Kvantna Mehanika - Fedor Herbut

Fizi
ki Fakultet
Fedor Herbut
KVANTNA MEHANIKA
za istraziva e
Univerzitet u Beogradu, 1999.

PREDGOVOR
U razvoju svake nauke dode vreme kada se kvantitet preto i u novi kvalitet i doti na oblast,
izgradjivana mukotrpnim induktivnim putem, staje na svoje noge i postaje deduktivna. Tada
pitanja "kako su ljudi dosli do ovog ili onog saznanja", koja su ranije uzbudjivala radoznal e,
moraju da ustupe mesto pitanjima o logi kom statusu pojedinih zaklju aka u sklopu deduktivnog
zdanja doti ne oblasti.
U ranijim udzbeni ima je intui ija sluzila kao most za prenosenje znanja na itao e. On je
varljiv i nepouzdan: koliko god da je vrst i solidan sa onog kraja gde je pisa knjige, moze biti
sav trosan i izlomljen sa drugog kraja gde je itala . U deduktivnom prilazu, kakav je usvojen
u ovom udzbeniku, polazi se od nekoliko osnovnih postavki ili postulata, koji imaju zna enje
osnovnih zakona mikrosveta, a ostalo se prepusta pre iznim i mo nim algoritmima matematike.
Unapred pripremljena, ona predstavlja pouzdan i siguran most za prenosenje znanja. Sto se ti e
intui ije, o ekuje se da se stvara uporedo sa sti anjem znanja, jer se na saznanjima klasi ne zike
ionako nije mogla formirati.
Pozeljno je da se matemati ki aparat kvantne mehanike (linearna algebra i elementi linearne
analize) savlada pre same kvantne mehanike, kao sto se i znanja klasi ne zike grade na ve
polozenim temeljima diferen ijalnog i integralnog ra una. Posto u vreme pisanja udzbenika
ovaj ilj nije bio u potpunosti postignut ni na istraziva kom smeru zike PMF-a u Beogradu (a
ovaj udzbenik je prvenstveno namenjen i prilagoden njemu), usput sam uba ivao matemati ke
podsetnike koji bez dokaza rezimiraju neko matemati ko gradivo potrebno za asimila iju kvantno-
mehani kog stiva.
Kao sto e itala videti, u udzbeniku se mnogo koristi "aritmetika" kvantne mehanike:
ortogonalni zbir potprostora stanja ("sabiranje"; po zi kom smislu povezano je sa mogu nostima
rezultata merenja), razlaganje na ortogonalne potprostore ("oduzimanje"), tenzorsko mnozenje
faktor prostora stanja ("mnozenje"; zi ki zna i spajanje podsistema u nadsistem) i najzad
tenzorsko faktorisanje ("delenje"). U poredenju sa starijim udzbeni ima, u kojima je pomenuta
"aritmetika" manje uo ljiva, ovaj udzbenik se na prvi pogled ini slozenijim i nepristupa nijim.
Ali, posto se bez tih matemati kih pojmova u stvari ne moze, lakse se usvajaju znanja uz njihovo
ekspli itno koris enje. Poznavala kvantne mehanike se njima koristi samo impli itno. Stoga ih
na kraju kursa treba zanemariti bas kao sto i skele, nuzne u fazi gradnje, postaju na kraju
suvisne.
Teorija uglovnog momenta je izlozena (na kraju prvog i na po etku drugog dela) detaljnije
nego sto je uobi ajeno da bi itala imao jedan vazan i pre izno uraden uzor na koji, po analogiji,
moze da nadoveze tretiranje bilo koje simetrije zi kog sistema.
Zvezdi om neobelezene partije udzbenika polazu studenti istraziva kog smera zike (teo-
reti ari i eksperimentatori), a eo udzbenik polazu poslediplom i smera teorijske zike. Za razliku
i
ii
od poznatog udzbenika kvantne mehanike A. Messiah-a, gde se gradivo izlaze na dva nivou u dva
kon entri na kruga (na njega sam se najvise oslanjao u pisanju ovog dela), u ovom udzbeniku je
elo gradivo izlozeno na jednom jedinstvenom (istraziva kom) nivou (u jednom krugu). Zvezdi-
om ozna ene partije daju vise pojedinosti, dokaze, itd., ali ne i visi nivo sagledavanja materije.
Izlaganje je propra eno ra unskim zada ima (bez datih resenja), iji je ilj da navedu itao a
da aktivno usvaja gradivo. Oni ne mogu da zamene ra unske vezbe (na osnovu neke zbirke
zadataka), koje su neophodne radi sti anja operativnog znanja bez kojeg samo teorijsko znanje
kvantne mehanike nije dovoljno za istraziva a.
Autor je unapred zahvalan za sve primedbe koje e mu dovoljno zainteresovani itao i pismeno
ili usmeno dostaviti.
12. januara 1982.

prof. Fedor Herbut
Sadrzaj
1 IDEJNE OSNOVE KVANTNE MEHANIKE 1

1.1 Dva prosta i tipi na kvantna eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1. Uvod (1) 2. Eksperimentalni uredaj (1) 3. Rezultati (1) 4. Diskusija (2) 5. Misaoni eksperiment (3) 6. Diskretna detek ija
(3) 7. Interferen ija sa samim sobom (4) 8. Eksperiment sa semire ektivnim ogledalom (4) 9. Prednost eksperimenta sa ogledalima
(5)
1.2 Prin ip neodredenosti i komplementarnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1. Eksperimenti sa ogledalima (6) 2. Razaranje interferen ije (6) 3. Nerazdvojivost objekta i mernog aparata (7) 4. Prin ip
neodredenosti (7) 5. Komplementarnost (7) 6. Paradoksalnost (8)
1.3 Prin ip superpozi ije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. Superpozi ija stanja (9) 2. Koe ijenti u superpozi iji (9) 3. Linearna polariza ija (10) 4. Nelinearne polariza ije (11) 5.
Prin ip superpozi ije (11)
1.4 Osnovni statisti ki pojmovi u zi i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1. Statisti ki ansambl (12) 2. Osnovne vrste statisti kih ansambala (12) 3. Prepara ija ansambla (12) 4. Stohasti ke varijable i
distribu ije po dogadajima (13) 5. Verovatno a (13) 6. Klasi ni prostor dogadaja (14) 7. Uslovna verovatno a (15) 8. Srednja
vrednost (16) 9. Gustina verovatno e (16) 10. Neodredenost distribu ije (16) 11. Ostra vrednost varijable (17) 12. Mesanje
ansambala (18) 13. Vremenska evolu ija (18) 14. Selektivno i neselektivno merenje (18) 15. Prediktivno i retrospektivno merenje
(19) 16. Promena ansambla pri merenju (19)
2 STATISTIC KI POSTULATI I GEOMETRIJA KVANTNE MEHANIKE 21

2.1 Stanja, opservable i verovatno a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1. C isti kvantni ansambli (21) 2. Postulat o stanjima (22) 3. Postulat o opservablama (23) 4. Spektralna forma hermitskog
operatora (24) 5. Postulat o verovatno i rezultata (25) 6. Verovatno a odredene vrednosti opservable (26) 7. Drugi vid formule za
verovatno u (26) 8. Interferen ija (27)
2.2 Pojedina ni sistemi i srednja vrednost opservabli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1. Kvantne osobine ili dogadaji (28) 2. Svojstveni problem projektora (28) 3. Ostra vrednost i svojstveni problem opservable (29)
4. Postulat o pojedina nim kvantnim sistemima (30) 5. Apsolutna nemogu nost i pojedina ni kvantni sistemi (31) 6. Ostra vrednost
opservable | puno zna enje (31) 7. Pojedini brojevi kao rezultati merenja (32) 8. Srednja vrednost opservable (32)
2.3 Kontinualni spektar opservabli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
1. Matemati ka rekapitula ija uopstenih vektora i kontinualnog spektra (33) 2. Gustina verovatno e (37) 3. Rezultati merenja iz
kontinualnog spektra (37) 4. Srednja vrednost (38) 5. Borel-ovo -polje realne ose (38)
2.4 Kompatibilne opservable i merenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
1. Kompatibilne opservable (39) 2. Kompletan skup kompatibilnih opservabli (39) 3. Dopunjavanje nekompletne opservable (41)
4. Merenje (42) 5. Promena stanja pri merenju | nedegenerisana svojstvena vrednost (43) 6. Kako se vektor stanja pridruzuje
ansamblu (43) 7. Verovatno a prelaza (44) 8. Promena stanja pri merenju | degenerisana svojstvena vrednost (44) 9. Uslovna
iii
iv
SADRZAJ
verovatno a (45) 10. Prediktivno i retrospektivno merenje i prepara ija (45) 11. Dodatak | dokaz teorema 4 (46)
2.5 Kvantiza ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
1. Poisson-ove zagrade (47) 2. Osnovni skupovi varijabli i opservabli (48) 3. Postulat o kvantiza iji varijabli (48) 4. Uloga konstante
~ i imaginarne jedini e (49) 5. Prin ip koresponden ije i matemati ki smisao postulata (49) 6. Komuta iona rela ija koordinate i
impulsa (50) 7. Ideja odredivanja prostora stanja Hx (50) 8. Operatori, analiti ke funk ije operatora i izvod po operatoru (51)
9. Komutatorska pravila (51) 10. Komutatori sa analiti kim funk ijama (52) 11. Svojstveni problem opservable koordinate (52)
12. Neke matemati ke osobine operatora x^ (53) 13. Odredivanje prostora Hx (54) 14. Delovanje operatora x^ (54) 15. Delovanje
operatora p^x (55) 16. Zavrsne napomene (56)
2.6 Izgradnja prostora stanja za jednu i vise realnih esti a . . . . . . . . . . . . . . . 56
1. Osnovne komuta ione rela ije (56) 2. Razlaganje osnovnog skupa opservabli i uloga direktnog proizvoda prostora stanja (57) 3.
Matemati ki podsetnik | direktni proizvod Hilbert-ovih prostora (57) 4. Odredivanje orbitnog prostora stanja Ho (59) 5. Delovanje
osnovnog skupa opservabli u Ho (60) 6. Orbitni prostor stanja i razli ite esti e (60) 7. Klasi ni prostor stanja za vise esti a (61)
8. Kvantno-mehani ki prostor stanja za vise esti a H(1o:::N
) (61) 9. Delovanje osnovnog skupa opservabli u H(o) (62)
1:::N
2.7 Opsta teorija reprezentovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
1. Ideja reprezentovanja (62) 2. Izbor reprezenta ije (63) 3. Formule diskretne reprezenta ije (64) 4. Formule kontinualne
reprezenta ije (66) 5. Srednje vrednosti u reprezenta iji (67) 6. Svojstveni problem u reprezenta iji (68) 7. Transforma iona teorija
diskretnih reprezenta ija (69) 8. Veza sa matematikom (70) 9. Transforma iona teorija sa kontinualnom reprezenta ijom (70)
2.8 Koordinatna reprezenta ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
1. Koordinatna reprezenta ija 1D esti e (71) 2. Koordinata i impuls u koordinatnoj reprezenta iji (72) 3. Talasna mehanika (73)
4. Trodimenzionalna esti a (73) 5. Direktni proizvod talasnih funk ija (73) 6. Koordinatna reprezenta ija za 3D esti u (74) 7.
Koordinatna reprezenta ija za sistem od N esti a (74)
2.9 Impulsna i energetska reprezenta ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
1. Skoro simetri na uloga impulsa i koordinate (75) 2. Impulsna reprezenta ija u Hx (75) 3. Transforma ija sa koordinatne
reprezenta ije na impulsnu (76) 4. Uopstenje na jednu i vise esti a (77) 5. Energetska reprezenta ija (77)
3 DINAMIKA KVANTNE MEHANIKE 79

3.1 Integralni vid zakona kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
1. Dinami ka podela zi kih sistema | kvalitativna verzija (79) 2. Fizi ke ideje u postulatu o zakonu kretanja (80) 3. Evolu ioni
operator (81) 4. Hamiltonijan (82) 5. Veza izmedu evolu ionog operatora i hamiltonijana (83) 6. Dinami ka podela | pre iznije
(84) 7. *Dyson-ov red (86) 8. Konzervativni sistemi (87) 9. Lie-eva grupa vremenskih transla ija (87)
3.2 Diferen ijalni vid zakona kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
1. S hrodinger-ova jedna ina (88) 2. Sta ionarna resenja (89) 3. Opste resenje pomo u potpune klasika ije stanja (90) 4. Formalno
opste resenje (91) 5. Slobodna esti a (91)
3.3 Heisenberg-ova slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
1. Slike uopste i S hrodinger-ova slika (93) 2. Prelazak na Heisenberg-ovu sliku (93) 3. Zakon kretanja (94) 4. Verovatno a prelaza
iz jednog stanja u drugo (94) 5. Uporedivanje slika (95) 6. Poredenje sa klasi nom mehanikom (95) 7. Alternativna mogu nost za
Dira -ov postulat o zakonu kretanja (96) 8. Zakon kretanja za srednje vrednosti (97)
3.4 Interak iona slika i interna konverzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
1. Perturba ija (98) 2. Interak iona slika (98) 3. Perturba ioni evolu ioni operator U^ 0 (99) 4. Vremenska evolu ija opservabli
(99) 5. Verovatno a prelaza (100) 6. Interna konverzija u atomskoj zi i (101) 7. Interna konverzija u nuklearnoj zi i (103) 8.
Elasti no rasejanje (103) 9. Mehanizam pro esa (103) 10. Paradoks nestabilnosti pobudenih stanja (104)
4 RELACIJE NEODREDENOSTI, MESAVINE I PROBLEM DVE CESTICE106

4.1 Rela ije neodredenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

SADRZAJ v
1. Uvod i podsetnik (106) 2. Rela ije neodredenosti (107) 3. Kompatibilne opservable (108) 4. Kanoni no konjugovane opservable
(108) 5. Istorijski put (108) 6. Lokaliza ija slobodne esti e u ta ki (109) 7. Stanje minimalne neodredenosti (110) 8. Intuitivne
interpreta ije (111) 9. uglovni moment i ugao (112)
4.2 Rela ije neodredenosti energije i vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
1. Uvod (113) 2. Neodredenost vremena (113) 3. Rela ije neodredenosti energije i vremena (114) 4. Merenje energije (114) 5.
Sirina energetskih nivoa (115)
4.3 Mesano stanje i kvantna statisti ka zika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
1. Mesano stanje (116) 2. Pojam verovatno e kao putokaz (116) 3. Statisti ki operatori (117) 4. Kvantna statisti ka zika i
izra unavanje verovatno a (119) 5. Kvantna mehanika kao podoblast kvantne statisti ke zike (120) 6. Srednja vrednost (121) 7.
Vremenska evolu ija (122) 8. Promena mesanog stanja pri merenju (122) 9. Entropija kao mera nedovoljnog poznavanja sistema
(123) 10. Kanoni ki ansambl (124) 11. Dodatak | dokaz teorema 5 (124)
4.4 Kvantni podsistemi i mesavine druge vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
1. Mesavine druge vrste (126) 2. Verovatno e pri merenju na prvoj esti i (127) 3. Redukovani statisti ki operatori (128) 4.
Kvantne korela ije podsistema i S hmidt-ova kanoni na forma (130) 5. Par ijalni skalarni proizvod (132) 6. Dvofotonske distantne
korela ije (133) 7. Distantne korela ije u eksperimentu sa semire ektivnim ogledalom (135) 8. Distanto merenje pri pobudivanju
kvantnog sistema (137) 9. Dodatak | izvodenje S hmidt-ove kanoni ne forme (138)
4.5 Problem dve i vise esti a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
1. Centar masa i relativna esti a (139) 2. Impulsi efektivnih esti a (140) 3. Ukupni uglovni moment (141) 4. Resenje klasi nih
jedna ina kretanja (142) 5. Prelazak na kvantnu mehaniku (142) 6. Efektivne esti e u koordinatnoj reprezenta iji (143) 7. Resenje
kvantno-mehani kih jedna ina kretanja (144) 8. Efektivne esti e u slu aju N esti a (145)
5 GALILEJEVE TRANSFORMACIJE 147

5.1 Prosirena Galilejeva grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
1. Iner ijalni koordinatni sistem (147) 2. Galilejeve transforma ije (148) 3. Osnovne podgrupe Galilejeve grupe (149) 4.
Diskretne transforma ije i prosirena Galilejeva grupa (149) 5. Aktivna i pasivna interpreta ija transforma ija iz T , T i T(v) (150)
3 1 3
6. Aktivna i pasivna interpreta ija rota ija i inverzija (151) 7. Iner ijalni koordinatni sistemi i prosirena Galilejeva grupa kao grupa
relativiteta (152) 8. Generisanje Galilejevih transforma ija pomo u eksponen ijalnih operatorskih funk ija (153) 9. Izomorzmi i
antiizomorzmi izmedju grupa transforma ija u razli itim prostorima (155)
5.2 Galilejeve transforma ije u kvantnoj mehani i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
1. Pojam transforma ije simetrije u kvantnoj mehani i (158) 2. Wigner-ov teorem o (anti)unitarnim operatorima simetrije (160) 3.
Kvantiza ija Galilejevih transforma ija | po etak (160) 4. Kvantiza ija Galilejevih transforma ija | zavrsetak (162) 5. Operatori
transla ije u kvantnoj mehani i (163) 6. Operatori spe ijalnih Galilejevih transforma ija (164) 7. Operatori Galilejevih transfor-
ma ija za vise esti ni kvantni sistem (164) 8. Matemati ki podsetnik | osnovne osobine unitarnih i antiunitarnih operatora (165)
9. Visekomponentne Lie-jeve grupe i antilinearni operatori simetrije (166) 10. Dodatak | dokaz Baker-Hausdor-ove leme (167)
6 Teorija jednog uglovnog momenta 168

6.1 Rota ije i uglovni moment u klasi noj mehani i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
1. Osa i ugao rota ije (168) 2. -lopta (169) 3. Veza izmedu -lopte i grupe matri a SO(3) (169) 4. Konjuga ija u grupi rota ija
(170) 5. Euler-ovi uglovi rota ije (171) 6. Uglovni moment u Kepler-ovom problemu (172) 7. Dodatak 1 | dokaz Teorema 1
(174) 8. Dodatak 2 | dokaz Teorema 2 (176) 9. Dodatak 3 | dokaz Korolara 1 (177)
6.2 Algebra kvantne teorije opsteg uglovnog momenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
1. Komuta ione rela ije za operatore orbitnog uglovnog momenta (178) 2. Zna aj komuta ionih rela ija (179) 3. Motiva ija za
uvodenje pojma opsteg uglovnog momenta (179) 4. Kako na i kompatibilne opservable (180) 5. Jedna nejednakost za o ekivane
vrednosti (181) 6. Pomo ni operatori podizanja i spustanja (182) 7. Postavljanje zadatka istovremene analize dva spektra (182)
vi
SADRZAJ
8. Pomo ne formule (183) 9. Svojstvene vrednosti i njihov odnos (184) 10. Kriti ki komentar (185) 11. Multiplet zajedni kih
svojstvenih vektora (185)
6.3 Geometrija kvantne teorije opsteg uglovnog momenta . . . . . . . . . . . . . . . . 186
1. Osnovne dekompozi ije prostora stanja (186) 2. Jednakost dimenzija potprostora Vkm (187) 3. Standardan bazis (188) 4.
Dijagram "ormar sa okama" (188) 5. Vektorska matri a opsteg uglovnog momenta (190) 6. Matemati ki podsetnik | ekviva-
lentni operatori (191) 7. Reduk ija uglovnog momenta K
^ (192) 8. Reduk ija opservable kompatibilne sa K
^ (193) 9. Rezime o
dekompozi ijama od Vk (194)
6.4 Opste rota ije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
^ (194) 2. Invarijantni potprostori (195) 3. Iredu ibilni invarijantni potprostori za rota ije (195) 4.
1. Grupa opstih rota ija i K
U -funk ije i Wigner-ove D-funk ije (196) 5. Redukovanje kompatibilnih opservabli (197) 6. Lie-jeva algebra i grupa (198)
6.5 Sferne koordinate i separa ija varijabli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
1. Deni ija orbitnog uglovnog momenta jedne kvantne esti e (199) 2. Sferne polarne koordinate (199) 3. Faktor prostori stanja
pojedinih sfernih polarnih koordinata (200) 4. Matemati ki podsetnik | direktni proizvod operatora i svojstveni problem (201) 5.
Pojam separa ije varijabli (202) 6. Teoremi o separa iji varijabli (203) 7. Uglovni faktor prostor (204) 8. Svojstveni problem od ^lz
(205) 9. Svojstveni problem od ^l2 | po etak (206) 10. Dodatak | dokaz Teorema 2 (206)
6.6 Sferni harmoni i kao standardni bazis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
1. Svojstveni problem od ^l2 | nastavak (207) 2. Matemati ki podsetnik | aso irane Legendre-ove funk ije (207) 3. Sferni harmoni i
(208) 4. Standardni bazis za ^l (209) 5. Slobodna esti a i sferni talasi (210) 6. Sferno-polarna koordinatna reprezenta ija (212) 7.
Iredu ibilni invarijantni potprostori (213)
6.7 Rota ije u orbitnom prostoru stanja esti e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
1. Operatori rota ije u koordinatnoj reprezenta iji (214) 2. Delovanje na ^r (214) 3. Delovanje na p^ (215) 4. Operatori rota ije
u impulsnoj reprezenta iji (215) 5. Rota ije u uglovnom prostoru (216) 6. Delovanje na sferne harmonike (216) 7. Dodatak |
Dokaz formule (6.7.3) (217) 8. Dodatak | dokaz formule (6.7.5) (218)
6.8 Zeeman-ov efekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
1. Pojam i klasi ni osnovi Zeeman-ovog efekta (218) 2. Kvantni hamiltonijan (219) 3. O enjivanje relativne vaznosti lanova u
hamiltonijanu (220) 4. Neperturbisani hamiltonijan (221) 5. Perturba ija i epanje nivoa (222) 6. Zavrsne napomene (222)
6.9 Unutrasnji magnetni dipol i spin elektrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
1. Uvod (223) 2. Stern-Gerla h-ov eksperiment (223) 3. Anomalni Zeeman-ov efekat (224) 4. Hipoteza spina (225) 5. Paradoks
spina (226) 6. Postulat o unutrasnjim stepenima slobode esti e (226)
6.10 Formalizam spina s = 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
2
1. C esti e spina s = 12 (228) 2. Spinski faktor prostor i standardni bazis (228) 3. Pauli-jeve matri e (229) 4. Spinske rota ije (229)
5. Euler-ovi uglovi i pojam spinora (230) 6. Matemati ki podsetnik | direktni proizvod Hilbert-ovih prostora i supervektori (231)
7. Dvokomponentne talasne funk ije (233) 8. Heli itetne reprezenta ije (234)
7 Slaganje uglovnih momenata 236

7.1 Algebra i geometrija slaganja uglovnih momenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
1. Ukupni uglovni moment jedne esti e i otvorena pitanja (236) 2. Slaganje i invarijantni potprostori (236) 3. Dimenzije potprostora
(237) 4. Vrednosti kvantnog broja od (K ^1 + K
^ 2 )2 (238) 5. Visestruki iredu ibilni invarijantni potprostori za K
^1 + K
^ 2 (240) 6.
Slaganje tri ili vise uglovnih momenata (241)
^ , Clebs h-Gordan-ovi i 6j koe ijenti . . . . . . . . . . . . . 242
7.2 Standardni bazis za K
^ def
1. Prelazak na standardni bazis za K = K^1 +K
^ 2 (242) 2. Jednozna nost matri e razvoja (243) 3. Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti
i selek iona pravila (244) 4. Wigner-ovi 3j -koe ijenti (246) 5. Potpuni skupovi kompatibilnih opservabli (246) 6. *Rota ije u
kompozitnom prostoru (246) 7. 6j -, 9j - itd. koe ijenti (247) 8. *DODATAK - Dokaz da CG-koe ijenti ne zavise od dodatnih
kvantnih brojeva (248)
7.3 Primeri slaganja uglovnih momenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

SADRZAJ vii
1. Spin dve esti e sa s = 21 (250) 2. Slaganje orbitnog i spinskog uglovnog momenta elektrona ili nukleona (251) 3. Interak ija dva
nukleona (252) 4. Jedan elektron u modelu ljuski atomskih omota a (254) 5. Po etak periodnog sistema (255) 6. Nuklearni model
ljuski (257) 7. Deuteron i nezavisnost p p i n n stanja (258)
7.4 Iredu ibilni tenzorski operatori i Wigner-E kart-ov teorem . . . . . . . . . . . . . 258
1. *Iredu ibilni tenzorski operatori (258) 2. Vektorski operatori (259) 3. j jiL S sprezanje (261) 4. Wigner-E kart-ov
teorem (262) 5. *Zeeman-ov efekt atomskog omota a (264) 6. *DODATAK 1 - Superoperatori rota ija i uglovnog momenta (266)
7. *DODATAK 2 - Dokaz Wigner-E kart-ovog teorema (268) 8. *DODATAK 3: Pomo ni rezultati za primenu Wigner-E kart-ovog
teorema (270)
7.5 Superselek iono pravilo elobrojnosti uglovnog momenta . . . . . . . . . . . . . . 271
1. Rezime o elobrojnosti kvantnog broja uglovnog momenta (272) 2. Superselek iono pravilo elobrojnosti (272) 3. Superselek iona
opservabla (272) 4. Fizi ki smisao opservable elobrojnosti (274) 5. *Ograni enje za iredu ibilne tenzorske operatore (274) 6. Druga
superselek iona pravila (275)
8 DISKRETNE, DINAMIC KE I UNUTRASNJE SIMETRIJE 276

8.1 Prostorna inverzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
1. Operator prostorne inverzije u orbitnom prostoru stanja (276) 2. Pitanje konzistentnosti zaklju ka o unitarnosti operatora prostorne
inverzije (277) 3. Spektralne osobine operatora prostorne inverzije (278) 4. Prave i neprave rota ije (280) 5. Re eksije kroz ravni
(281) 6. Prostorna inverzija i sferni harmoni i (281) 7. Inverzija prostora u spinskom i ukupnom prostoru stanja (282) 8. Inverzija
prostora u vise esti nom prostoru stanja (283)
8.2 Vremenska inverzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
1. Operator vremenske inverzije u orbitnom prostoru stanja (284) 2. Da li je inverzija vremena opservabla ? (285) 3. Vremenska
inverzija u koordinatnoj i impulsnoj reprezenta iji (286) 4. Inverzija vremena u uglovnom prostoru i sferni harmoni i (286) 5.
Konstruk ija operatora inverzije vremena u spinskom prostoru (288) 6. Vremenska inverzija u ukupnom prostoru stanja (289) 7.
Inverzija vremena za vise esti ni sistem (289) 8. Operator vremenske inverzije i realnost Clebs h-Gordan-ovih koe ijenata (290)
8.3 Grupa simetrije zakona kretanja i hamiltonijana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
1. Opservabilna invarijantnost zakona kretanja pod grupom simetrije (293) 2. Galilejev prin ip invarijantnosti (294) 3. Eksperiment
Wu i saradnika o narusavanju simetrije prostorne inverzije u slaboj interak iji (294) 4. Eksperimentalni dokaz narusavanja simetrije
vremenske inverzije u slaboj interak iji (296) 5. Formalna invarijantnost zakona kretanja pod grupom simetrije (297) 6. Grupa
simetrije hamiltonijana (298) 7. Dobri kvantni brojevi i klasika ija energetskih nivoa (299) 8. Selek iona pravila (301) 9. Priblizno
dobri kvantni brojevi i priblizna selek iona pravila (302) 10. Energetski nivoi i visestruki iredu ibilni invarijantni potprostori grupe
simetrije hamiltonijana (303)
8.4 Primeri dobrih kvantnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
1. Izvodenje uglovne raspodele iz odrzanja uglovnog momenta (305) 2. Odredivanje unutrasnje parnosti hiperona u nuklearnoj reak iji
(307) 3. Tau-teta zagonetka i teorijska predik ija neodrzanja parnosti u slaboj interak iji (308) 4. Nultost stati kog elektri nog
dipolnog momenta kvantnog sistema sa odredenom parnos u (310) 5. Selek iono pravilo za jednoelektronski elektri ki dipolni prelaz
u atomu (310) 6. Simetrija zakona kretanja pod inverzijom vremena (310) 7. Prin ip mikroreverzibilnosti (311) 8. Kramers-ova
degenera ija energetskih nivoa (312) 9. Vremenska inverzija i realna matri a hamiltonijana (312)
8.5 * Izospin u zi i jezgara i elementarnih esti a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
1. Proton i neutron kao dva stanja nukleona (314) 2. Postulati o izospinu (316) 3. Izodublet nukleona i SU(2) grupa (318) 4.
Izotriplet i izosinglet dvonukleonskog sistema (319) 5. Analogna stanja jezgara i izobare (321) 6. Selek iona pravila i odnosi preseka
nuklearnih reak ija (323) 7. Izospin rezonan i i izospin u hadronskim pro esima (324)
8.6 SU(3) simetrija hadrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326
1. Otkri e udnih novih esti a, stranost i hipernaboj (326) 2. Supermultipleti hadrona (328) 3. Otkri e omega hiperona (329) 4.
SU(3) simetrija (330) 5. Model kvarkova (331)
viii
SADRZAJ
9 PROSTI SISTEMI I IDENTIC NE CESTICE

333
9.1 Vodoniku sli an atom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
1. Hamiltonijan elektrona (333) 2. Efektivni radijalni svojstveni problem (334) 3. Lapla e-ova jednakost (334) 4. Kon uentni
hipergeometrijski red (336) 5. Aso irani Laguerre-ovi polinomi (336) 6. Energetski nivoi (337) 7. Potpuna klasika ija stanja
i degenera ija energetskih nivoa diskretnog spektra (337) 8. Kontinualni spektar i nevezana stanja elektrona (339) 9. * Dodatna
simetrija Coulomb-ovog poten ijala (340) 10. Fina struktura (340)
9.2 Harmonijski os ilator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
1. Deni ija problema (342) 2. Dinami ki nezavisni kinemati ki stepeni slobode (343) 3. Resavanje S hrodinger-ove jedna ine
linijskog os ilatora (344) 4. Resenja za trodimenzionalni harmonijski os ilator (346) 5. Metod separa ije sfernih polarnih koordinata
(346) 6. Parnost energetskih nivoa (346) 7. Energetska reprezenta ija (347)
9.3 Identi ne esti e i kvantne statistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348
1. Pojam identi nih esti a (348) 2. Simetri ni operatori za dve identi ne esti e | algebarska deni ija (349) 3. Simetri ni
operatori za dve identi ne esti e | geometrijska deni ija (350) 4. Simetri ni operatori za N identi nih esti a (352) 5. Simetri ni
operatori za N identi nih esti a | geometrijska deni ija (353) 6. Postulat o identi nim esti ama (355) 7. Bose-Einstein-ova i
Fermi-Dira -ova statistika (356) 8. Fizi ki smisao postulata (357)
9.4 Model nezavisnih esti a i Pauli-jev prin ip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
1. * Bazis u bozonskom prostoru (358) 2. Bazis od Slater-ovih determinati u fermionskom prostoru (359) 3. Model nezavisnih
esti a (361) 4. Pauli-jev prin ip (364) 5. Uglovni momenti popunjene podljuske (364) 6. Kad mozemo da prenebregnemo Pauli-jev
prin ip? (366) 7. Koordinatno-spinska i impulsno-spinska reprezenta ija Slater-ovih determinanti (368) 8. * Dodatak | zasnivanje
prenebregavanja Pauli-jevog prin ipa (369)
9.5 Antisimetriza ija orbitno-spinskih koordinata i uglovnih momenata . . . . . . . . 371
1. Razdvajnje prostornih i spinskih varijabli (371) 2. Slaganje dva uglovna momenta i antisimetri nost (372) 3. uglovni momenti
dva valentna elektrona (373) 4. Dodatak | dokazi teorema i leme (374)
10 Priblizni ra uni 378

10.1 Sta ionarna perturba ija nedegenerisanog nivoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378
1. Osnovne ideje teorije perturba ije i deni ija problema (378) 2. Korek ije prvog reda (379) 3. Energija osnovnog stanja
helijumovog atoma (381) 4. Korek ija drugog reda za energiju (382) 5. Kvadratni Stark-ov efekt dvoatomskog molekula (384) 6.
Uklanjanje degenera ije pomo u grupe simetrije hamiltonijana (386) 7. Niski pobudeni nivoi atoma sa dva valentna elektrona (387)
8. Coulomb-ova energija jezgra (390) 9. Popravka energije i stanja p-tog reda (393)
10.2 Osnovi teorije sta ionarne pertuba ije degenerisanog nivoa . . . . . . . . . . . . . 394
1. Uvod (394) 2. Popravka energije prvog reda i neperturbisano stanje (395) 3. Popravka energije drugog reda i korek ija stanja
prvog reda (396) 4. Linearni Stark-ov efekt u vodonikovom atomu (398)
10.3 Teorija vremenski zavisne perturba ije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400
1. Deni ija problema i program teorije (400) 2. Pojedine popravke evolu ionog operatora (401) 3. Izra unavanje verovatno a
prelaza pomo u dijagrama (403) 4. Fermi-jevo zlatno pravilo (406)
10.4 Varija ioni ra un i metod samousaglasenog polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407
1. Varija iona reformula ija svojstvenog problema hamiltonijana (408) 2. * O ena greske (409) 3. Varija iono izra unavanje
osnovnog nivoa (411) 4. * Varija iono izra unavanje prvog pobudenog nivoa (412) 5. Uloga jedno esti nog i dvo esti nog statisti kog
operatora (412) 6. Redukovani statisti ki operatori Slater-ove determinante (414) 7. Usrednjeni jedno esti ni poten ijal (415) 8.
Samousaglaseno polje i Hartree-Fo k jednakosti (417) 9. * Ograni enje Hartree-Fo k resenja zahtevom rota ione simetrije (420) 10. *
DODATAK 1 | Izra unavanje jedno esti nog statisti kog operatora Slater-ove determinante (422) 11. * Dodatak 2 | Izra unavanje
dvo esti nog statisti kog operatora Slater-ove determinante (423)

SADRZAJ ix
11 OSNOVI DRUGE KVANTIZACIJE 425

11.1 Sistemi identi nih fermiona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
1. Prostor druge kvantiza ije za fermione (425) 2. Bazis brojeva popunjenosti (426) 3. Krea ioni i anihila ioni operatori (427) 4.
Operatori brojeva popunjenosti i operator broja fermiona (428) 5. Transforma ione osobine krea ionih i anihila ionih operatora (429)
6. Operatori polja (431) 7. Operator kineti ke energije, spoljasnjeg polja i interak ije (432) 8. * Prostorna inverzija i Galilej-evie
transforma ije u Fo k-ovom prostoru (434) 9. * Operator vremenske inverzije u Fo k-ovom prostoru (434) 10. * Dodatak | dokaz
teorema 2 (435) 11. * Dodatak | dokaz teorema 3 (437)
11.2 Sistemi identi nih bozona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441
1. * Prostor druge kvantiza ije za bozone (441) 2. Bazis brojeva popunjenosti (442) 3. Krea ioni i anihila ioni operatori (443) 4.
Operatori brojeva popunjenosti i operator broja esti a (444) 5. Transforma ione osobine, operatori simetrije, operatori polja (445) 6.
Operator kineti ke energije, spoljasnjeg polja i interak ije (446) 7. Harmonijski os ilator (447) 8. Kompatibilnost vrednosti kvantnih
brojeva N i L (449) 9. Dodatak - dokaz teorema 2 (450) 10. Dodatak - dokaz teorema 3 (452)
12 OSNOVNI POJMOVI TEORIJE RASEJANJA 458

12.1 Osnovi teorije elasti nog rasejanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458
1. Diferen ijalni presek (458) 2. Koordinatni sistem entra masa i laboratorije (460) 3. Amplituda rasejanja (463) 4. Integralna
forma zakona kretanja pomo u Green-ove funk ije (465) 5. Born-ova aproksima ija (467) 6. Metod par ijalnih talasa (468) 7.
Opti ki teorem (471) 8. Efekti izmene identi nih esti a bez spina (472) 9. Efekti izmene identi nih esti a sa spinom (472)
12.2 Osnovni pojmovi opste teorije sudara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474
1. Kakvi su sve sudari mogu i (474) 2. Rezonantno elasti no rasejanje (474) 3. Breit-Wigner-ova formula (475) 4. Neelasti no
rasejanje (476) 5. Lippmann-S hwinger-ova jednakost (478) 6. Reak ije (479)
A GRUPA ROTACIJA I ANGULARNI MOMENT (M. Damnjanovi ) 480

A.1 Osnovne osobine grupe rota ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
1. Grupa rota ija i SO(3) (480) 2. Parametriza ije rota ione grupe (481) 3. Osnovne osobine grupe SO(3) (483) 4. Grupa SU(2)
(484) 5. Lie-jeva algebra rota ione grupe (485)
A.2 Angularni momenti i reprezenta ije algebre su(2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
1. Kvantiza ija angularnih momenata (487) 2. Veza sa algebrom grupe rota ija (487) 3. Konstruk ija iredu ibilnih potprostora (488)
4. Kvadrat angularnog momenta i standardni bazis (491) 5. Standardni bazis u opstem slu aju (492) 6. Tenzorski operatori (494)
A.3 Orbitalni angularni moment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 496
1. Prostor funk ija na sferi (496) 2. Sferni harmoni i (497)
A.4 Slaganje angularnih momenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500
1. Clebs h-Gordan-ove serije (500) 2. Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti (501)
Glava 1

IDEJNE OSNOVE KVANTNE
MEHANIKE
1.1 Dva prosta i tipi na kvantna eksperimenta

U ovom odeljku opisa emo dva eksperimenta koji su veoma jednostavni, a ipak sadrze osnovne
karakterne rte kvantnog ponasanja mikro-objekata. To su difrak ija kroz dva otvora i delimi no
odbijanje fotona na semire ektivnom ogledalu. U diskusiji bas ovih i sli nih eksperimenata
bi veliki stvarao i kvantne mehanike na svojim tzv. Solvay-skim sastan ima (po ev od 1927.
svake tre e godine u Bruxelles-u) vodili ostre diskusije i kroz borbu misljenja oformljavali ziku
mikro-objekata. I nama e ovi eksperimenti posluziti da u narednim glavama na njima baziramo
osnovne ideje i osnovne zakonitosti kvantne mehanike.
1.1.1 Uvod
U klasi noj talasnoj opti i dobro je poznata difrak ija svetlosti kroz dva otvora. To je tzv.
Young-ov eksperiment (objavljen 1802. godine), jedan od najprostijih primera interferen ije.
Sada emo opisati analogni eksperiment sa snopom esti a i to elektrona1.1.1 .
1.1.2 Eksperimentalni uredaj

Kao sto je prikazano na Crtezu C 1.1, katodna zi a K emituje elektrone, koji se ubrzavaju
privu eni ka anodnoj plo i A. Tu prolaze kroz mali otvor, koji deluje kao ta kasti izvor elektron-
skog snopa. Elektroni zatim prolaze kroz otvore 1 i 2 u prvom zastoru i stizu na drugi zastor,
gde se detektuju.
Posto je ilj eksperimenta da se utvrdi gde padaju elektroni, zamislimo da se drugi zastor
sastoji od sitnih broja a gusto zbijenih jedan do drugog i vezanih za elektri ni uredaj koji razlikuje
i belezi u kom broja u se elektron detektuje. Otvor 1 kao i 2 moze i da se zatvori.
1.1.1 Radidetaljnijeg upoznavanja sa jedno-fotonskim eksperimentom Young-a (koji je namenjen u pedagoske
svrhe) videti: S. Parker, Ameri an Journal of Physi s, 39 (1971) 420 i 40 (1972) 1003 i F. Herbut, Ameri an
Journal of Physi s, 60 (1992) 146.
1
2 GLAVA 1. IDEJNE OSNOVE KVANTNE MEHANIKE
a b

1 2

A
Slika 1.1: Young-ov eksperiment. K i A su katoda i anoda. Isprekidane rte prikazuju

o ekivane klasi ne putanje elektrona koji, prolaze i kroz otvor 1, odnosno 2, prvog zastora,
padaju u ta ku a, odnosno b, drugog zastora. Ta ka ozna ava sredinu drugog zastora.
1.1.3 Rezultati
Rezultate izvrsenih eksperimenata prikaza emo pomo u distribu ionih krivih (videti Crtez C 1.2),
ije ordinate izrazavaju broj upadnih elektrona, a aps ise ozna avaju mesto na drugom zastoru
(duz linije kroz ta ke a i b sa Crteza C 1.1). Naravno, krive se dobijaju interpola ijom iz diskretnih
ta aka.
Slika 1.2: Distribu ione krive u Young-ovom eksperimentu. A. Kada se eksperiment vrsi
sa otvorom 1 otvorenim a otvorom 2 zatvorenim, dobija se distribu iona kriva D1 . U simetri nom
eksperimentu (sa otvorom 1 zatvorenim a otvorom 2 otvorenim) dobija se distribu iona kriva D2 .
B. Kada se eksperiment vrsi sa oba otvora otvorena, dobija se D1;2 . C. Zbir krivih D1 i D2 .
1.1.4 Diskusija
Prirodno je da nase razmisljanje o eksperimentu koji smo upravo opisali zapo nemo sa pozi ija
klasi ne zike: elektroni su esti e i zato o ekujemo da svaki od njih ima svoju putanju. Ako

1.1. DVA PROSTA I TIPICNA KVANTNA EKSPERIMENTA 3
elektron stigne do drugog zastora, o ekujemo da je prosao kroz otvor 1 ili kroz otvor 2 (ne,
naravno, kroz oba). Distribu ione krive D1 i D2 ne protivure e ovoj pretpostav i. (Rasturanje
oko ta ke a i b moze se interpretirati kao rezultat sudara sa ivi om otvora.)
Najvazniji rezultat, kriva D1;2 , je u ostroj suprotnosti sa nasim o ekivanjem. Naime, u slu aju
kada su oba otvora otvorena, nasa pretpostavka nuzno dovodi do distribu ione krive D1 + D2
kao o ekivanog rezultata. Drugi zastor ne razlikuje da li je elektron prosao kroz otvor 1 ili kroz
otvor 2 i detektuje zbir svih ovih esti a.
Da bismo bolje sagledali koliko se D1;2 razlikuje od D1 + D2 , uo imo slede a dva detalja:
a) Na sredini izmedu ta aka a i ordinata od D1;2 ne samo da je manja nego odgovaraju a
ordinata od D1 + D2 , nego je ak osetno manja nego odgovaraju a ordinata od D1 . To
bi, na osnovu nase pretpostavke o klasi nim trajektorijama, zna ilo da broj elektrona koji
stizu u doti nu ta ku na drugom zastoru prolaze i kroz otvor 1 opadne (!) kada se otvori
i otvor 2.
b) U ta ki ordinata krive D1;2 je vise nego dva puta ve a od ordinate krive D1 + D2 . Zna i,
ako su oba otvora istovremeno otvorena u ta ku stize mnogo vise elektrona negoli sto je
ukupan broj elektrona koji produ kroz otvor 1 (sa otvorom 2 zatvorenim) i elektrona koji
produ kroz otvor 2 (sa otvorom 1 zatvorenim)!
Ako se podsetimo na difrak ioni obraza u pomenutom eksperimentu sa svetlos u (upore-
diti x 1.1.1), zapazi emo da se on kvalitativno podudara sa nasom krivom D1;2 (tamo ja ina
osvetljenosti odgovara nasem broju upadnih elektrona).
Dakle, neizbezan je zaklju ak da elektroni kroz otvore prvog zastora prolaze kao talasi: ako
su oba otvora na raspolaganju, onda prolaze kroz oba istovremeno, a na drugom zastoru nastaje
interferen ija. Na nekim mestima (kao u ta ki ) interferen ija je konstruktivna (ili pozitivna),
verovatno a detektovanja elektrona se pove ava; na drugim mestima (kao na sredini izmedu a i
) interferen ija je destruktivna (ili negativna), tj. verovatno a padanja elektrona na to mesto
se smanjuje.
1.1.5 Misaoni eksperiment

Iz klasi ne teorije difrak ije talasa kroz dva otvora poznato je da je difrak ioni obraza kvalita-
tivno jednak nasem rtezu D1;2 samo ako je rastojanje otvora 1 i 2 reda veli ine talasne duzine
difraktovanog talasa. Ako je rastojanje znatno ve e, dobija se ve i broj manje izrazenih osvetlje-
nih mesta izmedu a i b; u ekstremnom slu aju mnogo osvetljenih i zamra enih mesta prelivaju
se jedno u drugo | ispod mo i razlaganja detektora | dobija se obraza nalik na D1 + D2 .
Ispostavlja se da je klasi na talasna teorija (preko poznate de Broglie-eve jedna ine = hp )
dobra aproksima ija za kvantitativno opisivanje prolaska elektrona kroz dva otvora. Talasna
duzina elektrona je reda veli ine 10 8 m, a to je red veli ine pre nika atoma! Zato je eksperiment
koji smo opisali u ovom odeljku misaoni eksperiment, u stvari neostvariv u laboratoriji u opisanom
vidu. Ali, vestim domisljanjima, dobijeni su savremeni realni (ne misaoni) eksperimenti difrak ije
kroz dva otvora sa elektronima i sa neutronima1.1.2.
1.1.2 Videti:
C. Jonsson, Ameri an Journal of Physi s, 42 (1974) 4 i A. Zeilenger, R. Gahler, C. G. S hull, W.
Treimer and W. Mampe, Reviews of Modern Physi s, 60 (1998) 1067.
1.1.6 Diskretna detek ija

Iako je difrak ioni obraza D1;2 u osnovi isti u slu aju elektrona i u slu aju klasi ne svetlosti,
rekli smo da klasi na talasna teorija samo priblizno opisuje ovaj fenomen. Naime, klasi na tala-
sna optika predvida apsorp iju talasne energije na drugom zastoru, a to je fenomen karakterisan
kontinualnos u kako prostornog rasporeda (po drugom zastoru), tako i intenziteta upadne sve-
tlosti. Drugim re ima, moze se uzimati kontinualno sve slabiji izvor (sve do nulte ja ine) i pri
tome na svaku povrsinu drugog zastora pada neka svetlost; raspored je kao na krivoj D1;2 , ali
veli ine ordinata konformno (tj. kao mnozeni zajedni kim faktorom koji tezi nuli) postaju sve
manje.
Ovaj fenomen se u stvari ne opaza na opisani na in ni kod svetlosti, jer se i svetlost detektuje
uvek esti no, tj. u vidu fotona (kvanata svetlosti). Kada je drugi zastor velika foto-plo a, fotoni
e izbijati elektrone u pojedinim atomima (za rnjenje plo e) i to e se desavati povremeno i
mestimi no, tj. sasvim diskretno. Kriva D1;2 je interpolisana, kao sto smo rekli, iz diskretnih
ordinata. Naravno, potpuno analogno stoje stvari sa detek ijom elektrona u broja ima iz kojih
se sastoji drugi zastor u gore opisanom eksperimentu.
Dakle, kako kod svetlosti tako i kod masenih esti a, izra ivanje u izvoru i detek ija su
esti ne, diskretne pojave, a samo prostiranje je u oba slu aja talasna pojava, koja interferen ijom
dovodi do rasporeda padanja esti a na zastor.
1.1.7 Interferen ija sa samim sobom

Da bi se otklonila esta iluzija da se pri interferen iji radi zapravo o nekoj interak iji ili nekakvom
druga ijem uzajamnom uti aju istovremeno prisutnih esti a u snopu (fotona ili elektrona),
zamislimo da je intenzitet izvora toliko mali da se izra i esti a, pa dugo nista, pa opet jedna
esti a (foton ili elektron). A u svrhu kompenziranja, produzimo vreme trajanja eksperimenta
(eksponiranje drugog zastora) koliko god dugo je potrebno da se akumulira dovoljno velik broj
upadnih esti a na pojedinim mestima na zastoru. Dobijaju se potpuno isti rezultati (Crtez
C 1.2) kao sa intenzivnim snopom i kratkim eksponiranjem. Dakle, radi se o interferen iji fotona
ili elektrona sa samim sobom kada prolazi istovremeno kroz otvor 1 i kroz otvor 2 na prvom
zastoru1.1.3 .
1.1.8 Eksperiment sa semire ektivnim ogledalom

Sada emo opisati jedan drugi kvantni eksperiment koji je donekle analogan difrak iji kroz dva
otvora, ali je nesto i razli it. Ovaj eksperiment e biti pogodan za razmatranje prin ipa ne-
odredenosti u slede em odeljku. Ovoga puta emo se ograni iti na fotone. (Njihovo kvantno
ponasanje je isto kao kvantno ponasanje masenih esti a.) Ovo je realan eksperiment, mada
prikazan pojednostavljeno.
Eksperimentalni uredaj prikazan je na Crtezu C 1.3. Opti ke putanje 1 (tj. ABC ) i 2 (tj.
ADC ) zavrsavaju se u C , gde mogu da interferiraju. Ove dve putanje su o igledno analogoni pro-
1.1.3 Uvezi sa eksperimentom koji smo opisali preporu uje se kao detaljnije, a veoma slikovito i dramati no
napisano stivo: volumen III u seriji The Feynman Le tures on Physi s: R. P. Feynman, R. B. Leighton, M.
Sands, Quantum Me hani s (Addison-Wesley, Reading, 1963), str. od 1-2 do 1-13.

1.1. DVA PROSTA I TIPICNA KVANTNA EKSPERIMENTA 5
I
C
I
I
I
P-R. O. IB 1
2 D P-R. O.
I
I
I
A
K S-R. O.

6
I u -
Slika 1.3: Eksperiment sa ogledalima. Izvor I zra i fotone, koji prolaze kroz kolimator K
(dva paralelna otvora) kako bi se postigao paralelan snop. U ta ki A nalazi se semire ektivno
ogledalo (S-R. O.; naziva se i poluposrebrenim ogledalom, sen enjem je simboli ki prikazan sloj
srebra), na kome se foton sa jednakom verovatno om re ektuje ka ta ki B ili prolazi ka ta ki
D. U ta kama B i D nalazi se po jedno potpuno re ektivno ogledalo (P-R. O.), koje re ektuje
svetlost ka ta ki C na zastoru.
laska kroz otvor 1 odnosno kroz otvor 2 u prethodnom eksperimentu. Zna i, u semire ektivnom
ogledalu u A imamo analogon prvog zastora sa dva otvora (oba stalno otvorena).
Analogija nije potpuna dok nas eksperimentalni uredaj ne snabdemo analogonima mehani-
zama za zatvaranje otvora 1 i 2. U tu svrhu na mestu A moramo imati mogu nost da po volji
zamenimo semire ektivno ogledalo potpuno re ektivnim ogledalom | analogonom zatvaranja
otvora 2 | ili pak golom staklenom plo om | analogonom zatvaranja otvora 1. Ovo se moze
posti i, na primer, jednim diskom na kome se nalaze S-R. O., P-R. O. i staklena plo a i koji
moze da rotira oko horizontalne ose koja prolazi ispod lista hartije u A.
Sada na zastoru mozemo da posmatramo interferen ione obras e u analogiji sa D1 , D2 i D1;2
(Crtez C 1.2).
1.1.9 Prednost eksperimenta sa ogledalima

Osnovna razlika izmedu eksperimenta sa semire ektivnim ogledalom i difrak ije kroz dva otvora
je u tome sto su u prvom opti ke putanje 1 i 2 vise razdvojene, sto otvara mogu nost vrsenja
posebnih merenja na njima. Stoga moramo imati mogu nost da ogledalo (P-R. O.) u B i u D
zamenimo detektorom.
Modika iju eksperimenta pomo u detektora prou i emo u slede em odeljku.
1.2 Prin ip neodredenosti i komplementarnost

Na primeru ponasanja fotona na semire ektivnom ogledalu objasni emo Heisenberg-ov prin ip
neodredenosti i Bohr-ovu ideju komplementarnosti, kao i neodvojivost objektivnog desavanja u
mikro-svetu od eksperimentalnog uredaja posmatra a. Zavrsi emo odeljak ukazuju i na jedan
paradoksalni aspekt opisanog ponasanja fotona.
1.2.1 Eksperimenti sa ogledalima

Vratimo se eksperimentalnom uredaju C 1.3. Na mestu A ima emo stalno semire ektivno ogle-
dalo, a na mesta B i D stavi emo u varijanti a potpuno re ektivna ogledala, a u varijanti b
detektore. Radi emo sa slabim izvorom I koji emituje foton po foton.
Eksperiment u varijanti a je sli an difrak iji kroz dva otvora i njegov je ishod difrak ioni
obraza (na zastoru) koji je analogan krivoj D1;2 (C 1.2B), tj. koji nastaje interferen ijom fotona
sa samim sobom usled istovremene propaga ije i opti kom putanjom 1 i putanjom 2 (tj. foton
se u A istovremeno i odbija i prolazi).
U varijanti b kad god detektor u B zabelezi da je prispeo foton, detektor u D uti i obratno,
kad se foton detektuje u D, ne detektuje se u B . Zna i, ne mozemo detektovati deli fotona, ve
samo eo foton i on je tada ili putanjom 1 stigao u B ili je pak putanjom 2 stigao u D (ali ne
istovremeno oba dogadaja).
Varijantu b eksperimenta mozemo da modikujemo u varijantu b0 , tako sto emo, re imo,
samo u D imati detektor, a u B emo ostaviti ogledalo. Onda se jedan deo polaznog snopa
fotona detektuje u D, a drugi deo koji se ne detektuje, zna i koji ide opti kom putanjom 1, da e
na zastoru difrak ioni obraza koji je analogon od D1 (C 1.2).
1.2.2 Razaranje interferen ije

Mozemo posumnjati da li difrak ioni obraza tipa D1;2 na zastoru nuzno zna i da se foton pro-
pagira istovremeno i putanjom 1 i putanjom 2. Stoga pokusajmo da izvrsimo takvu modika iju
eksperimenta da bi u njoj izmerili kojom putanjom foton ide, a da pri tome obe putanje ostaju
otvorene radi interferen ije na zastoru. Detektor u ta ki B ili D apsorbuje foton i prekida doti nu
putanju. Moramo da smislimo nesto drugo.
U stvari modikova emo varijantu a eksperimenta i nazva emo to varijantom b00 . Zamisli emo
misaoni eksperiment u kome na samom semire ektivnom ogledalu u A mozemo da merimo1.2.1
impuls koji foton saopstava ogledalu kada se re ektuje na putanju 1. Tako emo onda uvek znati
da li je foton krenuo putanjom 1 (kada se pojavljuje impuls od odbijanja fotona) ili putanjom 2
(kada ovaj impuls izostaje), a sam foton e bilo kojom od dve putanje sti i u ta ku C . Pitamo
se sta je sa interferen ijom.
1.2.1Ovde se radi o misaonom eksperimentu (tj. o ne emu sto je samo u prin ipu izvodljivo). U praksi je
gotovo nemogu e posti i da makroskopski objekt kao S-R. O. bude u takvom mikroskopskom stanju da se moze
eksperimentalno razlikovati da li mu je mikroskopski impuls od re eksije fotona sapsten ili ne.
1.2. PRINCIP NEODREDENOSTI I KOMPLEMENTARNOST 7
Kao sto itala ve verovatno sluti, odgovor glasi: difrak ioni obraza na zastoru u varijanti
b00 , nije analogon od D1;2 ve od D1 + D2 (C 1.2)! Mere i kojom putanjom foton ide razorili smo
interferen iju.
1.2.3 Nerazdvojivost objekta i mernog aparata

Imaju i u vidu pomenute rezultate, postavimo pitanje sta se zapravo desava sa fotonom na
semire ektivnom ogledalu u A; da li se epa na dva dela i ide istovremeno i putanjom 1 i
putanjom 2 (kao sto bi to pravi, tj. klasi ni, talas u inio), ili pak pode jednom od dveju putanja
(kao sto bi to prava, tj. klasi na, esti a uradila).
Zahvaljuju i pionirskim naporima Nielsa Bohr-a ( itati: Nils Bor) i Wernera Heisenberg-a,
danas znamo da ovakvo pitanje nema smisla. Naime, ono pretpostavlja da se u prirodi nesto
"desava" nezavisno od posmatra a (ova pretpostavka je pre utno uvek prisutna u klasi noj zi i),
tj. da se pro esi u domenu kvantnih pojava mogu odvojiti od uloge posmatra a. Medutim, u
kvantnoj zi i ova premisa ne stoji1.2.2 . Opserver i kvantni objekt ine nerazdvojivu elinu: ono
sto se desava zavisi ne samo od mikro-objekta, ve u presudnoj meri i od eksperimentalnog
uredaja. Figurativno govore i, u kvantnom domenu pojava ne mozemo prosto slusati sta priroda
govori, a da ona to govori jednako slusali mi ili ne. Moramo postavljati pitanja, a priroda daje
odgovore. Pri tome je, kao sto se esto kaze, pitanje ve pola odgovora.
U opisanoj varijanti a eksperimentalni uredaj je takav da merimo talasni aspekt interferen ije
svetlosti (zapravo mogu nosti putanje 1 i 2 interferiraju); esti ni aspekt, koji se sastoji u odlu i
da li i i putanjom 1 ili 2, onda ostaje neodreden, ili, bolje re eno, neostvaren. Nasuprot ovome,
u varijanti b ili b0 ili b00 merimo upravo esti ni aspekt, tj. odluku po kojoj putanji e se foton
kretati, a talasni aspekt je neodreden.
1.2.4 Prin ip neodredenosti

Tako smo dosli do slavnog Heisenberg-ovog prin ipa neodredenosti. On iskazuje da postoje
aspekti ponasanja kvantnih objekata u kvantnim eksperimentima koji su u takvom odnosu da
merenje jednog od njih nuzno ini drugi neodredenim. Vide emo u odeljku x 2.1 da se nepre izni
pojam "aspekta" moze zameniti pre iznim pojmom opservable, a u odeljku x 4.1 emo se uveriti
da prin ip neodredenosti moze da se iskaze u jednoj kvantitativnoj formi koja nosi malo druga iji
naziv: rela ije neodredenosti.
1.2.5 Komplementarnost
Niels-u Bohr-u dugujemo jednu kon eptualnu elabora iju prin ipa neodredenosti. Naime, za
jedan aspekt ponasanja kvantnog objekta u kvantnom eksperimentu obi no postoji vise ( ak i
1.2.2 Iako ima suprotnih misljenja u zapadnim krugovima nau nika koji se bave losojom zike, autor ovih redova
se pridruzuje onima koji su ubedenja da kvantnu nerazmrsivost objekta i subjekta ne treba shvatiti subjektivisti ki,
kao da to umanjuje ili dovodi u sumnju objektivnu materijalnu egzisten iju spoljasnjeg sveta (tzv. bi a). Radi
se o tome da sve sto je kvantna zika u stanju da eksperimentalno kontrolise i teorijski izrazi, sve je to nuzno
hibridnog karaktera: zavisi i od kvantnog objekta i od makroskopskog mernog uredaja (pri emu je sama svest
posmatra a bez zna aja).
beskona no mnogo) drugih aspekata tako da vazi prin ip neodredenosti. Ali esto postoji jedan
odredeni drugi aspekt koji je na neki na in antipod prvog, u smislu da je neodredenost tu naro ito
istrazena (takore i maksimalna). Takva dva aspekta Bohr naziva komplementarnim.
U gornjim eksperimentima varijanta a s jedne strane i varijante b ili b0 ili b00 s druge, mere
bas komplementarne aspekte ponasanja fotona. Merni uredaji dva komplementarna aspekta
ponasanja se uzajamno potpuno isklju uju u smislu da nije mogu e napraviti tre i uredaj koji bi
objedinio bitne osobine ova dva uredaja. Zato, po Bohr-u, re imo u varijanti a nema smisla pitati
se da li foton ide putanjom 1 ili 2. Ovo pitanje bi bilo zasnovano komplementarnim aspektom koji
se isklju uje u varijanti a. Obratno, zi ki je bez smisla pitati se koju talasnu duzinu ispoljava
foton u varijanti b ili b0 ili b00 . To je ovde komplementarni aspekt koji eksperimentalni uredaj
doti ne varijante isklju uje.

Citala bez sumnje prepoznaje u komplementarnosti esti nog i talasnog aspekta ponasanja
kvantnog objekta poznatu esti no-talasnu dualnost. Ali ne radi se samo o promeni naziva za
istu stvar, pojam komplementarnosti je sire zamisljen; on u stvari predstavlja uopstenje esti no-
talasne dvojstvenosti kvantnih objekata.
1.2.6 Paradoksalnost
Kao sto smo rekli, prolazak fotona kroz dva otvora i kroz poluposrebreno ogledalo sadrze osnovne
rte kvantnog ponasanja i mogu da nam posluze kao prirodan uvod u prve postulate kvantne
mehanike, kojima je posve ena slede a glava. Ali bilo bi pogresno zavaravati se da je time sve
postalo sasvim jasno.
Prate i u stopu jedno rezonovanje koje poti e od Einstein-a, izlozi emo sad jednu manje or-
todoksnu diskusiju gornjih varijanti a i b0 eksperimenta sa semire ektivnim ogledalom. Posto
rastojanja AB i AD mogu biti u prin ipu proizvoljno velika, mozemo pretpostaviti da eksperi-
mentator donese odluku da li e u ta ki D imati ogledalo ili detektor nakon sto je foton ve prosao
kroz S-R. O. u ta ki A. (Umesto eksperimentatora odluku moze da donese i sama aparatura, tj.
neki slu ajni pro es u njoj.) Zna i, ova odluka o varijanti a ili b0 u mestu D onda odreduje (bez
interak ije ili drugog vidljivog mehanizma) u dalekom mestu A i to u proslosti da li da foton ide
obema putanjama ili da krene jednom od njih! To je u najmanju ruku neobi no udno.
Vide emo u x 4.4.7 sta ovo zna i u formalizmu kvantne mehanike i uveri emo se da se
" udnost" (ili paradoksalnost, kako se obi no kaze) u stvari svodi na poznati paradoks distant-
nih korela ija. Ali ve na ovom mestu mozemo da konstatujemo da u kvantnim fenomenima
ima ne eg elinskog u prostoru i vremenu, sto je u pojmovnoj koliziji sa lokalnos u na koju smo
navikli naro ito u spe ijalnoj teoriji relativiteta. Naime, lokalnost zahteva da svaki dogadaj1.2.3
u nekoj ta ki prostor-vremena (prostora Minkowskog) uti e samo na okolne ta ke i da se ovaj
uti aj siri (na sve strane) kona nom brzinom (propaga ija signala). Vide emo da lokalnost ne
mozemo uskladiti sa tzv. distantnim korela ijama.
Treba napomenuti da se u savremenim laboratorijama koriste fotonski interferometri prikazani
na rtezu C 1.3. Postoje i analogni neutronski interferometri. (Polupropusno ogledalo se naziva
beam splitter, sto na engleskom zna i ras epljiva snopa.)
1.2.3 kvantnoj zi i denise samo u funk iji odredenog mernog uredaja (odredenog merenja).
Vremenska evolu ija
kvantnog sistema izolovanog od opservera ne moze se smatrati suk esijom "dogadaja" kao u klasi noj zi i.
1.3. PRINCIP SUPERPOZICIJE 9
1.3 Prin ip superpozi ije

Pokaza emo da iz eksperimenata opisanih u prethodnim odelj ima proizlazi jedan spe i an
pojam: superpozi ija stanja. Razraduju i ovaj pojam na primeru linearne polariza ije fotona,
da emo postepeni semi-intuitivni uvod u slozeni sadrzaj prin ipa superpozi ije, najosnovnijeg
prin ipa kvantne zike.
1.3.1 Superpozi ija stanja

U eksperimentu sa dva otvora kao i u eksperimentu sa semire ektivnim ogledalom (x 1.1.2 odnosno
x 1.1.8 i x 1.2.1) videli smo da jedan foton moze da prolazi istovremeno oba opti ka puta koji su
mu na raspolaganju (kroz oba otvora odnosno i da se odbije i da prode kroz ogledalo). Istakli
smo da je takva osobina poznata u klasi noj talasnoj opti i i da se sastoji u superpozi iji talasa.
Kada uredaj eksperimenta podesimo tako da smo sigurni da foton ide samo jednim od dva
mogu a opti ka puta, onda emo govoriti o odredenom stanju fotona, sto je u stvari pripadnost
snopu fotona koji se prostire jednim od pomenutih puteva. Kada se foton prostire i jednim i
drugim opti kim putem istovremeno, onda se kaze da su odgovaraju a dva stanja superponirana
u novo stanje ili da se nalaze u koherentnoj mesavini pomenuta dva stanja.
1.3.2 Koe ijenti u superpozi iji

U klasi noj teoriji talasa superpozi ija se svodi na sabiranje amplitude talasnih os ila ija. Stoga
se moze o ekivati da e i kvantna mehanika opisivati stanja entitetima koji se mogu sabirati.
Postavlja se pitanje da li se dva data stanja mogu superponirati samo u jednu superpozi iju,
ili, kao sto je to slu aj sa klasi nim talasima, doti na stanja mogu da u estvuju u superpozi iji sa
razli itim koe ijentima izrazavaju i razli iti stepen u es a stanja u koherentnoj mesavini; tako
da ista dva stanja mogu da daju beskona no mnogo superpozi ija.
U nasim eksperimentima sa dva opti ka puta konstruk ija eksperimenata je bila takva da su
oba puta bila jednako verovatna. Mozemo to lako promeniti smanjuju i jedan od dva otvora u
prvom zastoru odnosno stavljaju i etvrt-posrebreno ogledalo itd. Onda se interferentni obraza
na drugom zastoru (koji poti e od interferen ije dva opti ka puta) osetno menja, zna i i super-
ponirano stanje je znatno druga ije nego u prvobitnim eksperimentima. Dakle, odgovor je da
postoje koe ijenti pri superponiranju.
Ova situa ija sa potrebom da se stanja sabiru vode i ra una o stepenu u es a (sto je u vezi sa
verovatno om) podse a na sabiranje obi nih vektora. Uzmimo realni dvo-dimenzionalni prostor
radijus-vektora u ravni (Crtez C 1.4).
Pretpostavimo da ort x-ose, x0 , na neki na in predstavlja jedan opti ki put, a ort y -ose, y0 ,
drugi opti ki put u nasim eksperimentima. Onda bi stanju koje je koherentna smesa jednako
verovatnih opti kih puteva mogao da odgovara ort O( 4 ), a superpozi ijama nejednako verovatnih
istih puteva fotona bi odgovarali ostali mogu i ortovi izmedu x0 i y0 . Posto je O( 4 ) = os 4 x0 +
sin 4 y0 , pri ovom jednakom u es u dva stanja x0 i y0 koe ijenti su os 4 , a verovatno e su
1 2
2 = os 4 .
y
6 O( 4 )
y0
4
R
4
? -
x0 x
Slika 1.4: Foton polarisan duz O( 4 ).
1.3.3 Linearna polariza ija

Za nasa dva eksperimenta iz prethodnih odeljaka ortovi na Crtezu C 1.4 uspostavljaju samo neku
analogiju sa onim sto bi o ekivali od teorije. Ali postoji jedan drugi svetlosni fenomen za koji
ovi ortovi imaju pre izno zna enje. Radi se o linearnoj polariza iji svetlosti.
Kao sto je poznato iz klasi ne optike, neki kristali pogodno pripremljeni (tzv. Ni ol-ove
prizme) imaju tzv. opti ku osu i svetlost koja kroz njih prode je linearno polarizovana pod
pravim uglom na opti ku osu. Tu je Ni ol-ova prizma u ulozi polarizatora, tj. uredaja koji
priprema (preparira) polarizovan snop fotona. Pretpostavimo da se foton kre e pod pravim
uglom na list hartije i to ka nasem li u (re imo kroz koordinatni po etak na Crtezu C 1.4). Neka
y0 denise prava linearne polariza ije fotona1.3.1 1.3.2
Ako se polarizovani foton propusta kroz kristal identi an gore opisanom, onda ta Ni ol-ova
prizma igra ulogu analizatora. Re imo da y0 denise prava linearne polariza ije fotona i za
analizator. Onda nas foton sigurno prolazi kroz kristal. Medutim, ako x0 odreduje prava
linearne polariza ije analizatora, foton sigurno ne e pro i (ugasi e se u kristalu).
Pretpostavimo sad da je polarizator bio zaokrenut tako da je foton linearno polarizovan duz
orta O( 4 ) na Crtezu C 1.4. Analizator neka je u istom polozaju kao malopre, tj. neka propusta
samo fotone koji su polarisani duz x-ose. Sta e se desiti sa nasim fotonom? On e ili pro i
( eo, foton se ne moze raspar ati), ili e ga analizator apsorbovati. Ako propustimo kroz isti
analizator snop fotona identi no polarizovanih (na polarizatoru u pomenutom polozaju), pro i
e samo jedan deo njih i to oko polovine. Kao sto smo i malopre imali, 21 = os2 4 , a os 4 je
projek ija orta O( 4 ) na ort x0 . Moramo se zapitati da li ovo dizanje koe ijenta na kvadrat ima
dubljeg zra enja.
Odgovor emo lako dobiti malom izmenom naseg polariza iono-analiza ionog eksperimenta.
Zaokrenimo polarizator tako da snop fotona koji prode kroz njega bude linearno polarizovan duz
orta O( 8 ) na Crtezu C 1.5. Neka analizator i dalje propusta samo linearno polarizovane fotone
duz x0 (sto se ti e njihove polariza ije nakon prolaska). Ispostavlja se da oko 85 pro enata fotona
1.3.1 Ort y0 u ovom primeru linearno polarizovanog fotona predstavlja unutrasnje stanje. Da bi dobili kompletno
stanje fotona, y0 se mora dopuniti sa prostorno-vremenskim stanjem.
1.3.2 Nekad se umesto o prav u linearne polariza ije govori, na ekvivalentan na in, i o polariza ionoj ravni, misle i,
u nasem slu aju, na yz-ravan (ort z0 je u smeru prostiranja fotona).
1.3. PRINCIP SUPERPOZICIJE 11
y
6
y0
3
8 O( 8 )
?I1 8

?-
x0 x
Slika 1.5: Foton polarisan duz O( 8 ).
prolazi, a 0; 85 os2 8 .
U drugoj varijanti ovog eksperimenta ostavimo polarizator nepomeren (fotoni su polarizovani
duz O( 8 )), a analizator zaokrenimo za 2 , tako da propusta samo fotone koji su polarizovani duz
y0 . Ispostavlja se da prolazi oko 14 posto fotona. Opet imamo 0:14 os2 38 .
Posto se ovi rezultati mogu dobiti sa snopom fotona bilo kog intenziteta i to za bilo koju
orijenta iju polarizatora, o igledno, svaki foton ili prode kroz analizator ili ne, a verovatno a
prolaza jednaka je kvadratu projek ije orta polariza ije fotona na ort propustanja analizatora.
Lako je uo iti da mogu nosti raznih linearnih polariza ija uspostavljaju kontinuum inter-
medijernih stanja izmedu x0 -polariza ije i y0 -polariza ije. U literaturi je pokazano da postoji
kontinuum meddustanja i izmedu gore pomenutih esti nih i talasnih stanja kvantne esti e.
1.3.4 Nelinearne polariza ije

Uverili smo se da se pri superpozi iji stanja kvantnomehani kog sistema radi o sabiranju vektora
u vektorskom prostoru (koji igra ulogu prostora stanja). Ali postavlja se jos pitanje da li je
realni vektorski prostor (kao na Crtezu C 1.4 i C 1.5) uvek dovoljan; pre svega da li je dovoljan
za potpuno opisivanje polariza ionih pojava svetlosti.
Za linearnu polariza iju je dvodimenzionalni realni vektorski prostor, kao sto smo videli,
dovoljan. Ali, kao sto je poznato, postoje i druge polariza ije fotona: irkularne, elipti ne itd.
One se, da podsetimo, opisuju pomo u vektora iz dvodimenzionalnog kompleksnog vektorskog
prostora (koji dobijamo mnoze i ortove x0 i y0 sa kompleksnim brojevima).
Na primer, desno irkularno polarizovano stanje fotona opisuje se vektorom stanja (u stvari
ortom u dvodimenzionalnom kompleksnom vektorskom prostoru):
( p{ x0 + p1 y0)e{!t ; (1.3.1)
2 2
gde je ! frekven ija, a t vreme. Kao sto se vidi iz (1.3.1), upotrebom kompleksnih koe ijenata
(razvijanja kompleksnog vektora stanja po x0 i y0 kao bazisu) pojavljuje se konstantna (u vre-
menu) razlika u fazi izmedu linearnog os ilovanja duz x-ose i os ilovanja duz y -ose (jer { = e{ 2 ),
sto i dovodi do irkularne polariza ije.
1.3.5 Prin ip superpozi ije

Na kraju ovog semi-intuitivnog uvodenja u sadrzaj pojma koherentnog mesanja, mozemo re i
da se prin ip superpozi ije (ili prin ip koherentnog mesanja) stanja u stvari sastoji u izrazavanju
stanja zi kog sistema ortovima koji su elementi kompleksnog linearnog vektorskog prostora,
tako da sabiranje vektora odrazava mogu nosti zi ke superpozi ije stanja.
1.4 Osnovni statisti ki pojmovi u zi i

U ovom odeljku da emo kon izni pregled nekih osnovnih pojmova bilo koje statisti ke oblasti
zike. Ovi pojmovi leze podjednako u osnovi kvantne mehanike kao i klasi ne statisti ke zike.
Svrha ovog pregleda je da se otkloni mogu nost nesporazuma i uspostavi jedan statisti ki re nik
koji e biti neophodan u izlaganju kursa. Neke dovoljno vazne opste teoreme emo i dokazati.
se ti e ilustra ije pojmova, osloni emo se na eksperimente iz odeljaka x 1.1,x 1.2 i x 1.3.
Sto
1.4.1 Statisti ki ansambl

Osnovni pojam i istovremeno osnovni predmet prou avanja svake statisti ke nauke je statisti ki
ansambl. To je, po deni iji, dovoljno velik broj po ne emu jednakih objekata. Najmanji broj
objekata koji je dovoljno velik varira od jedne primene do druge i ve inom se empirijski odreduje,
a po emu objekti moraju biti jednaki, to takode zavisi od deni ije konkretnog statisti kog
ansambla.
Mi smo imali primer ansambla (snopa) fotona kako u eksperimentu sa dva otvora, tako i u
eksperimentu sa semire ektivnim ogledalom.
1.4.2 Osnovne vrste statisti kih ansambala

Pre svega postoje tzv. prostorni ansambli (nekad zvani i Boltzmann-ovi ansambli), u kojima se
objekti (elementi ansambla) nalaze istovremeno jedan pored drugog u prostoru. Ali, sto je od
presudne vaznosti, sve posmatrane pojave poti u od svakog objekta pojedina no, a veliki broj is-
tovremeno prisutnih objekata (na primer fotona) samo daje obi no nagomilavanje, intenzika iju
efekata.
Kao sto smo rekli ranije, oba eksperimenta iz odeljaka x 1.1 i x 1.2 mogu se izvesti i u vari-
janti sa tzv. vremenskim ansamblima fotona. U ovakvom ansamblu objekti su rasporedeni po
vremenskoj osi, tj. objekti se pojavljuju jedan posle drugog, nikad dva istovremeno. U nasim
primerima fotonski ili elektronski izvor je izra ivao jednu po jednu esti u.
U stvari, prostorni i vremenski ansambli predstavljaju dve krajnosti. Naj es e se susre u
prostorno-vremenski ansambli, kao snop fotona ili elektrona, kojih i trenutno ima prili an broj
jedan pored drugog u prostoru, a i vrsimo akumuliranje doti nih esti a u izvesnom vremenskom
intervalu (kako bismo postigli dovoljnu intenzivnost merenih efekata).
POJMOVI U FIZICI
1.4. OSNOVNI STATISTICKI 13
1.4.3 Prepara ija ansambla

Mada esto nailazimo na ansamble u prirodi (na pr. atmosfera je ansambl molekula vazduha),
to u stvari nisu ansambli u statisti kom smislu, jer nismo sigurni da svi elementi ansambla
imaju jednu ili vise jednakih osobina koje karakterisu statisti ki ansambl. Zato je statisti ki
ansambl potrebno u po etnom trenutku pripremiti ili preparirati kako bi se osvedo ili da svaki
element ima osobine o kojima je re . Ova prepara ija ansambla u po etnom trenutku u stvari
predstavlja po etni uslov. U nasim primerima prepara iju vrsi izvor monohromatske svetlosti
(zajedno sa kolimatorom ako ga ima), koji upu uje snop fotona ka otvorima zastora odnosno ka
semire ektivnom ogledalu. U ovom slu aju "jednake" osobine fotona su odredena talasna duzina
i odgovaraju a usmerenost u kretanju.
1.4.4 Stohasti ke varijable i distribu ije po dogadajima

Osnovne predik ije statisti ke nauke su verovatno e pojedinih dogadaja. U zi i se dogadaj
obi no denise kao dobijanje odredene brojne vrednosti odredene realne stohasti ke (ili stati-
sti ke) varijable, koja se, sa svoje strane, denise odredenim skupom realnih vrednosti i odredenim
mernim postupkom.
Vratimo se, primera radi, nasim eksperimentima. Pretpostavimo da zastor na kome se opaza
interferentni obraza ima pojednostavljenu formu kao na Crtezu C 1.6, tj. da se sastoji od 8
kvadrati a, a geometrija elog eksperimenta da je takva da svaki foton mora pasti na zastor
("idealni" eksperiment). Stohasti ku varijablu X onda mozemo da denisemo tako da uzima
vrednosti 1,2,...,8, a pojedine vrednosti zna e da je foton pao u kvadrati ozna en tim brojem.
(Drugi primer imamo u ba anju ko ke.)
1 2 3 4 5 6 7 8
Slika 1.6: Zastor. Vrednosti stohasti ke varijable su 1; : : : ; 8.
Zamislimo jedan prostorno-vremenski ansambl fotona koji pada na zastor. Re imo, radi
jednostavnosti, da pri datom intenzitetu svetlosti i pri datom intervalu eksponiranja zastora
(koji mozemo da zamislimo i kao foto-plo u) imamo 1000 upadnih fotona (broj sigurno premali
za jasan interferen ioni obraza , ali dovoljan za nasu ilustra iju pojmova). Neka je raspored ili
distribu ija fotona po kvadrati ima zastora data, re imo, krivom kao na Crtezu C 1.7. Na aps isi
su nanesene vrednosti varijable X (tj. brojne oznake kvadrati a), a na ordinati je prikazan broj
fotona koji je pao na doti ni kvadrati i to, radi jednostavnosti, u stotinama fotona.
1.4.5 Verovatno a
400 = 2
Na kvadrati 5, na primer, palo je 400 od 1000 fotona. Broj 400 je frekven ija, a broj 1000 5
je relativna frekven ija doti nog dogadaja pri merenju. To je, po deni iji, pravi razlomak koji
6
4
3
2
1 100

-
1 2 3 4 5 6 7 8
Slika 1.7: Distribu ija rezultata merenja stohasti ke varijable sa Crteza C 1.6 u eksperimentu
sa 1000 fotona.
pokazuje za koliki deo od ukupnog broja objekata u ansamblu se doti ni dogadaj desio. Pri
tome se, naravno, pretpostavlja da se na svakom elementu ansambla vrsilo merenje | u nasem
primeru, da je svaki foton pao na zastor. Relativna frekven ija dogadaja 4, 6 i 7 je 15 , odnosno
1 1
5 , odnosno 10 .
Svrha verovatno e nekog dogadaja je da predskaze njegovu relativnu frekven iju pri odgo-
varaju em merenju. Verovatno a vi i-tog dogadaja denise se kao grani na vrednost relativne
frekven ije NNi i-tog dogadaja kada broj elemenata u ansamblu (tj. veli ina ansambla) N tezi
beskona nosti. P
Posto NNi 0, i NNi = NN = 1, uvek vaze veoma vazne rela ije koje izrazavaju nenegativnost
verovatno e, odnosno njenu normiranost (na jedini u):
P
vi 0; i = 1; 2; ::: ; i vi =1: (1.4.1a,b)
1.4.6 Klasi ni prostor dogadaja

Vrednosti 1,2,...,8 stohasti ke promenljive X sa Crteza C 1.6 su dogadaji koji odreduju tzv.
prostor dogadaja. To je, po deni iji, skup svih elementarnih i slozenih dogadaja. Elementarni
dogadaji u nasem primeru su same pomenute vrednosti varijable, a jedan slozen dogadaj na
pr. glasi: (1 ili 5 ili 7). O igledno, prostor dogadaja svodi se na isto sto i partitivni skup (tj.
skup svih podskupova od) skupa f1; 2; :::; 8g, samo sto se opera ija unije zamenjuje opera ijom
"ili", koja se obelezava takode sa [ (kao i unija). Skupovna opera ija "presek" zamenjuje se
dogadajnom opera ijom "istovremeno"; na pr., dogadaj (1 ili 3) istovremeno sa dogadajem (1 ili
5) je dogadaj (1). Ova opera ija obelezava se sa \ (kao i presek skupova)1.4.1 .
Ako pri merenju promenljive X na statisti kom ansamblu od N objekata dobijemo na Ni
objekata rezultat X = i, i = 1; 2; :::; 8, onda je relativna frekven ija na pr. slozenog dogadaja (1
1.4.1 Prostor dogadaja je po strukturi, kao i partitivni skup, tzv. Bool-ova ( itati: Bulova) algebra.
POJMOVI U FIZICI
ili 5 ili 7) o igledno N1 +N5 +N7 ,

a verovatno a mu je
N
v (1 ili 5 ili 7) = v (1) + v (5) + v (7); (1.4.2)
tj. jednaka je zbiru verovatno a elementarnih dogadaja na koje se doti ni slozeni dogadaj razlaze.
Kaze se da su dva dogadaja disjunktna ako nemaju ni jedan zajedni ki elementaran dogadaj (u
analogiji sa disjunktnim skupovima, koji nemaju zajedni ki element). Na primer, dogadaj "parne
vrednosti od X " i dogadaj "neparne vrednosti od X " su disjunktni. O igledno, verovatno a
dogadaja koji se dobija opera ijom "ili" iz dva ili vise disjunktna dogadaja jednaka je zbiru
verovatno a tih pojedinih dogadaja na koje se slozeniji dogadaj razlaze (bez obzira da li su ovi
elementarni ili slozeni sa svoje strane).
U prostoru dogadaja postoji sigurni dogadaj i nemogu i dogadaj. Ovi dogadaji se esto
nazivaju i apsolutno sigurnim i apsolutno nemogu im, jer se u svakom pojedinom merenju prvi
mora desiti, a drugi ne moze desiti. Kako god da se zada verovatno a, ona sigurnom dogadaju
mora da pripise 1, a nemogu em 0. U slu aju pomenutog prostora dogadaja apsolutno sigurni
dogadaj je (1 ili 2 ili...ili 8), a apsolutno nemogu i dogadaj je (nijedna vrednost).
Jedna konkretna tzv. distribu ija verovatno e vi , i = 1; 2; :::; 8 (to je zadavanje verovatno e
svih elementarnih dogadaja) na prostoru dogadaja moze da pripise vrednost 1 i dogadaju koji
nije apsolutno siguran, a vrednost 0 i dogadaju koji nije apsolutno nemogu . Onda se govori o
stohasti ki sigurnom odnosno o stohasti ki nemogu em dogadaju (relativni pojmovi, denisani u
odnosu na doti nu distribu iju verovatno e vi !). U ansamblu od 8 dogadaja koji opisuje doti na
distribu ija verovatno e stohasti ki siguran dogadaj se moze desiti Ns < N puta, a stohasti ki
nemogu i dogadaj Nn > 0 puta, ali NNs ! 1 kad N ! 1 i NNn ! 0 kad N ! 1.
1.4.7 Uslovna verovatno a

Kao sto smo rekli, a \ b je dogadaj koji se denise kao dogadaj a istovremeno sa dogadajem
b. Pored obi ne relativne frekven ije NNa\b dogadaja a \ b, od vaznosti je i uslovna relativna
frekven ija NNa\a b (uslov je da se dogadaj a desio), a jos vise njen limes1.4.2:
N
= lim a\b ;
va (b) def (1.4.3)
Na !1 Na
koji se naziva uslovnom verovatno om (a je uslovni, a b je teku i dogadaj). Radi razlikovanja od
uslovne, o obi noj verovatno i se ponekad govori kao o apsolutnoj verovatno i.
Osnovni teorem uslovne verovatno e glasi:
v (a \ b) = v (a):va (b): (1.4.4)
Lako se vidi da iz (1.4.3) odmah sledi (1.4.4), kao rela ija koja povezuje apsolutnu i uslovnu
verovatno u. Na osnovu (1.4.4) znamo kojoj apsolutnoj verovatno i odgovara koja uslovna ve-
rovatno a (obe su denisane na istim frekven ijama Na ).
Kaze se da dogadaj b impli ira dogadaj a, i pise se b a ako b = a \ b (tj. kad god se desi b,
desio se i a, tj. a je slozeniji dogadaj). Onda se a moze razloziti na b i na jos neki sa b disjunktan
dogadaj. Iz (1.4.4) sledi za slu aj da b a:
v (b) = v (a)va (b): (1.4.5)
1.4.2 Simbolom "def
=" ozna ava emo "po deni iji jednako".
1.4.8 Srednja vrednost

Ako je neka stohasti ka varijabla X diskretna, npr. ako uzima vrednosti iz nekog diskretnog
skupa realnih brojeva X = fx1 ; x2 ; : : :g, onda se srednja ili o ekivana vrednost od X , koja se pise
X (u kvantnoj mehani i esto kao h X i), denise kao aritmeti ka srednja vrednost:
X Ni
X def
= xi ; (1.4.6a)
i
N
gde je NNi relativna frekven ija dogadaja xi . Ako se uzme N dovoljno veliko i izjedna i relativna
frekven ija NNi sa odgovaraju om verovatno om vi , onda se (1.4.6a) svodi na
P
X def
= i xi vi : (1.4.6b)

Cesto se o (1.4.6b) govori kao o usrednjavanju varijable X .
Treba uo iti da u slu aju diskretne varijable X , srednja vrednost ne mora biti jedna od
mogu ih vrednosti x1 ; x2 ; ::: te varijable. A ako slu ajno jeste, ne mora biti najverovatnija vred-
nost.
1.4.9 Gustina verovatno e

Ako je stohasti ka varijabla Y neprekidna, npr. ako uzima kontinualno sve vrednosti iz ne-
kog intervala (a; b), onda se obi no denise gustina verovatno e (y ) tako da je (y ) dy (inni-
tezimalna) verovatno a da se pri merenju promenljive Y dobije vrednost iz (innitezimalnog)
intervala (y 12 dy; y + 21 dy ). Srednja vrednost je u ovom slu aju
Rb
Y def
= a y(y ) dy : (1.4.7)
1.4.10 Neodredenost distribu ije

Pored srednje vrednosti, najvaznija veli ina koja nam daje kvantitativne informa ije o distribu iji
verovatno e po mogu im vrednostima stohasti ke varijable X je tzv. neodredenost ili standardna
devija ija X . To je, po deni iji, pozitivni kvadratni koren iz srednje kvadratne devija ije:
q s
def X
X = (xi X )2 = vi (xi X )2 : (1.4.8a)
i
Naime, (xi X ) su pojedine (i = 1; 2; : : :) devija ije ili odstupanja (od srednje vrednosti),
(xi X )2 su pojedine kvadratne devija ije, a (xi X )2 je srednja kvadratna devija ija (X )2 ,
koja se esto naziva i disperzijom.
Ako stohasti ka varijabla Y nije diskretna nego je neprekidna, onda se Y denise po uzoru
na slede i obraza : s
Z b
def
Y = (y )(y Y )2 dy; (1.4.8b)
a
koji vazi za primer varijable denisane u intervalu (a; b).
Sada emo da dokazemo veoma vazan teorem za neodredenost distribu ije verovatno e.
POJMOVI U FIZICI
Teorem 1.4.1 Za svaku stohasti ku varijablu Z i za svaku distribu iju verovatno e po mogu im
vrednostima od Z kvadrat neodredenosti ((Z )2 je jednak razli i srednje vrednosti kvadrata va-
rijable i kvadrata srednje vrednosti varijable:
(Z )2 def
= Z2 Z2 : (1.4.9)
Dokaz: 1.4.3 (Z )2 = (Z Z )2 = Z 2 2ZZ + Z 2 = Z 2 2Z 2 + Z 2 = Z 2 Z 2 : Q. E. D.
Napomena 1.4.1 U dokazu smo (Z Z )2 tretirali kao novu stohasti ku varijablu koja je funk ija
varijable Z (i ona je diskretna ili kontinualna ve prema tome da li je Z diskretna ili kontinualna
varijabla). Osim toga, iskoristili smo slede e dve osnovne osobine srednje vrednosti, koje neposredno
slede iz deni ije (1.4.6b) i (1.4.7):
a) srednja vrednost je linearni funk ional na skupu varijabli, tj. (aZ1 + bZ2 ) = aZ1 + bZ2 , gde su a
i b brojevi, a Z1 i Z2 varijable (a "funk ional" zna i unarno preslikavanje, tj. preslikavanje po
jednog elementa iz nekog skupa, i to u brojeve);
b) srednja vrednost konstante je ta ista konstanta: Z = a ) Z = a.
O igledno, rezonovanje u dokazu Teorema T 1.4.1 ne zavisi od toga da li je Z diskretna ili
neprekidna varijabla.
1.4.11 Ostra vrednost varijable

Neka je X diskretna stohasti ka varijabla koja uzima (kona no ili prebrojivo beskona no mnogo
ne nuzno razli itih) vrednosti x1 ; x2 ; : : : Neka je v1 ; v2 ; : : : jedna zadata distribu ija verovatno e.
Kaze se da X ima ostru vrednost xi0 ako
vi = 0 kad god xi 6= xi0 ; (1.4.10)
tj. ako je jedna od vrednosti varijable stohasti ki sigurna, a sve ostale vrednosti su stohasti ki
nemogu e.
Sada emo dokazati vazan potreban i dovoljan uslov za to da diskretna varijabla X ima ostru
vrednost pri zadatoj distribu iji verovatno e vi .
Teorem 1.4.2 Neka je X diskretna stohasti ka varijabla, a vi , i = 1; 2; : : : zadata distribu ija
verovatno a. X ima ostru vrednost ako i samo ako je neodredenost nula:
X = 0 : (1.4.11)
vi zadovoljava (1.4.10). Onda X = i vi xi = xi0 i (X )2 =
P
Dokaz: a) Potrebnost. Pretpostavimo da
P 2
i vi (xi xi0 ) = 0.
b) Dovoljnost. Pretpostavimo da vazi X = 0, tj. Pi vi(xi X )2 = 0. Posto je ovde zbir nenegativnih brojeva
nula (uporediti (1.4.1a) i imati u vidu da tretiramo samo realne varijable), svaki sabirak posebno mora biti
nula1.4.4: vi (xi X )2 = 0, 8i. Posto svaka distribu ija verovatno e mora biti normirana na jedini u (uporediti
(1.4.1b)), a sve su verovatno e nenegativne, bar za jednu vrednost indeksa moramo imati pozitivnu verovatno u.
Neka j prebrojava elementarne dogadaje (tj. vrednosti od i) za koje je verovatno a pozitivna. Iz gornjeg sledi:
vj (xj X )2 = 0, ) (xj X )2 = 0 ) xj = X; 8j . Dakle, X je jedna od mogu ih vrednosti i ona je stohasti ki
sigurna (jer se sve xj podudaraju), tj. X ima ostru vrednost. Q. E. D.
1.4.3 "Q. E. D." je skra eno od quad erat demonstrandum; to na latinskom zna i: sto je trebalo pokazati.
1.4.4 Simbolom "8" ozna avamo "za svaku od mogu ih vrednosti".
1.4.12 Mesanje ansambala

Statisti ke ansamble mozemo pomesati u nadansambl. Neka imamo, re imo, K ansambala sa po
Nk , k = 1; 2; :::; K objekata Pu njima. Pod mesanjem ovih ansambala podrazumeva se uzimanje
nadansambla od svih N = Kk=1 Nk objekata. (U nadansamblu objekti su "pomesani", tj. ne
zna se koji objekt poti e iz kog od K prvobitnih ansambala.)
Nadansambl se naziva mesavinom ili smesom (K prvobitnih ansambala), a razlom i wk def = NNk
nazivaju se statisti kim tezinama podansambala k = 1; 2; :::; K u njemu . Kada Nk ! 1; 8k,
1.4.5
onda i N ! 1 i (sto u stvari kompletira deni iju mesanja ansambala) statisti ke tezine wk
ostaju nepromenjene.
Ako su bar dva podansambla "razli ita", onda se za nadansambl kaze da je nehomogen ili
mesan (u uzem smislu). Ako se, naprotiv, neki statisti ki ansambl ne moze dobiti mesanjem
dva ili vise ansambala od kojih su bar dva razli ita, onda se kaze da je ansambl homogen ili
ist. Mesanim ansamblom u sirem smislu naziva se ansambl koji je nehomogen ili (u spe ijalnom
slu aju) homogen.
U eksperimentu sa semire ektivnim ogledalom u varijanti b00 (videti x 1.2.2) skup svih fotona
koji stignu na zastor je nadansambl ili mesavina sastavljena od dva podansambla: od skupa svih
fotona koji opti kom putanjom 1 (prvi podansambl) i od skupa svih fotona koji idu opti kom
putanjom 2 (drugi podansambl). Posto semire ektivno ogledalo jednak broj fotona re ektuje i
propusta, ovde su statisti ke tezine NN1 = NN2 = 21 .
Mesavinu (nadansambl) treba dobro razlikovati od koherentne mesavine ili superpozi ije
(x 1.3.1). Varijanta a eksperimenta sa semire ektivnim ogledalom (x 1.2.1) daje superpozi iju
(difrak ioni obraza tipa D1;2 , C 1.2), a, kao sto smo rekli, u varijanti b00 imamo primer za obi nu
(tj. nekoherentnu) mesavinu ansambala (difrak ioni obraza tipa D1 + D2 ).
1.4.13 Vremenska evolu ija

Ako u toku nekog vremenskog intervala eksperimentator ne vrsi nikakvu interven iju na objek-
tima ansambla, onda se sa svim tim objektima desava spontana vremenska evolu ija (promena
po zakonu kretanja). Samim tim menja se i statisti ki ansambl i ova promena se naziva vre-
menskom evolu ijom ansambla. Teorijsko znanje o objektima u ansamblu, koje se, kao sto smo
videli, izrazava raspodelama verovatno a vi , takode mora (u opstem slu aju) da se menja pri
vremenskoj evolu iji.
1.4.14 Selektivno i neselektivno merenje

Prilikom merenja jedne diskretne stohasti ke varijable X na ansamblu, mozemo na dva na ina
dobiti krajnji ansambl:
i) ako izdvojimo podansambl svih objekata iz ansambla na kojima smo dobili odredeni unapred
ksirani rezultat xi pri merenju X , onda govorimo o selektivnom merenju vrednosti xi od
X;
1.4.5 Statisti ke tezine su analogoni kvadrata od modula koe ijenata u superpozi iji, uporediti x 1.3.2 i x 1.3.3.
POJMOVI U FIZICI
ii) ako i nakon merenja sve objekte ostavimo u jednom ansamblu, onda govorimo o neselektivnom
merenju.
Pri neselektivnom merenju se broj sistema u ansamblu konzervira, tj. i nakon merenja imamo
sve objekte ansambla u vidu. Nasuprot tome, pri selektivnom merenju ograni avamo se posle
merenja na podansambl i ispustamo iz vida sve objekte na kojima nismo dobili unapred ksirani
rezultat.
Ansambl koji nastaje neselektivnim merenjem varijable X je mesavina podansambala koji
nastaju selektivnim merenjem, a statisti ke tezine su pri tome jednake relativnim frekven ijama,
tj. (priblizno) verovatno ama vi .
1.4.15 Prediktivno i retrospektivno merenje

Radi ilustra ije pojmova iz prethodnog paragrafa, vratimo se na linearnu polariza iju svetlosti
(x 1.3.3). Pretpostavimo da je polarizator preparirao isti snop fotona polarisanih duz orta O( 4 ).
Postavimo analizator duz orta x0 . Na fotonima koji produ analizator izvrsili smo selektivno
merenje1.4.6 linearne polarisanosti duz x0 , a njihov snop (koji se ovog puta sam izdvaja) je
ilustra ija podansambla koji posle merenja sadrzi sve objekte sa odredenim mernim rezultatom.
Tu se radi o tzv. prediktivnom merenju, jer je to merenje koje omogu uje da predskazemo
(izvrsimo predik iju) u kom e se stanju foton na i posle merenja.
Za fotone koje je analizator apsorbovao se u stvari ispostavilo da su bili polarizovani duz y0
orta. Na njima je, kao sto se kaze, retrospektivno izmeren doti ni rezultat. Naime, rezultat se
odnosi na proslost: na trenutak po etka interak ije fotona sa mernim aparatom.
Posto foton ili prode ili bude apsorbovan u analizatoru, "analiza" moze da se smatra neselek-
tivnim merenjem u kome se odlu uje da li je foton polarizovan duz x0 ili ortogonalno na njega.
Samo, kao sto smo videli, ovo je delom prediktivno, a delom retrospektivno merenje, tako da se
ne uklapa u potpunosti u gornju deni iju neselektivnog merenja, jer smo gore imali u vidu (kao
sto je to uobi ajeno u kvantnoj mehani i) isklju ivo prediktivno merenje.
1.4.16 Promena ansambla pri merenju

Kao sto je poznato, u klasi noj zi i se pretpostavlja da merenje uopste ne menja objekte u an-
samblu, ve samo dovodi do saznanja koja je vrednost merene varijable. U stvari, i u klasi noj -
zi i realno merenje uspostavlja privremenu interak iju izmedu mernog aparata i merenog objekta
i zato, po pravilu, dolazi do izvesne promene osobina i, prema tome, do promene stanja objekta.
Ali teorija korespondira idealnom, a ne realnom, eksperimentu, a to je po deni iji grani ni
slu aj realnog eksperimenta u kome i ja ina interak ije i vreme trajanja interak ije teze nuli.
Onda naravno i pomenuta promena osobina objekta izazvana interak ijom tezi nuli.
U kvantnoj mehani i se svaka interak ija svodi na izmenu dejstva izmedu interaguju ih zi kih
sistema, a dejstvo se izmenjuje u kvantima h (Plan k-ova konstanta). Zna i, postoji minimalna
izmena dejstva (jedan kvant), te u prin ipu ne mozemo da pustimo interak iju da tezi nuli. Prema
tome i idealno merenje u kvantnoj mehani i (koje je i ovde po deni iji grani ni slu aj u kome je
1.4.6 U ovom eksperimentu nemamo na prirodan na in denisanu stohasti ku varijablu sa mogu im vrednostima,
mada to mozemo formalno lako u initi.
sve sporedno pusteno da tezi nuli) dovodi, u opstem slu aju, nuzno do promene ansambla. Stoga
kvantnomehani ko neselektivno merenje esto promeni ansambl, dok se u analognom klasi nom
merenju to nikad ne desava.
Glava 2

STATISTICKI POSTULATI I
GEOMETRIJA KVANTNE
MEHANIKE
2.1 Stanja, opservable i verovatno a

U ovom odeljku zapo injemo deduktivnu izgradnju kvantne mehanike formula ijom tri najosnov-
nija postulata. Oni daju odgovor na slede a pitanja:
i) kako teorijski izraziti homogeni kvantni ansambl?
ii) kako opisati ponasanje objekata u eksperimentima?
iii) kako izra unati verovatno e pojedinih mernih rezultata?
Izves emo i nekoliko neposrednih posledi a prva tri postulata.
isti kvantni ansambli

2.1.1 C
Svaki zi ki sistem je u osnovi kvantni sistem, ali izvesna gruba posmatranja na njemu mogu da
se objasne klasi nom zikom, koja se smatra aproksima ijom kvantne mehanike (u kojoj h tezi
nuli). Prema tome, o zi kom sistemu se govori kao o kvantnom sistemu ako se na njemu vrse
merenja iji se rezultati ne mogu objasniti u aproksima iji klasi ne zike, ve je za to neophodna
kvantna mehanika.
Statisti ki ansambl sastavljen od "jednakih" kvantnih sistema naziva se kvantnim ansamblom.
"Jednakost" svakako sadrzi iskaz da se radi o istoj vrsti zi kog sistema2.1.1 (npr. o atomu
vodonika). U prepara iji ansambla "jednakost" dobija pre izan sadrzaj.
Dva kvantna ansambla se smatraju ekvivalentnim ako daju jednake distribu ije verovatno e
po mernim rezultatima svake stohasti ke varijable. Ekvivalentni ansambli se opisuju istim mate-
mati kim entitetom2.1.2. Kvantni ansambl se naziva homogenim ili istim ako nije ekvivalentan
2.1.1 U kvantnoj mehani i se pretpostavlja da je vrsta kvantnog sistema unapred ksirana i onda joj se, kao sto
emo videti, pridruzuje prostor stanja. Sav kvantnomehani ki formalizam i kvantne zakonitosti formulisu se u
prostoru stanja doti nog kvantnog sistema.
21
22 POSTULATI I GEOMETRIJA KVANTNE MEHANIKE
GLAVA 2. STATISTICKI
mesavini kvantnih ansambala od kojih su bar dva uzajamno neekvivalentna, tj. ako nije neho-
mogen. Kada se ima u vidu kvantni sistem koji pripada istom kvantnom ansamblu, obi no se
govori o istom stanju, ili naj es e kratko o stanju, sistema. Takozvano mesano stanje kvantnog
sistema, sto u stvari zna i da sistem pripada kvantnom ansamblu koji moze biti i nehomogen,
prou i emo detaljnije u odeljku x 4.3.

