezultat prirodnog spajanja projekcija ri zadatih na Ri.
Reverzibilnost dekompozicije relacione eme dokazuje se reverzibilnou dekompozicije relacija
zadatih na toj relacionoj emi. Osnov vertikalne normalizacije su operacije projekcije i prirodnog
spajanja. Operacija projekcije koristi se da bi se relacija r(R) rastavila na dve ili vie manjih i
pravilnih relacija ri(Ri). Operacija prirodnog spajanja se koristi da bi polazei od projekcija neke
relacije bila rekonstruisana sama relacija. Problemi koji se javljaju imaju svoj uzrok u injenici da
operacije projekcije i prirodnog spajanja nisu meusobno inverzne. Samo pod odreenim
uslovima bie mogue prirodnim spajanjem projekcija neke relacije rekonstruisati samu relaciju.

Primer: Neka je p relacija zadata na relacionoj emi P(X,Y,Z). Neka su r(R) i s(S) projekcijom
relacije p zadate na relacionim emama R i S za koje vredi RS = P.

p(X Y Z)
x1 y1 z1
x2 y1 z2
x3 y2 z2

a)
XY(p)= r (X Y) XZ(p)= s (X Z) r > < s = p (X Y Z)
x1 y1 x1 z1 x1 y1 z1
x2 y1 x2 z2 x2 y1 z2
x3 y2 x3 z2 x3 y2 z2
b)
XY(p)= r (X Y) YZ(p) = s (Y Z) (r > < s) (X Y Z)
x1 y1 y1 z1 x1 y1 z1
x2 y1 y1 z2 x1 y1 z2
x3 y2 y2 z2 x2 y1 z1
x2 y1 z2
x3 y2 z2
c)
XY(p)= r (X Y) Z(p) = s (Z) (r >< s) (X Y Z)
x1 y1 z1 x1 y1 z1
x2 y1 z2 x1 y1 z2
x3 y2 x2 y1 z1
x2 y1 z2
x3 y2 z1
x3 y2 z2

Samo u sluaju a) dekompozicija relacije p je reverzibilna. U sluaju c) vredi RS = 0, pa je

rezultat prirodnog spoja jednak Dekartovom proizvodu projekcija. Oigledno, presek projekcija
ne sme biti prazan skup. Taj uslov je nuan, ali kao to se vidi iz sluaja b) nije dovoljan.

7
Uslov koji mora biti ispunjen da bi dekompozicija bila reverzibilna glasi:
Dekompozicija relacione eme P na relacione eme R i S je reverzibilna ako su zajednika
obeleja u relacionim emama kandidat za klju u bar jednoj od ove dve eme. Drugim reima,
dekompozicija relacione eme P na relacione eme R i S je bez gubitka informacija ako je presek
skupova obeleja ema relacija R i S kandidat za klju u barem jednoj od tih ema relacija.
Prethodno iskazan uslov o dekompoziciji bez gubitka informacija pored primera kojim je
ilustrovan ima i strog matematiki dokaz.