Cisto stanje je osnovni pojam pri opisivanju kvantnog sistema i predstavlja analogon klasi nog
istog stanja, tj. ta ke u faznom prostoru sistema. U istom stanju kvantni sistem je maksimalno
pre izno i potpuno opisan.
Veliki pioniri kvantne mehanike Niels Bohr, Werner Heisenberg, Wolfgang Pauli, Max Born
itd. (tzv. kopenhagenska skola misljenja) smatrali su da je kvantni isti ansambl homogen u
apsolutnom smislu, tj. da je zi ki besmisleno postaviti pitanje da li je to mozda mesavina ne-
ekvivalentnih subkvantnih podansambala (karakterisanih tzv. skrivenim parametrima). Takode
su zamisljali isto stanje kao stanje individualnog kvantnog sistema, a ansambl su smatrali ne-
ophodnim samo za laboratorijsko osmisljavanje distribu ije verovatno e po rezultatima merenja.
Danas njihov stav sve vise podleze preispitivanju. Eksperimentalni i teorijski rezultati blize ili
dalje budu nosti e pokazati da li su kvantni isti ansambli u stvari subkvantni mesani (neho-
mogeni) ansambli (kako god da se jednog dana denise pojam "subkvantnog") ili ne; drugim
re ima, da li je kvantno isto stanje kvantnog objekta samo za kvantnog zi ara maksimalno po-
znato stanje, a u stvari odgovara nepotpunom poznavanju sistema (kao sto je slu aj u klasi noj
statisti koj zi i) ili je to maksimalno odredeno stanje kvantnog sistema kako to lezi u prirodi
stvari.
2.1.2 Postulat o stanjima

Prvi zadatak kvantne mehanike sastoji se u tome da denise entitete koji e teorijski korespon-
dirati istom stanju datog kvantnog sistema.
Moramo se zapitati sta se zapravo o ekuje od jednog entiteta pomo u kojega je statisti ki
ansambl "zadat", tj. koji teorijski korespondira ansamblu. Odgovor proizlazi iz naseg pregleda
statisti kih pojmova (x 1.4): Za svaku stohasti ku varijablu Z koja moze da se meri na svim
objektima ansambla mora da se iz doti nog entiteta moze izra unati distribu ija verovatno e po
mogu im vrednostima od Z .
Setimo se linearne polariza ije i pretpostavimo za trenutak da se jedino linearna polariza ija
moze meriti na ansamblu fotona. Onda, kao sto smo videli u x 1.3.3, entitet koji opisuje isti
ansambl linearno polarizovanih fotona npr. duz orta O( 4 ) je sam taj ort, jer njegov kvadrat
projek ije daje verovatno u. Videli smo u x 1.3.4 da se, pri uzimanju u obzir i nelinearnih polari-
za ionih fenomena, unutrasnje stanje fotona izrazava ortom u kompleksnom linearnom prostoru.
U opstem slu aju u tu svrhu sluzi jedan kompleksni Hilbert-ov prostor H, koji se naziva prosto-
rom stanja zadatog kvantnog sistema. Kako se ovaj prostor denise u slu aju jedne i vise esti a,
vide emo u odelj ima x 2.5 i x 2.6. Sada emo pretpostaviti da je H ve zadat.
Pre nego sto kon izno formulisemo prvi postulat, podsetimo se jos da se stanje fotona koje se
sastoji u linearnoj polarisanosti duz x-ose npr. moze ta no izraziti ortom x0 . Lako je videti da
bi ort x0 isto tako dobro posluzio, jer daje iste kvadrate projek ija. Dakle, imamo dvozna nost
u izboru orta koji e denisati prava realne x-ose. U opstem slu aju u kvantnoj mehani i stanje
2.1.2 Ekvivalentni mogu biti samo ansambli kvantnih sistema iste vrste (ina e bi se bar nekim merenjem razlikovali).

2.1. STANJA, OPSERVABLE I VEROVATNOCA 23
predstavlja vektor u H jedini ne norme ili, kao sto se obi no kaze, normirani vektor (uopstenje
pojma realnog orta), ali u stvari opet se radi o jednodimenzionalnom potprostoru ili prav u koji
doti ni vektor denise u H. Stoga imamo visezna nost u izboru entiteta koji odgovara istom
stanju: zajedno sa 2 H (k k = 1, "k : : : k" ozna ava normu vektora) i e{ , gde je bilo koji
realan broj, predstavlja isto stanje kvantnog sistema. Ova nejednozna nost u izboru izrazava
se obi no re ima: vektor stanja je odreden s ta nos u do proizvoljnog faznog faktora (tj. do
e{ ), ili re ima: vektor stanja ima otvoren fazni faktor.
I POSTULAT O STANJIMA
Svako stanje kvantnog sistema predstavlja se u kvantnoj mehani i nekim

vektorom jedini ne norme u prostoru stanja H doti nog sistema, i obratno,
svaki vektor jedini ne norme iz H u prin ipu predstavlja neko mogu e stanje
doti nog kvantnog sistema. Pri tome dva vektora jedini ne norme koja se
razlikuju samo za fazni faktor predstavljaju isto stanje, i obratno, samo
takva dva vektora predstavljaju jedno te isto stanje.
Na osnovu obostrano jednozna ne veze izmedu zi kih stanja kvantnog sistema i normiranih
vektora u H (s ta nos u do otvorenog faznog faktora), koju uspostavlja I Postulat, ne emo
terminoloski razlikovati stanje i normirani vektor (koji ga predstavlja), tj. kad god kazemo
"stanje", izrazi emo to2.1.3 sa 2 H, h j i = 1. Naravno, treba stalno imati na umu
da "stanje" zna i isto stanje, a ovo u stvari zna i pripadnost kvantnog sistema odredenom
homogenom kvantnom ansamblu.
Postulat o stanjima je u neku ruku pre iznija i potpunija formula ija prin ipa superpozi ije.
Naime, iz ovog postulata sledi slede i iskaz: ako znamo da kvantni sistem moze biti u stanjima
1 ; 2 ; : : : ; K (normirani vektori), onda mo
ze biti i u stanju (a1 1 + a2 2 + ::: + aK K ), gde
su ak , k = 1; 2; :::; K proizvoljni kompleksni brojevi, a je konstanta normiranja. A ovaj iskaz u
stvari izrazava prin ip superpozi ije i interferen iju (videti nize u paragrafu x 2.1.8).
U formula iji Postulata I nesto je moralo ostati nedore eno. Naime, nije iskazano kako se
ostvaruje koresponden ija $ "homogeni kvantni ansambl". Ovu emo prazninu popuniti ka-
snije u paragrafu x 2.4.6, kada budemo imali izvestan broj, za to neophodnih, pojmova i rezultata.
2.1.3 Postulat o opservablama

Ras istivsi sta su teorijski entiteti koji odgovaraju istim ansamblima kvantnih sistema tek smo
resili problem po etnog uslova, koji se, kao sto smo rekli, naziva prepara ijom po etnog ansambla.
Dakle, kad eksperimentator na neki na in preparira isti ansambl u laboratoriji, teoreti ar tome
na hartiji (ili tabli) korespondira normiran vektor 2 H.
Kao sto smo videli u nasim tipi nim kvantnim eksperimentima (x 1.1 i x 1.2), ansambl kvant-
nih objekata se po izboru eksperimentatora dovodi u interak iju sa nekim klasi nim mernim
uredajem kako bi kvantni objekti ispoljili ono sto smo nazivali kvantno ponasanje. Sada treba
2.1.3 Vektore stanja pisa emo i samo simbolima, re imo , i kao Dira -ove ketove j i. Bez opomene preskaka emo
s jedne nota ije na drugu (pre utno pretpostavljaju i da imamo samo jedno H). Tako e se itala navi i na ovu
dvojezi nost, sto je veoma pozeljno jer se oba jezika obilno koriste u literaturi.
da pre izno formulisemo sta se uopste moze meriti u kvantnoj zi i, drugim re ima, sta su sto-
hasti ke varijable kvantne mehanike.
II POSTULAT O OPSERVABLAMA
Svaku stohasti ku varijablu kvantnog sistema, tj. svaku tzv. opservablu,

predstavlja neki hermitski operator u prostoru stanja H sistema i obratno,
svaki hermitski operator u H predstavlja neku opservablu koju u prin ipu
mozemo da merimo. Pri tome razli ite stohasti ke varijable predstavljaju
razli iti operatori i obratno, razli iti operatori uvek odgovaraju razli itim
varijablama.
Na osnovu obostrano jednozna ne veze iz Postulata II ne emo terminoloski razlikovati opser-
vable i hermitske operatore u H.
U poslednje vreme neki istraziva i u oblasti zasnivanja kvantne mehanike pokusavaju da
gornju formula iju Postulata II zamene opreznijom, u kojoj se skup svih stohasti kih varijabli
kvantne mehanike biunivoko relira sa jednim (nedenisanim) pravim podskupom skupa svih her-
mitskih operatora u H. To omogu uje da se neki (sa gledista zike) patoloski slu ajevi hermitskih
operatora ni u prin ipu ne osmisljavaju zi ki. Ali nemogu nost da se denise pomenuti podskup
"prihvatljivih" operatora ini eo pokusaj jos nedovoljno zrelim. Kvantna mehanika, kao i svaka
druga oblast teorijske zike, iziskuje zatvorenost matemati kog aparata sa kojim radi. Zato se
nasa formula ija Postulata II koristi skupom svih hermitskih operatora.
Vide emo u paragrafu x 2.5.7 da su opservable od velikog zna aja za odredivanje prostora
stanja.
Kada u odeljku x 2.4 budemo shvatili da opservable mogu biti kompatibilne i nekompatibilne
i kada u odelj ima x 4.1 i x 4.2 izvedemo iz nekompatibilnosti rela ije neodredenosti, onda emo
videti da injeni a da se stohasti ke varijable u kvantnoj mehani i predstavljaju upravo hermit-
skim operatorima u H u stvari na pre izan i opsti na in iskazuje prin ip neodredenosti, koji smo
kvalitativno diskutovali u odeljku x 1.2.
2.1.4 Spektralna forma hermitskog operatora

Kao sto smo videli na primeru nasih tipi nih eksperimenata, meri se u stvari raspodela ve-
rovatno e (u nasim primerima raspodela verovatno e padanja fotona po duzini zastora). Ova
raspodela mora da zavisi kako od stanja kvantnog objekta, tako i od opservable koju merimo.
Moramo se zapitati kakve veze imaju hermitski operatori sa raspodelom verovatno e po realnoj
osi, ili bar sa samom realnom osom.
Matemati ki podsetnik
Hermitski operator A^ ima svoj domen denisanosti DA^ H. Skup DA^ moze biti eo prostor
H. Ako je DA^ pravi podskup, onda je to lineal gust u H. To zna i da je skup DA^ zatvoren
na formiranje bilo koje linearne kombina ije i da se svaki element H moze proizvoljno ta no
aproksimirati nekim elementom iz DA^. (Skup ra ionalnih brojeva je npr. gust na realnoj osi, ali

nije lineal.) Za svaka dva vektora ; ' 2 DA^ vazi (A^ ; ') = ( ; A'
^ ), tj. A^ = A^y . Ali ovo je samo
njegovo li e i ono nema neposrednog zna aja za ziku. Hermitski operator ima i svoje nali je.
Hermitski operator, pre svega, ima ta no odreden diskretni spektar ili skup diskretnih svoj-
stvenih vrednosti, tj. realnih brojeva a za koje tzv. svojstvena jednakost
A^ = a (2.1.1)
ima resenje 2 DA^, 6= 0. Osim toga hermitski operator A^ ima i svoje svojstvene projektore
koji odgovaraju pojedinim svojstvenim vrednostima. Na primer svi vektori koji zadovoljavaju
(2.1.1) sa ksiranom vrednos u a, ine potprostor, tzv. svojstveni potprostor od A^ koji odgovara
svojstvenoj vrednosti a. Projektor na ovaj potprostor je tzv. svojstveni projektor Pâ (A^), za koji
se takode kaze da odgovara ili da pripada svojstvenoj vrednosti a.
Ako se ograni imo na operatore sa isto diskretnim spektrom, onda se hermitski operator u
svojoj spektralnoj formi pise u vidu
X
A^ = an P^n(A^); (2.1.2)
n
gde su an razli ite svojstvene vrednosti (one su uvek realne), a P^n (A^) su odgovaraju i svojstveni
projektori. Oni daju razlaganje jedini e, ortogonalni su i idempotentni:
X
P^n (A^) = I;
^ P^m (A^)P^n (A^) = Æmn P^m (A^); 8m; n (2.1.3a)
n
(I , identi ni operator u H, deluje isto kao mnozenje sa 1). Broj sabiraka u (2.1.2) i (2.1.3) je
kona an ili najvise prebrojivo beskona an2.1.4 .
Hermitski operator A^ preko svojih svojstvenih projektora denise tzv. spektralnu meru svakog
intervala na realnoj osi. Na primer zatvorenom intervalu [a; b℄ odgovara kao spektralna mera
projektor (koji zavisi od opservable A^):
X
P^[a;b℄ (A^) def
= P^n (A^): (2.1.4)
an 2[a;b℄
Dakle, sumira se po onim svojstvenim projektorima ije odgovaraju e svojstvene vrednosti pri-
padaju doti nom intervalu. Ako takvih nema, podrazumeva se da je spektralna mera nula. Za
poluzatvorene, poluotvorene i otvorene intervale spektralna mera se denise analogno sa (2.1.4).
Ukoliko se iz konteksta podrazumeva za koji hermitski operator A^ se navodi svojstveni pro-
jektor ili spektralna mera, oznaka A^ se izostavlja i pise samo P^n , tj. P^[a;b℄.
2.1.5 Postulat o verovatno i rezultata

Posto smo se podsetili da hermitski operator ima veze sa realnom osom preko svoje spektralne
mere, mozemo da pristupimo formula iji narednog postulata, koji ima najve u prakti nu vaznost.
2.1.4 To je posledi a injeni e da je H najvise prebrojivo beskona no dimenzionalan u kvantnoj mehani i. (Moze
se pokazati da je to ekvivalentno zahtevu da je H separabilan, tj. da sadrzi najvise prebrojiv podskup koji je gust
u H.)
REZULTATA
III POSTULAT O VEROVATNOCI
Verovatno a da se, pri merenju opservable A^ na kvantnom sistemu u sta-

nju , dobije rezultat koji lezi u unapred zadatom intervalu [a; b℄, jednaka
je kvadratu norme projek ije od spektralnom merom doti nog intervala
denisanom sa A^, tj.
^ ) = kP^[a;b℄
v ([a; b℄; A; k2 : (2.1.5)
Naravno, u iskazu Postulata III umesto zatvorenog intervala mozemo staviti bilo koji drugi od
etiri mogu a tipa intervala. Kako bismo prou ili sta zapravo zna i ovaj postulat, izves emo
nekoliko njegovih neposrednih posledi a.
2.1.6 Verovatno a odredene vrednosti opservable

Korolar 2.1.1 Verovatno a da se dobije diskretna svojstvena vrednost an kao rezultat merenja
opservable A^ na kvantnom sistemu u nekom stanju jednaka je kvadratu norme projek ije od
u svojstveni potprostor koji odgovara svojstvenoj vrednosti an , tj.
^ ) = kP^n
v (an ; A; k2: (2.1.6)
Dokaz: O igledna posledi a od (2.1.5) i (2.1.4) ako se uzme interval [an; an℄. Q. E. D.
Korolar 2.1.2 Verovatno a da se dobije rezultat a koji nije diskretna svojstvena vrednost od A^
pri merenju opservable A^ na kvantnom sistemu u stanju je nula.
Dokaz: Odmah sledi iz injeni e sto je u ovom slu aju Pâ = P^[a;a℄ = 0: Q. E. D.

Citala se lako moze uveriti da iskazi Korolara K 2.1.1 i K 2.1.2, sa svoje strane, imaju za
posledi u iskaz Postulata III. O igledno, ima vise na ina kako se osnovni postulati mogu for-
mulisati, razni autori to ine na razli ite na ine. Nas Postulat III ima prednost velike opstosti.
Vide emo u odeljku x 2.3 da se odmah uopstava i na kontinualni deo spektra opservable2.1.5 .
2.1.7 Drugi vid formule za verovatno u

Cesto se (2.1.5) koristi u slede oj ekvivalentnoj formi:
^ )=h
v ([a; b℄; A; j P^[a;b℄ j i: (2.1.7)
Naime, desna strana (odsad: DS) od (2.1.5) daje (h j P^[a;b℄)(P^[a;b℄ j i) = h j P^[2a;b℄ j i = h j
P^[a;b℄ j i, jer svaki projektor je ne samo hermitski nego i idempotentan.
2.1.5 Kao sto
je itao u sigurno jasno, nase postulate ne krasi vrlina iskazne minimalnosti kako je to slu aj sa
aksiomima u matemati i. U zi i se ova osobina redovno zrtvuje radi postizanja jasno e i opstosti zi kog
sadrzaja.

Analogno, (2.1.6) moze da se prepise kao

^ )=h
v (an ; A; j P^n j i : (2.1.8)
Ako je B^ hermitski operator, a vektor stanja jedini ne norme, onda se izraz h j B^ j i
naziva o ekivanom ili srednjom vrednos u opservable B^ . Smisao ovog naziva posta e nam jasan u
x 2.2.8. Zasad je dovoljno da kratko mozemo re i da je verovatno a intervala jednaka o ekivanoj
vrednosti spektralne mere tog intervala.
Ako je svojstveni potprostor koji odgovara diskretnoj svojstvenoj vrednosti an opservable A^
jednodimenzionalan, tj. ako je, kao sto se kaze, an nedegenerisana svojstvena vrednost, onda an
jednozna no (s ta nos u do faznog faktora) odreduje svojstveni vektor j 'n i jedini ne norme i
(2.1.8) (ili (2.1.6)) se svodi na
^ ) = jh 'n j
v (an ; A; ij2 ; (2.1.9)
jer P^n =j 'n ih'n j.
Slu aj degenerisane svojstvene vrednosti an emo prou iti detaljnije u drugom paragrafu
slede eg odeljka i tamo emo svesti (2.1.8) na prakti niju formu.
2.1.8 Interferen ija

P
Neka je Psuperponirano (koherentno pomesano) stanje = Ki=1 ai i , gde su i ortonormirani
vektori i i jai j2 = 1 da bismo imali h j i = 1 (uporediti pretposlednji pasus u paragrafu
x 2.1.2). Iz (2.1.7) sledi
X X X X
^ )=
v ([a; b℄; A; jaij2 ai aj h i j P^[a;b℄ j j i = v([a; b℄; A;^ i ) + ai aj h i j P^[a;b℄ j j i:
i j i i6=j
(2.1.10)
Poslednji izraz je tzv. interferentni sabirak; ako je on razli it od nule (i samo u tom slu aju)
imamo interferen iju (koherentni efekat) stanja i , i = 1; 2; :::; K .
U eksperimentu sa dva otvora i u eksperimentu sa poluposrebrenim ogledalom imamo
1 1
= p 1 + p 2; (2.1.11)
2 2
gde 1 opisuje stanje elektrona koji je stigao na drugi zastor a prosao je kroz prvi otvor (stanje
fotona koji je stigao na zastor opti kom putanjom 1 odbivsi se od semire ektivnog ogledala), a
2 opisuje stanje elektrona koji je do drugog zastora dospeo kroz drugi otvor (stanje fotona koji
se kretao opti kom putanjom 2 prosavsi kroz polupropusno ogledalo). Prostornu distribu iju na
drugom zastoru (duz ose x) onda daje
j (x)j2 = 21 j 1(x)j2 + 21 j 2 (x)j2 + 12 [ 1 (x) 2 (x) + 1 (x) 2 (x)℄ (2.1.12)
(j (x)j2 itd. su u stvari gustine verovatno e u ovom slu aju, uporediti x 1.4.9).
Poslednji izraz u (2.1.12) je interferentni lan bez kojeg bi (2.1.12) dalo raspodelu tipa D1 + D2
sa C 1.2 bez interferen ije, a sa njim (tj. kada nije nula) daje distribu iju sa interferen ijom tipa
D1;2 (na istom rtezu).
2.2 Pojedina ni sistemi i srednja vrednost opservabli

Ovaj odeljak emo posvetiti prou avanju kvantnih osobina ili kvantnih dogadaja (to se u kvant-
noj mehani i svodi na isto jer oba se ispoljavaju samo u merenju). Prona i emo jednostavne
opservable koje odgovaraju ovim zi kim pojmovima i prodiskutova emo njihove osnovne oso-
bine. Formulisa emo jedini postulat koji se odnosi na pojedina ne kvantne sisteme. Na kraju
emo izvesti obraza za srednju vrednost opservable.
2.2.1 Kvantne osobine ili dogadaji

Videli smo u prethodnom odeljku da spektralna forma hermitskih operatora nosi zi ku inter-
preta iju: diskretne svojstvene vrednosti su mogu i merni rezultati, a odgovaraju i svojstveni
projektori omogu avaju da se iz proizvoljnog stanja izra unaju verovatno e pojedinih rezultata.
Svaki projektor P^ u H je i sam opservabla i to najprostija (ako ne uzimamo u obzir realne
konstante). Projektor je takore i ve napisan u spektralnoj formi:
P^ = 1 P^ + 0 (I^ P^ ); (2.2.1)
gde je I^ P^ tzv. komplementarni projektor od P^ , on projektuje na ortogonalni komplement
potprostora na koji projektuje P^ . Name e se pitanje da li spektralna forma (2.2.1) ima neko
spe ijalno zna enje u kvantnoj mehani i.
Projektori se interpretiraju kao kvantne osobine zi kih sistema. Naime, pri merenju opser-
vable P^ mernom rezultatu 1 pripisuje se zi ki smisao da kvantni sistem ima ili poseduje kvantnu
osobinu P^ , a merni rezultat 0 tuma i se tako da sistem "ne poseduje" ovu osobinu.
Da bismo nasli ilustra ije za kvantne osobine, vratimo se nasim prostim primerima kvantnih
pojava. Linearna polarisanost fotona duz x-ose je, na primer, jedna kvantna osobina. Posto je
unutrasnji prostor stanja fotona dvodimenzionalan (uporediti x 1.3.3), komplementarna kvantna
osobina I^ P^ ima takode prost zi ki smisao: to je polarisanost duz y -ose. Analogno stoje stvari
pri prolasku fotona kroz semire ektivno ogledalo: odbijeni foton ima, re imo, kvantnu osobinu
P^ , a foton koji je prosao ima komplementarnu kvantnu osobinu I^ P^ .
Malo je slozenija situa ija kada foton stize do prvog zastora u eksperimentu difrak ije elek-
trona kroz dva otvora. Ovde postoje tri kvantne osobine: prvu od njih poseduje foton kada je
prosao kroz otvor 1, drugu kada je prosao kroz otvor 2, a tre u osobinu je (retrospektivno) imao
foton koji je udario u zastor. Ako je P^ prva osobina, onda I^ P^ izrazava drugu i tre u zajedno.

Cesto se izlozena interpreta ija mernog rezultata 1 za projektor P^ kao posedovanja odredene
kvantne osobine zamenjuje interpreta ijom istog rezultata kao kvantnog dogadaja koji se desio.
I^ P^ onda zna i da se isti dogadaj nije desio.
U smislu ove interpreta ije, ako svojstvena vrednost 1 od P^ odgovara linearnoj polariza iji
fotona u prav u x-ose, onda se kaze da se desio kvantni dogadaj doti ne polariza ije; svojstvena
vrednost 0 onda zna i da se ovaj dogadaj nije desio ili da se desio dogadaj polariza ije duz y -ose
(komplementarni dogadaj). Citala e bez tesko a sam prevesti ostala dva primera sa jezika
kvantnih osobina na ekvivalentni jezik kvantnih dogadaja.
Postoji i tre i ekvivalentni jezik: jezik kvantne logike. Tu se govori o istinitosti ili neistinitosti
iskaza, a iskaz sadrzi osobine ili dogadaje.
SISTEMI I SREDNJA VREDNOST OPSERVABLI
2.2. POJEDINACNI 29
2.2.2 Svojstveni problem projektora

Radi pove anja nasih operativnih mogu nosti sa projektorima, dokazimo dve leme.
Lema 2.2.1 Za svaki projektor P^ slede e dve svojstvene jednakosti su ekvivalentne:
P^ = , (I^ P^ ) = 0 (2.2.2)
(na desnim stranama smo izostavili 1 odnosno ).
Dokaz je o igledan.
Lema 2.2.2 Ako je P^n svojstveni projektor opservable A^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti an ,
a opservabla ima isto diskretan spektar, onda su slede e dve svojstvene jednakosti ekvivalentne:
A^ = an , P^n = : (2.2.3)
Dokaz je nepotreban jer obe jednakosti u (2.2.3) iskazuju da pripada svojstvenom potprostoru
od A^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti an .
Lema L 2.2.2 vazi i za slu aj opservable koja ima i kontinualni deo spektra, tj. vazi u opstem
slu aju sa izuzetkom isto kontinualnog spektra (uporediti slede i odeljak).
Iz Leme L 2.2.2 proizlazi da se kvantni dogadaj sastoji ili u tome da se pri merenju opservable
P^n dobije rezultat 1 ili da se pri merenju neke opservable A^ ( iji je P^n svojstveni projektor) dobije
vrednost an (svojstvena vrednost od A^ kojoj pripada P^n ).
Kada imamo nedegenerisanu svojstvenu vrednost an opservable A^ (ekvivalentno: Tr P^n = 1
, P^n je projektor prav a), onda govorimo o elementarnom kvantnom dogadaju (uporediti x 1.4.6
za klasi ni analogon). Videli smo u (2.1.9) kako glasi obraza za verovatno u u ovom slu aju.
Degenerisana svojstvena vrednost an opservable A^ (ekvivalentno: Tr P^n > 1) predstavlja
slozen kvantni dogadaj. Videli smo u (1.4.2) da se slozen klasi ni dogadaj jednozna no razlaze
na elementarne dogadaje i da se verovatno a slozenog dogadaja svodi na zbir verovatno a doti nih
elementarnih dogadaja. Pitamo se da li je tako i u kvantnom prostoru dogadaja2.2.1.
U kvantnom slu aju slozeni dogadaj se nejednozna no razlaze na elementarne dogadaje: neka
je fj '1 i; j '2 i; : : : ; j 'N ig proizvoljan ortonormiran bazis u oblasti likova od P^n (N def
= Tr P^n ),
tj. neka
N
X
P^n = j 'i ih'i j : (2.2.4)
i=1
Zamenjuju i (2.2.4) u (2.1.8) dobijamo
PN
^ )=
v (an ; A; i=1 jh 'i j ij2 (2.2.5)
kao uopstenje od (2.1.9) na slozeni dogadaj i kao kvantni analogon od (1.4.2). Naravno, izbor
pomenutog podbazisa je nejednozna an.
2.2.1 Kvantni prostor dogadaja je u stvari skup svih projektora u H. I to je par ijalno ureden skup (kao i u
klasi nom slu aju), ali nije Bool-ova algebra, ve ima druga iju strukturu.
2.2.3 Ostra vrednost i svojstveni problem opservable

Postulat III ima jos dve vazne neposredne posledi e.
Korolar 2.2.1 Ako je vektor stanja svojstveni vektor opservable A^ koji pripada svojstvenoj
vrednosti an , onda kvantni sistem u ansamblu koji opisuje ima ostru vrednost an .
Dokaz: Iz A^ = an , k k = 1 i (2.2.3) sledi kP^n k = 1, sto na osnovu K2.1.1 zna i da je v (an ; A;
^ ) = 1, tj.
vrednost an je stohasti ki sigurna. Q. E. D.
Korolar 2.2.2 Ako u stanju kvantni sistem ima ostru vrednost an opservable A^, onda je
svojstveni vektor od A^ koji odgovara diskretnoj svojstvenoj vrednosti an .
Dokaz: Neka Poznato je da
2
u opstoj nejednakosti kP^ k k k vazi jednakost ako i samo ako je P^ = . Mi
^ ^
imamo v(an ; A; ) = kP k = 1 i k k2 = 1. Stoga, iz (2.2.3) sledi navedeni iskaz. Q. E. D.
Mi smo u stvari dokazali iskaze Korolara K 2.2.1 i K 2.2.2 samo za opservable A^ koje imaju
samo diskretne svojstvene vrednosti. U slede em odeljku emo videti da se pomenuti dokazi
neposredno prosiruju na opsti slu aj opservable (koja moze da ima i kontinualan spektar).
2.2.4 Postulat o pojedina nim kvantnim sistemima

Ve smo vise puta imali slu aj stohasti ke sigurnosti ili stohasti ke nemogu nosti. Moramo se
zapitati ne radi li se tu zapravo uvek o apsolutnoj sigurnosti, odnosno nemogu nosti (upore-
diti x 1.4.6), sto bi nam omogu ilo da govorimo o pojedina nim kvantnim sistemima umesto o
ansamblu. U stvari to je ta no u kvantnoj mehani i.

IV POSTULAT O POJEDINACNIM KVANTNIM SISTEMIMA
Ako je verovatno a da se dobije rezultat iz intervala [a; b℄ pri merenju op-

servable A^ u stanju jednaka jedini i, onda svaki pojedina ni sistem u tom
stanju nuzno daje doti ni rezultat, tj.
^ )=1
v ([a; b℄; A; , rezultat 2 [a; b℄ apsolutno sigurno: (2.2.6)
Nas Postulat IV nije uobi ajen u literaturi, mada mnogi autori pre utno prave ekvivalentnu
pretpostavku. Zahvaljuju i ovom postulatu kvantna mehanika nije potpuno statisti ka nauka.
Saglasnost teorije sa eksperimentalnim injeni ama postigla bi se, naravno, i bez ovog Postu-
lata. Nas motiv da ga formulisemo ekspli itno proisti e iz slede a dva razloga:
i) Iako svaka statisti ka teorija (dakle i kvantna mehanika) verovatno e pridruzuje neograni eno
velikim ansamblima (jer verovatno a je grani na vrednost relativne frekven ije), u praksi
imamo samo kona ne ansamble, sa ograni enim brojem elemenata. Naime, ne mozemo broj
kvantnih sistema N u ansamblu da uzimamo proizvoljno velikim. Zbog toga je pozeljno da
teorija sto vise kaze na jeziku kona nih ansambala. Stohasti ki siguran ali ne i apsolutno
siguran dogadaj se na jeziku ograni enih kona nih ansambala ne moze denisati (uporediti
x 1.4.6), tj. ne moze se razlikovati od prakti no sigurnog dogadaja (za koji je 1 v (an) ",
" vrlo mali broj).
SISTEMI I SREDNJA VREDNOST OPSERVABLI
2.2. POJEDINACNI 31
ii) Pozeljno je da teorija sto vise kaze o pojedina nim zi kim sistemima; ansambli su nuzno
zlo a ne ilj kome se tezi.
2.2.5 Apsolutna nemogu nost i pojedina ni kvantni si-

stemi
Postulat IV ima kao neposrednu posledi u analogan iskaz poistove enja stohasti ke i apsolutne
nemogu nosti.
Korolar 2.2.3 Ako je verovatno a da se dobije rezultat iz intervala [a; b℄ pri merenju opservable
A^ u stanju jednaka nuli, onda svaki pojedina ni kvantni sistem u tom stanju nuzno daje rezultat
koji je van tog intervala, tj.
^ )=0
v ([a; b℄; A; , rezultat 2= [a; b℄ apsolutno sigurno: (2.2.7)
Dokaz: = "rezultat spada u interval [a; b℄" i D2 def
Dogadaji D1 def = "rezultat spada u uniju intervala ( 1; a) i
(b; +1)" su disjunktni i dogadaj koji se sa "ili" dobija iz njih je siguran dogadaj S def
="rezultat pripada realnoj
osi". Stoga se verovatno e dogadaja D1 i D2 sabiru u jedini u (videti (1.4.2) i pasus ispod toga), sto usled
v(D1 ) = 0 daje v(D2 ) = 1. Na osnovu Postulata IV na svakom kvantnom sistemu u ansamblu koji odgovara
vektoru dogadaj D2 mora da se desi, a samim tim D1 ne moze da se desi. Q. E. D.
2.2.6 Ostra vrednost opservable | puno zna enje

Naoruzani Postulatom IV, njegovim blizan em Korolarom K 2.2.3 kao i Korolarima K 2.2.1 i
K 2.2.2, sad mozemo da iskazemo u emu je zi ki smisao Lema L 2.2.1 i L 2.2.2.
Svih 9 slede ih iskaza su uzajamno ekvivalentni:
a) Na jeziku ansambala:
Kvantni ansambl opisan sa ima ostru vrednost
P
a.1) an opservable A^ = n0 an0 P^n0 ;
a.2) 1 opservable P^n ;
a.3) 0 opservable (I^ P^n );
b) Na jeziku pojedina nih sistema:
Sistem u stanju
b.1) apsolutno sigurno daje rezultat an pri merenju opservable A^;
b.2) ima kvantnu osobinu P^n ;
b.3) nema kvantnu osobinu (I^ P^n );
) Na jeziku formalizma:
.1) A^ = an ; .2) P^n = ; .3) (I^ P^n ) = 0.


Citala , jos nedovoljno verziran u kvantnoj mehani i, moze lako da ne razlikuje iskaz "nema
kvantnu osobinu P^ " i logi ku nega iju od "ima kvantnu osobinu P^ ". Veoma je vazno da se to
razlikuje, jer ovo je jedan od mnogih primera ostre razlike izmedu kvantne i klasi ne mehanike.
Na primer, neka ima nenultu projek iju kako u oblast likova2.2.2 od P^ , tj. u R(P^ ), tako i
u R(I^ P^ ). Onda ne stoji da kvantni sistem ima kvantnu osobinu P^ (logi ka nega ija), ali ne
stoji ni to da merenje opservable P^ nuzno daje nulu, a to je to sto izrazavamo re ima "sistem
nema osobinu P^ ". U nasem primeru linearne polariza ije fotona duz O( 4 ) (x 1.3.3) nije ta no
(imamo logi ku nega iju) da foton ima osobinu polarizovanosti duz x-ose, a samo kad je u stanju
linearne polariza ije duz y -ose on "nema" pomenutu osobinu (polarizovanosti duz x-ose)2.2.3 .
Kada je stanje takvo da kvantni sistem niti ima neku kvantnu osobinu P^ niti stoji da je
nema, onda se kaze da je ova kvantna osobina latentna u (imamo superpozi iju osobina P^ i
(I^ P^ )). Kada je u eksperimentu difrak ije elektron prolazio kroz oba otvora ili kada se foton
i odbijao i prolazio kroz semire ektivno ogledalo, imali smo slu aj latentnosti obeju opti kih
putanja. A kada smo merni uredaj podesili tako da smo upravo merili re imo osobinu "opti ki
put 1" i zato nuzno dobili rezultat da foton ima ili nema ovu osobinu, tada smo razarali interfe-
ren iju (inherentnu u superponiranom stanju) i latentne kvantne osobine pretvarali u ekspli itno
posedovane (ili neposedovane) osobine.
2.2.7 Pojedini brojevi kao rezultati merenja

Videli smo u Korolaru K 2.1.2 da je pri merenju opservable A^ stohasti ki nemogu e dobiti ta an
rezultat (tj. jedan realan broj) koji nije jedna od diskretnih svojstvenih vrednosti od A^. U
svetlosti Korolara K 2.2.3 sad nam je jasno da u stvari stoji apsolutni iskaz, veoma fundamentalni
zakon kvantne mehanike:
Na svakom pojedina nom kvantnom sistemu potpuno pre izni rezultat me-
renja, tj. rezultat u vidu jednog realnog broja, moze biti samo diskretna
svojstvena vrednost merene opservable.
2.2.8 Srednja vrednost opservable

Prou imo sad kako se u kvantnoj mehani i izra unava srednja vrednost opservable. Podsetimo
se da se srednja vrednost (sinonimi su prose na vrednost i o ekivana vrednost) stohasti ke va-
rijable X sa vrednostima x1 ; x2 ; ::: i sa verovatno ama v1 ; v2 ; ::: (da se ove vrednosti dobiju u
eksperimentu) izra unava po obras u
X
X= vn xn (2.2.8)
n
(uporediti x 1.4.8).
2.2.2 Oblast likova operatora A^ pise se obi no kao R(A^) po engleskoj re i range ( itati:
rejndz), koja zna i: oblast
likova.
2.2.3 Zbog ovakvih svojevrsnosti od fundamentalnog zna aja u kvantnoj mehani i bilo je predloga (na pr. od
Rei henba h-a) da se na kvantnu mehaniku primeni polivalentna logika umesto uobi ajene dvovalentne. Ovaj
predlog nije usvojen jer nije nuzan, a u stvari nije ni pozeljan jer ionako sve sto ho emo da razumemo moramo
na kraju izraziti dvovalentnom logikom.
2.3. KONTINUALNI SPEKTAR OPSERVABLI 33
Pretpostavimo da opservabla A^ ima isto diskretan spektar a1 ; a2 ; ::: i spektralnu formu

X
A^ = an P^n : (2.2.9)
n
Pitamo se kako najprostije izra unati srednju vrednost ovakve opservable u nekom stanju.
Teorem 2.2.1 Srednja vrednost opservable A^ sa isto diskretnim spektrom u stanju je
h A^ i =h j A^ j i : (2.2.10)
Dokaz: Obraza (2.2.8) pomo u (2.1.8) daje h A^ i = Pnh j P^n j ian, a zahvaljuju i spektralnoj formi (2.2.9)
onda dolazimo do (2.2.10). Q. E. D.
Zadatak 2.2.1 Pokazati da je u svom svojstvenom stanju, opservabla ima srednju vrednost jednaku odgova-
raju oj svojstveneoj vrednosti.
Zadatak 2.2.2 Pokazati da stanje j i u kojem je disperzija opservable jednaka nuli, mora biti svojstveno stanje
iste opservable.
Zadatak 2.2.3 Pokazati da je za opservablu koja je dogadaj (A^ je projektor) njena srednja vrednost u stanju
j i jednaka verovatno i da e se taj dogadaj desiti ako se izvrsi merenje tog dogadaja (tj. opservable A^).
2.3 Kontinualni spektar opservabli

Svrha ovog odeljka je da omogu i uopstenje rezultata prethodna dva odeljka na opsti slu aj op-
se zike ti e, tu nema novih rezultata, ali
servable, koja moze da ima i kontinualni spektar. Sto
matemati ki aparat za ova uopstenja je veoma slozen (ta ke kontinualnog spektra, uopsteni svoj-
stveni vektori itd.). Stoga je prvi paragraf posve en kratkom rezimeu neophodnih matemati kih
pojmova, kako bi itala bez tesko a mogao da usvoji doti na uopstenja.
2.3.1 Matemati ka rekapitula ija uopstenih vektora i kon-

tinualnog spektra
U prethodna dva odeljka postavili smo prve stubove kvantne mehanike pomo u opservabli sa
isto diskretnim spektrom. Ali to nije opsti vid hermitskog operatora u Hilbert-ovom prostoru
H (osim ako je kona nodimenzionalan), niti je to najsira klasa opservabli na koje nailazimo u
praksi kvantne mehanike.
Matemati ki podsetnik
U spektar hermitskog operatora A^ moze da spada i realan broj s za koji svojstveni problem
A^ = s nema nuzno nenulto resenje u H. Naime, postoji jedan siri prostor (natprostor) od
H, koji emo obelezavati sa U (H), u kojem se pored vektora iz H pojavljuju i tzv. uopsteni
vektori, koji nemaju kona nu normu. Kad s nije diskretna svojstvena vrednost, svojstvena
jednakost A'^ = s' moze ipak da ima resenje u vidu uopstenog vektora 0 6= ' 2 U (H). Tada se
kaze da je s ta ka iz kontinualnog spektra ili da je kontinualna svojstvena vrednost od A^.
Kao sto smo rekli, natprostor U (H) ak nije ni normiran prostor, jer za uopstene vektore
nije denisana norma. Samo je denisan skalarni proizvod izmedu njih i odredenog skupa2.3.1
S obi nih vektora (tj. elemenata iz H): h ' j i. Naime, uopsteni vektori su u stvari
neprekidne linearne funk ije (funk ionali) na tom skupu, a h ' j i je upravo kompleksni broj
koji ' pridruzuje vektoru . Kao sto smo rekli, U (H) H, jer kako god odabrali vektor
2 H, linearni funk ional h j i, (tj. skalarni proizvod u H) je denisan za sve vektore na
pomenutom skupu S .
Za ta ku kontinualnog spektra s postoje sve mogu nosti degenera ije isto kao za ta ke dis-
kretnog spektra. Mi emo ipak jednostavnosti radi pretpostaviti da uopsteni svojstveni vektori
sa kojima emo raditi odgovaraju nedegenerisanim svojstvenim vrednostima, tj. da svaka konti-
nualna svojstvena vrednost s denise jednozna no (s ta nos u do faznog faktora) odgovaraju i
uopsteni svojstveni vektor j s i kao nenulto resenje svojstvenog problema
A^ j s i = s j s i; j s i 2 U (H) (2.3.1)
(naravno, j s i 2= H i nije nuzno da postoji 0 6= 2 H koji bi u (2.3.1) mogao da zameni j s i).

Osim toga, ograni i emo se na slu ajeve u kojima sve ta ke kontinualnog spektra pripadaju
jednom intervalu, koji emo pisati u vidu [p; t℄ (mogao bi biti i interval drugog tipa), jer se
obi no u kvantnoj mehani i ne pojavljuju slozeniji slu ajevi.
Neka za diskretni spektar opservable A^ fan g def= fan j n = 1; 2:::g vazi analogna pretpostavka
nedegenerisanosti svih svojstvenih vrednosti an , ili, kao sto se to jos kaze, pretpostavka prostog
spektra. Onda su svojstveni projektori P^n projektori prava a P^n =j n ih n j, gde su j n i
odgovaraju i svojstveni vektori: A^ j n i = an j n i i to ortonormirani, tj. h n j n0 i = Ænn0 .
Pretpostavimo sad da ista opservabla A^ pored diskretnog spektra fan g ima i kontinualni
spektar [p; t℄. To zna i da A^ ima pored diskretnog svojstvenog podbazisa fj n i j n = 1; 2; :::g i
kontinualni svojstveni podbazis fj s i j s 2 [p; t℄g sastavljen iz uopstenih svojstvenihRb
vektora.
Uopstenje linearnih kombina ija obi nih vektora su integrali uopstenih vektora a (s) j s i ds,
p a < b t, koji pod uslovom kvadratne integrabilnosti po modulu:
Z b
j (s)j2 ds < +1 (2.3.2)
a
2.3.1 Prostor U (H) naziva se i opremljenim Hilbert-ovim prostorom (rigged Hilbert spa e na engleskom, osnawen-
noe Gil~bertovo prostranstvo na ruskom). Pomenuti pravi podskup S od H, na kome se uopsteni vektori
denisu kao linearne funk ije, je od presudnog zna aja pri "opremanju" Hilbert-ovog prostora H. Da je to eo
H, dobili bismo tzv. dualni prostor od H, koji je izomorfan sa H. Ovako se dobija pravi natprostor U (H)
dualnog prostora (a ovaj se preko izomorzma poistove uje sa H). Dakle, imamo s ta nos u do izomorzama:
S H U (H).
i samo pod tim uslovom pripadaju Hilbert-ovom prostoru:

Z b
(s) j s i ds 2 H: (2.3.3)
a
Nas e, naravno, zanimati samo integrali koji zadovoljavaju (2.3.2). Postoji i pojam uopstenih
projektora prava a j s ihs j, 8s 2 [p; t℄, iji analogni integrali daju spektralne mere intervala [a; b℄
po kontinualnom spektru opservable A^:
Z b
P^[(a;b
k) def
℄ = j s i dshs j ; 8[a; b℄ [p; t℄: (2.3.4)
a
Leva strana (odsad LS) od (2.3.4) je projektor u H.

Ako uzmemo proizvoljan vektor j i 2 H i projektujemo ga sa P^[(a;b
k)
℄ , onda
emo dobiti
Z b Z b
P^[(a;b
k)
℄ j i=( j s i dshs j) j i = (h s j i) j s i ds; (2.3.5)
a a
ili ako obelezimo h s j i sa (s), kao sto se obi no ini,

Z b
P^[(a;b℄j i= (s) j s i ds;
k)
(2.3.6)
a
sto daje geometrijski smisao u H gornjim integralima (2.3.3) uopstenih vektora j s i. Kompleksni
brojevi (s) nazivaju se koe ijentima razvoja (razvojnim koe ijentima) ili Fourier-ovim koe i-
jentima vektora j i po kontinualnom podbazisu fj s i j a s bg u U (H). Videli smo u (2.3.4)
da ovaj podbazis preko integrala obrazuje potprostor R(P^[(a;b
k)
℄ ) H, u koji P[a;b℄ projektuje sve
^ (k)
vektore iz HR .
Ako je pt (h s j i) j s i ds 2 H vektor iz pomenutog skupa S H, onda je denisano
R
hR s0 j ( ab (s) j s i ds), 8s0 2 [a; b℄ kao broj koji uopsteni vektor j s0 i pridruzuje vektoru
p (h s j i) j s i ds 2 S i to je (s ).
t 0
Slede i veoma prakti nu Dira -ovu preskrip iju, u kvantnoj mehani i je uobi ajeno da se
smatra denisanom ktivna funk ija dve promenljive:
h s0 j si def
= Æ (s0 s); s; s0 2 [p; t℄ : (2.3.7)
R tza s 6= s, a za s =
To je tzv. Dira -ova delta funk ija, koja se zamislja kao nula 0 0 s da je beskona na
R
i to "toliko jako beskona na" da kada dodemo do hs j ( p (s) j s i ds) = pt (s)h s0 j si ds =
0
Rb 0 s) ds vazi2.3.2 :
a (s)Æ (s
Rt
p (s)Æ (s0 = (s0 ) ;
s) ds def (2.3.8)
tj., kao sto se kaze, da delta funk ija izba uje vrednost podintegralne funk ije u ksiranoj ta ki.
2.3.2 U kvantnoj mehani i je uobi ajeno da se potpuno ignorise skup S , tj. da se postupa kao da S = H, tj. uzima
se da (2.3.8) vazi za svaki Rpt (s) j s i ds 2 H. Motiv pojednostavljenja (elimina ijom nebitnog), koji je imperativ
u ovako slozenoj materiji, navodi zi are na matemati ku nerigoroznost.
Dakle, uopsteni svojstveni vektori su ortonormirani na delta funk iju, sto e re i da vazi
(2.3.7). Uopsteni projektori prava a zadovoljavaju
Z t
j s i dshs j= P^[(p;tk)℄; j s ih s j s0ihs0 j= Æ(s s0 ) j s ihs j : (2.3.9a,b)
p
Diskretnom spektru fan g opservable A^ odgovara spektralna mera (odredena sa A^):

X
j n ihn j= P^fan g; j n ih n j n0 ihn0 j= Ænn0 j n ihn j; (2.3.10a,b)
n
u punoj analogiji (ili paralelnosti) sa (2.3.9).

Projektori P^fan g i P^[(p;tk)℄ su uzajamno komplementarni2.3.3:
P^fan g + P^[(p;tk)℄ = I:
^ (2.3.11)
Na jeziku potprostora koji odgovaraju diskretnom odnosno kontinualnom spektru od A^,

(2.3.11) se moze prepisati u vidu:
Hd Hk = H; (2.3.12a)
gde je
Hd def
= R(P^fan g ); Hk def
= R(P^[(p;tk)℄ ) (2.3.12b)
(a zna i da se radi o ortogonalnom zbiru potprostora).
Iz formula (2.3.11), (2.3.10a) i (2.3.9a) sledi rela ija koja se u matemati i naziva razlaganje
jedini e:
P Rt
n j n ihn j + p j s i dshs j= I :
^ (2.3.13)
U kvantnoj mehani i rela ija (2.3.13) igra veoma vaznu ulogu i poznata je pod nazivom rela ija
kompletnosti ili, jos es e, rela ija zatvorenosti (engleski: losure property, itati: klouze propeti).
Ona (kao i (2.3.11)) pokazuje da za svaki hermitski operator postoji svojstveni bazis, iji deo
mogu initi uopsteni vektori.
Spektralna forma hermitskog operatora A^ glasi:
P R
A^ = n an j n ihn j + pt j s ishs j ds : (2.3.14)
Ne treba zaboraviti da je zbir u (2.3.13) i (2.3.14) napisan pod pretpostavkom prostog spek-

tra. Citala e, po potrebi, lako sam uopstiti ove jedna ine radi uzimanja u obzir degenera ije
pojedinih ta aka spektra.
2.3.3 U slede em paragrafu, u formuli (2.3.17), vide emo da spektralnoj meri proizvoljnog intervala [a; b℄, koju
pisemo P^[a;b℄ (odredena je sa A^), doprinosi kako diskretni tako i kontinualni spektar (u opstem slu aju) i to
preko svojih ta aka koje padaju u [a; b℄. Stoga P^fang u stvari jeste spektralna mera diskretnog spektra. Naime,
kontinualni spektar pojedina nim ta kama ne daje doprinose (jer se doprinos ra una preko integrala). Nasuprot
tome, u opstem slu aju P^[(p;tk)℄ nije ela spektralna mera intervala [p; t℄ ve samo doprinos od kontinualnog spektra.
Samo u slu aju kada u [p; t℄ ne pada nijedna diskretna svojstvena vrednost, imamo P^[(p;tk)℄ = P^[p;t℄.
Primenjuju i (2.3.13) na proizvoljni vektor j i 2 H, imamo

Z t X
j i= (s) j s i ds + n j n i; (2.3.15)
p n
gde su n = h n j i koe ijenti razvoja od j i po diskretnom svojstvenom podbazisu od A^.

Ako (2.3.15) napisemo mutatis mutandis (tj. menjaju i sta treba promeniti) i za drugi vektor
j 0 i 2 H, onda skalarni proizvod mozemo izraziti pomo u koe ijenata razvoja:
Z t
h 0 j i= 0 (s) (s) ds + X 0 : (2.3.16)
n n
p n
Za spe ijalni slu aj j 0 i =j i, formulom (2.3.16) izrazavamo kvadrat norme.
2.3.2 Gustina verovatno e

Postulat III smo formulisali tako (u x 2.1.5) da se neposredno prosiruje na slu aj kada opservabla
A^ ima i kontinualni spektar. Naime, spektralnoj meri proizvoljnog intervala [a; b℄, tj. projektoru
P^[a;b℄ , u opstem slu aju doprinosi kako diskretni tako i kontinualni spektar preko svojih preseka
sa intervalom [a; b℄ i odgovaraju ih svojstvenih projektora:
P R 0
= fn j an 2[a;b℄g P^n + ab0 j s i dshs j
P^[a;b℄ def (2.3.17)
ako je, re imo, interval [a0 ; b0 ℄ presek intervala [a; b℄ sa kontinualnim spektrom [p; t℄ od A^: [a0 ; b0 ℄ def
=
[a; b℄ \ [p; t℄.
Klju na formula za verovatno u (2.1.7) ras lanjuje se pomo u (2.3.17) na slede i na in:
R b0
^ ) = Pfn j a 2[a;b℄g h
v ([a; b℄; A; j P^n j i + a0 j (s)j2 ds : (2.3.18)
n
^ ) = j (s)j2 naziva se gustinom verovatno e, jer j (s)j2 ds je verovatno a da

Funk ija (s; A;
merenje opservable A^ u stanju daje rezultat iz innitezimalnog intervala [s 12 ds; s + 12 ds℄
(pod pretpostavkom da nijedna od diskretnih svojstvenih vrednosti ne pada u taj interval).
Zadatak 2.3.1 Dokazati lemu L 2.2.2 i korolare K2.2.1 i K 2.2.2 za opsti slu aj opservable.
2.3.3 Rezultati merenja iz kontinualnog spektra

Ako je s ta ka iz kontinualnog spektra opservable A^ (a ne pripada diskretnom spektru), onda
P^[s℄ = 0. (Spektralnu meru ta ke P^[s℄ = 0 ne treba mesati sa j s ihs j, koji je uopsteni projektor
prav a u U (H) i nije projektor u H.) To zna i da u svakom stanju :
^ ) = 0:
v (s; A; (2.3.19)
Na osnovu Postulata IV (u x 2.2.4), (2.3.19) moramo interpretirati tako da nijedan pojedina ni
kvantni sistem nikada ne moze (kao rezultat kvantnog merenja) imati ta nu vrednost s.
U stvari to i nije za uduju e ako imamo u vidu da svako merenje nuzno ima rezolu iju q > 0.
Naime, po pravilu, merenje daje neki rezultat a sa ta nos u2.3.4 q , tj. rezultat lezi u intervalu
[a 12 q; a + 12 q ℄. Za merenje diskretnih svojstvenih vrednosti ovo je ipak dovoljno za ta no
merenje, jer rezolu ija merenja moze biti u prin ipu proizvoljno na (q proizvoljno malo)2.3.5. Ali
za kontinualnu svojstvenu vrednost uvek preostaje kona ni interval kao rezultat.

Formula za srednju vrednost
h A^ i =h j A^ j i ; (2.3.20)
tj. (2.2.10), vazi i u opstem slu aju opservable A^. Naime, iz (2.3.18) sledi na osnovu same
deni ije srednje vrednosti:
X Z t
h A^ i = an h j P^n j i+ sj (s)j2 ds: (2.3.21)
n p
Posto je j (s)j2 = h j sih s j i, imamo

X Z t
h A^ i = h j( an P^n + j s ishs j ds) j i: (2.3.22)
n p
Najzad, (2.3.20) sledi iz injeni e da je izraz u zagradi u (2.3.22) u stvari operator A^ napisan u
spektralnoj formi (uporediti (2.3.14)).
2.3.5 Borel-ovo -polje realne ose

Kao sto smo rekli u x 2.3.3, intervali se prirodno pojavljuju iz zi kog razloga kona ne rezolu ije
svih mernih aparata. Medutim, sa matemati ke ta ke gledista, mnostvo svih intervala (sva etiri
tipa) nije dovoljno zatvorena struktura. Teorija mere (bez obzira da li se radi o nenegativnoj
brojnoj meri ili o projektorskoj meri koja e tek, sa svoje strane, da denise brojnu meru |
verovatno u u nasem slu aju) iziskuje da mnostvo skupova za koje se denise mera (tzv. merljivi
skupovi) bude bar tzv. Borel-ovo -polje ili mnostvo svih Borel-ovih skupova. To je u stvari
minimalno -polje nad mnostvom svih intervala. -poljem se naziva takvo mnostvo skupova koje
je zatvoreno na sve unije i preseke ne vise od prebrojivo beskona no mnogo skupova iz mnostva
( je tu umesto kardinalnog broja prebrojivo beskona nog skupa koji se obi no pise kao 0 , tzv.
alef nula).
Dakle, mnostvo svih intervala realne ose "obrazuje" Borel-ovo -polje u smislu da se to
mnostvo mora maksimalno prosiriti kako bi se zatvorilo u pogledu pomenutih -opera ija.
2.3.4 Ne treba misliti da su idealna merenja u kvantnoj mehani i idealna i po rezolu iji, tj.
da je q = 0. "Idealnost"
je samo u tome da se pretpostavlja apsolutno sigurno dobijanje nekog rezultata. Naime, realni eksperiment moze
i da omane i da ne da nikakvu informa iju.
2.3.5 Ako je diskretna svojstvena vrednost an neke opservable A^ ta ka nagomilavanja diskretnog spektra iste
opservable, onda se zbog q > 0, o igledno, an ne moze dobiti kao ta an rezultat merenja. Fizi ki ovo je patoloski
slu aj, posledi a zatvaranja (u smislu upotpunjavanja) matemati kog aparata.
2.4. KOMPATIBILNE OPSERVABLE I MERENJE 39
U linearnoj analizi se dokazuje vazan stav, koji daje matemati ke osnove nasem Postulatu o
opservablama: Svaki hermitski operator u Hilbert-ovom prostoru povezan je (biunivoko) sa jed-
nom (projektorskom) spektralnom merom denisanom na Borel-ovom -polju realne ose. Doti na
veza se uspostavlja preko spektralne forme hermitskog operatora.
2.4 Kompatibilne opservable i merenje

U ovom odeljku prou i emo kompatibilne opservable, koje najvise li e na klasi ne varijable u po-
gledu svog uzajamnog odnosa. Objasni emo kako se formiraju kompletni skupovi kompatibilnih
opservabli, pomo u kojih emo dopuniti Postulat o stanjima i zasnovati teoriju reprezentovanja
(izlozenu u x 2.7-x 2.9). Denisa emo kvantno-mehani ko merenje i izves emo formule za promenu
stanja pri merenju
2.4.1 Kompatibilne opservable

Sad emo videti koji je najpovoljniji uzajamni odnos u kojem dve opservable mogu da budu i
sta je zi ki smisao tog odnosa.
Ako dva hermitska operatora A^ i B^ u H komutiraju, tj. ako vazi
^ B^ ℄ def
[A; = A^B^ B^ A^ = 0 ; (2.4.1)
^ B^ ℄ se naziva komutatorom
onda se kaze da se radi o kompatibilnim opservablama. Operator [A;
^ ^
od A i B .
U teoriji Hilbert-ovih prostora dokazuje se slede i stav.
Stav 2.4.1 Ako su A^1 ; A^2 ; :::; A^n hermitski operatori u H od kojih svaka dva komutiraju, onda
postoji (nejednozna no odreden) hermitski operator B^ u H takav da je svaki od pomenutih ope-
ratora njegova operatorska funk ija2.4.1:
A^1 = f1 (B^ ); A^2 = f2 (B^ ); :::; A^n = fn (B^ ); (2.4.2)

i obratno, (2.4.2) povla i komutativnost operatora A^1 ; A^2 ; :::; A^n.
Prema Postulatu II B^ je opservabla, a njeno merenje predstavlja istovremeno merenje svih

n opservabli A^1 ; ::; A^n. Naime, ako merenje opservable B^ daje rezultat b na nekom kvantnom
sistemu, onda na istom sistemu imamo rezultat f1 (b) za A^1 , f2 (b) za A^2 ,...,fn (b) za A^n . Stoga se
zi ki smisao kompatibilnosti opservabli sastoji u mogu nosti njihovog istovremenog merenja.
Nekompatibilne opservable (tj. nekomutiraju i hermitski operatori) se ne mogu istovremeno
meriti. Na njih se odnosi Heisenberg-ov prin ip neodredenosti (x 1.2 i x 4.1).
2.4.1 Podsetimo se da je po deni iji hermitski operator A^ funk ija hermitskog operatora B^ ako je svaki svojstveni
vektor (pravi ili uopsteni) od B^ svojstveni vektor i od A^. Pise se i A^ = f (B^ ) ako iz B^ j b i = b j b i sledi
A^ j b i = f (b) j b i, pri emu je f jedna brojna funk ija (analiti ka ili opstija).
2.4.2 Kompletan skup kompatibilnih opservabli

Sada emo se upoznati sa jednim od najosnovnijih i najvaznijih pojmova kvantne mehanike, iji
je naziv dat u naslovu paragrafa.
Po e emo deni ijom kompletne opservable A^. To je hermitski operator sa prostim spek-
trom, tj. opservabla ija je svaka svojstvena vrednost (diskretna i kontinualna) nedegenerisana i
stoga jednozna no, s ta nos u do faznog faktora, denise odgovaraju i (pravi odnosno uopsteni)
svojstveni vektor. Spektralna forma kompletne opservable A^ glasi:
X Z t
A^ = an j n ihn j + j s ishs j ds; (2.4.3)
n p
gde su j n i i j s i pomenuta jednozna na resenja diskretnog odnosno kontinualnog svojstvenog

problema: A^ j n i = an j n i, A^ j s i = s j s i.
Kompletna opservabla se, na zalost, susre e dosta retko medu zna ajnim zi kim veli inama.
Sre om nju moze u potpunosti da zameni njeno uopstenje, tzv. kompletan ili potpun skup kom-
patibilnih opservabli. To je izvestan broj2.4.2 , re imo K , kompatibilnih opservabli A^1 ; A^2 ; :::; A^K
iji su svi zajedni ki svojstveni potprostori (u H i u U (H)) jednodimenzionalni.
Zajedni ki svojstveni potprostor je u ovom slu aju skup svih zajedni kih ili istovremenih
resenja j a1 ; a2 ; :::; aK i svojstvenih problema
A^k j a1 ; a2 ; :::; aK i = ak j a1 ; :::; aK i; k = 1; 2; : : : ; K (2.4.4)
sa ksiranim svojstvenim vrednostima ak od A^k , k = 1; 2; : : : ; K .
Ne mora svaki izbor respektivnih svojstvenih vrednosti a1 ; a2 ; :::; aK da da neko nenulto resenje
sistema jednakosti (2.4.4). To se kaze da mozemo imati nekompatibilne svojstvene vrednosti
kompatibilnih opservabli. Slog brojeva a1 ; a2 ; :::; aK koji daje nenulto resenje u (2.4.4), zna i koji
denise zajedni ki svojstveni potprostor (tzv. kompatibilne svojstvene vrednosti) je analogon
jedne svojstvene vrednosti an ili s kompletne opservable A^ i, po deni iji kompletnog skupa
A^1 ; A^2 ; : : : ; A^K , mora biti nedegenerisan, tj. mora da jednozna no (do na fazni faktor) odreduje
j a1; a2 ; :::; aK i 6= 0.
Napomenimo uzgred da se indeks n, koji prebrojava diskretne svojstvene vrednosti an neke
opservable A^, obi no naziva kvantnim brojem. On ne uzima nuzno ele vrednosti niti nuzno sve
uzastopne vrednosti, ali je po pravilu njegov skup vrednosti prostiji od samog diskretnog spektra
opservable. Analogno kao sto smo rekli za svojstvene vrednosti, i kvantni brojevi kompatibil-
nih opservabli A^1 ; A^2 ; :::; A^K daju, u opstem slu aju, kompatibilne i nekompatibilne kombina-
ije konkretnih vrednosti n1 ; n2 ; :::; nK , prema tome da li postoji zajedni ki svojstveni vektor
0 6=j n1 ; n2 ; :::; nK i def
= j an1 ; an2 ; :::; anK i ili ne.
Ako neka opservabla A^1 nije kompletna (sto e esto biti slu aj na primer sa hamiltonijanom
kvantnog sistema), mozemo je kompletirati, tj. dopuniti do kompletnog skupa kompatibilnih
opservabli. Ovo dopunjavanje je, naravno, nejednozna no.
Da bismo u slede em paragrafu bolje razumeli geometrijski sadrzaj pomenutog dopunjavanja
(a i za druge kasnije potrebe), podsetimo se jos nekoliko stavova o komutiranju operatora iz
teorije Hilbert-ovih prostora, koji imaju veoma vaznu primenu u kvantnoj mehani i.
2.4.2 Mada matemati ki u datom Hilbert-ovom prostoru K moze biti proizvoljno, vide emo kasnije da za zi ki
najvaznije potpune skupove kompatibilnih opservabli u prostoru stanja H kvantnog sistema K je ksiran broj i
ima zi ki smisao broja stepeni slobode sistema.
Stav 2.4.2 Hermitski operator A^ i hermitski, unitarni ili antiunitarni operator B^ u H komuti-
raju ako i samo ako B^ komutira sa svakim svojstvenim projektorom od A^.
Stav 2.4.3 Hermitski operator A^ i hermitski, unitarni ili antiunitarni operator B^ u H komuti-
raju ako i samo ako je svaki svojstveni potprostor od A^ invarijantan za B^ .
U invarijantnom potprostoru operator B^ samim svojim delovanjem indukuje jedan operator.
Kaze se da se B^ redukuje u taj operator u doti nom potprostoru.
Stav 2.4.4 Dva hermitska operatora A^1 i A^2 u H komutiraju ako i samo ako svaki svojstveni
projektor prvog komutira sa svakim svojstvenim projektorom drugog.
Stav 2.4.5 Ako dva projektora P^1 i P^2 komutiraju, onda je P^1 P^2 projektor i on projektuje H na
potprostor R(P^1 ) \ R(P^2 ).
Stav 2.4.6 Dva hermitska operatora A^1 i A^2 komutiraju ako i samo ako postoji (bar jedan)
zajedni ki svojstveni bazis2.4.3 u H ili u U (H).
Ovaj bazis se u opstem slu aju sastoji delom od pravih, a delom od uopstenih vektora. Svi
gornji stavovi se odnose na potprostore i projektore u U (H) isto kao u H.
2.4.3 Dopunjavanje nekompletne opservable

Ako je A^1 nekompletna opservabla, ne mozemo je dopuniti (kompatibilnom) opservablom A^2
koja je funk ija od A^1 , tj. sa A^2 = f (A^1 ). Naime, kao sto sledi iz Stava S 2.4.3, A^2 se redukuje
u svakom svojstvenom potprostoru V (a1 ) od A^1 (a1 je odgovaraju a svojstvena vrednost). Zbog
funk ionalne zavisnosti, A^2 se redukuje u broj f (a1 ) (uporediti Primedbu 2.4.1), tj. svaki V (a1 )
je ve sam zajedni ki svojstveni potprostor od A^1 i A^2 i nismo se odmakli od po etnih svojstvenih
potprostora (od kojih je bar jedan bio bar dvodimenzionalan).
Ako kompatibilna opservabla A^2 nije funk ija od A^1 , ona se u potprostorima V (a1 ) redukuje
u netrivijalne operatore. Ovi onda svojom svojstvenom dekompozi ijom dalje razlazu V (a1 ) i
tako daju zajedni ke svojstvene potprostore od A^1 i A^2 , manje dimenzije.
Ako je skup A^1 , A^2 i dalje nekompletan, moramo ga dalje dopunjavati tre om kompatibilnom
opservablom A^3 itd.
Zadatak 2.4.1 Neka je H trodimenzionalan i neka je u njemu zadat bazis fj 1 i; j 2 i; j 3 ig. Deni
simo dve
opservable preko spektralne forme:
= a1P^1 + a2P^2; a1 6= a2;
A^ def (2.4.5a)
= j 1 ih1 j; P^2 def
P^1 def = j 2 ih2 j + j 3 ih3 j : (2.4.5b)
= b1Q^ 1 + b2Q^ 2; b1 6= b2;
B^ def (2.4.6a)
= j 1 ih1 j + j 2 ih2 j; Q^ 2 def
Q^ 1 def = j 3 ih3 j : (2.4.6b)
2.4.3 Odsad emo stalno pod "bazisom" podrazumevati ortonormirani kompletni bazis (ako nam zatreba opstiji,
to emo posebno ista i). Pod bazisom u U (H) se podrazumeva skup uopstenih vektora po kojima se svaki pravi
vektor moze jednozna no razviti.
A. Pokazati a) da su A^ i B^ nekompletne opservable; b) da su A^ i B^ kompatibilne opservable; ) da je A;^ B^ ,

kompletan skup kompatibilnih opservabli.
B. a) Koje su svojstvene vrednosti od A^ kompatibilne sa kojim svojstvenim vrednostima od B^ ? b) U koje
operatore se B^ redukuje u pojedinim svojstvenim potprostorima od A^ ? ) Pokazati kako ovi operatori,
u koje se B^ redukovao, svojom svojstvenom dekompozi ijom dalje razlazu svojstvene potprostore od A^ i
tako daju upravo zajedni ke svojstvene potprostore operatora A^ i B^ .
C. Ilustrovati Stavove S 2.4.1-S2.4.6 na primeru operatora iz zadatka Z 2.4.1.
Zadatak 2.4.2 A. Dokazati da je opservabla B^ koju u smislu Stava S 2.4.1 denise neki kompletan skup
kompatibilnih opservabli A^1; A^2 ; : : : ; A^K nuzno kompletna opservabla.
B. Ilustrovati rezultat iz A. na primeru opservabli A^ i B^ iz zadatka Z2.4.1.
Kompletna opservabla je spe ijalni slu aj kompletnog skupa kompatibilnih opservabli kada
je K = 1. S druge strane, vidimo iz Zadatka Z 2.4.2.A. i iz Stava S 2.4.1, da bilo koji potpuni
skup opservabli mozemo, bar u prin ipu, zameniti jednom jedinom kompletnom opservablom.
Po pravilu se a priori ne zna koji je kompatibilni skup kompletan, bar ne dok prostor stanja H
nije dobro poznat. A to se obi no saznaje ili iz analogije sa klasi nom zikom ili iz eksperimenta.
2.4.4 Merenje

Sada emo da denisemo pojam merenja. Citao u je ve , bez sumnje, jasno da je to jedan od
kamena temelja a kvantne mehanike.
Pretpostavimo da smo u laboratoriji pripremili ansambl od N kvantnih sistema i da znamo
da je ansambl ist i da se opisuje vektorom stanja . Pretpostavimo, osim toga, da imamo
aparat koji nakon interak ije sa pojedinim kvantnim objektima iz naseg ansambla pokazuje neki
rezultat a, koji je diskretna svojstvena vrednost neke opservable A^. Neka Na sistema iz ansambla
daju odredeni rezultat a.
Deni ija 2.4.1 Pomenuti aparat se naziva kvantnim mernim aparatom, a njegova interak ija
sa sistemima pomenutog ansambla prediktivnim merenjem2.4.4 (ili merenjem prve vrste) opser-
vable A^ ako su zadovoljena slede a dva uslova za svako po etno stanje i za svaku diskretnu
svojstvenu vrednost a od A^:
i) NNa ! h j Pâ j i = v (a; A; ^ ), kada N ! 1
(Pâ je svojstveni projektor od A^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti a);
ii) po prestanku interak ije aparata i sistema svaki od pomenutih Na sistema ima vrednost a od
A^ (tj. dao bi ovaj rezultat apsolutno sigurno u ponovljenom merenju);
Ako je dodatno ispunjen slede i uslov, merenje se naziva idealnim:
iii) svaka opservabla B^ kompatibilna sa A^ koja je imala ostru vrednost b u po etnom stanju ,
u svakom od pomenutih Na sistema i nakon merenja ima vrednost b.
2.4.4 U literaturi je uobi ajeno da se formulise i postulat "reduk ije talasnog paketa", koji u sustini sadrzi iskaze
nasih Teorema T 2.4.1 i T 2.4.4 nize. Nas prilaz preko deni ije merenja kao odredene interak ije, sa izvodenjem
pomenutih rezultata kao posledi a, bazira na radovima: F. Herbut, Annals of Physi s,55 (1969) 271 i F. Herbut,
International Journal of Theoreti al Physi s, 11 (1974) 193.
Primer selektivnog prediktivnog merenja imali smo u eksperimentu sa polupropusnim ogle-

dalom u varijanti b0 (videti x 1.2.1), kada smo ogledalo u D (videti C 1.3A) zamenili detektorom
i tako smo izdvojili podansambl fotona koji se kre u opti kim putem 1, preko ogledala u B .
Idealno merenje se u kvantnoj mehani i obi no naziva prosto merenjem.
2.4.5 Promena stanja pri merenju | nedegenerisana svoj-

stvena vrednost
U ovom paragrafu da emo odgovor na pitanje kako merenje menja stanje .
Pretpostavimo da je diskretna svojstvena vrednost a opservable A^ nedegenerisana, tj. da joj
odgovara jednodimenzionalni svojstveni potprostor ili, kao sto se obi no kaze, svojstveni prava .
Selektivno merenje vrednosti a od A^ se onda naziva kompletnim.
Teorem 2.4.1 Merenje nedegenerisane diskretne svojstvene vrednosti a opservable A^ prevodi

proizvoljno po etno stanje j i u svojstveno stanje j a i od A^, tj. u stanje koje je denisano sa
A^ j a i = a j a i; h a j ai = 1: (2.4.7)
Dokaz: Uslov ii) deni ije prediktivnog merenja garantuje da kona ni kvantni ansambl ima ostru vrednost a od
Â, a kao sto smo videli u x 2.2.6 (a.1 , .1), to u slu aju istog stanja moze biti samo ako se radi o svojstvenom
vektoru denisanom sa (2.4.7).
A priori kona no stanje ne mora biti isto stanje. Medutim, posto je a nedegenerisana svojstvena vrednost od
A^, postoji samo jedno isto stanje koje zadovoljava (2.4.7) (s ta nos u do proizvoljnog faznog faktora). Ako
pretpostavimo da je kona no stanje mesano (uporediti x 1.4.12), tj. pomesano iz vise istih podansambala,
o igledno svi oni takode moraju imati ostru vrednost a od A^ (jer pojedina ni sistemi imaju ovu vrednost),
te moraju biti odredeni sa (2.4.7). A posto (2.4.7) jednozna no odreduje isto stanje, kona no mesano stanje ne
moze sadrzavati dva neekvivalentna ista stanja, tj. ono mora biti isto. Q. E. D.
Posto se es e koristimo potpunim skupom kompatibilnih opservabli nego jednom komplet-
nom opservablom, formulisimo odgovaraju e uopstenje Teorema T 2.4.1.
Teorem 2.4.2 Ako se izvrsi istovremeno merenje diskretnih svojstvenih vrednosti ak od A^k , k =
1; 2; :::; K , pri emu A^1 ; A^2 ; :::; A^K ine kompletan skup kompatibilnih opservabli, onda proizvoljno
stanje j i prelazi u stanje j a1 ; a2 ; :::; aK i denisano (do faznog faktora) sa A^k j a1 ; a2 ; :::; aK i =
ak j a1 ; a2 ; :::; aK i, k = 1; 2; :::; K , h a1 ; a2 ; :::; aK j a1 ; a2 ; :::; aK i = 1.
Dokaz: odmah sledi iz prethodnog Teorema ako skup A^1; A^2; : : : ; A^K zamenimo kompletnom opservablom B^ u
smislu Stava S 2.4.1 (uporediti Zadatak Z 2.4.2.A). Q. E. D.
2.4.6 Kako se vektor stanja pridruzuje ansamblu

U ovom kratkom paragrafu ukaza emo na jednu vaznu posledi u Teorema T 2.4.2.
Kada smo formulisali Postulat o stanjima, nismo jos imali razraden kvantnomehani ki for-
malizam i nismo mogli nista da kazemo o samom na inu pridruzivanja vektora stanja j i datom
homogenom kvantnom ansamblu. Sada emo popuniti ovu prazninu.
Vidi se da je rezultat selektivnog merenja iz Teorema T 2.4.2 stanje j a1 ; a2 ; :::; aK i i to bez ob-
= jh a1 ; a2 ; :::; aK j ij2 6=
zira od kog stanja se polazi (ako je v (a1 ; a2 ; : : : ; aK ; A^1 ; A^2 ; : : : ; A^K ; ) def
0). Bas zbog toga se ovo merenje moze iskoristiti za prepara iju ansambla u stanju j a1 ; a2 ; :::; aK i:
Korolar 2.4.1 Kvantni ansambl sistema na kojima su dobijeni (kompatibilni) rezultati ak od A^k ,
k = 1; 2; :::; K , pri selektivnom prediktivnom merenju potpunog skupa kompatibilnih opservabli
A^1 ; A^2 ; :::; A^K homogen je i opisan vektorom stanja j a1 ; a2 ; :::; aK i (bez obzira na to kakav je bio
polazni ansambl).
2.4.7 Verovatno a prelaza

Kao sto smo videli u Teoremima T 2.4.1 i T 2.4.2 vektori stanja se pojavljuju u formalizmu
ne samo pre merenja, nego i posle, kao stanja u koja sistemi mogu da predu pri kompletnom
selektivnom merenju.
Teorem 2.4.3 Verovatno a prelaza kvantnog sistema iz stanja u stanje ' glasi
v( ! ') = jh ' j ij2: (2.4.8)
Dokaz: Neka je ' denisan kao normirani svojstveni vektor neke opservable A^ koji odgovara nedegenerisanoj
diskretnoj svojstvenoj vrednosti a. Verovatno a prelaza u stanje ' je onda isto sto i verovatno a rezultata a pri
merenju opservable A^ (videti Teorem T 2.4.1). Prema tome, v( ! ') = v(a; A;^ ) = jh ' j ij2 (iskoristili smo
(2.2.9)). Q. E. D.
Zadatak 2.4.3 Pokazati da je verovatno a prelaza v( ! ') jednaka jedini i ako i samo ako i ' opisuju isto
stanje. (Indika ija: Razviti po bazisu u kome je ' jedan od bazisnih vektora.)
2.4.8 Promena stanja pri merenju | degenerisana svoj-

stvena vrednost
Postavlja se pitanje kako da se uopsti Teorem T 2.4.1 na slu aj kad se radi o merenju degenerisane
diskretne svojstvene vrednosti a neke opservable A^ (odgovaraju i svojstveni projektor Pâ onda,
po deni iji, projektuje na visedimenzionalni potprostor, tj. Tr Pâ > 1).
Videli smo u prethodnom odeljku da je nemogu e u merenju dobiti kontinualnu svojstvenu
vrednost. Pri prou avanju efekta merenja na stanje ograni i emo se (radi jednostavnosti) na
opservable sa isto diskretnim spektrom, tj. na opservable koje imaju svojstveni bazis. Neka je
spektralna forma ovakve opservable X
A^ = an P^n ; (2.4.9)
n
X
n 6= n0 ) an 6= an0 ; P^n P^n0 = Ænn0 P^n ; P^n = I;
^ (2.4.10a,b, )
n
gde su an (razli ite) svojstvene vrednosti, a P^n odgovaraju i svojstveni projektori od A^, a I^ je
identi ni operator u H.
^ ) > 0, gde je A^ opservabla sa isto diskretnim spektrom, onda
Teorem 2.4.4 Ako v (an ; A;
merenje svojstvene vrednosti an od A^ prevodi po etno stanje u stanje
=p
j n i def 1 P^ j i: (2.4.11)
h jP^n j i n
Dokaz emo dati u Dodatku x 2.4.11.

Zadatak 2.4.4 Pokazati da je Teorem T2.4.4 uop
stenje Teorema T 2.4.1, tj. da je j a i iz (2.4.7) spe ijalni slu aj
od j n i u (2.4.11).
Teorem T 2.4.4 se lako moze uopstiti na slu aj opservable koja ima i kontinualni spektar, ali
merena svojstvena vrednost an mora da pripada diskretnom spektru.
2.4.9 Uslovna verovatno a

Sad mozemo postaviti pitanje kako da se uslovna verovatno a (1.4.3) i dve u zi i vazne formule
(1.4.4) i (1.4.5) prenesu u kvantnu mehaniku.
U kvantnom prostoru stanja (uporediti Postulat I u x 2.2.2) opera ija "istovremeno sa", koja
je u klasi nom prostoru dogadaja primenljiva na bilo koja dva dogadaja (opera ija "\"), moze
da se primeni samo na dva kompatibilna dogadaja, tj. na dva komutiraju a projektora, na primer
na P^1 i P^2 , [P^1 ; P^2 ℄ = 0, a njihov proizvod P^1 P^2 (koji je nuzno opet projektor) je onda kvantni
dogadaj "P^1 istovremeno sa P^2 ".
Ako je j i proizvoljno stanje, v (1; P^1; ) > 0 i j i def
kP1 j ik P1 j i stanje u koje prelazi
= ^ 1 ^
j i pri selektivnom merenju svojstvene vrednosti 1 opservable P^1 (tj. kada se "desi" dogadaj
P^1 ), onda je
v (1; P^1 P^2 ; ) = v (1; P^1 ; )v (1; P^2; ); (2.4.12)
gde je poslednja verovatno a uslovna verovatno a; uslov je da se desio dogadaj P^1 i on ulazi u
verovatno u preko , a (2.4.12) je analogon od (1.4.4).
Ako je P^2 P^1 (na jeziku oblasti likova R(P^2 ) R(P^1 )), tj. ako desavanje dogadaja P^2
"povla i" desavanje dogadaja P^1 , kao sto se u kvantnoj logi i kaze, onda
v (1; P^2; ) = v (1; P^1; )v (1; P^2 ; ): (2.4.13)
Zadatak 2.4.5 Dokazati (2.4.12) i (2.4.13). (Indika ija: Imati u vidu da je P^2 P^1 , P^2 P^1 = P^2 .)
2.4.10 Prediktivno i retrospektivno merenje i prepara ija

Neka su A^ i B^ dve opservable sa isto diskretnim spektrom takve da po jednoj svojstvenoj
vrednosti an od A^ i bn od B^ odgovara isti svojstveni projektor P^n . Iz formule za verovatno u i
formule za promenu stanja pri merenju odmah se vidi da v (an; A; ^ ); 8 , kao i da
^ ) = v (bn ; B;
prelazi u isto stanje bez obzira da li se meri A^ i dobije an ili se meri B^ i dobije bn kao rezultat.
Opservabla bi mogla da ima, pored diskretnog i kontinualni spektar, i to ne bi imalo uti aj na
selektivno merenje diskretne svojstvene vrednosti.
Sada emo prodiskutovati jednu neposrednu posledi u Teorema T 2.4.4.
Korolar 2.4.2 Ako u stanju opservabla A^ ima ostru vrednost a, onda selektivno merenje koje
daje a od A^ uopste ne menja (bez obzira da li je multipli itet svojstvene vrednosti a jedan ili
vise).
Dokaz: Ostra vrednost zna i A^ j i = a j i, sto je ekvivalentno sa Pâ j i =j i, gde je Pâ svojstveni projektor
od A^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti a. Iz h j i = 1 onda sledi ph j1Pâj i Pâ j i =j i. Q. E. D.
Zbog iskaza Korolara K 2.4.2, prediktivno merenje nije uvek mogu e ostvariti u direktnoj
interak iji mernog aparata i merenog kvantnog sistema osim u slu aju tzv. negativnog merenja,
kada se meri lokaliza ija i konstatuje da mereni sistem nije prisutan (kao u pomenutom slu aju
varijante b0 u eksperimentu sa semire ektivnim ogledalom). Kad je kvantni sistem prisutan i
stvarno stupa u interak iju sa mernim aparatom, stanje sistema uvek trpi neku promenu i, ako
vazi pretpostavka Korolara K 2.4.2, nuzno protivure i Korolaru K 2.4.2 i prema tome to nije
prediktivno merenje. Neselektivno prediktivno merenje (x 1.4.14), koje takore i sadrzi u sebi
selektivna merenja svih diskretnih svojstvenih vrednosti, moze se ostvariti samo u slu aju tzv.
distantnog merenja, o emu e biti re i u x 4.4.6-x 4.4.7.
Na kraju kvantnog eksperimenta se obi no vrsi tzv. retrospektivno merenje ili merenje druge
vrste, koje zadovoljava samo uslov i) iz deni ije prediktivnog merenja, a druga dva ne.
Primer ove vrste merenja imali smo u eksperimentu sa dva otvora kao i u eksperimentu sa
polupropusnim ogledalom (uporediti i x 1.4.15). U drugom, na primer, merni aparat je bio sa-
stavljen od fotoplo a koje su merile lokaliza iju fotona na drugom zastoru. Tu se nije moglo
govoriti o stanju u koje se foton prevodi (on se u stvari apsorbuje), ali pojedine vrednosti opser-
vable polozaja na zastoru dobijaju se sa razli itim relativnim frekven ijama (u stvari pojavljuju
se mrlje razli itog za rnjenja), u skladu sa kvantnomehani kim predvidanjem po Postulatu o
verovatno i.
Na kraju da podsetimo na to da se na po etku kvantnog eksperimenta obi no vrsi prepara ija
kvantnog ansambla. To je laboratorijski postupak za koji vazi uslov ii) iz Deni ije prediktivnog
merenja, a ne nuzno i uslovi i) i iii). Osim toga, uredaj koji vrsi prepara iju naziva se ltar (on
ltrira, tj. propusta samo sisteme koji imaju vrednost a od A^). Kao sto smo videli u Korolaru
K 2.4.1, kompletno selektivno prediktivno merenje predstavlja ujedno i prepara iju.
2.4.11 Dodatak | dokaz teorema 4

Indeks n u (2.4.11) zameni emo sa n0 , a n e biti teku i indeks. Na osnovu (2.4.10 ) imamo
X 0
X
j i= P^m j i= P^m j i; (2.4.14)
m m
gde sePsumiranje u poslednjem izrazu vrsi samo po nenultim sabir ima (sto je naglaseno ozna-
kom 0 ); po pretpostav i iz Teorema T 2.4.4 tu spada i n . Zbog idempotentnosti projektora,
q q 0
h j P^m j i = (h j P^m)(P^m j i) je norma vektora P^m j i. Prema tome, mozemo deni-
sati jedan pomo ni projektor Q^ kao zbir ortogonalnih projektora prava a:
0
X 1
Q^ def
= P^m j ih j P^m: (2.4.15)
m h j P^m j i
2.5. KVANTIZACIJA 47
Q^ je opservabla kompatibilna sa A^. Naime, za bilo koje n, P^n Q^ = 0 ili h j P^n j i 1 P^n j ih j P^n ,
ve prema tome da li n ne spada medu m-ove ili spada; isto daje i Q^ P^n . Dakle, [ P^n ; Q^ ℄ = 0; 8n,
a prema gornjem Stavu S 2.4.2 onda sledi
^ A^ ℄ = 0:
[ Q; (2.4.16)
Osim toga, Q^ kao opservabla

P
ima ostru vrednost 1 u stanju . Naime, iz (2.4.15) sledi
v (1; Q; ) = h j Q j i = m h j P^m j i = 1 (na osnovu (2.4.14) i normiranosti ).
^ ^
Prema uslovu iii) iz Deni ije merenja, nakon izmerene vrednosti an0 od A^ kvantni sistem
mora i dalje biti u stanju u kojem Q^ ima ostru vrednost 1, a prema uslovu ii), opservabla A^
mora imati ostru vrednost an0 u tom stanju. Iz A' ^ = an0 ' , P^n0 ' = ' (2.2.3) sledi da se
^
poslednji iskaz moze zameniti iskazom da Pn0 ima ostru vrednost 1. Posto [ Q;^ P^n0 ℄ = 0, P^n0 Q^
je projektor (uporediti gornji Stav S 2.4.5) i ako sa obelezimo neko isto stanje koje ulazi u
sastav mesanog stanja koje nastaje pri selektivnom merenju an0 od A^, onda
P^n0 Q
^ = ; (2.4.17)
posto i P^n0 Q^ ima ostru vrednost 1 nakon merenja. Iz (2.4.15) i pretpostavke v (an0 ; A;^ )>0
sledi Pn0 Q = h j Pn0 j i Pn0 j ih j Pn0 , a to je projektor prav a. (2.4.17) kazuje da
^ ^ ^ 1 ^ ^
pripada tom prav u, tj. j i = h j P^n0 j i 2 Pn0 j i (izvrsili smo izbor najprostijeg faznog
1
faktora). Posto ovo isto stanje sledi jednozna no (kao u dokazu Teorema T 2.4.1), kona no
stanje ne moze da sadrzi dva neekvivalentna ista stanja, tj. mora biti isto i jednako .
2.5 Kvantiza ija

Prva etiri postulata kvantne mehanike, koje smo izu avali u prethodnoj grupi odeljaka, vrlo su
opste i apstraktne prirode. Mi jos ne znamo kako da dodemo do prostora stanja H kvantnog
sistema i kako da u njemu denisemo bar nekoliko najvaznijih opservabli, na kojima bismo mogli
da zasnujemo opisivanje kvantnog ponasanja sistema. U grupi odeljaka x 2.5 i x 2.6 resi emo
ovaj problem, na taj na in sto emo sa pogodnih klasi nih varijabli pre i na jedan osnovni skup
opservabli tzv. kvantiza ijom. Na osnovu ovih operatora emo onda odrediti prostor stanja. U
odeljku x 2.5 izvrsi emo ovo odredivanje za jednodimenzionalnu esti u | sto je relativno prost
(mada ktivan) zi ki sistem. U slede em odeljku emo resiti analogni problem za realnu esti u.
Zapo injemo odeljak formula ijom Postulata V o kvantiza iji klasi nih varijabi.
2.5.1 Poisson-ove zagrade

Pretpostavimo da imamo jedan kvantni sistem od N esti a. Da je re o klasi nom sistemu od N
materijalnih ta aka, mogli bismo taj zi ki sistem da opisemo klasi nom mehanikom. Postavlja
se pitanje da li mozemo na osnovu klasi nog opisivanja pre i na kvantno-mehani ko opisivanje
pomenutog kvantnog sistema.
Potvrdan odgovor emo formulisati u novom postulatu, u kojem najvazniju ulogu igraju tzv.
Poisson-ove ( itati: Puasonove) zagrade (odsad: PZ-e) klasi ne mehanike. Podsetimo se najpre
da je Poisson-ova zagrada klasi nih varijabli A i B , tj. analiti kih funk ija u faznom prostoru
sistema, klasi na varijabla:
N
def X A B A B
def
C (r1 ; :::; rN ; p1 ; :::; pN ) = [ A(r1 ; :::; pN ); B (r1 ; :::; pN ) ℄PZ = ( ): (2.5.1)
rn pn pn rn
n=1
gde je
A B def X A B
=
rn pn q=x;y;z qn pq;n
: (2.5.2)
Ako imamo samo jednu esti u, onda suma u (2.5.1) otpada. U slu aju jos prostije, jednodi-
menzionalne esti e, otpada i suma u (2.5.2) i ostaje samo jedan sabirak u (2.5.1).
2.5.2 Osnovni skupovi varijabli i opservabli

Osnovni skup varijabli je denisan u Hamilton-ovoj formi klasi ne mehanike: ako zi ki sistem
ima K stepeni slobode, onda se osnovni skup sastoji od K uopstenih koordinata i od K od-
govaraju ih uopstenih impulsa (kanoni no konjugovanih koordinatama). Kao sto je poznato,
izbor osnovnog skupa varijabli je nejednozna an. Analognu fundamentalnu ulogu u formalizmu
kvantne teorije ima osnovni skup opservabli.
Osnovni skup opservabli u prostoru stanja H kvantnog sistema je, po deni iji, skup hermit-
skih operatora za koji su zadovoljeni zahtevi:
a) skup je iredu ibilan u H, tj. osim elog H i njegovog nultog potprostora nijedan drugi njegov
potprostor nije invarijantan istovremeno za sve operatore skupa;
b) skup sadrzi podskup koji je kompletan skup kompatibilnih opservabli u H;
) mogu da se konstruisu operatorske funk ije osnovnog skupa opservabli pomo u kojih se
iz jednog (proizvoljnog) zajedni kog svojstvenog vektora pomenutog kompletnog skupa
opservabli mogu generisati svi ostali zajedni ki svojstveni vektori;
d) prostor stanja H datog kvantnog sistema je jedinstven u tom smislu da svaki drugi prostor
H0 u kome takode deluje neki osnovni skup opservabli dobijen kvantiza ijom istih klasi nih
varijabli mora biti izomorfan sa H, tj. mora biti H0 = J^H, gde je J^ izomorzam, a
pomenuti skup u H0 mora biti ekvivalentan2.5.1 po J^ sa osnovnim skupom fA^k j 8kg u H,
tj. mora biti vida fJÂ^k J^ 1 j 8kg.
2.5.3 Postulat o kvantiza iji varijabli

Predimo sad na formula iju samog Postulata V Pojmove pomo u kojih se postulat izrazava
objasni emo odmah posle toga.
2.5.1 Pojam ekvivalentnosti emo obilno koristiti u teoriji reprezentovanja u x 2.7-x 2.9, a ponovo emo je susresti
u x 6.3.6.
V POSTULAT O KVANTIZACIJI VARIJABLI
Sa klasi nih varijabli zi kog sistema prelazi se na opservable u prostoru

stanja H sistema tako da pri tome vazi:
1) linearna kombina ija varijabli prelazi u istu linearnu kombina iju odgo-
varaju ih opservabli;
2) proizvod varijabli prelazi u simetrizovani proizvod odgovaraju ih opser-
vabli, na primer: AB 7! 21 (A^B^ + B^ A^) (onda u slu aju [ A; B ℄PZ = 0
sledi AB 7! A^B^ );
3) prelaz je neprekidan, tj. varijabla koja je limes beskona nog niza va-
rijabli prelazi u opservablu koja je takode limes niza odgovaraju ih
opservabli;
4) svaka Poisson-ova zagrada prelazi u komutator odgovaraju ih opservabli
pomnozen sa ~{ ;
5) osnovni skup varijabli prelazi u osnovni skup opservabli.
Zahtev 4) zna i da svaka trojka varijabli A, B , C za koje vazi [ A; B ℄PZ = C prelazi u trojku
opservabli A^, B^ , C^ tako da
{ ^ ^ def { ^^
[ A; B ℄ = (A B B^ A^) = C:
^ (2.5.3)
~ ~
U zahtevu 5) je naglasena veza osnovnih skupova klasi nih varijabli i kvantnih opservabli.
Medutim, kvantna teorija prou ava i sisteme za koje pored klasi nih, postoje i tzv. unutrasnji
stepeni slobode (tako e biti uveden spin u poglavlju x 6.9). U takvim slu ajevima, kada klasi ni
analogon sistema ne postoji, osnovni skup opservabli se, u odnosu na osnovni skup varijabli,
mora prosiriti opservablama relevantnim za unutrasnje stepene slobode.
2.5.4 Uloga konstante ~ i imaginarne jedini e

se ti e faktora ~1 u zahtevu 4) Postulata V, moramo u deni iji Poisson-ove zagrade (2.5.1)
Sto
uo iti da su zi ke dimenzije varijable [ A; B ℄PZ jednake dimenzijama od AB podeljenim sa
dimenzijama dejstva. Stoga se i u (2.5.3) u imenitelju mora pojaviti dejstvo. Ispostavlja se da
se ti e
je to bas ~ i tako fundamentalni kvant dejstva ulazi u formalizam kvantne mehanike. Sto
faktora { u zahtevu 4) Postulata V, razlog za to lezi u injeni i da je komutator dva hermitska
operatora [ A; ^ B^ ℄ uvek kosohermitski operator. (Operator C^ je kosohermitski ako C^ y = C^ .)
Lako je uveriti se da se svaki kosohermitski operator moze napisati u vidu {D^ , gde je D^ neki
hermitski operator. Faktor { potire ovo {, tako da ostaje hermitski operator D^ u {D^ def ^ B^ ℄.
= [ A;
2.5.5 Prin ip koresponden ije i matemati ki smisao po-

stulata
O prelasku sa varijabli na opservable, koji se regulise Postulatom V, ponekad se govori kao o
kvantiza iji klasi ne mehanike (ili njenih varijabli) ili kao o prvoj kvantiza iji (sa tzv. drugom
kvantiza ijom upozna emo se u glavi x 11 ovog udzbenika). Isti prelazak se esto naziva i prin-
ipom koresponden ije u smislu da Postulat daje preskrip iju kako opservable korespondiraju
klasi nim varijablama.
Matemati ki smisao Postulata kvantiza ije je u tome da se sa realne Lie-jeve algebre klasi nih
varijabli kontinualnim homomorzmom prelazi na realnu Lie-jevu algebru kosohermitskih opera-
tora, tj., kao sto se kaze, nalazi se linearna reprezenta ija pomenute klasi ne algebre. Naravno,
dok je u Lie-jevoj algebri klasi nih varijabli Lie-jev proizvod realizovan PZ-om, u Lie-jevoj al-
gebri kosohermitskih operatora realizovan je komutatorom. (Obratiti paznju na injeni u da
kosohermitski operatori, a ne hermitski, ine Lie-jevu algebru.)
Predimo sad na primenu kvantiza ije na najprostiji zi ki sistem sa samo jednim stepenom
slobode.
2.5.6 Komuta iona rela ija koordinate i impulsa

Zamislimo ktivnu esti u koja postoji u jednodimenzionalnom prostoru duz ose x. Uze emo
najprostiji osnovni skup varijabli: koordinatu x ( 1 < x < 1) i impuls px ( 1 < px < 1).
Pretpostavi emo da su ostale varijable analiti ke (stoga proizvoljno mnogo puta diferen ijabilne)
funk ije od x i px .
Kao sto smo napomenuli u x 2.5.1, PZ-e sad glase:
A B A B
C (x; px ) def
= [ A(x; px ); B (x; px ) ℄PZ def
= : (2.5.4)
x px px x
Odmah sledi
[ x; px ℄PZ = 1: (2.5.5)
Na osnovu Postulata V o ekujemo da x^, p^x ine osnovni skup opservabli. Iz zahteva 4)
Postulata sledi da ovi operatori zadovoljavaju slede u osnovnu komuta ionu rela iju:
[ x^; p^x ℄ = {~; (2.5.6)
u sta (2.5.5) prelazi.
2.5.7 Ideja odredivanja prostora stanja Hx

Baziraju i se na osnovnoj komuta ionoj rela iji (2.5.6), odredi emo Hilbert-ov prostor stanja
esti e na x-osi, koji emo obelezavati sa Hx .
U stvari po e emo sa pretpostavkom da ve imamo Hx i u njemu skup opservabli x^ i p^x koje
zadovoljavaju (2.5.6). Pretpostavi emo da je x^ kompletna opservabla (prema drugom zahtevu u
deni iji osnovnog skupa opservabli ili x^ ili p^x mora biti kompletna opservabla; vide emo nize u
x 2.9.1 i x 2.9.2 da je i p^x kompletna opservabla).
Posle toga emo prou iti svojstveni problem od x^ i, preokre u i potrebne uslove u dovoljne, na
osnovu svojstvenog bazisa od x^ odredi emo Hx . Ovaj prostor stanja bi e apstraktni prostor2.5.2 .
2.5.8 Operatori, analiti ke funk ije operatora i izvod po

operatoru
Analiti ka funk ija opservabli x^ i p^x je po deni iji limes polinoma od x^ i p^x. Uzmimo kao primer
eksponen ijalnu operatorsku funk iju e{bp^x (b realan broj):
n
X ({bp^x )k
e{bp^x def
= lim (2.5.7)
n!1
k=0
k!
P
(obi no se DS od (2.5.7) pise skra eno kao 1 ({bp^x ) k
k=0 k! ).
^ ^ ^
Par ijalni izvod A(B; B^C;:::;) denise se na slede i na in:
A^ def A^(B^ + "I;

^ C;
^ :::) A^(B;
^ C;
^ :::)
= lim
B^ "!0 "
i postoji ako postoji desna strana. Naravno, totalni izvod se denise analogno (izostavljaju i C^
i eventualne druge opservable i zamenjuju i " " sa "d").
Zadatak 2.5.1 Pokazati da vazi

d^xn = nx^n 1:
d^x
Ako je A^(^x; p^x ) analiti ka funk ija od x^ i p^x, ispostavlja se da se onda izvodi A^
x^ i A^
p^x
izra unavaju u analogiji sa funk ijama brojeva, na primer2.5.3:
n m
x^ p^ = nx^n 1 p^mx :
x^ x
Ali posto su x^ i p^x operatori, mora se odrzavati redosled pisanja (jer ne komutiraju). Analiti ka
operatorska funk ija poseduje izvode bilo kog reda.
Da bismo mogli da ra unamo sa operatorima koji su analiti ke funk ije potrebna su nam tzv.
komutatorska pravila.
2.5.2 U matemati i je apstraktni Hilbert-ov prostor sa datom dimenzijom jedan jedini, odreden kompletnim si-
stemom aksioma. U kvantnoj mehani i medutim, u entru paznje su izvesne osnovne opservable (a ne samo
matemati ka struktura prostora) i njihov zi ki smisao (kojim klasi nim varijablama korespondiraju, kako se
mere). Stoga razlikujemo apstraktne Hilbert-ove prostore kao prostore stanja (makar i imali istu dimenziju)
prema najvaznijim opservablama koje u njemu deluju. Naravno "apstraktnost" prostora je u tome sto elementi
(tj. vektori) nemaju konkretnu prirodu, ozna avaju se simbolima, a razlikuju se po svom odnosu prema osnovnim
opservablama.
2.5.3 Na osnovu (2.5.6), na primer: x^p^x x^ = x^(^xp^x {~) = 2^xp^x {~.
x^ x^
2.5.9 Komutatorska pravila

Lako je dokazati da iz same deni ije komutatora slede slede a komutatorska pravila (vaze u
svakom H):
^ B^ ℄ = [ B;
[ A; ^ A^ ℄; (2.5.8a)
[ A^ + B;
^ C^ ℄ = [ A;
^ C^ ℄ + [ B;
^ C^ ℄; [ A;
^ B^ + C^ ℄ = [ A;
^ B^ ℄ + [ A;
^ C^ ℄; (2.5.8b, )
[ A^B;
^ C^ ℄ = [ A;
^ C^ ℄B^ + A^[ B;
^ C^ ℄; [ A;
^ B^ C^ ℄ = [ A;
^ B^ ℄C^ + B^ [ A;
^ C^ ℄; (2.5.8d,e)
^ B^ ℄ = b[ A;
[ bA; ^ B^ ℄; [ A;
^ bB^ ℄ = b[ A;
^ B^ ℄; (2.5.8f,g)
^ [ B;
[ A; ^ C^ ℄ ℄ + [ B;
^ [ C;
^ A^ ℄ ℄ + [ C;
^ [ A;
^ B^ ℄ ℄ = 0 (2.5.8h)
za svaka tri operatora A^, B^ i C^ i svaki kompleksni broj b. Rela ija (2.5.8h) naziva se Ja obijevim
identitetom. Takode se lako dokazuje (metodom totalne induk ije na primer) da vazi:
n 1
X
^ B^ n ℄ =
[ A; B^ s [ A;
^ B^ ℄B^ n s 1 (2.5.9)
s=0
za svaki pozitivan eo broj n. Vazan spe ijalni slu aj od (2.5.9) je

^ A^n ℄ = 0; 8n:
[ A; (2.5.10)
2.5.10 Komutatori sa analiti kim funk ijama

Teorem 2.5.1 Neka je A^(^x; p^x) proizvoljna analiti ka funk ija opservabli x^ i p^x . Vaze slede e
komuta ione rela ije:
A^ A^
[ x^; A^ ℄ = {~ ; [ p^x ; A^ ℄ = {~ : (2.5.11a,b)
p^x x^
Dokaz: Neka je A^ monom x^m p^nx. Pisu i LS-u od (2.5.11a) kao LS i koriste i se jednakostimaP(2.5.8e) i (2.5.10),
imamo LS = [ x^; x^mp^nx ℄ = x^m [ x^; p^nx ℄. A jednakosti (2.5.9) i (2.5.6) onda daju LS == x^m sn=01 p^sx{~p^nx s 1 =
{~x^m (np^xn 1 ) = {~ p^x x^m p^nx = DS. Zbog (2.5.8 ) i (2.5.8g) sada (2.5.11a) sledi za svaku opservablu A^ koja je
polinom, tj. linearna kombina ija monoma.
U poslednjem koraku dokaza moramo se koristiti limesom polinoma da bismo (2.5.11a) prosirili na sve analiti ke
funk ije. Da su x^ i p^x neprekidni operator odnosno opera ija, ovaj korak bi bio o igledan. Ali, kao sto emo
kasnije videti, oni nisu neprekidni. Dokaz se moze dovrsiti na osnovu pojma zatvorenosti hermitskih operatora
(eventualno videti primedbu 6.4.3), ali mi u to ovde ne emo ulaziti. (2.5.11b) se dokazuje analogno. Q. E. D.
Zadatak 2.5.2 Pokazati da je svaka analiti ka funk ija A^(^x; p^x) koja komutira sa operatorom x^ u H, nuzno
funk ija samo od x^.
Zadatak 2.5.3 Neka je B^ = Pn bn j n ih n j kompletna opservabla u spektralnom vidu. Neka [ A;^ B^ ℄ = 0.
Pokazati da postoji funk ija f (i izraziti je tabelarno) takva da A^ = f (B^ ). (Indika ija: iskoristiti S 2.4.3).
2.5.11 Svojstveni problem opservable koordinate

Neka je j x i svojstveni vektor (pravi ili uopsteni) opservable x^ (da ovakav vektor sigurno postoji
sledi iz (2.3.13)), za svojstvenu vrednost x:
x^ j x i = x j x i; (2.5.12)
gde je j x i uopsteni vektor iz U (Hx )).
Denisimo slede u familiju operatora
U^ (q ) def
=e
{
~ qp^x ; 1 < q < 1: (2.5.13)
Posto je U^ y (q ) = e ~ qp^x = U^ 1 (q ) (uporediti (2.5.7)), radi se o unitarnim operatorima u Hx . U
{
natprostoru U (Hx ) unitarni operatori deluju kao nesingularni operatori. Pitamo se da li je i

U^ (q ) j x i resenje svojstvenog problema od x^.
U^ (q)
Iz formule (2.5.11a) u Teoremu sledi [ x^; U^ (q ) ℄ = {~ dd^ ^
px = q U (q ) ili
xÛ^ (q ) = U^ (q )(^x + q ): (2.5.14)

Primenjuju i ovu operatorsku jednakost na j x i, iz (2.5.12) sledi
x^(U^ (q ) j x i) = (x + q )(U^ (q ) j x i): (2.5.15)
Jednakost (2.5.15) zna i da je i U^ (q ) j x i resenje svojstvenog problema od x^ i to za svojstvenu
vrednost x + q . U^ (q ) j x i ne moze biti pravi vektor, jer onda bi i j x i = U^ 1 (q )(U^ (q ) j x i) morao
biti pravi vektor jednake norme (jer i U 1 (q ) = U^ ( q ) je unitaran operator), a nije. Zna i, i x + q
pripada kontinualnom spektru. Posto sve ovo vazi za svaki realni broj q , kontinualni spektar od
x^ je ela realna osa.
Postavlja se pitanje da li x^ uopste ima i diskretnih svojstvenih vrednosti ili mu je spektar
isto kontinualan. Pokaza emo da je x^ opservabla sa isto kontinualnim spektrom uzimaju i, kao
pokusaj, Hx def
= Hk tj. izjedna avaju i Hx sa prostorom koji odgovara kontinualnom spektru od x^
(uporediti (2.3.12a) i uspevaju i da konstruisemo operator p^x u tom prostoru (u x 2.5.15). Onda
je prema ta ki a) u deni iji osnovnog skupa opservabli (u x 2.5.3) jasno da x^ nema diskretni
spektar. Naime, ako bi ga imao, onda bi prema (2.3.12a) Hx bio jednak Hk Hd , a sam Hk
bi bio netrivijalan invarijantan potprostor za x^; p^x u protivure nosti sa zahtevom iredu ibilnosti
osnovnog skupa.
2.5.12 Neke matemati ke osobine operatora x^

U teoriji Hilbert-ovih prostora dokazuje se slede i stav.
Stav 2.5.1 Slede e etiri osobine hermitskog operatora A^ su ekvivalentne:
a) operator A^ je neprekidan, tj. iz n ! , n ! 1 sledi A^ n ! A^ , n ! 1;
b) operator A^ je ograni en tj. postoji kona an pozitivan broj C tako da vazi kA^ k < C k k,
8 2 H (C ne zavisi od izbora );
) spektar operatora A^ je ograni en, tj. postoji C < 1 tako da sav spektar lezi u intervalu
[ C; C ℄.
d) operator A^ je svugde denisan, tj. domen mu je eo prostor H.
Posto operator koordinate x^ ima elu realnu osu kao svoj spektar, za njega ne vazi ). Stoga
x^ nije ograni en operator, nije neprekidan i nije svugde denisan.
2.5.13 Odredivanje prostora Hx

Kao sto smo rekli u paragrafu x 2.5.6, pretpostavi emo da je x^ u Hx kompletna opservabla, tj.
da su joj svi (uopsteni) svojstveni vektori j x i nedegenerisani. Posto je kontinualni spektar od
x^ ela realna osa, svakom realnom broju x odgovara j x i.
Da ne bi fazni faktor bio proizvoljan za svaku vrednost x nezavisno, uze emo proizvoljni fazni
faktor samo za j x = 0 i, a ostale vektore j x 6= 0 i emo denisati pomo u jednakosti
j x i def
= U^ (x) j x = 0 i; 1<x<1; (2.5.16)
gde je U^ (x) def

{
= e ~ xp^x .
Odsad emo podrazumevati da svojstveni bazis
fj x i j 1 < x < 1g (2.5.17)
opservable koordinate x^ u U^ (Hx ) ima uskladene fazne faktore u smislu (2.5.16). U stvari eo
bazis ima jedan zajedni ki otvoren (tj. proizvoljan) fazni faktor.
Zadatak 2.5.4 Pokazati da umesto faznog faktora od j x = 0 i mo ze biti proizvoljan fazni faktor bilo kog drugog
vektora j x 6= 0 i (ali samo jednog) iz (2.5.17). Prethodno dokazati da vazi
j x0 i = U^ (x x0 ) j x i: (2.5.18)
U neophodnost fazne konven ije uveri emo se u odeljku x 2.7, koji je posve en teoriji repre-
zentovanja. Naime, nije mogu e jednozna no reprezentovanje u bazisu (2.5.17) ako makar i dva
bazisna vektora imaju uzajamno nezavisne proizvoljne fazne faktore.
Sve linearne kombina ije, uklju uju i i integrale, i limesi linearnih kombina ija uopstenih
vektora j x i, 1 < x < 1 sa injavaju U (Hx ). Moze se pokazati da vektori vida2.5.4
R1 R1
j i= 1 (x) j x i dx; 1 j (x)j dx < 1 ;
2
(2.5.19a,b)
ine Hilbert-ov prostor, a to upravo i jeste prostor stanja Hx jednodimenzionalne esti e, koji
smo time odredili.
2.5.4 Strogo uzev, integral u (2.5.19) u stvari nije obi ni (tj.
tzv. Riemannov integral), ve tzv. Lebesgue-ov ( itati
Lebegov) integral koji se zasniva na Lebesgueovoj meri (uopstenju pojma duzine intervala). Po zelji, vise o tome
videti u monumentalnom delu o zasnivanju kvantne mehanike: John von Neumann, Mathemati al Foundations
of Quantum Me hani s, Prin eton University Press, Prin eton, 1955 (prevod sa nema kog).
2.5.14 Delovanje operatora x^

Posto je proizvoljni vektor j i 2 Hx dat sa (2.5.19), delovanje operatora x^ moze se denisati
na slede i na in: Z 1 Z 1
x^ j i= (x)^x j x i dx = (x)x j x i dx (2.5.20a)
1 1
i x^ j i je denisano u Hx, tj. j i spada u domen od x^, ako i samo ako
Z 1
j (x)j2jxj2 dx < 1; (2.5.20b)
1
Zadavsi na in delovanja i domen, u potpunosti2.5.5 smo denisali x^ u Hx .
2.5.15 Delovanje operatora p^x

Nas zadatak nije u potpunosti ostvaren dok ne saznamo kako operator p^x deluje na vektore
j i 2 Hx i dok se ne osvedo imo da vazi osnovna komuta iona rela ija [ x^; p^x ℄ = {~ (da bismo
se ubedili u konzistentnost naseg odredivanja prostora Hx ). Izves emo prvo kako operator U^ (q ),
denisan sa (2.5.13), deluje na j i:
Z 1 Z 1 Z 1
U^ (q ) j i= (x)U^ (q ) j x i dx = (x) j x + q i dx = ( x q ) j x i dx (2.5.21)
1 1 1
(u poslednjem koraku smo zamenili x0 def = x + q i umesto x0 ponovo pisali x).

Pretpostavimo da je q innitezimalno malo i obelezimo ga sa ". Onda je U^ (") = e
{ def
~ "p^x =
P1 ( ~{ p^x ")n
n=0 n! 1 ~{ "p^x. Ova priblizna jednakost daje
{~
p^x (1 U^ (")): (2.5.22)
"
Iz (2.5.22) i (2.5.21) sada sledi
Z 1 Z 1
( x) (x ") (x + ") (x)
p^x j i {~ j x i dx = {~ j x i dx (2.5.23)
1 " 1 "
(" smo zamenili sa "). Znak priblizne jednakosti se odnosi na ", koji je u stvari nulti niz. Posto
LS od (2.5.23) ne zavisi od ovog grani nog pro esa, mozemo na DS-i uzeti lim"!0. Tako najzad
dolazimo do rezultata: Z 1
d
p^x j i = [ {~ (x)℄ j x i dx; (2.5.24a)
1 dx
a j i spada u domen od p^x ako i samo ako je (x) diferen ijabilna funk ija na eloj realnoj osi
i (videti primedbu 2.5.5) Z 1
j {~ ddx (x)j2 dx < 1: (2.5.24b)
1
2.5.5Ako itao a zanimaju dokazi gornjih iskaza ili vise detalja o neograni enim operatorima x^ i p^x u Hx moze
da konsultuje von Neumann-ovu knjigu navedenu u Primedbi 2.5.4 i to str. 90 i 147.
Zadatak 2.5.5 Pokazati da u Hx ne postoji nijedan netrivijalan potprostor koji je invarijantan za x^ i p^x isto-
vremeno.
Zadatak 2.5.6 Pokazati da vazi [ x^; p^x ℄ j i = {~ j i za svaki vektor j i iz domena komutatora od x^ i p^x.
Zadatak 2.5.7 Pokazati da iz pretpostavke da je vektor j x0 i svojstveni vektor od x ^, tj. x^ j x0 i = x0 j x0 i, i
da je j x0 i u domenu operatora [ x^; p^x ℄ sledi protivure nost.
2.5.16 Zavrsne napomene

Dakle, izgradili smo Hx preko uopstenog svojstvenog bazisa fj x i j 1 < x < 1g opservable x^.
Posto je Hx apstraktan prostor, njegovi elementi, naravno, nemaju konkretnu prirodu (za razliku
od prostora brojnih kolona i prostora funk ija na koje emo nai i u teoriji reprezentovanja u
x 2.7-x 2.9). U takvom prostoru sve je dato preko uzajamnih odnosa. Najprirodnije je elemente
zadavati preko njihovog odnosa prema jednom ksiranom bazisu, kao sto je pomenuti bazis u
Hx .
Kao sto smo videli u zahtevu d) deni ije pojma osnovnog skupa opservabli (u x 2.5.3), prostor
stanja mora biti jedinstven. Bas injeni a da je Hx zadan preko bazisa ini jedinstvenost lako
uo ljivom: ako bismo konstruisali drugi prostor Hx0 sa analognim bazisom fj x i0 j 1 < x < 1g,
trazeni izomorzam J^ (koji "izjedna uje" ta dva prostora) bi bio denisan slede om jednakos u
J^ j x i =j x i0; 1<x<1 (2.5.25)
i lako je videti da bi J^ stvarno transforma ijom sli nosti prevodio osnovni skup x^, p^x iz Hx u
analogni osnovni skup u Hx0 .
2.6 Izgradnja prostora stanja za jednu i vise realnih esti a

U ovom odeljku emo izgraditi prostor stanja realne trodimenzionalne esti e, kao i sistema
od N esti a. Ispostavi e se da direktni proizvod faktor prostora stanja predstavlja adekvatan
kvantno-mehani ki metod za opisivanje kompozi ije zi kih podsistema u nadsistem, bez obzira
da li se radi o materijalnim podsistemima ili o stepenima slobode. Ovim metodom izvrsi emo
kompozi iju stepena slobode esti e duz x, y i z -ose, kao i kompozi iju pojedinih esti a u
vise esti ni sistem.
2.6.1 Osnovne komuta ione rela ije

U klasi noj zi i prostor stanja jedne esti e, tj. njen fazni prostor, ima sest koordinata: x, y ,
z , px , py , pz ili skra eno r, p. Radi kvantiza ije ovih varijabli moramo izra unati sve PZ-e medu
njima. Koriste i se obras ima (2.5.1) i (2.5.2), lako je uveriti se da rezultat glasi
[ x; px ℄PZ = 1; [ y; py ℄PZ = 1; [ z; pz ℄PZ = 1; (2.6.1a,b, )
a da su ostalih 12 PZ-a jednake nuli.
Zadatak 2.6.1 Dokazati (2.6.1) i pomenutih ostalih 12 PZ-a.
REALNIH CESTICA
2.6. IZGRADNJA PROSTORA STANJA ZA JEDNU I VISE 57
Kvantno-mehani ki prostor stanja jedne trodimenzionalne tj. realne esti e naziva emo or-
bitnim prostorom stanja2.6.1 i obelezava emo ga sa Ho . To e biti Hilbert-ov prostor u kome su
denisane tri opservable koordinata x^, y^ i z^ i tri opservable komponenti impulsa p^x , p^y i p^z , koje
zadovoljavaju komuta ione rela ije
[ x^; p^x ℄ = {~; [ y^; p^y ℄ = {~; [ z^; p^z ℄ = {~; (2.6.2a,b, )
a ostalih 12 komutatora je jednako nuli (kao sto sledi kvantiza ijom (2.6.1) itd.).
Kao i u vektorskoj algebri u klasi noj zi i, trojku operatora x^, y^, z^ u Ho pisa emo skra eno
kao ^r i naziva emo je vektorskim operatorom koordinata ili radijus vektora i isto tako p^x , p^y ,
p^z emo zajedno pisati kao p^ , tj. kao vektorski operator impulsa. Povremeno emo umesto o
vektorskom operatoru govoriti o vektorskoj opservabli.
U stvari, vektorski operatori nisu tri bilo koja operatora, ve tri operatora koja imaju odredene
transforma ione osobine pri prelasku sa jednog koordinatnog sistema na drugi koji je zarotiran
u odnosu na prvi (kao i u klasi noj zi i). Pre izniju deni iju vektorskog operatora da emo tek
u x 7.4.2, nakon sto ovladamo operatorima rota ije u Ho .
2.6.2 Razlaganje osnovnog skupa opservabli i uloga di-

rektnog proizvoda prostora stanja
U prethodnom odeljku u slu aju problema jednodimenzionalne esti e videli smo da su opservable
x^, p^x inile osnovni skup i denisale Hx . Analognim rezonovanjem moze se pokazati da sest
opservabli ^r, p^ ine osnovni skup za trodimenzionalnu esti u (tri opservable ^r ine kompletan
skup kompatibilnih opservabli). Prema tome, ove opservable denisu orbitni prostor stanja Ho .
Umesto da ovaj put predemo ponovo na slozeniji na in, mozemo posti i isti rezultat krati om.
Operatori pomenutog osnovnog skupa u Ho mogu da se grupisu u tri klase, fx^; p^xg; fy^; p^y g; fz^; p^z g
tako da:
i) svaki operator u jednoj klasi komutira sa svakim operatorom iz svake druge klase,
ii) svaka klasa je osnovni skup opservabli.
Ovo je karakteristi no za razlaganje sistema na podsisteme (imamo tri podsistema u nasem

slu aju). Ovde se ne radi o materijalnim podsistemima, kao sto su na primer esti e u sistemu od
vise esti a, ve o podsistemima koji su stepeni slobode. I u klasi noj zi i mozemo tri koordinate
da smatramo za tri stepena slobode esti e.
U kvantnoj mehani i se slaganje zi kih podsistema u nadsistem vrsi putem tzv. direktnog
proizvoda (ili tenzorskog ili Krone ker-ovog proizvoda) Hilbert-ovih prostora koji su prostori
stanja podsistema.
2.6.1 Razlog zasto se prostorni deo Hilbert-ovog prostora stanja jedne esti e naziva "orbitnim" (za razliku od, na
primer, spinskog, koji emo upoznati u odeljku x 6.10) je verovatno istorijski, vezan za orbite elektrona u omota u
atoma.
2.6.3 Matemati ki podsetnik | direktni proizvod Hilbert-

ovih prostora
Sad emo ukratko podsetiti na osnovne ideje direktnog proizvoda Hilbert-ovih prostora.
Neka su H1 ; H2 ; : : : ; Hn i H n + 1 zadatih Hilbert-ovih prostora takvih da je dimenzija od
H proizvod dimenzija svih prethodnih prostora. Kaze se da je H direktni proizvod prostora
H1 ; :::; Hn i pise se
H = H1
H2

Hn (2.6.3)
ako je zadato jedno preslikavanje skupovnog proizvoda H1 H2 Hn (tj. skupa svih n-torki
fj 1 i; j 2 i; : : : ; j n ig; j i i 2 Hi; i = 1; 2; : : : ; n) u H tako da zadovoljava tri nize navedena
zahteva. Likovi ovog preslikavanja pisu se u vidu
j 1 i
j 2 i

j n i (2.6.4)
ili skra eno kao j 1 i j 2 i j n i ili ak kao j 1 ; 2 ; : : : ; n i, a nazivaju se nekorelisanim
vektorima prostora H.
Zahtevi na preslikavanje formulisu se pomo u nekorelisanih vektora i glase.
I) linearnost po svakom faktoru:
J1
X J2
X Jn
X
( bj1 j j1 i)
( bj2 j j2 i)

( bjn j jn i) =
j1 =1 j2 =1 jn =1
J1 X
X J2 Jn
X
bj1 bj2 bjn j j1 ij j2 i j jn i; (2.6.5a)
j1 =1 j2 =1 jn =1
II) multiplikativnost skalarnih proizvoda nekorelisanih vektora:

(j i j 2 i j n i; j '1 i j '2 i j 'n i) = h 1 j '1ih 2 j '2i h n j 'ni; (2.6.5b)
1
8 j 1 i; j '1 i 2 H1; : : : 8 j n i; j 'n i 2 Hn
(skalarni proizvod na LS-i od (2.6.5b) denisan je u H; a skalarni proizvod na DS-i dati su
u H1 , odnosno u H2 , ... odnosno u Hn );
III) nekorelisani vektori obrazuju eo H; drugim re ima, vektor iz H je u najopstijem slu aju
limes linearnih kombina ija nekorelisanih vektora, tj. vida
K
X
j i = Klim
!1
bk j (k)
1 i j (k)
n i: (2.6.5 )
k=1
Ako se vektor iz H ne moze napisati u vidu (2.6.4) (ve samo u vidu (2.6.5 ), eventualno bez
limesa), kaze se da je korelisan (razlog emo videti u x 4.4). Hilbert-ovi prostori Hi i = 1; 2; ::; n
u (2.6.3) nazivaju se faktor prostorima, a H se naziva kompozitnim prostorom.
Ako je bar jedan od vektora koji se pojavljuju kao faktori u (2.6.4) nulti vektor, onda je i eo
proizvod nulti vektor u H, kao sto odmah sledi iz zahteva linearnosti. Ako su svi faktori nenulti
REALNIH CESTICA
vektori i tenzorski proizvod je nenulti vektor. Ovo se lako vidi razvijanjem svakog vektora po
nekom bazisu (videti slede i pasus).
Neka su fj ki i j 8ki g proizvoljni bazisi u faktor prostorima Hi i = 1; 2; :::; n. Onda kao
posledi a zahteva II) i III), skup nekorelisanih vektora fj k1 i j kn i j 8ki ; i = 1; :::; ng je bazis
u H. Kaze se da pomenuti bazisi u Hi indukuju ovaj bazis u H ili da se (direktnim proizvodom)
mnoze u njega.
Pretpostavimo da su Aî i = 1; :::; n proizvoljni operatori u faktor prostorima Hi (svi su
linearni ili svi su antilinearni). Takozvani direktni proizvod ovih operatora A^1
A^2

A^n po
deni iji na slede i na in deluje na nekorelisane vektore:
(A^1
A^2

A^n )(j 1 i j 2 i j n i) = (A^1 j 1 i) (A^n j n i); (2.6.6)
a korelisani vektori u H se prvo razvijaju po nekorelisanima, a onda operator A^1
A^2

A^n
deluje na pojedine sabirke.
Neka je A^1 operator u faktor prostoru H1 . On se prenosi u kompozitni prostor H tako sto
postaje operator A^1
I^2

I^n , gde su Iî identi ni operatori u Hi , i = 2; 3; :::; n. Uobi ajeno
je da se radi jednostavnosti i dalje pise samo A^1 , a po kontekstu se vidi da li deluje u H1 ili u
H. Analogno vazi za prenosenje operatora iz ostalih faktor prostora u kompozitni prostor.
O igledno, bilo koji preneseni operator iz jednog faktor prostora komutira sa bilo kojim pre-
nesenim operatorom iz bilo kog drugog faktor prostora, jer deluju na razli ite faktore u (2.6.4),
kao sto se vidi iz (2.6.6).
Kompozitni prostor nije uvek unapred zadat. On se moze odrediti na primer tako sto se ksira
u faktor prostorima po jedan bazis fj ki i j 8ki ; i = 1; :::; ng, a H e biti po deni iji Hilbert-ov
prostor koji obrazuje indukovani bazis fj k1 i j kn i j 8ki ; i = 1; :::; ng. Reizbor bazisa u
faktor prostorima daje prostor izomorfan sa H, tj. odredivanje je jednozna no s ta nos u do
izomorzma.
2.6.4 Odredivanje orbitnog prostora stanja Ho

Vratimo se sada, naoruzani pogodnim matemati kim aparatom, nasem zadatku da odredimo Ho .
U prethodnom odeljku odredili smo prostor Hx polaze i od osnovnog skupa opservabli x^; p^x .
Potpuno analogno odredujemo Hy na osnovu y^; p^y i Hz na osnovu z^; p^z . Orbitni prostor stanja
esti e Ho onda denisemo kao direktni proizvod prostora:
Ho = Hx
Hy
Hz : (2.6.7)
Operatori x^; p^x ; y^; p^y ; z^; p^z deluju u faktor prostorima Hx odnosno Hy odnosno Hz i jednakost
(2.6.7) ne bi bila konzistentna da nismo kvantiza ijom klasi nih varijabli ^r; p^ dobili potrebno
komutiranje (uporediti pretposlednji pasus u x 2.6.2).
U orbitnom prostoru Ho potpuni skup kompatibilnih opservabli ^r def = fx^; y^; z^g ima zajedni ke
uopstene svojstvene vektore vida
j r i def
= j x i
j y i
j z i: (2.6.8)
Drugim re ima, svojstveni bazis od x^ u Hx , svojstveni bazis od y^ u Hy i svojstveni bazis od z^ u
Hz , indukuju zajedni ki svojstveni bazis od x^; y^; z^ u Ho :
fj x i
j y i
j z i j 1 < q < 1; q = x; y; zg def = fj r i j 8rg: (2.6.9)
Da podsetimo i na to da po nasoj konven iji (2.5.16) j r = 0 i ima proizvoljno ksirani fazni

faktor, a svi ostali uopsteni vektori bazisa (2.6.9) su onda jednozna no denisani pomo u
j r i = U^x(x)
U^y (y)
U^z (z) j r = 0 i = e { ^
~r p j r = 0 i: (2.6.10)
(Treba zapaziti da su x; y; z realni brojevi, osim u indeksu operatora U^ , gde imaju simboli no
zna enje i ukazuju na to u kom faktor prostoru Hq , q = x; y; z , deluje operator U^ .)
2.6.5 Delovanje osnovnog skupa opservabli u Ho

Elementi prostora Ho su one kontinualne (tj. integralom izrazene) linearne kombina ije
Z 1Z 1Z 1
j i= (r) j r i dr (2.6.11a)
1 1 1
za koje vazi
Z 1Z 1Z 1
j (r)j2 dr < 1: (2.6.11b)
1 1 1
Delovanje operatora iz osnovnog skupa ^r; p^ u Ho je slede e:
Z 1Z 1Z 1 Z 1Z 1Z 1
x^ j i= x (r) j r i dr; y^ j i= y (r) j r i dr; (2.6.12a)
1 1 1 1 1 1
Z 1Z 1Z 1 Z 1Z 1Z 1

z^ j i= z (r) j r i dr; p^x j i= [ {~ (r)℄ j r i dr; (2.6.12b)
1 1 1 1 1 1 x
Z 1Z 1Z 1 Z 1Z 1Z 1

p^y j i= [ {~ (r)℄ j r i dr; p^z j i= [ {~ (r)℄ j r i dr:
1 1 1 y 1 1 1 z
(2.6.12 )
Vektor j i spada u domen od x^ ako i samo ako
Z 1Z 1Z 1
x2 j (r)j2 dr < 1 (2.6.13)
1 1 1
i analogno za y^ i z^.
Vektor j i spada u domen od p^x ako i samo ako je odgovaraju a funk ija (r) iz (2.6.11a)
diferen ijabilna po x duz ele ose i
Z 1Z 1Z 1
j {~ x (r)j2 dr < 1: (2.6.14)
1 1 1
Analogno vazi za p^y i p^z .
REALNIH CESTICA
2.6.6 Orbitni prostor stanja i razli ite esti e

Kvantna mehanika ima u stvari samo jedan orbitni prostor stanja Ho za sve esti e (s ta nos u
do izomorzma, zapravo ekvivalentnosti ako imamo u vidu osnovni skup opservabli). Stanja
elektrona, protona, neutrona itd. su vektori u ekvivalentnim prostorima Ho .
I u klasi noj zi i je jedan te isti fazni prostor opisivao bilo koju materijalnu ta ku. Ali tamo
i nije bilo potrebe razlikovati materijalne ta ke, osim po masi.
U kvantnoj mehani i moramo esti e da razlikujemo po mnogim neklasi nim unutrasnjim
osobinama ("unutrasnjim" u odnosu na prostorno-vremensko stanje). Name e se pitanje kako se
u kvantnoj mehani i vodi ra una o ovom stanju stvari.
Vide emo da se razli itim esti ama pripisuju razli iti unutrasnji faktor-prostori stanja, koji
opisuju razli ite unutrasnje stepene slobode (videti Postulat o unutrasnjim stepenima slobode u
x 6.9.6). Tu e pre svega do i spinski faktor prostor (x 6.10.2), a zatim i drugi faktor prostori.
2.6.7 Klasi ni prostor stanja za vise esti a

Prostor stanja sistema od N esti a u klasi noj mehani i je fazni prostor sistema, tj. skup svih
mogu ih vrednosti varijabli r1 ; p1 ; : : : ; rN ; pN (6N varijabli). Za kvantiza iju faznog prostora
opet moramo izra unati sve PZ-e (uporediti (2.5.1) i (2.5.2)).
Zadatak 2.6.2 Pokazati da je PZ proizvoljne analiti ke funk ije od ri i pi sa svakom analiti kom funk ijom od
rj ; p j ako i 6= j jednaka nuli.
2.6.8 Kvantno-mehani ki prostor stanja za vise esti a

H1(o:::N
)
Nakon kvantiza ije, opservable ^r1 ; p^ 1 ; :::; ^rN ; p^ N e da se grupisu u N klasa tako da svaka opser-
vabla iz jedna klase komutira sa svakom opservablom iz svake druge klase, a klase su osnovni
skupovi opservabli.
Ako sa Hn(o) ozna imo orbitni Hilbert-ov prostor n-te esti e, n = 1; 2; :::; N , onda je orbitni
prostor stanja H1(o:::N
)
elog sistema denisan kao direktni proizvod:
H1(o:::N = H1
H2(o)

HN(o) :
) def (o)
(2.6.15)
Zajedni ki svojstveni bazis potpunog skupa kompatibilnih opservabli ^r1 ; ^r2 ; :::; ^rN u H1(o:::N
)
glasi
fj r1; :::; rN i j 8rn; n = 1; :::; N g; (2.6.16a)
gde smo uveli skra enu oznaku
j r1; :::; rN i def
= j r1 i

j rN i: (2.6.16b)
Drugim re ima, uopsteni vektori iz skupa (2.6.16a) obrazuju U (H1(o:::N )
). Sam Hilbert-ov prostor
H1:::N sastoji se od svih vektora
(o)
Z 1Z 1Z 1
j i= (r1 ; : : : ; rN ) j r1 ; : : : ; rN i dr1 drN (2.6.17a)
1 1 1
za koje vazi Z 1Z 1Z 1
j (r1; : : : ; rN )j2 dr1 drN < 1: (2.6.17b)
1 1 1
2.6.9 Delovanje osnovnog skupa opservabli u H1(o:::N

)
Operatori ^r1 i p^ 1 deluju na slede i na in:

Z 1Z 1Z 1
^r1 j i= r1 (r1 ; : : : ; rN ) j r1 ; : : : ; rN i dr1 drN (2.6.18)
1 1 1
Z 1Z 1Z 1

p^ 1 j i= [ {~ (r ; : : : ; rN )℄ j r1 ; : : : ; rN i dr1 drN (2.6.19)
1 1 1 r1 1
(treba imati na umu da su (2.6.18) i (2.6.19) sistemi sa po tri jednakosti, skra eno napisani).
Analogno vazi za ^rn; p^ n , n = 2; 3; :::; N .
Deni ije domena opservabli ^r1 ; :::; p^ N u H1(o:::N
)
mogu se dobiti neposrednim uopstenjem od-
govaraju ih deni ija (x 2.6.5) u slu aju jedne esti e.
2.7 Opsta teorija reprezentovanja

U ovom odeljku emo sistematski izloziti kako se sa apstraktnog prostora stanja prelazi na prostor
brojnih kolona ili na prostor funk ija. Pri ovom tzv. reprezentovanju operatori postaju matri e,
a apstraktne opera ije se pojavljuju u vidu obi nih mnozenja matri a. Tako apstraktne entitete
zamenjujemo sistemima brojeva i postizemo konkretnu formu kvantne mehanike sa kojom se lako
ra una.
2.7.1 Ideja reprezentovanja

Poznato je iz linearne algebre da svaki ksirani bazis u apstraktnom prostoru omogu ava izo-
morfno preslikavanje apstraktnog prostora na prostor brojnih kolona. Pri tome apstraktni vektori
i operatori prelaze u, ili kao sto se to kaze, reprezentuju se brojnim kolonama odnosno matri-
ama. Isto vazi i u beskona nodimenzionalnom Hilbert-ovom prostoru. Tu je pored bazisa pravih
vektora mogu e izabrati i bazis uopstenih vektora.
U kvantnoj mehani i se po pravilu polazi od opservabli. Tako se i izbor bazisa u apstraktnom
prostoru stanja H vrsi zadavanjem neke kompletne opservable A^ i uzimanjem njenog svojstvenog
bazisa (uz neku konven iju za ksiranje faznih faktora svih vektora bazisa u odnosu na otvoreni
fazni faktor jednog od njih).
Kao sto smo videli u x 2.4.2, jedna kompletna opservabla A^ moze da se zameni kompletnim
skupom kompatibilnih opservabli. Onda se uzima zajedni ki svojstveni bazis i svaki bazisni
vektor se odreduje odgovaraju im skupom svojstvenih vrednosti ili skupom kvantnih brojeva.
Iako se u realnim problemima kvantne mehanike po pravilu pojavljuju kompletni skupovi
opservabli, radi jednostavnosti mi emo u ovom odeljku izloziti opstu teoriju reprezentovanja tako
sto emo pretpostaviti da imamo jednu kompletnu opservablu A^ i da ona, preko svog svojstvenog

2.7. OPSTA TEORIJA REPREZENTOVANJA 63
bazisa, denise reprezenta iju. Zva emo to A^-reprezenta ijom. U slu aju kompletnog skupa
opservabli A^1 ; :::; A^K govori se o A^1 ; :::; A^K -reprezenta iji.
Sad smo izlozili sta reprezentovanje zna i u formalizmu kvantne mehanike, tj. matemati ku
ideju reprezentovanja. Fizi ka ideja reprezentovanja je sli na zi koj ideji izbora koordinatnog
sistema. I u klasi noj zi i i u kvantnoj mehani i ksira se jedan koordinatni sistem. U klasi noj
zi i to odmah rezultira u brojevima (r def = x; y; z ; p def
= px ; py ; pz itd.), ali u kvantnoj mehani i jos
uvek imamo apstraktne vektore j i, u apstraktnom prostoru stanja H. Stoga moramo ksirati
i "koordinatni sistem" u prostoru stanja H | a to je bazis u H | kako bismo najzad dosli do
brojeva. Opisivanje zi kih sistema mora se u krajnjoj liniji svesti na jezik brojeva! Fiksiranje
"koordinatnog sistema" u H je potpuno nezavisno od ksiranja referentnog sistema u obi nom
prostoru.
2.7.2 Izbor reprezenta ije

U (2.3.14) videli smo da se za potrebe kvantne mehanike najopstija kompletna opservabla A^ u
spektralnoj formi zadaje kao
X Z t
A^ = an j n ihn j + j s ishs j ds: (2.7.1)
n p
Drugim re ima, opservabla ima diskretni spektar fan j 8ng i kontinualni spektar [p; t℄ i oba
spektra su prosta, tj. svaka svojstvena vrednost je nedegenerisana.
Na sre u, za teoriju reprezentovanja u kvantnoj mehani i dovoljni su operatori manje opstosti
od (2.7.1). Ograni i emo se na kompletne opservable koje imaju ili isto diskretan spektar ili
isto kontinualan spektar. Drugim re ima, kompletna opservabla A^ e imati ili spektralnu formu
X
A^ = an j n ihn j (2.7.2)
n
ili formu Z t
A^ = j s ishs j ds: (2.7.3)
p
Prema tome, svojstveni bazis bi e ili vida (sa rela ijom ortonormiranosti i rela ijom zatvore-
nosti): X
fj n i j 8ng; h n j n0 i = Ænn0 ; j n ihn j= I^ (2.7.4a,b, )
n
ako se radi o opservabli A^ datoj sa (2.7.2); ili e pak biti oblika (sa analognim rela ijama):
Z t
fj s i j p s tg; h s j s0 i = Æ(s s0 ); j s i dshs j= I^ (2.7.5a,b, )
p
ako imamo opservablu B^ zadatu sa (2.7.3) (uporediti (2.3.7) i (2.3.9a)).

Napomenimo da se kompletnost bazisa sastoji u tome da se svaki vektor j i 2 H moze
razviti po doti nom bazisu. U slu aju diskretnog bazisa imamo:
X X
j i = I^ j i = j n ih n j i = n j n i; (2.7.6)
n n
a u slu aju kontinualnog bazisa umesto toga imamo:

Z t Z t
j i = I^ j i= j s i dsh s j i = (s) j s i ds: (2.7.7)
p p
= h n j i odnosno (s) def

Koe ijenti razvoja2.7.1 (ili Fourier-ovi koe ijenti) su n def = h s j i.
^
Radi kon iznosti, u ovom odeljku emo diskretni slu aj nazivati D-reprezenta ijom, a konti-
nualni K^ -reprezenta ijom.
Obelezimo sa j i, C^ i D^ a proizvoljan vektor, proizvoljan (hermitski ili unitarni) linearni
operator odnosno proizvoljan (unitarni) antilinearni2.7.2 operator2.7.3 u H. Postavlja se pitanje
kako emo dobiti njihove D^ - i K^ -reprezentente. Odgovor emo dati u slede a dva paragrafa.
2.7.3 Formule diskretne reprezenta ije

Kada je ksiran bazis (2.7.4a) u H, onda je time denisan jedan izomorzam J^ apstraktnog
prostora H na prostor brojnih kolona. Ovaj izomorzam zadaje se slede im preslikavanjem:
8 j i 2 H : J^ j i = ( n) ; n =hnj i; (2.7.8a,b)
gde smo sa ( n ) obelezili kolonu brojeva n; n = 1; 2; :::

Zadatak 2.7.1 Dokazati da je preslikavanje (2.7.8) izomorzam.
Prostor prebrojivo beskona nih brojnih kolona se obelezava simbolom `2 . Skalarni proizvod,
koji je istiPbroj u H i u `2 , mo
zemo izra unati kako glasi u `2 polaze i od H: h j 'i = h j
Î j ' i = n h j nih n j 'i = Pn n 'n (naravno, samo poslednji izraz se odnosi na `2 ).
P
P O igledno, kvadrat norme brojne kolone ( n ) 2 `2 glasi n j n j , i usled h j i < 1 imamo
2
n j n j < 1. Tako smo dobili deni iju prostora `P

2
2 : to je prostor svih kompleksnih prebrojivo
beskona nih brojnih kolona sa kona nom normom: n j n j2 < 1.
Ako je apstraktni prostor kona no dimenzionalan, te u reprezenta iji imamo kolone od kona no
mnogo brojeva, onda emo ovaj prostor obelezavati sa C N (N je dimenzija). U ovom slu aju
norma je, naravno, uvek kona na.
2.7.1 Sa j n i ili n obelezavali smo i vektore stanja. U kontekstu reprezentovanja u bazisu, simbolima n , 'n
itd. ozna ava emo koe ijente razvoja vektora j i, j ' i itd. u datom bazisu fj n i j 8ng. O ekuje se da itala
asimilira pojmove a ne puke oznake, za sta je preduslov da se na kontekst uvek obra a paznja. Sli an je slu aj
sa N , na primer, kojim smo ozna avali dimenziju prostora, broj esti a u sistemu i broj sistema u kvantnom
ansamblu. Medutim, sve se to jasno razlikuje po kontekstu.
2.7.2 Od linearnih operatora u kvantnoj mehani i zi ki smisao imaju pored hermitskih samo unitarni, kojima se
izrazavaju transforma ije simetrije kao sto emo videti u x 5.2. Od antilinearnih operatora D^ a (indeks podse a
na antilinearnost) koristi emo se samo antiunitarnim (tj. antilinearnim unitarnim) operatorima i to e isklju ivo
biti operator vremenske inverzije ili proizvod ovog operatora sa operatorom neke druge transforma ije simetrije
(uporediti x 5.2 i x 8.2).
2.7.3 Unitarni (linearni i antilinearni) operatori su svugde denisani kako u H tako i u U (H). Ali hermitski operator
C^ moze da ne bude svugde denisan (ni u H ni u U (H)) kada je spektar od C^ neograni en. Onda da bismo mogli
da reprezentujemo C^ u bazisima (2.7.4a) i (2.7.5a), moramo ekspli itno zahtevati da ovi bazisi pripadaju domenu
operatora C^ (u H odnosno u U (H)).

Izomorzam (2.7.8) daje D^ -reprezenta iju. Svrha reprezentovanja je da sa apstraktnih opera-
tora C^ , D^ a mozemo pre i na matri e, a da one ekvivalentno deluju na brojne kolone kao pomenuti
operatori na apstraktne vektore.
Neka je dato delovanje operatora C^ u H:
C^ j i =j ' i: (2.7.9)
Pomnozimo ovu jednakost skalarno sa hn j iz bazisa (2.7.4a) (zbog (2.7.8b) to emo zvati uzima-
njem n-reprezententa) i stavimo C^ = C^ I^. Onda emo na osnovu (2.7.4 ) dobiti:
X
hn j C^ j n0 ih n0 j i = h n j 'i; (2.7.10a)
n0
(ovde n0 prelazi isti skup vrednosti kao n), ili u skra enoj nota iji:
X
Cnn0 n0 = 'n ; (2.7.10b)
n0
= hn j C^ j n0 i. Ako sa (Cnn0 ) ozna imo matri u iji su matri ni elementi Cnn0 , onda
gde su Cnn0 def
(2.7.10b) mozemo da prepisemo i u matri nom vidu:
(Cnn0 )( n ) = ('n ): (2.7.10 )
Zadatak 2.7.2 Dokazati da vazi rela ija ekvivalentnosti po izomorzmu J^, zadatim sa (2.7.8b):
(Cnn0 ) = J^C^J^ 1: (2.7.11)
Dakle, (2.7.10 ) je matri na reprezenta ija od (2.7.9). Treba zapaziti da je samo "delovanje"
operatora C^ u (2.7.9) preslo u obi no matri no mnozenje u (2.7.10 ).
Analogno, za antilinearni operator polazimo od
D^ a j i =j ' i (2.7.12)
u H i uzimanjem n-reprezententa i koriste i se zatvorenos u bazisa, dolazimo do
X X
hn j fD^ a [j n0 ih n0 j i℄g = hn j D^ a j n0 ih n0 j i = h n j 'i; (2.7.13a)
n0 n0
ili X
Dnn0 n 0 = 'n ; (2.7.13b)
n0
= hn j D^ a j n0 i, tj.
gde su Dnn0 def
(Dnn0 )K ( n ) = ('n ); (2.7.13 )
gde je K opera ija kompleksne konjuga ije (svih brojeva u brojnoj koloni na koju deluje).
Zadatak 2.7.3 Objasniti odakle poti e kompleksna konjuga ija u (2.7.13a).
Zadatak 2.7.4 Dokazati da vazi

(Dnn0 )K = J^D^ aJ^ 1: (2.7.14)
Dokazali smo slede i teorem:
Teorem 2.7.1 U diskretnoj, D^ -reprezenta iji proizvoljan hermitski ili unitarni linearni operator
C^ i proizvoljan antilinearni unitarni operator D^ a u apstraktnom Hilbert-ovom prostoru stanja
H predstavljeni su matri om (Cnn0 ) odnosno tzv. antilinearnom matri om (Dnn0 )K , pri emu
matri ni elementi glase:
= hn j C^ j n0 i ;
Cnn0 def = hn j D^ a j n0 i :
Dnn0 def (2.7.15a,b)
Delovanje pomenutih matri nih reprezentenata izrazava se formulom (2.7.10b) odnosno (2.7.13b).
Matri a (Dnn0 ) naziva se matri nim faktorom antilinearne matri e (Dnn0 )K .
Zadatak 2.7.5 Pokazati da je hermitski operator C ^ reprezentovan hermitskom matri om (Cnn0 ), a unitarni
operator C^ da je predstavljen unitarnom matri om (Cnn0 ).
Zadatak 2.7.6 Pokazati da matri a (Dnn0 ) koja predstavlja opservablu D ^ (zadatu sa (2.7.2)) u njenoj sopstvenoj
reprezenta iji je dijagonalna sa svojstvenim vrednostima na dijagonali:
Dnn0 = dn Ænn0 : (2.7.16)
Zbog (2.7.16) termin "D^ -reprezenta ija" se esto zamenjuje i re ima: reprezenta ija u kojoj
je opservabla D^ dijagonalna.
2.7.4 Formule kontinualne reprezenta ije

U K^ -reprezenta iji imamo izomorzam J^0 analogno diskretnom slu aju:
8 j i 2 H : J^0 j i = (s) ; (s) = h s j i ; (2.7.17a)
koji preslikava apstraktni prostor H na prostorR t L ([p;
2 t℄) po modulu kvadratno integrabilnih
funk ija (s), tj. funk ija koje zadovoljavaju p j (s)j ds < 1 (uporediti (2.3.2)). L2 ([p; t℄) je
2
analogon prostora brojnih kolona `2 .
Delovanje proizvoljnog linearnog operatora C^ u H: C^ j i =j ' i u L2 ([p; t℄) postaje (analogno
kao u slu aju diskretne reprezenta ije):
Rt Rt
hs j C^ j i = h s j 'i ) p hs j C^ j s0 i ds0h s0 j i = h s j 'i ) 0
p C (s; s ) (s0 ) ds0 = '(s) :
(2.7.18)
gde je tzv. kernel integralnog operatora C (s; s0 ) po deni iji
= hs j C^ j s0 i
C (s; s0 ) def (2.7.19)
i on reprezentuje apstraktni operator C^ u prostoru L2 ([p; t℄).

Na analogan na in, apstraktna jednakost D^ a j i =j ' i postaje

Z t
D(s; s0) (s0 ) ds0 = '(s); (2.7.20)
p
gde je kernel integralnog operatora dat formulom

= hs j D^ a j s0 i
D(s; s0) def (2.7.21)
Da rezimiramo:
Teorem 2.7.2 U neprekidnoj K^ -reprezenta iji proizvoljan apstraktni linearni operator C^ i pro-
izvoljan apstraktni antilinearni operator D^ a reprezentuju se kernelom integralnog operatora, koji
je funk ija dve promenljive i zadaje se sa (2.7.19) odnosno sa (2.7.21), a ije je delovanje u
L2([p; t℄) dato jednakos u (2.7.18) odnosno (2.7.20).
se ti e skalarnog proizvoda i norme vektora u L2 ([p; t℄) imamo opet analogiju sa `2 (samo
Sto
sto se red zamenjuje integralom):
Z t Z t
h j 'i = h j I^ j ' i = h j si dsh s j 'i = (s)'(s) ds; (2.7.22)
p p
Z t
h j i= k (s)k2 ds: (2.7.23)
p
Mozda nije suvisno napomenuti da je samo postojanje fazne konven ije (bez obzira na njen
oblik) koja za eo svojstveni bazis (opservable K^ ili D^ ) ostavlja samo jedan fazni faktor proizvo-
ljan, neophodno da bi reprezenta ija zavisila samo od opservable (K^ ili D^ ).
2.7.5 Srednje vrednosti u reprezenta iji

Osnovni na in kako u kvantnoj mehani i dolazimo do brojeva sastoji se u uzimanju tzv. matri nih
elemenata hermitskih operatora: ako su j i i j ' i dva vektora stanja a C^ opservabla, onda je
h j C^ j ' i matri ni element. Najvazniji matri ni element je o ekivana vrednost h j C^ j i.
Postavlja se pitanje kako se ovi brojevi izra unavaju u diskretnoj D^ -reprezenta iji i u kontinualnoj
K^ -reprezenta iji.
Da bismo iz apstraktnog prostora H presli u prostor brojnih kolona `2 ili C N D^ -reprezenta ije,
opet emo se posluziti zatvorenos u bazisa (2.7.4 ):
X X
h j C^ j ' i = h j I^C^ I^ j ' i = h j nihn j C^ j n0 ih n0 j 'i =
n Cnn0 'n0 : (2.7.24)
nn0 nn0
P
Obratiti paznju na to da u (2.7.24) brojna kolona ( n0 Cnn0 'n0 ) je D^ -reprezentent vektora C^ j ' i,
a dobija se mnozenjem N N matri e (Cnn0 ) sa N 1 matri om ('n ), gde je N dimenzija od H
(N = 0 u `2 ). Slede i korak u (2.7.24) je izra unavanje skalarnog proizvoda u `2 ili u C N . Naime,
h j i (u nasem slu aju j i = P C^ j i) se u ovom prostoru dobija mnozenjem 1 N matri e
( n ) sa N 1 matri om (n ) : n n n . Adjungovanje, koje se sastoji od transponovanja i
y
kompleksnog konjugovanja, pretvara brojnu kolonu u brojnu vrstu sa konjugovanim matri nim
elementima.
Srednja vrednost opservable C^ u stanju j i u D^ -reprezenta iji glasi
X
h j C^ j i =
n Cnn0 n0 ; (2.7.25)
nn0
kao sto odmah sledi iz (2.7.24).
U spe ijalnom slu aju C^ = D^ , imamo Cnn0 = Dnn0 = Ænn0 dn i
X
h j D^ j i = dn j n j2: (2.7.26)
n
Posto je j n j2 = h j nih n j i, j n j2 = v (dn ; D; ^ ) def = v (dn) (uporediti (2.1.8),(2.1.9)) u

(2.7.26) prepoznajemo opstu statisti ku preskrip iju za izra unavanje srednje vrednosti: usred-
njeni zbir pojedinih mogu ih mernih rezultata, pri emu su verovatno e v (dn) statisti ke tezine
usrednjavanja (uporediti (1.4.6b)).
Analogno, pomo u uslova kompletnosti (2.7.5 ) u neprekidnoj K^ -reprezenta iji dobijamo
slede e formule: Z tZ t
h j C j 'i =
^ (s)C (s; s0 )'(s0 ) ds ds0; (2.7.27)
p p
za o ekivanu vrednost od C^ u j i:
Z tZ t
h j C^ j i= (s)C (s; s0 ) (s0 ) ds ds0 ; (2.7.28)
p p
najzad, za srednju vrednost od K^ u sopstvenoj reprezenta iji:

Z t
h j K^ j i = sj (s)j2 ds: (2.7.29)
p
Treba zapaziti da smo dosli do (2.7.29) zamenom C (s; s0 ) = K (s; s0 ) = sÆ (s s0 ) u (2.7.28),
a Dira -ova delta funk ija Æ (s s0 ) daje
Z t
s (s)Æ (s s0 ) (s0 ) ds0 = sj (s)j2 ;
p
jer po deni iji (to je distribu ija koja) izba uje podintegralnu funk iju (po s0 ) sa ksiranom
vrednos u s0 = s.
2.7.6 Svojstveni problem u reprezenta iji

Osnovni ra unski problem koji se resava u kvantnoj mehani i je svojstveni problem neke opser-
vable C^ . Postavlja se pitanje kako se to formulise u D^ - i K^ -reprezenta iji.
Projektovanje odgovaraju e komponente i rela ija zatvorenosti daju u D^ -reprezenta iji:
X X
C^ j '(k) i = k j '(k) i ) hn j C^ j n0 ih n0 j '(k) i = k h n j '(k)i ) Cnn0 '(nk0 ) = k '(nk) (2.7.30)
n0 n0

(ovde je n ksirani, a n0 nemi kvantni broj D^ -reprezenta ije; k je kvantni broj opservable C^ ).
Analogno, isti svojstveni problem u K^ -reprezenta iji glasi
Z t
C (s; s0)'(k) (s0 ) ds0 = k '(k) (s): (2.7.31)
p
2.7.7 Transforma iona teorija diskretnih reprezenta ija

Name e se slede e pitanje. Posto se sa istog apstraktnog prostora stanja H moze pre i na
toliko reprezenta ija koliko ima bazisa u H, da li postoji prosta preskrip ija kako pre i sa jedne
reprezenta ije na drugu (bez prolazenja kroz H).
Pretpostavimo da pored D^ imamo jos jednu opservablu D^ 0 takode sa isto diskretnim i

prostim spektrom. Zelimo pre i sa D^ -reprezenta ije na D^ 0 -reprezenta iju.
Svojstvene vektore j n0 i =j '(n0 ) i od D^ 0 prebrojava emo kvantnim brojem n0 (sada emo po
primu prepoznavati opservablu D^ 0 i entitete vezane za nju). Apstraktni vektor j i predstavljen
je u D^ 0 -reprezenta iji brojnom kolonom ( n0 ).
se ti e predstavnika vektora, mozemo pisati
Sto
0 X X
n0 = h '(n ) j i= h '(n0) j nih n j i = 0
'(nn ) n: (2.7.32)
n n
Dakle, sa komponenti n u D^ -reprezenta iji lako emo pre i na komponente n0 u D^ 0 -

reprezenta iji ako raspola0zemo svojstvenim vektorima opservable D^ 0 u D^ -reprezenta iji, tj. ako
znamo brojne kolone ('(nn ) ) svih svojstvenih vektora j '(n0 ) i od D^ 0 .
Zadatak 2.7.7 Moze li se (2.7.32) izvesti u drugom obliku?
Matri ni predstavnik linearnog operatora C^ se transformise na slede i na in:
P
= h'(m0 ) j C^ j '(n0 ) i = m;n h '(m0 ) j mihm j C^ j n ih n j '(n0 ) i. Prema tome,
Cm0 n0 def
X 0 0
Cm0 n0 = 'm(m ) Cmn 'n(n ) (2.7.33)
m;n
(ovde su m0 i n0 ksirane vrednosti kvantnog broja za D^ 0 , a m i n su nemi kvantni brojevi za D^ ).

(n0 )
Opet su nam potrebne samo brojne kolone ('n ) svih svojstvenih vektora j '(n0 ) i.
Zadatak 2.7.8 Izvesti (2.7.33) pomo u svojstvenih vektora opservable D^ u D^ 0 -reprezenta iji.
se ti e antilinearnih operatora D^ a , imamo
Sto
0 0 X 0 0
= h'(m ) j D^ a j '(n ) i =
Dm0 n0 def 'm(m ) Dmn 'n(n ) (2.7.34)
m;n
(D^ a , posto je antilinearan, konjuguje sve brojeve koji stoje desno od njega!).
Dakle, formula (2.7.34) zadaje preskrip iju kojom se sa matri nih elemenata matri nog fak-
tora antilinearne matri e (Dm0 n0 )K (koja predstavlja D^ a u D^ -reprezenta iji) prelazi na ma-
tri ne elemente matri nog faktora antilinearne matri e (Dm0 n0 K ) (koja reprezentuje D^ a u D^ 0 -
reprezenta iji).
Treba zapaziti da je opera ija kompleksne konjuga ije K jedna jedinstvena ne samo za sve
antilinearne operatore D^ a u jednoj reprezenta iji, nego i za sve reprezenta ije.
Pazljivi itala je, bez sumnje, zapazio da pri prelasku sa jedne poznate D^ -reprezenta ije na
drugu nepoznatu D^ 0 -reprezenta iju uvek polazimo od nepoznatih veli ina ( n0 u (2.7.32), Cm0 n0
u (2.7.33) ili Dm0 n0 u (2.7.34)),
P pa ih onda, uba ivanjem razlaganja jedini e po bazisu poznate
D-reprezenta ije, tj. I = n j n ihn j, svodimo na poznate veli ine. (Nikako ne treba po i od
^ ^
poznatih veli ina i zalutati...)
Formule prera unavanja reprezentenata od j i, C^ i D^ a iz jedne u drugu reprezenta iju,
zajedno sa videnjem tih formula iz apstraktnog prostora H, naziva se transforma ionom teorijom
kvantne mehanike.
2.7.8 Veza sa matematikom

Uspostavimo sad vezu izmedu transforma ione teorije kvantne mehanike i formula transforma ija
koje su standardne u linearnoj algebri i u teoriji Hilbert-ovih prostora. U ini emo to preko
zadataka koje itala treba sam da resi.
Zadatak 2.7.9 Neka je matri a S def
= (Sn0 n) matri a razvijanja novog bazisa fj '(n0 ) i j 8n0g po vektorima starog
bazisa fj n i j 8ng, tj. X
j '(n0 ) i = Sn0 n j n i; 8n0: (2.7.35)
n
Pokazati da, uz = (Cm0 n0 ), CD^ def
oznake CD^ 0 def = (Cmn ), transforma iona rela ija (2.7.33) moze da se prepise u
vidu matri ne rela ije:
CD^ 0 = S 1T CD^ (S 1T ) 1 (2.7.36)
("T " ozna ava transponovanje), tj., kao sto se kaze, reprezentent CD^ transforma ijom sli nosti sa matri om
kontragredijentnom od S (to je S 1T ) prelazi u reprezentent CD^ 0 .
Zadatak 2.7.10 Pokazati da za antilinearni operator D ^ a matri na transforma ija kojom se prelazi sa matri nog
def def
faktora DD^ = (Dmn) na matri ni faktor DD^ = (Dm0n0 ) glasi:
DD^ 0 = S 1 T DD^ (S 1 T )T : (2.7.37)
Matri ni faktor DD^ antilinearne matri e DD^ K prelazi u matri ni faktor DD^ 0 antilinearne
matri e DD^ 0 K tzv. transforma ijom kongruen ije matri om S 1 T .
2.7.9 Transforma iona teorija sa kontinualnom reprezen-

ta ijom

Citala e se, verovatno, bez tesko a mo i ubediti da pri prelasku sa diskretne D^ -reprezenta ije
na neprekidnu K^ -reprezenta iju imamo slede e formule:
X
(s) = '(ns) n; (2.7.38a)
n
X 0
C (s; s0 ) = '(ms) Cmn '(ns ) ; (2.7.38b)
m;n
2.8. KOORDINATNA REPREZENTACIJA 71
X 0
D(s; s0 ) = '(ms) Dmn 'n(s ) ; (2.7.38 )
m;n
gde je ('(ns) ) brojna kolona koja u D^ -reprezenta iji predstavlja uopsteni svojstveni vektor j '(s) i
od K^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti s.
Pri obratnom prelasku sa kontinualne K^ -reprezenta ije na diskretnu D^ -reprezenta iju trans-
forma ione formule glase (uz oznaku j (n) i def= j n i):
Z t

n = (n) (s) (s) ds; (2.7.39a)
p
Z tZ t

Cmn = (m) (s)C (s; s0)(n) (s0 ) ds ds0 ; (2.7.39b)
p p
Z tZ t

Dmn = (m) (s)D(s; s0)(n) (s0 ) ds ds0 : (2.7.39 )
p p
Neka je K^ 0 druga opservabla sa isto kontinualnim i prostim spektrom (znakom 0 emo ra-
zlikovati sve entitete vezane za K^ 0 od entiteta koji su u vezi sa K^ ). Sa K^ -reprezenta ije na
K^ 0 -reprezenta iju prelazi se formulama (obelezavaju i j '(s0 ) i def
= j s0 i):
Z t

(s0 ) = (n) (s) (s) ds; (2.7.40a)
p
Z tZ t
0 0
C (s0 ; s0 ) =
1 2 '(s1 ) (s1 )C (s1 ; s2 )'(s2 ) (s2 ) ds1 ds2 ; (2.7.40b)
p p
Z tZ t
0 0
D(s01 ; s02 ) = '(s1 ) (s1 )C (s1 ; s2 )'(s2 ) (s2 ) ds1 ds2 : (2.7.40 )
p p
2.8 Koordinatna reprezenta ija

U ovom odeljku emo ukratko izloziti kako rezultati opste teorije reprezentovanja poprimaju
konkretnu formu u spe ijalnom slu aju najvaznije, tzv. koordinatne reprezenta ije. Po i emo
od jednodimenzionalne esti e, pa emo opet krati om direktnog proizvoda (ovog puta prostora
funk ija) sti i do realne, trodimenzonalne esti e i do sistema od N esti a.
2.8.1 Koordinatna reprezenta ija 1D esti e

Sada emo primeniti opstu teoriju kontinualne K^ -reprezenta ije iz prethodnog odeljka na slu aj:
= x^ u Hx :
K^ def (2.8.1)
Ova reprezenta ija se naziva koordinatnom reprezenta ijom u Hx . Teku u svojstvenu vrednost s
iz opste teorije pisa emo sad kao x.
R1
Iz jednakosti (2.5.19a), koja glasi j i=1 (x ) j x i dx , sledi
0 0 0
Z 1 Z 1
hxj i= ( x ) h x j x i dx =
0 0 0 (x0 )Æ (x x0 ) dx0 = (x); (2.8.2)
1 1
(nota ija je ve bila prilagodena opstem ozna avanju (s) def= h s j i).
Dakle, sada sa Hx prelazimo na prostor svih po modulu kvadratno integrabilnih funk ija (x)
(uporediti (2.5.19b)), koji se obelezava sa L2 (x) (skra eno od L2 ( 1 < x < 1)).
Kompleksna funk ija (x) naziva se i amplitudom verovatno e, jer po Postulatu o verovatno i
za slu aj kontinualnog spektra, (x) = j (x)j2 = h j xih x j i je gustina verovatno e nalazenja
esti e u innitezimalnom intervalu oko ta ke x (uporediti ispod (2.3.18)).
Skalarni proizvod u L2 (x) glasi:
Z 1 Z 1
h j 'i = h j xi dxh x j 'i = (x)'(x) dx: (2.8.3)
1 1
Proizvoljnu opservablu C^ u Hx u koordinatnoj reprezenta iji predstavlja kernel integralnog
operatora
= hx j C^ j x0 i
C (x; x0 ) def (2.8.4)
(uporediti (2.7.19)). Postavlja se pitanje da li se opservable x^, p^x, koje ine osnovni skup u H,
mogu reprezentovati nekim konkretnijim i jednostavnijim izrazom nego sto je (2.8.4).
2.8.2 Koordinata i impuls u koordinatnoj reprezenta iji

Teorem 2.8.1 Operator x^ iz Hx se u prostoru L2 (x) koordinatne reprezenta ije predstavlja mul-
tiplikativnim operatorom:
x^ j i ! x (x) ; (2.8.5)
a domen ine sve funk ije (x) 2 L2 (x) za koje vazi
Z 1
jx (x)j2 dx < 1: (2.8.6)
1
Treba uo iti da se u (2.8.5) mnozi brojem, ali ne konstantnim, ve uvek jednakim vrednosti
argumenta od (x).
Dokaz: ZaR C^ = x^ formula (2.8.4) daje C (x; x0 ) = xÆ(x x0), tako da se delovanje kernela integralnog operatora
svodi na: 11 C (x; x0 ) (x0 ) dx0 = x (x). Deni ija domena odmah sledi iz (2.5.20b). Q. E. D.
Teorem 2.8.2 Operator p^x iz Hx se u koordinatnoj reprezenta iji predstavlja diferen ijalnim
operatorom:
p^x j i ! {~ ddx (x) ; (2.8.7)
a domen se sastoji od svih na eloj realnoj osi diferen ijabilnih funk ija (x) 2 L2(x) za koje
vazi Z 1
j {~ ddx (x)j2 dx < 1: (2.8.8)
1
2.8. KOORDINATNA REPREZENTACIJA 73
Dokaz: Za C^ = p^x trebaR 1da izra dunamo C (x; x0 ) = h x j p^ j x0 i. Po i emo od delovanja p^x u Hx (datog
u (2.5.24a)): Rp^x j i = 1( {~ dx0 (x0 )) j x0 i dx0 . Mnoze i sleva skalarno sa h x j i koriste i se rela ijom
zatvorenosti 11 j x i dxhx j= I^ na LS-i, dolazimo do jednakosti
Z 1 Z 1
hx j p^x j x0 ih x0 j i dx0 = ( {~ ddx0 (x0 ))Æ(x x0 ) dx0 (2.8.9)
1 1
(obratiti paznju na injeni u da je izraz u zagradi funk ija od x0 , a za ksirano x0 je broj), sto se svodi na
Z 1
hx j p^x j x0 i (x0 ) dx0 = {~ ddx (x): (2.8.10)
1
Deni ija domena neposredno sledi iz (2.5.24b). Q. E. D.
2.8.3 Talasna mehanika

Iz istorijskih razloga vektor stanja u koordinatnoj reprezenta iji, tj. (x) 2 L2 (x), naziva se i
talasnom funk ijom esti e. Kao i u svakoj drugoj reprezenta iji, i u koordinatnoj moze se dati
sav kvantno-mehani ki opis esti e, tj. apstraktni prostor stanja Hx nije uopste vazan. Kvantna
mehanika formulisana u koordinatnoj reprezenta iji naziva se talasnom mehanikom.
Istorijski se talasna mehanika (vezana za ime Erwina S hrodinger-a) pojavila pre Dira -ove
apstraktne ili invarijantne kvantne mehanike (misli se na "invarijantnost" u odnosu na izbor
reprezenta ije). U nasem deduktivnom izlaganju kvantne mehanike posli smo od apstraktnog
prostora stanja. Mada je teorija ovako u prvi mah malo teze intuitivno prihvatljiva, ona ima
prednost sto se u njoj lako sagledava injeni a da sve reprezenta ije daju iste rezultate (tj.
brojeve) i ekvivalentne forme teorije.
Kao sto smo istakli u x 2.7.1, uloga izbora reprezenta ije analogna je ulozi izbora koordinatnog
sistema u obi nom prostor-vremenu. U stvari, u kvantnoj mehani i, kao i u klasi noj mehani i,
ksiramo jedan koordinatni sistem u prostor-vremenu, ali osim toga i nezavisno od toga mozemo
da ksiramo i jedan bazis u prostoru stanja (kao svojstveni bazis opservable koja denise repre-
zenta iju). Vredno je zapaziti da, dok je ksiranje bazisa u prostor-vremenu nuzno, izbor bazisa
u prostoru stanja nije uvek neophodan (kao sto smo videli od x 2.1 do x 2.6).
2.8.4 Trodimenzionalna esti a

Kao sto smo u paragrama x 2.8.1 i x 2.8.2 razradili koordinatnu reprezenta iju za jednodimenzi-
onalnu esti u, analogno tome bismo mogli da razradimo i koordinatnu reprezenta iju za realnu
trodimenzionalnu esti u u Ho . Po deni iji, ovde bismo opservablu K^ iz opste teorije morali
zameniti sa kompletnim skupom kompatibilnih opservabli: fx^; y^; z^g def
= ^r. Zbog toga koordinatnu
reprezenta iju realne esti e nazivamo i radijus-vektorskom reprezenta ijom.
Zajedni ki svojstveni bazis vektorske opservable ^r u Ho , kao sto znamo, glasi:
fj r i j = e ~ rp^ j r = 0 i:
1 < q < 1; q = x; y; zg; j r i def {
(2.8.11)
Ispostavlja se da je svejedno da li prvo odredimo Ho kao Hx
Hy
Hz (kao sto smo uradili
u x 2.6), pa onda predemo na koordinatnu reprezenta iju iz Ho , ili prvo iz svakog od pomenutih
faktor prostora predemo na koordinatnu reprezenta iju L2 (x), odnosno L2 (y ), odnosno L2 (z ), a
onda formiramo direktni proizvod L2 (x)
L2 (y )
L2 (z ) = L2 (r).
2.8.5 Direktni proizvod talasnih funk ija

Da podsetimo na jedan stav koji se dokazuje u funk ionalnoj analizi i naziva Fubini-jevim teore-
mom.
Stav 2.8.1 Neka su L2 (q ); q = x; y; z Hilbert-ovi prostori funk ijaR (qR) kvadratno

R1 integrabilnih
1 1
modula, a L (r) Hilbert-ov prostor svih funk ija (r) za koje je 1 1 1 j (r)j2 dr < 1.
2
Onda vazi:
L2(r) = L2(x)
L2(y)
L2(z) (2.8.12)
pri emu se za svaki izbor (x) 2 L2 (x), '(y ) 2 L2 (y ), (z ) 2 L2 (z ) nekorelisani vektor (x)
'(y )
(z ) dobija obi nim mnozenjem funk ija, tj.
(x)
'(y )
(z ) def
= (x)'(y )(z ): (2.8.13)
U pogledu zna enja (2.8.12) videti matemati ki podsetnik u x 2.6.3.
2.8.6 Koordinatna reprezenta ija za 3D esti u

Nabroja emo osnovne rezultate koji se dobijaju pri prelasku na koordinatnu reprezenta iju u Ho .
Sa apstraktnih vektora stanja j i 2 Ho prelazimoR na talasne funk ije (r) def = h r j i, ije se
1
vrednosti pojavljuju kao koe ijenti razvoja j i = 1 (r) j r i dr. Tako se na osnovu bazisa
(2.8.11) uspostavlja izomorzam izmedu Ho i L2 (r).
Talasna funk ija (r) naziva se i amplitudom verovatno e, a j (r)j2 = h j rih r j i je gustina
verovatno e nalazenja esti e oko polozaja r, tj. j (r)j2 dr je verovatno a da pri simultanom
merenju opservabli ^r dobijemo rezultat iz innitezimalnog intervala oko r.
Skalarni proizvod u L2 (r) glasi;
Z 1
h j 'i = (r)'(r) dr: (2.8.14)
1
Vektorska opservabla r u Ho reprezentuje se u L2 (r) multiplikativnim vektorskim operatorom:
^r j i ! r (r); (2.8.15)
R
a domen je skup svih (r) 2 L2 (r) za koje vazi 11 jq (r)j2 dr < 1, q = x; y; z .
Vektorska opservabla p^ u Ho predstavlja se u L2 (r) diferen ijalnim operatorom:

p^ j i ! {~ r (r); (2.8.16)
R
a domen je skup svih duz ose q diferen ijabilnih funk ija iz L2 (r) (tj. 11 j {~ q (r)j2 dr < 1,
q = x; y; z ).
2.9. IMPULSNA I ENERGETSKA REPREZENTACIJA 75
2.8.7 Koordinatna reprezenta ija za sistem od N esti a

U slu aju sistema od N esti a, orbitni prostor je H1(o:::N )
(kao sto smo videli u x 2.6.8), a ko-
ordinatnu ili radijus-vektorsku reprezenta iju denise kompletni skup kompatibilnih vektorskih
opservabli
^r1 ; r2 ; : : : ; ^rN ; (2.8.17)
iji zajedni ki svojstveni bazis glasi:
fj r1; r2; : : : ; rN i j 8r1; r1; : : : ; rN g; (2.8.18a)
{ PN
= e ~ n=1 rn p^ n j r1 = 0; : : : ; rN = 0 i:
j r1; r2; : : : ; rN i def (2.8.18b)
Prelazi se na L2 (r1 ; : : : ; rN ), Hilbert-ov prostor svih po modulu kvadratno integrabilnih funk-
ija (r1 ; :::; rN ). Vazi
L2(r1; r2; : : : ; rN ) = L2(r1)

L2(rN ); (2.8.19)
gde se direktno mnozenje opet realizuje obi nim mnozenjem, kao u gornjem Teoremu Fubinija.
Ostale osnovne rezultate itala moze sam da ispise na osnovu rezultata iz paragrafa x 2.8.6.
Zadatak 2.8.1 Reformulisati sve do sada nau ene Postulate kvantne mehanike u koordinatnoj reprezenta iji.
2.9 Impulsna i energetska reprezenta ija

Ovaj odeljak je posve en kratkom izlaganju osnovnih rta impulsne reprezenta ije za jednodi-
menzionalnu i za trodimenzionalnu esti u. Denise se i pojam energetske reprezenta ije.
2.9.1 Skoro simetri na uloga impulsa i koordinate

Podimo od jednodimenzionalne esti e duz x-ose i obratimo jos jedanput paznju na osnovni skup
opservabli x^; p^x u Hx .
Kao sto je poznato, komutator menja predznak pri uzajamnoj zameni dva operatora u ko-
mutatoru. Prema tome, osnovna komuta iona rela ija [ x^; p^x ℄ = {~ moze da se prepise kao
[ p^x; x^ ℄ = {~: (2.9.1)
Posto smo svu teoriju opservable x^ u Hx izveli samo iz komuta ione rela ije [ x^; p^x ℄ = {~,
mozemo iz (2.9.1) zaklju iti da p^x i x^ igraju potpuno simetri ne uloge u Hx s ta nos u do zamene
{ sa { gde god se { pojavljuje.
Na osnovu ovog zapazanja sve sto smo izveli za koordinatu mozemo da prepisemo za impuls
(uz pomenutu zamenu). Zapazanje bazira na injeni i da smo mogli od po etka da uzajamno
zamenimo uloge p^x i x^ i da podemo od p^x kao kompletne opservable iji kontinualni spektar nije
prazan skup.
2.9.2 Impulsna reprezenta ija u Hx