1.4. Vertikalna normalizacija dekompozicijom

U kontekstu vertikalne normalizacije definisano je est normalnih formi (NF) ema relacija:
prva normalna forma (1NF),
druga normalna forma (2NF),
trea normalna forma (3NF),
Boyce/Coddova normalna forma (BCNF),
etvrta normalna forma (4NF),
peta normalna forma (5NF).
Kratke i uproene definicije prve tri normalne forme bi glasile:
Prva normalna forma svi entiteti moraju imati jedinstveni identifikator (klju) koji se moe
sastojati od jednog ili vie atributa. Svako polje u tabeli mora da sadri samo jednu vrednost.
Druga normalna forma svi atributi koji nisu deo kljua moraju u potpunosti da zavise od njega.
Trea normalna forma - svi atributi koji nisu deo kljua ne smeju biti meusobno zavisni.
Retko se vri normalizacija po ostale tri forme zato to su poboljanja mala u odnosu na potreban
rad i stepen iskorienja baze podataka.
Zadatak postupka normalizacije je da relacionu emu prvo transformie u 1NF, zatim u 2NF,
3NF i tako redom. to je redni broj normalne forme vei, to su i uslovi koji se postavljaju stroiji.
Polazei od pojmova funkcionalne zavisnosti i dekompozicije bez gubitka informacija, definisane
su prva, druga, trea i Boyce/Coddova normalna forma i postupak normalizacije kojim se te
forme postiu. S obzirom da se u praksi esto zadovoljava sa 3NF to e u daljem tekstu biti rei o
ovim formama. Za razmatranja 4NF i 5NF potrebno je uvoenje pojma vieznane funkcionalne
zavisnosti.
Osnovna pravila normalizovanih tabela su:
1. svako polje tabele treba da predstavlja jedinstven tip informacije,
2. svaka tabela mora imati primarni klju koji se sastoji od jednog ili vie polja u tabeli,
3. za svaku jedinstvenu vrednost primarnog kljua mora postojati jedna i samo jedna vrednost u
bilo kojoj koloni podataka, a ta se vrednost mora odnositi na subjekat tabele,
4. mora postojati mogunost promene bilo kog polja (osim polja u primarnom kljuu) bez uticaja
na bilo koje drugo polje.
Sa aspekta dizajna baze podataka to znai da podatke treba organizovati tako da sve kolone koje
ne pripadaju primarnom kljuu zavise samo od itavog primarnog kljua.

8
Druga pravila kojih se treba pridravati u dizajnu baze podataka su dobra, konzistentna, logika,
puna imena za tabele i kolone, kao i upotreba punih rei u samoj bazi podataka.
Standardne normalne forme su aditivne, dakle ako je neki model sveden na treu normalnu
formu, automatski je u drugoj i prvoj normalnoj formi.

1.4.1. Prva normalna forma

Prva normalna forma odnosi se na grupisanje slinih podataka u odvojene tabele i definisanje
primarnog kljua za svaku tabelu. Prva normalna forma (1NF) postavlja dva osnovna pravila za
organizovanu bazu podataka:
1. Eliminisanje duplih kolona iz iste tabele
2. Kreiranje posebne tabele za istu grupu povezanih podataka i identifikovanje svakog reda
jedinstvenom kolonom (primarni klju).
Definicija prve normalne forme: ema relacije R je u prvoj normalnoj formi (1NF) ako i samo
ako domeni relacije R sadre samo proste ("atomic") vrednosti, i nekljuni atributi funkcijski
zavise od kljua
Proste vrednosti su vrednosti koje se dalje ne mogu deliti ili ako u konkretnoj situaciji nisu
rastavljene na komponente;
U 1NF nisu dozvoljeni vievrednosni i kompozitni atributi i njihove kombinacije, tj. nisu
doputene relacije u relacijama ili relacije kao atributi n -torki.
1NF normalizacija: Ako ema relacije R(A1, A2,..., An) nije u 1NF, onda postoji takva
dekompozicija eme relacije R u skup ema relacija (R1, ..., Rk) koje su u 1NF, da se operacijom
prirodnog spajanja iz ovih ema relacija moe ponovo dobiti ema relacije R.
Za dekompoziciju se koriste sledea pravila:
1. Ako ema relacije R(A1, A2,..., Ak,..., An) ima vie vrednosni atribut Ai i primarni klju Ak,
tada se ema relacije R razlae u dve relacije R1(A1, A2,..., Ak,..., An) i R2(Ak,Ai). Treba uoiti
da je R1 formirana iz R iskljuivanjem vievrednosnog atributa, a da je R2 formirana od
primarnog kljua Ak i vievrednosnog atributa Ai;
2. Ako relacija R(A1, A2,..., Ak,..., An, Q(B1, B2,..., Bk,..., Bm)) ima ugnjezdenu relaciju Q,
tada se R razlae u dve relacije R1(A1, A2,..., Ak,..., An) i Q1(Ak, B1, B2,..., Bk,..., Bm). U
sluaju da relacija ima vie ugnjedenja, treba ovaj postupak ponoviti rekurzivno.
Primer (slika):
ema relacije SEKTOR<SNAZIV, SBR.SRUK, (SLOK)> nije u 1NF, jer je atribut SLOK vie
vrednosni. Posmatraemo jednu pojavu ove relacije:
SEKTOR