Nabroja emo osnovne zaklju ke za impuls u Hx .
Operator p^x je kompletna opservabla u Hx sa elom realnom osom kao svojim isto kontinu-
alnim i prostim spektrom. Svojstveni bazis za opservablu p^x , koji se sastoji od samih uopstenih
vektora, glasi:
fj px i j 1 < px < 1g; j px i def = e ~ px x^ j px = 0 i
{
(2.9.2a,b)
(zamenili smo { sa {).
Impulsnu reprezenta iju u Hx denise p^x . Za nju vazi sve sto smo izveli za kontinualnu K^ -
reprezenta iju u odeljku x 2.7, s tim sto s zamenjujemo sa px , a prostor reprezenta ije ozna avamo
sa L2 (px ). Vektor j i 2 Hx se reprezentuje sa (px) def = h px j i, a j (px )j2 = (px ) je gustina
verovatno e dobijanja vrednosti oko px pri merenju impulsa.
se ti e samog osnovnog skupa opservabli p^x; x^ u Hx , tu se reprezententi u L2 (px ) pojed-
Sto
nostavljuju u odnosu na opstu teoriju.
Opservabla p^x se u L2 (px ) reprezentuje multiplikativnim operatorom:
p^x j i ! px (px); (2.9.3)
a opservabla x^ diferen ijalnim operatorom:
x^ j i ! {~ ddp (px) (2.9.4)

x
(domeni su analogni kao u T 2.8.1 i T 2.8.2).
2.9.3 Transforma ija sa koordinatne reprezenta ije na im-

pulsnu
Vredno je posebno ista i kako se prelazi sa koordinatne na impulsnu reprezenta iju u Hx i obratno
Svojstveni problem od p^x u x-reprezenta iji glasi
d
{~ '(px ) (x) = px'(px ) (x); (2.9.5)
dx
a resenja su mu (kao sto je poznato iz teorije obi nih diferen ijalnih jedna ina):
1 {
= h x j px i = p e ~ pxx j 1 < px < 1g:
f'(px)(x) def (2.9.6)
2 ~
To su tzv. ravni talasi.
Zadatak 2.9.1 Na osnovu poznate integralne Fourier-ove formule
Z 1 Z 1
f (a0 ) =
1 {b(a a0 ) da db
2 1 1 f (a)e (2.9.7)
i deni ije delta funk ije Z 1
f (a0 ) = f (a)Æ(a a0 ) da; (2.9.8)
1
2.9. IMPULSNA I ENERGETSKA REPREZENTACIJA 77
moze se pisati Z 1
Æ(a a0 ) =
1 {b(a a0 ) db: (2.9.9)
2 1 e
a) Pokazati, koriste i se formulom (2.9.9), da su ravni talasi '(px )(x) iz (2.9.6) ortonormirani na delta funk iju:
Z 1 0
'(px ) (x)'(px ) (x) dx = Æ(px p0x ): (2.9.10)
1
b) Pokazati da ravni talasi (2.9.6) zadovoljavaju faznu konven iju (2.9.2b).
Zadatak 2.9.2 a) Pokazati da uslov kompletnosti R 11 j px i dpxhpx j= I^ u Hx u koordinatnoj reprezenta iji
glasi: Z 1
'(px ) (x) dpx '(px ) (x0 ) = Æ(x x0 ): (2.9.11)
1
b) Pokazati da za ravne talase (2.9.6) vazi uslov kompletnosti (2.9.11).
Resivsi svojstveni problem (2.9.5), mozemo primeniti opsRte formule (2.7.40a)-(2.7.40b) na
prelazak sa koordinatne na impulsnu reprezenta iju: (px ) = 11 '(px ) (x) (x) dx, )
Z 1
1
(px ) = p
{
e ~ px x (x) dx; (2.9.12a)
2 ~ 1
R R
C (px ; p0x) = 11 11 '(px ) (x)C (x; x0 )'(p0x ) (x0 ) dx dx0 , )
Z 1Z 1
1 { 0 0
C (px; p0x ) = C (x; x0 )e ~ pxx dx dx0 :
{
e ~ px x (2.9.12b)
2 ~ 1 1
Zadatak 2.9.3 Izvesti konkretne formule obratne transforma ije.
2.9.4 Uopstenje na jednu i vise esti a

U orbitnom prostoru stanja Ho jedne realne esti e impulsnu reprezenta iju2.9.1 denise kom-
pletna vektorska opservabla p^ . Sa Ho prelazi se na L2 (p), Hilbert-ov prostor svih po modulu
kvadratno integrabilnih funk ija (p). Opet vazi L2 (p) = L2 (px)
L2 (py )
L2 (pz ); opserva-
ble osnovnog skupa, ^r; p^ , imaju jednostavnu formu itd. j (p)j2 je gustina verovatno e da se
merenjem p^ dobije rezultat oko p.
Analogno vazi za sistem od N esti a.
2.9.5 Energetska reprezenta ija

U slede em odeljku emo videti da tzv. hamiltonijan, tj. opservabla koja se dobija kvantiza i-
jom klasi ne Hamilton-ove funk ije, a ije svojstvene vrednosti imaju zi ki smisao energetskih
nivoa kvantnog sistema, igra u dinami i kvantne mehanike isto tako fundamentalnu ulogu kao
Hamilton-ova funk ija u klasi noj mehani i.
2.9.1 Pri ortonormaliza iji svojstvenog bazisa fj p i j 8pg na delta funk iju pise se u Ho : h p j p0 i = Æ(p p0 ), gde
je Æ(p p0) = Æ(x x0 )Æ(y y0)Æ(z z0).
Pod pretpostavkom da hamiltonijan H^ kvantnog sistema ima isto diskretan spektar i da se

moze pogodno dopuniti do kompletnog skupa kompatibilnih opservabli, reprezenta ija koja je
tim skupom denisana naziva se energetskom reprezenta ijom. Vide emo to detaljnije u x 9.2.7,
na konkretnom primeru.
Na jeziku opste teorije, ovde se o igledno radi o D^ -reprezenta iji. Reprezententi opservabli su
matri e. Formula ija kvantne mehanike u ovoj reprezenta iji naziva se matri nom mehanikom.
Matri na mehanika (vezana za ime Wernera Heisenberg-a) pojavila se otprilike paralelno sa
S hrodinger-ovom talasnom mehanikom. Tek kasnije se shvatilo da su ove dve teorije ekvivalentne
i da se dobijaju iz Dira -ove apstraktne kvantne mehanike (koja se pojavila kasnije) postupkom
reprezentovanja.
Glava 3
DINAMIKA KVANTNE MEHANIKE
3.1 Integralni vid zakona kretanja

Zakon kretanja nam kaze kako se stanje kvantnog sistema menja u toku vremena kad je sistem
prepusten samom sebi, tj. kada se radi o spontanoj promeni (za razliku od promene izazvane
merenjem). O integralnom vidu zakona kretanja je re kada prou avamo pomenutu promenu
stanja za kona ni vremenski interval (za razliku od innitezimalnog datog sa dt). Integralni vid
zakona kretanja, sto je predmet ovog odeljka, bazira emo na Dira -ovim zi kim idejama, koje
emo formulisati kao Postulat i iz njega izvesti evolu ioni operator U^ i hamiltonijan H^ .
3.1.1 Dinami ka podela zi kih sistema | kvalitativna

verzija
U kvantnoj kao i u klasi noj zi i u dinami kom pogledu mozemo da razlikujemo pet vrsta
zi kih sistema, tako da je svaka spe ijalni slu aj prethodne:
1. Fizi ki sistem i ostatak vasione su dva podsistema, tj. zi ki sistem ima tzv. kinemati ku
nezavisnost od tzv. svoje okoline: postoje odredene zi ke osobine i/ili parametri koji
stalno i jednozna no odreduju sistem. (Primere videti nize.)
2. Fizi ki sistem ima dinami ku nezavisnost od svoje okoline, tj. sistem je kinemati ki neza-
visan podsistem sveta na koji njegova okolina deluje (u spe ijalnom slu aju ovo delovanje
moze biti nula, tj. moze da odsustvuje), ali se to delovanje ne menja promenom stanja
sistema (tj. nema povratne sprege na okolinu). Delovanje okoline pod ovim uslovima na-
ziva se spoljasnjim poljem (videti primere nize). Kontraprimer, tj. primer za sistem koji
kinemati ki jeste a dinami ki nije nezavisan, je proton u deuteronu. (Deuteron, ili jezgro
teskog vodonika, sastoji se od protona i neutrona u tzv. nuklearnoj ili jakoj interak iji.)
Ne moze se denisati spoljasnje polje koje bi poti alo od neutrona a delovalo na proton, jer
delovanje neutrona na proton zavisi od trenutnog stanja protona i menja se sa promenom
tog stanja.
3. Fizi ki sistem je konzervativan (za spoljasnje polje takode se kaze da je konzervativno). Ovo
je slu aj kada se energija sistema u toku vremena konzervise (odrzava) i pored eventualnog
79
80 GLAVA 3. DINAMIKA KVANTNE MEHANIKE
prisustva spoljasnjeg (konzervativnog) polja (primer nize). Kontraprimer, tj. primer za

dinami ki nezavisan, nekonzervativan sistem, imamo kad god se vrsi pumpanje energije iz
okoline u sistem (na primer proton u promenljivom elektromagnetnom polju iklotrona),
ili obratno, kada okolina rpi energiju iz sistema (na primer esti a u Wilson-ovoj komori).
4. Fizi ki sistem je izolovan kada se ne nalazi u spoljasnjem polju, tj. kada na njega okolina
ne uti e (primer pod 5.). Kontraprimer, tj. primer za konzervativan a neizolovan sistem je
elektron u polju jezgra.
5. Fizi ki sistem se sastoji od slobodnih esti a. Ovo je slu aj kada je sistem esti a izolovan,
a esti e ne interaguju medusobno. Kontraprimer je izolovani sistem interaguju ih esti a.
Ponekad se u literaturi unutar konzervativnih sistema ne razlikuju ekspli itno izolovani sistemi
od neizolovanih, a katkad se u ovakvom slu aju termin ,,konzervativan" zamenjuje terminom
,,izolovan".
3.1.2 Fizi ke ideje u postulatu o zakonu kretanja

Ako kvantni sistem nije dinami ki nezavisan, onda se za njega samog ne moze formulisati zakon
kretanja (nezavisno od okoline), ve samo moze biti obuhva en u sastavu nekog nadsistema koji
jeste dinami ki nezavisan. A sto se ti e dinami ki nezavisnog sistema, koji emo nazivati odsad
opstim slu ajem, prirodno je o ekivati da je za njega mogu e formulisati zakon kretanja.
Veoma plauzabilni Dira -ov prilaz uspostavljanju zakona kretanja formulisa emo u vidu novog
postulata kvantne mehanike.
VI POSTULAT O ZAKONU KRETANJA
a) Stanje kvantnog sistema se unutar prostora stanja sistema menja u

vremenu kauzalno;
b) pri promeni stanja odrzava se superpozi ija stanja;
) broj zi kih sistema u kvantnom ansamblu se u toku vremena odrzava;
d) promena stanja kontinualno zavisi od vremena.
Zahtev VI.a) se ponekad naziva prin ipom kauzalnosti kvantne zike. On iskazuje misao da
stanje sistema u trenutku t > t0 zavisi jednozna no od po etnog stanja (tj. stanja u po etnom
trenutku t0 ), od strukture sistema i od eventualnog spoljasnjeg polja. Dakle, u evolu iji stanja
nema statisti nosti, indeterminizma.
Prema zahtevu VI.a), promena stanja u vremenu odvija se u prostoru stanja sistema. Za
N esti ni sistem to zna i da se odvija u prostoru H1(0):::N . Samim tim se odrzava broj esti a
(N ) u sistemu. (Ne mesati to sa odrzavanjem broja sistema | u ovom slu aju N esti nih
sistema | u kvantnom ansamblu, sto zahteva VI. ).)
se ti e zahteva VI.b), videli smo u odeljku x 1.3 da je prin ip superpozi ije, koji iskazuje
Sto
mogu nost superponiranosti stanja, od fundamentalnog zna aja za kvantnu mehaniku. Da se
3.1. INTEGRALNI VID ZAKONA KRETANJA 81
podsetimo (uporediti pretposlednji pasus u x 2.1.2), neka su , ' i tri normirana vektora
stanja i neka je
= 1 ' + 2 ; (3.1.1)
gde su 1 i 2 kompleksni brojevi. Kaze se da su u stanju superponirana (ili koherentno
pomesana) stanja ' i . Pretpostavimo da (3.1.1) vazi u trenutku t0 : (t0 ) = 1 '(t0 ) + 2 (t0 ) i
pretpostavimo da u trenutku t > t0 pomenuta tri stanja evoluiraju u (t), odnosno '(t), odnosno
(t). VI.b) onda iskazuje da vazi:
(t) = 1 '(t) + 2 (t) (3.1.2)
za svaki izbor (t0 ), '(t0 ), (t0 ) i kompleksnih brojeva 1 i 2 (za koji vazi (3.1.1)). Drugim
re ima, zahteva se da svaka komponenta u razlaganju (3.1.1) evoluira nezavisno jedna od druge.
Zahtev VI. ) je veoma prirodan s obzirom da je kvantna mehanika koju prou avamo u stvari
nerelativisti ka grana zike i stoga pro esi krea ije i anihila ije esti a ne dolaze u obzir3.1.1 . (U
ovim pro esima se bitno koristi Einstein-ova relativisti ka rela ija za masu i energiju E = m 2 .)
Vektor stanja opisuje homogen ansambl od re imo N kvantnih sistema; medutim, u skladu
sa pojmom verovatno e (i relativne frekven ije), se normira ne na N nego na 1. Fizi ki smisao
toga je da se radi o jednom (proizvoljnom) predstavniku ansambla. Zahtev VI. ) stoga u stvari
iskazuje da je ovaj jedan predstavnik ansambla u toku vremena nepromenjeno i neokrnjeno stalno
to zna i na jeziku formalizma kvantne mehanike?
prisutan. Sta
Neka je A^ opservabla sa
isto diskretnim spektrom
iji je spektralni vid ^ = Pn an P^n (n0 6=
A
P
n ) an0 6= an ; n P^n = I^). Zapitajmo se kolika je verovatno a da se pri merenju opservable
A^ u stanju
P
dobije P
uopste neka od vrednosti a ; a ; : : :. Odgovor glasi da je ova verovatno a
P 1 2
jednaka n v (an ) = n h j Pn j i = h j n P^n j i = h j i = 1. Zna i, stalno prisustvo
^
pomenutog predstavnika ansambla izrazava se zahtevom3.1.2
h (t) j (t)i = 1; 8t t0 (3.1.3)
sto je pre izna forma VI. ).
Zahtev VI.d) zna i da za vremenski interval koji tezi nuli i promena stanja tezi nuli, tj. da
nema trenutne promene3.1.3 . Isti zahtev takode iskazuje da promena stanja neprekidno zavisi od
po etnog trenutka od kojeg posmatramo promenu.
3.1.3 Evolu ioni operator

Postavlja se pitanje kako Postulat o zakonu kretanja uklopiti u formalizam kvantne mehanike.
3.1.1 U nekim nuklearnim reak ijama protoni se pretvaraju u neutrone ili obratno. Medutim, nerelativisti ka
kvantna mehanika i to opisuje tretiraju i neutron i proton kao dva (izospinska) stanja nukleona (a broj nukleona
se odrzava).
3.1.2 U stvari, nas zaklju ak da se pri merenju opservable A^ sigurno dobije neka od njenih svojstvenih vrednosti
pored pretpostavke sigurnog prisustva predstavnika ansambla uklju uje i pretpostavku da se radi o idealnom
eksperimentu. Realni eksperiment merenja moze da zakaze, moze da se ne dobije nijedan rezultat i kada je sistem
sigurno prisutan.
3.1.3 C itala e u ovoj ideji verovatno prepoznati jedan od osnovnih prin ipa klasi ne zike, koji je u Newton-ovo
vreme prikladno formulisan re ima: Natura non fa it saltus (sto na latinskom zna i: priroda ne ini skokove).
Pretpostavimo da se stanje sistema u t > t0 , (t), moze dobiti iz stanja sistema u po etnom
trenutku (t0 ) delovanjem nekog operatora U^ u prostoru stanja H: (t) = U^ (t0 ). Operator
U^ , tzv. evolu ioni operator, onda, u smislu naseg tuma enja zahteva VI.a), mora zavisiti od
strukture kvantnog sistema i od eventualnog spoljasnjeg polja3.1.4 (tretira emo ovu zavisnost kao
impli itnu, tj. od nje zavisi izbor operatora U^ ); a mora, u opstem slu aju, U^ da zavisi i od
po etnog trenutka t0 i od duzine vremenskog intervala3.1.5 t t0 :
(t) = U^ (t t0 ; t0 ) (t0 ) : (3.1.4)
Formula (3.1.4) naziva se kvantno mehani kim zakonom kretanja (ili dinami kim zakonom) u
tzv. S hrodinger-ovoj sli i. Pre iznije, kaze se da je to integralni vid zakona kretanja, jer se radi
o promeni stanja u kona nom vremenskom intervalu (za razliku od innitezimalnog intervala
dt).
Posto smo VI.a) inkorporirali u vid zakona kretanja (3.1.4), VI.b) u obliku (3.1.1) ) (3.1.2)
odmah ima za posledi u da U^ mora biti linearni operator; naime, moramo imati
U^ (t0 ) = 1 U'
^ (t0 ) + 2 U
^ (t0 ) (3.1.5)
kad god imamo (t0 ) = 1 '(t0 ) + 2 (t0 ), i to za bilo kakav izbor entiteta '(t0 ), (t0 ), 1 i 2 .
VI. ) u obliku (3.1.3) zahteva da U^ odrzava normu svakog vektora u H. Moramo ras istiti
sta to zna i.
Lema 3.1.1 Ako je linearni operator A^ denisan za svaki vektor iz H i odrzava normu svakog
vektora, onda A^ odrzava i skalarni proizvod svaka dva vektora.
Dokaz: Neka su i ' dva proizvoljna vektora iz H. Po pretpostav i imamo:
( + '; + ') = (A^( + '; + '); A^( + '; + ')); ( + {'; + {') = (A^( + {'; + {'); A^( + {'; + {')):
(3.1.6a,b)
Ako se jos jedanput koristimo odrzanjem norme u (3.1.6a), dobijamo
( ; ') + ('; ) = (A^ ; A'
^ ) + (A';
^ A^ ); (3.1.6 )
a (3.1.6b) se analogno svodi na
{( ; ') {('; ) = {(A^ ; A' ^ ) {(A';^ A^ ): (3.1.6d)
Dele i (3.1.6d) sa {, dodaju i rezultat toga na (3.1.6 ), pa dele i sa 2 najzad imamo
( ; ') = (A^ ; A'
^) (3.1.7)
Q. E. D.
Kao sto je poznato, (3.1.7) je jedna od deni ija unitarnog operatora3.1.6. Dakle, VI. ) u
stvari povla i da je evolu ioni operator nuzno unitaran.
3.1.4 Treba imati na umu da operator predstavlja jednozna no preslikavanje, a to je matemati ka forma zi ke
ideje kauzalnosti.
3.1.5 U literaturi se evolu ioni operator u opstem obliku obi no pise kao funk ija po etnog i krajnjeg trenutka.
Mi, medutim, nazna ujemo duzinu intervala kao drugu nezavisno promenljivu umesto krajnjeg trenutka imaju i
u vidu najvazniji spe ijalni slu aj konzervativnih sistema. Kod njih, kao sto emo videti u x 3.1.8, zavisnost od
po etnog trenutka otpada i ostaje samo zavisnost od duzine intervala.
3.1.6 *U stvari u beskona no dimenzionalnom prostoru H unitarni operator pored (3.1.7) mora da ima i osobinu
da mu se i domen i oblast likova poklapaju sa elim H. Mi to (pre utno) pretpostavljamo za evolu ioni operator,
jer kvantni sistem kako u t0 tako i u t > t0 moze u prin ipu biti u bilo kom stanju.
3.1.4 Hamiltonijan
Postavlja se pitanje kako zavisnost evolu ionog operatora U^ od strukture kvantnog sistema (i
eventualnog spoljasnjeg polja) u initi ekspli itnim. Pre svega moramo se zapitati da li to treba
posti i neposredno sa U^ , ili treba U^ izraziti kao funk iju drugog, pogodnijeg operatora.
Podsetimo se na jedan stav, koji se dokazuje u teoriji Hilbert-ovih prostora.
Stav 3.1.1 Za svaki unapred dati unitarni operator A^ u H postoji hermitski operator B^ u H
tako da vazi 1 ^ n
^ {B^ def X ({B )
A=e = (3.1.8)
n=0
n!
i obratno, za svaki unapred dati hermitski operator B^ , operator A^ denisan DS-om od (3.1.8)
postoji i unitaran je.
Napomena 3.1.1 Operatorska funk ionalna veza (3.1.8) prenosi se u analognuPjednostavnu vezu iz-
medu spektralnih formi P od A^ i B^ . Ako re imo B^ ima spektralnu formu B^ = n bn P^n , onda A^ ima
spektralni vid A^ = n e{bn P^n (sa istim svojstvenim projektorima!). To se neposredno uopstava na
slu aj kada B^ i A^ imaju i kontinualni spektar.
Imaju i jos uvek u vidu opsti slu aj, usled toga sto je zavisnost evolu ionog operatora kako
od duzine intervala tako i od po etnog trenutka kontinualna (zahtev VI.d)), mozemo evolu ioni
operator za innitezimalni interval vremena napisati u vidu3.1.7 :
{ ^
U^ ( dt; t) = I^ dtH (t); (3.1.9)
~
gde je I^ identi ni operator, jednak nultom stepenu drugog sabirka. LS od (3.1.9) je po deni iji
evolu ioni operator s ta nos u do prvog reda, a DS je prvi red eksponen ijalne funk ije (3.1.8)
= ~1 dtH^ (t). U tom smislu je (3.1.9) ta na a ne priblizna jednakost.
sa B^ def
Posto ~ ima dimenzije dejstva, a vreme i energija se po dimenziji dopunjuju do dejstva,
izlozitelj u srednjem izrazu u (3.1.8) je bez dimenzija | sto je neophodno za konzistentnost
eksponen ijalnog izraza u (3.1.8) | samo ako hermitski operator, tj. opservabla H^ (t), ima
dimenziju energije3.1.8 . Operator H^ (t) iz (3.1.9) naziva se hamiltonijanom kvantnog sistema i
to je opservabla koja e, kao i u klasi noj zi i, svojom funk ionalnom zavisnos u od osnovnog
skupa opservabli nositi informa iju o strukturi kvantnog sistema (i eventualno spoljasnjeg polja).
3.1.5 Veza izmedu evolu ionog operatora i hamiltonijana

Da bismo funk ionalnu zavisnost evolu ionog operatora od hamiltonijana uopstili sa innitezi-
malnog na kona ni interval evolu ije, uo imo prvo jednu vaznu posledi u deni ije evolu ionog
operatora (3.1.4).
3.1.7 *Strogo uzevsi, mi ovde poja avamo pretpostavku kontinualne zavisnosti U^ (t t0 ; t0 ) od t t0 u pretpostavku
analiti ke zavisnosti.
3.1.8 Nase rezonovanje se ovde, kao manje-vise i u elom odeljku, oslanja prvenstveno na intuitivnu plauzibilnost,
sto je sa ta ke gledista zi ara sasvim zadovoljavaju e. Ali sto se ti e stroge logi nosti naseg rezonovanja, valja
primetiti da emo mi nuznost izbora B^ def= ~1 dtH^ (t) (uporediti (3.1.8) i (3.1.9)) shvatiti tek u x 3.3.7.
Korolar 3.1.1 U opstem slu aju kvantnog sistema za svaka tri trenutka t2 t1 t0 vazi
U^ (t2 t0 ; t0 ) = U^ (t2 t1 ; t1 )U^ (t1 t0 ; t0 ): (3.1.10)
Dokaz: Zamenjuju i t sa t2 u (3.1.4) imamo
(t2 ) = U^ (t2 t0 ; t0) (t0 ): (3.1.11)
S druge strane, ako u (3.1.4) zamenimo t sa t2, a t0 sa t1, onda (3.1.4) daje (t2 ) = U^ (t2 t1; t1 ) (t1). Vratimo
se na (3.1.4) i stavimo t1 umesto t; dobi emo (t1 ) = U^ (t1 t0; t0) (t0 ). Supstitu ijom (t1) iz poslednje u
pretposlednju jednakost dolazimo do
(t2) = U^ (t2 t1; t1 )U^ (t1 t0; t0) (t0 ): (3.1.12)
Posto su LS-e od (3.1.11) i (3.1.12) jednake, jednake su i DS-e. A usled toga sto je (t0) proizvoljan vektor u H,
kona no dobijamo operatorsku jednakost (3.1.10). Q. E. D.
Treba uo iti da u nekonzervativnom slu aju, kada U^ zavisi od po etnog trenutka, skup svih
evolu ionih operatora ne ini grupu. Naime, proizvod dva evolu iona operatora nuzno daje
evolu ioni operator samo ako je zavrsni trenutak prvog zdesna faktora jednak po etnom trenutku
drugog zdesna faktora kao u (3.1.10).
Ako u (3.1.10) zamenimo t1 sa t, a t2 sa t + t, onda (3.1.10) postaje
U^ (t + t t0 ; t0 ) = U^ (t; t)U^ (t t0 ; t0 ): (3.1.13)
Pretpostavimo da evolu ioni operator mozemo da razvijemo u Taylor-ov red do prvog reda kao
funk iju trenutka t. U tom smislu pisemo dt umesto kona nog prirastaja t u (3.1.13), U^ ( dt; t)
zamenjujemo iz (3.1.9) i dolazimo do
{ ^ ^
U^ (t t0 ; t0 ) + dU^ (t t0 ; t0 ) = U^ (t t0 ; t0 ) dtH (t)U (t t0 ; t0 ):
~
Ova jednakost se o igledno svodi na slede u diferen ijalnu jedna inu za evolu ioni operator:
^
{~ dU (t dtt0 ;t0 ) = H^ (t)U^ (t t0 ; t0 ) ; 8t t0 : (3.1.14)
Odmah se vidi da se (3.1.14) moze prepisati u vidu integralne jedna ine:

Z t
{
U^ (t t0 ; t0 ) = I^ H^ (t0 )U^ (t0 t0 ; t0 ) dt0 : (3.1.15)
~ t0
U (3.1.15) je ugraden (u vidu ,,integra ione konstante") tzv. po etni uslov za evolu ioni operator:
U^ (0; t0 ) = I;
^ (3.1.16)
koji o igledno sledi iz (3.1.4) i koji u stvari dopunjuje (3.1.14). U stvari (3.1.14) zajedno sa
(3.1.16) ekvivalentno3.1.9 je sa (3.1.15).
3.1.9 *Jednakost (3.1.14) izveli smo iz Postulata o zakonu kretanja kao potreban uslov. Medutim, u praksi se
(3.1.14) sa (3.1.16) i (3.1.15) koriste kao potreban i dovoljan uslov, tj. svaki par U^ , H^ koji ih zadovoljava smatra
se da odgovaraju jedan drugom u smislu da opisuju isti kvantni sistem.
3.1.6 Dinami ka podela | pre iznije

Posto smo evolu ioni operator povezali sa hamiltonijanom i to sa svrhom da preko hamiltonijana
denisemo kvantni sistem, sad mozemo da se vratimo na temu paragrafa x 3.1.1 i da damo
pre iznu ili kvantitativnu verziju dinami ke podele kvantnih sistema.
Videli smo da za dinami ki nezavisan kvantni sistem imamo najopstiji slu aj u kom mozemo
denisati evolu ioni operator i hamiltonijan.
U slu aju da je sistem konzervativan, nema razmene energije sa okolinom i stoga ne postoje
pro esi koji bi izvesne vremenske trenutke u inili zi ki razli ivim od drugih. Svi su vremenski
trenu i nerazli ivi, tj. imamo homogenost vremenske ose (koja postoji i a priori, kinemati ki;
uporediti x 5.1.1 i x 5.1.7). Ali ovo je jos uvek intuitivno i kvalitativno rezonovanje.
U pre iznom i kvantitativnom pristupu homogenost vremenske ose sastoji se u tome da za
koji god realni broj b translirali sistem po vremenskoj osi (u mislima), ne dobijamo opservabilni,
tj. u merenju ispoljivi, efekat. A, to sa svoje strane, u stvari zna i da ako u nekom trenutku t0 i
drugom trenutku t0 + b ( 1 < b < +1) jednako prepariramo stanje zi kog sistema i pustimo
ga da (spontano) evoluira za istu duzinu vremenskog intervala t t0 , na krajevima tih intervala,
tj. u trenu ima t i t + b, ima emo jednaka stanja. Kratko re eno, u jednakim vremenskim
intervalima, bez obzira na po etni trenutak, sistem jednako evoluira.
U formalizmu to zna i
U^ (t t0 ; t0 ) = e{(b) U^ (t t0 ; t0 + b); 1 < b < +1; (3.1.17a)
jer razlika u faznom faktoru je najve a razlika u evolu ionom operatoru (ili ekvivalentno u stanju
u koje sistem evoluira) koja je neopservabilna. Zna i, (3.1.17a) izrazava pre izno homogenost
vremenske ose u kvantnoj mehani i, a ona je ekvivalentna konzervativnosti sistema.
Nepisano, mnogo koris eno, pravilo u kvantnoj mehani i kaze da slobodu u faznim faktorima
vektora stanja kad god mozemo ograni avamo tako da postignemo pojednostavljenje formali-
zma (uporediti na primer faznu konven iju u svojstvenom bazisu od x^, (2.5.16)). O igledno,
stavljaju i
(b) = 0; 1 < b < +1 (3.1.17b)
u (3.1.17a) postizemo pojednostavljenje da evolu ioni operator ne zavisi od po etnog (ili ekvi-
valentno od krajnjeg) trenutka, ve samo od duzine intervala. Ovaj iskaz je, dakle, deni ija
konzervativnosti sistema na jeziku evolu ionog operatora. Za konzervativni sistem pisa emo
evolu ioni operator u vidu U^ (t t0 ), tj. bez zavisnosti od po etnog trenutka.
Posto je hamiltonijan jos vazniji od evolu ionog operatora, pokusajmo izraziti kriterijum
konzervativnosti na jeziku tog operatora. U tu svrhu prepisimo (3.1.14) za konzervativni sistem
u vidu
dU^ (t t0 ) ^ 1
H^ (t) = {~ U (t t0 ): (3.1.18)
dt
Sad evolu ioni operator ne zavisi od krajnjeg trenutka t, a to ima za posledi u da i DS od (3.1.18)
ne zavisi od trenutka t i isto mora da vazi i za LS-u. Dakle, ako je sistem konzervativan, onda
hamiltonijan ne zavisi od vremena. Da vazi i obratno uveri emo se u paragrafu x 3.1.8.
Kvantni sistem je izolovan ako i samo ako je hamiltonijan funk ija samo osnovnog skupa
opservabli sistema, bez ikakvih veli ina koje bi denisala okolina sistema.
Hamiltonijan sistema slobodnih esti a je zbir operatora kineti kih energija pojedinih esti a
(kao i u klasi nom slu aju).
3.1.7 *Dyson-ov red

Vratimo se na opsti slu aj kvantnog sistema sa hamiltonijanom koji zavisi od vremena i zapitajmo
se kako da resimo (3.1.14) ili (3.1.15) i dobijemo U^ (t t0 ) kao ekspli itnu funk iju od H^ (t).
Integralna jedna ina kao sto je (3.1.15) se obi no resava iterativnom metodom: U prvoj ite-
ra iji mozemo elu DS-u od (3.1.15) staviti umesto evolu ionog operatora pod integralom i tako
dobiti
Z t Z t Z t1
{ {
U^ (t t0 ; t0 ) = I^ H^ (t0 ) dt0 + ( )2 dt1 dt2 H^ (t1 )H^ (t2 )U^ (t2 t0 ; t0 ):
~ t0 ~ t0 t0
Ako itera ija konvergira (za sta nemamo a priori kriterijum), posle beskona no mnogo koraka
o igledno dolazimo do formule
1 Z t Z t1 Z tn 1
X {
U^ (t t0 ; t0 ) = I^ + ( )n dt1 d t2 : : : dtn H^ (t1 )H^ (t2 ) : : : H^ (tn ); (3.1.19a)
n=1
~ t0 t0 t0
a proizvod od n operatora u inegralu je vremenski ureden:

t1 t2 : : : tn : (3.1.19b)
Formule (3.1.19) predstavljaju tzv. Dyson-ov ( itati: Dajsonov) red, koji je zna ajan za ne-
konzervativne kvantne sisteme kod kojih hamiltonijani u razli itim trenu ima ne moraju da
komutiraju. Ovakvi problemi se esto pojavljuju u kvantnoj elektrodinami i.
Dyson-ov red moze da se napise i na drugi na in ako uvedemo tzv. vremenski-uredeni proizvod
operatora:
T [H^ (t1 )H^ (t2 ) : : : H^ (tn )℄ def
= H^ (tp1 )H^ (tp2 ) : : : H^ (tpn ); (3.1.20a)
gde je permuta ija
p= def 1 2 ::: n (3.1.20b)
p1 p2 : : : pn
(p1 ; p2 ; : : : ; pn je permuta ija brojeva 1,2,. . . ,n) denisana tako da vazi
tp1 tp2 : : : tpn (3.1.20 )
((3.1.20a) se engleski naziva time-ordered produ t ( itati: tajm orderd prodakt), otud T ).
Ako se koristimo sa (3.1.20a), onda poredak operatora pod integralima u (3.1.19a) nije vazan:
mozemo dozvoliti sve permuta ije vremenskih trenutaka integranda i da svaki integral ide od t0
do t, ali moramo to kompenzovati brojem permuta ija n! u imenitelju3.1.10. Tako da (3.1.19a)
mozemo da prepisemo u vidu:
1 (
X { )n Z t Z t
U^ (t t0 ; t0 ) = I^ + ~
::: T [H^ (t1 )H^ (t2 ) : : : H^ (tn )℄ dt1 : : : dtn : (3.1.21)
n=1
n! t0 t0
3.1.10 Zanemarujemo skup svih permuta ija trenutaka sa ponavljanjem. Moze se pokazati da to ne menja vrednost
integrala (da je mere nula).
Ako Dyson-ov red konvergira i vazi komutativnost

[H^ (t0 ); H^ (t)℄ = 0; 8t0 ; t t0 ; (3.1.22)
onda poredak operatora u (3.1.19a) ili (3.1.21) nije vazan i tako dolazimo do slede eg vida za U^ :
X1 ( { )n Z t
^
U (t t0 ; t0 ) = I +^ ~
( H^ (t0 ) dt0 )n : (3.1.23)
n=1
n ! t 0
Desna strana od (3.1.23) je eksponen ijalni red, tj.

Z t
{
U^ (t t0 ; t0 ) = exp[( H^ (t0 ) dt0 ℄: (3.1.24)
~ t0
Da kratko rezimiramo, (3.1.24) vazi u komutativnom konvergentnom slu aju ne nuzno kon-
zervativnog polja.
3.1.8 Konzervativni sistemi

Pre izno karakterisanje konzervativnih kvantnih sistema, koji ine najvazniju dinami ku klasu
sistema | zapo eli smo u paragrafu x 3.1.6, a dovrsi emo ga u ovom paragrafu slede im vaznim
teoremom:
Teorem 3.1.1 Kvantni sistem je konzervativan ako i samo ako hamiltonijan sistema ne zavisi
od vremena. Ako je to slu aj, onda je evolu ioni operator slede a eksponen ijalna funk ija od
hamiltonijana:
U^ (t t0 ) = e ~ (t t0 )H^ :
{
(3.1.25)
Dokaz: U paragrafu x 3.1.6 dokazali smo da je za konzervativnost sistema potrebno da hamiltonijan ne zavisi
od vremena. Preostaje samo da podemo od pretpostavke da H^ ne zavisi od vremena i da dokazemo da onda
(3.1.25) denise evolu ioni operator. Posto ovaj evolu ioni operator o igledno ne zavisi od po etnog trenutka,
prema kriterijumu koji smo dokazali u x 3.1.6, onda smo sigurni da se radi o konzervativnom sistemu.
Prema stavu iz x 3.1.4, kakav god da je hermitski operator H^ , (3.1.25) denise jedan unitarni operator U^ (t t0 ). Da
je to evolu ioni operator vidimo iz toga sto diferen iranje (3.1.25) po krajnjem trenutku t daje ddU^t = ~{ H^ U^ , sto
zna i da U^ (t t0) zadovoljava diferen ijalnu jedna inu (3.1.14), koja karakterise evolu ioni operator. Q. E. D.
3.1.9 Lie-eva grupa vremenskih transla ija

Na kraju ovog odeljka ukaza emo u nekoliko re i na matemati ku prirodu formule (3.1.25).
Obelezimo sa b duzinu intervala evolu ije konzervativnog sistema i prepisimo (3.1.25) u vidu
{
U^ (b) = e ~ bH^ : (3.1.26)
Skup fbj 1 < b < +1g je aditivna (Abel-ova) grupa vremenskih transla ija, a (3.1.26) zadaje
jedan neprekidan homomorzam ove grupe u grupu svih unitarnih operatora u prostoru stanja
H.
Obi no se oblast likova homomorzma kao sto je (3.1.26), tj. fU^ (b)j 1 < b < +1g,
naziva jednoparametarskom Lie-ovom grupom, a ,,parametar" b sluzi za identika iju pojedinih
elemenata grupe. Za hamiltonijan H^ se kaze da je hermitski generator jednoparametarske grupe.
3.2 Diferen ijalni vid zakona kretanja

U ovom odeljku usmeri emo nasu paznju na tenden iju promene koju stanje kvantnog sistema
ima u teku em trenutku t > t0 . Kao sto je to slu aj i u drugim granama zike, to se pre izno
i kvantitativno izrazava diferen ijalnim vidom zakona kretanja. Tu se odreduje izvod stanja po
vremenu.
Nakon sto emo izvesti tzv. S hrodinger-ovu jedna inu, resava emo je prvo za sta ionarne
slu ajeve (karakterisane ostrom vrednos u energije), a zatim emo do i do opsteg resenja na
dva na ina: i) pomo u tzv. potpune klasika ije stanja i ii) pomo u svojstvenih projektora
hamiltonijana. Zavrsi emo odeljak diskusijom slobodne esti e.
3.2.1 S hrodinger-ova jedna ina

Sada emo pristupiti izvodenju diferen ijalnog vida dinami kog zakona. Najpogodnije je po i od
jednakosti (3.1.14) iz prethodnog odeljka:
dU^ (t t0 ; t0 ) ^ ^
{~ = H (t)U (t t0 ; t0 ); 8t t0 : (3.2.1)
dt
Vidi se po nota iji da se radi o opstem slu aju kvantnog sistema.
Da bismo uveli u igru vektor stanja, prepisimo i ,,zakon kretanja u integralnom vidu" (3.1.4):
j (t) i = U^ (t t0 ; t0) j (t0) i; 8t t0 : (3.2.2)
Primenimo operatorsku jednakost (3.2.1) na po etno stanje j (t0 ) i imaju i u vidu da se operator
u primeni na vektor diferen ira analogno kao proizvod dveju funk ija:
d ^ dA^(t) d j ' ( t) i
(A(t) j '(t) i) = j '(t) i + A^(t) : (3.2.3)
dt dt dt
Iz (3.2.2) onda odmah sledi
{~ dj d(tt) i = H^ (t) j (t) i ; 8t t0 : (3.2.4)

Posto je po etno stanje j (t0 ) i proizvoljni (normirani) vektor u H, lako se vidi da je
(3.2.4) ne samo potreban nego i dovoljan uslov za (3.2.1). Jednakost (3.2.4) je zakon kretanja u
diferen ijalnom vidu ili tzv. S hrodinger-ova jedna ina za opsti slu aj kvantnog sistema.
Jednakost (3.2.4) je diferen ijalna jedna ina prvog reda po vremenu i u tome se ogleda kau-
zalnost, tj. jednozna na odredenost j (t) i strukturom kvantnog sistema (izrazenom kroz H^ (t))
i po etnim uslovom j (t0 ) i. Naime, diferen ijalna jedna ina drugog reda, na primer, bi za pot-
puno odredivanje j (t) i zahtevala da se zada i po etni uslov izvoda dj d(tt) i t=t0 (itd. za jedna ine
viseg reda).
Jednakost (3.2.4) je S hrodinger-ova jedna ina u apstraktnom prostoru stanja H. U koordi-
natnoj reprezenta iji za N - esti ni sistem imamo ekvivalentnu formu
{~ (r1 ;:::;rN ;t)

t = H^ (t) (r1 ; : : : ; rN ; t) (3.2.5)
3.2. DIFERENCIJALNI VID ZAKONA KRETANJA 89
(hamiltonijan pisemo nepromenjeno, ali jasno je da sada deluje u L2 (r1 ; : : : ; rN ); totalni izvod
po vremenu je u ovom slu aju isto sto i par ijalni izvod po vremenu, jer radijus vektori ne zavise
od vremena).
U praksi se vise koristi S hrodinger-ova jedna ina u vidu (3.2.5) nego u vidu (3.2.4). Posto
se vektor stanja u reprezenta iji radijus vektora obi no naziva talasnom funk ijom, jedna ina
(3.2.5) se esto naziva talasnom jedna inom. Ponekad se j (t) i 2 H naziva talasnim vektorom,
a termin ,,talasna jedna ina" se prenosi i na apstraktnu formu (3.2.4).
3.2.2 Sta ionarna resenja

Ograni imo se sad na konzervativni kvantni sistem, tj. na slu aj kada hamiltonijan ne zavisi od
vremena. Onda (3.2.4) glasi:
d j (t) i ^
{~ = H j (t) i: (3.2.6)
dt
Posto u (3.2.6) na varijablu t deluje samo operator ddt , mozemo pretpostaviti da se zavisnost
od vremena u j (t) i moze odvojiti od vektora stanja i pisati
j (t) i = f (t) j (t0) i; 8t t0 (3.2.7)
6 0 zbog normiranosti vektora).
gde je f (t) brojna funk ija ( f (t) =
Pri ovoj tzv. separa iji vremenske varijable, nakon zamene (3.2.7) u (3.2.6) jednakost (3.2.6)
prelazi u
1 d f ( t)
{~
f (t) dt
j i = H^ j i (3.2.8)
((3.2.7) je pretpostavka u smislu nagadanja; mi emo je na kraju morati opravdati).
Posto DS od (3.2.8) ne zavisi od t, izraz u srednjoj zagradi na LS-i od (3.2.8) mora biti
konstanta, tj. broj nezavisan od t. Obelezi emo taj broj sa E , jer mora imati dimenzije energije
(kao H na DS-i).
Tako smo dobili svojstvenu jednakost hamiltonijana:
H^ j i=Ej i; (3.2.9)
koja se u kontekstu zakona kretanja naziva vremenski nezavisnom S hrodinger-ovom jedna inom,
za razliku od (3.2.6) koja se naziva vremenski zavisnom S hrodinger-ovom jedna inon.
S druge strane imamo
df (t)
{~ = Ef (t); (3.2.10)
dt
{
ije je opste resenje f (t) = e ~ Et ( je konstanta).
Dakle, dobili smo resenje u vidu
j ( t) i = e {
~ (tj E i; 8t t0;
t0 )E (3.2.11)
s tim da je {E svojstvena vrednost od H^ , a j i =j E i odgovaraju i svojstveni vektor. (Stavili
smo = e ~ t0 E .) O igledno, jos imamo potreban uslov da vazi j (t0 ) i =j E i, tj. da je j (t0 ) i
svojstveni vektor od H^ .
Do sada smo rezonovali od pretpostavki do potrebnih uslova. Sad mozemo to da obrnemo i

da podemo od po etnog uslova j (t0 ) i =j E i; H^ j E i = E j E i, kao dovoljnog uslova. Naime,
iz (3.1.25) je o igledno da dobijamo (3.2.11) kao resenje zakona kretanja, a gornje pretpostavke
su zadovoljene.
Stanje koje je svojstveni vektor konzervativnog hamiltonijana naziva se sta ionarnim stanjem.
Dakle, za sta ionarna po etna stanja, i samo za njih, resenja su data sa (3.2.11). To su tzv.
sta ionarna resenja zakona kretanja (konzervativnog sistema).
3.2.3 Opste resenje pomo u potpune klasika ije stanja

Pretpostavimo da hamiltonijan konzervativnog kvantnog sistema ima isto diskretan spektar
fEnj8ng. Pretpostavimo osim toga, da smo H^ dopunili do kompletnog skupa kompatibilnih
opservabli i da smo resili zajedni ki svojstveni problem tog skupa operatora i dobili zajedni ki
svojstveni bazis fj n; n i j 8n; n = 1; 2; : : : ; dn g, gde je dn multipli itet energetskog nivoa
En (dn 0 ) a n prebrojava vektore bazisa koji kao svojstveni vektori od H^ odgovaraju istom
energetskom nivou En .
Svojstveni bazis od H^ se u kontekstu zakona kretanja naziva potpunom klasika ijom stanja.
Termin ukazuje na dodatne kvantne brojeve od dodatnih opservabli u potpunom skupu, koje
sluze za klasikovanje bazisnih vektora.
Videli smo u Dira -ovom prilazu zakonu kretanja da se superpozi ija stanja odrzava pri
evolu iji sistema. Stoga se name e misao da nademo opste resenje S hrodinger-ove jedna ine tako
sto emo po etno stanje j (t0 ) i (koje je sad proizvoljno) razloziti po pomenutom bazisu, resavati
za svaku komponentu sta ionarni problem i na kraju opet sloziti resenja sa istim koe ijentima.
To se zaista moze u initi.
Teorem 3.2.1 Neka je dat hamiltonijan H konzervativnog kvantnog sistema sa isto diskret-
nim spektrom fEn j8ng i neka je dato po etno stanje sistema j (t0 ) i, koje je proizvoljan
normirani vektor u H. Pretpostavimo da raspolazemo jednom potpunom klasika ijom stanja
fj n; n ij8n; n = 1; : : : ; dng. Razlozimo j (t0 ) i po tom bazisu:
dn
XX
j ( t0 ) i = n;n j n; n i: (3.2.12)
n n =1
Onda opste resenje S hrodinger-ove jedna ine glasi

dn
XX
j ( t) i = n;n e
{
~ (t t0 )En j n; n i; t t0: (3.2.13)
n n =1
Dokaz: O igledno se (3.2.13) za t = t0 svodi na (3.2.12), dakle LS od (3.2.13) je ispravno uskladena sa po etnim
uslovom. Ako supstituisemo DS-u od (3.2.13) u vremenski zavisnu S hrodinger-ovu jedna inu, dobi emo
dn dn
X X { { (t t0 )En X X
n;n ( j n; n i = n;n e ~ (t t0 )En En j n; n i;
{
{~ En e ~
n n =1 ~ n n =1
sto je identitet. Q. E. D.
3.2. DIFERENCIJALNI VID ZAKONA KRETANJA 91
Ako hamiltonijan sadrzi i kontinuirani spektar, onda se i potpuna klasika ija stanja i opste
resenje (3.2.13) uopstavaju na uobi ajen na in uopstenim svojstvenim vektorima, a zbir se do-
punjuje integralom.
Dakle, opste resenje je lako napisati na osnovu zadatog po etnog uslova ako smo prethodno
resili vremenski nezavisnu S hrodinger-ovu jedna inu, tj. nasli potpunu klasika iju stanja.
3.2.4 Formalno opste resenje

Mada se S hrodinger-ova jedna ina standardno resava upravo na na in koji smo izlozili u pret-
hodna dva paragrafa, ponekad je koristan i prilaz koji po iva na manje pretpostavki, tj. koji se
ne oslanja na potpunu klasika iju stanja. I oval prilaz se zasniva na odrzanju superpozi ije.
Teorem 3.2.2 Neka je H^ hamiltonijan konzervativnog kvantnog sistema i neka ima isto dis-
kretan spektar i spektralnu formu
X
H^ = En P^n ; n 6= n0 ) En 6= En0 : (3.2.14)
n
Neka je j (t0 ) i proizvoljno po etno stanje. Opste resenje S hrodinger-ove jedna ine glasi:
X
j (t) i = e
{
~ (t t0 )En P^
n j ( t0 ) i ; t t0 : (3.2.15)
n
Dokaz: Za t = t0 , (3.2.15) se svodi na j (t0) i =j (t0) i usled razlaganja jedini e Pn P^n = I^ (koje uvek prati spek-
tralnu formu hermitskog operatora). Ako DS od{ (3.2.15) i DS od (3.2.14) uvrstimoPu S hr{odinger-ovu jedna inu,
{~ n ( ~{ )En e ~ (t t0 )En P^n j (t0 ) i = ( n En P^n )( n0 e ~ (t t0 )En0 P^n0 j (t0 ) i =
P P
onda se ona svodi na
{ (t t0 )En ^
identitet
Pn j (t0 ) i (koristili smo se ortogonalnos u i idempotentnos u svojstvenih projektora:P^nP^n0 =
P
n En e ~
Ænn0 P^n ). Q. E. D.
Posto se svojstveni projektori P^n obi no tretiraju samo egzisten ijalno, tj. samo se pisu posto
moraju da postoje, a ne zadaju se, ovaj prilaz opstem resenju se ozna ava re ju ,,formalan". Iako
elegantniji od prilaza iz prethodnog paragrafa, on je u praksi manje koristan.
Da bismo uspostavili vezu sa potpunom klasika ijom stanja iz paragrafa x 3.2.3 napomenimo
da vazi
Xdn
P^n = j n; n ihn; n j; 8n: (3.2.16)
n =1
3.2.5 Slobodna esti a

2
U klasi noj mehani i esti u u spoljasnjem polju opisujemo hamiltonijanom H = 2pm + V (r) (pod
pretpostavkom da polje zavisi samo od polozaja esti e, a ne i od brzine, re imo). Predimo, po
prin ipu koresponden ije, na kvantno opisivanje i to u koordinatnoj reprezenta iji.
Znamo da je p^ = {~ r , a ^r = r (multiplikativni operator). Stoga S hrodinger-ova jedna ina
glasi
(r; t) ~2
{~ = (r; t) + V (r) (r0 ; t): (3.2.17)
t 2m
= r r = x2 + y2 + z2 , a V (r), kao funk ija od r, je multiplikativni

Ovde je tzv. laplasijan def
2 2 2
operator.
Imamo slu aj konzervativnog sistema, jer poten ijal (a prema tome ni hamiltonijan) ne zavisi
od vremena. Ali sistem nije izolovan, jer V (r) je spoljasnje polje. ,,Spoljasnjost" polja ispo-
ljava se kroz spolja ksirani izvor polja u koji smo stavili koordinatni po etak. U arbitrarnom
koordinatnom sistemu polje bi glasilo V (r r0 ), gde bi r0 bio radijus vektor izvora poja.
Za slobodnu esti u S hrodinger-ova jedna ina ima vid
(r; t) ~2
{~ = (r; t): (3.2.18)
t 2m
Jedna potpuna klasika ija stanja za slobodnu esti u daje sta ionarna resenja S hrodinger-ove
jedna ine:
2
1 def p
~ (pr E (t t0 )) j8pg; E =
f'p(r; t) def
= 3 e
{
2m
: (3.2.19a,b)
(2 ~) 2
Ravni talasi 'p (r; t) iz (3.2.19), koji ine bazis u U (L2 (r)), esto se pisu u vidu
'k (r; t) = (2 ~) 2 e{(kr
3 !(t t0 )) ; (3.2.19 )
gde je k def
= p~ talasni vektor, a ! def
= E~ uglovna frekven ija esti e3.2.1 .
U L (r) vektorska opservabla p^ je kompletan skup kompatibilnih opservabli i njegove za-
2
jedni ke svojstvene vektore | a to je bazis (3.2.19a) | prebrojavaju vektorske svojstvene vred-
nosti p od p^ .
Zadatak 3.2.1 Prodiskutovati u kolikoj meri se potpuna klasika ija stanja (3.2.19a) uklapa u deni iju tog
pojma koja je data u paragrafu x 3.2.3.
U x 6.6.5 da emo drugu potpunu klasika iju stanja za slobodnu esti u, u kojoj je H^ , do-
punjen do potpunog skupa kompatibilnih opservabli uz pomo opservable orbitnog uglovnog
momenta, a ravni talasi se zamenjuju tzv. sfernim talasima.
Zadatak 3.2.2 Kao sto je poznato, u hidrodinami i za nestisljivu te nost i u elektrodinami i za elektri nost
denisu se (r; t) | gustina raspodele | i j(r; t) | vektor gustine struje | i za njih vazi tzv. jedna ina kontinuiteta
(r; t)
t
+ rj(r; t) = 0 (3.2.20)
(r je vektorski operator sa komponentama ( )).
x ; y ; z
Za esti u, gustina raspodele verovatno e3.2.2 je (r; t) def
= j (r; t)j2, gde je (r; t) resenje S hrodinger-ove jed-
na ine. Pokazati da se za slobodnu esti u moze denisati i vektor gustine struje j(r; t) tako da je (3.2.20)
zadovoljeno. Da li se ovaj j(r; t) uklapa u pojmovnu strukturu kvantne mehanike (kako smo je do sada upoznali)?
3.2.1 U stvari ,,ravnim talasima" se obi no nazivaju vektori 'p (r; t0 ) = (2~) 23 e ~{ (pr) ; 8p.
U njihovu deni iju
ugradena je najprostija fazna konven ija uskladena sa (2.9.2b). Ali mozemo ,,ravnim talasima" nazivati i vektore
'p (r; t); t t0 ; 8p, iz (3.2.19a), jer se tu radi samo o promeni faznog faktora (na to se svodi vremenska
transla ija sta ionarnog stanja zbog konven ije (3.1.17b)).
3.2.2 Istorijski se Postulat o verovatno i prvi put pojavio bas u ovom obliku i dao ga je Max Born. I danas se
interpreta ija j j2 kao gustine raspodele verovatno e nalazenja esti e esto naziva Born-ovim postulatom.
3.3. HEISENBERG-OVA SLIKA 93
3.3 Heisenberg-ova slika

Videli smo u teoriji reprezentovanja da se kvantno mehani ko opisivanje moze slobodno seliti iz
jednog prostora stanja u drugi, izomorfan, ve prema potrebi i pogodnosti. U ovom odeljku emo
nai i na sli nu ,,pokretljivost" kvantne mehanike u kontekstu dinami kog zakona. Uveri emo se
da sadrzaj odeljaka x 3.1 i x 3.2, sto emo sad nazivati S hrodinger-ovom slikom, ima korisnu
alternativnu mogu nost u tzv. Heisenberg-ovoj sli i, kojoj je posve en ovaj odeljak.
3.3.1 Slike uopste i S hrodinger-ova slika

U teoriji reprezentovanja nau ili smo veoma zna ajnu injeni u da se kvantno mehani ko opi-
sivanje zi kih sistema ne menja prelaskom na izomorfan prostor stanja. Naravno, to vazi i za
izomorzme prostora stanja koji ga preslikavaju na njega samog (tzv. automorzme), sto su,
posto se radi o Hilbert-ovom prostoru, unitarni operatori.
Pri vremenskoj evolu iji kvantnog sistema mozemo u svakom trenutku t da primenimo neki
unitarni operator S^(t) istovremeno na vektore stanja i na opservable (kao A^ ! S^(t)A^S^(t) 1 ) i
tako da predemo na izomorfno opisivanje. Ono, kao sto smo rekli, daje iste zi ke predik ije.
Zadatak 3.3.1 Objasniti na osnovu do sada nau enih Postulata kvantne mehanike zasto je kvantno mehani ko
opisivanje zi kih sistema invarijantno pri prelasku na izomorfan prostor ili pri prelasku automorzmom na isti
prostor.
Denisanje S^(t) za 8t t0 naziva se slikom. Najprostije je staviti S^(t) = I; ^ 8t t0 . Tako se
dobija tzv. S hrodinger-ova slika zakona kretanja, a to je zapravo teorija koju smo prou avali u
prethodna dva odeljka.
Ako se denise S^(t) = U^ 1 (t t0 ; t0 ) = U^ y ; 8t t0 , dobija se tzv. Heisenberg-ova slika.
3.3.2 Prelazak na Heisenberg-ovu sliku

Sve vektore i operatore u S hrodinger-ovoj sli i ozna i emo indeksom S, a u Heisenberg-ovoj sli i
isti entiteti ima e indeks H.
Posto smo, pisu i kratko U^ (t) umesto U^ (t t0 ; t0 ), imali j S (t) i = U^ (t) j S (t0 ) i, sad imamo
j H (t) i = U^ 1 (t) j S (t) i =j S (t0 ) i. Dakle, usled U^ (t0 ) = I^,
j H (t) i =j H (t0 ) i =j S (t0 ) i ; 8t t0 ; (3.3.1)
tj. u Heisenberg-ovoj sli i vektor stanja se ne menja u toku vremena. Drugim re ima, vektor
stanja H pridruzujemo elokupnoj vremenskoj evolu iji kvantnog ansambla.
U S hrodinger-ovoj sli i su opservable, po pravilu, nezavisne od vremena, ali poneke mogu
i da zavise od vremena (kao na primer hamiltonijan nekonzervativnog sistema). Ako izvrsimo
prelazak
A^H (t) = U^ y (t)A^S (t)U^ (t); (3.3.2)
vidimo da se u Heisenberg-ovoj sli i opservable po pravilu menjaju u toku vremena. U stvari u
ovoj sli i opservable nose teret promene u vremenu umesto da to ine stanja.
U slu aju konzervativnog kvantnog sistema, evolu ioni operator je funk ija hamiltonijana
U^ (t) = e ~ (t t0 )H^ S , te komutira sa njim ili ekvivalentno U^ y H^ S U^ = H^ S . Stoga
{
H^ H = H^ S ; (3.3.3)
sto zna i da ni H^ H ne zavisi od vremena.
3.3.3 Zakon kretanja

Iz jednakosti (3.3.2) sledi A^H (t0 ) = A^S (t0 ) (usled U^ (t0 ) = I^). Stoga, ako se ograni imo na
opservable koje u S hrodinger-ovoj sli i ne zavise od vremena: A^S (t) = A^S (t0 ), jednakost (3.3.2)
moze da se prepise u vidu
A^H (t) = U^ y (t)A^H (t0 )U^ (t) : (3.3.4)
To je integralni vid dinami kog zakona u Heisenberg-ovoj sli i.
Teorem 3.3.1 Diferen ijalni vid zakona kretanja u Heisenberg-ovoj sli i glasi
^ ^
{~ dAdHt(t) = [ A^H (t); H^ (t) ℄ + {~ AtH (t) ; (3.3.5a)
gde je
A^H (t) def ^ y A^S (t) ^
= U (t) U (t) (3.3.5b)
t t
i (3.3.5a) vazi za svaku opservablu A^H .
Napomena 3.3.1 Obratiti paznju da par ijalni izvod po vremenu A^tH (t) nije izvod operatora A^H (t),
ve transforma ija sli nosti izvoda A^S (t) operatorom slike.
t
Dokaz: Podimo od diferen irane jednakosti (3.3.2): dA^dHt(t) = dU^dyt(t) A^S (t)U^ (t)+U^ y (t) A^tS (t) U^ (t)+U^ y(t)A^S (t) dU^d(tt) .
Pisemo A^tS (t) umesto dA^dSt(t) da bismo dopustili mogu nost da A^S (t) bude funk ija i drugih parametara (ili op-
servabli) pored t.
Podsetimo se diferen ijalne jedna ine (3.2.14) za evolu ioni operator: {~ dU^d(tt) = H^ S (t)U^ (t). Adjungovanjem
ove jedna ine dobijamo {~ dU^dt(t) = U^ y (t)H^ S (t). Na osnovu poslednje dve jednakosti i deni ije (3.3.5b)
y
mozemo jednakost iz prethodnog pasusa prepisati u vidu: {~ dA^dHt(t) = U^ y(t)H^ S (t)A^S (t)U^ (t) + {~ A^tH (t) +
U^ y (t)A^S (t)H^ S (t)U^ (t). Uba uju i I^ = U^ (t)U^ y (t) izmedu H^ S i A^S itd. i koriste i se ponovo sa (3.3.2), na kraju
imamo {~ dA^dHt(t) = H^ H (t)A^H (t) + {~ A^tH (t) + A^H (t)H^ H (t). Q. E. D.
3.3.4 Verovatno a prelaza iz jednog stanja u drugo

Vratimo se za trenutak na S hrodinger-ovu sliku i podsetimo se na pojam prelaza (merenjem) iz
stanja u stanje ' (x 2.4.7): neka je A^S 1 ; A^S 2 ; : : : A^SK potpuni skup kompatibilnih opservabli,
a1 ; a2 ; : : : ; aK skup odgovaraju ih svojstvenih vrednosti,a j 'S i def
= j a1 ; a2 ; : : : ; aK i zajedni ki
svojstveni vektor. Neka je sistem u trenutku t u stanju j S (t) i = U^ (t) j S (t0 ) i, a mi na njemu
3.3. HEISENBERG-OVA SLIKA 95
vrsimo istovremeno merenje opservabli A^S 1 ; A^S 2 ; : : : A^SK Verovatno a da sistem prede u stanje
j 'S i, tj da merenje da rezultate a1 ; a2; : : : ; aK , glasi v( S ! 'S;t) = jh 'S j S (t)ij2 (2.4.8).
Pitamo se kako se prelaz S ! 'S opisuje u Heisenberg-ovoj sli i. U ovoj sli i stanje
kvantnog sistema izrazava se vektorom j H i =j S (t0 ) i i u trenutku t, ali zato je vek-
tor j 'H i, koji odgovara odredenom rezultatu merenja, zavisan od vremena. Naime, imamo
A^H 1 = U^ y (t)A^S 1 U^ (t); : : : ; A^HK = U^ y (t)A^SK U^ (t), a to, kao sto je poznato iz teorije operatora u
Hilbert-ovim prostorima, uopste ne menja svojstvene vrednosti a1 ; : : : ; aK , ali menja zajedni ke
svojstvene vektore (sve ovo je o igledno u spektralnoj formi operatora). Zajedni ko svojstveno
stanje je sad j 'H i = U^ y (t) j 'S i, ili na jeziku braova3.3.1 : h'H j= h'S j U^ (t). Stoga
v( H ! 'H;t) = jh 'H (t) j H ij2 = jh'S j U^ (t) j S (t0 ) ij2 = v( S ! 'S;t): (3.3.6)
Kao sto vidimo, verovatno a prelaza ima, na kraju, isti vid kao u S hrodinger-ovoj sli i. To smo,
naravno i o ekivali.
3.3.5 Uporedivanje slika

U gotovo svim primenama kvantne mehanike S hrodinger-ova slika ima izrazitu prednost nad
Heisenberg-ovom slikom, iz prostog razloga sto je lakse izra unati efekt vremenske evolu ije na
vektor nego na operator. Naime, operator je kompleksniji objekat, na primer u reprezenta iji
operator je kvadratna matri a, a vektor je brojna kolona. Zato se vremenska evolu ija obi no
detaljno izlaze u S hrodinger-ovoj sli i, kao sto smo i mi uradili.
S druge strane, Heisenberg-ova slika ima esto prednost nad S hrodinger-ovom slikom kada
se radi o nekom teorijskom pitanju. Najvazniji primeri su slede i:
a) poredenje kvantne mehanike sa klasi nom mehanikom;
b) izu avanje konstanti kretanja i dobrih kvantnih brojeva u kvantnoj mehani i;
) kvantiza ija elektromagnetnog polja.
Mi emo konstante kretanja i dobre kvantne brojeve ipak izloziti u S hrodinger-ovoj sli i (radi
boljeg uklapanja u kontekst) u x 8.3.7, ali u zada ima emo ukazati na prednosti Heisenberg-ove
slike. Poredenju kvantne mehanike sa klasi nom posveti emo slede i paragraf.
3.3.6 Poredenje sa klasi nom mehanikom

Neka je nas kvantni sistem jedna esti a, a njen prostor stanja Ho . Primenimo zakon kretanja u
diferen ijalnom vidu (3.3.5a) na osnovni skup opservabli ^r; p^ :
d^r
{~ = [ ^r; H^ H (t) ℄; (3.3.7a)
dt
3.3.1 Podsetimo se da ket-bra dualizam D^ a (antilinearan je) deluje, kao i svako biunivoko preslikavanje, na slede i
= D^ a j 'H i = (D^ aU^ y(t)D^ a 1 )(D^ a j 'S i) = h'S j U^ (t), jer, po konven iji, u prostoru braova operatori
na in: h'H jdef
deluju zdesna na levo, a ekvivalentni operator po dualizmu (tj. D^ a : : : D^ a 1) je adjungovani operator (u prostoru
ketova) koji deluje nalevo, tj. na braove.
d^p
{~ = [ p^ ; H^ H (t) ℄ (3.3.7b)
dt
(i (3.3.7a) i (3.3.7b) su po tri jednakosti, jer ^r def
= (^x; y^; z^) itd.), gde smo na ^r i p^ izostavili indeks
H.
Iz (2.6.7) znamo da je Ho = Hx
Hy
Hz | sto je kvantno mehani ko uvodenje x; y; z -stepena
slobode esti e, a u Hx videli smo da vaze jednakosti (2.5.11):
A^ A^
[ x^; A^ ℄ = {~ ; [ p^x ; A^ ℄ = {~ ; (3.3.8a,b)
p^x x^
za proizvoljnu analiti ku operatorsku funk iju A^(^x; p^x) u Hx . Iz dokaza ovih rezultata mozemo
se lako uveriti da rela ije (3.3.8) vaze i u Ho za svaku analiti ku funk iju A^(^r; p^ ) ako x^ iz Hx
postaje x^
I^y
I^z u Ho itd. Potpuno analogne jednakosti vaze u Hy i Hz i analogno se otud
mogu preneti u Ho . Dakle, u Ho imamo jednakosti:
A^(^r; p^ )
[ ^r; A^(^r; p^ ) ℄ = {~ ; (3.3.9a)
p^
A^(^r; p^ )
[ p^ ; A^(^r; p^ ) ℄ = {~ : (3.3.9b)
^r
Pod pretpostavkom da je u trenutku t, hamiltonijan H^ H (t) analiti ka funk ija od ^r i p^ , (3.3.7)
i (3.3.9) odmah daju:
d^rH H^ H (t)
= (3.3.10a)
dt p^ H
d^pH H^ H (t)
= : (3.3.10b)
dt ^rH
U (3.3.10) prepoznajemo analogone poznatih Hamilton-ovih jedna ina kretanja klasi ne esti e.
Striktna analogija izmedu klasi ne mehanike i kvantne mehanike u Heisenberg-ovoj sli i moze
se jos upotpuniti ako se podsetimo da u klasi noj zi i proizvoljna varijabla A zadovoljava slede i
zakon kretanja
dA A
= [ A; H ℄P Z + ; (3.3.11)
dt t
gde je H klasi na hamiltonova funk ija sistema.
Uporedenje (3.3.11) i (3.3.5a) dovodi do zaklju ka da se (3.3.5a) moze dobiti iz (3.3.11) zame-
nom klasi nih varijabli kvantno mehani kim opservablama i pisanjem komutatora pomnozenog sa
{
~ na mesto Poisson-ove zagrade, ba s kao sto smo i do sada postupali po Postulatu o kvantiza iji.
3.3.7 Alternativna mogu nost za Dira -ov postulat o za-

konu kretanja
Zna aj zaklju ka kojim smo zavrsili prethodni paragraf je u tome sto mi nismo (3.3.5a) dobili
kvantiza ijom jednakosti (3.3.11), ve smo (3.3.5a) izveli slede i Dira -ovu intui iju izrazenu
preko naseg Postulata o zakonu kretanja. Name u se dva zaklju ka:
3.4. INTERAKCIONA SLIKA I INTERNA KONVERZIJA 97
1. U odeljku x 3.1 prepoznali smo H^ (t) kao hamiltonijan, ali to se desavalo pomalo intuitivno
i nedovoljno konkluzivno (videti 3.1.4). Tek sada mozemo smatrati dokazanim da je nas
zaklju ak bio ispravan.
2. Moglo bi se re i da je Dira -ov Postulat o zakonu kretanja u x 3.1 nepotreban, dovoljno
je samo prosiriti postupak kvantiza ije na vremensku evolu iju. Onda bismo prvo dobili

Heisenberg-ovu sliku, pa bismo sa nje presli na S hrodinger-ovu sliku. Covek sa prvenstveno
logi ko-aksiomatsko-matemati kim inklina ijama bi bez sumnje izabrao ovaj metodoloski
elegantniji pristup zakonu kretanja u kvantnoj mehani i. Ali u zi i ipak na prvo mesto
treba staviti intuitivno poimanje zi kog sadrzaja, a u tom pogledu Dira -ov put je mnogo
superiorniji, kao sto se, nadamo se, itala mogao uveriti3.3.2
3.3.8 Zakon kretanja za srednje vrednosti

Uzimaju i o ekivanu vrednost h H j : : : j H i (i obelezavaju i je kratko sa h : : : i) od operatorske
jednakosti (3.3.5a) dolazimo do tzv. zakona kretanja za srednje vrednosti:
dh A^H (t) i { ^
A ( t)
dt
=
~
h [ A^H (t); H^ H (t) ℄ i + h H i:
t
(3.3.12)
Uporedivanje ovog zakona sa (3.3.11) je mozda jos vise impresivno u smislu iznenaduju e analo-
gije, nego uporedivanje (3.3.5a) sa (3.3.11), jer u (3.3.12) se radi o brojevima.
Zadatak 3.3.2 a) Staviti A^H (t) = ^rH (t) i A^H (t) = p^ H (t) u (3.3.12) i pomo u (3.3.9) izvesti tzv. Ehrenfest-
ove jednakosti:
dh ^rH i = h H^ H i; dh p^ H i = h H^ H i: (3.3.13a,b)
dt p^H dt ^r
H
b) Pokazati da se u slu aju H^ H (t) = p^22Hm(t) + V (^rH (t)) (3.3.13b) svodi na: dh p^ H i = h
dt grad V^H i.
Zadatak 3.3.3 Prerepisati (3.3.12) u S hr odinger-ovoj sli i imaju i u vidu da su svi brojevi (kao srednje vred-
nosti) koji proisti u iz kvantno mehani kog opisivanja sistema invarijante svakog izomorfnog preslikavanja.
3.4 Interak iona slika i interna konverzija

Kvantna mehanika ima jednu ozbiljnu slabost u praksi: svojstveni problem hamiltonijana ve ine
realnih kvantnih sistema ne moze ta no da se resi. U ovom odeljku emo nau iti kako kvantna
mehanika ovu slabost pretvara u prednost, u jedno spe ijalno videnje kvantnog mehanizma nekih
zi kih pojava.
Upozna emo se preliminarno sa pojmovima neperturbovanog hamiltonijana, perturba ije i
perturbovanog hamiltonijana i, na osnovu toga, izu i emo jednu novu sliku, tzv. interak ionu
3.3.2 C itao u je verovatno jasno da trnoviti put koji smo presli u Dira -ovom prilazu (niz poja anja opstih pret-
postavki iz Postulata VI, nagadanja itd.) postoji i u pomenutoj drugoj mogu nosti prilaza. Samo sto bi tu sve
bilo impli itno, sakriveno u klasi nim rela ijama.
Dira -ov pristup ima poseban zna aj za kvantne sisteme bez potpunog (ili bez ikakvog) klasi nog analogona.
sliku. Ona je prilagodena primeni na kvantne sisteme iji se hamiltonijan prirodno pise kao
perturbovani hamiltonijan.
Kratko emo prodiskutovati kvalitativnu primenu formule verovatno e prelaza u interak io-
noj sli i na nekoliko osnovnih kvantnih fenomena. Zavrsi emo odeljak diskusijom za uduju eg
fenomena da su sva pobudena stanja svih kvantnih sistema nestabilna.
3.4.1 Perturba ija

Za mnoge kvantne sisteme hamiltonijan H^ (t) je toliko slozen da njegov svojstveni problem ne
mozemo neposredno da resimo. Ali esto mozemo da ga napisemo kao zbir dva lana
H^ (t) = H^ 0 (t) + H^ 0 (t); (3.4.1)
tako da a) svojstveni problem od H^ 0 (t) znamo da resimo, b) H^ 0 (t) je ,,mali" operator, tj. u
proizvoljnom bazisu fj n ij8ng svi matri ni elementi hn j H^ 0(t) j n i su mali, drugim re ima, po
modulu mnogo manji od jedini e.
H^ 0 (t) se naziva hamiltonijanom neperturbovanog sistema ili neperturbovanim hamiltonija-
nom; H^ 0(t) se naziva perturba ijom, a o elom H^ (t) se govori kao o hamiltonijanu perturbovanog
sistema ili o perturbovanom hamiltonijanu.
Hamiltonijan kvantnog sistema izrazava, kao sto znamo, zi ku strukturu sistema. Kada se
radi o perturbovanom hamiltonijanu, onda neperturbovani deo izrazava dominantni deo struk-
ture, a perturba ija unosi malu korek iju. Zbog prisustva ove korek ije (ako je [ H^ 0 (y ); H^ 0(t) ℄ 6=
0) obi no ne umemo da resimo svojstveni problem od H^ (t).
3.4.2 Interak iona slika

Pretpostavimo da neperturbovani hamiltonijan H^ 0 (t) denise evolu ioni operator U^0 (t t0 ; t0 ),
tj. da U^0 (t t0 ; t0 ) zadovoljava
dU^0 (t t0 ; t0 )
{~ = H^ 0 (t)U^0 (t t0 ; t0 ); U^0 (0; t0 ) = I^ (3.4.2a,b)
dt
(uporediti (3.1.14)).
U tzv. interak ionoj sli i zakona kretanja imamo po deni iji
= U^ y (t t0 ; t0 ) = U^0 1
S^(t) def (3.4.3)
(videti u x 3.3.1 pojam operatora slike S^(t)). Drugim re ima, interak iona slika je Heisenberg-ova
slika u odnosu na neperturbovani hamiltonijan. Termin ,,interak iona" dolazi otud sto perturba-
ija H^ 0(t) obi no poti e od interak ije esti a. Ponekad se ova slika naziva i Dira -ovom.
Posto se kvantni sistem o kojem je re opisuje perturbovanim hamiltonijanom, moramo po-
vesti ra una i o perturba iji.
Neka je U^ (t t0 ; t0 ) ta ni evolu ioni operator sistema, tj. evolu ioni operator koji denise
perturbovani hamiltonijan:
dU^ (t t0 ; t0 ) ^ ^
{~ = H (t)U (t t0 ; t0 ); U^ (0; to) = I:
^ (3.4.4a,b)
dt
Izvrsimo faktoriza iju

= U^0 (t t0 ; t0 )U^ 0 (t t0 ; t0 )
U^ (t t0 ; t0 ) def (3.4.5)
(deni ija za U^ 0 ), sa namerom da U^ 0 povezemo sa perturba ijom H^ 0 (t).
3.4.3 Perturba ioni evolu ioni operator U^ 0

Teorem 3.4.1 Operatori U^ 0 i H^ 0 su uzajamno povezani diferen ijalnom jedna inom
^0
{~ dU (tdtt0 ;t0 ) = H^ I0 (t)U^ 0 (t t0 ; t0 ) ; U^ 0 (0; t0 ) = I;
^ (3.4.6a,b)
gde je H^ I (t) perturba ija u interak ionoj sli i:

= U^0y (t t0 ; t0 )H^ 0(t)U^0 (t t0 ; t0 ):
H^ I0 (t) def (3.4.6 )
Dokaz: Podimo od (3.4.4a) i zamenimo u njoj (3.4.5) i (3.4.1): {~ ddU^t0 U^ 0+{~U^0 ddU^t0 = (H^ 0 +H^ 0)U^0U^ 0. Zamenimo na
LS-i {~ ddU^t0 iz (3.4.2a) i skratimo posle toga jednake lanove na LS-i i DS-i. Tako dolazimo do {~U^0 ddU^t0 = H^ 0U^0U^ 0.
Kada ovu jednakost pomnozimo sa LS-e sa U^0y , dobijamo (3.4.6a) sa (3.4.6 ). A (3.4.6b) odmah sledi iz (3.4.5),
(3.4.2b) i (3.4.4b). Q. E. D.
Napomena 3.4.1 Treba uo iti da su diferen ijalne jedna ine za evolu ione operatore U^0 i U^ 0 (3.4.2a)
odnosno (3.4.6a) samo prividno raspregnute, tj. nezavisne jedna od druge. Naime, dok (3.4.2a) stvarno
ne zavisi od perturba ije, (3.4.6a) zavisi od neperturbovanog hamiltonijana H^ 0 (preko U^0 u (3.4.6 ).
Posto je vektor stanja u S hrodinger-ovoj sli i j S (t)i = U^ j S (t0) i = U^0U^ 0 j S (t0) i,
a vektor stanja u interak ionoj sli i je po deni iji j I (t) i = S^(t) j S (t) i = U
def
0 j S (t) i,
def ^ 1
o igledno imamo
j I (t) i = U^ 0 (t t0 ; t0) j I (t0 ) i = U^ 0 (t t0 ; t0) j S (t0 ) i: (3.4.7a)
Iskoristili smo i
j I (t0 ) i =j S (t0 ) i; (3.4.7b)
sto odmah sledi iz S^(t0 ) = U^0 1 (0; t0 ) = I^.
Da rezimiramo, evolu ija sistema se razlaze na neperturbovanu, koja deluje na opservable,
a na tom "fonu" je izdvojena evolu ija stanja izrazena perturba ionim evolu ionim operatorom
U 0.
3.4.4 Vremenska evolu ija opservabli

Vratimo se za trenutak na neperturbovani hamiltonijan H^ 0 i njegov evolu ioni operator U^0 .
Zapitajmo se u emu je zi ki smisao operatora H^ 0 i U^0 .
Teorem 3.4.2 Proizvoljna opservabla A^ u interak ionoj sli i | pisa emo je AI | menja se u
vremenu po slede em diferen ijalnom zakonu kretanja:
^ ^
{~ dAdIt(t) = [ AÎ (t); H^ I(0) (t) ℄ + {~ AtI (t) ; (3.4.8a)
gde je
= U^0y (t t0 ; t0 )H^ 0 (t)U^0 (t t0 ; t0 )
H^ I(0) (t) def (3.4.8b)
neperturbovani hamiltonijan u interak ionoj sli i, a
AÎ (t) def ^ y A^S ^
= U0 U: (3.4.8 )
t t 0
Dokaz: Podimo, kao iy u dokazu analognog teorema T 3.3.1, od deni ije AÎ (t) def = U^0y A^S U^0 i diferen irajmo je po
^
vremenu: dAdIt(t) = ddUt0 A^S U^0 + U^0y tAS U^0 + U^0yA^S ddUt0 . Koriste i se sa (3.4.2a), imamo {~ dA^dIt(t) = U^0yH^ 0 A^S U^0 +
^ ^ ^
AÎ + U^ y A^ H
{~ t 0 S ^ 0 U^0 , sto daje (3.4.8a). Q. E. D.
Napomena 3.4.2 Ako neperturbovani hamiltonijan opisuje konzervativni sistem, onda se (3.4.8b)
svodi na
H^ I(0) = H^ 0 ; (3.4.9)
jer je U^0 = e ~ (t t0 )H^ 0 .
{
Dakle, kao sto sledi iz (3.4.8), H^ 0 (t) regulise zakon kretanja opservabli. Operator evolu ije
^
U0 daje odgovaraju i integralni vid zakona kretanja za opservable koje u S hrodinger-ovoj sli i
ne zavise od vremena:
AÎ (t) = U^0y (t t0 ; t0 )AÎ (t0 )U^0 (t t0 ; t0 ) (3.4.10)
((3.4.10) u stvari transformise opservable iz S hrodinger-ove u interak ionu sliku, a A^S (t) =
A^S (t0 ) = AÎ (t0 )). U tome je zi ki smisao entiteta H^ 0 (t) i U^0 (t t0 ; t0 ).
U interak ionoj sli i, kao sto vidimo, menjaju se u vremenu i opservable (sli no kao u
Heisenberg-ovoj sli i) i vektori stanja (sli no kao u S hrodinger-ovoj sli i). U tom pogledu inter-
ak iona slika je izmedu Heisenberg-ove i S hrodinger-ove slike i zato se naziva i intermedijernom
slikom.
3.4.5 Verovatno a prelaza

Napisimo verovatno u prelaza u interak ionoj sli i:
v( I ! 'I ; t) = jh I ( t) j 'I (t)ij2; (3.4.11a)
gde je
j I (t) i = U^ 0 (t t0 ; t0) j I ( t0 ) i; (3.4.11b)
a
j 'I (t) i = U^0y (t t0; t0 ) j 'I (t0) i; (3.4.11 )
^ = a' ) (U^0y AÛ^0 )(U^0y ') = a(U^0y ')
jer je vektor stanja, a ' u sustini rezultat merenja3.4.1 , tj. A'
) AÎ 'I = a'I (uporediti (3.3.6) i (2.4.8)).
Naravno, na jeziku braova (3.4.11 ) ima vid
h'I (t) j= h'I (t0) j U^0(t t0 ; t0): (3.4.11d)
3.4.1 Stanje ' se esto naziva krajnjim stanjem (engleski: nal state, itati:
fajnl stejt), jer se posle (selektivnog)
merenja kvantni sistem nade u tom stanju; sli no, se obi no naziva po etnim stanjem (egleski: initial state,
itati: inisl stejt).
Zadatak 3.4.1 Pokazati da v( I ! 'I ; t) = v( S ! 'S;t).

U inimo sad slede e pretpostavke:
a) neperturbovani hamiltonijan ne zavisi od vremena;
b) po etno stanje j I (t0 ) i je svojstveno stanje neperturbovanog hamiltonijana H^ 0 , pisa emo
j n0 i def
= j I (t0 ) i i
) u trenutku t t0 vrsimo merenje opservable H^ 0 i pitamo se kakva je verovatno a da
dobijemo rezultat En koji je resenje svojstvenog problema3.4.2
H^ 0 j n i = En j n i: (3.4.12)
U ovom spe ijalnom slu aju imamo j I (t) i = U^ 0 (t t0 ; t0 ) j n0 i, j 'I (t) i = e ~{ (t t0 )En j ni i
2
v (j n0 i !j n i; t) = jhn j U^ 0 (t t0 ; t0 ) j n0 ij (3.4.13)
(zbog uzimanja modula ispustili smo fazni faktor uz hn j).
Za izra unavanje verovatno e prelaza (3.4.13) potrebno je prethodno izra unati U^ 0 . Posto
je diferen ijalna jedna ina preko koje perturba ija H^ I (t) denise U^ 0 , tj. (3.4.6a), analogna di-
feren ijalnoj jedna ini u kojoj hamiltonijan denise evolu ioni operator u S hrodinger-ovoj sli i
(videti (3.1.14)) i ovde mozemo pre i na ekvivalentnu integralnu jedna inu (analogon od (3.1.15))
i traziti itera iono resenje preko Dyson-ovog reda (uporediti x 3.1.7).
Sada emo po i induktivno, preko konkretnih fenomena, ka kvalitativnoj interpreta iji formule
(3.4.13) (u paragrafu x 3.4.9), koja je od zna aja za razumevanje nekih kvantnih pojava.
3.4.6 Interna konverzija u atomskoj zi i

Pretpostavimo da je kvantni sistem koji posmatramo elektronski omota neutralnog helijumovog
atoma. Neperturbovani hamiltonijan onda mozemo da napisemo u obliku
p^ 2 p^ 2 2e2 2e2
H^ 0 = 1 + 2 ; (3.4.14)
2me 2me r1 r2
gde je me masa elektrona, a e elektri ni naboj protona. O igledno, (3.4.14) je napisano u radijus-
vektorskoj reprezenta iji, tj. H^ 0 deluje u L2 (r1 ; r2 ).
Nas neperturbovani sistem je ktivan, jer u njemu elektroni ne interaguju; o igledno je kon-
zervativan, ali neizolovan (nalazi se u spoljasnjem Coulomb-ovom polju jezgra).
Perturba ija H^ 0 je uzajamna interak ija elektrona
e2
H^ 0 = (3.4.15)
jr1 r2 j
3.4.2 Pazljivi itala prime uje da pre utno pretpostavljamo da je j n i denisan sa En . Dakle, ili je neperturbovani
nivo En nedegenerisan, ili smo H^ 0 ve dopunili do kompletnog skupa kompatibilnih opservabli.
Elektronski omota je u stvari opisan perturbovanim hamiltonijanom H^ = H^ 0 + H^ 0 i sistem je

konzervativan.
U neperturbovanom hamiltonijanu (3.4.14) dva elektrona su, kao sto se kaze dinami ki neza-
visna. To e re i da mozemo da napisemo H^ 0 = H^ 1(0) + H^ 2(0) , gde H^ 1(0) zavisi samo od opservabli
prvog elektrona (tj. deluje u L2 (r1 )) a H^ 2(0) zavisi samo od opservabli drugog elektrona (tj. de-
2 2
luje u L2 (r2 )). Osim toga, H^ 1(0) = 2p^m1e 2re1 i H^ 2(0) = 2p^m2e 2re2 su jednake operatorske funk ije
2 2
osnovnog skupa opservabli.

U ovakvom slu aju tzv. modela nezavisnih esti a dovoljno je resiti svojstveni problem re imo
za H1(0) , a resenja za H^ 2(0) onda mozemo da napisemo po analogiji; dvoelektronski energetski nivo
^
je zbir jednoelektronskih, a dvoelektronsko stanje proizvod jednoelektronskih stanja:
(n1 ;n2 )
E12 = E1(n1 ) + E2(n2 ) ; j n1 ; n2 i =j n1 i
j n2 i: (3.4.16a,b)
Ovde se, naravno, radi o resenjima svojstvenih problema
H^ 0 j n1 ; n2 i = E12
(n1 ;n2 )
j n1 ; n2 i; H^ 1(0) j n1 i = E1(n1 ) j n1 i; H^ 2(0) j n2 i = E2(n2 ) j n2 i: (3.4.17a,b, )
Zadatak 3.4.2 Interpretiraju i (3.4.16) kao deni ije LS-a, pokazati da (3.4.17a) neposredno sledi iz (3.4.17b,
3.4.17 ).
Tek emo u odeljku x 9.1 resiti svojstveni problem elektrona u polju vodoniku sli nog jezgra
i dobiti jedno esti ne energetske nivoe E1(n1 ) (ili E2(n2 ) ). Ispostavi e se da je n1 u stvari niz od
tri kvantna broja (ako zanemarimo spin), pri emu energetski nivo zavisi samo od tzv. glavnog
kvantnog broja, koji uzima vrednosti 1,2,. . . , i od kvantnog broja orbitnog uglovnog momenta,
ije se vrednosti pisu s; p; d; : : : Ova dva kvantna broja pisu se zajedno kao 1s; 2s; : : : itd.
Diskretni spektar od H^ 1(0) sadrzava e nivoe vezanih stanja elektrona; a pored toga ima emo i
kontinualni spektar dat intervalom energija [0; +1). Energetske vrednosti iz kontinualnog spek-
tra odgovara e nevezanom elektronu (omota je onda jonizovan), koji je prakti no van domasaja
poten ijala jezgra, a njegova kineti ka energija moze imati bilo koju nenegativnu vrednost.
Neka je po etno stanje j I (t0 ) i =j n01 ; n02 i dvoelektronskog omota a svojstveno stanje
neperturbovanog hamiltonijana H^ 0 iz (3.4.14) i to takvo da su oba elektrona u eks itiranom 2s
stanju. Neka jednaku dvoelektronsku energiju (sto se ti e H^ 0 ) ima jedno drugo stanje j n1 ; n2 i u
kojem je jedan od elektrona u osnovnom stanju 1s, a drugi elektron je slobodan (sa pogodnom
vrednos u kineti ke energije). Posto se radi o istoj energiji, pitamo se ne bi li sistem mogao da
prede bez apsorb ije ili emisije energije iz po etnog stanja j n01 ; n02 i u pomenuto stanje j n1 ; n2 i.
Kvantno mehani ki odgovor na nase pitanje daje upravo formula (3.4.13) za verovatno u
prelaza (o igledno su uslovi a)- ) zadovoljeni). Usled postojanja perturba ije H^ 0 , U^ 0 6= I^, vero-
vatno a je v (j n01 ; n02 i !j n1 ; n2 i) > 0 (ne emo sad izra unavati njenu vrednost).
Pomenuti spontani prelaz j n01 ; n02 i !j n1 ; n2 i poznat je u eksperimentima i naziva se
internom konverzijom, posto se jedno stanje konvertuje u drugo. Kao sinonimi pojavljuju se
nazivi: bezradija ioni ili autojonizuju i ili Auger-ov ( itati: Ozeov) efekat. Oslobodeni elektron
se naziva Auger-ovim elektronom.
Auger je ovaj efekat posmatrao u Wilson-ovoj komori. Ozra ivao je kripton rendgenskim
zra ima i video trag fotoelektrona iz K -ljuske, koja odgovara osnovnom stanju j n1 = 1s i, dakle
najja e vezanom elektronu. Medutim, povremeno bi video i dva traga iz iste ta ke. Drugi elektron
je bio Auger-ov elektron. Energija vezivanja3.4.3 elektrona u K -ljus i je preko dva puta ve a od
energije vezivanja u L-ljus i: EK > 2EL . Izbijanjem elektrona iz K -ljuske omota ima energiju
eks ita ije EK . Autojoniza ijom dva elektrona se otrgnu iz L-ljuske, jedan popuni prazninu u
K -ljus i, a drugi izleti iz omota a (kao Auger-ov elektron) sa kineti kom energijom EK 2EL .
Omota ostane sa energijom eks ita ije 2EL , pa se deeks ituje sekundarnim zra enjem.
3.4.7 Interna konverzija u nuklearnoj zi i

Pojava sli na opisanoj u prethodnom paragrafu se ponekad moze posmatrati i pri dovoljno ve-
likoj eks ita iji atomskog jezgra. Deeks ita ija se ostvaruje emisijom elektrona iz elektronskog
omota a. I ovo je pro es interne konverzije. Postavlja se pitanje kako treba razumeti ovaj pro es
u interak ionoj sli i preko verovatno e prelaza (3.4.13).
Neka je perturbovani hamiltonijan H^ 0 def = H^ J + H^ E , gde je H^ J hamiltonijan jezgra, a H^ E
hamiltonijan elektronskog omota a. Oba ova hamiltonijana su ukupna u smislu da H^ J egzaktno
opisuje golo jezgro, a H^ E opisuje omota sa interaguju im elektronima u spoljasnjem polju jezgra.
Neka je perturba ija H^ 0 polje kojim elektronski omota deluje na jezgro (ono je malo, ali po
prin ipu ak ije i reak ije, koji se odrzava kvantiza ijom, mora da postoji). Po etno stanje j n0 i
elog atoma je svojstveno stanje od H^ 0 u kojem je jezgro pobudeno, a elektronski omota je u
osnovnom stanju. Krajnje stanje j n i atoma je takode svojstveno stanje od H^ 0 i to sa istom
svojstvenom vrednos u E12 , ali u njemu je jezgro u osnovnom stanju, a omota je u pobudenom
stanju i to jonizovan sa jednim emitovanim elektronom. Kao sto formula (3.4.13) pokazuje, usled
postojanja perturba ije H^ 0 i odgovaraju eg perturba ionog evolu ionog operatora U^ 0 6= I^, postoji
pozitivna verovatno a prelaza j n0 i !j n i (bez razmene energije sa okolinom).
3.4.8 Elasti no rasejanje

Neka je neperturbovani hamiltonijan H^ 0 def
2
= 2p^m operator kineti ke energije slobodne esti e, a
neka je perturba ija H^ 0 def
= V^ (r) poten ijal koji poti e od ksirane ta ke. Po etno stanje esti e
j n0 i neka je neko svojstveno stanje od H^ 0 sa odredenom vrednos u impulsa p0 . Krajnje stanje
j n i neka je takode svojstveno stanje od H^ 0 sa drugom vektorskom vrednos u impulsa p.
Po formuli (3.4.13) postoji pozitivna verovatno a da esti a prede iz stanja j n0 i =j p0 i u
2
stanje j n i =j p i. Ali mora biti 2pm0 = 2pm , jer je polje V^ (r) konzervativno, te esti a nema sa im
2
da razmeni energiju. Ovaj pro es je tzv. elasti no rasejanje (koje emo poblize izu iti u odeljku
x 12.1).
Ako se rasejanje vrsi na realnom zi kom sistemu, onda postoji i mogu nost neelasti nog
rasejanja, koje je propra eno apsorp ijom energije (to emo prou avati u x 12.2).
3.4.9 Mehanizam pro esa

Kao sto je ve re eno, kvantna mehanika, kao u ostalom i klasi na zika, ima tu slabost da
zbog prisustva perturba ije ne raspolaze ta nim resenjima svojstvenog problema perturbovanog
3.4.3 Energija vezivanja je moduo energije elektrona, a ova je negativna, jer elektron je vezan u ljus i.
hamiltonijana. Ali ona ovu slabost pretvara u prednost koja se sastoji u razumevanju mehanizma
kvantnog pro esa.
Kao sto smo videli u prethodna tri paragrafa, strukturu kvantnog sistema zamisljamo preko
neperturbovanog hamiltonijana, koji izrazava dominantni deo ukupne strukture, a perturba ija
je za nas uzro nik kvantnih prelaza iz jednog svojstvenog stanja neperturbovanog hamiltonijana
u drugo.
U stvari, kao u opisanom slu aju posmatranja Auger-ovog efekta u Wilson-ovoj komori, eo
pro es prelaza se odvija u prisustvu laboratorijskih instrumenata i mi ga tuma imo kao merenje
opservable H^ 0 , tj. neperturbovanog hamiltonijana.
3.4.10 Paradoks nestabilnosti pobudenih stanja

Na kraju ovog odeljka da se osvrnemo na jedan od osnovnih paradoksa na koji ovek nailazi
pri ovladavanju zikom kvantnih sistema. Kao sto je poznato (bar iz fenomenoloske atomske
zike), svaki kvantni sistem moze da ostane beskona no dugo samo u osnovnom stanju (kaze se
da je to stanje stabilno). U svakom pobudenom stanju moze da provede samo kona an vremenski
interval, onda se deeks ituje (nestabilno stanje), po pravilu emituju i jedan ili vise fotona. Ovo
je potpuno opsta karakteristika svih kvantnih sistema.
Radi pre iznog poimanja pojmova, da se podsetimo da je osnovno stanje po deni iji svoj-
stveno stanje ukupnog hamiltonijana sistema koje odgovara najnizem diskretnom energetskom
nivou. Sva svojstvena stanja koja odgovaraju visoj (diskretnoj ili kontinualnoj) energiji sistema,
nazivaju se pobudenim ili eks itovanim stanjima.
Videli smo u x 3.2.2 da sta ionarno po etno stanje ostaje sta ionarno za sva vremena (videti
(3.2.11)). Po tome bi sva sta ionarna stanja morala biti stabilna ako je sistem bez interven ije
spolja. Zato imamo paradoks, koji je, kao i svaki paradoks, samo prividan. (Stvarni paradoks
moze da obori teoriju.)
Resenje paradoksa sastoji se u tome da uobi ajeni ukupni hamiltonijan kvantnog sistema
obuhvata samo esti ne stepene slobode, a ne sadrzi u sebi mogu nost eks ita ije elektromag-
netnog polja. Dakle, kvantna mehanika u svom uobi ajenom obliku ima ograni enje sto je samo
mehanika, te sto u svoje opisivanje ne uklju uje mogu nost emisije fotona.
Zamislimo sad da je malopredasnji ukupni hamiltonijan kvantnog sistema u stvari nepertur-
bovani hamiltonijan H^ 0 , a da perturba ija H^ 0 izrazava latentno EM polje ili mogu nost emisije
fotona ili, kako se ponekad kaze, virtuelne fotone sistema.
Ako je po etno stanje osnovno stanje sistema, iz samog prin ipa odrzanja energije (koji,
naravno, vazi i u kvantnoj mehani i) jasno je da se sistem ne moze sam eks itovati i stoga nema
mogu nosti za prelaz u drugo stanje. Ako je pak po etno stanje eks itovano, onda odrzanje
energije dozvoljava deeks ita iju emisijom fotona.
Ovo mozemo razumeti i iz formule (3.4.3). Zbog prisustva perturba ije (i U^ 0 6= I^) mogu i su
prelazi koji su energetski dozvoljeni. Za razliku od primera u paragrama x 3.4.6, x 3.4.7 i x 3.4.8,
perturba ija u ovom slu aju opisuje jedan stepen slobode koji se moze eks itovati (moze da primi
energiju) i zato su mogu i prelazi iz visih pobudenih stanja u niza pobudena ili osnovno stanje.
Kriti ki itala e na izlozeno objasnjenje uzvratiti da on ne vidi da je paradoks stvarno
otklonjen jer bi on o ekivao da je pobudeno stanje kvantnog sistema u stvari svojstveno stanje
zaista ukupnog hamiltonijana, koji uklju uje i stepen slobode virtuelnih fotona (i ak interak iju
ovog stepena slobode sa esti nim stepenima slobode). Onda bi sistem trebalo da bude stabilan
u tom stanju, a znamo da nije. Ne protivure i li to kvantnoj mehani i, u stvari evolu iji stanja
po formuli (3.2.11)?!
Zaklju ak kontradik ije sledi iz pogresne premise: da je sistem u svojstvenom stanju pomenu-
tog ,,zaista ukupnog" hamiltonijana. Ovo je pogodno mesto da istaknemo osnovni zna aj pojma
prepariranja po etnog stanja. Bez prepara ije nema kvantno mehani kog opisivanja. Naime,
treba da se zapitamo sta zapravo znamo o kvantnom sistemu kada kazemo da je u eks itovanom
stanju, tj. kako smo preparirali ansambl o kojem govorimo.
Po pravilu, merenjem konstatujemo da je kvantni sistem izra io ili apsorbovao odredene
fotone i po tome (na osnovu nekog prethodnog znanja o sistemu) zaklju ujemo da sistem sad
ima odredeni energetski nivo. Obratiti paznju da u stvari vrsimo merenje na EM polju. U
tom trenutku imamo dva podsistema: doti ni kvantni sistem i EM polje koje merimo, i oni ne
interaguju (fotoni ne mogu istovremeno da interaguju sa nasim mernim aparatima i sa kvantnim
sistemom). Direktno vrsimo merenje na EM polju, a indirektno rezultat merenja se odnosi i na
doti ni kvantni sistem. Ovo je primer tzv. distantnog merenja (kvantni sistem je ,,distantan" u
odnosu na merne instrumente, tj. oni s njim ne interaguju). Poblize emo se upoznati sa ovom
pojavom u paragrafu x 4.4.8.
Dakle, nase pomenuto direktno merenje EM polja svodi se na to da u stvari prevodimo doti ni
kvantni sistem u neko svojstveno stanje neperturbovanog hamiltonijana, a to je u ovom slu aju
ukupni hamiltonijan koji obuhvata sve esti ne stepene slobode bez EM polja. Zna i, eksperi-
mentalno ne prevodimo sistem u svojstveno stanje pomenutog ,,zaista ukupnog" hamiltonijana,
niti se zna kako bi se to moglo u initi.
Glava 4
RELACIJE NEODREDENOSTI,

MESAVINE I PROBLEM DVE

CESTICE
4.1 Rela ije neodredenosti

Kvalitativni pojam prin ipa neodredenosti, koji smo uveli na po etku ovog udzbenika emo u
ovom odeljku razraditi u kvantitativno formulisane rela ije neodredenosti. Izves emo ih za opsti
slu aj (i ovde prilazimo deduktivno), a onda emo ih suziti na kanoni no konjugovane opservable,
spe ijalno na koordinatu i impuls. Prodiskutova emo zi ki smisao (uopstenih) svojstvenih vek-
tora opservabli koordinata u kontekstu rela ija neodredenosti. Denisa emo stanje minimalne
neodredenosti i ukaza emo na neke ispravne i na neke neispravne intuitivne formula ije rela ija
neodredenosti. Na kraju, uz nesto anti ipiranja rezultata iz teorije orbitnog uglovnog momenta,
ukaza emo na nepostojanje rela ija neodredenosti za z -komponentu orbitnog uglovnog momenta
i odgovaraju i ugao.
4.1.1 Uvod i podsetnik

U odeljku x 1.2 upoznali smo se sa Heisenberg-ovim prin ipom neodredenosti. On iskazuje da se
^ B^ ℄ 6= 0) ne mogu istovremeno, tj. u istom mer-
dve opservable A^ i B^ koje su nekompatibilne ([ A;
nom postupku, meriti sa proizvoljnom ta nos u; sto odredenije merimo jednu, to neodredenija
postaje druga. (Pre izna forma ovog iskaza bi e data u x 4.1.8.)
U ovom odeljku izves emo kvantitativnu formu tog prin ipa, tzv. rela ije neodredenosti.
Podsetimo se iz x 1.4.10 da se neodredenost opservable A^ denise kao pozitivni koren iz srednje
kvadratne devija ije q
= h (A^ h A^ i)2 i;
A^ def (4.1.1a)
gde je, na primer,
h A i def
= h j A^ j i; (4.1.1b)
(u x 1.4.10 imali smo umesto A^ opstu stohasti ku varijablu, X , a umesto h A^ i pisali smo X itd.)
106
4.1. RELACIJE NEODREDENOSTI 107
Treba zapaziti da je A^ nenegativan broj, funk ija opservable A^ i stanja , a svrha mu je da
izrazi kvantitativno "sirinu" distribu ije verovatno a mogu ih vrednosti opservable A^ u stanju
.
Zadatak 4.1.1 Objasniti zasto je h A^ i u opstem slu aju realan, a h (A^ h A^ i)2 i 12 nenegativan broj.
Podsetimo se, osim toga, da uvek vazi (1.4.9)
(A^)2 = h A^2 i h A i2 ; (4.1.2)
kao i injeni a u teoremu T 1.4.2 da je A^ = 0 ako i samo ako opservabla A^ ima ostru vrednost
u stanju j i; to e re i, ako je j i svojstveni vektor od A^, A^ j i = a j i, ta ostra vrednost
je a (uporediti i K 2.2.1 i K 2.2.2).
Zadatak 4.1.2 Dokazati (4.1.2) na jeziku kvantne mehanike.
4.1.2 Rela ije neodredenosti

Sada emo formulisati i dokazati osnovni teorem ovog odeljka.
Teorem 4.1.1 Neka su A^ i B^ dve proizvoljne opservable u prostoru stanja H kvantnog sistema i
neka je j i proizvoljni vektor stanja u H (ali takav da spada u domen operatora A^, B^ i [ A;
^ B^ ℄).
Onda proizvod neodredenosti od A^ i B^ u stanju j i nije manji od 21 jh [ A;
^ B^ ℄ ij, tj.
A^B^ 1
2 jh [ A;^ B^ ℄ ij : (4.1.3)
To su rela ije neodredenosti u opstem vidu.
Dokaz: U teoriji Hilbert-ovih prostora dobro je poznata tzv. S hwartz-ova4.1.1 nejednakost, koja glasi
jh u j vij2 h u j uih v j vi; 8 j u i; j v i 2 H: (4.1.4)
Neka su A^0 = A^ h A^ i; B^ 0 def
def = B^ h B^ i tzv. operatori linearnih devija ija, i stavimo j u i def
= A^0 j i,
= B^ 0 j
j v i def i. Izraz (4.1.4) onda daje
jh j A^0 B^ 0 j ij2 h j A^0 2 j ih j B^ 0 2 j i: (4.1.5)
O igledno uvek vazi
A^0 B^ 0 =
1 (A^0 B^ 0 + B^ 0A^0 ) + 1 (A^0 B^ 0 B^ 0A^0 ); (4.1.6)
2 2
sto je (jednozna no) razlaganje linearnog operatora na hermitski i kosohermitski sabirak, kao sto se lako vidi.
Uzimanjem o ekivane vrednosti
h j A^0 B^ 0 j i = 12 h j (A^0 B^ 0 + B^ 0 A^0 ) j i + 12 h j [ A^0 ; B^ 0 ℄ j i (4.1.7)
imamo na levoj strani kompleksan broj, a na desnoj strani realan plus isto imaginaran (jednozna no razlaganje
broja). Stoga
jh j A^0 B^ 0 j ij2 41 jh j (A^0 B^ 0 + B^ 0 A^0 ) j ij2 + 14 jh j [ A^0 ; B^ 0 ℄ j ij2
14 jh j [ A^0 ; B^ 0 ℄ j ij2 = 14 jh j [ A;^ B^ ℄ j ij2 (4.1.8)
4.1.1 C itati: Svar ova.
108
GLAVA 4. RELACIJE NEODREDENOSTI, MESAVINE
I PROBLEM DVE CESTICE
(poslednji korak sledi iz toga sto je komutator bilinearan, a broj uvek komutira). Preostaje samo da uo imo da je
desna strana od (4.1.5) ve (A^)2 (B^ )2 (uporediti (4.1.1a) i da (4.1.5) pomo u nejednakosti u (4.1.8) prepisemo
u vidu
(A^)2 (B^ )2 14 jh [ A;^ B^ ℄ ij2 (4.1.9)
sto korenovanjem daje (4.1.3). Q. E. D.
4.1.3 Kompatibilne opservable

Ako su opservable A^ i B^ kompatibilne, onda se (4.1.3) svodi na A^B^ 0, sto je trivijalno.
Mogu e je stanje j i u kojem A^ = B^ = 0, tj. u kojem i A^ i B^ imaju ostru vrednost. To
zna i da je j i zajedni ki svojstveni vektor za A^ i B^ : A^ j i = a j i; B^ j i = b j i, a
realni brojevi a odnosno b su doti ne ostre vrednosti od A^ i B^ u stanju j i. Sta
vise, mogu e je
4.1.2 ^ ^
istovremeno meriti A i B . Naravno, kao i uvek, pod merenjem podrazumevamo neselektivno,
prediktivno merenje.
4.1.4 Kanoni no konjugovane opservable

Za dve opservable A^ i B^ kaze se da su kanoni no konjugovane ako im je komutator jednak {~:
^ B^ ℄ = {~;
[ A; (4.1.10)
a da pri tome postoji bazis4.1.3 u H u kojem se (4.1.10) reprezentuje matri nom rela ijom
[ A; B ℄ = {~.
Nize, u x 4.1.9, vide emo primer dve opservable koje zadovoljavaju (4.1.10), a nisu kanoni no
konjugovane. U slu aju dve kanoni no konjugovane opservable A^ i B^ , usled (4.1.10) nejednakost
(4.1.3) postaje
A^B^ ~2 : (4.1.11)
Rela ije neodredenosti su najbolje poznate u svom spe ijalnom vidu (4.1.11) i to naro ito za
najosnovniji par kanoni no konjugovanih opservabli, za koordinatu i impuls:
^x^px ~2 : (4.1.12)
i analogno za y - i z -komponente u slu aju trodimenzionalne esti e.
Zadatak 4.1.3 Proveriti vazenje nejednakosti (4.1.12) na ravnom talasu u Hx. U emu je razresenje dobijene
prividne protivre nosti?
^ B^ ℄ = 0 je ekvivalentno postojanju zajedni kog svojstvenog bazisa za A^ i B^ u H ili u U (H).
4.1.2 Komutiranje [ A;
Moze se desiti da je [ A;^ B^ ℄ 6= 0, a da A^ i B^ ipak imaju neke zajedni ke svojstvene vektore. Ako je j i takav
vektor, onda je desna strana od (4.1.3) nula i u tom stanju i A^ i B^ imaju ostru vrednost. Ali u ovakvom slu aju
nemamo zajedni ki svojstveni bazis za A^ i B^ i stoga nije mogu e izmisliti merni postupak koji bi u proizvoljnom
stanju istovremeno merio A^ i B^ . (Tu se misli na neselektivno merenje; uporediti x 1.4.14.)
4.1.3 Egzisten ija takvog bazisa ekvivalentna je tome da je presek domena od A^, domena od B^ i domena od
[ A;^ B^ ℄ linearna mnogostrukost gusta u H. Onda se u njoj bira doti ni bazis. Obratno, ako postoji doti ni bazis,
sve linearne kombina ije bazisnih elemenata ine pomenutu linearnu mnogostrukost (koja je onda a fortiori gusta
u H).
4.1.5 Istorijski put

Istorijski razvoj ideja je i kod rela ija neodredenosti isao induktivno, tj. od posebnog ka opstem.
Prvo je W. Heisenberg 1927. godine4.1.4 analizom eksperimenata otkrio rela ije (4.1.12). Tada je
Robertson 1929. godine4.1.5 izveo uopstenje (4.1.11) za proizvoljan par kanoni no konjugovanih
opservabli A^ i B^ , ali takvih da su analiti ke funk ije od ^r i p^ . E. S hrodinger je 1930. godine4.1.6
dao opstu formulu (4.1.3).
4.1.6 Lokaliza ija slobodne esti e u ta ki

Sada emo proanalizirati zi ki smisao uopstenih vektora j ^r i 2 U (H0 ) na osnovu rela ija
neodredenosti.
Lema 4.1.1 Za jednodimenzionalnu slobodnu esti u u proizvoljnom stanju iz Hx vazi:
~ 2
h H^ i 8m(^
x)2
: (4.1.13)
Dokaz: Posto je esti a slobodna, H^ = 2p^m2x . Iz (4.1.2) sledi: h p^2x i = (^px)2 + h p^x i2 . Stoga h H^ i = 21m h p^2x i =
1 2 1 2 1 2
2m (^px ) + 22m h p^x i 2m (^px ) (odba ili smo nenegativan broj). Iz rela ija neodredenosti (4.1.12) imamo
(^px)2 4(^x)2 , sto u kombina iji sa prethodnom nejednakos u daje: h H^ i 8m(^
~ ~2
x)2 . Q. E. D.
Korolar 4.1.1 Za trodimenzionalnu slobodnu esti u u proizvoljnom stanju iz H0 vazi4.1.7 :

2
h H^ i 8~m ( (^1x)2 + (^1y)2 + (^1z )2 ) (4.1.14)
Dokaz: h H^ i def
= 2p^m2 = 21m p^2x + 21m p^2y + 21m p^2z . h H^ i je odgovaraju i zbir srednjih vrednosti i svaki sabirak mozemo
na osnovu leme da minoriramo (naravno, lema vazi analogno u Hy i Hz ), sto odmah daje (4.1.14). Q. E. D.
Zamislimo lokaliza iju esti e u ta ki, tj. postizanje stanja j r0 i u apstraktnom U (H0 )
ili stanja Æ (r0 r) 2 U (L2 (r)), koje ga predstavlja u koordinatnoj reprezenta iji. Uopstenu
funk iju Æ (r0 r) mozemo predstaviti kao limes pravih vektora stanja iz L2 (r) i to sa sve manjim
disperzijama ^x, ^y i ^z . Drugimpre ima, Æ (r0 r) = limn!1 n (r), a n x^ ! 0, n y^ ! 0 i
n z^ ! 0, gde je na primer n x^ def = h n j (^x h n j x^ j n i)2 j n i:
Stanjima j p0 i, koja odgovaraju lokaliza iji impulsa u ta ku (impulsnog prostora), mozemo
se proizvoljno blizu prima i i ona imaju zi ki smisao stanja sa odredenim impulsom. U teoriji
rasejanja ona daju prirodan i veoma koristan bazis.
Medutim, iz (4.1.14) sledi h H^ i ! 1, tj. (kineti ka) energija slobodne esti e raste ka
beskona nosti. To zna i, kako se primi emo grani nom slu aju lokaliza ije esti e u ta ki, moramo
4.1.4 W. Heisenberg, Zeits hrift fur Physik, 43 (1927) 172.
4.1.5 H. P. Robertson, Physi al Review, 34 (1929) 163.
4.1.6 E. S hrodinger, Preussis he Akademie der Wissens haften, Berlin, Beri hten 19 (1930) 296.
4.1.7 Kao sto je uobi ajeno u kvantnoj mehani i, potpuno smo zanemarili mogu nost da vektor stanjakoji je
impli itno prisutan u (4.1.14) moze da bude van domena nekog od operatora, te da neka od veli ina u (4.1.14)
moze da bude nedenisana. To za nasu svrhu nije vazno i rigorozno rezonovanje bi predstavljalo nepotrebnu
komplika iju.
110
esti i dovoditi neograni ene koli ine energije. Time se srednja brzina esti a mora priblizavati
brzini svetlosti (a masa mora da raste neograni eno) i izlazimo iz domena nerelativisti ke zike.
U relativisti koj kvantnoj zi i je poznato da pri dovoljno velikoj energiji esti e, moze da
se stvori par anti esti a (tj. esti a i njena anti esti a). Tako svaka esti a u stvari poseduje
prirodan mehanizam "odbrane" od lokaliza ije u ta ki. Ali, da jos jedanput naglasimo, ovaj
fenomen je van domasaja nerelativisti ke kvantne mehanike, koju prou avamo.
Dakle, za slobodnu esti u stanje j r0 i u stvari nema neposrednog zi kog smisla (predstavlja
samo korisnu matemati ku idealiza iju), jer se ne moze sa proizvoljnom ta nos u preparirati
ansambl slobodnih esti a u tom stanju4.1.8 .
4.1.7 Stanje minimalne neodredenosti

Pazljivi itala je primetio da rela ije neodredenosti (4.1.11), kao i (4.1.3) i (4.1.12), uklju uju i
jednakost. Ako su opservable A^ i B^ kanoni no konjugovane i stanje j i je takvo da u (4.1.11)
vazi jednakost
~
A^B^ = ; (4.1.15)
2
onda se kaze da je j i stanje minimalne neodredenosti za opservable A^ i B^ . Iz dokaza Teorema
T 4.1.1 mozemo zaklju iti kako glasi potreban i dovoljan uslov za takvo stanje.
Teorem 4.1.2 Neka su A i B dve proizvoljne date kanoni no konjugovane opservable u prostoru
stanja H. Vektor stanja j i je za njih stanje minimalne neodredenosti ako i samo ako
i) j i pripada domenu od A^, B^ i [ A;^ B^ ℄, i
ii) j i zadovoljava jednakost
(A^ a) j i = { (B^ b) j i; (4.1.16)
gde su a, b i neki realni brojevi. Najzad, ako (4.1.16) vazi za j i, onda je nuzno a = h j
A^ j i = h A^ i, b = h j B^ j i = h B^ i i = 6 0; j j = 2(~B^ )2 .
Dokaz: Potrebnost. Vratimo se na dokaz Teorema T 4.1.1. Pre svega potrebno je da u S hwartz-ovoj nejedna-
kosti (4.1.5) imamo jednakost. Poznato je da je to slu aj ako i samo ako su dva faktora u skalarnom proizvodu
na levoj strani od (4.1.5), tj. A^0 j i i B^ 0 j i, kolinearni, tj. propor ionalni jedan drugom:
(A^ h A^ i) j i = g(B^ h B^ i) j i (4.1.17)
(g je kompleksan broj). Osim toga potrebno je takode da u nejednakosti u (4.1.8) stoji jednakost, tj. da imamo
h j (A^0 B^ 0 + B^ 0 A^0 ) j i = 0. Ako ovde zamenimo A^0 j i def
= (A^ h A^ i) j i iz (4.1.17), dobi emo
(g + g)(B^ )2 = 0 (4.1.18)
(u bra-verziji od (4.1.17) g se kompleksno konjuguje). Ne moze biti B^ = 0, jer bi to protivure ilo (4.1.11).
Stoga mora biti g + g = 0, tj. g mora biti isto imaginaran broj. Zamenom g def = h A^ i,
= { ( je realan broj), a def
4.1.8 To ne zna i da pomenuta stanja j n i, koja teze ka Æ(r0 r), nemaju zi kog smisla niti da lokaliza ija
vezane esti e nije mogu a sa proizvoljnom ta nos u. Zamislimo, na primer, da esti u u Hx vezuje poten ijalna
jama. Kada dubina jame tezi beskona nosti, a sirina nuli, onda je u jami vezana esti a sve bolje lokalizovana i
imamo konvergen iju ka lokaliza iji u ta ki.
= h B^
b def i, se (4.1.17) svodi na (4.1.16).
Dovoljnost. Pretpostavi emo da vazi (4.1.16). Mnoze i ovu jednakost s leva sa h j, dobijamo: h j (A^ a) j i =
^
{ h j (B b) j i. To zna i da je realan broj jednak isto imaginarnom; dakle, oba su jednaka nuli. Stoga a = h A i
i b = h B i, kao sto smo tvrdili u Teoremu. Sad (4.1.16) postaje A^0 j i = { B^ 0 j i. To je pre svega dovoljan uslov
da S hwartz-ova nejednakost (4.1.5) vazi kao jednakost. Osim toga, h j (A^0 B^ 0 + B^ 0A^0 ) j i = ( { + { )(B^ )2 = 0,
tako da i nejednakost u (4.1.8) vazi kao jednakost i stoga mora da vazi (4.1.15). Ako u (4.1.15) zamenimo (4.1.16),
dolazimo do jednakosti j j(B^ )2 = ~2 , sto iziskuje 6= 0 i j j = 2(~B^ )2 . Q. E. D.
Stanje minimalne neodredenosti za impuls i koordinatu u koordinatnoj reprezenta iji naziva
se talasnim paketom minimalne neodredenosti ili kratko minimalnim talasnim paketom.
Zadatak 4.1.4 a) Pokazati da je nenormirana talasna funk ija
2
(x) = exp( (x 4f 2x) + {px
~
); (4.1.19)
x, p, f su realni brojevi, minimalni talasni paket. Da li su x, p, f slobodni ili ksirani parametri? Kako
glasi njihova statisti ka interpreta ija?
p
b) Na osnovu tabli nog integrala R01 e g2x2 dx = 2g , g > 0, normirati gore dobijenu funk iju (x).
4.1.8 Intuitivne interpreta ije

U formula iji prin ipa neodredenosti (odeljak x 4.1.1) rekli smo "sto odredenije merimo jednu
od dve nekompatibilne opservable, to neodredenija postaje druga". Pitamo se sta je pre izno
zna enje ovog iskaza sa gledista rela ija neodredenosti.
Zamislimo merni postupak koji treba da odredi u kom od intervala ; [ f; 0); [0; f ); [f; 2f );
lezi x-koordinata esti e i istovremeno u kom od intervala ; [ g; 0); [0; g ); [g; 2g ); lezi px .
Pitamo se da li pozitivni brojevi f i g mogu biti oba proizvoljno mali.
Lako je videti da je ^x f i ^px g u stanju koje nastaje nakon selektivnog merenja (sa
bilo kojim od pomenutih mogu ih rezultata); naime, f , na primer, jeste o igledno gornja grani a
za pojedina ne linearne devija ije (f 2 za kvadratne itd.). Dakle,
1
fg ^x^px ~: (4.1.20)
2
Vidimo da merni postup i ovog tipa4.1.9 imaju osobinu da im manjim uzmemo re imo f ,
tim ve e mora biti g ili obratno. I to onda vazi i za svako pojedina no merenje. To je trazeni
pre izni smisao gornjeg iskaza komplementarnosti. Treba naglasiti da sve sto je re eno vazi
samo za prediktivno merenje, koje u selektivnoj varijanti prediktabilno menja stanje (tako da je
istovremeno i prepara ija). Za retrospektivno merenje rela ije neodredenosti ne vaze. Moze se
smisliti retrospektivno merenje koje istovremeno meri x i px , obe proizvoljno pre izno.
U literaturi se jos esto nalazi jedna od slede e dve intuitivne interpreta ije rela ija neo-
dredenosti (a ponekad i obe):
4.1.9 U stvari, formula ija u tekstu sadrzi jedno, mozda nedopustivo pojednostavljenje: ispred "lezi x-koordinata"
i "lezi px" (misli se na intervale duzine f i g) treba da stoji "dominantnom verovatno om". Naime, ne postoji
pravi potprostor stanja koji bi, u smislu teksta, odgovarao intervalima [0; f ) i [0; g) na primer, i to zato sto je
skup fx^; p^xg iredu ibilan u prostoru stanja.
112
a) Merenje koordinate x prouzrokuje nepredskaziv i nekontrolabilan poreme aj u vrednosti px

i obratno.
b) Polozaj x i impuls px esti e ak i ne postoje sa istovremeno potpuno ta nim (mada mozda
nepoznatim) vrednostima.
Prvi iskaz se moze na i u pomenutom radu Heisenberg-a iz 1927. (primedba 4.1.4), a drugi u
knjizi Bohm-a4.1.10
Medutim, u novije vreme se doslo do zaklju ka da se ovi iskazi ne mogu pre izno izvesti iz
rela ija neodredenosti i da, prema tome, predstavljaju prevazidene poglede na kvantne fenomene.
Ovi iskazi pripadaju epohi stvaranja kvantne mehanike. Pored posledi e (4.1.20), koju smo izveli,
osnovna interpreta ija rela ija neodredenosti je statisti ka: radi se o neodredenostima A^ i B^ ,
koje izrazavaju "sirine" odgovaraju ih distribu ija verovatno a i, prema tome, odnose se na
merenje na itavom ansamblu kvantnih sistema, koji eksperimentalno odgovara vektoru stanja
j i.
4.1.9 uglovni moment i ugao

U ovom paragrafu anti ipira emo neke rezultate kasnijih prou avanja ( itati ponovo posle x 6.5).
Naime, pokaza e se da se esti a moze i kvantnomehani ki opisivati sfernim polarnim koordina-
tama r, i '; sta vise, pojavljuje se faktor prostor stanja L2 ('), koji se sastoji od funk ija koje
zavise samo od azimuta '. U tom prostoru moze se denisati i opservabla z -projek ije orbitnog
uglovnog momenta ^lz i opservabla azimuta '^ (koja je multiplikativni operator). Pri tome vazi
^ ^lz ℄ = {~:
[ '; (4.1.21)
A ipak, grubo re eno, rela ije neodredenosti ne vaze za ove opservable. Naime, postoje stanja j i
sa ostrim vrednostima za ^lz , dakle sa ^lz = 0, u protivure nosti sa '^^lz 12 ~. Kontradik iju
dobijamo i uzimanjem o ekivane vrednosti h j j i od operatorske jednakosti (4.1.21) u
svojstvenom stanju j i od ^lz ; sledi 0 = {~, kao sto se lako vidi.
Razresenje paradoksa je u tome sto pomenuto stanje j i (sa ^lz = 0) ne spada u domen
operatora [ ';^ ^lz ℄ (uporediti uslov za j i u Teoremu T 4.1.1). Naime, kao sto e se ispostaviti u
x 6.5.8, domen operatora ^lz ograni en je na periodi ne funk ije, a '^ je multiplikativni operator.
Nakon njegove primene, tj. nakon mnozenja sa ', periodi na funk ija vise nije periodi na.
Funk ija iz domena operatora '^^lz ^lz '^ mora biti periodi na da bi ^lz bilo primenljivo, a s druge
strane, onda sigurno nije u domenu od ^lz '^, kao sto smo rekli.
Dakle, domen od [ '; ^ ^lz ℄ sadrzi samo nulti vektor (a ne eo bazis) i zbog toga (uporediti
^
x 4.1.4) se '^ i lz ne mogu smatrati kanoni no konjugovanim opservablama u kvantnoj mehani i
iako to jesu u klasi noj zi i.
4.2 Rela ije neodredenosti energije i vremena

Dok je hamiltonijan bez sumnje najvaznija opservabla pri kvantno-mehani kom opisivanju si-
stema, njoj kanoni no konjugovana varijabla u klasi noj zi i, vreme, uopste nije opservabla.
4.1.10 D. Bohm, Quantum Theory, New York, Prenti e-Hall, In ., 1952; str. 100.
4.2. RELACIJE NEODREDENOSTI ENERGIJE I VREMENA 113
Medutim, eksperimentalno iskustvo pokazuje da i za energiju i vreme vaze rela ije neodredenosti
analogno kao u slu aju normalnih parova kanoni no konjugovanih opservabli. Kako to uklopiti
u teoriju? Odgovoru na ovo pitanje posve en je ovaj odeljak.
4.2.1 Uvod
Kao sto je itao u do sada bez sumnje postalo jasno, kon eptualna struktura kvantne mehanike
je takva da se sastoji iz dva jasno razdvojena dela: iz predik ije u ksiranom trenutku t ( ijem
smo izlaganju posvetili prve dve glave) i iz zakona kretanja, kojim se preba ujemo iz opisivanja
u jednom trenutku u opisivanje u drugom, kasnijem trenutku (glava tre a).
se ti e prvog dela, tu u osnovi lezi impli itna pretpostavka da se u prin ipu sve opservable
Sto
mogu trenutno meriti. To je svakako idealiza ija, ali je zi ki odrziva u smislu grani nog slu aja:
u prin ipu merenje opservable A^ moze da traje proizvoljno kratko (iako nuzno kona an interval
vremena!), a da rezultat bude jedan te isti, kakav sledi kvantno-mehani kom predik ijom iz stanja
j i.
Postoji jedna opservabla, medutim, za koju se dobro zna da njeno ta no merenje u prin ipu
ne moze da traje proizvoljno kratko. To je hamiltonijan, tj. energija kvantnog sistema. Stva-
rao i kvantne mehanike bili su na osnovu empirijskih izvora potpuno sigurni da i za energiju i
vreme vazi prin ip neodredenosti analogno kao za ostale parove klasi nih kanoni no konjugovanih
varijabli.
Ali nije bilo mogu e izraziti vreme kao opservablu naporedo sa prostornim koordinatama, te
prin ip neodredenosti energije i vremena nuzno glasi druga ije negoli (4.1.11). Zahvaljuju i tome
kvantna mehanika sadrzi k iju trenutnih ostrih vrednosti energije kvantnog sistema ili trenutnih
sta ionarnih stanja.
Kao sto emo videti u paragrafu x 4.2.4, kvantno-mehani ko opisivanje nesta ionarnih stanja
je konzistentno sa rela ijom neodredenosti koja sadrzi neodredenost energetskog nivoa i duzinu
intervala vremena koji je potreban da se izvrsi merenje tog nivoa.
4.2.2 Neodredenost vremena

Prili no je kontraverzno pitanje u kom vidu kvantna mehanika ipak treba da sadrzi neku vrstu
rela ija neodredenosti za energiju i vreme. U svakom slu aju nije mogu e, kao sto smo rekli,
formirati obe neodredenosti H^ i t na isti na in kao u prethodnom odeljku. Preostaju dve
mogu nosti:
(a) da se H^ denise kao neodredenost hamiltonijana na isti na in kao i za svaku drugu
opservablu, a t na nekakav drugi pogodan na in;
(b) da se i E i t denisu razli ito od drugih opservabli.
Prikaza emo samo varijantu (a), iako se mnogi autori4.2.1 odlu uju za varijantu (b).
Varijanta (a) se pojavljuje u dve podvarijante:
4.2.1 Na primer: L.D. Landau i E.M. Lifxi , Kvantova mehanika. Nereltivstska teori, (Nauka,
Moskva, 1974); str. 189.
114
(a.1) Da se na pogodan na in denise neodredenost vremena sa gledista vremenske promene

u distribu iji verovatno e po mogu im mernim rezultatima neke pogodne opservable A^.
Takvo t pisa emo A^ .
(a.2) Da se uzme minimalna vrednost (ili pre iznije, tzv. inmum ili najve a minoranta) svih A^
(zna i, po svim mogu im pogodnim opservablama). Ovu neodredenost vremena pisa emo
sa .
4.2.3 Rela ije neodredenosti energije i vremena

Formulisimo sad podvarijantu (a.1), koja lezi u osnovi i podvarijante (a.2).
Opservablu A^ naziva emo pogodnom u trenutku t u stanju (t) ako (i) ona u S hrodinger-ovoj
sli i ne zavisi od vremena i (ii) ( dh dAt i )t 6= 0. Za svaku pogodnu opservablu denisa emo A^ .
^
U opstem slu aju srednja vrednost h A^ i zavisi od vremena i dh dAt i je brzina njenog "pome-
^
ranja". Veli ina

A^
A^ def
= dh A^ i ; (4.2.1)
j dt j
gde je A^ neodredenost od A^ u j i, predstavlja minimalno karakteristi no vreme za vremensku
promenu distribu ije. Naime, pomeranje srednje vrednosti za iznos A^ = A^j dh dAt i j je najmanje
^
primetno pomeranje ove vrednosti.

Teorem 4.2.1 Pod pretpostavkom da je j (t) i nesta ionarno stanje (da bismo isklju ili H^ =
0) i da je A^ pogodna opservabla u trenutku t u stanju j (t) i, vazi nejednakost
A^H^ 1
2~ ; (4.2.2a)
gde je H^ neodredenost hamiltonijana:

q
H^ def
= h (t) j (H^ h (t) j H^ j (t) i)2 j (t) i; (4.2.2b)
a A^ je denisano sa (4.2.1).
Dokaz: Iz (4.1.3) odmah sledi
A^H^ 12 jh [ A;^ H^ ℄ ij: (4.2.3)
S druge strane, u Heisenberg-ovoj sli i vazi {~ dAd^tH = [ A^H ; H^ H ℄, jer po pretpostav i opservabla A^ je pogodna, te
A^H = 0 (uporediti (3.3.5a)). Uzimanjem o ekivane vrednosti h dA^
t H j j H i dobija se {~h H j dtH j H i =
h H j [ A^H ; H^ H ℄ j H i ili {~ ddt (h H j A^H j H i) = h H j [ A^H ; H^ H ℄ j H i. Posto je ovo brojna jednakost, ona
je invarijantna pri prelasku na S hrodinger-ovu sliku: {~ ddt (h H j A^ j H i) = h H j [ A;^ H^ ℄ j H i.
Zamenjuju i h [ A;^ H^ ℄ i iz poslednje jednakosti u nejednakost (4.2.3), dolazimo do A^H^ 12 ~j dhdAt^ i j, sto
pomo u (4.2.1) odmah ima (4.2.2a) za posledi u. Q. E. D.
Nejednakost (4.2.2a) vazi za svaku pogodnu opservablu A^ i to sa istom vrednos u H^ . Stoga
mozemo zamisliti skup fA^ j 8A^g po pogodnim opservablama i denisati
= inf fA^ j 8A^g;
def (4.2.4)
4.2. RELACIJE NEODREDENOSTI ENERGIJE I VREMENA 115
gde "inf" ozna ava inmum ili najve u minorantu tog skupa. Posto je (kao inmum) ili jedan
od A^ , ili je limes ovakvih veli ina, iz (4.2.2a) sledi
H^ 1
2~ (4.2.5)
i, prema tome, > 0. O igledno, je teorijski najpogodnije minimalno karakteristi no vreme
za kvantni sistem u stanju j (t) i. Izraz (4.2.5) predstavlja rela ije neodredenosti energije i
vremena u podvarijanti (a.2).
4.2.4 Merenje energije

Zamislimo da imamo jedan prostorni ansambl kvantnih sistema, na primer jednu tzv. metu od
atomskih jezgara i da zelimo da izmerimo energiju tih jezgara. Moramo da bombardujemo metu
snopom esti a, pa da izvu emo trazenu informa iju iz interak ije tih esti a sa jezgrima.
Snop esti a u svojstvenom stanju impulsa, opisan ravnim talasom, predstavljao bi realiza iju
potpuno monohromatskog ili monoenergetskog ansambla esti a, ali svaka od tih esti a bi bila
potpuno nelokalizovana (uporediti (4.1.12)) i njom ne bismo mogli pogoditi jezgro.
Da bi doslo do pogadanja mete, moramo, kao sto se kaze, kolimirati snop esti a, tj. propustiti
ga kroz dva paralelna otvora i nanisaniti s njim na metu. Tako u stvari prepariramo talasni paket,
u kojem su koherentno pomesana mnoga stanja sa razli itim ostrim vrednostima impulsa. Posto
je H^ = 21m p^ 2 , to zna i da imamo nesta ionarno stanje sa neodredenos u energije H^ > 0.
Neodredenost sa kojom emo izmeriti energetski nivo jezgra o igledno ne moze biti manja od
ovog H^ .
Neka je x-osa postavljena duz kretanja snopa esti a. Trajanje interak ije izmedu esti a
i jezgara ne moze biti manje nego sto je minimalno karakteristi no vreme x^ za pomeranje
lokaliza ije esti e duz x-ose.
Zna i, ako sa E i obelezimo neodredenost u izmerenoj energiji jezgra odnosno najkra e
trajanje samog merenja, iz E H^ i x^ sledi
E H ^ x^ ~=2: (4.2.6)
Kao sto smo rekli, iz teorije nesta ionarnih pro esa izvodimo zaklju ak, koji je potvrden em-
pirijskim injeni ama, da "sirina" energetske raspodele i minimalno trajanje merenja te raspodele
zadovoljavaju rela ije neodredenosti vida (4.2.6).
4.2.5 Sirina energetskih nivoa

Ve smo isti ali injeni u da je kod svih kvantnih sistema samo energetski nivo osnovnog stanja
(tj. najnizi nivo) stabilan, svi ostali, pobudeni, nivoi su nestabilni i nuzno se pre ili kasnije
deeks ituju (uporediti odeljak x 3.4.10).
Univerzalna je empirijska injeni a da pogodno denisana "sirina" pobudenih nivoa E i
poluzivot4.2.2 raspadanja 12 zadovoljavaju rela iju
E 12 ~; (4.2.7)
4.2.2 Kao sto
je poznato, poluzivot ili period poluraspadanja 12 je duzina vremenskog intervala u kojem broj
kvantnih sistema spadne na polovinu. Lako se moze pokazati da je 12 = ln2 = 0:6931 , gde je tzv. konstanta
raspadanja. Dakle, 12 i su ekvivalentne veli ine, obe karakterisu brzinu kojom se kvantni sistem raspada.
116
tj. predstavljaju neku vrstu stanja minimalne neodredenosti energije i vremena. Dakle, nivoi
sa manjom sirinom ("bolje denisani") zive duze, tj. sporije se raspadaju. Siri (ili "slabije
denisani") nivoi, nasuprot tome, zive kra e, tj. raspadaju se brze.
Treba zapaziti da se u slu aju deeks ita ije radi o emisiji esti a (obi no fotona), a ne o pome-
ranju distribu ija verovatno a za razne opservable A^, kao kod stabilnih kvantih sistema. Zato se
A^ ili ili iz paragrafa x 4.2.3 i x 4.2.4 moraju zameniti drugim minimalnim karakteristi nim
intervalom vremena za pro es raspadanja kvantnog sistema. Poluzivot 21 je takva veli ina.
se ti e osnovnog stanja, ono je ve no ako je izolovano, kao sto smo rekli. Iako energetski
Sto
nivo osnovnog stanja ima sirinu nula, tj. ima ostru vrednost, to u sustini ne protivure i rela iji
(4.2.7). Naime, ako bismo prediktivnim merenjem merili energiju osnovnog stanja (a samo za
prediktivno merenje vaze rela ije neodredenosti, uporediti x 4.1.6), morali bismo vrsiti "nega-
tivno" merenje (uporediti x 2.4.10), tj. morali bismo zaklju ivati po tome sto nema emitovane
esti e da je sistem jos neraspadnut. Ali da bismo bili sigurni da je sistem stabilan, a ne samo
da je 21 1, morali bismo meriti beskona no dugo.
4.3 Mesano stanje i kvantna statisti ka zika

U ovom odeljku posveti emo paznju problemu kako da se tretira mesano stanje na najprakti niji
na in u kvantnoj zi i. Analizom samog pojma mesanog stanja pokaza emo da je najpogodniji
matemati ki objekat za njegovo opisivanje u formalizmu kvantne mehanike statisti ki operator
ili matri a gustine. Formulisa emo i dokazati teoreme koji e omogu iti da statisti ki operator
bude u punoj meri pandan vektoru stanja i tako emo, ukratko ali zaokrugljeno, prezentovati
osnovne ideje kvantne statisti ke zike, kako se naziva uopstenje kvantne mehanike na mesano
stanje.
4.3.1 Mesano stanje

Sa opstim pojmom mesanog statisti kog ansambla, koji obuhvata nehomogene i homogene an-
samble, upoznali smo se u x 1.4.12. U slu aju kvantnih sistema, mesani ansambl se dobija
mesanjem homogenih kvantnih ansambala. U analogiji sa spe ijalnim slu ajem istih ansam-
bala, mesani kvantni ansambl zva emo kratko mesanim stanjem. Ako su od pomesanih istih
stanja bar dva razli ita (neekvivalentna), onda imamo nehomogeno ili mesano stanje u uzem
smislu. Ina e imamo trivijalno mesano stanje, tj. isto stanje.
Name e se pitanje da li postoje pogodni matemati ki objekti u Hilbert-ovom prostoru stanja,
kojima bismo mogli na jednostavan na in da opisujemo mesana stanja. Ako takvi entiteti postoje,
onda moramo utvrditi:
1) kako se iz njih izra unavaju verovatno e rezultata merenja;
2) kako se iz njih izra unavaju srednje vrednosti opservabli;
3) kako se ti objekti menjaju u vremenu;
4) kako se ti objekti menjaju pri merenju.

4.3. MESANO
STANJE I KVANTNA STATISTICKA FIZIKA 117
4.3.2 Pojam verovatno e kao putokaz

Pretpostavimo da imamo K istih kvantnih ansambala sa po Nk ; k = 1; 2; : : : ; K , kvantnih
sistema u njima i pretpostavimo da smo sve to ujedinili (pomesali) u jedan jedini nadansambl
P
od N def
= Kk=1 Nk sistema, koji je nase mesano stanje.
Neka je data jedna opservabla A^ i jedna njena diskretna svojstvena vrednost an . Znamo da
izra unamo verovatno u vn;k da pri merenju A^ dobijemo an u istom stanju k. Pitamo se kolika
je verovatno a vn istog kvantnog dogadaja u nasem mesanom stanju.
Trazena verovatno a vn je po
P
samoj deni iji verovatno e iz x 1.4.5, s ta nos u do limesa,
jednaka relativnoj frekven iji N1 Kk=1 nk , gde je nk broj kvantnih sistema u k-tom istom stanju
u kojima se dogadaj desio:
K K K
1 X X Nk nk X N n
vn = lim nk = lim = lim k lim k : (4.3.1)
N !1 N N !1 N Nk k=1 N !1 N Nk !1 Nk
k=1 k=1
P
U poslednjem koraku smo se koristili injeni om da N = k Nk ! 1, tako sto svaki sabirak
Nk ! 1, jer i u podansamblima k = 1; : : : ; K broj sistema mora da tezi beskona nosti (da bismo
mogli pre i sa relativnih frekven i na verovatno e). Odnosi NNk def
= wk , tzv. statisti ke tezine4.3.1 ,
ostaju nepromenjeni pri Nk ! 1; 8k (to je deo deni ije pojma mesanja, uporediti sa x 1.4.12),
tako da je limN !1 NNk = wk .
Na taj na in smo izveli formulu od velikog zna aja:
PK
vn = k=1 wk vn;k (4.3.2)
(jer je vn;k = limNk !1 Nnkk ), koja iskazuje da je verovatno a u mesanom stanju jednaka usrednje-
nim verovatno ama u istim stanjima koja su pomesana.
4.3.3 Statisti ki operatori

Sada mozemo pristupiti trazenju matemati kih objekata koji mogu da posluze za opisivanje
mesanih stanja. Neka su j k i 2 H; k = 1; 2; : : : ; K , stanja koja su impli itno gurisala u
prethodnom odeljku.
Podsetimo se da smo u postulatu o verovatno i imali jednakosti
vn;k def ^ k ) = h k j Pn j k i = kP^n k k2 ;
= v (an ; A; (4.3.3)
gde je Pn svojstveni projektor od A^, koji odgovara diskretnoj svojstvenoj vrednosti an . Vidimo
da nas nikud ne bi dovelo prosto zamenjivanje poslednjeg ili predposlednjeg izraza iz (4.3.3) u
(4.3.2). Potrebna je izvesna izmena u formuli za verovatno u, koja e, na neki na in, kvadratnu
zavisnost od k pretvoriti u linearnu zavisnost.
Lema 4.3.1 Verovatno a odredenog mernog rezultata moze da se pise i u vidu
^ k ) = Tr j k ih k j P^n ;
v (an ; A; (4.3.4)
gde "Tr " ozna ava trag operatora.
4.3.1 Statisti ke tezine se obelezavaju sa wk , po engleskoj re i weight (C itati: vejt), tezina.
118
Dokaz: od (4.3.4) uzmimo bazis fj 1 i def

Za izra unavanje desne strane P = j k i; : : : j i i : : : j i = 2; 3; : : :g H.
Odmah sledi da je desna strana: DS = ih i j (j k ih k j)P^n j i i = h k j P^n j k i = vn;k . Q. E. D.
Zamenjuju i (4.3.4) u (4.3.2) dolazimo do jednakosti
X X
vn = wk Tr j k ih k j P^n = Tr ( wk j k ih k j)P^n; (4.3.5)
k k
P
iz ega sledi da je trazeni matemati ki objekat operator4.3.2: ^ = k wk j k ih k j.
P Prou imo osobine ovogPentiteta. O igledno je ^ linearni operator u H. Iz wk = N i N =
Nk
k Nk sledi wk > 0; 8k , k wk = 1, a to su osobine koje karakterisu distribu iju verovatno

e
(uporediti 1.4.1).
Za proizvoljni vektor j ' i 2 H imamo
X X
h' j ^ j ' i = h' j ( wk j k ih k j) j ' i = wk jh ' j k ij2 0: (4.3.6)
k k
Poznato je da se operator A^ koji ima osobinu da je njegova o ekivana vrednost uvek nenegativna,
h' j A^ j ' i 0; 8 j ' i 2 H^ , zove pozitivni
P
operator (po starijoj
P
terminologiji se zove
P
pozitivno
semidenitni operator ). Najzad, Tr k wk j k ih k j= k wk Tr j k ih k j= k wk = 1.
4.3.3
Dakle, radi se o pozitivnom operatoru, jedini nog traga, koji je i svugde denisan (u H).
Nasavsi potrebne uslove za nas entitet, moramo se osvedo iti da su oni i dovoljni. U tome e
nam pomo i slede i stav, koji se dokazuje u teoriji Hilbert-ovih prostora.
Stav 4.3.1 Svaki svugde denisan pozitivni operator ^ jedini nog traga ima isto diskretan spek-
tar.
Neka je ^ proizvoljan svugde denisani pozitivan operator jedini nog traga. Na osnovu Stava
S 4.3.1 spektralna forma ovog operatora moze da se pise u vidu
P
^ = n rn j n ihn j (4.3.7)
(moze biti i vise jednakih rn za razli ite n). Naravno,

P
h n j n0 i = Ænn0 i Pn j n ihn j= I^.
Zbog h n j ^ j n i = rn 0; 8n, i Tr ^ = n rn = 1, sve svojstvene vrednosti rn od ^
pripadaju intervalu [0; 1℄ i sabiraju se u jedini u. To je potreban i dovoljan uslov za distribu ije
verovatno e ili statisti ke tezine. Prema tome, (4.3.7) mozemo interpretirati tako da se ^ moze
dobiti mesanjem stanja j n i; n = 1; 2; : : :, a rn da su odgovaraju e statisti ke tezine. (Pri tome
je prakti no ispustiti sabirke sa rn = 0.)
Na osnovu Stava S 4.3.1, formule (4.3.7) i njenih posledi a vidimo da su svugde denisani
pozitivni operatori ^ jedini nog traga upravo entiteti koje trazimo. To su tzv. statisti ki operatori
ili matri e gustine (razlog za ovaj sinonim videti nize u primedbi 4.3.7).
Na
P kraju paragrafa, mozemo konstatovati da se svaki statisti ki operator moze napisati u vidu
^ = k wk j k ih k j, kao gore. Pri tome pomesana stanja j k i mogu i ne moraju biti ortogonalna
4.3.2 C esto se umesto Pk wk j k ih k j pise Pk j k iwk h k j.
4.3.3 Ako je h' j A^ j ' i > 0; 8 j ' i 2 H^ , kaze se da je A^ striktno pozitivan, po starijoj terminologiji pozitivno
denitan. Treba napomenuti da se u kvantno-mehani koj literaturi esto koristi samo termin "pozitivno denitan"
za slu aj sa "" kao i sa ">".

4.3. MESANO

(kao u (4.3.7)). Citao u je verovatno o igledno da, strogo govore i, zi ku interpreta iju (entiteta
u formalizmu koji predstavlja mesano stanje) imaju samo statisti ki operatori sa kona no mnogo
razli itih pozitivnih svojstvenih vrednosti, jer se u laboratoriji moze pomesati samo kona no
mnogo istih ansambala. Radi matemati ke zaokrugljenosti radimo sa klasom svih statisti kih
operatora4.3.4; 4.3.5 u H^ .
4.3.4 Kvantna statisti ka zika i izra unavanje verovatno a

Kao sto smo do sada imali mnogo prilika da se ubedimo, kvantna mehanika ima dva osnovna
objekta: isto stanje i opservablu. Grana zike u kojoj se mesano stanje pojavljuje umesto istog
stanja naziva se kvantna statisti ka zika. Analogno, u klasi noj statisti koj zi i se prou avaju
mesani ansambli klasi nih sistema.
Na osnovu rezultata prethodnog paragrafa, sada smo u stanju da formulisemo dva (ve doka-
zana) teorema koji predstavljaju kvantno-statisti ke pandane Postulatu I (o stanjima), odnosno
Postulatu III (o verovatno ama).
Teorem 4.3.1 Svako mesano stanje opisuje se nekim statisti kim operatorom u prostoru stanja
H^ i obratno, svaki statisti ki operator u H^ u prin ipu opisuje neko mesano stanje.
Na osnovu ovog Teorema, upotrebljava emo termine "statisti ki operator" i "mesano stanje"
kao sinonime.
^ ^) da se dobije rezultat iz unapred zadatog intervala [a; b℄
Teorem 4.3.2 Verovatno a v ([a; b℄; A;
^
pri merenju opservable A u mesanom stanju ^ izra unava se po formuli
^ ^) = Tr ^P^[a;b℄ (A^) ;
v ([a; b℄; A; (4.3.8)
gde je P^[a;b℄ (A^) spektralna mera intervala [a; b℄ po opservabli A^ (denisana je sa (2.1.4) za isto
diskretan spektar, a sa (2.3.17) u opstem slu aju)4.3.6.
Vratimo se Teoremu T 4.3.1, koji, iako jednostavan, iziskuje dve napomene. Statisti ki ope-
rator ^ je jednozna no odreden kad je dat mesani kvantni ansambl, za razliku od vektora stanja,
koji je odreden s ta nos u do faznog faktora kad je dat ist ansambl. Obratno, ako je dat
statisti ki operator ^, ista stanja koja su pomesana u doti nom mesanom stanju nisu data jed-
nozna no. Ali na osnovu Teorema T 4.3.1 i T 4.3.2 dva mesana stanja se smatraju jednakim u
kvantnoj statisti koj zi i ako i samo ako se opisuju istim statisti kim operatorom ^.
4.3.4 U stvari, kao sto emo se uveriti u slede em odeljku, i statisti ki operatori sa beskona no mnogo razli itih
pozitivnih svojstvenih vrednosti imaju zi kog smisla pri opisivanju podsistema slozenih sistema u istom koreli-
sanom stanju (uporediti korolar K 4.4.1).
4.3.5 C itala se mozda pita ne moze li se ^ sa beskona no mnogo razli itih svojstvenih vrednosti predstaviti kao
mesavina, tj. ^ = Pk wk j k ih k j, kona no mnogo neortogonalnih stanja j k i. Odgovor je "ne", jer se
moze pokazati da skup fj k i j 8kg pomenutih vektora obrazuje oblast likova od ^. A pomenuti ^ o igledno ima
beskona no-dimenzionalnu oblast likova (nju obrazuju j n i-ovi u (4.3.7)).
4.3.6 Podsetimo se da se pod tragom mogu vrsiti ikli ne permuta ije operatora. Prema tome, desna strana od
(4.3.8) bi mogla takode da glasi Tr P^[a;b℄(A^)^. Podsetimo se takode da se u Postulatu III (pa prema tome i u
teoremu T 4.3.2) zatvoreni interval moze zameniti intervalom bilo kog drugog tipa.
120
Zadatak 4.3.1 Neka su j 1 i i j 2 i dva ortogonalna stanja i neka je ^ def = 12 j 1 ih 1 j + 21 j 2 ih 2 j. Pokazati

da ma koja druga dva ortogonalna stanja j '1 i i j '2 i, ako obrazuju isti potprostor kao j 1 i i j 2 i, i ako se
pomesaju na isti na in, ^0 = 12 j '1 ih'1 j + 12 j '2 ih'2 j, daju isto mesano stanje, tj. ^0 = ^.
Neka je j 1 i iz prethodnog Zadatka stanje linearne polariza ije fotona duz x-ose, a j 2 i
neka je analogno stanje duz y -ose (foton se prostire duz z -ose). Neka su j '1 i i j '2 i analogna
stanja linearne polarisanosti fotona duz x0 -, odnosno y 0-ose (z 0 = z ), pri emu je koordinatni
sistem zarotiran oko z -ose za neki ugao. Operator ^ = ^0 iz Zadatka, u ovom slu aju, opisuje
mesano stanje potpune nepolarisanosti, kada foton "nista ne zna" o nasem izboru x- i y -ose.
Postulati II i V (o opservablama, odnosno o kvantiza iji) zajedni ki su za kvantnu mehaniku
i kvantnu statisti ku ziku. Isto vazi za Postulat IV (o pojedina nim kvantnim sistemima).
Posledi a Postulata VI (o zakonu kretanja) bi e prou ena u x 4.3.7.
Zadatak 4.3.2 Pokazati pre iznim rezonovanjen da je ostra vrednost an opservable A^ u mesanom stanju ^
ekvivalentna tome da svaki pojedina ni kvantni sistem u ansamblu ^ ima vrednost an od A^.
Zadatak 4.3.3 Dokazati pomo u razlaganja (4.3.7) statisti kog operatora da selektivno prediktivno merenje
nedegenerisane svojstvene vrednosti am opservable A^ (ili nedegenerisanog niza svojstvenih vrednosti a1; a2; : : : ; aP
kompletnog skupa kompatibilnih opservabli A^1; A^2 ; : : : ; A^P ) nuzno daje isti kvantni ansambl opisan svojstvenim
vektorom j m i (odnosno j a1 : : : aP i), koji odgovara svojstvenoj vrednosti am od A^ (odnosno a1; : : : ; aP od
A^1 ; : : : ; A^P ). U stvari treba elaborirati dokaz teorema T 2.4.1.
Vredno je posebno ista i dva ekstremna slu aja od (4.3.8). Neka je an nedegenerisana dis-
kretna svojstvena vrednost od A^. Onda verovatno a da se dobije odredeni rezultat an pri mere-
nju opservable A^ u stanju ^ sledi iz (4.3.8), stavljaju i umesto [a; b℄ interval [an ; an ℄. Projektor
P^ [a; b℄(A^) se svodi na j an ihan j, gde je, naravno, A^ j an i = an j an i. Stoga je
^ ^) = Tr ^ j an ihan j= han j ^ j an i
v (an ; A; (4.3.9)
(poslednji korak moze da se vidi analogno kao u dokazu leme L 4.3.1).
Zadatak 4.3.4 Ako je an degenerisana diskretna svojstvena vrednost od A^ sa P^n kao odgovaraju im svojstvenim
projektorom, pokazati da se (4.3.8) svodi na
^ ^) = Tr ^P^n:
v(an ; A; (4.3.10)
Drugi ekstremni slu aj imamo
Rb
kad interval [a; b℄ pripada samo kontinualnom spektru opser-
vable A, tako da je P[a;b℄(A) = a j s i dshs j, gde su j s ihs j uopsteni svojstveni projektori od A^,
^ ^ ^
koji odgovaraju kontinualnim svojstvenim vrednostima s 2 [a; b℄. Onda se (4.3.8) svodi na
^ ^) = Tr ^ Rab j s i dshs j= Rab hs j ^ j s i ds :
v ([a; b℄; A; (4.3.11)
Kao i u slu aju istog stanja (uporediti (2.3.18)), izraz
(s; A; = Tr ^ j s ihs j= hs j ^ j s i
^ ^) def (4.3.12)
interpretira se kao gustina verovatno e4.3.7.
4.3.7 Sad mozemo razumeti zasto se statisti ki operator ^ naziva i matri om gustine. Naime, izra unavanja se
obi no vrse u nekoj reprezenta iji, tako da ^ postaje matri a . Ako je to, na primer, koordinatna reprezenta ija
(koja se naj es e koristi), onda se, na primer, za jednu esti u pojavljuju kontinualni matri ni elementi (r; r0 ) =
hr j ^ j r0 i od matri e . Pri tome dijagonalni elementi (r; r) imaju, na osnovu (4.3.11), zi ki smisao gustine
verovatno e nalazenja esti e oko r.

4.3. MESANO
4.3.5 Kvantna mehanika kao podoblast kvantne statisti ke

zike
Kao sto smo videli u paragrafu x 4.3.1, mesana stanja se denisu inkluzivno, tj. obuhvataju kako
mesana stanja u uzem smislu tako i ista stanja. Prema tome, i kvantna mehanika, kao nauka o
istim stanjima, mora biti podoblast kvantne statisti ke zike, nauke o mesanim stanjima.
Slede a dva kriterijuma pomazu nam da prepoznamo ista stanja, opisana projektorima pra-
va a j ih j, u kontekstu mesanih stanja, opisanih statisti kim operatorima ^.
Teorem 4.3.3 Mesano stanje ^ je isto stanje ako i samo ako je operator ^ idempotentan:
^2 = ^: (4.3.13)
Dokaz: Potrebnost je o igledna (svaki projektor, pa i projektor prav a, je idempotentan).

Dovoljnost sledi iz toga sto su svojstvene vrednosti ^ (projektor) 1 ili 0; kako mu je trag 1, ima jednu svojstvenu
vrednost 1, a ostale 0. Q. E. D.
Zadatak 4.3.5 Pokazati da je mesano stanje ^ u stvari isto stanje ako i samo ako je
Tr ^2 = 1: (4.3.14)
Zadatak 4.3.6 Pokazati da se osnovna formula (4.3.8) u slu aju istog stanja ^ =j ih j svodi na formulu
^
v([a; b℄; A; ) = kP^[a;b℄(A^)k2 iz Postulata III.

Vratimo se nasem programu izlozenom u paragrafu x 4.3.1 i uo imo da je na redu ta ka 2).
Teorem 4.3.4 Srednja vrednost proizvoljne opservable A^ u proizvoljnom mesanom stanju ^
izra unava se po formuli
h A^ i = Tr Â^ : (4.3.15)
Dokaz: Kao sto znamo, najopstija opservabla A^ ima spektralnu formu koja glasi A^ = Pn anP^n + Rpt j s ishs j ds
(videti (2.3.14)). A rezultati merenja, kao sto nam je takode poznato, mogu biti samo diskretne svojstvene
vrednosti an; 8n i intervali iz kontinualnog spektra [p; t℄. Srednja vrednost h A^ i je onda, po samoj sustini tog
pojma (videti (1.4.6b) i (1.4.7)):
Z t
h A^ i = an v(an ; A;^ ^) + ^ ^) ds:
X
s (s; A; (4.3.16)
n p
Formula (4.3.10) daje v(an; A;^ ^) = Tr ^P^n, aPiz (4.3.12) Rimamo (s; A;^ ^) = Tr ^ j s ihs j. Kad to zamenimo u
(4.3.16), dolazimo do jednakosti h A^ i = Tr ^( n anP^n + pt j s ishs j ds) = Tr Â^. Q. E. D.
Zadatak 4.3.7 Pokazati da se opsta formula (4.3.15) svodi na h A^ i = h j A^ j i ako ^ =j ih j, tj. ako: je ^
isto stanje.
122
Napomena 4.3.1 U klasi noj mehani i jedne esti e, na primer, analogon statisti
R R kog operatora ^
je (nenegativna) gustina verovatno e (r; p), normirana na 1 u faznom prostoru: R R (r; p) dr dp = 1.
Za klasi nu varijablu A(r; p) imamo analogon formule (4.3.15) u vidu A = (r; p)A(r; p) dr dp.
Klasi an analogon spektralne mere intervala, tj. projektora P^[a;b℄ (A^), je tzv. karakteristi na funk ija
A)
![(a;b℄ (r; p), koja je po deni iji jednaka 1 u svakoj ta
ki faznog prostora u kojoj vrednost varijable A(r; p)
RR
A)
pripada intervalu [a; b℄, ina e je nula. Onda je v([a; b℄; A; ) = (r; p)![(a;b℄ dr dp. Kao sto vidimo,
formalna sli nost kvantno-statisti kih formula sa klasi nim pandanima je ve a nego sli nost osnovnih
kvantno-mehani kih formula sa odgovaraju im klasi nim jednakostima.
4.3.7 Vremenska evolu ija

U resavanju ta ke 3) iz paragrafa x 4.3.1 odlu i emo se za S hrodinger-ovu sliku. Onda, kao sto
znamo, j (t) i = U^ (t t0 ; t0 ) j (t0 ) i ili za braove h (t) j= h (t0 ) j U^ y (t P
t0 ; t0 ). Posto u svakom
trenutku t mesavinu istih stanja opisuje statisti ki operator, tj. ^(t) = k wk j k (t) ih k (t) j,
o igledno sledi
^(t) = U^ (t t0 ; t0 )^(t0 )U^ y (t t0 ; t0 ) : (4.3.17)
Postavlja se pitanje kako glasi diferen ijalni vid zakona kretanja za statisti ki operator. Ana-
logan problem smo resavali kada smo izvodili diferen ijalni vid kvantno-mehani kog zakona kre-
tanja u Heisenberg-ovoj sli i, (3.3.5a). Analognim rezonovanjem proizlazi
{~ d^d(tt) = [ H^ (t); ^(t) ℄ : (4.3.18)
Zadatak 4.3.8 Pokazati da se za konzervativni sistem (4.3.18) moze dobiti na osnovu (4.3.17), kao formalni
spe ijalni slu aj pomenutog zakona kretanja (3.3.5a), ako pretpostavimo da je ^(t) opservabla u Heisenberg-ovoj
sli i, koja u S hrodinger-ovoj sli i ne zavisi od vremena.
Zadatak 4.3.9 Pokazati da pri vremenskoj evolu iji isto stanje uvek ostaje isto, a mesano u uzem smislu
ostaje nehomogeno.
4.3.8 Promena mesanog stanja pri merenju

Resenje ta ke 4) iz paragrafa x 4.3.1 formulisa emo u slede em teoremu.
Teorem 4.3.5 Neka je ^ proizvoljno mesano stanje, aPA^ proizvoljna opservabla sa isto dis-
kretnim spektrom4.3.8, koja ima spektralnu formu A^ = n an P^n (n 6= n0 ) an 6= an0 ). Idealno
selektivno merenje svojstvene vrednosti an ; n = 1; 2; : : : opservable A^ prevodi ^ u mesano stanje
P^n ^P^n
^0n = (4.3.19)
Tr ^P^n
4.3.8 Ako merimo ta ne vrednosti opservable A^ neselektivnim merenjem, onda opservabla mora imati isto diskretan
spektar; drugim re ima, sto se egzaktnog merenja ti e, ovo je najopstiji slu aj opservable. Kao sto znamo (x 2.3.3),
u kontinualnom spektru neke opservable B^ mozemo da vrsimo samo merenja intervala. Za svako takvo merenje
nije tesko konstruisati iz B^ opservablu sa isto diskretnim spektrom na ije ta no merenje se svodi pomenuto
intervalno merenje od B^ (po zelji, videti str. 220 u knjizi von Neumann-a, referen a u 2.5.4).

4.3. MESANO
^ ^) > 0. Za razliku od toga, neselektivno prediktivno merenje izaziva slede u
ako je v (an ; A;
promenu stanja:
X
^ ! ^0 = P^n ^P^n : (4.3.20)
n
Dokaz: Dat u Dodatku x 4.3.11; mada je u svakom koraku elementaran, sve skupa je dosta slozen. Q. E. D.
Zadatak 4.3.10

a) Dokazati da su operatori ^0n iz (4.3.19) i ^0 iz (4.3.20) statisti ki operatori.

b) Dokazati da u prvom od njih ansambl ima ostru vrednost an opservable A^.
) Dati zi ku interpreta iju identiteta Pn P^n ^P^n = P0n Tr (^P^n) PTr^n^^PP^^nn (prim zna i da na desnoj strani sumi-
ramo po indeksima za koje je Tr ^P^n > 0).
Zadatak 4.3.11
Neka je projektor P^ opservabla kompatibilna sa merenom opservablom A^ i neka mesano
stanje ^ ima ostru vrednost 1 od P^.
a) Pokazati da stanje ^0 iz (4.3.20) i stanje ^0n iz (4.3.19) imaju takode istu ostru vrednost.
b) Interpretirati rezultat pod a) kao i rezultate pod b) i ) u prethodnom zadatku u kontekstu formula (4.3.19)
i (4.3.20), deni ije D 2.4.1 pojma prediktivnog merenja, kao i pojma selektivnog i neselektivnog merenja
iz paragrafa x 1.4.14.
Zadatak 4.3.12
Pokazati da se mesano stanje ^ ne menja pri neselektivnom prediktivnom merenju opservable
Â ako i samo ako vazi
[ ^; A^ ℄ = 0; (4.3.21)
tj. ako je, kao sto se kaze, stanje kompatibilno sa merenom opservablom. (Indika ija: Koristiti stav S 2.4.2.)
Zadatak 4.3.13 Na koje prostije formule se svode (4.3.19) i (4.3.20) ako je spektar opservable A^ prost?
Zadatak 4.3.14 Neka su projektori P^1 i P^2 kompatibilni kvantni dogadaji, tj. [ P^1 ; P^2 ℄ = 0. Pokazati da za
proizvoljno mesano stanje ^ vazi
v(1; P^1 P^2 ; ^) = v(1; P^1 ; ^)v(1; P^2 ; ^01 ); (4.3.22)
P^1 ^P^1 stanje u koje ^ prelazi pri idealnom selektivnom merenju vrednosti 1 od P^ (pod pretpostavkom
ako je ^01 = Tr(^ P^1 ) 1
da je v(1; P^1 ; ^) > 0). Poslednja verovatno a u (4.3.22) je uslovna verovatno a, a (4.3.22) je uopstenje formule
(2.4.12) na mesano stanje.
Zadatak 4.3.15 Pokazati da iz P^2 P^1 sledi:

v(1; P^2 ; ^) = v(1; P^1 ; ^)v(1; P^2 ; ^01 ); (4.3.23)
gde je ^ proizvoljno mesano stanje, a ^01 isto sto i u prethodnom Zadatku. Izraz (4.3.23) je uopstenje formule
(2.4.13) na mesano stanje.
124
4.3.9 Entropija kao mera nedovoljnog poznavanja sistema

Videli smo u paragrafu x 2.1.1 da isto stanje predstavlja maksimalno mogu e pre izno poznavanje
trenutnih osobina kvantnog sistema (bar za kvantnog zi ara). Medutim, u mesanom stanju u
uzem smislu ne znamo u kojem se od pomesanih istih stanja pojedina ni sistem nalazi; ak ne
znamo ni koja su ista stanja pomesana, x 4.3.4. Dakle, u mesanom stanju se pojavljuje jedan
subjektivni moment: opserver nedovoljno poznaje trenutne osobine kvantnog sistema.
Kao kvantitativna mera nedovoljnog poznavanja sistema obi no se uzima tzv. entropija:
S def
= kTr (^ ln ^); (4.3.24)
gde je k Boltzmann-ova konstanta.

Ako statisti ki operator ^ izrazimo u spektralnoj formi (4.3.7) i izra unavanje traga izvrsimo
u svojstvenom bazisu fj n i j 8ng od ^, onda (4.3.24) prelazi u
X
S= k rn ln rn (4.3.25)
n
(za rn = 0, ln rn nije denisano, ali zbog nultosti prvog faktora u sabirku, to i nije vazno, sabirak
je svakako nula).
Zadatak 4.3.16 Pokazati da je u slu aju istog stanja entropija nula, a ina e pozitivna.
4.3.10 Kanoni ki ansambl

Kada je kvantni sistem u termodinami koj ravnotezi sa okolinom na temperaturi T , onda je
njegovo stanje mesano, naziva se kanoni ki ansambl (kao i u klasi noj zi i) i glasi
1 H^
^ = e kT ; (4.3.26)
Z (T )
gde je Z (T ) konstanta normaliza ije, H^ hamiltonijan sistema, a k Boltzmann-ova konstanta.

Iz Tr ^ = 1 sledi
H^
Z (T ) = Tr e kT : (4.3.27)
Z (T ) je tzv. parti iona funk ija ili statisti ka suma. U mnogim vaznim formulama statisti ke
zike parti iona funk ija u izvesnoj meri preuzima ulogu statisti kog operatora posto je prostiji
objekat: brojna funk ija temperature.
Zadatak 4.3.17 Neka H^ imaP prost, isto diskretan spektar sa spektralnom formom H^ = n En j n ih n j.
P
Pokazati da je tada Z (T ) = n exp( EkTn ) i ^ = Z(1T ) n exp( EkTn ) j n ih n j. Kako se u tom slu aju mogu
P
konkretnije napisati izrazi (4.3.26) i (4.3.27)?

4.3. MESANO
4.3.11 Dodatak | dokaz teorema 5

U teoremu T 2.4.4 smo videli da isto stanje j i pri idealnom selektivnom merenju an od A^
prelazi u isto stanje:
1
q P^n j i; (4.3.28)
h j P^n j i
^ j i) > 0. To je bila posledi a deni ije D 2.4.1 idealnog merenja.
ako je v (an; A;
Izraz (4.3.19) i desnu stranu od (4.3.20) izves emo iz (4.3.28) i to obrnutim redom: prvo
(4.3.20), pa (4.3.19). P
Napisimo ^ kao smesu istih stanja ^ = k wk j k ih k j. Neka tome odgovara razlaganje
ansambla od N sistema (koji je opisan sa ^) P na iste podansamble sa po Nk sistema (opisanih
sa j k i), k = 1; 2; : : :, tako da imamo N = k Nk . Na osnovu (4.3.28) znamo da e k-ti isti
podansambl pri selektivnom merenju an od A^ pre i u stanje p Pn j ^k i ako je v (an ; A;
^ ^ k) =
h k jPn j k i
h k j P^n j k i > 0. Na jeziku statisti kih operatora mozemo napisati da u ovom slu aju j k ih k j
prelazi u
P^n j k ih k j P^n
: (4.3.29)
h k j P^n j k i
Kao slede e, izra unajmo kako se u neselektivnom merenju opservable A^ menja isto stanje
j k ih k j. Posto je h k j P^n j k i = v(an; A;^ k ), to je istovremeno i statisti ka tezina
podansambla (4.3.29) (koji ima ostru vrednost an od A^) u trazenom ukupnom ansamblu. Prema
tome, pri neselektivnom merenju j k ih k j prelazi u
h k j P^n j k i Pn j k îh k j Pn = P^n j k ih k j P^n:

X0 ^ ^ X
(4.3.30)
n h k j P n j k i n
Prvi zbir je samo po n za koje je h k j P^n j k i > 0, drugi je po svim n, jer ako je ovaj broj nula,
doti ni sabirak u poslednjem izrazu u (4.3.30) se svodi automatski
P na nulu.
Da bismo zaklju ili u sta prelazi polazno mesano stanje ^ = k wk j k ih k j, treba samo da
sakupimo podansamble (4.3.30) u nadansambl sa statisti kim tezinama wk = NNk :
X X X
^ ! wk P^n j k ih k j P^n = = ^0 :
P^n ^P^n def (4.3.31)
k n n
Posto smo izveli (4.3.20), analizirajmo ^0 . Usled h' j P^n ^P^n j ' i = (h' j P^n )^(P^n j ' i); 8 j ' i 2
H, pozitivnost operatora ^ povla i isto i za P^n^P^n. Dalje, Tr (P^n^)P^n = Tr P^n(P^n^) = Tr (P^n^) =
^ ^) < 1. Ograni imo se opet na n, za koje je v (an ; A;
v (an ; A; ^ ^) > 0 i denisimo
P^n ^P^n
^0n def
= : (4.3.32)
Tr (P^n ^)
O igledno, iz jednakosti u (4.3.31) sad sledi
X0 P^n ^P^n X0
^0 = Tr (P^n ^) ^ = ^ ^)^0n :
v (an ; A; (4.3.33)
n Tr (Pn^) n
126
^ ^0n ) = Tr (P^n P^n ^^P^n ) = 1; 8n.

Uverimo se, najzad, da ^0n ima ostru vrednost an od A^: v (an ; A; Tr (Pn ^)
Prema tome, (4.3.33) upravo daje razlaganje ^0 u podansamble koji su dali pojedine rezultate an
u merenju A^, tj. razlaganje na trazene podansamble selektivnih merenja. Drugim re ima, ^0n iz
(4.3.32) je mesano stanje koje nastaje nakon selektivnog merenja an od A^ u stanju ^. Time je i
teorem dokazan.
4.4 Kvantni podsistemi i mesavine druge vrste

U ovom odeljku prou ava emo kako da se kvantno-mehani ki opisuje podsistem kompozitnog
sistema koji je u istom stanju. Ispostavi e se da u opstem slu aju podsistem nije u istom ve u
mesanom stanju (tzv. mesavina druge vrste). Izves emo tzv. redukovane statisti ke operatore,
koji opisuju mesavine druge vrste i izrazi emo kvantne korela ije izmedu dva podsistema u vidu
tzv. S hmidt-ove kanoni ne forme vektora stanja kompozitnog sistema. Ukaza emo na intuitivni
paradoks u kvantnim korela ijama udaljenih esti a (tzv. distantne korela ije).
Kao ilustra iju, da emo kratak opis jednog eksperimenta sa distantnim polariza ionim korela-
ijama dva fotona; objasni emo ukratko distantne korela ije u eksperimentu sa semire ektivnim
ogledalom iz prve glave; i, najzad, dopuni emo nasu diskusiju o nestabilnim pobudenim stanjima
kvantnih sistema (kraj glave 3) sa gledista distantnih korela ija.
4.4.1 Mesavine druge vrste

Pretpostavimo da imamo dvo esti ni kvantni sistem. Cesti e emo numerisati indeksima 1,
odnosno 2.
Neka je prva esti a u istom stanju j 1 i, a druga u istom stanju j 2 i 2 H2 . Samim
tim dvo esti ni sistem je u istom stanju j 1 i
j 2 i 2 H12 = H1
H2 . Kao sto znamo,
ovakvi, tzv. nekorelisani vektori, obrazuju kompozitni prostor H12 . To e re i, ako nekorelisanim
vektorima pripojimo sve njihove linearne kombina ije (i sve limese linearnih kombina ija, ako
je H12 beskona no-dimenzionalan | ina e su automatski uklju eni), onda dobijamo eo prostor
H12 .
Dakle, nekorelisani vektori ne is rpljuju H12 , tj. ine samo njegov pravi podskup. Ostali
vektori u H12 su tzv. korelisani vektori. Zna i, to su po deni iji vektori j 12 i 2 H12 , koji ne
mogu da se pisu u vidu j 1 i
j 2 i. Ako je kompozitno stanje j 12 i korelisano, onda obe
esti e nisu u istom stanju.
Pitamo se da nisu korelisani vektori mozda samo patoloski detalj formalizma bez spe ijalnog
zi kog zna enja. Raspravi emo to na primeru.
Ako esti e ne interaguju, na primer ako posmatramo dva elektrona u omota u atoma heli-
juma i zanemarimo njihovu interak iju, onda hamiltonijan glasi H^ 12 def = 2m1 1 p^ 21 + V^ (^r1 ) + 2m1 2 p^ 22 +
V^ (^r2 ) = H^ 1 + H^ 2 i potpunu klasika iju stanja mozemo izvrsiti pomo u samih nekorelisanih vek-
tora (uporediti x 3.4.6; mi sad zanemarujemo Pauli-jev prin ip). U realnosti, medutim, elektroni
interaguju, tj. hamiltonijan je vida H^ 12 def = 2m1 1 p^ 21 + 2m1 2 p^ 22 + V^ (^r1 ) + V^ (^r2 ) + V (^r1 ; ^r2 ), gde je
poslednji sabirak operator interak ije. Svojstveni vektori ovakvog dvo esti nog operatora su po
pravilu korelisani. Zna i korelisani vektori su pre pravilo u kvantnoj zi i negoli izuzetak.

4.4. KVANTNI PODSISTEMI I MESAVINE DRUGE VRSTE 127
Neka je dvo esti ni sistem u korelisanom istom stanju j 12 i. Videli smo da onda ne mogu
obe esti e da budu u istom stanju. Stanja u kojima se nalaze nazivaju se u novije vreme
mesavine druge vrste4.4.1 . U kontekstu podsistemskih razmatranja treba zapaziti da je na primer
prva esti a podsistem dvo esti nog sistema. Mesano stanje iz prethodnog odeljka naziva se
mesavina prve vrste4.4.2 .
Sa mesavinama prve vrste upoznali smo se u prethodnom odeljku. Ovaj odeljak je posve en
prou avanju mesavina druge vrste. U slede em paragrafu proanalizira emo podsistemska merenja
i kroz to emo do i do pre iznije ideje o mesavini druge vrste.
4.4.2 Verovatno e pri merenju na prvoj esti i

Neka je j 12 i 2 H12 = H1
H2 korelisani vektor stanja naseg dvo esti nog sistema. Uporedo sa
apstraktnim prostorom stanja H12 koristi emo se i prostorom stanja koordinatne reprezenta ije
L2(r1; r2) = L2 (r1)
L2 (r2).
Ograni i emo diskusiju na podsistemske opservable i merenja, tj. radi e se, na primer, is-
klju ivo o opservablama koje se odnose samo na prvu esti u, tj. koje kao operatori deluju u H1 .
Takva opservabla, ako jos ima i isto diskretan spektar, ima e u H12 spektralni vid
X X
A^1
I^2 = ( an P^1(n) )
I^2 = an (P^1(n)
I^2 ): (4.4.1a)
n n
U koordinatnoj reprezenta iji (4.4.1a) pojavljuju se kerneli integralnih operatora:

X
hr1 j A^ j r01 iÆ(r2 r02) = an hr1 j P^1(n) j r01 iÆ (r2 r02 ): (4.4.1b)
n
RRRR
Izra unajmo v (an ; A^1 ; 12 ) u koordinatnoj reprezenta iji. v (an ; A^1 ; 12 ) = h 12 j P^1(n) j 12 i=
(r1 ; r2 )hr1 j P^ (n) j r0 iÆ (r2 r0 ) 12 (r0 ; r0 ), iz ega sledi
dr1 dr2 dr01 dr02 12 1 1 2 1 2
Z Z Z
v (an ; A^1 ; (r ; r )hr j P^ (n) j r0 i
dr1 dr2 dr01 12 0
12 ) = 1 2 1 1 1 12 (r1 ; r2 ): (4.4.2)
Posto je svejedno kojim se redom vrse integra ije, mozemo prvo denisati
Z
hr01 j ^1 j r1 i def
= dr2 0
12 (r1 ; r2 ) 12 (r1 ; r2 ); (4.4.3)
RR
tako da se (4.4.2) onda prepisuje u vidu v (an ; A^1 ; 12 ) = dr01 dr1 hr1 j P^1(n) j r01 ihr01 j ^ j r1 i;
ili u apstraktnom prostoru H1 :
v (an ; A^1 ; 12 ) = Tr1 (P^1(n) ^1 ) ; (4.4.4)

4.4.1 L. D. Landau je jos 1927. godine ukazao na postojanje mesavina druge vrste, doduse on ih nije tako zvao
(Zeits hrift fur Physik, 45 (1927) 430).
4.4.2 I na engleskom jeziku pravi se razlika izmedu "mesavina" prve i druge vrste (mixture | itati: miks e | of
the rst kind and of the se ond kind) | ovaj termin se koristi kada je re o podsistemima | i "mesanih stanja"
(mixed states), koja se pominju u kvantnoj statisti koj zi i. Sto se ti e pomenutih "mesavina", govori se takode
o svojstvenoj i nesvojstvenoj mesavini (proper and improper mixture).
128
gde indeks 1 na tragu zna i da se trag uzima u H1 .

smo do sad uradili? Iz 12 konstruisali smo (u koordinatnoj reprezenta iji) jedan operator
Sta
^1 u H1 tako da se iz njega izra unava verovatno a proizvoljnog merenja na prvoj esti i i to po
formuli koja je istog oblika kao (4.3.8) u kvantnoj statisti koj zi i.
Moramo se zapitati da li to ima dubljeg zna enja, tj. da li je ^1 onaj objekat u formalizmu
koji izrazava mesavinu druge vrste. Odgovor na ovo pitanje moze biti potvrdan samo ako su
potvrdni i odgovori na slede a osnovnija pitanja:
1) Da li je ^1 u H1 statisti ki operator? (Onda opisuje mesano stanje.)
2) Da li se formuli (4.4.3) moze dati invarijantan smisao, tj. smisao nezavisan od koordinatne
reprezenta ije? (Ina e je zi ki smisao formule (4.4.3) pod sumnjom, jer je izbor reprezen-
ta ije bio slu ajan.)
3) Da li se i o ekivana vrednost mora izraziti formulom koja je istog oblika kao formula (4.3.15)
u kvantnoj statisti koj zi i? (Ovo pitanje je vise formalno.)
4.4.3 Redukovani statisti ki operatori

Najlakse mozemo odgovoriti na pitanje 3). Naime, iz rezonovanja u prethodnom paragrafu
je jasno da smo P^1(n) mogli zameniti opstim projektorom intervala [a; b℄ (spektralnom merom
intervala) P^[a;b℄ (A^1 ) sasvim proizvoljne opservable A^1 u H1 ; formula (4.4.4) bi ipak s1edila. Jedan
pogled na dokaz pomenute formule (4.3.15) uveri e nas da iz (4.4.4) mora da sledi
h A^1 i = h 12 j A^1 j 12 i = Tr1 A^1^1 (4.4.5)
(makar opservabla A^1 imala i kontinualni deo spektra).

se ti e pitanja 1), uzmimo proizvoljni j '1 i 2 H1 i ispitajmo pre svega da li je ^1 pozitivan
Sto RR RRR
operator: h'1 j ^1 j '1 i = dr1 dr01 '1 (r1 )hr1 j ^1 j r01 i'1 (r01 ) = dr1 dr2 dr01 '1 (r1 ) 12 (r1 ; r2 )
0 0
12 (r1 ; r2 )'1 (r1 ), stoga
Z Z 2

h'1 j ^1 j '1 i = dr2 dr1 '1 (r1 ) 12 (r1 ; r2 ) 0: (4.4.6)
Dakle, ^1 jeste pozitivan operator.

Kao slede e, izra unajmo trag od ^1 .
Z Z Z
Tr1 ^1 = dr1 hr1 j ^1 j r1 i = dr1 dr2
12 (r1 ; r2 ) 12 (r1 ; r2 ) =h 12 j 12 i=1 (4.4.7)
Dakle, ^1 jeste statisti ki operator.

Da bismo, najzad, dobili odgovor i na pitanje 2), treba da uvedemo proizvoljan bazis fj n ij8ng
u H1 i da izra unamo matri ni element hn0 j ^1 j n i i to u koordinatnoj reprezenta iji. Dobija se
Z
hn0 j ^
1 j ni = dr2 hn0 j h r2 j 12 ih 12 j ni j r2 i: (4.4.8a)

Zadatak 4.4.1 Dokazati (4.4.8a).

Radi uporedenja sa (4.4.8a) ispisa emo formulu (4.4.3) ekspli itno:
Z
hr01 j ^1 j r1 i = dr2 hr01 j h r2 j 12 ih 12 j r1i j r2 i: (4.4.9)
Vidimo da je analogija kompletna.
Lako se vidi da se kontinualni bazis fj r2 ij8r2 g U (H2 ), po kome se integrise u (4.4.8a),
moze zameniti diskretnim bazisom, re imo fj k ij8kg U (H2 ), tako da (4.4.8a) postaje
X
hn0 j ^1 j n i = hn0 j h k j 12 ih 12 j n i j k i: (4.4.8b)
k
Zadatak 4.4.2 Pokazati kako iz (4.4.8a) s1edi (4.4.8b).

Dakle, i na pitanje (2) dobili smo potvrdan odgovor: operator ^1 jeste entitet ije je zi ko
intepretiranje sasvim solidno zasnovano.
Uobi ajeno je da se pise operatorska (invarijantna) formula
^1 = Tr2 j 12 ih 12 j; (4.4.10)
gde je Tr2 tzv. par ijalni trag, tj. trag samo po nekom bazisu H2 . Formula (4.4.10) (kao i svaka
formula sa tragom) je u stvari simboli na. Izra unavanje se mora izvrsiti u nekom bazisu, ali
izbor bazisa pri tome nema uti aja na operator ^1 .
Formule (4.4.3) i (4.4.8b) se obi no pisu nesto prakti nije stav1jaju i umesto hr1 j hr2 j simbol
hr1; r2 j itd. Z
hr1 j ^1 j r1 i = dr2h r1; r2 j 12 ih 12 j r01; r2i:
0 (4.4.11)
X
hn j ^1 j n0 i = h n; k j 12 ih 12 j n0; ki: (4.4.12)
k
To su dve konkretne realiza ije4.4.3 simboli ne deni ije (4.4.10).
Naravno, mogu a je i mesovita realiza ija sa diskretnim i kontinualnim bazisom kao (4.4.8a)
itd.
Statisti ki operator ^1 naziva se redukovani statisti ki operator ili redukovana matri a gustine
prve est e u stanju j 12 i dvo esti nog kvantnog sistema, a sam algoritam uzimanja par ijalnog
traga u formuli (4.4.10) naziva se reduk ija statisti kog operatora j 12 ih 12 j kompozitnog
sistema.
Posto nam formule (4.4.4) i (4.4.5) kazuju da iz ^1 sledi kvantno-mehani ko opisivanje svih
merenja, koja se odnose samo na prvu esti u, ^1 u kvantno-mehani kom formalizmu predstavlja
mesavinu druge vrste.
Celokupno izlozeno rezonovanje vazi i za nekorelisano stanje j 12 i =j 1 i j '2 i, samo onda
^1 =j 1 ih 1 j : (4.4.13)
4.4.3 Moze da se postavi pitanje da li ^1 uopste postoji, tj.
da li je na primer hn j ^1 j n0 i iz (4.4.12) kona an komplek-
sni broj. Potvrdan odgovor odmah sledi iz jednakosti h j ^1 j ' i = h 12 j f(j ' ih j)1
I^2g j 12 i 8 j i; j ' i 2 H1,
u ije vazenje se itala moze uveriti ispisivanjem leve i desne strane u proizvoljnim bazisima.
130
Zadatak 4.4.3 Dokazati (4.4.13).

Posto je ^1 statisti ki operator, prva esti a je u slu aju korelisanog j 12 i u stvari u mesanom
stanju, ali to mesano stanje ima sasvim druga iji zi ki smisao, nego u kvantnoj statisti koj zi i.
Nepotpuno poznavanje podsistema (tj. prve esti e) u ovom slu aju nije subjektivni moment
(nedovoljno pre izno ltriran ansambl), nego objektivna posledi a korelisanosti kompozitnog
istog stanja j 12 i.
Drugi podsistem, tj. druga esti a, igra u formalizmu potpuno simetri nu ulogu kao prvi.
Samo emo nabrojati doti ne rela ije analogne dokazanim.
^2 = Tr1 j 12 ih 12 j; (4.4.14)
X
v (an ; A^2 ; 12 ) = Tr 2 (P^2(n) ^2 ); I^1
A^2 = an (I^1
P^2(n) ); (4.4.15a,b)
n
h A^2 i = h 12 j A^2 j 12 i = Tr 2A^2 ^2 ; (4.4.16)

a (4.4.14) zna i X
hk j ^2 j k0 i = h n; k j 12 ih 12 j n; k0 i (4.4.17)
k
(imamo u vidu bazise kao gore), itd. Nekorelisano stanje j 12 i =j 1 i j '2 i impli ira
^2 =j '2 ih'2 j.
Kada je kompozitni, tj. dvo esti ni, sistem u mesanom stanju ^12 (statisti ki operator u H12 ),
redukovani statisti ki operatori se dobijaju formulama
^1 = Tr 2 ^12 ; ^2 = Tr1 ^12 ; (4.4.18a,b)
koje su direktna uopstenja od (4.4.10), odnosno (4.4.14).
Prema tome, pojam mesavine druge vrste, za ije opisivanje sluzi redukovani statisti ki ope-
rator, relevantan je podjednako za mesano (u uzem smislu) kao i za isto stanje kompozitnog
sistema.
Sve re eno u ovom odeljku, naravno, vazi za bilo koji kompozitni sistem od dva podsistema;
dvo esti ni sistem nam sluzi samo kao najprostiji konkretan primer.
4.4.4 Kvantne korela ije podsistema i S hmidt-ova ka-

noni na forma
U ovom paragrafu zapo e emo prou avanje kvantnih korela ija podsistema tako sto emo formu-
lisati teorem o kanoni noj (tj. najprostijoj) formi dvo esti nog vektora stanja.(Dokaz emo dati
u Dodatku x 4.4.9.) Ova forma se naziva S hmidt-ova kanoni na forma ili biortogonalni razvoj
pomenutog kompozitnog vektora stanja.