9
Da bi se ova relacija prevela u 1NF mogue je reenje da se ova relacija razloi u dve relacije
- SEKTOR<SNAZIV, SBR, SRUK> i
- SEKLOK<SBR, SLOK>.
Za gore navedeni primer, pojave ovih relacija bi imale sledei oblik:

Primer:
ema relacije RADPROJ (MBR, RIME, (PBR, SATI)) sadri ugnjedenu relaciju PROJEKTI
(PBR, SATI). Atribut PBR je parcijalni primarni klju ugnjedene relacije, dok je MBR primarni
klju relacije RADPROJ. Posmatraemo jednu pojavu ove relacije:
RADPROJ

Da bi se relacija RADPROJ prevela u 1NF, potrebno je da se ugnjedena relacija formira kao

nezavisna relacija. eme relacije imaju sada sledei oblik: RAD (MBR, RIME) i PROJ (MBR,
PBR, SATI). Za gore zadati primer izgled relacije bi bio:

10
1.4.2. Druga normalna forma

Definicija druge normalne forme je: ema relacije R je u drugoj normalnoj formi (2NF) ako i
samo ako je u 1NF i ako svaki njen sporedni atribut A potpuno funkcionalno zavisi od primarnog
kljua relacije R.
ema relacije R je u drugoj normalnoj formi (2NF) ako u 1NF i ako svaki njen sporedni atribut A
potpuno funkcionalno zavisi od svakog kljua relacije R.
Za 2NF normalizaciju se koristi sledei postupak:
1) U emi relacije R nai sve potpune funkcionalne zavisnosti sporednih atributa od pojedinih
kljunih atributa ili od skupa kljunih atributa.
2) Za svaku potpunu funkcionalnu zavisnost iz predhodnog koraka formirati po jednu novu emu
relacije. Klju ovih relacija je odgovarajui kljuni atribut ili odgovarajui skup kljunih atributa.
Primer:
U emi relacije RADPROJ(MBR, PBR, SATI, RIME, PNAZIV, PLOKACIJA) postoje
sledee funkcionalne zavisnosti sporednih od kljunih atributa:
F1:(MBR, PBR) -> SATI
F2: (MBR, PBR) -> RIME
F3: (MBR, PBR) -> (PNAZIV, PLOKACIJA)
F1 je potpuna funkcionalna zavisnost, jer MBR-> SATI i PBR-> SATI zadravaju potpunu
zavisnost F1.
F2 je parcijalna funkcionalna zavisnost jer MBR-> RIME, ali ne (MBR, PBR) -/-> RIME
F3 je takoe parcijalna funkcionalna zavisnost, jer PBR-> (PNAZIV, PLOKACIJA). Stoga u
relaciji RADPROJ postoje samo tri potpune funkcionalne zavisnosti sporednih kljunih atributa:
f1: (MBR, PBR) ->SATI
f2: MBR-> RIME
f3: PBR-> (PNAZIV, PLOKACIJA)

Relacija RADPROJ nije u 2NF jer sporedni atribut RIME nije potpuno funkcionalno zavistan od
kljua (MBR, PBR) zbog funkcionalne zavisnosti f2. Isto vai za sporedne atribute PNAZIV i
PLOKACIJA zbog f3. Stoga se ova relacija razlae na tri nove relacije:
R1(MBR, PBR, SATl)
R2(MBR, RIME)
R3(PBR, PNAZIV, PLOKACIJA)

1.4.3. Trea normalna forma

1 - ema relacije R je u treoj normalnoj formi (3NF) ako i samo ako je u 2NF i ako kod nje ne
postoji tranzitivna zavisnost bilo kog sporednog atributa od primarnog kljua.
2 - ema relacije R je u treoj normalnoj formi (3NF) ako i samo ako je u 2NF i ako kod nje ne
postoji tranzitivna zavisnost bilo kog sporednog atributa od bilo kog kljua te relacije.