Teorem 4.4.1 Neka je j 12 i 2 H12 proizvoljan vektor stanja dvo esti nog kvantnog sistema.
Neka su ^1 i ^2 redukovani statisti ki operatori prve odnosno druge esti e u stanju j 12 i i neka
je X
^1 = rn j (1n) ih(1n) j; rn > 0; 8n (4.4.19)
n
spektralna forma4.4.4 ;4.4.5 od ^1 . Onda se j 12 i moze napisati u slede em vidu:
j 12 i = Pn prn j (1n) i
j (2n) i ; (4.4.20)
gde su j (2n) i ortonormirani svojstveni vektori od ^2 , koji odgovaraju svojstvenim vrednostima
rn (istim kao u (4.4.19)); drugim re ima, ^2 ima spektralnu formu (uz primedbu 4.4.4):
X
^2 = rn j (2n) ih(2n) j : (4.4.21)
n
Naravno, u (4.4.20) i (4.4.21) se sumira po istom indeksu kao u (4.4.19). Vazno je zapaziti
da ^1 i ^2 imaju nuzno iste pozitivne svojstvene vrednosti sa jednakim multipli itetima. Drugim
re ima, imamo spektralnu "jednakost" redukovanih statisti kih operatora, bar sto se ti e njihovih
oblasti likova.
Iz Teorema T 4.4.1 odmah sledi da je ovo ne samo potreban nego i dovoljan uslov za odnos
izmedu j 12 i i ^1 , ^2 :
Korolar 4.4.1 Proizvoljan statisti ki operator ^1 u H1 i ma koji statisti ki operator ^2 u H2 ,
ali takav da ima iste svojstvene vrednosti kao ^1 , i to sa istim multipli itetima, denisu jedan
vektor j 12 i 2 H12 preko desne strane od (4.4.20) (uz pomo (4.4.19) i (4.4.21)), tako da su
pomenuti ^1 i ^2 njegovi redukovani statisti ki operatori.
Dokaz: Odmah sledi polaze i od (4.4.19) i (4.4.21) i uzimaju i desnu stranu od (4.4.20) kao deni iju leve strane.
Q. E. D.
Zadatak 4.4.5 Neka je zadat j p 12 i pomo u (4.4.20) tako da znamo da su vektori j 1(n) i ortogonalni, vektori
(n)
j 2 i takode ortogonalni i svi rn pozitivni. Pokazati da je onda j 12 i u S hmidt-ovoj kanoni noj formi, te
da vaze i spektralne formule (4.4.19) i (4.4.21).
Nekorelisan vektor je o igledno spe ijalni slu aj u kojem u (4.4.20) (kao i u (4.4.19) i (4.4.21))
postoji samo jedan sabirak. O igledno, ako je j 12 i korelisan vektor, onda i ^1 i ^2 opisuju
nehomogeno stanje.
4.4.4 Kada se pise spektralna forma pomo u svojstvenih vektora kao u (4.4.19), a ne pomo u svojstvenih projektora
kao na primer A^ = Pn anP^n ; n 6= n0 ) an 6= a0n, onda moze biti ponavljanja svojstvenih vrednosti (re imo n 6= n0,
a ipak rn = rn0 ) i u takvom slu aju izbor svojstvenih prava a nije jednozna an. U smislu ove slobode (unutar
potprostora), izbor svojstvenih vektora fj (1n) ij8ng je proizvoljan, a izbor svojstvenih vektora j 2(n) i u (4.4.20) i
(4.4.21) je jednozna no odreden (kao sto emo videti nize u (4.4.26)) izborom svojstvenog podbazisa fj 1(n) ij8ng
i samim vektorom j 12 i.
4.4.5 Sto se ti e podbazisa fj (1n) ij8ng H1 , on obrazuje oblast likova od ^1 (uporediti Napomenu N 4.4.2).
Drugim re ima, od kompletnog svojstvenog bazisa za ^1 izostavljamo podbazis koji obrazuje(n)
svojstveni potprostor
od ^1, koji odgovara svojstvenoj vrednosti nula. Potpuno analogno stoje stvari sa fj 2 ij8ng H2 ; i ^2 u H2.
132
Pretpostavimo da je A^1 opservabla denisana za prvu esti u i to takva da je, kao sto se
kaze, kompatibilna sa ^1 tj. da je [ A^1 ; ^1 ℄ = 0, i da je kompletna opservabla (uporediti x 2.4.2).
Osim toga, neka je fj (1n) ij8ng zajedni ki svojstveni podbazis ^1 i A^1 (uporediti stav S 2.4.6),
koji se pojavljuje u (4.4.19). Onda, zbog kompletnosti opservable A1 , svaki j 1(n) i je odreden
jednozna no (do otvorenog faznog faktora) odgovaraju om svojstvenom vrednos u an od A1 .
Pitamo se kako e se promeniti j 12 i ako se na dvo esti nom sistemu u tom stanju izvrsi
selektivno prediktivno merenje svojstvene vrednosti an podsistemske opservable A1 .
Korolar 4.4.2 Usled pomenutog merenja, j 12 i e pre i u nekorelisano stanje
j (1n0 ) i
j 2(n0 ) i; (4.4.22)
ako je v (an ; A^1 ; 12 ) > 0.
Dokaz: Iz teorema T 2.4.4 sledi da na (4.4.20) moramo primeniti projektor j 1(n0) ih 1(n0 ) j
I^2 i posle
toga normirati dobijeni vektor. Projektovanje daje n rn j (1n0 ) ih 1(n0) j (1n)i
(I^2 j 2(n0) i), sto se zbog
P
ortonormiranosti vektora j 1(n) i nakon normiranja svodi na (4.4.22).

Moze se pokazati (videti referen u u primedbi 4.4.6) da stanje druge esti e postaje j 2(n0) i i kada se na prvoj
esti i vrsi retrospektivno selektivno merenje vrednosti an opservable A^1. Q. E. D.
Napomena 4.4.1 Fizi ki smisao Korolara K 4.4.2 glasi: ako se na prvoj esti i meri opservabla A^1
kompatibilna sa stanjem prve esti e ^1 i ako se dobije rezultat an0 , onda se samim tim druga esti a
prevodi u stanje j 2(n0 ) i.
Intuitivni paradoks sadrzan u ovom iskazu postaje dramati an kada pretpostavimo da kore-
lisani vektor j 12 i opisuje dve esti e, koje su udaljene jedna od druge, te usled udaljenosti ne
interaguju. Kvantne korela ije inherentne u j 12 i se onda nazivaju distantnim korela ijama. Pri
podsistemskom merenju na prvoj esti i onda niti merni aparat, niti prva esti a ne interaguju
sa drugom esti om, a ova ipak drasti no menja svoje stanje4.4.6 iz ^2 u j (2n0 ) i.
Name e se zaklju ak da sustina kvantnih korela ija, u spe ijalnom slu aju distantnih kore-
la ija, koje sadrzi dato stanje j 12 i, lezi upravo u tome koje stanje j (2n0 ) i odgovara datom
svojstvenom stanju j (1n0 ) i. Stoga emo u slede em paragrafu prou iti kako je j (2n0 ) i odreden.
4.4.5 Par ijalni skalarni proizvod

Nau imo najpre jednu novu opera iju, koja je za vektore analogon par ijalnog traga (denisanog
za statisti ke operatore).
Neka je '(r1 ) proizvoljni element u L2 (r1 ), a (r1 ; r2 ) proizvoljni element u L2 (r1 ; r2 ). De-
nisimo Z
2 (r2 ) = dr1 '1 (r1 )12 (r1 ; r2 ):
def
(4.4.23)

Citala se lako moze uveriti da je 2 (r2 ) po kvadratu modula kona no integrabilna funk ija, tj.
da je element u L2 (r2 ). Sta
vise, lako je videti (analogno kao pri analizi pitanja 2) u paragrafu
4.4.6 Ovo tzv. distantno merenje druge esti e je detaljno prou eno u slede em radu (u kome se koristila i tehnika
antilinearnih operatora radi izu avanja distantnih korela ija): F. Herbut, M. Vuji i , Annals of Physi s, 96 (1976)
382.

x 4.4.3) da je (4.4.23) samo realiza ija u koordinatnoj reprezenta iji apstraktne ili invarijantne
opera ije
j 2 i def
= h '1 j 12 ii; (4.4.24)
gde su j 1 i 2 H1 i j 12 i 2 H12 proizvoljni vektori, a j 2 i 2 H2 . (Pisemo j 12 ii na desnoj
strani od (4.4.24) da bismo podsetili da se skalarni proizvod vrsi samo u jednom faktor prostoru,
a to pokazuje i ponavljanje indeksa 1.) Opera ija (4.4.23) ili (4.4.24) naziva se par ijalni skalarni
proizvod.
Zadatak 4.4.6 Pokazati da je talasna funk ija 2 (r2), denisana sa (4.4.23) po kvadratu modula kona no inte-
grabilna.
Zadatak 4.4.7 Pokazati da se sa (4.4.23) moze pre i na
Z
h n2 j 2 i = dr1 h '1 j r1ihr1 j h n2 j 12 ii;
sto daje smisao simboli noj formuli (4.4.24).
Sad mozemo izra unati do sada nepoznate vektore j (2n) i u (4.4.20). Naime, za svaki n treba
samo da izra unamo par ijalni skalarni proizvod h (1n0 ) j 12 ii sa j 12 i iz (4.4.20). Posto je
ovaj proizvod linearan po drugom faktoru (kao sto jedan pogled na (4.4.23) moze da nas uveri),
dobi emo
h (1n0 ) j 12 ii = prnh (1n0 ) j (1n) i j (2n) i = prn0 j (2n0 ) i:
X
(4.4.25)
n
Zadatak 4.4.8 Pokazati da iz j 12 i =j 1 i j !2 i i j 2 i = h '1 j 12 ii Sledi j 2 i = (h '1 j 1i) j !2 i.
Iz (4.4.25) sledi
j (2n0 ) i = pr1n0 h (1n0 ) j 12 ii : (4.4.26)
Sad mozemo formulisati algoritamski rezime za prevodenje datog vektora j 12 i 2 H12 u

S hmidt-ovu kanoni nu formu.
i) Izra unati ^1 na osnovu (4.4.10);
ii) izra unati pozitivne svojstvene vrednosti rn i odgovaraju e svojstvene vektore j 1(n) i od ^1 ;
iii) izra unati j 2(n) i za svaki j 1(n) i na osnovu (4.4.26). Kad napisemo desnu stranu od (4.4.20),
dobijeni vektor je jednak polaznom vektoru j 12 i, kao sto nam garantuje teorem T 4.4.1.
U slede em paragrafu prodiskutova emo jedan vazan eksperimentalni primer merenja distant-
nih korela ija.
134
4.4.6 Dvofotonske distantne korela ije

Dva zi ara4.4.7 sa kalifornijskog univerziteta u Berkeley-u4.4.8 , SAD, izvrsili su 1972. godine
jedan zanimljiv ekeperiment u vezi sa distantnim korela ijama dvo-fotonskog sistema. Oni su u
stvari izvrsili minorne (all za njihovu svrhu bitne) izmene u eksperimentu Ko her-a i Commins-a
(iz istog istraziva kog entra).
Izlozi emo osnovne rte ovog eksperimenta u dva dela:
A) prepara ija ansambla dvo-fotonskih sistema u odredenom stanju j 12 i sa korelisanim jedno-
fotonskim stanjima linearne polariza ije;
B) koin identno merenje linearne polariza ije na prvom i drugom fotonu sistema sa rezultatima.
A) Atome kal ijuma u osnovnom stanju ozra ivali su monohromatskom svetlos u talasne
duzine 0 = 2275 A (
A ozna ava angstrem ili 10 8 m) i do-
vodili ih u pobudeno stanje (energetski nivo br. 2 na Crtezu
C 4.1). Otprilike 7% ovih pobudenih atoma deeks itiraju se na
pobudeni nivo br. 3. Sa ovog nivoa nastaje, kao sto se kaze,
kaskadna deeks ita ija u osnovno stanje, tj. izra uju se jedan
za drugim dva fotona, prvi talasne duzine 1 = 5513 A, a drugi
talasne duzine 2 = 4227 A (videti Crtez C 4.1). Opisana ka-
skadna emisija dvo-fotonskog sistema desavala se u koordinat-
nom po etku na Crtezu C 4.2. Monohromatski lter 1 propustao
je samo fotone sa pomenutom talasnom duzinom 1 , a lter 2 sa
Slika 4.1: Kaskadna emisija 2 . Tako se prvi foton kretao udesno ka analizatoru (Ni ol-ovoj
atoma Ca. prizmi) 1, koji je propustao samo fotone linearno polarisane duz
x-ose. Iza analizatora foton bi se detektovao, ako prode kroz
analizator u detektoru 1. Drugi foton se kretao ulevo i njega je analogno do ekivao analizator 2
i iza njega detektor 2. U stvari, sav uredaj sa Crteza C 4.2 bez oba analizatora i oba detektora
moze se smatrati uredajem za prepara iju dvofotonskog sistema.
B) Detektori 1 i 2 radili su u koin iden iji, tj. registrovani su samo dogadaji kada bi i prvi
foton stigao u detektor 1 i drugi foton stigao u detektor 2.
Slika 4.2: Shema uredaja za koin identno merenje.
Vrsena je serija eksperimenata sa razli itim uglovima izmedu linije duz koje su bill linearno
4.4.7 S.J. Freedman and J.F. Clauser, Physi al Review Letters, 28 (1972) 938.
4.4.8 C itati: Berkli.

polarisani fotoni 2, koji su prosli kroz detektor 2 i x-ose; drugim re ima, analizator 2 je bio
zarotiran oko z -ose za ugao u odnosu na analizator 1. Rezultati eksperimenta prikazani su
na Crtezu C 4.3. Na aps isi su date vrednosti ugla , a ordinate predstavljaju R()=R0 , gde je
R() broj koin iden i u jedini i vremena kada su analizatori rotirani za ugao , a R0 je broj
koin iden i kada su oba analizatora uklonjena; drugim re ima, R()=R0 je relativna frekven a
posmatranih dogadaja (uporediti x 1.4.5). Ta ki e na dijagramu su eksperimentalni rezultati sa
intervalima greske, a neprekidna kriva je izra unata teorijski na osnovu kvantne mehanike. Kao
sto se vidi, slaganje teorije i eksperimenta je odli no4.4.9.
Unutrasnje ili polariza iono stanje dvo-fotonskog si-
stema bilo je dato u S hmidt-ovoj kanoni noj formi u vidu
q q
j 12 i= 1
2 j x1 i j x2 i + 1
2 j y1 i j y2 i ; (4.4.27)
gde na primer j x1 i predstavlja stanje prvog fotona u

kome je foton polarisan duz x-ose itd. Moze se pokazati
da je j 12 i iz (4.4.27) teorijska posledi a injeni e da i
nivo br. 3 i nivo br. 1 (na Crtezu C 4.1) imaju ukupni
uglovni moment jednak nuli, kao i nekih detalja opisane
prepara ije dvo-fotonskog ansambla.
Ako je prvi foton stigao u detektor 1, onda je na njemu
Slika 4.3: Rezultati Freedman- (retrospektivno) izmereno stanje j x1 i, a onda iz (4.4.27)
Clauser-ovog eksperimenta. sledi da je drugi foton preveden u stanje j x2 i. Kriva na
Crtezu C 4.3 u stvari pokazuje kako verovatno a prolaska
kroz analizator 2 zavisi od (kada se uzmu u obzir i neke
korek ije za realni eksperiment).
Slaganje eksperimenta sa kvantno-mehani kom predik ijom potvrduje postojanje distantnih
korela ija u prirodi u skladu sa teorijom sa kojom smo se upoznali u prethodnim paragrama
ovog odeljka.
4.4.7 Distantne korela ije u eksperimentu sa semire ek-

tivnim ogledalom
U paragrafu x 1.2.6 smo se suo ili sa jednim paradoksalnim aspektom eksperimenta sa polupro-
pusnim ogledalom i bilo je nagovesteno da je to u nekoj vezi sa distantnim korela ijama. Sada
smo u stanju da pristupimo detaljnijoj diskusiji. Razlikova emo dva slu aja, (A) i (B).
(A) Pretpostavimo da je po etno stanje ogledala pripremljeno tako kao sto iziskuje varijanta
00
b (iz x 1.2.2) eksperimenta prikazanog na rtezu C 1.3 (uporediti primedbu 1.2.1). To zna i da
je ogledalo, na primer, pokretljivo u odnosu na laboratoriju i da tako omogu uje merenje impulsa
od eventualnog odbijanja fotona.
4.4.9 U stvari, Freedman i Clauser su u opisanom eksperimentu hteli da dobiju odlu uju i eksperimantalni odgovor
na pitanje da li u prirodi mogu postojati tzv. lokalni skriveni parametri (uporediti kraj od x 2.1.1). Slaganje
eksperimenta sa predik ijom kvantne mehanike u stvari pobija hipotezu lokalnih skrivenih parametara, ali u to
ne emo podrobnije ulaziti.
136
Kada foton (f ) u ta ki A interaguje sa ogledalom (O), nastaje jedno kompozitno stanje fotona
i ogledala koje emo opisati kao j f 0 i. Iz opisa eksperimenta moze se zaklju iti da S hmidt-ova
kanoni na forma ovog vektora glasi
q q
j f0 i =
1
2 j f(p) i j 0(p) i + 1
2 j (fo) i j (0o) i ; (4.4.28)
gde j f(p) i predstavlja stanje "foton je prosao" (p) ka ta ki D, a j (fo) i stanje "foton se odbio"
(o) ka ta ki B; j 0(p) i i j (0o) i su neka odgovaraju a stanja ogledala, karakterisana izostajanjem
odnosno prisustvom primljenog impulsa od odbijanja fotona.
Ako ponovo pro itamo x 1.2.6, sad mozemo da konstatujemo, pre svega, da se ne moze govoriti
o tome da je foton u ta ki A "ili prosao prema opti kim putanjama ili krenuo jednom od njih
(sto se moze manipulisati "kasnije", "sa udaljenog mesta"). Ako se u ta ki A ne vrsi merenje
(zna i sa izuzetkom varijante b00 iz x 1.2.2), foton je svakako "posao obema putanjama", kao sto
se vidi iz (4.4.28). Ali sta to zna i?
Nakon interak ije sa ogledalom foton je u mesanom stanju
1 1
^f = j f(p) ihf(p) j + j (fo) ih(fo) j; (4.4.29)
2 2
kao sto (za redukovani statisti ki operator) sledi iz (4.4.28).
Ako na fotonu onda u ta ki B ili D vrsimo detek iju, onda upravo merimo j f(p) i ili j (fo) i
stanje i jedno od njih konstatujemo (u selektivnom, retrospektivnom merenju). Ali, samim tim
vrsimo merenje i na ogledalu (distantno merenje), prevode i ga u stanje j 0(p) i odnosno u j (0o) i.
Ovo nam se klasi nim rezonovanjem u inilo kao da je foton u ta ki A "krenuo jednom od opti kih
putanja". Dakle, u ovoj varijanti prepara ije ogledala, sva paradoksalnost iz x 1.2.6 svodi se na
intuitivnu paradoksalnost distantnog merenja.
U prethodnim paragrama nismo dovoljno naglasavali fantasti nu simetri nost dva podsi-
stema u njihovim kvantnim korela ijama izrazenim kroz S hmidt-ovu kanoni nu formu (4.4.20).
Pomenuta varijanta b00 iz x 1.2.2 daje ilustra iju te simetri nosti.
Naime, kada na ogledalu vrsimo merenje impulsa (od odbijanja fotona), onda u stvari konsta-
tujemo j 0(p) i ili j (0o) i i, opet distantnim merenjem, foton prevodimo u stanje j f(p) i, odnosno
j (fo) i, tj. primoravamo ga da se ponasa kao da je prosao, odnosno kao da se odbio.
Zapitajmo se kakav e biti difrak ioni obraza na zastoru C ako u ovoj varijanti prepara ije
ogledala ne vrsimo nikakvo merenje ni na ogledalu ni na fotonu (osim na zastoru C ). Odgovor
je da nema interferen ije, detektovani obraza je tipa D1 + D2 (uporediti C 1.2). To sledi iz
vazne injeni e da, sto se ti e podsistemskog merenja, nema razlike izmedu mesavine druge i
prve vrste ako su opisani istim statisti kim operatorom ^ (jer je formula za verovatno e potpuno
ista). Merenje lokaliza ije na zastoru C je fotonsko merenje (bez u es a ogledala) i stoga se
^f iz (4.4.29) ponasa potpuno isto kao mesani ansambl fotona koji bismo dobili mesanjem dva
podansambla sa jednakim brojem fotona, jednog u kome svi fotoni idu putem ABC i drugog u
kojem svi idu putem ADC .
Dakle, sama priprema ogledala, koja je dovela do stanja j f 0 i iz (4.4.28), je isklju ila
interferen iju, a da li fakti ki merimo "kojim putem je foton isao" ili ne, potpuno je svejedno.
B) Pretpostavimo da je po etno stanje ogledala, pripremljeno tako kao sto iziskuju varijante
a, b i b0 eksperimenta. To zna i da je ogledalo, na primer, vrsto vezano za laboratoriju. Onda

ono u dobroj pribliznosti deluje na foton kao spoljasnje polje, tako da je rezultat interak ije
nekorelisano kompozitno stanje
j f 0 i =j f i
j '0 i: (4.4.30)

Cisto stanje fotona moze da se pise u vidu
r r
1 (p) 1 (o)
j fi= j i+
2 f
j i;
2 f
(4.4.31)
gde j f(p) i i j (fo) i imaju isto zna enje kao u prethodnoj varijanti pripreme ogledala, tj. zna e
prolazenje odnosno odbijanje fotona. Samo, ovog puta se radi o koherentnoj, a ne o nekoherentnoj
smesi (u mesavini druge vrste) dveju mogu ih opti kih putanja za foton. Usled toga, ako nekim
merenjem pre ta ke C ne razorimo interferen iju inherentnu u (4.4.31), na zastoru C opazamo
interferentni obraza tipa D1;2 .
se ti e paradoksa iz x 1.2.6, foton u ta ki A "ide obema putanjama", kao sto vidimo iz
Sto
(4.4.31). Ako "kasnije" i "na udaljenom mestu" vrsimo merenje "j f(p) i ili j (fo) i" onda isto
stanje (4.4.30) pretvaramo (u neselektivnom merenju) u mesano stanje
r r
1 (p) (p) 1 (o) (o)
^0f 0 =
2
j f ihf j
j '0 ih'0 j + j ihf j
j '0 ih'0 j :
2 f
(4.4.32)
Zadatak 4.4.9 Pokazati da je mesano stanje fotona u kompozitnom mesanom stanju (4.4.32) isto kao u (4.4.29).
Zadatak 4.4.10 Izra unati iz (4.4.32) u kom je mesanom stanju ogledalo i zaklju iti da li pri prelazu iz (4.4.30)
u (4.4.32) imamo distantno merenje na ogledalu.
Opet je samo klasi ni privid da iz injeni e sto u pomenutom merenju foton nalazimo u stanju
j f(p) i ili u stanju j (fo) i, sledi da je "foton morao jos u ta ki A da krene jednom od putanja".
Bas iz (4.4.30) i (4.4.31) vidimo da nije "morao", nego naprotiv, isao je obema putanjama.
4.4.8 Distanto merenje pri pobudivanju kvantnog si-

stema
U x 3.4.10 smo diskutovali paradoks nestabilnosti pobudenih stanja i razresili ga ukazivanjem
na injeni u da se standardne pro edure merenja svode na prepara iju kvantnog sistema u
odredenom svojstvenom stanju (i sa odredenim energetskim nivoom) neperturbisanog hamil-
tonijana, koji, po deni iji, sadrzi sve esti ne stepene slobode, ali bez elektromagnetnog polja.
Pomenuli smo da je i tu posredi distantno merenje. Naoruzani formalizmom, sad mozemo i ovo
pitanje malo pre iznije da razmotrimo.
Izdvojmo dva energetska nivoa pomenutog neperturbisanog hamiltonijana H^ 0 : E00 |osnovni
nivo i En00 (> E00 )|jedan od pobudenih nivoa. Neka su j E00 i i j En00 i odgovaraju i svojstveni
vektori od H^ 0 (izostavljamo eventualne dodatne kvantne brojeve). Pretpostavimo da imamo
prostorni ansambl kvantnih sistema opisan sa j E0 i i da ga ozra ujemo ansamblom fotona
frekven e , tako da je
E00 + h = En0 : (4.4.33)
138
Obelezimo sa j 0 i stanje elektromagnetnog polja bez ijednog takvog fotona, a sa j h i pomenuti

ansambl fotona frekven e .
U po etku, dakle, imamo kompozitno stanje j E00 i
j h i. Usled interak ije elektromagnetnog
polja sa sistemom, a posto nam (4.4.33) obezbeduje odrzanje ukupne energije, kompozitni sistem
spontanom vremenskom evolu ijom prelazi u stanje
q q
1
2 j E00 i
j h i + 1
2 j En00 i
j 0 i : (4.4.34)
Sad vrsimo merenje prisutnosti odnosno odsutnosti fotona frekven e , tj. izvesnom tehnikom
(na primer preko tamnih linija u spektru) konstatujemo da je doti ni foton apsorbovan. To zna i
q smo (selektivno) izmerili (direktnim merenjem) stanje j 0 i elektromagnetnog polja i stanje
da
1 j E 0 i j 0 i kompozitnog sistema. Drugim re ima, posto je (4.4.34) S hmidt-ova kanoni na
2 n0
forma, mi smo distantnim merenjem dobili pobudeno stanje j En00 i za nas kvantni sistem.
Zadatak 4.4.11 Izvrsiti analognu diskusiju za deeks ita iju pobudenog nivoa.
4.4.9 Dodatak | izvodenje S hmidt-ove kanoni ne forme

Neka je fj m i1 j8mg H1 kompletan svojstveni bazis redukovanog statisti kog operatora ^1
datog kompozitnog vektora stanja j 12 i (uporediti (4.4.10)). Neka je fj k i2 j8kg proizvoljan
bazis u H2 . Napisimo razvoj
XX
j 12 i= mk j m i1 j k i2 : (4.4.35)
m k
Posto je red na desnoj strani od (4.4.35) apsolutno konvergentan, a direktni proizvod je
linearan
P
i neprekidan,
P
mozemo pregrupisati sabirke u (4.4.35) na slede i na in: j 12 i =
m j m i 1
(
k mk j k i2), tj.
X X
j 12 i= j m i1
j m i2; j m i2 = mk j k i2 ; 8m: (4.4.36a,b)
m k
Uzgred, da napomenemo da se (4.4.36a) naziva razvijanje kompozitnog vektora po par ijalnom
bazisu fj m i1 j8mg H1 .
Zadatak 4.4.12 Pokazati da razvijanje po par ijalnom bazisu (4.4.36a) ne zavisi od izbora drugog bazisa
fj k i2 j8kg H.
P Na
Ps ilj P m
je sad da dokazemo: = m m 6 0 )h j m0 i = 0. Posto je h m j m0 i =

k k0 mk mP0 h j i
0
k k k =
0
k mk m k i mk =
0 h m; k j 12 i (iz (4.4.35)), dalje imamo
h j i h j ih
m m0 = k m0 ; k 12 12 m; k . Uzimaju i j i u obzir (4.4.8b), najzad sledi
h m j m0 i = hm0 j ^1 j m i: (4.4.37)
Posto ^1 u reprezenta iji sopstvenog svojstvenog bazisa postaje dijagonalna matri a, iz (4.4.37)
sledi m 6= m0 ) h m j m0 i = 0. Prepisimo (4.4.36a) u vidu
j 12 i = knk j n i1
( k1 k ) j n i2;
X
(4.4.38)
n n
CESTICA
4.5. PROBLEM DVE I VISE 139
gde smo se ograni ili na one vrednosti od m za koje knk > 0, a njih pisemo kao n.
Adapta ijom sadasnje nota ije na nota iju u Teoremu koji dokazujemo, tj. stavljaju i rn def
=
knk ; j 1 i = j n i1 ; j 2 i = ( knk ) j n i2, dobijamo
2 (n) def (n) def 1
j i=
X pr j (n) i j (n) i; (4.4.39)
12 n 1 2
n
sto je identi no sa (4.4.20).
Iz (4.4.37) se vidi da je rn = kn k2 = hn0 j ^1 j n i svojstvena vrednost od ^1 , P koja odgovara
p p
svojstvenom vektoru j n i1 . Ako iz (4.4.39) izra unamo ^2 , dolazimo do ^2 = Tr1 ( n;n0 rn rn0
j (1n) ih(1n0) j
j (2n) ih2(n0 ) j), sto usled n 6= n0 ! Tr1 (j (1n) ih(1n0) j) = 0, Tr1 (j (1n) ih(1n) j) =
1; 8n, daje X
^2 = rn j (2n) ih2(n) j : (4.4.40)
n

Cinjeni u da (4.4.40) predstavlja spektralnu formu za ^2 mozemo videti iz
h(2n) j ^2 j 2(n0 ) i = Ænn0 rn; (4.4.41)
sto odmah sledi iz (4.4.40), posto ve znamo da su j (2n) i ortogonalni vektori.
Napomena 4.4.2 Iz (4.4.37) je o igledno da je knk > 0 ako i samo ako h m0 j ^1 j m i > 0, a to
zna i ako je j m i1 u oblasti likova od ^1 . Zato se u (4.4.19), (4.4.20), i (4.4.21) ograni avamo na
svojstvene podbazise od ^1 i ^2 koji obrazuju oblasti likova R(^
1 ), odnosno R(^2 ).
Napomena 4.4.3 Lako se vidi da smo mogli po i od proizvoljnog bazisa fj m i1 j8mg H1 i opet
sti i do (4.4.37), tako da iz (4.4.37) u stvari mozemo izvu i zaklju ak da su vektori j m i2 2 H2 u
par ijalnom razvoju (4.4.36a) ortogonalni ako i samo ako je bazis fj m i1 j8mg H1 svojstveni bazis od
^1 .
4.5 Problem dve i vise esti a

U ovom odeljku suo i emo se sa problemom kako resiti spregnute dinami ke jedna ine dve in-
teraguju e esti e. Podseti emo se u prva etiri paragrafa kako se u klasi noj mehani i po-
stize rasprezanje u vidu efektivnih esti a entra masa i relativne esti e. Zatim emo pre i na
kvantno-mehani ko opisivanje i resavanje zakona kretanja. Na kraju emo ski irati uopstenje na
vise esti a.
4.5.1 Centar masa i relativna esti a

U prva etiri paragrafa izlozi emo ukratko kako se problem dve esti e tretira u klasi noj meha-
ni i. Pretpostavimo da su date dve esti e4.5.1 , prva sa masom m1 i koordinatama r1 i druga sa
masom m2 i polozajem r2 .
4.5.1 U klasi noj mehani i se umesto o esti ama obi no govori o materijalnim ta kama. Posto pripremamo prelazak
na kvantno-mehani ko opisivanje, od po etka govorimo o esti ama.
140
z 1u Ograni i emo se na najvazniji slu aj u kome poten ijal

6 r1
ZZr eCM interak ije V zavisi samo od rastojanja esti a, tj. kada je

R3Z1Z
~u Hamilton-ova funk ija H12 vida

r2 2

- H12 (r1 ; r2 ; p1 ; p2 ) =
p21 p2
+ 2 + V (kr1 r2 k); (4.5.1)
y 2m1 2m2
gde su p1 i p2 impulsi.
x Sa gledista resavanja jedna ina kretanja (u Hamilton-
ovoj formi) imamo nepovoljnu okolnost sto su esti e di-
Slika 4.4: Geometrija prela- nami ki spregnute, tj. Hamilton-ova funk ija (4.5.1) nije zbir
ska na entar masa i relativnu Hamilton-ove funk ije H1 prve i Hamilton-ove funk ije H2
esti u. druge esti e. Da jeste, rekli bismo da se H12 raspada na H1
i H2 , a za esti e bi rekli da su dinami ki raspregnute.
Osnovna ideja resavanja problema dve esti e sastoji se u tome da se izvrsi transforma ija
kojom se sa realnih esti a prelazi na ktivne ili efektivne esti e, i to takve da se Hamilton-ova
funk ija, izrazena preko njih, raspada, tj. da se efektivne esti e dinami ki rasprezu.
Uvode se efektivne esti e entar masa (oznaka CM) i relativna esti a (oznaka RC) tako da
im radijus vektori R, odnosno r glase (uporediti Crtez C 4.4):
m1 r1 + m2 r2
R def
= ; r def
= r2 r1 : (4.5.2a,b)
m1 + m2
Inverzna transforma ija, kao sto se lako vidi, ima vid
m2 m1
r1 = R r; r2 = R + r: (4.5.2 ,d)
m1 + m2 m1 + m2
4.5.2 Impulsi efektivnih esti a

Kao sto je poznato, impulsi esti e 1 i 2 su u stvari varijable kanoni no konjugovane koordinatama
i, prema tome, izra unavaju se po formuli pi def = L vi ; i = 1; 2, gde je
12
1 1
L12 def
= m1 v12 + m2 v22 V (kr1 r2 k) (4.5.3a)
2 2
Lagrange-ova funk ija sistema, a vi def
= ddrti su brzine. O igledno, pi = mi vi . S druge strane,
potreban i dovoljan uslov za kanoni nu konjugovanost varijabli glasi [ ri ; pi ℄ = 1.
Sad moramo da izra unamo kanoni no konjugovane varijable od R i r, tj. impuls entra masa
i relativne esti e. Prethodno moramo Lagrange-ovu funk iju izraziti preko R i r i odgovaraju ih
vremenskih izvoda, tj. brzina
dR dr
V def
= ; v def
= : (4.5.4a,b)
dt dt
Jednakosti (4.5.2) povla e
m2 m1
v1 = V v; v2 = V + v: (4.5.5a,b)
m1 + m2 m1 + m2
CESTICA
Kad se (4.5.5) zameni u L12 , tj. u (4.5.3a), sledi

1 1 m1 m2 2
L12 = (m1 + m2 )V2 + v V (krk): (4.5.3b)
2 2 m1 + m2
Denisimo m1 m2
M def
= m1 + m2 ; m def
= : (4.5.6a,b)
m1 + m2
Iz (4.5.3a) je
1 1
L12 = MV2 + mv2 V (krk): (4.5.3 )
2 2
Iz P def
= L12 ,
V p def
= L12
v i (4.5.3 ) odmah sledi
P = MV; p = mv; (4.5.7a,b)
u punoj analogiji sa slu ajem pravih esti a. Veli inu M interpretiramo kao masu sistema, a m
kao masu relativne esti e.
Kao sto je poznato, dok je Lagrange-ova funk ija razlika kineti ke i poten ijalne energije,
Hamilton-ova funk ija je njihov zbir. Stoga iz (4.5.3 ) i (4.5.7) proizlazi
2
H12 = 2PM2 + 2pm + V (r) ; (4.5.8)
= krk. Vidimo da je H12 zbir od

gde je r def
P2 p2
HCM def
= i HRC def
= + V (r ); (4.5.9a,b)
2M 2m
tj. od Hamilton-ovih funk ija pojedinih efektivnih esti a.
Dakle, postigli smo rasprezanje entra masa i relativne esti e, tj. efektivne esti e "ne
interaguju". Interak iju pravih esti a pretvorili smo u spoljasnji poten ijal V (r) za relativnu
esti u (ali izvor ovog poten ijala, naravno, nije entar masa!).
4.5.3 Ukupni uglovni moment

Kao sto je dobro poznato, ukupni uglovni moment (ili ukupni moment koli ine kretanja) sistema
dve esti e je po deni iji
l1 + l2 = r1 p1 + r2 p2 ; (4.5.10)
gde ozna ava vektorski proizvod. Treba da izrazimo ukupni uglovni moment pomo u varijabli
efektivnih esti a.
Jednakosti (4.5.5), uz pomo (4.5.7) i (4.5.6), odmah daju
m m
p1 = 1 P p; p2 = 2 P + p: (4.5.11a,b)
M M
Kad se (4.5.2) i (4.5.11) zamene u (4.5.10), neposredno sledi
l1 + l2 = L + l; (4.5.12a)
142
gde su
= R P i l def
L def = r p: (4.5.13a,b)
uglovni momenti efektivnih esti a, denisani analogno kao za prave esti e.
Diskusija rezultata (4.5.12a) sa (4.5.13) mora po i od injeni e da L zavisi od polozaja koor-
dinatnog po etka (preko R, uporediti Crtez C 4.4), a l od njega uopste ne zavisi. Prema tome,
vektorska varijabla L nije ni od kakve vaznosti za sistem po sebi. Ona karakterise odnos entra
masa i koordinatnog po etka.
Da se izbegne nebitno, najpogodnije je smestiti koordinatni po etak u polozaj entra masa,
sto zna i R = 0; L = 0 i onda se ukupni uglovni moment dvo esti nog sistema svodi na uglovni
moment relativne esti e l. Uobi ajeno je da se ova pretpostavka ini pre utno (osim ako se
naglasi da je druga ije), tj. da vazi
l1 + l2 = l : (4.5.12b)
4.5.4 Resenje klasi nih jedna ina kretanja

Sve sto smo u ovom odeljku do sada iskazali odnosilo se na ksiran trenutak vremena. Pret-
postavimo da u po etnom trenutku t0 osnovne varijable efektivnih esti a imaju date vrednosti
(po etni uslov): R0 , P0 , r0 , p0 . Da bismo izra unali kako se ove varijable menjaju u vremenu,
tj. da bismo nasli R(t), P(t), r(t) i p(t), 8t > 0, moramo resiti jedna ine kretanja, re imo u
Hamilton-ovoj formi. One glase
H H12
R_ = 12 ; P_ = ; (4.5.14a,b)
P R
H12 H12
r_ = ; p_ = (4.5.14 ,d)
p r
(ta ka ozna ava izvod po vremenu). Pogled na (4.5.8) daje
1
R_ = P; P_ = 0; (4.5.15a,b)
M
1
r_ = p;
m
p_ = rV (r): (4.5.15 ,d)
Dakle, resenje za entar masa glasi P(t) = P0 , R(t) = R0 + P0 t=M , tj. entar masa se kre e
po iner iji. Na relativnu esti u deluje sila (desna strana od (4.5.15d)) i integra iju jedna ina
kretanja mozemo dovrsiti samo ako je ekspli itno zadata konkretna interak ija V(r), tj. kada
znamo silu koja deluje.
4.5.5 Prelazak na kvantnu mehaniku

Znamo da se u kvantnoj mehani i dvo esti ni sistem opisuje vektorima stanja iz orbitnog prostora
H12(o) def
= H1(o)
H2(o) (uporediti x 2.6.8 za N = 2). Jedna ine (4.5.2) postaju operatorske jednakosti
CESTICA
^ def m m
R = 1 ^r1 + 2 ^r2 ; ^r def
= ^r2 ^r1 ; (4.5.16a,b)
M M
^ m2 ^r;
^r1 = R ^r2 = R^ + m1 ^r; (4.5.16 ,d)
M M
i to kao posledi a kvantiza ije, u kojoj se varijable zamenjuju hermitskim operatorima tako da
sve linearne rela ije ostaju sa uvane.
S druge strane, varijable R, P, r i p ine osnovni skup varijabli u Hamilton-ovom smislu
u analogiji sa osnovnim skupom r1 , p1 , r2 i p2 , od koga smo posli pri konstruk iji pomenutog
prostora stanja H12(o)
. Odmah se vidi da Poisson-ove zagrade imaju uobi ajen vid
X Px X Px
[ X; Px ℄P Z = ::: = 1 itd: (4.5.17)
X Px pz z
(podsetimo se da se Poisson-ove zagrade mogu izra unati pomo u bilo kog osnovnog skupa vari-
jabli, a rezultat je jedan te isti). Dakle,
[ Rq ; Pq0 ℄P Z = Æqq0 ; [ q; pq0 ℄P Z = Æqq0 (4.5.18a,b)
(Vidi (4.5.18) Poasonovih zagrada nije samo potreban, nego i dovoljan uslov za osnovni skup
varijabli.)
Zadatak 4.5.1 Dokazati rela ije (4.5.18) izra unavaju i Poasonove zagrade pomo u osnovnog skupa varijabli
r1 , p1 , r2 i p2 .
Potpuno analognom logikom kao u x 2.5 mozemo konstruisati orbitne prostore stanja efektivnih
esti a: HCM
(o)
kao prostor obrazovan zajedni kim (uopstenim) svojstvenim bazisom fj R ij 1 <
Q < 1; Q = X; Y; Z g potpunog skupa kompatibilnih opservabli R ^ i H(o) , u kome je fj r ij 1 <
RC
q < 1; q = x; y; z g zajedni ki svojstveni bazis potpunog skupa kompatibilnih opservabli ^r. Ako
formiramo direktni proizvod od HCM (o)
i HR(oC) , dobi emo pomenuti dvo esti ni prostor H12 (o)
, kao
^
sto sledi iz (4.5.16), tj. iz injeni e da parovi R, ^r i ^r1 , ^r2 deluju u istom prostoru (jedni su
funk ije od drugih). Dakle, radi se o dvema razli itim tenzorskim faktoriza ijama prostora H12 (o)
:
H1(o)
H2(o) = H12(o) = HCM
(o)

HR(oC) (4.5.19)
.
Zadatak 4.5.2 Pokazati da (uopsteni) dvo esti ni vektor stanja j P i j r i 2 H12(o); krk 1, ima osobinu da
prediktivno merenje impulsa na prvoj esti i daje odredenu vrednost i za impuls druge, udaljene, esti e; ako
se umesto impulsa meri (prediktivno) polozaj prve esti e, takode se time ujedno izmeri distantnim merenjem i
polozaj druge, udaljene, esti e. (Indika ija: Po i od injeni e da pomenuta merenja ne narusavaju ostru vrednost
opservable P^ , odnosno ^r, jer je kompatibilna sa merenom opservablom.)
Na ovom primeru su Einstein, Podolsky i Rosen l935. prvi put4.5.2 uveli pojam distantnih
korela ija (uporediti x 4.4.1).
4.5.2 A. Einstein, B. Podolsky and N. Rosen, Physi al Review 47 (1935) 777.
144
4.5.6 Efektivne esti e u koordinatnoj reprezenta iji

Sad emo da prou imo sta (4.5.19) zna i u koordinatnoj reprezenta iji.
Iz (4.5.16) sledi da je vektor j r1 i j r2 i 2 H12
(o)
zajedni ki svojstveni vektor ne samo za operatore
^
^r1 i ^r2 , nego i operatora R i ^r (sa odgovaraju im svojstvenim vrednostima R = m1 r1M+m2 r2 ,
odnosno r = r2 r1 ). Dakle, svakom paru (r1 ; r2 ) odgovara par (R(r1 ; r2); r(r1 ; r2 )) bijektivno.
Sa gledista faktoriza ije (4.5.19) na prostore efektivnih esti a, isti prava u U (H12 (o)
) obrazuje
(uopsteni) vektor j R i j r i 2 H12 (sa pomenutim vrednostima R i r). Pogodnim izborom faznih
(o)
faktora mozemo posti i
j r1 i j r2 i =j R i j r i; 8r1; 8r2; (4.5.20)
tako da su vrednosti r1 , r2 i R, r korespondenti u smislu (4.5.2). (Obratiti paznju da na levoj
strani od (4.5.20) imamo ispusten
u smislu prve faktoriza ije u (4.5.19), a na desnoj strani
ispusteni
odgovara drugoj faktoriza iji u (4.5.19).) Pisa emo, jos vise skra eno, (4.5.20) i kao
j r1; r2 i =j R; r i.
Zadatak 4.5.3 Pokazati da vazi jednakost
e ~ (^p1 r1 +^p2 r2 ) = e ~ (P^ R+^pr) (4.5.21)
{ {
za svaki par vrednosti r1, r2 (i korespondentni par R, r) i da iz toga sledi da mozemo posti i (4.5.20).
Neka je j i 2 H12
(o)
proizvoljan vektor ( ovde ozna ava potpun skup kvantnih brojeva) i neka
je (r1 ; r2 ) = h r1 ; r2 j i odgovaraju i element prostora L2 (r1 r2 ). Izrazimo r1 i r2 na levoj
def
strani ove jednakosti pomo u R i r, koriste i se rela ijama (4.5.2 , 4.5.2d) i dobijenu slozenu
funk iju od R, r ozna imo sa (R; r). Na desnoj strani iste jednakosti zamenimo h r1 ; r2 j sa
njemu jednakim braom hR; r j u smislu (4.5.20). Tako dolazimo do4.5.3
(r1 ; r2 ) = (R; r) = h R; r j i: (4.5.22)
Ovo je jednakost vrednosti funk ija za korespondentne argumente | u smislu (4.5.2a, 4.5.2b), a
ne jednakost funk ionalnih zavisnosti.
Jednakostima (4.5.19) u koordinatnoj reprezenta iji odgovara
L2 (r1)
L2 (r2) = L2(r1; r2) = L2(R; r) = L2(R)
L2(r); (4.5.23)
gde su L2 (R), L2 (r) i L2 (R; r) prostori po modulu kvadratno integrabilnih funk ija 'CM (R) =
h R j 'CMi, odnosno 'RC (r) = h r j 'RC i, odnosno (R; r) def= h R; r j i, u punoj analogiji sa

L (r1) na primer, a = ozna ava izomorzam uspostavljen prvom jednakos u u (4.5.22).
2
Zadatak 4.5.4 Pokazati da prva jednakost u (4.5.22) uspostavlja izomorzam izmedu L2 (r1 ; r2) i L2(R; r).
Zadatak 4.5.5 Pokazati da se opera ija
direktnog mno zenja vektora u L2(R; r) = L2(R)
L2 (r) sastoji u
obi nom mnozenju funk ija (Indika ija: osloniti se na analogni slu aj L2(r1 ; r2 ) = L2(r1 )
L2(r2 ), videti (2.8.19)
i stav S 2.8.1).
4.5.3 Nota ijom i zelimo da naglasimo razli ite funk ionalne zavisnosti. C ak i u prostijem slu aju koordinatne
i impulsne reprezenta ije jedne esti e, ako bismo pisali h r j i = (r) istovremeno sa h p j i = (p), nota ija
bi mogla sugerisati da su (r) i (p) jednake funk ionalne zavisnosti, sto nije ta no!
CESTICA
4.5.7 Resenje kvantno-mehani kih jedna ina kretanja

Vratimo se sad problemu zakona kretanja za dve esti e. Ovaj zakon mozemo dobiti direktno
prepisuju i klasi ni izraz (4.5.8) na jeziku operatora u H12 (o)
= HCM (o)

HR(oC) i zamenjuju i tako
dobijeni hamiltonijan u S hrodinger-ovu jedna inu:
^ 2 p^ 2
P
{~ j 12 i = H^ 12 j 12 i = ( + + V^ (r)) j 12 i (4.5.24)
t 2M 2m
U pogledu dinami ke podele (x 3.1.6), nas dvo esti ni sistem je konzervativan i izolovan, a kad
je izrazen preko efektivnih esti a kao u (4.5.24) ak imamo dinami ku nezavisnost ili dinami ku
raspregnutost entra masa i relativne esti e. Efektivna esti a entra masa se kre e kao slobodna
esti a, a relativna esti a kao konzervativna, ali ne i izolovana, ve u spoljasnjem polju V^ (r)
(osim ako je V^ (r) def
= 0.
Kao sto znamo iz teorema T 3.2.1, da bismo dobili resenje za (4.5.24) dovoljno je resiti svoj-
stveni problem hamiltonijana H^ 12 , tj. na i potpunu klasika iju dvo esti nih stanja. Zbog
raspregnutosti efektivnih esti a najpogodnije je po i od klasika ije stanja posebno za entar
masa i posebno za relativnu esti u (uporediti analogan slu aj (3.4.16a)-(3.4.17 )).
Za entar masa pogodno je potpunu klasika iju stanja izvrsiti pomo u ravnih talasa fj P ij8Pg.
Odgovaraju i spektar fECM = 2PM j8Pg je isto kontinualan, tj. entar masa nema ni jedno vezano
2
stanje.
Ako imamo svojstveni vektor hamiltonijana sa odgovaraju om diskretnom i to negativnom
vrednos u energije (svojstvene vrednosti hamiltonijana), onda se govori o vezanom stanju. Ako
imamo pozitivnu vrednost energije i to iz neprekidnog spektra hamiltonijana, onda se odgova-
raju i (uopsteni) svojstveni vektor naziva slobodnim stanjem. Relativna esti a u opstem slu aju
moze da ima i vezanih i slobodnih stanja, tj. njen ukupni spektar moze da se sastoji od diskretnog
i od kontinualnog spektra.
Primer za kontinualni spektar relativne esti e imamo pri rasejanju, kada esti a 1 (projektil)
pod uti ajem esti e 2 (mete) menja svoje stanje, ali ne formira s njom vezano stanje (tj. ne

desava se zahvat). Cesto je u ovom slu aju pogodnije koristiti se potpunom klasika ijom stanja
pomo u sfernih talasa (uporediti nize, x 6.6.5), nego pomo u ravnih talasa.
Primere za diskretni spektar relativne esti e imamo u slu aju vezanih dvo esti nih sistema.
Takav je na primer deuteron, jezgro deuterijuma D, koji se pojavljuje u atomu teske vode D2 O.
Deuteron se sastoji od protona i od neutrona. Drugi primer je neutralni atom vodonika, sastoji
se od protona i elektrona. Tre i primer je molekul od dva atoma itd.
4.5.8 Efektivne esti e u slu aju N esti a

Centar masa N - esti nog sistema denise se jednakos u tzv. stati kih momenata (radijus vektora
pomnozenih masama):
N
X N
X
RCM( mn ) = mn rn ; (4.5.25)
n=1 n=1
a to moze da se prepise kao
P
RCM( Nn=1 mn ) = (((m1 r1 + m2 r2 ) + m3 r3 ) + m4 r4 ) + : : : = (4.5.26)
(((m1 + m2 )RCM12 + m3 r3 ) + m4 r4 ) + : : : = ((m1 + m2 + m3 )RCM123 + m4 r4 ) + : : : ;
146
gde je sa CM1:::n ozna en entar mase prvih n esti a.

Na osnovu (4.5.26) moze se pre i sa N esti a na N efektivnih esti a na slede i na in. Sa
prve i druge esti e prede se na RC 12 i CM12 (kao u dvo esti nom problemu). Onda se sa CM12
i tre e esti e prede, opet kao u dvo esti nom problemu, na jos jednu relativnu esti u i na
CM123 (kao sto se vidi iz (4.5.26)) itd. Na kraju imamo N 1 relativnih esti a i entar masa
elog sistema. Zbog proizvoljnog redosleda esti a, ovim postupkom se na mnogo na ina mogu
denisati relativne esti e.
Moze se postupiti i malo druga ije. Iz (4.5.25) takore i neposredno sledi slede a lema.
Lema 4.5.1 Grupisimo nasihP N esti a na izvestan na in u K klasa sa po Nk ; k = 1; : : : ; K ,
esti a u pojedinim klasama ( Kk=1 Nk = N ). Neka su Rk i Mk radijus vektor i masa entra
masa k-te klase esti a, a R i M odgovaraju e veli ine elog sistema. Onda vazi
K
X
MR = Mk Rk (4.5.27)
k=1
tj. sa intermedijernih entara masa CMk pojedinih klasa se prelazi na entar masa sistema
analognom formulom kao sa prvobitnih esti a.
Na osnovu Leme L 4.5.1 mozemo razdeliti sistem esti a u klase i unutar svake od njih pre i
sa Nk esti a u klasi na Nk 1 relativnih esti a i CMk , na primer gore opisanim postupkom.
Onda sa intermedijernih efektivnih esti a CM1 , CM2 ,. . . CMK dalje opet prelazimo na relativne
esti e i na (sve obuhvatnije) entre masa nekim na inom kao za esti e. Opet emo na kraju
dobiti N 1 relativnih esti a i entar masa elog sistema.
Ispostavlja se (ne emo to dokazivati) da kako god uveli N 1 relativnih esti a sa radijus
vektorima %1 , %2 ,. . . , %N 1 , masama 1 , 2 ,. . . ,N 1 i impulsima P1 , P2 ,. . . ,PN 1 i entar masa
sa R, M i P, vazi e kako uopstenje formule (4.5.12a) za uglovne momente
N
X N
X1
(rn pn ) = R P + (%i Pi ); (4.5.28)
n=1 i=1
tako i uopstenje formule (4.5.8) za Hamilton-ovu funk iju

NX1 P2
P2 i + V (% ; : : : %
H12:::N = +( 1 N 1 )): (4.5.29)
2M i=1
2i
Dakle, u opstem slu aju samo se entar masa elog sistema, dinami ki raspreze od N
1 relativnih esti a, a ove sa svoje strane ostaju dinami ki spregnute. Prelazak na kvantnu
mehaniku je analogan kao u dvo esti nom problemu.
Glava 5
GALILEJEVE TRANSFORMACIJE
5.1 Prosirena Galilejeva grupa

Zapo e emo odeljak pojmovima iner ijalnog koordinatnog sistema i iner ijalnog kretanja. Za-
tim emo podsetiti na deni iju Galilejevih transforma ija i inverzija, koje zajedno obrazuju
prosirenu Galilejevu grupu. Koren ove grupe lezi, s jedne strane, u geometriji prostor-vremena i
u iner ijalnom kretanju, a s druge strane u Galilejevom prin ipu relativiteta. Objasni emo ak-
tivnu i pasivnu interpreta iju pojedinih transforma ija. Pripremaju i se za kvantiza iju prosirene
Galilejeve grupe, tj. za njeno prenosenje u kvantnu mehaniku (koje emo izvrsiti u slede em
odeljku), ukaza emo na mogu nost generisanja Galilejevih transforma ija pomo u eksponen i-
jalnih operatorskih funk ija zasnovanih na Poisson-ovim zagradama. Na kraju, denisa emo
doti ne transforma ije u vise prostora i prou i emo veze izmedu njih.
5.1.1 Iner ijalni koordinatni sistem

Klasi na mehanika je nauka o kretanju zi kih sistema. Pri opisivanju kretanja se zapravo radi
o tome kako odredeni posmatra (opserver) vidi doti ni zi ki sistem u prostoru i vremenu.
Fizika je egzaktna nauka, te se pojam "posmatra a" mora pre izno i objektivno denisati.
Tako se dolazi do poznatog pojma koordinatnog ili referentnog sistema. Strogo uzev, posmatra
je vise od koordinatnog sistema; tu je i aktivni subjekat (ali mogao bi biti i robot) koji vrsi
merenja, prikuplja informa iju itd. Ali uobi ajeno je da se ovaj "visak" apstrahuje i, za potrebe
klasi ne mehanike, posmatra redukuje na referentni sistem.
Ista zi ka pojava izgleda razli ito u razli itim koordinatnim sistemima i ak moze da se
ispoljava slozenije ili prostije zavisno od referentnog sistema. O igledno je vazno na i kriterijum
najpogodnijeg izbora koordinatnog sistema za sto siru klasu zi kih fenomena.
Fizi ke pojave odvijaju se u prostoru i vremenu. Slozenost opisivanja pojava osetno zavisi od
toga kako se slozeno pojavljuje sam prostor i vreme u videnju opservera. Vreme poprima najve u
jednostavnost za posmatra a za koga su svi vremenski trenu i a priori (tj. pre nego sto se dese
odredeni zi ki dogadaji) ravnopravni, nerazli ivi. Ta se osobina naziva homogenos u vremena.
Analogna jednostavnost prostora je u a priori ravnopravnosti ili nerazli ivosti svih polozaja |
sto se naziva homogenos u prostora. Drugi vid jednostavnog ispoljavanja prostora imamo ako su
u njemu svi prav i koji prolaze kroz ksiranu ta ku ravnopravni | sto se naziva izotropnos u
147
148 GLAVA 5. GALILEJEVE TRANSFORMACIJE
prostora (u odnosu na tu ta ku). (Videti pre izniju deni iju homogenosti i izotropnosti u x 5.1.7.)
Ako je prostor homogen i izotropan u odnosu na jednu ta ku, onda je izotropan u odnosu na
svaku ta ku.
Koordinatni sistem u kome je vreme homogeno, a prostor homogen i izotropan naziva se
iner ijalnim koordinatnim sistemom. Takav referentni sistem stvarno daje najjednostavnije opi-
sivanje najve eg broja pojava. Pre svega, u njemu se materijalna ta ka na koju ne deluje sila5.1.1,
kre e pravolinijski konstantnom brzinom (ili u spe ijalnom slu aju miruje), tj. vrsi tzv. iner-
ijalno kretanje. Ovo je u stvari potreban i dovoljan uslov (ili druga deni ija) za iner ijalni
referentni sistem.
Iner ijalnih koordinatnih sistema ima (kontinualno beskona no) mnogo. Sa jednog na drugi
prelazi se transforma ijom iz tzv. prosirene Galilejeve grupe, koja je stoga grupa relativiteta
klasi ne mehanike (videti x 5.1.7).
5.1.2 Galilejeve transforma ije

Kao sto je poznato u klasi noj mehani i, svaka tzv. Galilejeva transforma ija odredena je sa 4
entiteta: jednom 3 3 realnom ortogonalnom5.1.2 matri om R jedini ne determinante (koja se
naziva matri om rota ije), vektorom brzine v, vektorom prostorne transla ije a i realnim brojem
vremenske transla ije b. Oznaka je T(b;a;v;R) .
Galilejeva transforma ija deluje na slede i na in na vektor polozaja r, na trenutak t i na
impuls p klasi ne esti e:
T(b;a;v;R) r = Rr + a vt; T(b;a;v;R) t = t + b; T(b;a;v;R) p = Rp mv: (5.1.1a,b, )
Pod Rr, na primer, podrazumeva se matri ni proizvod 3 3 matri e R sa 3 1 matri om (ili
brojnom kolonom) vektora r, koja se sastoji od aps ise x, ordinate y i od aplikate z . Sa m je
ozna ena masa esti e.
Zadatak 5.1.1 Pokazati da identi
na transforma ija glasi T(0;0;0;I ), gde je sa 0 ozna en nulti vektor, a sa I
jedini na 3 3 matri a.
Kada su u etvor i (b; a; v; R) svi entiteti nulti (zapravo R = I a ne nula) osim jednog, onda
se u ozna i transforma ije ispisuje samo taj jedan.
T(b;a;v;R) = Tb TaTv TR ; (5.1.2)
gde na DS-i imamo proizvod transforma ija, koji se u stvari sastoji u uzastopnoj primeni.

Cetvorka (b; a; v; R) naziva se Lie-jevim parametrima transforma ije. Za svaki izbor Lie-jevih
parametara (unutar gornjih deni ija) postoji Galilejeva transforma ija. Uzastopna primena
(proizvod) bilo koje dve Galilejeve transforma ije opet daje Galilejevu transforma iju prema
obras u
T(b0 ;a0 ;v0 ;R0 ) T(b;a;v;R) = T(b0 +b;a0+R0 a v0 b;v0 +R0 v;R0 R) : (5.1.3)
5.1.1 Ovde pod silom podrazumevamo pravu silu, koja ima svoj izvor u nekom zi kom sistemu i za koji vazi zakon
ak ije i reak ije (a ne na iner ijalnu silu, koja je prividna i pojavljuje se samo u neiner ijalnom koordinatnom
sistemu).
5.1.2 Matri a R se naziva ortogonalnom ako R 1 = RT , tj. ako je njena inverzna matri a jednaka transponovanoj.

5.1. PROSIRENA GALILEJEVA GRUPA 149
Svaka Galilejeva transforma ija je nesingularna (tj. predstavlja obostrano jednozna no, eo-
na- eo preslikavanje). Inverzna transforma ija T(b;1a;v;R) proizvoljne trensforma ije T(b;a;v;R)) , kao
sto je poznato, zadovoljava
T 1 T = T T 1 = T(0;0;0;I ) (5.1.4)
(na LS-i smo izostavili Lie-jeve parametre).
Zadatak 5.1.3 Dokazati formulu

T(b;1a;v;R) = T( b; R 1 (a+vb); R 1 v;R 1 ) : (5.1.5)

Citao u je ve o igledno da Galilejeve transforma ije ine grupu. To je tzv. Galilejeva
grupa, obelezava emo je sa G . Posto su elementi grupe zadati Lie-jevim parametrima i mnozenje
u grupi se izrazava pomo u opera ija sa Lie-jevim parametrima (uporediti (5.1.3)), Galilejeva
grupa spada medu tzv. Lie-jeve grupe.
5.1.3 Osnovne podgrupe Galilejeve grupe

Na DS-i jednakosti (5.1.2) pojavljuju se prosti spe ijalni slu ajevi Galilejevih transforma ija.
Transforma ije TR nazivaju se rota ijama, Tv boost-ovima (boost | itati: bust | na en-
gleskom zna i: pogurnuti uvis) ili spe ijalnim Galilejevim transforma ijama, Tb vremenskim
transla ijama, a Ta prostornim transla ijama. Uobi ajene su oznake
= fTR
R(3) def j 8Rg; T3(v) def
= fTv j 8vg; (5.1.6a,b)
= fTa
T3 def j 8ag; = fTb
T1 def j 1 < b < 1g: (5.1.6 ,d)
Zadatak 5.1.4 Pokazati da su skupovi R(3), T(3v) , T3 i T1 grupe.

Dakle, rota iona grupa R(3), grupa spe ijalnih Galilejevih transforma ija T3(v) , grupa pro-
stornih transla ija T3 i grupa vremenskih transla ija T1 su osnovne podgrupe od G . Broj koji se
pojavljuje u ozna i podgrupe pokazuje koliki je broj Lie-jevih parametara podgrupe. Neo igledno
je samo da je R(3) troparametarska. U to emo se uveriti u narednoj glavi.
Od velike je vaznosti najmanja podgrupa od G koja sadrzi samo R(3) i T3 od osnovnih
podgrupa. To je tzv. Euklidova grupa E(3). (Ovde se broj 3 odnosi na dimenziju prostora u
kome deluju transforma ije. Broj Lie-jevih parametara je 6.)
Cela Galilejeva grupa G , kao i svaka njena pomenuta podgrupa, je kao sto se kaze, kontinualna
(neprekidna) i povezana. To e re i da se kontinualnim menjanjem Lie-jevih parametara doti ne
transforma ije moze sti i (prelaze i druge Galilejeve transforma ije) do identi ne transforma ije
T(0;0;0;I ). Sa suprotnim slu ajem diskretnih transforma ija upozna emo se u slede em paragrafu.
5.1.4 Diskretne transforma ije i prosirena Galilejeva grupa

Inverzija prostora ili prostorna inverzija Jp denisana je slede im delovanjem
Jpr def
= r; Jpt def = t; Jpp = p: (5.1.7a,b, )
Inverzija vremena ili vremenska inverzija Jv je po deni iji slede a transforma ija:
Jv r = r; Jv t def
= t; Jv p = p: (5.1.8a,b, )
Za obe inverzije se esto kaze da su diskretne transforma ije. Naime, uopste nemaju Lie-jeve
parametre i, stoga se, na prvi pogled, ne moze od njih kontinualno sti i do druge transforma ije.
Medutim, detaljna analiza pokazuje da stvari stoje malo druga ije.
Najmanja podgrupa grupe svih transforma ija (faznog prostora i vremenske ose materijalne
ta ke) koja pored G sadrzi i Jp i Jv naziva se prosirenom Galilejevom grupom. Obelezava emo je
sa G . Ozna avaju i sa T teku u Galilejevu transforma iju, moze se re i da se G sastoji od 4 vrste
transforma ija; od Galilejevih transforma ija T , od transforma ija vida T Jp, od transforma ija
koje se pisu kao T Jv i, najzad, od transforma ija koje glase T JpJv . Diskretna transforma ija
JpJv je tzv. jaka inverzija. Cela prosirena Galilejeva grupa G je unija etiri disjunktna skupa:
G = G + GJp + GJv + GJpJv :
Svaki sabirak (podskup u G ) naziva se susednom klasom u teoriji grupa. Svaka od pomenute
etiri susedne klase je povezana, tj. neprekidnom promenom Lie-jevih parametara (od T ) moze
se pre i sa bilo kog elementa na bilo koji drugi u istoj klasi. Ali grupa G nije povezana.
U slede em paragrafu prodiskutova emo dvostruku zi ku interpreta iju transforma ija iz G .
5.1.5 Aktivna i pasivna interpreta ija transforma ija iz

(v )
T3 , T1 i T3
Svim transforma ijama koje smo diskutovali u prethodnim paragrama moze se dati tzv. ak-
tivna interpreta ija, u kojoj se pretpostavlja da je ksiran koordinatni sistem (uklju uju i nulti
trenutak vremena), tj. da je referentni sistem jedan te isti pre i posle delovanja transforma-
ije. U ovoj interpreta iji se zamislja da se transforma ije "desavaju" u objektivnom zi kom
prostor-vremenu5.1.3 , a transforma ije iz prethodnih paragrafa opisuju kako takvu promenu vidi
dati posmatra (ograni avamo se, naravno, na iner ijalnog posmatra a).
Medutim, mogu a je i druga, tzv. pasivna interpreta ija transforma ija iz G . Tu se pret-
postavlja da se u objektivnom prostor-vremenu nista ne "desava" sa zi kim sistemima, ali da
postoje dva razli ita koordinatna sistema i da se drugi dobija iz prvog inverznom transforma-
ijom T 1 2 G u objektivnom prostor-vremenu. Primena transforma ije T na r, p, t se onda
tuma i kao preslikavanje ili prevodenje videnja fenomena od strane prvog posmatra a u videnje
5.1.3 Objektivni prostor, za razliku od subjektivnog prostora brojnih kolona r kojim se sluzi posmatra , u klasi noj
zi i se obi no ne denise matemati ki pre izno. Pre nego sto se ksira koordinatni sistem, to nije linearni prostor,
ve samo tzv. ani prostor, iji je jedini element strukture rastojanje. C itala , ako zeli, moze da pro ita vise o
matemati koj strukturi anog prostora u poslednjoj glavi knjige: A. T. Ma ev, Osnovy Lineno Algebry
(Nauka, Moskva 1975), tre e, preradeno izdanje, Nauka, Moskva, 1970 (u ranijim izdanjima nema ove partije).

istih fenomena od strane drugog posmatra a. Pod "videnjem" ovde podrazumevamo odrazavanje
objektivnih dogadaja u subjektivnom faznom prostoru i vremenu posmatra a pripisivanjem po
7 realnih brojeva r, p, t tim dogadajima.
O igledan je smisao prostornih transla ija u aktivnoj interpreta iji. Pri pasivnoj interpreta iji
prostornih transla ija pretpostavlja se da je koordinatni po etak drugog posmatra a (i samo
to) pomeren za a u odnosu na koordinatni po etak prvog; prema tome, polozaj koji prvom
posmatra u izgleda da je u vrhu radijus-vektora r, drugom posmatra u izgleda da je u vrhu
radijus-vektora r + a.
Mogu e su dve aktivne interpreta ije vremenskih transla ija. U prvoj, koju emo nazivati
nespontanom, po uzoru na aktivnu interpreta iju prostornih transla ija, opserver vrsi | bar u
mislima | transla iju vremena po objektivnoj apsolutnoj vremenskoj osi kada to zazeli i za
veli inu b koju odabere. U drugoj aktivnoj interpreta iji, koju emo nazivati spontanom, radi se
o spontanom i nezaustavivom proti anju vremena u prirodi, koje se ogleda u vremenskoj evolu iji
svih zi kih sistema.
U pasivnoj interpreta iji vremenskih transla ija pretpostavljamo da je nulti trenutak drugog
posmatra a (i samo to) pomeren za b u odnosu na nulti trenutak prvog posmatra a.
Spe ijalnim Galilejevim transforma ijama mozemo dati aktivnu interpreta iju po kojoj svaka
materijalna ta ka (ma gde se nalazila) u trenutku t = 0 skokom promeni svoju brzinu za ksirani
vektor v. Ovo je, naravno, matemati ka konstruk ija bez dubljeg zi kog smisla.
Kada dajemo pasivnu interpreta iju boost-ovima, onda pretpostavljamo da se u trenutku
t = 0 koordinatni sistem 2 poklapao sa koordinatnim sistemom 1 u polozaju, smerovima i
orijenta iji koordinatnih osa (oba su desna ili oba leva, videti Crtez C 5.1 nize), kao i u izboru
nultog trenutka, ali da se referentni sistem 2 kretao u odnosu na referentni sistem 1 konstantnom
brzinom v.

Citala je svakako zapazio da "desavanje" pisemo u navodni ima. Razlog tome lezi u injeni i
sto su sva navedena preslikavanja kojima aktivno interpretiramo transforma ije iz G u stvari k-
tivna; mozemo ih samo zamisliti, a ne i zi ki ostvariti. Ovo nije slu aj sa svim pasivnim inter-
preta ijama, osim za boost-ove, i sa spontanom aktivnom interpreta ijom vremenske transla ije.
(Tu se radi o ostvarivim desavanjima.)
5.1.6 Aktivna i pasivna interpreta ija rota ija i inverzija

se rota ija ti e, one se interpretiraju aktivno ili pasivno u analogiji sa slu ajem transla ija.
Sto
Prepusti emo detalje itao u.
Prodiskutova emo matemati ku stranu nerazli ivosti aktivne i pasivne interpreta ije. Zami-
slimo objektivni prostor (matemati ki: apstraktni prostor) u kome je ksiran koordinatni sistem
(bazis) a1 ; a2 ; a3 i neka tu deluje rota ija R^ . Poznata formula za reprezentovanje rota ije R^
matri om R u pomenutom bazisu glasi
3
X
^ k=
Ra Rk0 k ak0 : (5.1.9)
k0 =1
Trojka brojeva r u istom bazisu reprezentuje teku u ta ku objektivnog prostora, a Rr reprezen-
tuje lik te ta ke dobijen delovanjem rota ije R^ . To je aktivna interpreta ija.
Uzmimo sad inverznu od gornje rota ije, tj. R^ 1 , u objektivnom prostoru i pomo u nje
generisimo drugi bazis:
= R^ 1 ak ; k = 1; 2; 3:
bk def (5.1.10)
Iz (5.1.9) i (5.1.10) sledi
3
X
bk = Rk01k ak0 ; (5.1.11)
k0 =1
sto zna i da je matri a razvoja drugog bazisa po prvom (R 1 )T (T zna i transponovanje), tj.
kontragredijentna matri a od R. Onda, kao sto je poznato, ako ta ku objektivnog prostora
u prvom bazisu fak j k = 1; 2; 3g, reprezentuje brojna kolona r, istu ta ku u drugom bazisu
fbk j k = 1; 2; 3g reprezentuje brojna kolona Rr. To je pasivna interpreta ija.
Zadatak 5.1.5 Pokazati da je Jp, sto se ti e delovanja na r, takode matri a 3 3. Koja je to matri a?
Za prostornu inverziju Jp vazi sve sto je re eno za rota ije. Prou i emo detaljnije zi ku
stranu dveju interpreta ija za Jp .
6z 6z x
x
- - y
y y

x ?z
A B C
Slika 5.1: Levi i desni koordinatni sistem.
U slu aju pasivne interpreta ije prostorne inverzije prelazi se sa jednog, npr. sa uobi ajenog
desnog koordinatnog sistema, na drugi, na primer na levi (videti Crtez C 5.1.A odnosno C 5.1.B).
Obratiti paznju da su ortovi desnog referentnog sistema uzajamno rasporedeni (orijentisani) po
uzoru na desni (tj. uobi ajeni) zavrtanj: vrtenje od orta x-ose najmanjim uglom ka ortu y -ose
izazivalo bi pomeranje zavrtnja u smeru orta z -ose. Kod levog koordinatnog sistema mutatis
mutandis uzor je levi zavrtanj.
Zadatak 5.1.6 Uveriti se da se levi i desni koordinatni sistem ne mogu dobiti rota ijom jedan iz drugog, a da
se dva leva koordinatna sistema sa istim po etkom (npr. C 5.1.B i C 5.1.C) mogu.
U aktivnoj interpreta iji prostorna inverzija se u stvari odigrava u objektivnom prostoru

(matemati ki: u apstraktnom prostoru) i deluje na sve osim na ksirani koordinatni sistem
opservera. Pasivna interpreta ija je izvodljiva: mozemo pre i sa opisivanja fenomena iz desnog
koordinatnog sistema na opisivanje iz levog ili obratno.

5.1.7 Iner ijalni koordinatni sistemi i prosirena Galile-

jeva grupa kao grupa relativiteta
Kao sto smo rekli u paragrafu x 5.1.1, iner ijalni koordinatni sistem moze da se prepozna po
tome sto materijalna ta ka koja se kre e po iner iji ima u njemu konstantan (u vremenu) impuls.
Svaka transforma ija iz G preslikava konstantan impuls u konstantan impuls.
Zadatak 5.1.7 Dokazati ovaj iskaz.
Dakle, ako primenimo transforma iju iz G na ortove iner ijalnog koordinatnog sistema, opet
emo dobiti iner ijalni referentni sistem. Ispostavlja se da je G najobuhvatnija grupa trans-
forma ija koje iz jednog iner ijalnog koordinatnog sistema generisu druge analogne referentne
sisteme.
Zadatak 5.1.8 Prodiskutovati iner ijalne koordinatne sisteme koji su ktivni, tj. zi ki neostvarivi, a dobijaju
se primenom neke transforma ije iz G na zi ki ostvarivi iner ijalni referentni sistem.
Imaju i u vidu pomenutu ulogu grupe G u generisanju svih iner ijalnih koordinatnih sistema
iz jednog od njih, govori se o G kao o grupi relativiteta klasi ne mehanike. Izrazavaju i istu
misao, govori se i o opstem Galilejevom prin ipu relativiteta. Ova relativisti ka uloga grupe
G (ne mesati ovo sa relativisti kom zikom, u kojoj ulogu G preuzima prosirena Poin are-ova
grupa) je u najuzoj vezi sa pasivnom interpreta ijom transforma ija.
Pri aktivnoj interpreta iji transforma ija iz G ima se u vidu nepromenjenost forme Hamilton-
ovih jednakosti kretanja (to je tzv. kanoni nost ovih transforma ija, u koju mi nismo ulazili).
Na osnovu toga govori se o opstem Galilejevom prin ipu invarijantnosti.
Sad emo da damo jednu teorijski kon izniju ekvivalentnu deni iju pojmova homogenosti i
izotropnosti, koje smo pomenuli u x 5.1.1.
Homogenost prostora i vremena se u aktivnoj interpreta iji sastoji u tome sto su grupe T3 i
T1 grupe automorzama (izomorzama) objektivnog prostor-vremena (na samog sebe). Drugim
re ima, doti ne transforma ije odrzavaju rastojanje. Analogno, izotropnost prostora je u tome
sto je i rota iona grupa R(3) grupa automorzama prostora.
U pasivnoj interpreta iji homogenost prostor-vremena i izotropnost prostora ogledaju se u
tome sto bilo kojom transforma ijom iz T3 i T1 odnosno iz R(3) prelazimo sa iner ijalnog koor-
dinatnog sistema na isti takav referentni sistem.
Kao sto je itao u verovatno jasno, grupe T3 , T1 i R(3) i transforma ije Jp i Jv igraju
osnovniju ulogu nego T3(v) . One su geometrijske grupe i transforma ije, vezane za geometrijsku
strukturu prostor-vremena. Grupa T3(v) je kinemati ka, posto je u vezi sa kinemati kim stanjem
ili stanjem (iner ijalnog) kretanja koordinatnog sistema. Sve transforma ije iz G naziva emo
kinemati kim transforma ijama (podrazumevaju i da "kinemati ki" sadrzi "geometrijski" kao
spe ijalni slu aj).
5.1.8 Generisanje Galilejevih transforma ija pomo u ek-

sponen ijalnih operatorskih funk ija
U odeljku x 2.5, pri izlaganju kvantiza ije klasi nih varijabli u kvantno-mehani ke operatore,
istakli smo injeni u da su neki nestandardni aspekti klasi ne mehanike od osnovnog zna aja za
prelazak na kvantnu mehaniku. Prvi primer bile su Poisson-ove zagrade. Sada emo ukazati na
drugi primer, koji se nadgraduje na Poisson-ove zagrade.
Kao sto je poznato, transforma ije faznog prostora klasi nog sistema pod kojima su Hamilton-
ove jedna ine kretanja i Poisson-ove zagrade invarijantne nazivaju se kanoni nim transforma i-
jama. Jednoparametarske grupe kanoni nih transforma ija mogu se generisati sa po jednom
varijablom uz koris enje po jednog parametra.
Neka su A(r; p) i G(r; p), dve varijable (jedno esti nog sistema) i to neka je A teku a, a G
ksirana varijabla. Denisimo operator G~ koji deluje u skupu svih varijabli A (koje su analiti ke
funk ije na faznom prostoru) na slede i na in:
GA = [ G; A ℄PZ ; 8A(r; p);

~ def (5.1.12)
a pod eG~ podrazumeva emo operatorsku funk iju

P1 n G~ n
eG~ def
= n=0 n! (5.1.13)
(G~ n je n puta uzastopno primenjeno G~ ). Skup feG~ j 1 < < 1g je jednoparametarska Lie-
jeva grupa kanoni nih transforma ija denisanih, kao sto smo rekli, na skupu varijabli A(r; p).
Tu spadaju i 6 varijabli osnovnog skupa: x = x(r; p); : : : ; pz = pz (r; p), gde, na primer, x(r; p)
zna i uzeti aps isu u ta ki (r; p) faznog prostora.
2
Obelezavaju i sa H = 2pm Hamilton-ovu funk iju slobodne esti e, a sa m njenu masu, ispo-
stavlja se da se delovanje neprekidnih Galilejevih transforma ija reprodukuje u prostoru varijabli
(na faznom prostoru) materijalne ta ke pomo u eksponen ijalnih funk ija operatora na slede i
na in5.1.4 ; 5.1.5 :
e ap~ q = q + aq ; q = x; y; z ; (5.1.14a)
e bH~ q = q + b pmq ; q = x; y; z ; (5.1.15a)
P
e ~lq = zq0 =x Rqq0 ()q 0 ; q = x; y; z ; (5.1.16a)
evm~r q = q ; q = x; y; z: (5.1.17a)
5.1.4 Ne emo dokazivati rela ije (5.1.14a)-(5.1.17b). C itao a koji zeli da se blize upozna sa ovom materijom
upu ujemo na veoma zanimljivu knjigu: E. C. G. Sudarshan and N. Mukunda, Classi al Dynami s: A Modern
Perspe tive, John Wiley and Sons, New York, 1974. Ova knjiga predstavlja moderan i nestandardan pogled na
klasi nu mehaniku sa gledista simetrija i teorije grupa, a po inspira iji iz kvantne mehanike. Kao drugu referen u
na Galilejevu grupu pomenu emo Group Theory and Its Appli ations, Volume II, Editor E. M. Loebl, A ademi
Press, New York, 1971; poslednja glava. Kao tre u referen u naves emo: L. Fonda and G. C. Ghirardi, Symmetry
Prin iples in Quantum Physi s, Mar el Dekker, New York, 1970.
5.1.5 Lako je videti da je na primer e ap~ = e axp~x e ay p~y e az p~z , a podgrupe fe aq p~q j 1 < aq < 1g,
q = x; y; z , su jednoparametarske. Drugim re ima, troparametarske grupe T3 , R(3) i T3(v) svode se na prirodan
na in na jednoparametarske podgrupe. U stvari samo kod R(3), koja nije komutativna, ovo svodenje nije trivijalno
(nije direktni proizvod jednoparametarskih podgrupa kao kod T3 i T(3v)), naime: e ~l = e x~lx y ~ly z~lz 6=
e x~lx e y ~ly e z ~lz .

U impulsnom prostoru imamo analogno:

e ap~ pq = pq ; q = x; y; z ; (5.1.14b)
e bH~ p
q = pq ; q = x; y; z ; (5.1.15b)
z
X
e ~lpq = Rqq0 ()pq0 ; q = x; y; z ; (5.1.16b)
q0 =x
evm~r pq = pq mvq ; q = x; y; z: (5.1.17b)
Zadatak 5.1.9 Dokazati (5.1.14b) i (5.1.14a) (uporediti Primedbu 5.1.5).
Za sada nije denisan vektor , koji daje parametriza iju grupe R(3). Njega emo denisati i
prou iti nize, u odeljku x 6.1. Vektorska varijabla l(r; p) je uglovni moment esti e, tj. vektorski
proizvod l def= r p.
Pazljivi itala je zapazio da su rela ije (5.1.15a)-(5.1.15b) u stvari zakon kretanja slobodne
esti e u iner ijalnom koordinatnom sistemu u skladu sa spontanom aktivnom interpreta ijom
vremenskih transla ija.
Na kraju paragrafa, rezimirajmo koje su osnovne podgrupe Galilejeve grupe G i koje su
varijable odgovaraju i generatori:
T3 $ p; T1 $ H ; R(3) $ l; T3(v) $ mr : (5.1.18)

Dakle, tu su osnovne varijable r i p i njihove najvaznije funk ije l i H . U smislu (5.1.18) govori
se o fundamentalnoj paralelnosti transforma ija simetrije s jedne strane i najvaznijih varijabli sa
druge strane. Vide emo da se ova paralelnost prenosi u kvantnu mehaniku5.1.6 .
5.1.9 Izomorzmi i antiizomorzmi izmedju grupa trans-

forma ija u razli itim prostorima
U paragrama x 5.1.5 do x 5.1.7 tvrdili smo da je svejedno ho emo li interpretirati pojedine trans-
forma ije aktivno ili pasivno. U sveopstoj pripremi za kvantiza iju Galilejevih transforma ija
moramo i ovo stanoviste dalje pre izirati.
Pokazalo se svrsishodnim da se pri izboru interpreta ije zahteva izomorfnost grupa transfor-
ma ija, sto u sustini zna i "jednako" delovanje doti nih grupa kao elina. Na primer, kada G
uzimamo u aktivnoj interpreta iji, tj. kao grupu transforma ija kinemati ke simetrije objektiv-
nog prostor-vremena, i denisemo transforma ije T 2 G u faznom prostoru, imamo izomorzam
grupe u objektivnom prostoru na grupu u faznom prostoru. Dakle, ovde je aktivna interpreta ija
potpuno zadovoljavaju a, tj. ona je uskladena sa zahtevom izomorfnosti (videti desnu kolonu
Crteza C 5.2).
To ve nije slu aj sa pasivnom interpreta ijom. Sada se G u objektivnom prostor-vremenu po-
javljuje u pasivnoj ulozi grupe relativiteta, deluju i na iner ijalne koordinatne sisteme (kvadrat I
5.1.6 Sa ta ke gledista formalizma treba ista i da neprekidne transforma ije ine Lie-jeve grupe, a varijable koje
ih generisu ine Lie-jeve algebre sa Poissonovom zagradom kao Lie-jevim proizvodom.
na Crtezu C 5.2), a pojedine transforma ije se pri tome invertuju. Invertovanje je antizomorzam
(tj. ne odrzava ve obr e poredak mnozenja elemenata u grupi), te je grupa G u faznom prostoru
(kvadrat IV) antiizomorfna grupi relativiteta. Stoga pasivna interpreta ija grupe G u faznom
prostoru ne zadovoljava gornji zahtev izomorfnosti.
Predimo sad na prostor varijabli i na Galilejeve transforma ije koje se pojavljuju na levoj
strani jedna ina (5.1.14a)-(5.1.17b) (tj. koje deluju u kvadratu III).
Kao sto se itala moze lako uveriti (npr. na podskupu osnovnih varijabli), transforma ije
T 2 G sad deluju na varijable kao na funk ije (tj. funk ionalne zavisnosti) na faznom prostoru i
to kao transforma ije T indukovane na slede i na in:
TA(r; p) = A(T r; T p); 8T 2 G ; 8A(r; p): (5.1.19)

Klasi na mehanika
I II
skup 1 (invertovanje) objektivno
koordinatnih (5.1.10) prostor-
sistema vreme
HH 3
HHH
2 (5.1.13) HHH (5.1.1) 4
(5.1.14)-(5.1.17) HH
? Hj ?
III IV
prostor 5 fazni

varijabli (5.1.19) prostor
6 kvantiza ija (5.2.14) 7

(5.2.2)-(5.2.3)
? Kvantna mehanika ?
V VI
prostor 8 (invertovanje) prostor
-
operatora Baker-Hausdor-ova lema stanja
u Ho Ho
Slika 5.2: Aktivna i pasivna interpreta ija transforma ija. Leva kolona (kvadrati I, III i V
i izomorzmi 2 i 6 ) daje elemente za pasivnu, a desna kolona (kvadrati II, IV i VI i izomorzmi
4 i 7 ) za aktivnu interpreta iju grupa E (3) i T3(v) . Antiizomorzmi 1 , 3 , 5 i 8 , kao i
izomorzmi 2 , 4 , 6 i 7 povezuju osnovne podgrupe Galilejeve grupe koje deluju u skupovima
ozna enim sa I do VI. Spe ijalno: 2 = 5 Æ 3 = 5 Æ 4 Æ 1 1 ; 3 = 4 Æ 1 je prevodenje videnja
def
izmedu dva opservera); 4 je reprezentovanje u ksiranom koordinatnom sistemu sa implika ijama
u impulsnom prostoru.

Citala moze lako proveriti za bilo koju od osnovnih podgrupa od G da je pridruzivanje T 7! T
dato sa (5.1.19) antiizomorzam doti ne podgrupe koja deluje u faznom prostoru (kvadrat IV)
na "istu" podgrupu koja deluje u prostoru varijabli (kvadrat III).
se ti e ele grupe G , (5.1.19) nije antiizomorzam, jer se pri prelasku sa faznog prostora na
Sto
prostor varijabli poreme uje odnos podgrupe T3(v) sa ostalim osnovnim podgrupama od G . To u
stvari poti e od nekomutiranja operatora p~ i ~r (u (5.1.14a),(5.1.14b),(5.1.17a) odnosno (5.1.17b);
videti vise o ovome ispod (5.2.18) i u prvim dvema referen ama iz Primedbe 5.1.4).
Dakle, seljenje grupe iz faznog prostora u prostor varijabli (ozna eno sa "5" na Crtezu C 5.2),
koje predstavlja presudan korak uo i kvantiza ije klasi nih transforma ija (kao sto emo videti
u slede em odeljku), primorava nas da se odreknemo grupe G ili G kao eline. Umesto o G ,
govori emo posebno o E(3) i posebno o T3(v) . Pri tome T1 izostavljamo, jer za nju je najvaznija
spontana aktivna interpreta ija, a nju smo ve obradili u glavi 3. Involu ije Jp i Jv izostavljamo
arbitrerno.
Iz re enog se vidi da u prostoru varijabli (kvadrat III) aktivna interpreta ija geometrijske
grupe E(3), koja polazi od delovanja ove grupe u objektivnom prostor-vremenu (u kvadratu
II), ne zadovoljava zahtev izomorzma. Medutim, pasivna interpreta ija (pri kojoj se polazi
od delovanja E(3) u kvadratu I) zadovoljava, jer dva antiizomorzma se mnoze u izomorzam
(uporediti Crtez C 5.2). Na Crtezu C 5.2 leva kolona prikazuje pasivnu interpreta iju za T3(v)
i E(3), a desna kolona nam predo ava aktivnu interpreta iju istih grupa. Kao sto smo rekli,
iz zi kih razloga za T3(v) je samo pasivna interpreta ija prirodna, a za E(3) prirodne su obe.
Medutim, kao sto emo videti u slede em odeljku, u slu aju Euklidove grupe prednost se daje
aktivnoj interpreta iji. Ova konven ija mozda poti e od vazne uloge koju fazni prostor igra u
deni iji osnovnog skupa opservabli.
5.2 Galilejeve transforma ije u kvantnoj mehani i

Po e emo odeljak prou avanjem opsteg pojma transforma ije simetrije u kvantnoj mehani i.
Objasni emo zna ajni teorem Wigner-a po kome se svaka transforma ija simetrije moze izraziti
unitarnim ili antiunitarnim operatorom u prostoru stanja kvantnog sistema. Zatim emo kvanto-
vati pojedine Galilejeve transforma ije, tj. izrazi emo ih u vidu operatora u kvantno-mehani kom
prostoru stanja. Na kraju emo detaljnije prodiskutovati operatore prostornih transla ija i spe-
ijalnih Galilejevih transforma ija i naba i emo na in konstruk ije operatora Galilejevih trans-
forma ija u prostoru stanja vise esti nog kvantnog sistema.
Vremenske transla ije su u stvari ve bile detaljno prou ene u x 3.1, pa ih se u ovom odeljku
samo doti emo (u x 5.2.5). Operatorima rota ije i opservablama uglovnog momenta bi e po-
sve ena slede a glava. Operatore diskretnih kinemati kih transforma ija emo uvesti tek nakon
sto savladamo teoriju rota ija i uglovnih momenata.
5.2.1 Pojam transforma ije simetrije u kvantnoj meha-

ni i
U Hamilton-ovoj formi klasi ne mehanike transforma ije simetrije su kanoni ne transforma ije.
U prethodnom odeljku podsetili smo se na kanoni ne transforma ije koje su najvaznije sa gledista
5.2. GALILEJEVE TRANSFORMACIJE U KVANTNOJ MEHANICI 159
kvantne mehanike: na Galilejeve transforma ije i na inverziju prostora i vremena.

Postavlja se pitanje sta u kvantnoj mehani i odgovara kanoni nim transforma ijama, tj. sta
je tu najsira klasa transforma ija simetrije.
U paragrafu x 2.1.2, u Postulatu o stanjima, videli smo da svi vektori u prostoru stanja H
koji pripadaju jednom te istom prav u (tj. jednodimenzionalnom potprostoru) u H imaju isti
zi ki smisao: opisuju (nakon normiranja) jedan te isti homogeni ansambl kvantnih sistema.
Obelezimo sa P (H) prostor svih prava a5.2.1 u H. Na osnovu pomenutog Postulata, P (H) je u
biunivokoj koresponden iji sa skupom svih mogu ih istih kvantnih ansambala.
Moze se smatrati da je verovatno a prelaza, uvedena u x 2.4.7, binarna opera ija u P (H):
za svaka dva prav a p1 ; p2 2 P (H) denisan je broj iz intervala [0; 1℄ jednak jh j ij2 , gde su
j i 2 p1 i j i 2 p2 normirani vektori.
Opsta transforma ija simetrije u kvantnoj mehani i denise se kao transforma ija (tj. biu-
nivoko eo-na- eo preslikavanje, ili bijek ija) u P (H) koja odrzava verovatno u prelaza, tj. ako
prava p1 prevodi u p01 i p2 u p02 , onda imamo
jh j ij2 = jh 0 j 0ij2; j i 2 p1 ; j i 2 p2; j 0 i 2 p01; j 0 i 2 p02: (5.2.1)
Mi emo nize (u x 5.2.3 i x 5.2.4) pre i sa klasi nih kinemati kih transforma ija na operatore u
H, i uveri emo se da oni u P (H) indukuju transforma ije za koje vazi (5.2.1), tj. transforma ije
simetrije5.2.2.
Fizi ki smisao zahteva odrzanja verovatno e prelaza emo najlakse razumeti ako se ograni imo
na neku Galilejevu transforma iju i opredelimo za pasivnu interpreta iju. Neka su O i O0 dva op-
servera, oba sa iner ijalnim koordinatnim sistemom. Posto normirani vektor predstavlja videnje
istog kvantnog ansambla od strane datog posmatra a5.2.3 , jedan isti ansambl e opserver O
opisivati re imo sa j i, a opserver O0 e taj isti ansambl opisivati re imo sa j 0 i. Isto tako,
nakon odredenog selektivnog kompletnog merenja (sto je premisa "prelaza" j i !j i u (5.2.1),
videti x 2.4.7), posmatra O e nastali ansambl opisivati stanjem j i re imo, a posmatra O0
re imo stanjem j 0 i.
Posto je verovatno a prelaza empirijski relativna frekven ija (broj dogadaja podeljen brojem
sistema u ansamblu), ona mora biti ista za oba opservera. To je smisao zahteva (5.2.1).
Preostaje nam da vidimo kako se konkretno ostvaruje prenosenje klasi nih transforma ija u
P (H). Videli smo u paragrafu x 2.4.6, kada smo iskazno upotpunili Postulat o stanjima, da svoj-
stvene vrednosti potpunog skupa kompatibilnih opservabli uspostavljaju vezu izmedu elemenata
od P (H) i laboratorijske prepara ije homogenih kvantnih ansambala. Mozemo to iskoristiti za
prenosenje klasi nih transforma ija u P (H). Na primer, posto je za jednu esti u potpuni skup
kompatibilnih opservabli ^r, onda ta ki r klasi nog kongura ionog prostora odgovara prava
p 2 P (H) kome pripada j r i. Ako jedna transforma ija preslikava r u r0 , onda u P (H) njoj
pridruzujemo (tj. prenosimo je u) transforma iju koja prevodi prava od j r i u prava od j r0 i.
Prosledi emo ovu misao kroz najvaznije primere transforma ija.
5.2.1 Tzv. projektivni prostor; engleski ray spa e ( itati rej spejs); ruski proektivnoe prostranstvo.
5.2.2 Medu upravo denisane kvantno-mehani ke transforma ije simetrije spadaju sve klasi ne kanoni ne trans-
forma ije (posle kvantiza ije), a poten ijalno "ima mesta" i za nove, isto kvantno-mehani ke transforma ije
simetrije.
5.2.3 Strogo uzevsi, ovaj iskaz je poostrenje Postulata o stanjima iz x 2.1.2. Iziskuje ga injeni a da je za kvantno-
mehani ko opisivanje jednog kvantnog ansambla neophodno da postoji i opserver sa datim iner ijalnim koor-
dinatnim sistemom. On je u stvari zamisljeni izvrsila kvantnih merenja, ije rezultate predskazuje kvantna
mehanika.
5.2.2 Wigner-ov teorem o (anti)unitarnim operatorima

simetrije
Posto je sav kvantno-mehani ki formalizam formulisan u prostoru stanja H, a ne u P (H), neop-
hodno je preneti "suvise apstraktne" transforma ije simetrije iz P (H) u H i tu ih pretvoriti u
operatore5.2.4 . Pri tome name e nam se pitanje da li e operatori simetrije u H imati lepe ma-
temati ke osobine, kao sto je to na primer slu aj sa hermitskim operatorima koji predstavljaju
opservable.
Odgovor na ovo pitanje daje slede i teorem, za iji dokaz upu ujemo na literaturu5.2.5.
Teorem 5.2.1 (Wigner-ov teorem) A. Svaka transforma ija simetrije u P (H) moze da se
prenese u Hilbert-ov prostor H tako da postane ili unitarni operator U^ ili antiunitarni operator
Uâ .
B. Visezna nost prenosenja u pomenuti operator sastoji se ta no u proizvoljnom faznom faktoru,
tj. na primer sa operatorom U^ i operator e{ U^ | za svaki realan | i nijedan drugi operator
pomenutog tipa, indukuje u P (H) jednu te istu transforma iju simetrije.
Skupovi fe{ T^ j 0 < 2 g svih unitarnih (ili antiunitarnih) operatora iz prav a (jednodi-
menzionalnog potprostora) operatora koji obrazuje unitarni T^ = U^ (ili antiunitarni T^ = Uâ ) u
linearnom prostoru operatora su pravi reprezentanti pojedinih transforma ija simetrije. Radi o
tzv. projektivnim reprezenta ijama.
Ako ho emo da dobijemo obi nu reprezenta iju, onda moramo iz svakog skupa operatora iza-
brati po jedan operator ali tako da dobijemo izomorfnu grupu. To nije uvek mogu e. Ispostavlja
se da to jeste mogu e za pojedine podgrupe Galilejeve grupe: za T3 , T1 , R(3) i T3(v) i ak i E(3),
ali ne i za elu grupu G (niti za prosirenu Galilejevu grupu G ).
5.2.3 Kvantiza ija Galilejevih transforma ija | po etak

Kada sa Galilejevih transforma ija u klasi noj mehani i zelimo da predemo na kvantno-mehani ke
operatore u prostoru stanja H kvantnog sistema, pogodno je po i od jednakosti (5.1.14a)-
(5.1.17b). One su u takvoj formi da je Postulat o kvantiza iji (iz x 2.5.3) neposredno primenljiv na
njih. Naime, u njima osnovnu ulogu igraju Poisson-ove zagrade, a znamo da njih treba zameniti
komutatorom (pomnozenim sa ~{ ).
Podimo od prve jednakosti u sistemu jednakosti (5.1.14a): e ap~ x = x + ax . Ona se svodi na
(uporediti sa primedbom 5.1.5):
e ax p~x x = x + ax : (5.2.2)
Kvantiza ijom ova jednakost prelazi u
{
e ~ ax p^x x^ = x^ + ax ; (5.2.3)
5.2.4 Pre iznije, za datu transforma iju u P (H) treba na i linearni operator u H takav da odrzava verovatno u
prelaza i da, posto nuzno prevodi svaki prava na prava , indukuje u P (H) upravo transforma iju od koje smo
posli.
5.2.5 Originalni Wigner-ov dokaz je poboljsan u radu V. Bargmann, Journal of Mathemati al Physi s, 5 (1964)
862.
gde je x^ opservabla aps ise esti e u orbitnom prostoru Ho , a ^p^x je operator koji deluje na
operatore na slede i na in:
p^^x x^ def
= [ p^x ; x^ ℄: (5.2.4)
Operatoru A^ pridruzujemo tzv. superoperator A^^ koji na svaki operator B^ u Ho deluje na slede i
na in:
A^^(B^ ) def ^ B^ ℄:
= [ A; (5.2.5)
P
= 1
n
Treba zapaziti da smo pri prelasku sa (5.2.2) na (5.2.3) iskoristili e ax p~x def n=0
( ax p~x )
n! , a
prema zahtevima 3), 1), 2) i 4) Postulata o kvantiza iji, elokupni red odrzava formu pri prelasku
P
na kvantno-mehani ke operatore, a p~x prelazi u ^p^x . Tako dobijamo 1 n=0
( ax ^px )n def
n! = e ax ^p^x .
Superoperatori su ne samo slozeni entiteti, nego i deluju na pogresne objekte. Nama su
potrebni operatori u Ho , a ne u operatorskom prostoru. Zato emo superoperatore smatrati
intermedijarnim korakom bez neposrednog zna aja za nasu svrhu.
Da bismo izvrsili poslednji korak, osloni emo se na slede u lemu, koja se u matemati i naziva
Baker-Hausdor-ovom5.2.6 lemom (dokaza emo je u Dodatku x 5.2.10).
Lema 5.2.1 Neka su A^ i B^ dva operatora u nekom Hilbert-ovom prostoru H takva da je denisan
operator eB^ A^, pri emu je B^^ A^ def
^
^ A^ ℄. Onda vazi
= [ B;
^
eB^ A^ = eB^ Ae
^ B^ : (5.2.6)
^
Obratiti paznju da na LS-i od (5.2.6) imamo superoperator eB^ , eksponen ijalnu funk iju od
superoperatora B^^ , koji deluje na A^ (preko komutatora), a na DS-i od (5.2.6) imamo proizvod tri
operatora.
Na osnovu (5.2.6), (5.2.3) mozemo da prepisemo u vidu
{ {
e ~ ax p^x xê ~ ax p^x = x^ + ax ; (5.2.7)
a (obi ni) operator e{ ~ ax p^x deluje (kao i x^) na vektore u Ho . Posto je ~{ ax p^x kosohermitski operator,
{
lako se vidi da je e ~ ax p^x unitaran operator.

U paragrafu x 5.2.9 emo se uveriti da svaka klasi na transforma ija koja je element povezane
grupe kvantiza ijom prelazi u unitaran operator. Prema tome, svaka Galilejeva transforma ija
postaje unitaran operator u kvantnoj mehani i.
Na Crtez{ u nize dodat je i kvantno-mehani ki deo na C 5.2. Upravo opisano pridruzivanje
e p~x 7! e ~ ax ^p^x je primer izomorzma "6" na Crtezu. Sad moramo detaljnije prou iti kako
ax
treba pre i na primenu transforma ije u prostoru stanja Ho .
Setimo se S hrodinger-ove i Heisenberg-ove slike zakona kretanja, koji je za konzervativan
sistem u stvari transla ija u vremenu, zna i Galilejeva transforma ija iz T1 . Prirodno je o ekivati
da emo i transforma ije iz E(3) ili T3(v) primenjivati ili na vektore stanja a na operatore ne, ili,
umesto toga, na operatore a na vektore stanja ne. A prelazak sa jedne verzije na drugu se
ostvaruje invertovanjem (8 na Crtezu C 5.2).
I stvarno je tako, kao sto sledi iz injeni e da se u kvantnoj mehani i sve merljivo svodi na
matri ne elemente operatora, tj. na izraze vida ( ; A ^ ). Oni e se jednako menjati bilo da
5.2.6 C itati: Bejke, Hausdorf.
primenimo operator U^ na vektore: (U^ ; AÛ ^ ), bilo da primenimo inverzni operator U^ 1 = U^ y

(jer je U^ unitaran ili antiunitaran) na operator: ( ; U^ 1 AÛ ^ ), sto je jednako sa (U^ ; AÛ
^ ).
Kao sto se vidi, na Crtezu C 5.2, desna kolona odgovara aktivnoj interpreta iji dejstva grupe
E(3), koja je u kvantnoj mehani i vise uobi ajena. Samo sto smo mi isli umesto krati om 7 (o
kojoj e biti re i nize, naro ito za diskretne transforma ije) duzim putem 8 posle 6 posle 5 da
bi iskoristili ve poznatu kvantiza iju varijabli.
Leva kolona na rtezu daje drugu alternativu, pasivnu interpreta iju, tj. tuma enje E(3) ili
T3 kao grupe relativiteta. Kao sto smo videli u prethodnom odeljku, za T3(v) ova interpreta ija
(v)
je jedina prirodna.
Dijagram je komutativan, tj. npr. 8 posle 6 posle 5 jednako je 7 , itd. Kvadrati I, II, III i
IV spadaju u klasi nu ziku, a V i VI u kvantnu mehaniku.
5.2.4 Kvantiza ija Galilejevih transforma ija | zavrsetak

Kao sto smo rekli, sto se ti e E(3) uobi ajeno je da se u kvantnoj mehani i daje prednost aktivnoj
interpreta iji (desna kolona na Crtezu), jer ona prirodno uklju uje fazni prostor iz koga rpimo
osnovni skup opservabli u Ho . U prethodnom paragrafu smo se uverili da iz toga onda sledi
da se odlu ujemo za S hrodinger-ovu verziju primene operatora E(3) u Ho . Nasuprot tome,
za T3(v) je prirodna samo pasivna interpreta ija (leva kolona na Crtezu). U ovom slu aju je
nuzna Heisenberg-ova verzija primene (inverznih) operatora transforma ijom sli nosti (samo) na
operatore u Ho .
U nasem primeru transla ije za ax , izomorzam "6" na Crtezu je, kao sto smo videli, pretvorio
u Ho (tj. u kvadratu V). Ako
a p
~ { ax p^^
e x x u e x , koji transforma ijom sli nosti deluje na operatore
~
izvrsimo antiizomorzam "8" posle "6", o igledno dobijamo e ~ ax p^x u Ho (deluje u kvadratu VI).
{
Na osnovu (5.1.14a), (5.1.15a) i (5.1.16a), sad mozemo odmah da zaklju imo da "8" posle
"6" posle "5" daje slede e pridruzivanje:
Ta 7! e = Uâ ; 8a;
def
{ ^
~a p (5.2.8)
Tb 7! e = U^b ; 8b
{ ^ def
~ bH (5.2.9)
(gde je H^ hamiltonijan slobodne esti e, radi se o aktivnoj nespontanoj interpreta iji | uporediti
pred kraj od x 5.1.5);
R 7! e ~ ^l def
= U^ () ;
{
(5.2.10)
gde je R = TR rota ija, a ^l vektorski operator orbitnog uglovnog momenta u Ho (poblize u x 6.5).
Kao sto je re eno, za transforma ije Tv 2 T3(v) prednost dajemo pasivnoj interpreta iji
i Heisenberg-ovoj verziji primene ovih operatora na prostor operatora koji deluju u Ho (kao
^ U^ 1 ). Kvantiza ijom (5.1.17a) dolazimo do (posto sad "8" na Crtezu otpada):
U:::
Tv 7! e U^v ; 8v:
{ m^r def
~v = (5.2.11)
Posto dve operatorske eksponen ijalne funk ije komutiraju ako i samo ako komutiraju opera-
tori u njihovim eksponentima (uporediti dokaz od K 6.4.3), iz (5.2.8) i (5.2.11) se vidi da Uâ i U^v
ne komutiraju. Isto je vazilo u klasi nom prostoru varijabli, jer Poisson-ove zagrade su analogoni
komutatora (uporediti x 5.1.9). S druge strane, svaka transforma ija iz T3 komutira sa svakom
transforma ijom iz T3(v) . Stoga nismo mogli G izomorfno (ili antiizomorfno) preneti u prostor
varijabli niti u kvantnu mehaniku5.2.7 , ve smo je morali rastaviti na T3(v) i E(3)
T1 .
5.2.5 Operatori transla ije u kvantnoj mehani i

se ti e vremenskih transla ija, videli smo da se polazi od spontane aktivne interpreta ije
Sto
i da se kvantiza ijom dobija evolu ioni operator, koji smo detaljno prou ili u odeljku x 3.1. I
vremenske transla ije u nespontanoj aktivnoj interpreta iji (uporediti x 5.1.5) igraju izvesnu ulogu
u kvantnoj mehani i, mada ne u vidu operatora. Njima smo se koristili u x 3.1.6 da bismo ideju
homogenosti vremenske ose izrazili na jeziku evolu ionog operatora.
Pokazali smo ranije (videti x 2.5.15) da u jednoj dimenziji vazi U^ 1 (q )^xU^ ( q ) = x^ + q . Ako
umesto q pisemo ax , ovo se u tri dimenzije o igledno prosiruje na:
Uâ^rUâ 1 = e e { ^r = ^r
{
^ ~ a p^
~a p a (5.2.12)
(naravno, iskoristili smo i jednakost U^ 1 (ax ) = U^ ( ax ) i zamenili ax sa ax ). Posto je transla-

ioni operator funk ija p^ , odmah sledi:
Uâ p^ Uâ 1 = e p
^ e ~ ap^ = p^ :
{ ^ {
~a p (5.2.13)
Tako, zna i, deluju operatori transla ije prostora Uâ na osnovni skup opservabli u orbitnom
prostoru stanja Ho esti e. To je, naravno, unutar S hrodinger-ove verzije formalno delovanje.
Na (uopstene) vektore svojstvenog bazisa kompletne vektorske opservable ^r operatori pro-
stornih transla ija deluju na slede i na in:
Uâ j r i =j r + a i ; 8a; 8r: (5.2.14)
To odmah sledi iz fazne konven ije za ovaj bazis, naime, Uâ j r i = Uâ e ~ rp^ j r = 0 i = UâU^r j
{
r = 0 i = Uâ+r j r = 0 i =j r + a i (za faznu konven iju videti (2.6.10)).

S druge strane, na (uopstene) svojstvene vektore kompletne vektorske opservable p^ operatori
transla ija prostora deluju na slede i na in:
Uâ j p i = e j p i; 8a; 8p
{
~p a (5.2.15)
(posto se radi o svojstvenim vektorima i za Uâ ).
Kada pogledamo formule (5.2.14) i (5.2.15), vidimo da u P (Ho ) transla ije deluju upravo
onako kako smo rekli (na kraju od x 5.2.1). Mogli smo se koristiti ovim prenosenjem iz faznog
prostora u P (Ho ) i zatim u Ho umesto naseg kvantovanja Galilejeve grupe. Ovaj put emo
izabrati za diskretne transforma ije. Tu se u stvari radi o izomorzmu "7" sa Crteza, tj. o
krati i koju smo zaobisli (da bi nas prelazak na operatore nadgradili na ve poznatu kvantiza iju
varijabli).
5.2.7 U stvari G nema netrivijalne linearne (obi ne) reprezenta ije, ve samo tzv. projektivne reprezenta ije.
Postavlja se pitanje kako se operatori transla ija reprezentuju u talasnoj mehani i, tj. u
prostoru L2 (r). Ako reprezentant apstraktnog operatora pisemo nepromenjeno, rezultat glasi:
Uâ (r) = (r a) ; 8a: (5.2.16)
Naime, Uâ (r) def = hr j (Uâ j i) = (hr j Uâ ) j i = h r a j i = (r a) (treba imati u vidu
da je hr j Uâ bra od Uây j r i = Uâ 1 j r i = U^ a j r i =j r a i).
Pazljivi itala je primetio da je u dokazivanju formule (E15-5.2) jedino bilo vazno da je hr j Uâ
bra od Uâ 1 j r i. Stoga za sve operatore Galilejeve grupe, ili ak i sire, za sve unitarne operatore
U^ (T ) vazi analogna formula:
U^ (T ) (r) = (T 1 r) ; 8a: (5.2.17)
Ha kraju, da nademo odgovor i na pitanje kako se operatori transla ija prostora iz Ho re-
prezentuju u impulsnoj reprezenta iji, tj. u prostoru L2 (p). U analogiji sa rezonovanjem koje
dovodi do (5.2.16), dolazi se do zaklju ka:
= hp j Uâ j i = e ~ pah p j i = e ~ pa (p);
{ {
Uâ (p) def (5.2.18)
tj. dobijamo multiplikativne operatore u vidu faznih faktora (za svaku vrednost argumenta p
drugi fazni faktor!).
5.2.6 Operatori spe ijalnih Galilejevih transforma ija

Kao sto smo videli u (5.2.11), operatori boost-ova u orbitnom prostoru Ho jedne esti e glase:
U^v = e ~ vm^r; 8v
{
(5.2.19)
(oni samo formalno deluju u Ho , u stvari ih primenjujemo u Heisenberg-ovoj verziji na operatore
u vidu U^v :::U^ v ).
Iz (5.1.17a)-(5.1.17b) sledi slede e delovanje operatora U^v na osnovni skup opservabli u Ho :
U^v ^rU^v 1 = ^r; U^v p^ U^v 1 = p^ mv; 8v: (5.2.20)
Iz (5.2.19) neposredno sledi (posto je U^v operatorska funk ija od r):
U^v j r i = e ~ vmr j r i; 8r; 8v:
{
(5.2.21)
Na osnovu (5.2.21) odmah mozemo da napisemo (imaju i u vidu razonovanje kao u odgo-
varaju em slu aju u prethodnom paragrafu) kako operatori boost-ova deluju u koordinatnoj
reprezenta iji:
U^v (r) = e ~ vmr (r); 8v:
{
(5.2.22)
Dakle, deluju kao multiplikativni operatori.
Da bismo izra unali kako operatori U^v u Ho deluju na zajedni ke svojstvene bazisne vektore
kompletne vektorske opservable p^ , polazimo od fazne konven ije ugradene u deni iju tog bazisa
(uporediti (2.9.2b)).
U^v j p i = U^v e ~ p^r j p = 0 i = e ~ ( mv+p)^r j p = 0 i =j p mv i; 8v; 8p:
{ {
(5.2.23)
Kao posledi u od (5.2.23), imamo delovanje operatora spe ijalnih Galilejevih transforma ija
u impulsnoj reprezenta iji:
U^v (p) = (p + mv); 8v; 8p: (5.2.24)
5.2.7 Operatori Galilejevih transforma ija za vise esti ni

kvantni sistem
Kao sto smo videli u x 2.6.8, orbitni prostor stanja N - esti nog kvantnog sistema je H1(o:::N)
=
H1

HN , tj. on je direktni proizvod orbitnih prostora stanja pojedinih esti a.
(o) (o)
Ako se Galilejeva transforma ija T 2 G u orbitnom prostoru stanja jedne esti e predstavlja
operatorom U^ (T ), onda istu transforma iju u H1(o:::N
)
predstavlja operator koji je direktni proizvod
= U^1 (T )
U^2 (T )

U^N (T ):
U^1:::N (T ) def (5.2.25)
(Za zna enje direktnog proizvoda operatora videti matemati ki podsetnik x 2.6.3.)
Od velike je vaznosti da se uo i da u (5.2.25) u svim faktor prostorima deluje operator jedne
te iste Galilejeve transforma ije T , tj. svih N faktor-operatora u (5.2.25) imaju iste Lie-jeve
parametre, jer, npr. u pasivnoj interpreta iji, prelaz prelaz na drugi iner ijalni sistem istovremeno
menja eli objekat.
Zadatak 5.2.1 Pokazati da za prostorne transla ije vaze slede e formule u H1(o:::N ) :
{ PN
Uâ = e ~ a n=1 p^ n ; (5.2.26)
Uâ^rn Uâ 1 = ^r a; Uâp^ n Uâ 1 = p^ n ; n = 1; : : : ; N ; (5.2.27a,b)
Uâ j r1 ; : : : ; rN i =j r1 + a; : : : ; rN + a i; (5.2.28a)
{ PN
Uâ j p1 ; :::; pN i = e ~ a n=1 pn j p1 ; : : : ; pN i; (5.2.28b)
a da u koordinatnoj i u impulsnoj reprezenta iji imamo slede e delovanje:
Uâ (r1 ; : : : ; rN ) = (r1 a; : : : ; rN a); (5.2.29a)
{ PN
Uâ (p1 ; :::; pN ) = e ~ a n=1 pn (p1 ; : : : ; pN ): (5.2.29b)
5.2.8 Matemati ki podsetnik | osnovne osobine uni-

tarnih i antiunitarnih operatora
Unitarni operatori u nekom Hilbert-ovom prostoru H, pisemo ih u vidu U^ , su neprekidni, nesin-
gularni, linearni operatori u H sa slede im najvaznijim osobinama:
U^ 1 = U^ y ; (5.2.30)
gde "y" ozna ava adjungovanje;
(U^ ; U
^ ) = ( ; ); 8 ; 2 H: (5.2.31)
Iz (5.2.31) sledi da U^ odrzava normu svakog vektora. U Dira -ovoj nota iji (5.2.31) glasi:
h j U^ yU^ j i = h j i: (5.2.32)
Antiunitarni operatori u H, njih emo ozna avati sa Uâ , su P

P neprekidni, nesingularni, antili-
nearni operatori u H. Ovo poslednje zna i: Ua Kk=1 k j k i = Kk=1 k Uâ j k i, za svaki izbor
^
vektora j k i 2 H, kompleksnih brojeva k i elog broja K (zvezdi a na k ozna ava kompleksno
konjugovanje). Najvaznije osobine antiunitarnih operatora su analogne kao (5.2.30) i (5.2.31):
Uâ 1 = Uây ; (5.2.33)
(Uâ ; Uâ ) = ( ; ) ; 8 ; 2 H: (5.2.34)
U Dira -ovoj nota iji (5.2.34) glasi:
(h j Uây )(Uâ j i) = h j i: (5.2.35)
I (5.2.34) povla i da operator odrzava normu svakog vektora.
se ti e pojma adjungovanja operatora, treba se podsetiti da dok je to u slu aju linearnih
Sto
operatora denisano rela ijom
(U^ ; ) = ( ; U^ y ); 8 ; 2 H; (5.2.36)
u slu aju antilinearnih operatora deni ija adjungovanja glasi
(Uâ ; ) = ( ; Uây ) ; 8 ; 2 H: (5.2.37)
5.2.9 Visekomponentne Lie-jeve grupe i antilinearni ope-

ratori simetrije
Da li e se odredena transforma ija simetrije u P (Ho ) pretvoriti u unitarni ili u antiunitarni
operator u Ho , to u stvari zavisi od zi ke prirode transforma ije. Ipak postoji jedan opsti
zaklju ak koji mozemo izvesti iz teorije Lie-jevih grupa.
Kaze se da je Lie-jeve grupa jednokomponentna ili povezana ako se bilo koji element u grupi
moze prevesti neprekidnim variranjem Lie-jevih parametara u jedini ni element u grupi. Osnovne
podgrupe Galilejeve grupe T1 , T3 , R(3) i T3(v) , kao i ela grupa G , imaju ovu topolosku osobinu.
Kontraprimer je prosirena Galilejeva grupa G , koja nastaje spajanjem G sa grupom inverzija
fJp; Jv ; JpJv ; I g. G se sastoji od etiri tzv. topoloske komponente5.2.8 ;5.2.9 : G , JpG , Jv G i
Jp Jv G .
U jednoj topoloskoj komponenti svaki element moze kontinualno da prede u svaki drugi, a
antilinearni operatori se skokovito razlikuju od linearnih (ne mozemo kontinualno prevesti jedan u
drugi); stoga, ela komponenta mora da se sastoji ili samo od unitarnih ili samo od antiunitarnin
operatora. Posto jednokomponentna Lie-jeva grupa sadrzi identi nu transforma iju I , koja u
5.2.8 Topoloska komponenta je najve i podskup Lie-jeve grupe u kome se bilo koji element moze prevesti nepre-
kidnim variranjem Lie-jevih parametara u bilo koji drugi element. Razbijanje grupe na komponente je jedno
razbijanje na klase ekvivalen ije.
5.2.9 Da podsetimo, da transforma ije iz G nazivamo kontinualnim transforma ijama (uporediti kraj od x 5.1.3),
a transforma ije iz ostale tri topoloske komponente JpG , Jv G i Jp Jv G u G nazivamo diskretnim. Tu se radi o
kontinualnosti (ili diskretnosti) u topolosko-grupnom smislu (unutar G ). Sto se ti e neprekidnosti dejstva pojedinih
operatora u Hilbert-ovom prostoru, svi operatori iz G su neprekidni, posto su takvi svi unitarni i antiunitarni
operatori.
Ho o igledno mora biti identi ni operator I^, svi operatori takve grupe su nuzno unitarni. Zna i
svaki operator koji pripada Galilejevoj grupi je sigurno unitaran.
Kao sto vidimo, samo diskretne transforma ije su kandidati da se kvantuju u antiunitarne
operatore, ali ni to nije nuzno.
5.2.10 Dodatak | dokaz Baker-Hausdor-ove leme

Kao sto smo rekli u paragrafu x 5.2.3, Lema iz naslova ovog paragrafa tvrdi da vazi:
^
eB^ A^ = eB^ Ae
^ B^ : (5.2.38a)
(prepisali smo (5.2.6)) kad god je LS denisana. Ekspli itno LS glasi:
^
eB^ A^ def ^ A^ ℄ + 1 [ B;
= A^ + [ B; ^ A^ ℄ ℄ + 1 [ B;
^ [ B; ^ [ B;
^ [ B;
^ A^ ℄ ℄ ℄ + : : : (5.2.38b)
2! 3!
Radi dokaza (5.2.38a), podimo od operatorske funk ije
^ B;
g^(A; = eB^ Ae
^ ) def ^ B^ ; (5.2.39)
sa parametrom , 1 < < 1. Lako je videti da
d^g ^
= B g^ g^B^ = [ B;
^ g^ ℄; (5.2.40a)
d
d2 g^ ^ d^g d^g ^ ^ [ B;
^ g^ ℄ ℄;
=B B = [ B; (5.2.40b)
d 2 d d
itd.
^ B;
Razvijaju i g^ u Taylor-ov red oko = 0, imaju i u vidu da je g^(A; ^ = 0) = A^ i koriste i
se sa (5.2.40) itd., stizemo do slede eg reda:
2
^ B;
g^(A; ^ A^ ℄ + [ B;
^ ) = A^ + [ B; ^ [ B;
^ A^ ℄ ℄ + : : : (5.2.41)
2!
Iz (5.2.41) i (5.2.39) odmah sledi (5.2.38a) ako stavimo = 1.
Glava 6
Teorija jednog uglovnog momenta
6.1 Rota ije i uglovni moment u klasi noj mehani i

Ve smo pominjali da su rota ije Galilejeve transforma ije sa po tri Lie-jeva parametra, a da na
radijus-vektor deluju kao 3 3 realne ortogonalne matri e jedini ne determinante. Sve ovo emo
u odeljku koji je pred nama pre izno i detaljno razraditi.
Uves emo dve Lie-jeve parametriza ije rota ija: ugao i ort u ose rota ije ( = u) s jedne
strane i Euler-ove (Ojler) uglove kao alternativu.
Videli smo da se rota ije eksponen ijalno generisu vektorskom varijablom ^l uglovnog mo-
menta. Prisnu vezu koja stoga postoji i u klasi noj zi i izmedu R(3) i l ilustrova emo na
primeru entralnog poten ijala Kepler-ove esti e.
6.1.1 Osa i ugao rota ije

Intuitivni pojam rota ije u obi nom prostoru zasniva se na pojmu ose oko koje se rotira i na
pojmu ugla za koji se rotira.
U pre iznom odredivanju rota ije, polazimo od toga da se zadaje ort ose, obelezava emo ga
sa u, a zatim se mora zadati ugao, koji emo obelezavati sa . Pri zadavanju ugla moramo se
opredeliti za izvesnu konven iju da bismo se oslobodili neodredenosti.
Uobi ajena je konven ija da se ugao denise po modelu desnog (kod nas uobi ajenog) za-
vrtnja: kazemo da se radi o rota iji "za ugao oko orta u" ako, obelezivsi proizvoljnu ta ku
na zavrtnju i posmatraju i projek iju te ta ke na ravan normalnu na u, vidimo da ta projek ija
opisuje luk iji je ugao kada se zavrtanj pomera u smeru u. Ekvivalentno, ovu konven iju
mozemo da formulisemo tako da ugao ra unamo u smislu obratnom od hoda kazaljke na satu
(uobi ajeni pozitivni ugao), a da pri tome mi gledamo u ravan u kojoj je , a ort u da je uperen
u nase li e.
Vektor u pisa emo kao , a njegove koordinate x , y i z u zadatom Des artes-ovom
koordinatnom sistemu fx0 ; y0 ; z0 g bi e nasi Lie-jevi parametri rota ije R . Posto se u kvant-
noj mehani i, sto se ti e rota ija, opredeljuje za aktivnu interpreta iju, ksira emo koordinatni
sistem.
O igledno nema potrebe da se ugao denise van intervala [0; 2 ℄, jer tu su ve obuhva ene
sve mogu nosti. Ali mozemo ovaj interval smanjiti na osnovu slede eg zapazanja.
168

6.1. ROTACIJE I UGLOVNI MOMENT U KLASICNOJ MEHANICI 169
Ako rotiramo za ugao < 2 oko orta u, postizemo isto kao da smo rotirali za ugao
2 oko orta u. Stoga se mozemo ograni iti na interval [0; ℄ sto se ti e ugla rota ije.
Sfera koju ispunjavaju vrhovi vektora (kao radijus-vektora) sa svim mogu im ortovima, a
sa modulima u intervalu 0 , naziva emo -loptom. Ova sfera (polupre nika ) je prostor
Lie-jevih parametara za rota ije (opisane vektorom ).
6.1.2 -lopta
U prethodnom paragrafu smo zaklju ili da svaku rota iju mozemo da denisemo vektorom iz
-lopte.
-lopta ima dve osobenosti. Prvo, nulti vektor = 0, koji denise identi nu transforma iju
ili tzv. jedini nu rota iju, ima proizvoljan ort. Drugo, rota ije denisane vektorima u i ( u)
za bilo koji u u stvari se podudaraju. Ispostavlja se da se ova dvozna nost u rota ijama za ne
moze jednostavno izbe i. Stoga se dijametralno suprotne ta ke na povrsini -lopte poistove uju
i to se uklju uje u deni iju -lopte. Dakle, kad govorimo o elementima -lopte, smatra emo u
i ( u) istim elementom (za svaki u).
Rota iji koja odgovara ta ki = u -lopte inverzna je rota iji koja odgovara ta ki =
( u). Elementi sa povrsine -lopte (i samo oni, kako emo se kasnije uveriti) denisu involutivne
rota ije (tj. rota ije koje su same sebi inverzne).
Nije o igledno da uzastopna primena dve proizvoljne rota ije daje opet rota iju, tj. da rota ije
ine grupu (sa uzastopnom primenom kao zakonom mnozenja u grupi). Vide emo nize da je ipak
tako.
6.1.3 Veza izmedu -lopte i grupe matri a SO(3)

-lopta nema dovoljno matemati ke strukture da se razjasne grupno-teorijska pitanja koja nam
se name u. Slede a dva teorema, iji dokaz emo dati u Doda ima x 6.1.7 i x 6.1.8, uspostavljaju
biunivoko eo-na- eo preslikavanje ili koresponden iju izmedu -lopte i grupe svih 3 3 realnih,
ortogonalnih matri a sa jedini nom determinantom. To je tzv. grupa SO(3), ili re ima: spe ijalna
ortogonalna grupa u tri dimenzije.
Obelezimo sa R() matri u iz SO(3) koja korespondira vektoru iz -lopte, a sa R ,
ozna imo, kao i malo pre, samu transforma iju u objektivnom prostoru koja odgovara istom
elementu -lopte. Pre iznije, neka je objektivni prostor apstraktni trodimenzionalni realni uni-
tarni prostor V3 , a R neka je operator rota ije u njemu. Neka je, dalje, fx0 ; y0 ; z0 g pomenuti
proizvoljni ali ksirani Des artes-ov desni koordinatni sistem u V3 . Koordinate emo umesto sa
x; y; z indeksirati sa 1; 2; 3.
Teorem 6.1.1 Neka je = u proizvoljni element -lopte i neka je u bazisu fx0 ; y0 ; z0 g repre-
zentovan koordinatama 1 = u1, 2 = u2 , 3 = u3 . Slede a formula mu pridruzuje matri u
R() 2 SO(3) i to tako da R() reprezentuje rota iju R (denisanu u x 6.1.1) u pomenutom
bazisu:
0 1 0 1 0 1
1 0 0 u21 u1 u2 u1 u3 0 u3 u2
os 0 1 0 A + (1 os ) u1 u2 u22 u2 u3 A + sin u3 0 u1 A =
0 0 1 u1 u3 u2 u3 u23 u2 u1 0
170 GLAVA 6. TEORIJA JEDNOG UGLOVNOG MOMENTA
0 1
R11 R12 R13
= R21 R22 R23 A def
= R ( ) : (6.1.1)
R31 R32 R33
Napomena 6.1.1 Lako se vidi da se (6.1.1) moze kompaktnije prepisati na slede i na in:
X
3
Rmn = os Æmn + (1 os )um un sin mnk uk ; (6.1.2)
k=1
gde je mnk tzv. simbol Levi-Civita-e ( itati: Levi-C ivita), tj. jedini ni potpuno antisimetri ni tenzor
ranga tri. On je nula ako dva indeksa imaju istu vrednost, ina e je +1 ili 1 prema tome da li je mnk
ikli na ili anti ikli na permuta ija od 123.
Teorem 6.1.2 Pridruzivanje ! R() iz (T 6.1.1) preslikava -loptu obostrano jednozna no
na SO(3). Formulisimo inverzno pridruzivanje. Neka je R 2 SO(3) i neka su Rmn matri ni
elementi od R. Vektor = u iz -lopte, takav da R() = R, gde je R() dat sa (6.1.1), moze
se dobiti slede im algoritmom (koji se sastoji iz tri dela):
a) Ako je Rmn = Æmn , m; n = 1; 2; 3, onda je = 0 (a u je arbitrerno).
b) Ako R nije jedini na matri a ali je simetri na, onda je = , a komponente orta u dobijaju
se po formulama:
1
u2k = (Rkk + 1); k = 1; 2; 3: (6.1.3a)
2
Obelezimo sa sign(uk ) predznak6.1.1 od uk . Neka je k1 indeks prvog nenultog uk , k = 1; 2; 3,
k2 indeks drugog nenultog uk ako ga ima, a k3 indeks tre eg nenultog uk ako ga ima. Tada
je
sign(uk1 ) = 1; sign(uk2 ) = sign(Rk1 k2 ); sign(uk3 ) = sign(Rk1 k3 ): (6.1.3b, ,d)
) Ako R nije simetri na matri a, onda

1 1
os = (Tr R 1) = (R11 + R22 + R33 1); 0 < < ; (6.1.4a,b)
2 2
R R23 R R31 R R12
u1 = 32 ; u2 = 13 ; u3 = 21 : (6.1.4 ,d,e)
2 sin 2 sin 2 sin
Zadatak 6.1.1 a) Kako se iz (6.1.1) vidi da je R(u) = R(( u)) ? b) Zasto smo u (6.1.3b) mogli da postuliramo
predznak?
Zadatak 6.1.2 Kako se iz (6.1.1) lako vidi da R(( u)) = R 1(u) ? (Indika ija: Iskoristiti podatak da je
R(u) ortogonalna matri a.)
Na osnovu uspostavljene koresponden ije sad je jasno da rota ije ine grupu. Posto po Teo-
remu (T 6.1.1) rota ija reprezentovanjem u bazisu prelazi u matri u iz SO(3), uzastopnoj primeni
rota ija odgovara mnozenje matri a (zakon kompozi ije u SO(3)).
U stvari iznenaduju a je implika ija da uzastopna primena proizvoljnog broja rota ija moze
da se zameni jednom jedinom rota ijom.
6.1.1 Pre iznije, sign(x) = 0; 1; 1 za x = 0, x > 0 i x < 0 respektivno.

6.1.4 Konjuga ija u grupi rota ija

U svakoj grupi bilo koji element odreduje jedno preslikavanje grupe na samu sebe koje odrzava
proizvod u grupi (automorzam). Re je o tzv. konjuga iji u grupi.
Neka je element -lopte i R odgovaraju a rota ija. Neka je R teku i element iz R(3).
Onda konjuga ija elementom R u R(3) glasi R R R 1 . Postavlja se pitanje da li konjuga ija
ne jednostvniji na in trnsformise6.1.2 vektor .
Korolar 6.1.1 Neka su Ru i R v (u i v su ortovi) dve proizvoljne rota ije. Onda vazi
R v Ru R 1 = R(R v u) (6.1.5)
v
ili ekvivalentno
R v Ru = R(R v u) R v : (6.1.6)
Dve rota ije komutiraju ako i samo ako im se ose poklapaju (ortovi su isti ili suprotni).
6.1.5 Euler-ovi uglovi rota ije

Proizvoljna rota ija primenjena na Des artes-ov koordinatni
sistem prevodi ga u Des artes-ov koordinatni sistem iste uza-
jamne orijenta ije ortova (tj. oba su desna ili oba leva).
Obratno, ako su zadata dva Des artes-ova koordinatna si-
stema iste uzajamne orijenta ije ortova i sa istim koordinat-
nim po etkom, postoji jedna i samo jedna rota ija koja pre-
vodi prvi sistem u drugi. Drugim re ima, ova dva koordinatna
sistema tako denisu ili zadaju rota iju.
Pri ovakvom na inu zadavanja rota ija uvode se tzv.
Euler-ovi uglovi (videti C 6.1). Ti se uglovi uvode na razne
na ine u literaturi. Obi no je tzv. linija vorova (L) linija pre-
seka (satirane) ravni XOY i (nesatirane) ravni xOy . Ostale
konven ije variraju. Mi emo u initi slede e pretpostavke.
Ugao ra una se od orta z0 , njegova veli ina je u in-
tervalu 0 i s njime je aso iran ort vorne linije
Slika 6.1: Euler-ovi uglovi: L0 . Naime, on je po deni iji usmeren tako da gledaju i iz
; ; . fx0; y0; z0g su or- njegovog vrha raste u smislu suprotnom od hoda kazaljke
tovi prvog koordinatnog sistema, na satu. O igledno, L0 je jednozna no odreden osim ako je
fX0; Y0; Z0g drugog; L0 je ort li- = , smer od L0 onda biramo arbitrerno duz linije L (ro-
nije vorova. ta ija RL0 je ipak jednozna no denisana).
Ugao ra una se od y0 orta do L0 , 0 < 2 opet tako
da gledano iz vrha orta z0 ugao raste u smislu suprotnom od hoda kazaljke na satu.
6.1.2 Pozeljno je da utvrdimo da sa R obelezavamo rota ije u objektivnom (apstraktnom) obi nom prostoru, a

sa R(3) grupu svih R. U koordinatnom sistemu fx0; y0 ; z0g rota ije R se reprezentuju matri ama koje pisemo
R(), a grupa svih tih matri a je SO(3).
Ugao je denisan tako da ide od L0 do Y0 , 0 < 2 , i opet se uzima onaj od dva ugla
\(L0 ; Y0) koji, gledano iz vrha orta Z0 , raste u smislu suprotnom od hoda kazaljke na satu.
Trodimenzionalni interval 0 < 2 , 0 , 0 < 2 naziva emo intervalom
denisanosti Euler-ovih uglova.
Na C 6.1 se vidi (ako se npr. prati sta se desava sa ortom y0 i z0 ) da se desni koordinatni
sistem fx0 ; y0 ; z0 g rotira u fX0 ; Y0; Z0 g kao rezultat tri uzastopne rota ije:
R[; ; ℄ = R Z0 RL0 Rz0 : (6.1.7)
Faktore u (6.1.7) zamisljamo tako da su denisani elementima iz -lopte, pri tome ako su
ili ve i od , onda po deni iji Rz0 = R(2 )( z0 ) , R Z0 = R(2 )( Z0 ) pri emu u oznakama
na LS-ama nismo napustili konven iju uzora desnog zavrtnja.
Posto se sa dva koordinatna sistema fx0 ; y0 ; z0 g i fX0 ; Y0; Z0 g moze zadati proizvoljna ro-
ta ija, R[; ; ℄ iz (6.1.7) je u stvari proizvoljna rota ija sa Euler-ovim uglovima kao Lie-jevim
parametrima.
Teorem 6.1.3 Proizvoljna rota ija R[; ; ℄ moze se napisati kao proizvod tri rota ije od kojih
su prva i tre a oko ksirane z -ose, a druga oko ksirane y -ose (obe pripadaju prvom koordinatnom
sistemu):
R[; ; ℄ = Rz0 Ry0 R z0 : (6.1.8)
Dokaz: Na C6.1 se vidi da
L0 = Rz0 y0 ; Z0 = R L0 z0 : (6.1.9a,b)
Zamenom (6.1.9b) i (6.1.9a) u (6.1.7) i koris enjem (6.1.6) dobijamo
R[; ; ℄ = (RL0 R z0 RL10 )(Rz0 Ry0 Rz10 )Rz0 : (6.1.10)
Ako u (6.1.10) jos jedanput zamenimo RL0 na osnovu (6.1.9a) i K 6.1.1, onda dolazimo do izraza
R[; ; ℄ = (Rz0 Ry0 Rz10 )R z0 (Rz0 Ry10 Rz10 )Rz0 Ry0 : (6.1.11)
Uzimaju i u obzir da rota ije oko iste ose komutiraju, stizemo najzad do jednakosti (6.1.8). Q. E. D.
Teorem 6.1.4 Operator rota ije R[; ; ℄ sa Euler-ovim uglovima kao Lie-jevim parametrima
reprezentuje se u bazisu fx0 ; y0 ; z0 g 3 3 realnom, ortogonalnom matri om R(; ; ) jedini ne
determinante:
0
os os os sin sin os os sin sin os os sin 1
R(; ; ) = sin os os + os sin sin os sin + os os sin sin A : (6.1.12)
sin os sin sin os
Dokaz: Izraz (6.1.12) se neposredno izra unava iz (6.1.8) imaju i u vidu da su matri ni reprezententi faktora u
(6.1.8) slede i: 0
os sin 0 1 0
os 0 sin 1
Rz0 = sin os 0 A ; Ry0 = 0 1 0 A: (6.1.13a,b)
0 0 1 sin 0 os
Q. E. D.
Zadatak 6.1.3 Izvesti (6.1.13a) iz C 6.1 i pro itati (6.1.13b) i R x0 iz (6.1.13a) imaju i u vidu da x0 , y0 i z0
igraju simetri ne uloge u odnosu na ikli ne permuta ije.
Zadatak 6.1.4 Izlo ziti algoritam kojim se moze na i osa i ugao za rota iju zadatu preko Euler-ovih uglova.

6.1.6 Uglovni moment u Kepler-ovom problemu

Kao sto je poznato, u klasi noj mehani i vremenski izvod uglovnog momenta l = rp materijalne
ta ke moze da se napse kao
dl
= r F; (6.1.14)
dt
gde je F sila. Fizi ka veli ina r F se naziva moment sile.
U Kepler-ovom problemu planetarnog kretanja na materijalnu ta ku deluje sila koja je ka-
rakteristi na za gravita ioni zakon:
kr
F= 2 : (6.1.15)
r r
Ova sila je negativni gradijent poten ijala
k
V (r ) = ; (6.1.16)
r
koji je entralan, tj. zavisi samo od duzine radijus-vektora, a ne i od njegovog orta.
Iz (6.1.15) i (6.1.14) sledi
dl
= 0; (6.1.17)
dt
tj. imamo tri konstante kretanja: lx ; ly i lz .
Zaklju ak (6.1.17) izveli smo na na in koji je prirodan u kontekstu klasi ne zike. Ali do sada
izlozeni formalizam kvantne mehanike ne koristi se pojmovima sile i momenta sile. Zato emo
promeniti izlozeno rezonovanje na na in koji je nesto manje uobi ajen u klasi noj mehani i i
izvesti (6.1.17) ponovo. Vide emo da se u klasi noj zi i moze rezonovati veoma sli no tipi nom
rezonovanju u kvantnoj mehani i.
Videli smo u (5.1.19) da proizvoljna rota ija R deluje na varijable A(r; p) na slede i na in:
R A(r; p) = A(R()r; R()p). Za varijablu poten ijalne energije Kepler-ove esti e (6.1.16) je
R V (r) = V (r); za svako iz -lopte: (6.1.18)
Jednakost (6.1.18) je ekvivalentna deni iji entralnog poten ijala.
Poten ijal V (r) je, naravno, invarijantan i pod dejstvom innitezimalnih rota ija. Pisu i
R = e ~l , po uzoru na (5.1.16), u prvoj aproksima iji po uglu imamo R du = I du ~l i
stoga iz (6.1.18) sledi:
V (r) du ~lV (r) = V (r):
Ova jednakost povla i za sobom u ~lV (r) = 0, a to, sa svoje strane, zbog proizvoljnosti orta u,
moze da vazi samo ako je ispunjena vektorska jednakost:
~lV (r) def
= [ l; V (r) ℄PZ = 0: (6.1.19)
Poznato je da je i kineti ka energija rota iono simetri na skalarna varijabla; prema tome, ana-
logno sa (6.1.18), ~l deluje i na tu varijablu anuliraju e. Sve skupa
~lH def
= [ l; H ℄PZ = 0; (6.1.20)
gde je H Hamilton-ova funk ija Kepler-ove esti e.
Uopstenje jedna ina (5.1.15) na konzervativnu Kepler-ovu esti u daje slede u vremensku
zavisnost za l:
Tb=t t0 l = e (t t0 )H~ l; Hl
~ def
= [ H; l ℄PZ : (6.1.21a,b)
Posto je [ H; l ℄PZ = [ l; H ℄PZ , iz (6.1.20) najzad sledi:
Tb=t t0 l = l; (6.1.22)
tj. vremenska evolu ija ne menja l.
Naravno, (6.1.22) je ekvivalentna sa (6.1.17). Ali upravo izlozeno rezonovanje je prenosivo u
kvantnu mehaniku.
Nas je zadatak u slede im odelj ima da uglovni moment i rota ije zajedno kvantujemo.
6.1.7 Dodatak 1 | dokaz Teorema 1

a) Ako je = 0, (6.1.1) daje R = I , sto o igledno reprezentuje identi nu transforma iju (i spada
u SO(3)).
b) Neka je = u vektor iz -lopte, 6= 0 i neka je u V3 ksiran proizvoljan ortonormirani
bazis fx0 ; y0 ; z0 g (desne uzajamne orijenta ije ortova), u kojem vektor = u ima koordinate
(u1 ; u2; u3).
Umesto od pomenutog bazisa, po i emo od drugog bazisa fv1 ; v2 ; v3 def = ug koji je takode
desni pravougli koordinatni sistem, ali nije u slu ajnom odnosu prema nasoj rota iji, ve je za
nju kanoni an (tj. najprostiji mogu i).
U kanoni nom bazisu rota ija Ru je reprezentovana matri om Rk (u), koja glasi:
0 1
os sin 0
Rk (u) = sin
os 0 A (6.1.23)
0 0 1
(uporediti (6.1.13a)).
Inverznu rota iju reprezentujemo matri om u kojoj smo zamenili sa u (6.1.23). Vidi
se da ovo isto tako menja (6.1.23) kao i transponovanje: Rk 1 (u) = RkT (u). Dakle, Rk (u) je
ortogonalna matri a.
Uvedimo matri u razvoja T pomenutog arbitrernog bazisa po kanoni nom:
x0 = T11 v1 + T12 v2 + T13 v3 ; y0 = T21 v1 + T22 v2 + T23 v3 ; z0 = T31 v1 + T32 v2 + T33 v3 : (6.1.24)
Kao sto je poznato, ortonormirani bazis u ortonormirani bazis prevodi samo ortogonalna matri a,
te je T takva.
Neka rota iju Ru u bazisu fx0 ; y0 ; z0 g reprezentuje matri a R(u) (koju izvodimo). Onda
R(u) = T Rk (u)T 1 ; (6.1.25)
posto je kontragredijentna matri a od T jednaka T : T 1T = T . (U pogledu uloge kontragredi-
jentne matri e eventualno uporediti iznad (Z 5.1.5).)

Lema 6.1.1 Ako je A realna 3 3 matri a koja je ortogonalna, ili skalarna (tj. broj puta
jedini na matri a), ili simetri na, ili kososimetri na, a T je proizvoljna 3 3 realna, ortogonalna
matri a, onda je matri a T AT 1 takode ortogonalna, odnosno skalarna, odnosno simetri na,
odnosno kososimetri na.
Dokaz se odmah vidi.
Iz L 6.1.1 sledi da je i R(u) ortogonalna matri a. Obelezavaju i determinantu matri e A sa
D(A), imamo:
D(R(u)) = D(T Rk (u)T 1 ) = D(T )D(Rk (u))D(T ) 1 = os2 + sin2 = 1:
Zna i, za trazenu matri u vazi: R(u) 2 SO(3).
Iz (6.1.23) se vidi da matri u Rk (u) mozemo da pisemo kao zbir jedne konstante, jedne
simetri ne i jedne kososimetri ne matri e:
0 1 0 1 0 1
1 0 0 0 0 0 0 1 0
Rk (u) = os 0 1 0 A + (1 os ) 0 0 0 A + sin 1 0 0A: (6.1.26)
0 0 1 0 0 1 0 0 0
Kad se izra una R(u) = T Rk (u)T 1 , dobije se klju na jednakost:
0 1 0 1
1 0 0 T132 T13 T23 T13 T33
Rk (u) = os 0 1 0 A + (1 os ) T23 T13 T232 T23 T13 A
0 0 1 T33 T13 T33 T23 T332
0 1
0 T12 T21 T11 T22 T12 T31 T11 T31
+ sin T22 T11 T21 T12 0 T22 T31 T21 T31 A : (6.1.27)
T32 T11 T31 T12 T32 T21 T31 T22 0
S druge strane, sam vektor v3 = u reprezentuje se u bazisu fx0 ; y0 ; z0g brojnom kolonom:
0 1 0 1 0 1
u1 0 T13
u2 A = T 0 A = T23 A (6.1.28a)
u3 1 T33
(eventualno uporediti napomenu iznad Leme L 6.1.1), tj.
Tk3 = uk ; k = 1; 2; 3: (6.1.28b)
Videli smo u x 6.1.5 da proizvoljna dva koordinatna sistema iste uzajamne orijenta ije ortova
denisu jednu rota iju. Rota iju koja prevodi fv1 ; v2 ; v3 g u fx0 ; y0 ; z0 g u bazisu fv1 ; v2 ; v3 g
reprezentuje T , kao sto se vidi iz (6.1.24). Ve smo dokazali da proizvoljnu rota iju u proizvoljnom
bazisu reprezentuje matri a koja pripada SO(3). Prema tome i T~ 2 SO(3), tj. D(T~) = D(T ) = 1.
Lema 6.1.2 Za realnu ortogonalnu 3 3 matri u T jedini ne determinante vazi:
Tmn = T mn ; 8m; n; (6.1.29)
gde smo sa T mn obelezili algebarski komplement matri nog elementa Tmn (tj. sa ( )m+n po-
mnozeni minor ili subdeterminantu koja preostaje kada u T pre rtamo m-tu vrstu i n-tu kolonu).
Dokaz: Za proizvoljnu nesingularnu matri u A, kao sto je poznato6.1.3, vazi: (A 1 )mn = det1 A Amn . Posto je T
nesingularna, ortogonalna i jedini ne determinante, imamo (T 1)mn = T mn a s druge strane (T 1)mn = Tmn T =
Tnm . Tako odmah sledi (6.1.29). Q. E. D.
Na osnovu (6.1.29) mozemo izvrsiti slede e zamene radi pojednostavljenja klju ne jednakosti
(6.1.27):
T12 T21 T11 T22 = T33 ; T12 T31 T11 T32 = T23 ; T22 T31 T21 T32 = T13 : (6.1.30)
Kada se iskoriste jednakosti (6.1.28b) i (6.1.30) radi zamene u (6.1.27), dobija se (6.1.1).
6.1.8 Dodatak 2 | dokaz Teorema 2

Lema 6.1.3 Neka je R proizvoljna matri a iz SO(3). Skup vektora fw1 ; w2 ; w3 g koji je denisan
tako da ima matri u razvoja R po bazisu fx0 ; y0 ; z0g je bazis sa istom uzajamnom orijenta ijom
ortova kao u bazisu fx0 ; y0 ; z0 g.
Dokaz: Budu i da je RT , kao i R, ortogonalna (realna) matri a, znamo da je fw1; w2; w3g ortonormiran skup
vektora (zva emo ga drugi bazis). Podimo sad ab ontrario (od suprotnog) i pretpostavimo da drugi bazis sadrzi
ortove suprotne uzajamne orijenta ije od ortova prvog. Primenom Jp na prvi bazis promeni emo mu uzajamnu
orijenta iju ortova i onda sigurno postoji neka rota ija R0 koja, deluju i posle Jp, prevodi prvi bazis u drugi
(uporediti x 6.1.5). U reprezenta iji prvog bazisa transforma ija R0 Jp postaje matri a R(0)( I ) = R(0 ),
ija je determinanta 1 (znamo iz T 6.1.1 da je R(0) 2 SO(3)). Medutim, prema deni iji drugog bazisa doti na
matri a R(0)( I ) je u stvari R, a det R = 1. To je kontradik ija koja dokazuje Lemu L 6.1.3. Q. E. D.
Da bismo se uverili da je oblast likova preslikavanja iz T 6.1.1 jednaka SO(3), podimo opet od
proizvoljnog R 2 SO(3) i denisimo drugi bazis fw1 ; w2 ; w3 g kao u Lemi L 6.1.3. Iz paragrafa
x 6.1.5 (spe ijalno formule (6.1.7)) jasno je da jednaka uzajamna orijenta tija ortova u bazisima
fw1; w2; w3g i fx0; y0; z0g (kao sto sledi iz Leme L 6.1.3) povla i da se drugi bazis dobija iz prvog
nekom rota ijom Ru , a nju o igledno reprezentuje R. Prema tome, R(u) = R.
Obostrana jednozna nost preslikavanja iz T 6.1.1 neposredno sledi iz injeni e da je reprezen-
tovanje u bazisu biunivoko.
Pristupimo sad invertovanju pridruzivanja iz T 6.1.1.
a) Kao sto smo konstatovali pod a) u prethodnom Dodatku, po Teoremu T 6.1.1 vektoru
= 0 -lopte pridruzujemo I 2 SO(3). Inverzno, matri i I onda pridruzujemo = 0.
b) Pretpostavimo da je R 6= I , ali da je R ipak simetri na matri a iz SO(3). Po i emo od
R = R() i ispita emo kakav treba da je .
Razlaganje realne matri e na zbir simetri ne i kososimetri ne matri e je jednozna no (kao sto
je lako videti), a (6.1.1) je ve napisano u razlozenom vidu. Stoga iz simetri nosti R = R(u)
sledi da je tre i matri ni sabirak u (6.1.1) jednak nuli. Posto u 6= 0, sin = 0, tj. = 0 ili
= . No, = 0 dovodi do R = I , kao sto smo videli, tako da preostaje samo = . Prema
tome (6.1.2) ima za posledi u
Rmn = Æmn + 2um un : (6.1.31)
Stavljaju i m = n = k, dobija se odmah (6.1.3a) za odredivanje modula od uk , k = 1; 2; 3.
6.1.3 Videti, na primer, 13.2-3,4. u priru niku G. Korn i T. Korn, Spravoqnik po matematike, Nauka,
Moskva, 1968.

Posto u (6.1.31) Rmn zavisi kvadratno od koordinata orta u, zajedno sa u resenje je i u (sto
je nuzno, jer je = ; uporediti x 6.1.2). Uze emo samo jedno od ta dva resenja postuliraju i
(6.1.3b). Onda su (6.1.3 ) i (6.1.3d) o igledne posledi e od (6.1.31).
) Neka je R 2 SO(3) nesimetri na matri a. Opet emo po i od R = R() i traziti . Iz
(6.1.1) odmah sledi Tr R() = 2 os +1, a to daje (6.1.4a). Nejednakosti 0 su posledi a
deni ije -lopte. Vrednosti = 0 i = su isklju ene, jer, kao sto smo videli pod a) i b), one
dovode do R = I odnosno do R = RT , sto sad ne dolazi u obzir po pretpostav i. Tako sledi
(6.1.4b).
Iz (6.1.1) sledi da je tre i matri ni sabirak u (6.1.1) jednak 21 (R(u) RT (u)). Iz toga
mozemo zaklju iti (uzimaju i pogodne matri ne elemente doti nog tre eg sabirka) da vaze (6.1.4 ),
(6.1.4d), (6.1.4e).
6.1.9 Dodatak 3 | dokaz Korolara 1

Dokaza emo (6.1.5) u matri noj reprezenta iji u bazisu fx0 ; y0 ; z0 g obelezavaju i, radi kratko e,
ortogonalnu matri u koja reprezentuje R v sa U i koriste i (6.1.1) ili (6.1.2). Sa R(i) (), i =
1; 2; 3, obelezi emo tri matri na sabirka na LS-i od (6.1.1).
Izra una emo UR(u)U 1 sabirak po sabirak. Prvi sabirak R(1) () u (6.1.1) je konstanta i
ona se ne menja.
Drugi sabirak daje
X X X
(UR(2) (u)U 1 )mn = (1 os ) Umk uk ul Uln1 = (1 os )( Umk uk ) Unl ul ; (6.1.32)
kl k l
posto je Uln1 = Unl .
Tre i sabirak je kososimetri an i takav e ostati i posle transforma ije sli nosti (L 6.1.1).
Zna i, dovoljno je izra unati matri ne elemente 12, 13 i 23 (npr. dijagonalni elementi su nuzno
nule).
Neposredno izra unavanje daje (X = UR(3) (u)U 1 ):
X12 = sin (u1 (U13 U22 U12 U23 ) + u2 (U11 U23 U13 U21 ) + u3 (U12 U21 U11 U22 )); (6.1.33a)
X13 = sin (u1 (U13 U32 U12 U33 ) + u2 (U11 U33 U13 U31 ) + u3 (U12 U31 U11 U32 )); (6.1.33b)
X23 = sin (u1 (U23 U32 U22 U33 ) + u2 (U21 U33 U23 U31 ) + u3 (U22 U31 U21 U32 )): (6.1.33 )
Posto U reprezentuje R v , U je iz SO(3). Onda iz L 6.1.2 sledi Umn = U mn . Na osnovu ovoga
izrazi u malim zagradama u (6.1.33) se pojednostavljuju:
X
(UR(3) (u)U 1 )12 = sin ( u1 U31 u2U32 u3 U33 ) = sin U3k uk ; (6.1.34a)
k
X
(UR(3) (u)U 1 )13 = sin (u1U21 u2 U22 u3 U23 ) = sin U2k uk ; (6.1.34b)
k
X
(UR(3) (u)U 1 )23 = sin ( u1 U11 u2U12 u3 U13 ) = sin U1k uk : (6.1.34 )
k
Denisimo 3
def X
wm = Umk uk ; m = 1; 2; 3: (6.1.35)
k=1
O igledno, brojna kolona od wm -ova reprezentuje ort R v u u bazisu fx0 ; y0 ; z0 g. Formulisimo

sad nase rezultate za sva tri sabirka UR(i) (u)U 1 pomo u ove brojne kolone:
3
X
(UR(u)U 1) = os Æmn + (1 os )wm wn sin mnk wk (6.1.36)
mn
k=1
(iskoristili smo (6.1.32), (6.1.34) i (6.1.35)).

Uporeduju i (6.1.36) sa (6.1.2), vidimo da smo dobili
(UR(u)U 1 )mn = (R(R v u))mn ; (6.1.37)
sto je u stvari (6.1.5).
Jednakost (6.1.6) je o igledno ekvivalentna sa (6.1.5).
Poslednji iskaz K 6.1.1 bazira na (6.1.6) i na injeni i da je
R vu = u (6.1.38)
ako i samo ako v = u, kao sto se itala moze lako uveriti.
6.2 Algebra kvantne teorije opsteg uglovnog momenta

Na pojmu orbitnog uglovnog momenta esti e uo i emo osobine koje karakterisu opsti uglovni
moment. Potrebu za takvim uopstenim pojmom i za deduktivnim prilazom obrazlozi emo uka-
zuju i na pojavu sest uglovnih momenata u kvantnoj mehani i. Zatim emo analizirati spektar
dve najvaznije opservable u kvantnoj teoriji opsteg uglovnog momenta: kvadrata vektorskog ope-
ratora uglovnog momenta i jedne njegove komponente (po konven iji z -komponente). Prou i emo
i odnos ova dva spektra, tj. tzv. kompatibilnost vrednosti kvantnih brojeva.
6.2.1 Komuta ione rela ije za operatore orbitnog uglov-

nog momenta
Orbitni uglovni moment kvantno-mehani ke esti e dobija se direktno kvantiza ijom klasi ne
varijable l = r p. Prema tome, u orbitnom prostoru stanja esti e H0 imamo
^lx = y^p^z z^p^y ; ^ly = z^p^x x^p^z ; ^lz = x^p^y y^p^x : (6.2.1a,b, )
Zadatak 6.2.1 a) Dokazati da je proizvod dva hermitska operatora hermitski operator ako i samo ako faktori
komutiraju. b) Dokazati da je svaka linearna kombina ija hermitskih operatora sa realnim koe ijentima hermitski
operator. ) Pokazati da iz a) i b) sledi da je l trojka hermitskih operatora u Hilbert-ovom prostoru H0.
Zadatak 6.2.2 Pokazati da iz osnovnih komuta ionih rela ija opservabli koordinata i impulsa slede komuta ione
rela ije za komponente uglovnog momenta
[ ^lx; ^ly ℄ = {~^lz (6.2.2)
i analogno za ikli ne permuta ije indeksa x; y; z.

6.2. ALGEBRA KVANTNE TEORIJE OPSTEG UGLOVNOG MOMENTA 179
Kompaktnije, (6.2.2) moze da se prepise u vidu:

X
[ ^lq ; ^lq0 ℄ = {~ qq0 q00 ^lq00 ; (6.2.3)
q00 =x;y;z
gde q i q 0 nezavisno mogu biti x; y; z .

Zadatak 6.2.3 Pokazati da iz (6.2.3) sledi
^l ^l = {~^l: (6.2.4)
Zadatak 6.2.4 Pokazati da vaze slede e komuta ione rela ije:
[ ^lq ; q^0 ℄ = {~
X
qq0 q00 q^00 ; (6.2.5)
q00 =x;y;z
[ ^lq ; p^q0 ℄ = {~
X
qq0 q00 p^q00 : (6.2.6)
q00 =x;y;z
6.2.2 Zna aj komuta ionih rela ija

Ako pogledamo poblize komuta ione rela ije (6.2.2), uo avamo da komponente ^lq (q = x; y; z )
orbitnog uglovnog momenta ^l pomnozene imaginarnom jedini om, kao sto se kaze, zatvaraju
Lie-jevu algebru. To u stvari zna i da je trodimenzionalni realni prostor koji obrazuju {^lx , {^ly i
{^lz zatvoren u odnosu na Lie-jev proizvod, koji je jednak komutatoru operatora.
Zna i, sa { pomnozene komponente uglovnog momenta obrazuju Lie-jevu algebru. Moze da
se dokaze stav da je ovakva Lie-jeva algebra (tj. kada je Lie-jev proizvod denisan sa (6.2.2))
integrabilna u Lie-jevu grupu6.2.1 unitarnih operatora. To e re i da se uvodenjem odgovaraju ih
Lie-jevih parametara, na primer x ; y i z iz (6.1.1), i uzimanjem eksponen ijalnih funk ija
dobija jedna Lie-jeva grupa unitarnih operatora rota ija u Hilbert-ovom prostoru Ho .
U stvari mi smo ve videli u x 5.1.8 da uglovni moment l generise rota ije u klasi noj zi i.
U x 5.2.3 i x 5.2.4 videli smo da se ovaj odnos varijabli i transforma ija kvantiza ijom prenosi u
kvantnu mehaniku i da unitarni operator U^ (u) u Ho , koji je pridruzen klasi noj rota iji Ru
glasi e ~ u^l .
{
Vazno je ista i u vezi sa gornjim stavom o integrabilnosti algebre u grupu da su komuta ione
rela ije (6.2.2) same za to dovoljne. Fundamentalna paralelnost grupe rota ija s jedne strane
(Lie-jeve grupe) i vektorske opservable uglovnog momenta (Lie-jeve algebre) s druge strane,
ukazuje na to da komuta ione rela ije (6.2.2) karakterisu uglovni moment na dubljem planu nego
re imo rela ije (6.2.5) i (6.2.6).
Kada smo konstruisali orbitni prostor stanja jednodimenzionalne kvantne esti e u x 2.5, posli
smo od komuta ione rela ije [ x^; p^x ℄ = {~ (i nekih minornih plauzibilnih pretpostavki). Na osnovu
gornje indika ije o zna aju rela ija (6.2.2) i analogije sa konstruk ijom Hx , mi emo kvantnu
teoriju opsteg uglovnog momenta zasnovati samo na komuta ionim rela ijama (6.2.2). Vide emo
u ovom odeljku i u odelj ima x 6.3 i x 6.4 kako e iz ove, na prvi pogled veoma skromne, postavke
izrasti jedna mo na teorija, koja je od velikog zna aja u kvantnoj mehani i.
6.2.1Za detaljno prou avanje Lie-jevih algebri i grupa (kao i dokaz pomenutog stava) moze da posluzi izvrsna
knjiga: L.S. Pontrgin, Nepreryvnye gruppy, Gos. Izd. Tehn. Teor. Lit., Moskva, 1954.
6.2.3 Motiva ija za uvodenje pojma opsteg uglovnog mo-

menta
U klasi noj zi i, pored uglovnog momenta jedne materijalne ta ke l, postoji i ukupni uglovni
P
moment sistema od N materijalnih ta aka: L def = Nn=1 ln. Neke kvantne esti e, medutim, imaju
i stepen slobode unutrasnjeg rota ionog kretanja (tzv. spin), kao sto emo videti u odeljku x 6.9.
Zahvaljuju i toj injeni i, u kvantnoj mehani i se umesto 2 pojavljuje 6 uglovnih momenata:
orbitni uglovni moment6.2.2 jedne esti e ^l; ukupni orbitni uglovni moment sistema esti a L^ ;
spinski uglovni moment jedne esti e ^s; ukupni spin sistema esti a S^ ; ukupni uglovni moment
jedne esti e ^j = ^l + ^s; i, najzad, ukupni uglovni moment sistema esti a J^ = L^ + S^ .
Pojavljuje se i sest vrsta rota ija, ali samo jedna od njih ima neposrednog zi kog smisla. To
su, naravno, rota ije koje odgovaraju J^. (U slu aju jedne esti e, J^ = ^j.)
O igledno je veoma elishodno da se opredelimo za deduktivni prilaz i da uvedemo pojam
opsteg uglovnog momenta, koji e da obuhvati svih sest pomenutih slu ajeva zadrzavaju i njihove
zajedni ke osobine. Obelezava emo ga sa K ^.
Na osnovu argumenta ije kojom smo zavrsili prethodni paragraf, jasno je da za K ^ treba
denisati analogon komuta ionih rela ija (6.2.2) ili (6.2.3):
X
[ K^ q ; K^ q0 ℄ = {~ qq0 q00 K^ q00 ; q; q 0 = x; y; z; (6.2.7)
q00 =x;y;z
a o Hilbert-ovom prostoru H u kome K ^ deluje ne treba nista spe ijalno pretpostaviti.

S druge strane, komuta ione rela ije (6.2.5) i (6.2.6) izrazavaju odnos doti nog uglovnog
momenta prema osnovnom skupu opservabli ^r; p^ , tj. one denisu jedno esti ni orbitni uglovni
^ = ^l i H = Ho .
moment kao spe ijalni slu aj: K
Pored pomenutih 6 realiza ija za opsti uglovni moment K ^ postoje jos dva analogona od K ^:
^ . Njih
izospinski uglovni moment (ili kratko izospin) jedne esti e ^t i izospin sistema esti a T
emo detaljno razradivati u glavi 8.
6.2.4 Kako na i kompatibilne opservable

Opsti uglovni moment denisemo komuta ionim rela ijama (6.2.7) ili ekspli itno sa:
[ K^ x ; K^ y ℄ = {~K^ z ; [ K^ y ; K^ z ℄ = {~K^ x ; [ K^ z ; K^ x ℄ = {~K^ y : (6.2.8a,b, )

Videli smo u x 6.1.6 da je u Kepler-ovom problemu u klasi noj zi i uglovni moment vektorski
integral kretanja. Pitamo se da li je nesto sli no mogu e u kvantnoj mehani i.
Radi odgovora moramo se podsetiti da se u kvantnoj mehani i traze kompatibilne opservable,
koje je mogu e istovremeno meriti i koje su predstavljene komutiraju im hermitskim operatorima.
Po mogu nosti nastoji se da se izgradi potpuni skup kompatibilnih opservabli koje e svojom
zajedni kom svojstvenom dekompozi ijom razbiti Hilbert-ov prostor H u same prav e (videti
x 2.4.2 i x 2.4.3).
6.2.2 Pridev "orbitni" se u kvantnoj mehani i bas i pojavljuje radi razlikovanja od "spinskog" uglovnog momenta
(ili rota ionog kretanja koje mu odgovara).

Iz rela ija (6.2.8) je o igledno da nijedna opservabla uglovnog momenta K^ q ; q = x; y; z , nije

kompatibilna ni sa jednom drugom od njih. Tako na primer, kao sto odmah sledi iz (6.2.8a) i
rela ija neodredenosti (4.1.3), imamo nejednakost
~
K^ x K^ y jh K^ z ij (6.2.9)
2
u bilo kom stanju j i 2 H.
Zadatak 6.2.5 Pokazati da se K^ x i K^ y mogu izmeriti istovremeno sa potpunom pre iznos u (tj. sa nultim
neodredenostima K^ x = K^ y = 0) ako i samo ako je zi ki sistem u stanju j i koje zadovoljava K^ j i = 0.
Zadatak 6.2.6 Pokazati da kvadrat uglovnog momenta
K = K^ x2 + K^ y2 + K^ z2;
^ 2 def (6.2.10)
komutira sa svakom komponentom uglovnog momenta
[ K^ 2; K^ q ℄ = 0; q = x; y; z ; (6.2.11a)
ili, skra eno napisano
[ K^ 2; K^ q ℄ = 0: (6.2.11b)
^ 2 i (po konven iji bas) K^ z kao dve osnovne kompatibilne
Na osnovu (6.2.11a) uzimaju se K
opservable.
6.2.5 Jedna nejednakost za o ekivane vrednosti

Pre nego sto pristupimo sistematskom prou avanju zajedni kog svojstvenog problema od K^ 2 i K^ z ,
napravi emo malu devija iju da dokazemo jednu nejednakost koja e nam pomo i da shvatimo
koliko se kvantna teorija uglovnog momenta razlikuje od odgovaraju e teorije u klasi noj zi i.
Lema 6.2.1 a) U proizvoljnom stanju j i 2 H vazi nejednakost za o ekivane vrednosti
h K^ 2 i h K^ q2 i; q = x; y; z: (6.2.12)
b) Za bilo koje q = x; y; z jednakost vazi ako i samo ako su zadovoljene istovremeno slede e tri
svojstvene jedna ine
K^ j i = 0: (6.2.13)
Dokaz: a) Treba prvo uo iti da je svaki sabirak u (6.2.10) pozitivan (po starijoj terminologiji: pozitivno semide-
nitan) operator, tj. operator ija je o ekivana vrednost u svakom stanju nenegativna. Naime,
h j K^ x2 j i = (h j K^ x)(K^ x j i) = kK^ x j x ik2 0; 8 j i 2 H:
Iz toga sledi (6.2.12) (sa skra enom nota ijom, npr. h K^ 2 i def = h j K^ 2 j i).
b) Treba zapaziti da kada sve tri komponente K^ q anuliraju j i, to nije u protivure nosti sa komuta ionim
rela ijama (6.2.8a)-(6.2.8 ) i to je o igledno dovoljan uslov za h K^ 2 i = h K^ q2 i (q = x; y; z). Potrebnost se vidi
slede im rezonovanjem. Ako uzmemo o ekivanu vrednost u stanju j i svih lanova jednakosti (6.2.10) i ako
pretpostavimo da vazi npr. h K^ 2 i = h K^ z2 i, onda sledi h K^ x2 i = h K^ y2 i = 0 (jer su oba a priori nenegativna).
Opet zbog h K^ x2 i = kK^ x j ik2 itd., i zbog pozitivne denitnosti skalarnog proizvoda u H (tj. samo nulti vektor
ima normu nula), sledi K^ x j i = K^ y j i = 0, a preko (6.2.8a) i K^ z j i = 0, sto je sve skupa (6.2.13).
Q. E. D.
Klasi no imamo l2 = lx2 + ly2 + lz2 , a varijable lq2 (q = x; y; z ) su nenegativne. I klasi no je uvek
l2 lq2 , 8q i stoga (6.2.12) uopste ne iznenaduje. Medutim, klasi no uvek postizemo jednakost u
ovoj nejednakosti kada q -tu osu orijentisemo duz prav a l. Iskaz b) Leme L 6.2.1 nam otkriva da
je to u kvantnom slu aju mogu e samo za trivijalni slu aj nultog uglovnog momenta. Ina e nije,
tj. ina e uvek vazi h K ^ 2 i h K^ q2 i. Dakle, za nenulti uglovni moment (ovaj pojam e kasnije
biti pre iznije denisan), osa se nikad ne moze postaviti duz vektora K ^ . To je svakako posledi a
^
osnovne injeni e da Kq (q = x; y; z ) uzajamno nisu kompatibilni (za razliku od p^q , q = x; y; z ,
na primer), prema tome vektor k^ ne denise osu.
6.2.6 Pomo ni operatori podizanja i spustanja

Mada K ^ nisu osnovni skup opservabli, sli nost sa nasim prou avanjem x^; p^x u Hx (u x 2.5) je
dosta velika. Tamo smo uveli pomo ne operatore pomeranja e ~ xp^x , 1 < x < 1 (oni su vrsili
{
"pomeranja" po svojstvenom bazisu od x^).

U kvantnoj teoriji uglovnog momenta kao analogoni pomeranja uvode se nehermitski (i neu-
nitarni) operatori:
K^ + def
= K^ x + {K^ y ; K^ def
= K^ x {K^ y (6.2.14a,b)
tzv. operator podizanja, odnosno operator snizavanja (vide emo nize sta opravdava ove nazive).
Zadatak 6.2.7 a) Dokazati slede e komuta ione rela ije:
[ K^ +; K^ ℄ = 2~K^ z ; (6.2.15)
[ K^ z ; K^ + ℄ = ~K^ +; [ K^ z ; K^ ℄ = ~K^ ; (6.2.16a,b)
[ K^ 2 ; K^ + ℄ = 0; [ K^ 2; K^ ℄ = 0: (6.2.17a,b)
b) Dokazati slede e funk ionalne zavisnosti
K^ 2 = 1 (K^ +K^ + K^ K^ +) + K^ z2; (6.2.18)
2
K^ K^ + = K ^ 2 K^ z (K^ z + ~); (6.2.19)
K^ + K^ = K ^ 2 K^ z (K^ z ~): (6.2.20)
6.2.7 Postavljanje zadatka istovremene analize dva spek-

tra
Kao sto smo rekli, K^ 2 i K^ z su kompatibilne opservable, ali u opstem slu aju ne ine kompletan
skup. U konkretnim primenama ove teorije mi emo ih dopuniti do potpunog skupa kompatibilnih
opservabli i tada emo izgraditi zajedni ki svojstveni bazis elog pomenutog skupa operatora. Pre
nego sto emo prou iti svojstvene vrednosti od K ^ 2 i K^ z kojima odgovaraju zajedni ki svojstveni
vektori ovih operatora, da postavimo nas zadatak dovoljno pre izno.

Pretpostavljamo da K ^ 2 i K^ z imaju prave zajedni ke svojstvene vektore. Pisa emo6.2.3 ih kao

j km i, a odgovaraju e istovremene svojstvene jednakosti u vidu:
^ 2 j km i = k(k + 1)~2 j km i; k 0; K^ z j km i = m~ j km i :
K (6.2.21a,b, )
Veli ine ~2 i ~ su jedini e za K^ 2 odnosno K^ z , a merni broj svojstvene vrednosti od K

^ 2 pisemo u
obliku k(k + 1), jer, kao sto emo videti u Teoremu T 6.2.1 nize, k uzima jednostavnije vrednosti
nego sto su same svojstvene vrednosti od K ^ 2.
Zadatak 6.2.8 Pokazati da svakom y 0 obostrano jednozna
no odgovara k 0 po formuli y = k(k + 1) i da
je y = 0 ako i samo ako je k = 0.
^ 2 pozitivan operator, svaka njegova svojstvena vrednost je nenegativna. Iskaz u
Posto je K
Zadatku Z 6.2.8 onda opravdava ograni enje u nejednakosti (6.2.21b).
6.2.8 Pomo ne formule

Formulisimo i dokazimo prve rezultate.
Lema 6.2.2 Neka je j km i normiran vektor u H koji zadovoljava (6.2.21).
a) Onda je
kmk: (6.2.22)
b) Ako je uz to jos m = k, onda je

K^ + j km i = 0; (6.2.23)
a ako m < k, onda je K^ + j km i takode zajedni ki svojstveni vektor od K
^ 2 i K^ z i
^ 2 (K^ + j km i) = k(k +1)~2 (K^ + j km i); K^ z (K^ + j km i) = (m+1)~(K^ + j km i); (6.2.24a,b)
K
p
kK^ + j km ik = ~ k(k + 1) m(m + 1): (6.2.24 )
) Iz m = k sledi
K^ j km i = 0; (6.2.25)
a ako je m > k, onda vazi
^ 2 (K^
K j km i) = k(k + 1)~2(K^ j km i); K^ z (K^ j km i) = (m 1)~(K^ j km i);
p (6.2.26a,b)
kK^ j km ik = ~ k (k + 1) m(m 1): (6.2.26 )
6.2.3 U stvari j km i def
= j km i, tj. je ovde ispusteno radi jednostavnosti; koristi emo se njime u slede em odeljku.
Naime, posto u opstem slu aju K^ 2 i K^ z nisu potpun skup kompatibilnih opservabli, oni sami ne denisu bazis u
H. Za sada neodredeno pokazuje koje svojstvene vrednosti ostalih opservabli u potpunom skupu odgovaraju
zajedni kom svojstvenom vektoru j km i.
Dokaz: Rela ije (6.2.19)-(6.2.21) imaju za posledi u

K^ K^ + j km i = [k(k + 1) m(m + 1)℄~2 j km i; K^ + K^ j km i = [k(k + 1) m(m 1)℄~2 j km i: (6.2.27a,b)
Prema tome,
kK^ + j km ik2 = hkm j K^ K^ + j km i = (k(k + 1) m(m + 1))~2 ; (6.2.28a)
kK^ j km ik2 = hkm j K^ +K^ j km i = (k(k + 1) m(m 1))~2 : (6.2.28b)
Obratiti paznju da je6.2.4 npr. hkm j K^ K^ + j km i = (hkm j K^ )(K^ + j km i), a hkm j K^ je bra od K^ + j km i.
Posto H ima pozitivno denitnu metriku, svi vektori u njemu imaju nenegativnu normu. Imaju i to u vidu, iz
(6.2.28a), (6.2.28b) zaklju ujemo da vaze nejednakosti
k(k + 1) m(m + 1) 0; k(k + 1) m(m 1) 0: (6.2.29a,b)
Lako je videti da od ove dve nejednakosti (6.2.29a) daje ja e ograni enje na pozitivne vrednosti m, a (6.2.29b)
daje ja e za negativne vrednosti. Oba ova ograni enja mogu da se napisu u vidu k jmj (i obratno, iz ove
nejednakosti sledi (6.2.29)). Time smo dokazali (6.2.22). Iz (6.2.28a) je o igledno da m = k ima za posledi u
K^ + j km i = 0, sto dokazuje (6.2.23), dok (6.2.24a) odmah sledi iz komutiranja K ^ 2 i K^ + (videti (6.2.17a)) i
(6.2.21a)-(6.2.21b). Dalje, (6.2.16a) mozemo da prepisemo u vidu K^ z K^ + = K^ +(K^ z + ~), tako da LS od (6.2.24b)
i (6.2.21 ) odmah daje DS-u od (6.2.24b). Jednakost (6.2.24 ) je neposredna posledi a (6.2.28a), a (6.2.25) se
dobija ako (6.2.28b) prepisemo u vidu kK^ j km ik2 = hkm j K^ +K^ j km i = (k(k + 1) ( m)(( m) + 1))~2.
Dalje, (6.2.26a) sledi iz komutiranja (6.2.17b), dok je (6.2.26b) posledi a rela ije (6.2.16b) koja ekvivalentno glasi:
K^ z K^ = K^ (K^ z ~); najzad (6.2.26 ) je direktna konsekven a jednakosti (6.2.28b). Q. E. D.

Citao u je bez sumnje jasno da rela ije (6.2.24b) i (6.2.26b) opravdavaju nazive "operator
podizanja" za K^ + , odnosno "operator spustanja" za K^ .
U kvantnoj mehani i je uobi ajeno da se kvantnim brojevima nazivaju bilo same svojstvene
vrednosti opservable, bilo drugi neki realni brojevi koji na obostrano jednozna an na in kore-
spondiraju svojstvenim vrednostima (a prostiji su po svojoj prirodi). U kontekstu svojstvenih
^ (misli se u stvari na K
jednakosti (6.2.21) broj k se naziva kvantni broj uglovnog momenta K ^ 2 ), a
m se naziva magnetni kvantni broj (razlog za ovaj termin vide emo u opisu Zeeman-ovog efekta
u x 6.8).
6.2.9 Svojstvene vrednosti i njihov odnos

Sada imamo dovoljno pomo nih rezultata da smo u stanju da dokazemo glavni rezultat ovog
odeljka.
Teorem 6.2.1 a) Svojstvene vrednosti (iz diskretnog spektra) opservable K ^ 2 mogu da se pisu u
2
vidu k(k + 1)~ , a kvantni broj k moze da bude eo ili polu eo, tj. jednakj sa nekim brojem iz
skupa
k = 0; 12 ; 1; 23 ; 2; 52 ; 3; ::: (6.2.30)
("polu elo" ovde skra eno zna i: polovina neparnog elog).
6.2.4 Mozda treba da se podsetimo da je operator koji u matri nom elementu deluje nalevo (tj.
na bra) ekvivalentan
(po dualizmu ket-bra) adjungovanom. Posto su hermitski operatori samoadjungovani, nalevo deluje ekvivalentni
istom operatoru. Medutim, na primery K^ + je nehermitski operator, te nalevo deluje kao ekvivalentni njegovom
adjungovanom, a prema (6.2.14) je K^ + = K^ .

b) Magnetni kvantni broj m moze da ima samo elu ili polu elu vrednost, tj.
1 3 5
m = 0; ; 1; ; 2; ; 3; ::: (6.2.31)
2 2 2
) Ako je j km i normiran vektor koji zadovoljava (6.2.21), magnetni kvantni broj m mora
da ima jednu od slede ih vrednosti:
m = k; k + 1; k + 2; :::; k 1; k : (6.2.32)
Dokaz: Pretpostavimo opet da je j km i normiran vektor u H koji zadovoljava (6.2.21). Formirajmo niz
K^ + j km i; K^ +2 j km i; :::; K^ +p j km i; (6.2.33)
gde je p prirodan broj. Pretpostavimo prvo (koristimo se tzv. ad absurdum | ka apsurdnom | rezonovanjem)
da nijedan vektor u (6.2.33) nije nula, ma koliko veliki da je broj p. Onda su to, na osnovu (6.2.24b), sve svojstveni
vektori od K^ z sa odgovaraju im svojstvenim vrednostima:
(m + 1)~; (m + 2)~; :::; (m + p)~: (6.2.34)
Posto je k ksirano (izborom vektora j km i), a p je proizvoljno veliko, mozemo posti i m + p k u kontradik iji sa
(6.2.22). Prema tome, ako je p dovoljno veliko, po ev od nekog vektora svi lanovi niza (6.2.33) moraju biti nule.
Fiksirajmo p tako da su svi vektori u (6.2.33) nenulti, a ve slede i da je nula, tj. K^ +p+1 j km i = 0. O igledno je
iz Leme L 6.2.2 i (6.2.33) da je onda nuzno
m + p = k: (6.2.35a)
Operator K^ ima osobine koje su potpuno simetri ne osobinama K^ + (iskazi Leme L 6.2.2 su simetri ni u pogledu
ta dva operatora), te potpuno analognim rezonovanjem niz K^ j km i; K^ 2 j km i; :::; K^ q j km i sa odgovaraju im
svojstvenim vrednostima (m 1)~; :::; (m q)~ operatora K^ z dovodi do
m q = k: (6.2.35b)
Oduzimaju i (6.2.35b) od (6.2.35a), dobijamo
p + q = 2k: (6.2.36)
Posto su p i q eli brojevi, 2k mora biti eo broj. Time je dokazano tvrdenje a), tj. (6.2.30). Posto je p eo broj,
iz (6.2.35a) se vidi da je m iste elobrojnosti kao k, tj. ako je k eo broj, onda je i m eo broj, ako je k polu eo,
onda je i m polu eo (ali ne mora biti nenegativan). Imaju i u vidu ve dokazanu rela iju (6.2.30), u stvari smo
dokazali iskaz b) Teorema, tj. (6.2.31). Iz injeni e da je m iste elobrojnosti kao k i iz (6.2.22) odmah sledi
(6.2.32), tj. iskaz ). Q. E. D.
6.2.10 Kriti ki komentar

Prodiskutujmo ograni enja iz Teorema T 6.2.1, tj. sta nismo dokazali. Teorem T 6.2.1 daje samo
potrebne uslove, drugim re ima, on samo zabranjuje da k ima neku drugu vrednost od onih koje
su nabrojane u (6.2.30), da m ima drugu vrednost od nabrojanih u (6.2.31) i da kvantni brojevi
k i m koji se susretnu u zajedni kom svojstvenom vektoru j km i budu u ikakvom drugom odnosu
nego sto je taj koji je dat u (6.2.32). Teorem T 6.2.1 ne daje nijedan dovoljan uslov, ne tvrdi
nista pozitivno (tj. nista sto nije pori anje).
Mi i dalje ne znamo koje svojstvene vrednosti jedan konkretan zadati K^ 2 ima u H i analogno
za K^ z . Za davanje odgovora na ova pitanja teorija opsteg uglovnog momenta je nemo na. Za to
je potrebno iskoristiti znanje o konkretnoj prirodi vektorske opservable K^.
Medutim, jedan pozitivan iskaz se ipak moze tvrditi na osnovu nasih rezultata i njime emo
dopuniti Teorem T 6.2.1 u slede em paragrafu.
6.2.11 Multiplet zajedni kih svojstvenih vektora

Teorem 6.2.2 Ako u H postoji normiran zajedni ki svojstveni vektor j km i koji zadovoljava
(6.2.21), onda u H nuzno postoji 2k + 1 zajedni kih svojstvenih vektora, eo tzv. multiplet
j k; m = k i; j k; m = k + 1 i; :::; j k; m = k 1 i; j k; m = k i (6.2.37)
dozvoljen izrazom (6.2.32).
Dokaz: Iz (6.2.33) i (6.2.24) i analognih rela ija sa stepenima od K^ odmah sledi da mozemo da konstruisemo
slede i kona ni niz vektora
j k; m = k i def = K^ q j km i; j k; m = k + 1 i def= K^ q 1 j km i; :::
= K^ +p 1 j km i; j k; m = k i def
:::; j k; m = k 1 i def = K^ +p j km i;
gde je m q = k i m + p = k. Iz (6.2.24 ) i (6.2.26 ) se moze zaklju iti da su svi ovi vektori razli iti od nule.
Q. E. D.
Vra aju i se na ono sto nismo dokazali u ovom odeljku, istaknimo da je isklju ivo bilo re i
o diskretnom spektru K ^ 2 i K^ z , posto smo uvek polazili od pretpostavke da je dat j km i sa
h km j kmi = 1. Zna i, nasi rezultati ne isklju uju mogu nost postojanja i kontinualnog spektra
pomenutih opservabli; sta vise, ak i ne garantuju postojanje diskretnog spektra (sve je "ako,
onda"). Medutim, ispostavi e se u odelj ima nize da K ^ 2 i K^ z u svim slu ajevima od interesa u
kvantnoj mehani i imaju isto diskretan spektar . 6.2.5
Napomenimo, na kraju, da u svim rezultatima ovog odeljka bilo K^ x bilo K^ y mogu u potpunosti
da zamene K^ z i da dobijemo analogne rezultate mutatis matandis. To je, naravno, posledi a
injeni e da se K^ x i K^ y odnose prema K ^ 2 na potpuno simetri an na in u odnosu na K^ z i K ^ 2,
kao sto se itala moze lako uveriti.
6.3 Geometrija kvantne teorije opsteg uglovnog momenta

Kvantna teorija uglovnog momenta ima mnogo toga da kaze na jeziku invarijantnih potprostora
ili invarijantnih dekompozi ija prostora stanja. To s jedne strane dopunjava rezultate o spektru
K^ 2 i K^ z , daju i ne samo zajedni ke svojstvene vektore ove dve opservable, ve i vazne potprostore
za K ^ kao elinu. S druge strane, isti potprostori imaju veliku vaznost za bilo koji linearni operator
koji komutira sa K ^.
Tako e detaljno prou avanje pomenutih potprostora, emu je posve en ovaj odeljak, osposo-
biti itao a da bolje razume primenu kvantne teorije uglovnog momenta kojom emo se koristiti
u narednim glavama.
6.3.1 Osnovne dekompozi ije prostora stanja

Pretpostavi emo (za eo odeljak) da K ^ 2 ima isto diskretan spektar. Svojstveno razlaganje
Hilbert-ovog prostora H po K
^ 2 , tj. razlaganje H na svojstvene potprostore od K ^ 2 , pisa emo u
6.3.1
vidu :
H = k Vk : (6.3.1)
6.2.5 U stvari, to je matemati ki opsti slu aj, jer su sve iredu ibilne reprezenta ije grupe SU(2), pa prema tome i
rota ione grupe koju generise K^ kona no dimenzionalne.