11
3 - Neka je X bilo koji skup atributa eme relacije R(A1,A2,...,An). ema relacije R je u treoj
normalnoj formi (3NF) ako uvek kada vai funkcionalna zavisnost X Ai takoe vai da je
a) X super klju relacije R ili da je
(b) Ai primarni atribut relacije R.
Ako je ema relacije R u 2NF, definicije (1) i (2) se mogu koristiti za proveru da li je ema
relacije R u 3NF.
Definicija (3) se moe direktno koristiti za proveru da li je ema relacije u 3NF.
Ako ema relacije R nije u 3NF onda postoji takva dekompozicija relacije R u skup eme relacija
koje su sve u 3NF, a operacijom prirodnog spoja se iz njih moe ponovo dobiti R.
Ako je neka ema relacije R u 2NF, a nije u 3NF tada se za 3NF normalizaciju koristi sledei
postupak baziran na definiciji (2):
U emi relacije R nai sve tranzitivne funkcionalne zavisnosti sporednih atributa relacije
od kljua relacije.
Ako u R(A) vai X -> Z, Z-> Y, tada se R(A) razlae na dve relacije R1(X,Z,W) i
R2(Z,Y), gde je W = A -(X Y Z).
Primer:
U emi relacije RADSEK<MBR,RIME, DATRODJ, ADRESA, SBR, SNAZIV,
SRUK>postoje sledee funkcionalne zavisnosti:
f1: MBR -> RIME . . . . . . . . . . . f2: MBR -> DATRODJ
f3: MBR -> ADRESA . . . . . . . . f4: MBR -> SBR
f5: SBR -> SNAZIV . . . . . . . . .f6: SBR -> SRUK
Koristei pravilo tranzitivnosti mogu se izvesti sledee zavisnosti:
f7: MBR -> SNAZIV . . . . . . . . . f8: MBR -> SRUK
Relacija RADSEK je u 2NF, jer svi sporedni atributi potpuno funkcionalno zavise od
primarnog kljua MBR. Funkcionalne zavisnosti f4, f5, f6 su tranzitivne preko SBR, a SBR nije
podskup kljua relacije RADSEK pa stoga relacija RADSEK nije u 3NF. Relacija RADSEK se
razlae na dve relacije koje su u 3NF:
RADSEK1<MBR, RIME, DATRODJ, ADRESA, SBR>
RADSEK2<SBR, SNAZIV, SRUK>

12
 2. PRIMERI NORMALNIH FORMI

2.1. Primer 1 - NARUDBINA

Izvor podataka je formular pomou kojeg nabavlja nekog hotela vri narudbine robe
potrebne za hotelsko poslovanje. Objekat NARUDBINA, koji treba da se modelira za potrebe
obrade podataka, ima kao to se to vidi iz priloenog primerka formulara narudbine, vei broj
atributa.

Prva normalna forma

Prva normalna forma relacije NARUDBINA treba da obezbedi da se u svakom polju

relacije nalazi samo jedan podatak, to jest da svaka n-torka relacije bude sastavljena samo od
atomarnih vrednosti. Takva relacija (kreirana na osnovu prezentirane hotelske narudbine) moe
da ima sledei oblik:
NARUDBINA < brnar#, datnar, ifkp, nazkp, datisp, prim, ifpr,
nazpr, kol, jm, cenpr, vrpr, pop, uknar, ukpop, ukvr >

Formular za narudbinu

pri emu su uvedene skraenice za atribute relacije NARUDBINA:

brnar - broj narudbine,
ifkp - ifra kupca,
datisp - datum isporuke,
ifpr - ifra proizvoda,
kol - koliina,
cenpr - cena proizvoda
pop - popust,
ukpop - ukupan popust,
datnar - datum narudbine,
nazkp - naziv i adresa kupca,
prim - primedba,
nazpr - naziv proizvoda,
jm - jedinica mere,
vrpr - vrednost proizvoda,
uknar - ukupna vrednost,
ukvr - cena koju treba platiti.
13
Druga normalna forma

Druga normalna forma treba da eliminie redundansu podataka to drugim reima znai da:
podatke koji se ponavljaju treba izdvojiti iz relacije,
zatim formirati od svake izdvojene grupe koja se ponavlja novu relaciju, i
svakoj tako dobijenoj relaciji dodati novi klju.
U konkretnom primeru su podaci koji se ponavljaju u formularu narudbine oseneni, tako da od
relacije NARUDBINA dekompozicijom dobijamo dve relacije i to:
REL 1 (sadri podatke o kupcu)
REL 1 <brnar#, datnar, ifkp, nazkp, datis, prim, uknar, ukpop, ukvr >
Odnosno:
REL2 (sadri podatke o kupljenoj, to jest naruenoj robi)
REL2 <brnar#, ifpr#, nazpr, kol, jm, cenpr, vrpr, pop >
Relacija REL2 dobija ovom dekompozicijom sloeni klju brnar#iifpr#, i zato treba utvrditi
zavisnost svakog atributa od tog sloenog kljua. Ukoliko postoje zavisnosti meu atributima,
relaciju treba prevesti u viu, treu normalnu formu.
U relaciji REL2, koja ima sloeni klju, atributi nazpr, jm i cenprzavise samo od ifpr#; dakle od
dela kljua, pa ih zato treba ponovo izdvojiti u posebnu relaciju. Ovako dekomponovani sistem,
koji je u 2. normalnoj formi dobija slijedei izgled:
REL 1 <brnar#, datnar, ifkp, nazkp, datis, prim, uknar, ukpop, ukvr >
REL21 <brnar#, ifpr#, kol, vrpr, pop >
REL22 < ifpr#, nazpr, jm, cenpr >

Trea normalna forma

Trea normalna forma je sledei korak kojim se uklanjanju i eventualne tranzitivne zavisnosti. U
relaciji REL 1 atributi ifkp i nazkp zavise tranzitivno od kljunog atributa relacije brnar#, pa e
se pojaviti redundansa podataka, to jest ponavljanje podataka o ifri, nazivu i adresi kupca
prilikom svake narudbine. Izdvajanjem ova dva atributa u zasebnu relaciju dolazi se do
optimalne, 3 normalne forme:
REL11<brnar#, datnar, ifkp, datis, prim, uknar, ukpop, ukvr >
REL12<ifkp#, nazkp >
REL21 <brnar#, ifpr#, kol, vrpr, pop >
REL22 <ifpr#, nazpr, jm, cenpr >

14
2.2. Primer 2 - NAJMOVI

Normalizacija tabele NAJMOVI

Prva normalna forma

Tabela se nalazi u prvoj normalnoj formi ako su svi nekljuni atributi funkcionalno zavisni od
kljua.
Definicija proizlazi iz definicije kljua. Naime, ako je neka vrednost atributa jedinstvena kroz
celu tabelu, trivijalno je da su svi ostali atributi funkcionalno zavisni od tog atributa.
Uklanjanje ponavljajuih atributa ili grupa atributa

15
1NF Problem:
Problem sa relacijom Najmovi je u tome to ona sadri previe informacija, tj. sadri informacije:
- i o klijentu,
- i o stanovima,
- o najmovima
- i najmodavcima.
Jedna od bitnih postavki normalizacije jeste ta,da je odvojene informacije potrebno stavljati u
odvojene tabele.

Druga normalna forma

Tabela je u drugoj normalnoj formi ako i samo ako je u 1NF i ako su svi nekljuni atributi
potpuno funkcionalno zavisni od kljua ili svih kljueva.
Odnosno, vrimo uklanjanje atributa zavisnih samo od dela jedinstvenog identifikatorakljua.

16
Trea normalna forma

Tabela je u treoj normalnoj formi ako i samo ako je u 2NF i ako ni jedan nekljuni atribut nije
tranzitivno zavistan od kljua.
Odnosno, vrimo uklanjanje atributa zavisnih od atributa koji nisu deo jedinstvenog
identifikatora.

17
2.3. Primer 3 - STUDENTI
Normalizacija relacije STUDENTI:

Prva normalna forma

Formalni opis relacije:

Studenti (Broj Indeksa, ifra Predmeta, Ime, Prezime, Semestar, Ocena, Predmet, Profesor,
ifra Smera, Smer)
Primarni klju relacije Studenti je sloeni klju koji se sastoji od atributa Broj Indeksa, ifra
Predmeta,
Funkcionalne zavisnosti:
Broj Indeksa, ifra Predmeta Ime, Prezime, Semestar, Ocena, Predmet, Profesor, ifra
Smera, Smer
Broj Indeksa Ime, Prezime, Semestar, ifra Smera, Naziv Smera
ifra Predmeta Predmet, Profesor
ifra Smera Smer

18
Druga normalna forma

Relacija je u drugoj normalnoj formi ako je relacija u prvoj normalnoj formi i svi atributi
potpuno funkcionalno zavise od primarnog kljua, a ne od nekog njegovog dela.
2NF je uvek ispunjena kada je primarni klju prost atribut, odnosno kada se primarni klju
sastoji samo od jednog atributa.

Iz funkcionalne zavisnosti relacije Studenti:

Broj Indeksa, ifraPredmeta Ime, Prezime, Semestar, Ocena, Predmet, Profesor,ifra Smera,
Smer se vidi:
Primarni klju ove relacije je sloeni klju Broj Indeksa, ifra Predmeta
Svi ne-kljuni atributi osim atributa Ocena su nepotpuno funkcionalno zavisni od
primarnog kljua.

Relacija Studenti moe da se prevede u 2NF dekompozicijom relacije Studenti na tri sledee
relacije:
Studenti1 (Broj Indeksa, Ime, Prezime, Semestar, ifra Smera, Smer)
Prijava (Broj Indeksa, ifra Predmeta, Ocena)
Predmeti (ifra Predmeta, Predmet, Profesor)

19
Trea normalna forma

Kae se da je relacija u treoj normalnoj formi ako je u prvoj i drugoj normalnoj formi i ako
svaki atribut koji nije deo primarnog kljua zavisi samo od primarnog kljua, odnosno ne postoji
zavisnost izmeu nekljunih atributa.
Moe se rei da je relacija u 3NF ako je u 2NF i ako svi njeni ne-kljuni atributi zavise od
primarnog kljua.
Za 3NF se zahteva da svaka tabela sadri podatke o samo jednom tipu entiteta.

Relacija Studenti1 ne zadovoljava uslove 3NF jer postoji zavisnost izmeu ne-kljunih atributa
ifra Smera i Smer.
Ova dva atributa su tranzitivno zavisna od primarnog kljua Broj Indeksa.
Dekompozicija
Studenti2 (Broj Indeksa, Ime, Prezime, Semestar)
Smerovi (ifra Smera, Smer)

20
 LITERATURA:
[1] Veljovi A., (2005.), Praktikum iz projektovanja informacionih sistema, aak: Kompjuter
biblioteka
[2] Veljovi A., (2003.) Projektovanje informacionih sistema u praksi, aak: Kompjuter
biblioteka
[3] Veljovi A., Razvoj informacionih sistema i baze podataka, aak, Kompjuter biblioteka
[4] Veljovi A., Radojii M., Vesi J., (2008.), Menadment informacionih sistema, aak:
Tehniki fakultet aak

Materijal sa interneta:

www.vtsnis.edu.rs
https://sr.wikipedia.org/sr/
www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat517.pdf
www.razno.sveznadar.info/10-doc-PDF/Normalizacija.pdf
www.ekfak.kg.ac.rs/.../Baze%20Podataka/.../BP%208%20Normalizacija

21