6.3. GEOMETRIJA KVANTNE TEORIJE OPSTEG UGLOVNOG MOMENTA 187
Oznaka se odnosi na ortogonalni zbir potprostora. Kvantni broj k ne uzima unapred odreden
^.
skup vrednosti u opstem slu aju, ve one zavise od konkretne prirode vektorske opservable K
Zadatak 6.3.1 Pokazati da je svaki svojstveni potprostor Vk od K^ 2 invarijantni prostor6.3.2 za K^ .
Razlaganje (6.3.1) je, kako se kaze, invarijantna dekompozi ija prostora stanja. To zna i da je
svaki sabirak invarijantan potprostor za K ^ . Treba dobro zapaziti da je re o relativnom pojmu:
o invarijantnoj dekompozi iji u odnosu na K ^.
Neka je k proizvoljna ksirana vrednost kvantnog broja uglovnog momenta koja se pojavljuje
u H (tj. za koju se Vk 6= 0 pojavljuje u (6.3.1)). Izvrsimo svojstvenu dekompozi iju od Vk koja
odgovara opservabli K^ z (kompatibilnoj sa K ^ 2 , kao sto smo videli):
Vk = km= k Vkm ; (6.3.2)
gde je Vkm zajedni ki svojstveni potprostor od K

^ 2 i K^ z , koji odgovara svojstvenim vrednostima
2
k(k + 1)~ odnosno m~. Za razliku od (6.3.1), u (6.3.2) znamo da imamo 2k + 1 sabiraka, tj. da
m = k; k + 1; :::; k, a u to smo sigurni na osnovu Teorema T 6.2.2.
6.3.2 Jednakost dimenzija potprostora Vkm

Obelezimo sa dk dimenziju potprostora Vk;m=k :
= dimVk;m=k ;
dk def (6.3.3)
jasno, dk moze biti eo pozitivan broj ili poten ija prebrojivo beskona nog skupa, 0 (tzv. alef
nula, uporediti 2.1.4).
Lema 6.3.1 Dimenzija potprostora Vkm ne zavisi od m, tj. dim Vkm = Vkk = dk , m = k; :::; k.
Dokaz: Neka je fj k; m = k; ij = 1; :::; dk g proizvoljan bazis u Vk;m=k ( prebrojava bazisne elemente, k i m
su ksirani). Visestrukom primenom operatora K^ na j k; m = k; i mozemo da konstruisemo vektore (kao u
dokazu Teorema T 6.2.2):
j km i def
= Cm K^ k m j k; m = k; i; m = k; :::; k; (6.3.4)
gde su Cm pozitivne normaliza ione konstante (posto dobijeni vektori nisu nuzno normirani), a K^ 0 = I^. Za bilo
koju vrednost m = k; k + 1; :::; k 1 imamo:
h km j km0 i = Cm 0 C 0 0 hk; m + 1; j K^ + K^ j k; m + 1; 0 i
m
= Cm 0 C 0 0 (k(k + 1) (m + 1)m)~2 h k; m + 1; j k; m + 1; 0 i: (6.3.5)
m
6.3.1 Da nismo pretpostavili da K ^ 2 ima isto diskretan spektar, imali bismo umesto (6.3.1) formulu Hd = k Vk , a
H = Hd Hk bi bilo razlaganje H na potprostor Hd, koji obrazuju pravi svojstveni vektori od K^ 2 , i na Hk , koji je
ortogonalni komplement od Hd, tj. potprostor koji odgovara kontinualnom spektru od K^ 2 (uporediti (2.3.12a)).
Pomenuta pretpostavka je u stvari bila nagovestaj injeni e da je nuzno Hk = 0 (uporediti primedbu 6.2.5).
6.3.2 Podsetimo se da je invarijantni potprostor za K ^ potprostor u H takav da za svaki njegov vektor j x i i likovi
^Kq j x i; q = x; y; z pripadaju tom potprostoru; drugim re ima, nijedan od pomenutih operatora ne izba uje
vektore iz tog potprostora.
Podsetimo se opet da je h k; m + 1; j K^ + bra od K^ j k; m + 1; i, a Cm 0 i C 0 0 su neke, za nas nevazne,

m
konstante; u poslednjem koraku smo iskoristili funk ionalnu zavisnost (6.2.20). Iz (6.3.5) je o igledno da orto-
gonalnost h k; m = k; j k; m = k; 0 i = 0 za 6= 0 (po nasoj stalnoj konven iji, pod bazisom u Vk;m=k se
podrazumeva ortonormirani bazis) ima za posledi u h k; m = k 1; j k; m = k 1; 0i = 0, a ovo sa svoje strane
povla i ortogonalnost odgovaraju ih vektora u Vk;m=k 2 itd., sve do potprostora Vk;m= k . To zna i da u svakom
potprostoru Vkm imamo dk nenultih ortogonalnih vektora j km i (uporediti dokaz Teorema T 6.2.2). Stoga svaki
Vkm , m = k; :::; k 1, ima dimenziju bar dk . Da nijedan Vkm ; m = k; :::; k 1 nema dimenziju ve u od dk
sledi iz simetri ne uloge koju igraju K^ + i K^ . Naime, mogli bismo po i od Vk;m= k i visestrukom primenom K^ +
preslikati bazis iz Vk;m= k u takode ortogonalni skup nenultih vektora u Vkm , m = k + 1; :::; k. Q. E. D.
6.3.3 Standardan bazis

Iz dokaza Leme L 6.3.1 proizlazi da proizvoljni bazis u Vk;m=k putem (6.3.4) generise bazis u
elom prostoru Vk (samo treba da se izra unaju konstante).
Deni ija 6.3.1 Standardni bazis za K ^ u H dobija se na slede i na in: neka je za svako k jedan
proizvoljan bazis u Vk;m=k ozna en sa fj k; m = k; i j = 1; 2; :::; dk g. Iz vektora tog bazisa
konstruisemo nove vektore
s
(k + m)! ^ k
j km i def
= ~m k
(2k)!(k m)!
K m j k; m = k; i (6.3.6)
u svim potprostorima Vkm , m = k 1; k 2; :::; k.

Treba zapaziti da je fazni faktor svakog bazisnog vektora j k; m = k; i, = 1; 2; :::; dk ,
proizvoljan, a fazni faktori svih ostalih j km i; m k, jednozna no slede iz (6.3.6).
Zadatak 6.3.2 Pokazati da iz (6.2.26 ) sledi normaliza ioni faktor za j km i kao
sto je napisano u (6.3.6).
(Indika ija: Dokazati prvo identitet: k(k + 1) m(m 1) = (k + m)(k m + 1).)
Deni ija standardnog bazisa (6.3.6), koja, naravno, pretpostavlja i vazenje osnovnih svoj-
stvenih jednakosti (6.2.21) je konstruktivna; to e re i, ona daje algoritam konstruk ije vektora

doti nog bazisa. Cesto je pogodnija ekvivalentna deni ija multipleta standardnog bazisa koju
emo dati nize (u Zadatku Z 6.3.6). Tre u ekvivalentnu deni iju izrazi emo pomo u transfor-
ma ionih osobina bazisa pod rota ijama (videti ispod (6.4.5)).
Standardan podbazis u Vk je, kako se kaze, adaptiran na dekompozi iju potprostora (6.3.2).
To e re i da se ovaj podbazis moze grupisati u manje podbazise koji obrazuju pojedine sabirke
Vkm. O igledno fj km ij = 1; 2:::g, m = k; :::; k su ti podbazisi.
Pazljivi itala je po svoj prili i uo io da je standardan bazis adaptiran i na jednu drugu
dekompozi iju od Vk :
Vk = dk=1 Vk ; (6.3.7)
gde podbazis fj km ijm = k; :::; kg | ono sto zovemo multipletom | obrazuje (2k + 1)-
dimenzionalni potprostor Vk , = 1; :::; dk .

6.3.4 Dijagram "ormar sa okama"

Da bi izlozena geometrija dva "unakrsna" razlaganja svojstvenog potprostora Vk operatora K ^2
bila lakse razumljiva, uvodimo na Crtezu C 6.2 dijagram, koji mozemo saljivo nazvati "ormar sa
okama".
Dijagramatski (6.3.2) predstavlja razlaganje pravougaonika (Vk ) na vrste ili "oke" (Vkm ), a
(6.3.7) je razlaganje pravougaonika na kolone (Vk ). Zajedno, ova dva razlaganja dekomponuju Vk
do prava a, koji su na dijagramu predstavljeni kvadrati ima (ovi prav i su, naravno, ortogonalni).
Vrste Vkm su oivi ene neprekidnim linijama, sto odrazava injeni u da su Vkm jednozna no
denisani6.3.3 operatorom K ^ . Kolone Vk , medutim, oivi ene su isprekidanim vertikalnim rtama.
To treba da nas podseti na injeni u da iz zadatog K ^ uopste ne proisti e kako treba denisati
potprostore Vk . Kao sto smo videli, njih u stvari dobijamo savrseno proizvoljnim izborom bazisa
u Vk;m=k . (Mogli bismo uzeti bilo koji drugi Vkm umesto Vk;m=k za ovu svrhu.)
Zadatak 6.3.3 Pokazati da je svaki Vk invarijantan potprostor za K^ , a da nijedan Vkm to nije (osim ako je
k = 0).
- Dakle, kolone Vk su invarijantni potpro-

dk stori za sam vektorski operator uglovnog mo-
6 Vk;m=k menta K^ , bas kao i eo Vk . Name e se pitanje
da li se pojedini Vk mogu jos vise usitniti, na
2k + 1 Vk;m=k 1 jos manje invarijantne potprostore za K^ . Od-
govor je negativan. Kaze se da su potprostori
itd. Vk iredu ibilni ili nesvodivi, sto zna i da ne
? sadrze nijedan netrivijalni (tj. razli it od nul-
6 6 V tog i elog Vk ) invarijantan potprostor za K ^.
k;=2 itd. ^ ^
Ovo o igledno sledi iz delovanja K+ i K (upo-
Vk;=1 rediti Teorem T 6.2.2).
Kao sto sugerise dijagram "ormar sa
okama", razlaganja potprostora V =
Slika 6.2: Ormar sa okama. Ceo pravougao- k V i V = dk V su, kako sek kaze,
nik je Vk , m-ta vrsta ili "oka" je Vkm , a kolona m= k km k =1 k
kompatibilna. Naime, uvek moze da se pise
je Vk . Svaki kvadrat je jednodimenzionalni
potprostor, razapet vektorom j km i (ta ka u Vk = Vk \ Vk = (km= k Vkm) \ (dk=1 Vk);
kvadratu).
ali pri tome vazi i (dvostruka) distributivnost,
karakteristi na samo za tzv. kompatibilna razlaganja:
Vk = m; (Vkm \ Vk): (6.3.8)
T
Potprostori Vkm Vk su jednodimenzionalni, to su kvadrati i na dijagramu.
Kompatibilnost je lakse razumeti na jeziku opservabli. Potprostori Vkm su svojstveni pot-
prostori od K^ z . Pretpostavimo da postoji jedna opservabla A^ u H takva da za svako k ona
^ uklju uje izbor koordinatnih osa. Ako bismo rota ijom promenili ove ose, promenili bi se i
6.3.3 Deni ija od K
operatori Kq (q = x; y; z), te i potprostori Vkm (ali ne K^ 2, pa ni potprostori Vk ).
^
odreduje dekompozi iju Vk = Vk kao svoju svojstvenu dekompozi iju. Drugim re ima, neka
se opservabla A^ moze napisati u slede oj spektralnoj formi
XX k
X
A^ = ak j km ihkm j : (6.3.9)
k m= k
Lako se vidi (po delovanju na standardni podbazis u Vk ) da A^ komutira sa K ^ , stoga i sa K

^2 i
K^ z i, zna i, redukuje se6.3.4 u svakom potprostoru Vk i Vkm .
U stvari kompatibilnost opservabli A^ i K^ z je ekvivalentna rela iji (6.3.8) i predstavlja sustinu
kompatibilnosti pomenutih dekompozi ija od Vk . Posto K ^ 2 i K^ z ne ine u opstem slu aju potpun
skup kompatibilnih opservabli, mozemo ih dopuniti opservablom A^.
6.3.5 Vektorska matri a opsteg uglovnog momenta

Lema 6.3.2 Vektorski operator opsteg uglovnog momenta K ^ se u standardnom bazisu reprezen-
tuje vektorskom matri om K, pri emu matri ni elementi glase:
= hkm j K^ z j k0 m0 0 i = m~Ækk0 Æmm0 Æ0 ;
(Kz )km;k0 m0 0 def (6.3.10)
~p
= hkm j K^ x j k0 m0 0 i =
(Kx )km;k0m0 0 def k(k + 1) mm0 Ækk0 Æ0 (Æm;m0 +1 + Æm;m0 1 ); (6.3.11)
2
~p
= hkm j K^ y j k0 m0 0 i =
(Ky )km;k0 m0 0 def k(k + 1) mm0 Ækk0 Æ0 (Æm;m0 +1 Æm;m0 1 ): (6.3.12)
2{
Dokaz: Formula (6.3.10) o igledno sledi iz injeni e da je j k0m00 i svojstveni vektor od K^ z i to sa svojstvenom
vrednos u m0~ (zbog Krone ker-ovog simbola mozemo staviti m umesto m0). Formule (6.3.11) i (6.3.12) su
neposredna posledi a operatorskih rela ija
1 1
K^ x = (K^ + + K^ ); K^ y = (K^ + K^ ) (6.3.13a,b)
2 2{
(uporediti (6.2.14)), kao i oblika matri nih reprezentanata za K^ + i K^ u standardnom bazisu:
= hkm j K^ + j k0m0 0 i = ~ k(k + 1) mm0Ækk0 Æ0 Æm;m0+1;
(K+)km;k0 m00 def
p
(6.3.14a)
= hkm j K^ j k0m00 i = ~ k(k + 1) mm0Ækk0 Æ0 Æm;m0 1:
(K )km;k0 m00 def
p
(6.3.14b)
Jednakost (6.3.14b), sa svoje strane, neposredno sledi iz (6.3.6), a (6.3.14a) se dobija adjungovanjem matri e K .
Q. E. D.
Zadatak 6.3.4 Dokazati poslednja dva iskaza.
Istaknimo ponovo da se K^ + i K^ , kao i K^ q (q = x; y; z ) redukuju6.3.5 u svakom potprostoru
Vk .
6.3.4 Redukovanje nekog operatora A^ u nekom potprostoru V je u stvari sinonim za invarijantnost V za A^. Ipak
termin "redukovanje" sadrzi malu emfazu na tu okolnost da A^, ne izba uju i nijedan vektor iz V , u stvari indukuje
jedan operator A^V u V (koji u V deluje isto kao A^, ali domen mu je ograni en na V ).
6.3.5 Pojam redukovanja je lako razumeti na matri nom jeziku. Uzmimo u H bazis adaptiran na dekompozi iju
H = V V ? i reprezentujmo operator A^ u tom bazisu
matri om A. Invarijantnost potprostora V i V ? ogleda e se
u tzv. kvazidijagonalnoj formi A = A0V A0V ? : Reduk ija u V onda zna i da se umesto A uzima podmatri a
AV .

Zadatak 6.3.5 Pokazati da se (6.3.14a) i (6.3.14b) mogu prepisati u formi (dvostruke) jednakosti:
K^ j km i = k(k + 1) m(m 1)~ j k; m 1; i:
p
(6.3.14 ,d)
Zadatak 6.3.6 Pokazati da (6.3.14 ) i (6.3.14d) zajedno sa svojstvenim jednakostima (6.2.21), mogu da poslu ze
kao druga deni ija multipleta (podbazisa) standardnog bazisa za K^ , jer su ekvivalentne konstruktivnoj formuli
(6.3.6) (uz (6.2.21)).
Treba obratiti paznju na vid matri a Kz , Kx i Ky datih sa (6.3.10)-(6.3.12). Kz je dijagonalna
matri a, a druge dve su kvazidijagonalne (one su po jednostavnosti odmah do dijagonalnih). Vrste
i kolone prebrojavamo sa po tri indeksa. Uzmimo ih u poretku km (ne kao u (6.3.10)-(6.3.12))
i varirajmo ih alfabetskim redom (prvo variramo samo m ksiravsi k i itd.). Onda na Crtezu
C 6.3A vidimo sta zna i kvazidijagonalnost (re imo matri e Kx ).
0 1
B
0 0 0 0 C
B
0 1
B
B
0 0 0 0 C
C
C
.. ... ... ... ..
B
0 0 0 C B
B
B
. . C
C
C
B C
B
B
0 0 0 C C
B
B 0 0 0 0 C
C
B C
B C B
0 0 0 A B .. C
C
.. .. ... ... ... 0 0 0 0 . A
. . .. .. .. .. ... ...
. . . .
A) B)
Slika 6.3: Dijagonaliza ija matri a uglovnog momenta.
Svi matri ni elementi od Kx su nule, osim (mozda) unutar kvadratnih podmatri a na dijago-
nali (izrazene kvadrati ima na Crtezu C 6.3). Ove podmatri e odgovaraju ksiranim k i (istim
za vrste i kolone posto su na dijagonali), a unutar njih elemente prebrojava m (i vrste i kolone),
tj. one su tipa (2k +1) (2k +1). (Sto
se ti e svrhe Crteza C 6.3B), videti kraj paragrafa x 6.3.7.)
Zadatak 6.3.7 Ispisati ekspli itno matri u Kx pod pretpostavkom da k uzima vrednosti 12 i 23 , a da uzima
samo po jednu vrednost za oba k, tako da ga mozemo izostaviti.
6.3.6 Matemati ki podsetnik | ekvivalentni operatori

Neka su V i V 0 dva izomorfna Hilbert-ova prostora ili potprostora jednog Hilbert-ovog prostora
H. Kao sto je poznato, za izomorfnost je potrebna i dovoljna jednaka dimenzionalnost V i V 0 .
Neka su A^ i A^0 operatori denisani u V odnosno u V 0 . Za takva dva operatora se kaze da
su ekvivalentni ako postoji izomorzam J^ potprostora V na V 0 koji, transforma ijom sli nosti,
prevodi A^ u A^0 :
A^0 = JÂ^J^ 1 : (6.3.15)
Jednakost (6.3.15) zna i da se delovanje operatora A^, A^ j x i =j y i (j x i; j y i 2 V ) prevodi u

(JÂ^J^ 1 )J^ j x i = J^ j y i $ A^0 (J^ j x i) = J^ j y i. Vise opisno, kaze se da A^ i A^0 jednako deluju
u V odnosno u V 0 ("jednakost" ostvaruje J^).
Za primenu pojma ekvivalentnosti dva operatora vazni su slede i stavovi.
Stav 6.3.1 Operator A^ u prostoru V i operator A^0 u izomorfnom prostoru V 0 su ekvivalentni
ako i samo ako postoji po jedan bazis u V i V 0 , tako da se A^ i A^0 u njima reprezentuju istom
matri om A. Naime, kada je to slu aj, onda se izomorzam J^ u (6.3.15) moze denisati tim
parom bazisa, tj. zahtevom da J^ prevodi doti ni bazis iz V u doti ni bazis u V 0 . I obratno, ako
imamo izomorzam J^ : V ! V 0 , takav da je (6.3.15) zadovoljeno, onda uzimaju i proizvoljan
bazis u V kao prvi, a njegov lik po J^ kao drugi bazis, matri a koja reprezentuje A^ u prvom bazisu
je nuzno jednaka matri i koja reprezentuje A^0 u drugom bazisu.
Stav 6.3.2 Ako su A^ u V i A^0 u V 0 ekvivalentni operatori, onda oni imaju identi an spektar
(sa jednakom degenera ijom istih svojstvenih vrednosti, kako diskretnih tako i kontinualnih), a
izomorzam J^ koji zadovoljava (6.3.15) preslikava svaki svojstveni potprostor od A^ na svojstveni
potprostor od A^0 koji odgovara istoj svojstvenoj vrednosti.
6.3.7 Reduk ija uglovnog momenta K

^
Teorem 6.3.1 Neka su K ^ k, = 1; 2; :::; dk , vektorski operatori u koje se K
^ redukuje u pojedi-
nim svojim iredu ibilnim invarijantnim potprostorima Vk . Onda su svi Kk , = 1; 2; :::; dk za
^
ksirano k uzajamno ekvivalentni. U tom smislu Vk je visestruki (u stvari dk -struki) iredu ibilni
invarijantni potprostor za K^ , odreden kvantnim brojem k.
Dokaz: Fiksirajmo dva proizvoljna potprostora Vk1 i Vk2 , 1 6= 2 (dve kolone na dijagramu "ormar sa
okama"). U Vk1 imamo podbazis standardnog bazisa fj km1 i j m = k; :::; kg i analogno u Vk2 .
Pogledajmo sad matri u K datu sa (6.3.10)-(6.3.12). Jasno je da reduk iji operatora K^ u operatore K^ k1 i K^ k2
u potprostorima Vk1 odnosno Vk2 na matri nom jeziku odgovara ograni avanje na podmatri e u K, i to na
one koje se dobijaju ksiranjem k = k0, = 0 = 1 , odnosno k = k0, = 0 = 2. To su (2k + 1) (2k + 1)
podmatri e Kk1 i Kk2 (vrste i kolone prebrojava m) na dijagonali od K.
Uo imo da su pomenute podmatri e nezavisne od , tj. redukovani operatori K^ k1 i K^ k2 se jednako reprezentuju
u podbazisu fj km1 ijm = k; :::; kg odnosno fj km2 ijm = k; :::; kg. Na osnovu Stava S 6.3.1 time je dokazan
iskaz Teorema T 6.3.1. Q. E. D.
Ako denisemo izomorzam J^ potprostora Vk1 na Vk2 pomo u odgovaraju ih multipleta iz
standardnog bazisa: J^ j km1 i =j km2 i; m = k; :::; k, onda dobijamo
^ k2 = J^K
K ^ k1 J^ 1 (6.3.16)
(u stvari J^ zavisi od izbora vrednosti za k; 1 ; 2 ).
Sad je jasno da dekompozi ija
H = k dk=1 Vk (6.3.17)
ne samo da rastavlja H na potprostore koji su invarijantni i iredu ibilni za K
^ , tj. predsta-
vlja maksimalnu invarijantnu dekompozi iju od H sto se ti e K, nego imamo i ekvivalentnost
^
redukovanih operatora K^ k , = 1; :::; dk u potprostorima Vk .

Na jeziku matri a Kz , Kx i Ky ((6.3.10)-(6.3.12)), Teorem T 6.3.1 kaze samo to da su pod-

matri e (na dijagonali) koje odgovaraju ksiranom k a razli itim (videti Crtez C 6.3B), sve
jednake medu sobom. Na Crtezu C 6.3B) nizove od po dk jednakih podmatri a na dijagonali pre-
brojava k, unutar tih nizova same jednake podmatri e prebrojava , a unutar svake podmatri e
matri ne elemente prebrojava m (i vrste i kolone).
6.3.8 Reduk ija opservable kompatibilne sa K

^
Name e se pitanje sta u stvari zna i ova visestrukost (tj. dk -strukost) koja se pojavljuje u nasim
rezultatima; bolje re i, ima li od nje (ili pak od "oka" "ormara sa okama") ikakve koristi.
Pozitivan odgovor daje nam slede i rezultat.
Teorem 6.3.2 Neka je A^ linearni operator koji komutira sa K
^ , tj.
^K
[ A; ^ ℄ = 0: (6.3.18)
Onda se A^ redukuje u svakom potprostoru Vkm , m = k; :::; k. Neka se A^ u Vkm redukuje u A^km .
Za ksirano k svi su A^km uzajamno ekvivalentni.
Dokaz: Kao sto znamo, podbazis fj km i j = 1; :::; dk g je bazis u Vkm. Iz K^ 2(A^ j km i) = A^K^ 2 j km i =
k(k + 1)~2 (A^ j km i) i iz analogne jednakosti za K^ z sledi da A^ ne moze da izba i nijedan vektor navedenog
podbazisa iz potprostora Vkm, drugim re ima potprostor Vkm je invarijantan za A^. Time je prvi iskaz Teorema
T 6.3.2 dokazan.
Da bismo u narednom rezonovanju radi lakse prezenta ije izbegli Dira -ovu nota iju, prepisimo vektore standard-
nog bazisa u vidu: km def = j km i.
Fiksirajmo dva proizvoljna potprostora Vkm1 i Vkm2 , m2 > m1 . Denisimo izomorzam J^ prvog na drugi
jednakostima:
J^ km1 = km2 , J^ 1 km2 = km1 ; = 1; :::; dk : (6.3.19a,b)
Na osnovu konstruk ije standardnog bazisa znamo da je
J^ = Ckm1 m2 K^ +m2 m1 (6.3.19 )
(gde je Ckm1 m2 za nas sad nevazna konstanta) uz ograni enje domena operatora na DS-i na Vkm1 . Uzmimo 0 -ti
matri ni element u matri i koja reprezentuje redukovani operator A^km1 :
(Akm1 )0 = h km1 j A^ j km1 0 i = (J^ 1 km2 ; A^J^ 1 km2 0 ):
Vidi se iz (6.3.19a) da je J^ izometri ki operator, tj. da odrzava skalarni proizvod (pri preslikavanju Vkm1 na
Vkm2 ). Prema tome, u poslednjem skalarnom proizvodu na oba faktora mozemo da primenimo J^ da bismo dobili
(Akm1 )0 = ( km2 ; JÂ^J^ 1 km2 0 ):
Iz (6.3.19 ) i (6.3.18) je jasno da J^ i A^ komutiraju, tj. JÂ^J^ 1 = A^. Zato
(Akm1 )0 = (Akm2 )0 ; = 1; :::; dk ; (6.3.20)
i pri tome su m1 i m2 bilo koje dve vrednosti magnetnih kvantnih brojeva (od 2k + 1 mogu ih).
Na osnovu Stava S 6.3.1, (6.3.20) dokazuje da su A^km1 i A^km2 ekvivalentni operatori. Q. E. D.
Zadatak 6.3.8 Izvesti dokaz kra e, preko spektralnih formi Akm .
Neka je operator A^ koji zadovoljava (6.3.18) predstavljen matri om A u standardnom bazisu

za K^ . Tri indeksa kojima prebrojavamo vrste i kolone poredajmo kao km (ne km kao za
reprezentovanje K ^ ). Onda Teorem T 6.3.2 kaze da emo dobiti kvazidijagonalnu matri u A, koja
e na dijagonali imati po 2k + 1 jednakih dk dk podmatri a. Zna i, A ima formu kao na
Crtezu C 6.3B) (samo sto su uloge od i m uzajamno zamenjene): k prebrojava nizove jednakih
podmatri a na dijagonali, m prebrojava jednake podmatri e unutar niza, a prebrojava matri ne
elemente unutar svake podmatri e.
Najvazniji je slu aj kada je operator A^ koji zadovoljava (6.3.18) opservabla. Onda iz Teorema
T 6.3.2 i iz gornjeg Stava S 6.3.2 sledi da svi redukovani operatori A^km , m = k; :::; k, imaju isti
spektar. Stoga je dovoljno za svako k taj spektar izra unati re imo samo u Vk;m=k (u ostalim
"okama" nalazi se isto). Kao sto emo videti u odeljku x 8.1, ovo je naro ito zna ajno za slu aj
kada je A^ hamiltonijan kvantnog sistema.
Napomena 6.3.1 U prin ipu mogu e je opservablu A^ koja komutira sa K^ izabrati tako da je A^k;m=k ,
8k kompletna opservabla sa isto diskretnim spektrom. Onda A^ moze da denise dodatni kvantni broj
^ 2 , K^ z i A^ ine onda potpuni skup kompatibilnih opservabli.
i za nju vazi (6.3.9). K
6.3.9 Rezime o dekompozi ijama od Vk

Za dijagram na Crtezu C 6.2 uveli smo naziv "ormar sa okama" imaju i u vidu prvenstveno
njegove "oke". One su namenjene opservablama A^ koje su kompatibilne sa K ^ (ali mogu biti i
transforma ije simetrije ili opstiji operatori), tj. za primenu kvantne teorije uglovnog momenta
na izu avanje takvih opservabli. Dekompozi ija na "oke" doduse nije maksimalna invarijantna
dekompozija za A^, ali je ipak od velike koristi.
Ako na istom dijagramu usredsredimo paznju na kolone, onda imamo neku vrstu vertikalnih
"segmenata ormara", koji su namenjeni samoj teoriji operatora K ^ . To su iredu ibilni invarijantni
^ ^
potprostori za K, zna ajni zato sto daju minimalne delove Kk od K ^.
Dok su "oke" jednozna no odredene ksiranjem koordinatnog sistema, "se enje" na "seg-
mente" je potpuno van teorije uglovnog momenta. Da bi se doslo do minimalnih delova K ^ k ,
^
neophodna je neka kompatibilna opservabla A (ili vise njih) koja daje pomenuto se enje na
"segmente".
6.4 Opste rota ije

Ovo je poslednji odeljak u grupi odeljaka posve enih kvantnoj teoriji opsteg uglovnog momenta
i opstih rota ija. U ovom odeljku ne emo saznati u sustini nista novo, ali produbi emo ve
poznato, uzimaju i u obzir i drugu stranu medalje. Naime, kao sto je itao u ve poznato,
teorija uglovnog momenta (kao algebarska teorija) je najprisnije povezana sa paralelnom teori-
jom rota ija (kao teorijom grupa). Vide emo da ova dva prilaza daju jednu te istu geometriju
invarijantnih dekompozi ija prostora stanja.
6.4.1 Grupa opstih rota ija i K

^
Naves emo bez dokaza slede i stav koji je posledi a komuta ionih rela ija (6.2.7) (dokaz se moze
na i u knjizi pomenutoj u 6.2.1).

6.4. OPSTE ROTACIJE 195
Stav 6.4.1 Svakoj rota iji u obi nom prostoru pridruzuje se u prostoru stanja ili jedan operator
opste rota ije H: U^ (u) = e ~ uK^ , ili dva operatora fU^ (u); U^ (u)g. Ovo pridruzivanje je
{
homomorzam ili homomorzam s ta nos u do predznaka6.4.1.

Kao sto je poznato, homomorzam je pridruzivanje koje odrzava proizvod: ako Ru R v =
Rw onda U^ (u)U^ ( v) = U^ (w), a homomorzam s ta nos u do predznaka daje: U^ (u)U^ ( v) =
U^ (w) i pri tome je svejedno koji je operator od pomenuta dva U^ (u) i isto vazi i za U^ ( v) i
U^ (w)
Dakle, opste rota ije su funk ije opsteg uglovnog momenta. Postavlja se pitanje da li vazi i
obratno: da li su komponente opsteg uglovnog momenta K ^ funk ije opstih rota ija.
Korolar 6.4.1 Neka je ort u ksiran u smeru q -te koordinatne ose, q = x; y; z . Onda vazi
U^ (u) I
K^ q = {~ lim : (6.4.1)
!0
Dokaz: Eksponen ijalna operatorska funk ija je po deni iji Taylor-ov red
{ ^ 1 2 2(u K^ )2 + :::
U^ (u) = I^ u K (6.4.2)
~ 2!~
Odavde o igledno sledi (6.4.1). Q. E. D.
6.4.2 Invarijantni potprostori

Zna aj pomenutih funk ionalnih zavisnosti postaje jasan kada se podsetimo poznatog stava:
Stav 6.4.2 Ako je linearni operator A^ analiti ka funk ija nekih linearnih operatora B^1 ; B^2 ; :::
(funk ija u smislu limesa polinoma) i ako se ovi operatori redukuju u nekom potprostoru V , onda
se u V redukuje i operator A^.
Iz S 6.4.1 i S 6.4.2 i K 6.4.1 odmah sledi:
Lema 6.4.1 Neki potprostor V je invarijantan za grupu opstih rota ija fU^ (u) j u iz -lopteg,
ako i samo ako je invarijantan za opsti uglovni moment K ^ . Drugim re ima, pomenuta grupa i
^
K imaju sve invarijantne potprostore zajedni ke.
6.4.3 Iredu ibilni invarijantni potprostori za rota ije

Postavlja se pitanje kako stoje stvari sa iredu ibilnim invarijantnim potprostorima za grupu
rota ija.
Rezonovanjem ab ontrario iz L 6.4.1 odmah sledi da je invarijantni potprostor iredu ibilan
za grupu rota ija ako i samo ako je iredu ibilan za K ^ . Drugim re ima, K ^ i grupa rota ija
fU^ (u) j u iz -lopteg imaju samo zajedni ke iredu ibilne invarijantne potprostore.
Prema tome, maksimalna invarijantna dekompozi ija H = k dk=1 Vk ima potpuno isti
smisao u odnosu na grupu opstih rota ija kao i u odnosu na K ^ . Pre iznije:
6.4.1 Kao sto emo videti u odeljku x 7.5, tzv.
superselek iono pravilo zabranjuje da se u Hilbert-ovom prostoru sta-
nja zi kog sistema pojavljuju kvantni brojevi uglovnog momenta K^ razli ite elobrojnosti; drugim re ima, mogu
da se pojave ili samo eli (onda imamo u S 6.4.1 homomorzam) ili samo polu eli (onda imamo homomorzam s
ta nos u do predznaka, uporediti primedbu 6.10.1 nize).
Teorem 6.4.1 Kada se neka opsta rota ija U^ (u) redukuje u iredu ibilnim invarijantnim pot-
prostorima Vk = 1; :::; dk , dobijaju se ekvivalentni unitarni operatori u tim potprostorima.
U tom smislu Vk je dk -struki iredu ibilni invarijantni potprostor za grupu opstih rota ija u H,
odreden kvantnim brojem k.
Dokaz: Uzmimo, analogno kao u dokazu analognog Teorema T 6.3.1, dve kolone na dijagramu "ormar sa okama":
Vk1 i Vk2 . Videli smo u (6.3.16) da se K^ redukuje u ekvivalentne operatore K^ k1 , odnosno K^ k2 u tim
potprostorima. Prema Stavu S 6.4.1 imamo funk ionalnu zavisnost U^ (u) = e ~ uK^ koja se odrzava pri reduk iji:
{
U^k1 (u) = e ~ uK^ k1 ; U^k2 (u) = e ~ uK^ k2 : (6.4.3a,b)

{ {
Eksponen ijalna funk ija je u stvari red, a transforma ija sli nosti J^:::J^ 1 komutira sa svakim od operatora od
kojih se red sastoji. To dovodi do
JÛ^k1 (u)J^ 1 = U^k2 (u): (6.4.4)
Q. E. D.
Na jeziku matri ne reprezenta ije u standardnom bazisu, T 6.4.1 tvrdi da su matri ni elementi
od (6.4.3) nezavisni od , tj. da na dijagonali od U^ (u) imamo dk jednakih podmatri a U^k (u).
6.4.4 U -funk ije i Wigner-ove D-funk ije

^ dobija se
Reprezentovanjem rota ija U^ (u) u standardnom bazisu za K
k
X
U^ (u) j km i = Um(k0)m (u) j km0 i; 8k; ; u (6.4.5)
m0 = k
(sumiraju i samo po m0 iskoristili smo invarijantnost svakog potprostora Vk ). Iz teorema T 6.4.1
sledi, kao sto je re eno, jednakost dk podmatri a na dijagonali matri e U^ (u). Te podmatri e
su U (k) (u), iji su elementi Um(k0)m (u), i one, prema tome, ne zavise od . Jednakost (6.4.5)
denise tzv. U -funk ije na -lopti: Um(k0)m (u) i predstavlja nasu tre u (ekvivalentnu) deni iju
standardnog bazisa (prva je (6.3.6), druga (6.3.14 )-(6.3.14d)). To sledi iz slede e leme.
Lema 6.4.2 Ako se 2k +1 bazisnih vektora transformise pod rota ijama formulom (6.4.5), dakle
sa poznatim U -funk ijama, onda oni nuzno ine podbazis (multiplet) standardnog bazisa.
Dokaz: Grupa matri a fU^ (u) j u iz -lopteg, iji se elemeni) pojavljuju u (6.4.5), iredu ibilna je, tako da
je prostor V , obrazovan podbazisom fj km i j m = k; :::; kg denisanim sa (6.4.5) iredu ibilni invarijantni
potprostor za grupu rota ija i K^ . Nazovimo pomenuti bazis u V "starim" bazisom i odaberimo u V "novi"
bazis za koji znamo da je standardni, re imo po pomenutoj drugoj deni iji (ho emo da dokazemo da je i
"stari" bazis standardan). Neka je W^ unitarni operator prelaska sa starog bazisa na novi. U novom bazisu
rota ije se reprezentuju jednako kao u starom (U -matri ama). Iz toga odmah sledi, kao sto se lako vidi, da W^
komutira sa svakom rota ijom. Stoga, po poznatoj S hur-ovoj lemi (za iredu ibilne skupove matri a), W^ mora biti
konstanta. Zbog unitarnosti je onda i W^ fazni faktor. Kao sto je poznato, multiplet standardnog bazisa se denise
jednozna no do otvorenog faznog faktora (zajedni kog za multiplet). Prema tome, stari bazis je standardan za
K^ . Q. E. D.

6.4. OPSTE ROTACIJE 197
Korolar 6.4.2 Posto matri ni elementi u (6.4.5) ne zavise od , mozemo (6.4.5) da prepisemo
reseno po matri nim elementima:
0 (u) = hkm j U
^ (u) j km0 i;
(k)
Umm (6.4.6)
pri emu na DS-i ima bilo koju od svojih dk vrednosti.
Napomena 6.4.1 Treba naglasiti da su kvadratne podmatri e U (k) reda 2k+1, iji su elementi odredeni
sa (6.4.6), date jednozna no iako odgovaraju i podbazisi imaju jedan arbitrerni fazni faktor. Promena
tog faznog faktora zna i mnozenje elog multipleta istim faznim faktorom, a to se ispotire u (6.4.5).
Kada se sa jezika operatora rota ija prede na jezik matri ne reprezenta ije u standardnom
bazisu, obi no se rota ije zadaju pomo u Euler-ovih uglova. Onda se umesto U -funk ija datih
sa (6.4.6) pojavljuju tzv. Wigner-ove D-funk ije Dm(k0)m (; ; ). Njih impli itno i ekspli itno
denisu jednakosti:
k
X
U^ () j km i = Dm(k0)m (; ; ) j km0 i; (6.4.7)
m0 = k
= hkm j U^ () j km i j km0 i; 8k; m; m0 ; ; ; ; = 1; ::::dk : (6.4.8a,b)

Dm(k0)m (; ; ) def
Naves emo bez dokaza da Wigner-ove D-funk ije zadovoljavaju rela ije ortonormiranosti
Z 4 Z Z 4
1 (k1 ) Æk k Æm m Æm0 m0
d( ) d sin d( )Dm01 m1 (; ; )Dm(k022m) 2 (; ; ) = 1 2 1 2 1 2 (6.4.9)
2 0 4 0 0 4 2k1 + 1
i kompletnosti:
k k
X X X 2k + 1 (k) (k)
16 2 Dmm0 (1 ; 1 ; 1 )Dmm0 (2 ; 2 ; 2 ) = Æ (1 2 )Æ ( os 1 os 2 )Æ ( 1 2 ):
k=0; 21 ;1;::: m= k m0 = k
(6.4.10)
U (6.4.9) integrisemo po etvorostrukom intervalu denisanosti Euler -ovih uglova, a treba samo
po dvostrukom | otud faktor 12 . Dvostruki interval odgovara tzv. prekrivaju oj, grupi rota ione
grupe (to je SU (2)); potreba za njom poti e od toga sto se pojavljuju dvozna ne reprezenta ije6.4.2
(za k polu elo).
6.4.5 Redukovanje kompatibilnih opservabli

Teorem 6.4.2 Neka je A^ linearni operator koji komutira sa svakom opstom rota ijom:
^ U^ (u) ℄ = 0; 8u iz -lopte:
[ A; (6.4.11)
Onda se A^ redukuje u svakom potprostoru Vkm i to u uzajamno ekvivalentne operatore A^km ; m =
k; :::; k.
6.4.2 Analogne rela ije ortonormiranosti kompletnosti vaze i za U -funk ije.
Videti na primer: D.A. Varxaioviq,
A.N. Moskalev i V.K. Hersonski, Kvantova teori uglovogo momenta (Nauka, Leningrad, 1975),
glava 4.5. Vise o osobinama dosta koris enih D-funk ija videti u istoj monograji ili npr. u: K. Gottfried,
Quantum Me hani s, Vol. 1, Fundamentals, (Benjamin, New York, 1966), x 34.5.
Dokaz: Iz (6.4.1) sledi da (6.4.11) ima za posledi u6.4.3 [ A;^ K^ ℄ = 0. Onda po T6.3.2 sledi iskaz T 6.4.2.
Q. E. D.
Za primene nase teorije korisno je jos malo bolje sagledati T 6.4.2 u elini sa T 6.3.2.
Korolar 6.4.3 Neka je A^ opservabla sa isto diskretnim spektrom u H. Slede a tri iskaza su
ekvivalentna:
^K
i) [ A; ^ ℄ = 0; (6.4.12a)
^ U^ (u) ℄ = 0; 8u iz -lopte;
ii) [ A; (6.4.12b)
iii) u H postoji standardni bazis fj km i j 8k; m; g za K
^ koji je svojstveni bazis za A^ i to takav
^
da se spektralna forma operatora A moze pisati u vidu:
XX k
X
A^ = ak j km ihkm j; (6.4.12 )
k m= k
gde su ak svojstvene vrednosti operatora A^.

Dokaz: Iz prethodnih razmatranja itao u je ve jasna ekvivalentnost (6.4.12a) i (6.4.12b). Da (6.4.12a) ima za
posledi u (6.4.12 ) sledi iz na ina kako se konstruise standardni bazis D 6.3.1. Naime, potpuno otvoreni dopunski
kvantni broj mozemo odrediti zahtevom da prebrojava vektore u svojstvenom bazisu operatora A^k;m=k u koji
se redukuje A^ u Vk;m=k . Zbog ekvivalentnosti svih A^km , m = k; :::; k (T 6.4.2) onda sledi (6.4.12 ) (uporediti
S 6.3.2 u pogledu sumiranja po m). S druge strane, ako vazi (6.4.12 ), onda se A^ u svakom Vk redukuje u
konstantu ak i stoga komutira sa K^ k . Onda, usled H = k Vk , operatori A^ i K^ komutiraju u elom H, tj.
sledi (6.4.12a). Q. E. D.
Zadatak 6.4.1 Dokazati slede e: Ako K^ 2 , K^ z i A^ ine potpun skup kompatibilnih opservabli u H, onda 6= 0
iziskuje ak 6= ak0 ; 8k.
Napomena 6.4.2 Treba uo iti da 2je zahtev (6.4.12a) ja i od zahteva [ A;^ K^ 2 ℄ = 0 i [ A;^ K^ z ℄ = 0,
koji su dovoljni za dopunjavanje K^ i K^ z sa A^. Na ra un pomenutog ja eg zahteva postizemo da je
zajedni ki svojstveni bazis za K^ 2 , K^ z i A^ standardan za K^ .
6.4.6 Lie-jeva algebra i grupa

Na kraju ovog odeljka da napomenemo da je dalekosezna paralelnost osobina K ^ i grupe opstih
rota ija samo spe ijalan slu aj paralelnih osobina Lie-jevih algebri i odgovaraju ih Lie-jevih
grupa.
6.4.3 Na prvi pogled kao da pre utno pretpostavljamo neprekidnost operatora A^, jer, prema (6.4.1), ako A^ komutira
i sa limesom onda iz (6.4.11) sledi komutiranje [ A;^ K^ ℄ = 0. Medutim, mi u stvari pre utno pretpostavljamo
jednu opstiju osobinu za operator A^: tzv. zatvorenost operatora. To po deni iji zna i da x = limn!1 xn i
y = limn!1 Ax ^ n povla e x 2 DA^ (domen od A^) i Ax^ = y, tj. A^ limn!1 xn = limn!1 Ax ^ n . Zna i, opet imamo
komutiranje sa limesom, ali pod uslovom da likovi Axn konvergiraju. Jednakost (6.4.11) je tipa B^ = limn!1 B^n
^
i znamo da A^B^n = B^nA;^ 8n. Onda takode limn!1 A^B^n = limn!1 B^nA^. DS se svodi na B^ A^, a LS usled
zatvorenosti operatora A^ daje A^B^ . Stoga [ A;^ B^ ℄ = 0. Za sve operatore koji se koriste u kvantnoj mehani i
pre utno se pretpostavlja da imaju osobinu zatvorenosti.
6.5. SFERNE KOORDINATE I SEPARACIJA VARIJABLI 199
Posto je u kvantnoj mehani i Lie-jeva algebra u neposrednoj vezi sa opservablama ({K ^ obra-
zuju Lie-jevu algebru u nasem slu aju), njenoj prezenta iji se obi no daje prioritet, kao sto smo
i mi u inili. U grupno-teorijskim prilazima esto je obratno.
Pomenuli smo pojam Lie-jeve grupe koja "odgovara" jednoj Lie-jevoj algebri. Tu se zapravo
radi o tzv. integrabilnoj Lie-jevoj algebri, tj. o algebri sa ijih se elemenata eksponen ijalnim
funk ijama, kao u stavu S 6.4.1 moze pre i na elemente Lie-jeve grupe. Postoje i neintegrabilne
algebre, ali nisu od zna aja za kvantnu mehaniku.
6.5 Sferne koordinate i separa ija varijabli

U doradivanju teorije orbitnog uglovnog momenta jedne kvantne esti e (u odnosu na teoriju
opsteg uglovnog momenta) pokazuje se svrsishodnim da se sa Des artes-ovih koordinata prede
na sferne polarne koordinate i da se izvrsi odgovaraju a faktoriza ija orbitnog prostora stanja
esti e.
Zajedni ki svojstveni problem od ^l2 i ^lz (zapravo doradivanje njegovog resenja) sves emo
na jednostavne diferen ijalne jedna ine u faktor prostorima koji odgovaraju pojedinim sfernim
polarnim uglovima. Ovaj postupak se naziva separa ijom varijabli. Metod separa ije varijabli
izlozi emo u opstoj formi kako bi se njime mogli koristiti i u narednim glavama.
6.5.1 Deni ija orbitnog uglovnog momenta jedne kvantne

esti e
U (6.2.1) denisali smo orbitni uglovni moment jedne esti e kao vektorski operator
= ^r p^
^l def (6.5.1)
u orbitnom prostoru jedne esti e Ho , ili detaljnije
^lx def
= y^p^z z^p^y ; ^ly def
= z^p^x x^p^z ; ^lz def
= x^p^y y^p^x : (6.5.2a,b, )
Videli smo u (6.2.2) da komponente vektorskog operatora ^l zadovoljavaju komuta ione rela ije
[ ^lx ; ^ly ℄ = {~^lz ; [ ^ly ; ^lz ℄ = {~^lx ; [ ^lz ; ^lx ℄ = {~^ly : (6.5.3)
Ekvivalentnim komuta ionim rela ijama (6.2.7) denisali smo vektorski operator opsteg uglovnog
momenta K ^ , sto zna i da je ^l spe ijalni slu aj K
^ . Stoga za ^l vaze svi rezultati iz prethodna tri
odeljka, ali neki od njih u spe i nom vidu i sa dodatnim detaljima.
Videli smo u (6.2.5) i (6.2.6) da odnos vektorske opservable ^l sa osnovnim skupom opservabli
^r i p^ u Ho (uporediti x 2.6.3) moze da se izrazi komuta ionim rela ijama:
X
[ ^lq ; q^0 ℄ = {~ qq0 q00 q^00 ; q; q 0 = x; y; z ; (6.5.4)
q00 =x;y;z
X
[ ^lq ; p^q0 ℄ = {~ qq0 q00 p^q00 q; q 0 = x; y; z: (6.5.5)
q00 =x;y;z
Zadatak 6.5.1 Pretpostaviti da su ^l nepoznati polinomi od ^r i p^ . Pokazati pomo u rela ija (2.5.11) (prenesenih
iz Hq ; q = x; y; z u Ho) da iz (6.5.4) i (6.5.5) slede (6.5.2) (a prema tome i (6.5.3)).
Na osnovu iskaza u Zadatku Z 6.5.1, (6.5.4) i (6.5.5) mogu se smatrati deni ijom ^l u Ho . To
su komuta ione rela ije i stoga imaju najpogodniju formu za kvantno-mehani ki formalizam.
6.5.2 Sferne polarne koordinate

Da bismo dobili sto jednostavniju formu operatora ^l2 i ^lz , koji, kao sto smo videli, igraju osnovnu
ulogu u teoriji uglovnog momenta ^l, uvodimo sferne polarne koordinate r; ; za ta ke prostora
(videti Crtez C 6.4):
x = r sin os ; y = r sin sin ; z = r os ; (6.5.6)
p z y
r = x2 + y 2 + z 2 ; os = p 2 2 2 ; tg = ; (6.5.7)
x +y +z x
0 r < 1; 0 ; 0 < 2: (6.5.8)
Od sfernih polarnih koordinata r se naziva polupre nikom, uglom sirine, a azimutalnim
uglom, azimutom ili uglom duzine.
Da bismo izra unali kako glase operatori ^l u sfernim polarnim
koordinatama, potrebne su nam pored rela ija (6.5.6) i rela ije koje
izrazavaju r def
= f x ; y ; z g pomo u r , i
.
Zadatak 6.5.2 Dokazati slede e rela ije

r r r
x
= sin os ; y
= sin sin ; z
= os ; (6.5.9a,b, )

x
= 1r os os '; 1
=
y r
os sin ';

z
= 1r sin ; (6.5.10a,b, )
'
= 1 sin ' ; ' = 1 os ' ; ' = 0: (6.5.11a,b, )
x r sin y r sin z
Slika 6.4: Sferne polarne Iz rela ija (6.5.9), (6.5.10) i (6.5.11) odmah sledi
koordinate.
1 1 sin '
= sin os ' + os os ' ; (6.5.12a)
x r r r sin '
1 1 os '
= sin sin ' + os sin ' + ; (6.5.12b)
y r r r sin '
1
= os sin : (6.5.12 )
z r r
Zadatak 6.5.3 Pokazati da operatori ^l u sfernim polarnim koordinatama imaju slede i vid
^lz = {~ ' ; l^x = {~(sin ' + tg os ' ); ^ly = {~( os ' tg sin ' ): (6.5.13a,b, )
' '
Zadatak 6.5.4 Pokazati da operatori ^l i ^l2 u sfernim polarnim koordinatama glase:
= ^lx + {^ly = ~e{'( + { tg '
^l+ def
= ^lx {^ly = ~e {'( + { tg '
); ^l def
); (6.5.14a,b)

^l2 = ~2 1 2 1
sin2 '2 + sin (sin ) :
(6.5.15)
Iz jednakosti (6.5.13), (6.5.14) i (6.5.15) vidimo da nijedan od operatora koji nas sad zanimaju
ne dejstvuje na polupre nik r (kao nezavisno promenljivu), a ^lz ak deluje samo na azimutalni
ugao '. Izgleda svrsishodno razdvojiti promenljive r, i '.
I ovom zadatku pri i emo deduktivno, polaze i od faktoriza ije prostora stanja.
6.5.3 Faktor prostori stanja pojedinih sfernih polarnih

koordinata
Predimo sa apstraktnog orbitnog prostora stanja Ho na prostor koordinatne reprezenta ije L2 (r),
tj. pisimo vektore stanja esti e u vidu (x; y; z ); (x; y; z ) 2 L2 (r), itd.
Skalarni proizvod u L2 (r) moze da se izrazi i preko sfernih polarnih koordinata:
Z 1Z 1Z 1
(x; y; z )(x; y; z ) dx dy dz = (6.5.16)
1 1 1
Z 1 Z Z 2
r 2 dr sin d d' (x(r; ; '); y (r; ; '); z (r; ; '))(x(r; ; '); y (r; ; '); z (r; ; ')):
0 0 0
Da emo bez dokaza slede i stav:
R
Stav 6.5.1 a) Neka je L2 (r) skup svih kompleksnih funk ija f (r) za kojeRje 01 jf (r)j2r2 dr 1,
neka je L2 () prostor svih kompleksnih funk ija g () koje zadovoljavaju 0 jg ()j2 sin d 1 i,
R
najzad, neka L2 (') ozna ava skup svih kompleksnih funk ija h(') takvih da je 02 jh(')j2 d'
1. Svaki od navedenih skupova predstavlja prebrojivo-beskona no-dimenzionalan Hilbert-ov pro-
stor. Linearne kombina ije se formiraju na uobi ajeni na in, a skalarni proizvod6.5.1 je dat sa
Z 1
def
(f1 (r); f2 (r)) = f1 (r)f2 (r)r2 dr u L2 (r); (6.5.17a)
0
Z
(g1 (); g2 ()) def
= g1 ()g2 () sin d u L2 (); (6.5.17b)
0
Z 2
(h1 ('); h2 (')) def
= h1 (')h2 (')d' u L2 ('): (6.5.17 )
0
b) Obi nim mnozenjem funk ija f (r)g ()h('), i to po jedne funk ije iz L2 (r), L2 () i L2 (')
ostvaruje se direktni proizvod
L2(r; ; ') = L2(r)
L2()
L2(') ; (6.5.18)
6.5.1 U svim Hilbert-ovim prostorima koji se sastoje od funk ija, kao sto su L2 (r), L2 (r; ; ') ili direktni faktori
L2 (q) (q = x; y; z ), L2 (r), L2 (), L2 ('), u rigoroznom prilazu (u funk ionalnoj analizi) u stvari se Riemann-ov
(tj. obi ni) integral zamenjuje Lebesgue-ovim (Lebegovim) integralom, koji je zasnovan na Lebesgue-ovoj meri.
Slovo L u ozna avanju tih prostora je po etno slovo od "Lebesgue".
gde je L2 (r; ; ') prebrojivo

R
beskona
R
no dimenzionalni
R
Hilbert-ov prostor svih kompleksnih funk-
ija (r; ; ') za koje je 01 r2 dr 0 sin d 02 d' j(r; ; ')j2 < 1.
6.5.4 Matemati ki podsetnik | direktni proizvod opera-

tora i svojstveni problem
Neka je direktni proizvod Hilbert-ovih prostora H = H1
H2 ostvaren pomo u preslikavanja
f1; 2g ! 1
2 2 H, gde je f1; 2g par vektora 1 2 H1 , 2 2 H2. Neka je A^1 operator
denisan u H1 , a A^2 operator u H2 . U kompozitnom prostoru H mozemo uzeti, kao sto smo
podsetili u x 2.6.4, njihov direktni proizvod A^1
A^2 , ije je delovanje na nekorelisane vektore u
H denisano sa
(A^1
A^2 )(1
2 ) def
= (A^1 1 )
(A^2 2 ): (6.5.19)
Operator vida A^1
A^2 naziva se nekorelisanim operatorom u kompozitnom prostoru H. Iz
(6.5.19) neposredno sledi:
(A^1
A^2 )(B^1
B^2 ) = (A^1 B^1 )
(A^2 B^2 ) (6.5.20)
i ! !
K
X Q
X Q
K X
X
k A^(1k)
q A^(2q) = k q A^(1k)
A^(2q) ; (6.5.21)
k=1 q=1 k=1 q=1
gde su k i q kompleksni brojevi. Takode vaze rela ije (A^1

A^2 )y = A^y1
A^y2 i, ako su oba
nesingularna, (A^1
A^2 ) 1 = A^1 1
A^2 1 . Kao posledi a toga, ako su A^1 i A^2 hermitski operatori,
onda je i A^1
A^2 hermitski; ako su A^1 i A^2 unitarni operatori, onda je i A^1
A^2 unitarni operator.
Resenje svojstvenog problema hermitskog operatora A^1
A^2 dobija se "direktnim mnozenjem"
resenja svojstvenog problema za A^1 i resenja svojstvenog problema za A^2 . Naime, ako su
A^1 1 = a1 1 ; A^2 2 = a2 2 (6.5.22a,b)
resenja pomenutih svojstvenih problema, onda imamo
(A^1
A^2 )(1
2 ) = a1 a2 (1
2 ) (6.5.22 )
kao resenje svojstvenog problema za A^1
A^2 .
se ti e kompletnih resenja, mozemo na slede i na in kon izno formulisati stanje stvari.
Sto
Pretpostavimo da A^1 i A^2 imaju isto diskretne spektre i neka je fj nn i1 j 8n ; 8ng svojstveni
bazis od A^1 , sa fan j8ng kao spektrom (n prebrojava degenerisana svojstvena stanja uz isto an ),
a neka su fj mm i2 j 8m; m g i fam j8mg analogno svojstveni bazis i spektar za A^2 . Onda je
fj nn i1
j mm i2 j 8m; m ; n; ng svojstveni bazis za operator A^1
A^2 , a odgovaraju i isto
diskretni spektar je fan am j8n; mg (pri emu se moze ponoviti ista svojstvena vrednost an am za
razli ite parove indeksa n; m).
Sve sto je re eno neposredno se uopstava na eventualne kontinualne spektre i na direktni
proizvod vise faktora.
6.5.5 Pojam separa ije varijabli

Imaju i u vidu direktnu faktoriza iju (6.5.18), L2 (r; ; ') = L2(r)
L2 ()
L2('), operator
^lz = {~ iz (6.5.13a) mozemo da prepisemo u vidu
'
^lz = I^r
I^
[ {~ d ℄' ; (6.5.23)
d'
gde indeks (simboli no) pokazuje u kom od faktor prostora je operator denisan, a I^r je jedini ni
operator u L2 (r) itd.
Nasa druga jednakost od najve e vaznosti, (6.5.15), o igledno moze da se napise u vidu
^l2 = I^r
[ 12 ℄
[ d2 ~2 d d
sin
~2
d'2
℄' + ^
I r
[
sin d
sin ℄
I^ :
d '
(6.5.24)
Dakle, ^lz je nekorelisan operator u L2 (r; ; '), a ^l2 je zbir dva nekorelisana operatora. Nas je ilj
da kompletno resimo zajedni ki svojstveni problem za kompatibilne opservable ^l2 i ^lz (delimi no
resenje smo postigli u opstoj teoriji).
Pitamo se da li je oblik (6.5.24) jos uvek dovoljno prost da mozemo svojstveni problem resavati
u pojedinim faktor prostorima kao u slu aju nekorelisanih operatora. Vide emo u slede em
paragrafu da doti ni postupak postoji i naziva se separa ijom varijabli (jer varijable r, i '
denisu pojedine faktor prostore L2 (r), L2 () i L2 (')).
6.5.6 Teoremi o separa iji varijabli

Na pitanje sa kraja prethodnog paragrafa mozemo dati pre izan potvrdan odgovor u vidu slede a
dva teorema:
Teorem 6.5.1 Neka je H = H1
H2 i neka je A^ hermitski operator u H dat u vidu zbira dva
nekorelisana operatora sa hermitskim faktorima
A^ = B^1
C^2 + B^10
C^20 ; (6.5.25)
a da su pri tome dva druga faktora (operatori u H2 ) C^2 i C^20 kompatibilne opservable. Onda
resenje svojstvenog problema opservable A^ u H mozemo dobiti u dva koraka:
a) nademo bilo koje resenje zajedni kog svojstvenog problema opservabli C^2 i C^20 u H2 :
C^2 (n1 ;n2 ) = n1 (n1 ;n2 ) ; C^20 (n1 ;n2 ) = n2 (n1 ;n2 ) ; (6.5.26)
b) formiramo pomo ni hermitski operator n1 B^1 + n2 B^10 u H1 i nademo bilo koje resenje njegovog
svojstvenog problema:
( n1 B^1 + n2 B^2 )'1(m) = bm '1(m) : (6.5.27)
Onda smo dobili resenje svojstvenog problema operatora A^:
A^('1(m)
(2n1 ;n2 ) ) = bm ('1(m)
(2n1 ;n2 ) ) ; (6.5.28)
pri emu tre i kvantni broj zavisi od prva dva
m = m(n1 ; n2 ) (6.5.29)
preko n1 i n2 u (6.5.27). Ali zaksirane vrednosti n1 i n2 , m uzima vrednosti iz odredenog skupa

sto odgovara spektru operatora u (6.5.27).
Dokaz: LS od (6.5.28) pomo u (6.5.25) postaje (B^1

C^2 + B^10
C^20 )('(1m)
2(n1;n2 )). Sluze i se formulom
(6.5.27) i uzimaju i u obzir (6.5.26), ovaj izraz mozemo da prepisemo kao
n1 (B^1 '(1m)
(2n1 ;n2 ) ) + n2 (B^10 '(1m)
(2n1 ;n2 ) ) = (( n1 B^1 + n2 B^10 )'(1m) )
2(n1 ;n2 ) :
Koriste i (6.5.27), kona no dolazimo do bm('(1m)

2(n1;n2 )). Q. E. D.
Kao i skoro svugde u ovom udzbeniku, kad se radi o direktnom proizvodu prostora stanja,
indeks na operatoru i vektoru podse a na faktor prostor u kome su denisani (to ne vazi za
svojstvene vrednosti, one su brojevi).
Pazljivi itala je zapazio da je pomo ni operator u (6.5.27) formiran na osnovu jednog datog
resenja zajedni kog svojstvenog problema (6.5.26) i stoga je eo svojstveni problem (6.5.27) u
funk iji tog resenja, otud (6.5.29).
Name e se pitanje da li su resenja (6.5.29) svojstvenog problema (6.5.28) izuzetak ili pravilo;
pre iznije: da li se algoritmom Teorema T 6.5.1 moze dobiti svojstveni bazis opservable A^ u
kompozitnom prostoru stanja H.
I na ovo pitanje odgovor je potvrdan. Formulisa emo ga u vidu novog teorema (koji emo
dokazati u Dodatku x 6.5.10).
Teorem 6.5.2 Ako kompatibilne opservable C^2 i C^20 u H2 ine kompletan skup opservabli i
ako je svaki pomo ni operator n1 B^1 + n2 B^10 u H1 kompletna opservabla, onda je f1(m)
(2n1 ;n2 ) j8m; n1 ; n2 g svojstveni bazis opservable A^ u H, a njen spektar je: fbm j8m; n1 ; n2 g.
Ako C^2 i C^20 ine nekompletan skup opservabli u H2 i/ili ako je neki od pomo nih operatora
n1 B^1 + n2 B^10 nekompletna opservabla u H1 onda za svaku degenerisanu svojstvenu vrednost
moramo uvesti poseban indeks koji prebrojava ortonormirane svojstvene vektore koji odgovaraju
istoj svojstvenoj vrednosti. Na taj na in itala moze sam da uopsti Teorem T 6.5.2 po potrebi.
Takode prepustamo itao u da po potrebi uopsti Teoreme T 6.5.1 i T 6.5.2 da obuhvate i
eventualne kontinualne spektre. Onda se pojavljuje neprekidni kvantni broj koji prebrojava
uopstene svojstvene vektore, ali vid iskaza i rezonovanje ostaju potpuno isti.
Teoremi T 6.5.1 i T 6.5.2 se takode neposredno uopstavaju na slu aj opservable u kompozit-
nom prostoru koja se sastoji od zbira K (K =: 3; 4; :::) direktnih proizvoda hermitskih operatora
iz dva faktor prostora, ali tako da K drugih faktora C^2(1) ; C^2(2) ; :::; C^2(K ) uzajamno komutiraju.
6.5.7 Uglovni faktor prostor

Vratimo se sad nasem zajedni kom svojstvenom problemu kompatibilnih opservabli ^l2 i ^lz .
Imaju i u vidu forme (6.5.24) i (6.5.23) ovih operatora, pre svega se moramo uveriti da su
direktni faktori
d 1 ~2 d d
[ {~ ℄' ; [ 2 ℄ ; [ sin ℄ (6.5.30a,b, )
d' sin sin d d
se ti e operatora [ ~2 dd'22 ℄' u (6.5.24), on je kvadrat operatora u
hermitski operatori. (Sto
(6.5.30a)).
Zadatak 6.5.5 Dokazati da su operatori (6.5.30) hermitski (u L2(') odnosno du L2()) kada se pogodno denisu
domeni. (Indika ija: za (6.5.30 ) smenom os = x dovesti operator na oblik dx (1 x2 ) ddx .)
Pada u o i da izrazi (6.5.23) i (6.5.24) pokazuju da ^l2 i ^lz deluju trivijalno (tj. kao identi ni
operator I^r ) u L2 (r). Stoga je korisno pre svega razdvojiti L2 (r) s jedne strane i L2 (), L2 (') s
druge.
Denisimo tzv. uglovni faktor prostor L2 (
), koji odgovara uglovima
def = ; ' kao
L2(
) def
= L2 ()
L2 (') ; (6.5.31)
tj. kao skup svih komleksnih funk ija v (

) koje su po modulu kvadratno integrabilne:
Z Z Z 2
jv(
)j 2 d
def
= sin d d' jv (; ')j2 < 1: (6.5.32)
0 0
Sad (6.5.18) mozemo da prepisemo u vidu

L2(r; ; ') = L2(r)
L2 (
); (6.5.33)
pri emu opet imamo f (r)

v (
) def
= f (r)v (
), tj. direktni proizvod se opet realizuje obi nim
mnozenjem funk ija6.5.2 .
Posto smo uveli L2 (
), mozemo sad (6.5.23) da zamislimo u vidu
^lz = I^r
[^lz ℄
; [^lz ℄
def d
= I^
[ {~ ℄' ; (6.5.34)
d'
a (6.5.24) u obliku
^l2 = I^r
^l2
(6.5.35a)
1 d2 1 d d
= [ 2 ℄
[
^l2
def ~2 ℄ +[ ~2 sin ℄
I^' : (6.5.35b)
sin d'2 ' sin d d
6.5.2 Pre svega i za L2 (
) vazi fusnota 6.5.1.
Drugo, prelaskom sa (6.5.18) na (6.5.33), koristimo se aso ijativnos u
direktnog proizvoda Hilbert-ovih prostora, tj. injeni om da, ako imamo vise mnozenja
, nije vazno koje emo
mnozenje prvo izvrsiti itd. Tre e, reformulisavsi L2 (
) od (6.5.31) na skup funk ija v(
) za koje vazi (6.5.32),
mi smo fakti ki koristili analogon Stava iz x 6.5.3.
6.5.8 Svojstveni problem od l^z

se ti e svojstvenog problema operatora ^l2, imaju i u vidu Teoreme T 6.5.1 i T 6.5.2, odmah
Sto
zaklju ujemo da moramo prvo potpuno da resimo svojstveni problem od ~2 dd'2 u L2 (') (jer ovaj
2
operator i I^' su C^2 i C^20 ). Za zajedni ki svojstveni problem od ^l2 i ^lz relevantno je da je ~2 dd'2
2
kvadrat od {~ dd' ; tako u stvari moramo zapo eti sa nalazenjem potpunog resenja svojstvenog
problema od {~ dd' , jer se na to svodi zajedni ki svojstveni problem od ^l2 i ^lz u prvom koraku.
Dakle, trazimo resenja za
d
{~ h(') = m~h(') (6.5.36)
d'
(na osnovu (6.2.21 ) pisemo svojstvene vrednosti od ^lz u vidu m~, a iz (6.2.31) znamo ve da je
m eo ili polu eo broj). O igledno je da h(') mora biti
h(') = Ce{m' ; (6.5.37)
gde je C konstanta normiranja.
Videli smo pri resavanju Zadatka Z 6.5.5 da je operator {~ dd' hermitski u L2 (') ako i samo
ako za funk ije iz njegovog domena vazi grani ni uslov6.5.3 (deni ija domena):
h(2 ) = h(0): (6.5.38)
Grani ni uslov (6.5.38) se moze u initi plauzibilnim ukazuju i na injeni u da je {~ dd' diferen-
ijalni operator, prema tome moze da deluje samo na diferen ijabilne (pa stoga i u svakoj ta ki
neprekidne) funk ije h('). A ' = 0 i ' = 2 se odnose na istu ta ku u prostoru i (6.5.38)
zahteva neprekidnost i u toj ta ki.
Iz (6.5.38) i (6.5.37) se odmah vidi da magnetni kvantni broj m mora biti eo broj (pozitivan,
negativan ili nula).
U funk ionalnoj analizi je poznato6.5.4 da je f p12 e{m' ; m = 0; 1; 2:::g bazis u L2 ('). Zna i
da operator {~ dd' ima isto diskretan i prost spektar u L2 ('). A operator ^lz ima u L2 (r; ; ')
isti isto diskretan spektar f0; ~; 2~; :::g, ali je svaka svojstvena vrednost m~ prebrojivo-
beskona no degenerisana.
6.5.9 Svojstveni problem od ^l2 | po etak

Na osnovu Teorema T 6.5.1 u slede em koraku resavamo u L2 () svojstveni problem pomo nog
operatora n1 B^1 + n2 B^10 iz (6.5.27), a iz (6.5.35b) sledi da svojstveni problem ovog operatora
6.5.3 U nekim udzbeni ima kvantne mehanike dozvoljava se da ' uzima sve realne vrednosti i umesto (6.5.38)
zahteva se periodi nost funk ije (6.5.37) sa periodom 2 obrazlazu i to zi kom neophodnos u jednozna nosti
talasne funk ije esti e: f (r)g()e{m' . U nasem prilazu domen od ' je ograni en na interval [0; 2) i (6.5.38)
postize jednozna nost u ta ki 0. Posto je Des artes-ov koordinatni sistem, za koji sve vreme pre utno pretposta-
vljamo da je ksiran, proizvoljne orijenta ije, za bilo koju vrednost azimutnog ugla ' mozemo posti i da je ' = 0
u (oko z-ose zarotiranom) koordinatnom sistemu. Imaju i to u vidu, (6.5.38) u stvari postize jednozna nost u
elom prostoru.
6.5.4 Videti, na primer, udzbenik: A.N. Kolmogorov, S.V. Fomin, lementy teorii funk i i funk io-
nalnogo analiza, Nauka, Moskva, 1972.
6.6. SFERNI HARMONICI KAO STANDARDNI BAZIS 207
glasi
m2 1 d d
2( sin )g () = l(l + 1)g (); (6.5.39)
sin sin d d
gde smo skratili ~2 . (U stvari se radi o familiji pomo nih operatora, njih prebrojava m2 =
0; 1; 4; 9; :::) Svojstvenu vrednost bm iz (6.5.27) pisemo kao l(l + 1)~2 , kao sto smo to inili i u
(6.2.21a) za K ^ 2.
Na osnovu rezultata iz x 6.2 znamo da kvantni broj orbitnog uglovnog momenta l ima istu
elobrojnost kao njegov magnetni kvantni broj m, tj. l je nuzno eo broj.
Nije jos jasno koji se eli brojevi pojavljuju u L2 () kao l, sa kojom degenera ijom, kako glase
odgovaraju i svojstveni vektori (i da li ^l2 ima kontinualni spektar).
Potpuni odgovor na ova pitanja dobi emo u slede em odeljku.
6.5.10 Dodatak | dokaz Teorema 2

Ortonormiranost vektora u skupu f1(m)
(2n1 ;n2 ) j8m; n1 ; n2 g sledi iz (2.6.5b):
0 0 0 0 0 0
(1(m)
(2n1 ;n2 ) ; (1m )
(2n1 ;n2 ) ) = (1(m) ; (1m ) )1 ((2n1 ;n2 ) ; (2n1 ;n2 ) )2 = Æmm0 Æn1 n01 Æn2 n02 :
Bazis u H1 , npr. f1(mn1 n2 ) j8mn1 n2 g, gde je (n1 ; n2 ) ksirani par iz skupa f(n1 ; n2 )g, i bazis u H2 ,
npr. f(2n1 ;n2 ) j8n1 ; n2 g direktnim mnozenjem daju bazis u H (uporediti iznad (2.6.7)). Prema
tome, dovoljno je da dokazemo da se svaki vektor (1mn1 n2 )
(2n1 ;n2 ) moze razviti po nasem skupu
f1(m)
(2n1 ;n2)j8n1 ; n2; m(n1 ; n2)g (onda se sigurno i svaki vektor iz H moze razviti po tom
skupu).
P
Mozemo razviti 1(mn1 n2 ) = m fm 1(m) za bilo koji par indeksa (n1 ; n2 ) (a m = m(n1 ; n2 )),
P
posto je f1(m) j8mg bazis u H1 . Posledi a toga je razvijanje 1(mn1 n2 )
(2n1 ;n2 ) = m fm 1(m)
(2n1 ;n2 ) gde je na DS-i m = m(n1 ; n2 ), a (n1 ; n2 ) je, naravno, isto na obema stranama jednakosti.
Dakle, ortonormirani skup vektora f1(m)
(2n1 ;n2 ) j8n1 ; n2 ; mg jeste kompletan u kompozitnom
prostoru H.
Skup svojstvenih vrednosti fbm j8m; n1 ; n2 g svakako pripada spektru od A^. Treba da dokazemo
da je to kompletan spektar. Pretpostavimo, ab ontrario, da A^ ima jos neku svojstvenu vrednost
(diskretnu ili neprekidnu). Onda bi odgovaraju i svojstveni vektor (pravi ili uopsteni) morao biti
ortogonalan na pomenuti svojstveni bazis. A zbog kompletnosti tog bazisa samo je nulti vektor
ortogonalan na njega. Dakle, ne moze da postoji jos neki element spektra, tj. fbm j8n1 ; n2 ; mg je
eo spektar od A^.

Citala je verovatno zapazio da argumenta ija poslednjeg pasusa u stvari dokazuje opsti iskaz:
kad god neka opservabla ima svojstveni bazis, onda ima isto diskretan spektar, koji se sastoji
upravo od svojstvenih vrednosti koje odgovaraju vektorima bazisa.
6.6 Sferni harmoni i kao standardni bazis

U ovom odeljku emo kompletirati kvantnu teoriju orbitnog uglovnog momenta. Denisa emo
tzv. sferne harmonike, koji ine jedan standardan bazis za ^l. Kao primenu sfernih harmonika,
izves emo jednu potpunu klasika iju stanja za slobodnu esti u. Ona e biti data u vidu tzv.
sfernih talasa, koji ine alternativu u odnosu na ravne talase prou ene ranije. Naba i emo ideju
sferno polarne koordinatne reprezenta ije. Zavrsi emo odeljak sa kratkom diskusijom iredu ibil-
nih potprostora za ^l.
6.6.1 Svojstveni problem od ^l2 | nastavak

U prethodnom odeljku stigli smo do slede e familije pomo nih svojstvenih problema (videti
(6.5.39):
m2 1 d d
[ 2 sin ℄glm () = l(l + 1)glm (); m2 = 0; 1; 4; 9; ::: (6.6.1)
sin sin d d
Zamenom os = x (stoga sin d = dx i sin1 dd = ddx ) gornji izraz prelazi u
m2 d d m
[ (1 x2 ) ℄g (x) = l(l + 1)glm (x); m2 = 0; 1; 4; 9; ::: (6.6.2)
(1 x2 ) dx dx l
(mogli smo uvesti g~(x) def
= g ((x)); pisemo g (x) umesto g~(x)).
6.6.2 Matemati ki podsetnik | aso irane Legendre-ove

funk ije
U teoriji diferen ijalnih jedna ina poznato je da tzv. Legendre-ova ( itati: Lezandrova) diferen-
ijalna jedna ina
d d
(1 x2 ) g (x) = l(l + 1)g (x); (6.6.3)
dx dx
a to je (6.6.2) sa m2 = 0, ima za resenja tzv. Legendre-ove polinome Pl (x):
1 dl 2
Pl (x) def
= (x 1)l l = 0; 1; 2::: (6.6.4a)
2l l! dxl
( 1 x +1). Konstanta u (6.6.4a) izabrana je tako da se dobije
Pl (1) = (1)l : (6.6.4b)
Opsti slu aj (6.6.2) sa m2 = 0; 1; 4; ::: ima za resenja tzv. aso irane Legendre-ove funk ije:
jmj djmj Pl (x) 2 ) jm2 j 1 d
l+jmj
Pljmj(x) def
= (1 x2 ) 2 j j = (1 x j j (x2 1)l ;
dx m 2 l ! dx
l l + m
jmj = 0; 1; 2; :::; l = jmj; jmj + 1; jmj + 2; :::; (6.6.5a)
gde je ddx0 def
0
= 1.
Treba zapaziti da dve vrednosti magnetnog kvantnog broja koje se razlikuju samo za predznak
imaju isto m2 u (6.6.2) i iste jmj, tj. daju iste aso irane Legendre-ove funk ije. Treba takode
uo iti da su Legendre-ovi polinomi spe ijalni slu aj aso iranih Legendre-ovih funk ija za m = 0.
Iz (6.6.5a) i (6.6.4b) sledi
Pljmj(x = 1) = (1)l Æm0 : (6.6.5b)
Pljmj(x) se ponekad pre iznije nazivaju i aso irane Legendre-ove funk ije prve vrste, za razliku od
istoimenih funk ija druge vrste, koje su singularne i iz zi kih razloga neprihvatljive za kvantnu
mehaniku (ne daju talasne funk ije kona ne norme).
Za ksirano m, funk ije Pljmj(x) zadovoljavaju
Z +1
2 (l + jmj)!
Pljmj(x)Plj0mj (x) dx = Æll0 : (6.6.6)
1 2l + 1 (l jmj)!
Posto su Pljmj (x) realne funk ije, iz (6.6.6) vidimo da su one ortogonalni vektori u L2 () (jer
se, ispostavlja se da je za svako m, fPljmj(x)jl = jmj; jmj + 1; :::g bazis u L2 ()
x = os ). Stavi
0
(za jmj 6= jm0 j, Pljmj(x) i Plj0m j(x) ne moraju biti ortogonalni vektori u L2 ()).
6.6.3 Sferni harmoni i

Dakle, podsetivsi se na resenja diferen ijalnih jedna ina na koje se svode pomo ni svojstveni
problemi (6.6.1), mozemo zaklju iti, u smislu Teorema T 6.5.1, da [^lz ℄
i ^l2
imaju zajedni ki
svojstveni bazis
fCml Pljmj( os )e{m' jl = jmj; jmj + 1; :::; m = 0; 1; 2; :::g
(gde su Cml konstante normaliza ije) sa odgovaraju im isto diskretnin spektrima: fm~jm =
0; 1; :::g od [^lz ℄
i fl(l + 1)~2 jl = 0; 1; 2; :::g od ^l2
.
Obratiti paznju na to da pri resavanju svojstvenog problema od ^l2
imamo slede e spe ijalne
slu ajeve (u odnosu na opstu teoriju T 6.5.1,T 6.5.2): kvantni brojevi fn1 ; n2 g svode se na jedan
magnetni kvantni broj m, kvantni broj l je preuzeo ulogu broja m = m(n1 ; n2 ) iz opste teorije
(tamo to nije bio magnetni kvantni broj!), a zavisnost m od n1 i n2 je u nejednakosti l jmj,
dok su razli ite vrednosti m(n1 ; n2 ) za dato fn1 ; n2 g date sa l = jmj; jmj + 1; :::.
Zadatak 6.6.1 Pokazati da vektori zajedni kog svojstvenog bazisa od [^lz ℄
i ^l2
nakon normiranja glase
s
(2l + 1)(l jmj)! P jmj( os )e{m';
4(l + jmj)! l
ako se fazni faktori odaberu na najprostiji na in.
Takozvani sferni harmoni i, koji se obelezavaju sa Ylm (; '), denisu se za m < 0 upravo
izrazom iz Zadatka Z 6.6.1, a za m 0 tim izrazom pomnozenim sa ( 1)m , tj.
s
(2l + 1)(l jmj)! jmj
def
Ylm (; ') = (sign(m))m ( 1)m P ( os )e{m' ;
4 (l + jmj)! l
8m; 8l (6.6.7)
(sa sign(x) smo obelezili predznak izraza x).

Zadatak 6.6.2 Kako se na sferne harmonike odrazava injeni a da kako f; 'j = 0; 0 ' < 2g, tako i
f; 'j = ; 0 ' < 2g, odreduju po jednu ta ku na jedini noj sferi?
Zadatak 6.6.3 Izvesti slede e spe ijalne slu ajeve od (6.6.7):

1
=0=0 (; ') = p4 ;
Ylm (6.6.8)
r r
Ylm =0 (; ') = 1 3 os ; Y m=1 (; ') = 1 3 sin e{' : (6.6.9)
=1 2 l=1 2 2
Posto se sferni harmoni i mnogo koriste u primenama, naves emo ekspli itno i ostale Ylm do
l = 3.
r r
1 5 1 15
=2 (; ') = 2 2 os sin e :
Ylm=2=0 (; ') = (2 os2 sin2 ); Ylm=1 {' (6.6.10a)
4
r
m=2 (; ') 1 15 2 2{'
Yl=2 = sin e ; (6.6.10b)
4 2
r r
1 7 m=1 (; ') = 1 21
Ylm=3=0 (; ') = (2 os3 os sin2 ); Yl=3 (4 os2 sin sin3 )e{' ;
4 8
r r (6.6.11a)
1 105 =3 (; ') = 1 35 sin3 e3{' :
Ylm=3=2 (; ') = os sin2 e2{' ; Ylm
=3 (6.6.11b)
4 8
6.6.4 Standardni bazis za ^l

Uprkos opisanom postupku izvodenja Ylm , u kom se [^lz ℄
pojavljivao pre ^l2
, kona ni rezultat
emo rezimirati u duhu opste teorije, kao sto je to uobi ajeno u kvantnoj mehani i:
{ ^l2
i [^lz ℄
, koji u L2 (
) ine potpun skup kompatibilnih opservabli. Njihov zajedni ki svojstveni
bazis je
fYlm(; ')jm = l; l + 1; :::; l; l = 0; 1; 2; :::g; (6.6.12)
{ a odgovaraju i parovi respektivnih svojstvenih vrednosti ovih opservabli glase:

fl(l + 1)~2; m~jm = l; l + 1; :::; l; l = 0; 1; 2; :::g: (6.6.13)
Zadatak 6.6.4 Pokazati da se skup parova f(m; l )jl = jmj; jmj + 1; :::; ; m = 0; 1; 2; :::g mo ze obostrano
jednozna nim eo-na- eo preslikavanjem prevesti na skup parova f(l; m)jm = l; l + 1; :::; l; l = 0; 1; 2; :::g.
(Indika ija: Napisati (m; l) kao elemente u matri i ije vrste prebrojava l, a kolone m. Zatim zaokrenuti sliku za
90Æ i pro itati sa nje drugi skup.)
Rezultat (6.6.12),(6.6.13) izrazava kvantiza iju orbitnog uglovnog momenta proizvoljne esti e
i predstavlja jedan od osnovnih prirodnih zakona kvantne zike (a izvodi se, kao sto smo videli,
iz prvih prin ipa, tj. iz postulata).
Name u se dva pitanja. Zasto je izbor faznih faktora u deni iji sfernih harmonika bas takav
kakav je? S druge strane, pitamo se da li sferni harmoni i ine standardan bazis za ^l
, kao sto
je prirodno o ekivati od krajnjeg rezultata na osnovu opste teorije.
Odgovor glasi: sferni harmoni i ine standardan bazis za ^l

u L2 (
) i upravo deni ija
ovakvog bazisa D 6.3.1, uz ekstra zahtev
Ylm=0 ( = 0; ' = 0) 0; 8l; (6.6.14)
iziskuje izbor faznih faktora kao sto je dato u gornjoj deni iji sfernih harmonika. Ovaj iskaz se
dokazuje duga kim ra unom, pa emo dokaz izostaviti.
se ti e elog orbitnog prostora stanja esti e, standardni bazis za ^l u L2 (r; ; ') mozemo
Sto
dobiti pomo u proizvoljnog bazisa, re imo ff (r)j8g u L2 (r). Naime, ff (r)Ylm (; ')jm =
l; l + 1; :::; l; l = 0; 1; :::; 8g je standardni bazis za ^l. Ovo je primer kako mozemo posti i
realiza iju standardnog bazisa fj km ijm = k; k + 1; :::; k; 8k; 8g za K ^ = ^l u H = Ho .
U navedenom bazisu u L (r; ; ') nemamo korela ije izmedu kvantnih brojeva pomenutih
2
bazisa u L2 (r) i sfernih harmonika u L2 (
). Medutim, vide emo ve u primeru u slede em
paragrafu da se pojavljuje korela ija u vidu = (l).
6.6.5 Slobodna esti a i sferni talasi

U ovom paragrafu izlozi emo jedan prili no vazan realan zi ki primer za upotrebu sfernih har-
monika.
Neka je nas zi ki sistem slobodna trodimenzionalna esti a. Njen hamiltonijan glasi H^ =
T^ = 2m , gde je T^ operator kineti ke energije esti e.
^
p 2
Predimo sa Ho na L2 (r). Posto je tu p^ = {~ r imamo

~2 ~2 2 2 2
H^ = T^ = = (+ + ): (6.6.15)
2m 2m x2 y 2 z 2
Predimo dalje sa L2 (r) na L2 (r; ; '). Kao sto se moze na i u priru niku (npr. u fusnoti 6.1.3),
laplasijan r2 u sfernim polarnim koordinatama glasi
1 2 1 1 2
= r + sin + : (6.6.16)
r2 r r r2 sin r2 sin2 '2
Ako se podsetimo vida operatora ^l2 (6.5.15), mozemo to da zamenimo u (6.6.16), a (6.6.16) u
(6.6.15) i tako stizemo do
~2 2 ^l2
H^ = T^ = r + : (6.6.17)
2mr2 r r 2mr2
Jednakost (6.6.17) daje operator kineti ke energije esti e u veoma pogodnoj formi i pojavljiva e
se kao sabirak i u hamiltonijanu esti e u spoljasnjem polju (npr. pri izu avanju rota ionog
kretanja dvoatomskih molekula; videti x 10.1.5).
Podsetimo se injeni e da, sto se ti e faktoriza ije L2 (r; ; ') = L2 (r)
L2 (
), ^l deluje
netrivijalno samo u L2 (
). Posto prvi sabirak na DS-i od (6.6.17) deluje netrivijalno samo u
L2(r), vidi se odmah da vazi
[ T^; ^l2 ℄ = 0; [ T^; ^lz ℄ = 0; (6.6.18)
tj. T^, ^l2 i ^lz ine skup kompatibilnih opservabli. (Da li je ovaj skup kompletan ili ne to ne znamo
dok ne resimo zajedni ki svojstveni problem.)
Primenom metode separa ije varijabli (Teoremi T 6.5.1, T 6.5.2) mozemo prvo u L2 (
) po i
od sfernih harmonika Ylm (; ') kao zajedni kog svojstvenog bazisa za I^
i ^l2 (on je i vise, radi
jednozna ne deni ije, on je standardni bazis za ^l
), a onda u L2 (r) resavati tzv. radijalni
svojstveni problem:
~2 2d d2 ~2
[ ( + 2 ) + l(l + 1) ℄f (r) = EflE (r): (6.6.19)
2m r dr dr 2mr2 lE
Zadatak 6.6.5 Pokazati da (6.6.19) nakon uvodenja talasnog broja k 0 ( k = ~p , gde je p moduo impulsa
slobodne esti e):
k2 = 2
2mE (6.6.20)
~
i smene nezavisno promenljive
def
= kr; (6.6.21)
radijalna svojstvena jednakost (6.6.19) postaje
2
[ dd2 + 2 dd + 1 l(l +2 1) ℄flk () = 0; (6.6.22)
gde je flk () def
= flE ( k ) (dakle, flk i flE su nejednake funk ionalne zavisnosti), a k i E su povezani preko (6.6.20).
Jedna ina (6.6.22) poznata je u teoriji spe ijalnih funk ija kao tzv. sferna Bessel-ova diferen-
ijalna jedna ina. Trazi se resenje ove jedna ine koje je analiti ko u elom intervalu [0; 1) (da
bi bilo u domenu operatora p^ i H^ = T^ = 2p^m ).
2
Kao sto je poznato, postoji samo jedno resenje (6.6.22) koje je, kao sto se kaze, regularno u
nuli. To je tzv. sferna Bessel-ova funk ija jl ().
Rezimiraju i sta smo uradili, mozemo re i da smo nasli jednu potpunu klasika iju stanja
(uporediti x 3.2.3) slobodne esti e u vidu tzv. sfernih talasa jl (kr)Ylm (; ') (nenormiranih).
Oni ine kompletan zajedni ki svojstveni bazis opservabli T^, ^l2 i ^lz i denisani su kao uopsteni
vektori (jl (kr) 2 U (L2 (r))) u U (L2 (r)) jednozna no (s ta no s u do faznog faktora) zahtevom da
odgovaraju respektivnim svojstvenim vrednostima: E = 2m , l(l + 1)~2 , m~ (i, prema tome, T^,
k 2 ~2
^l2 i ^lz ine potpun skup!). Sferni talasi predstavljaju i jedan primer standardnog bazisa za ^l u
L2(r). Pri tome se korela ija pomenuta na kraju prethodnog paragrafa doduse ne ispoljava na
svojstvenim vrednostima E (zavise samo od kontinualnog kvantnog broja k), ali je zato o igledno
prisutna u odgovaraju im svojstvenim vektorima (jer ovi pored k zavise i od l).
Zadatak 6.6.6 Pokazati da vazi vektorska komuta iona rela ija ja a od (6.6.18) i da iz nje, na osnovu opste
teorije, sledi da energija ne zavisi od magnetnog kvantnog broja.
Zadatak 6.6.7 Pokazati da ravni talasi (uporediti (2.9.6)),
{kr
f (2e ~)3=2 j 1 kq 1; q = x; y; z g; (6.6.23)
ine drugu potpunu klasika iju stanja slobodne esti e.
Dakle, svojstveni problem od T^ moze da se resi pomo u bilo kog od slede a dva kompletna
skupa kompatibilnih opservabli:
p^ ^2
~2 k
k^ def
= (T^ = ); jk^ j; ^l2; ^lz ; (6.6.24)
~ 2m
koji denisu ravne, odnosno sferne talase (kao zajedni ki svojstveni bazis).
Zadatak 6.6.8 Pretpostavimo da smo ksirali k i da smo poklopili ort ose z sa ortom od k. Pokazati da pri
razvijanju6.6.1 ravnog talasa h r j ki po sfernim talasima imamo samo sumu po l (bez integrala po k i sume po
m).
Izlozeno resenje dinami kog zakona slobodne esti e (videti x 3.2.3) je naro ito korisno pri
kvantno-mehani kom opisivanju rasejanja esti e u polju koje ima ta kast izvor, tako da je nas
koordinatni po etak, koji je u deni iji ^l impli itan, prirodno denisan.
6.6.6 Sferno-polarna koordinatna reprezenta ija

Izomorzmom mozemo prevesti faktoriza iju L2 (r; ; ') = L2 (r)
L2 ()
L2 (') na analognu
faktoriza iju apstraktnog orbitnog prostora stanja esti e: Ho = Hr
H
H' . Obe ove
faktoriza ije izrazavaju na jeziku formalizma istu zi ku misao: postojanje radijalnog i dva
uglovna stepena slobode esti e.
Moze da se uvede potpuni skup kompatibilnih opservabli6.6.2 r^, ^, '^ u Ho . Opservabla r^ deluje
u Hr , ima (uopsteni) svojstveni bazis fj r ij0 r < 1g sa odgovaraju im isto kontinualnim
spektrom frj0 r 1g i kompletna je u Hr . Opservabla ^ denise se u H , ima (uopsteni)
svojstveni bazis fj ij0 g i isto kontinualni spektar fj0 g i kompletna je u
H . Opservabla '^ se zadaje u H', ima (uopsteni) svojstveni bazis fj ' ij0 ' < 2g i isto
kontinualni spektar f'j0 < 2 g i kompletna je u H' .
Takozvana sferno-polarna koordinatna reprezenta ija je reprezenta ija u zajedni kom svoj-
stvenom bazisu od r^, ^, '^: fj r i j i j ' ij8r; ; 'g. U ovoj reprezenta iji r^, ^, '^ postaju
multiplikativni operatori ( tj. to je bazis u kom su oni dijagonalni), a sferni harmoni i mogu da
se pisu u vidu Ylm (; ') = h ; ' j lmi; 8l; m.
Uopsteni vektori fj ; ' i def
= j i j ' ij8; 'g ine najosnovniji bazis u uglovnom faktor prostoru
H
= H
H' , a standardni bazis za ^l
predstavlja drugu, veoma vaznu, alternativu bazisa u
def
tom prostoru.
6.6.7 Iredu ibilni invarijantni potprostori

se ti e geometrije koja odgovara dijagramu "ormar sa okama" u L2 (
) (podsetiti se Crteza
Sto
C 6.2), Vk je sad Vl , a dimenzija mu je (2l +1)dl = 2l +1, tj. dl = 1, jer ^l2
i [^lz ℄
ine potpun skup
6.6.1 Razvijanje ravnih talasa po sfernim videti na primer u: A. Messiah, Quantum Me hani s, 1, str. 358-359
(North-Holland, Amsterdam, Amsterdam, 1961).
6.6.2 Mi smo uveli impli itno uveli faktoriza iju Ho = Hr
H
H' . Sistematski potupak bi se sastojao u
zamenjivanju osnovnog skupa opservabli ^r, p^ novim osnovnim skupom r^, B^r ; ^, B^ ; '^, B^' u Ho, u kom bi
operatori bili funk ije ^r, p^ ; svaki operator iz jednog para komutirao bi sa svakim operatorom iz bilo kog od druga
dva para; r^, B^r bi, sa svoje strane, kao osnovni skup, denisao Hr itd.
kompatibilnih opservabli. Drugim re ima, 2l + 1 sfernih harmonika fYlm jm = l; l + 1; :::; lg

obrazuju iredu ibilni invarijantni potprostor Vl (= Vl;=1 ) za vektorski operator ^l u L2 (
) i to za
l = 0; 1; :::.
U opstoj teoriji imali smo otvoren fazni faktor za j k; m = k; i; 8 (za ostale m vektori su
jednozna no sledili), a (6.6.14) je ekvivalentno tom izboru faznog faktora. Problem iznalazenja
standardnog bazisa za ^l resili smo u uglovnom faktor prostoru L2 (
). Tu smo dobili i pomenute
iredu ibilne invarijantne potprostore Vl . Sada emo pre i na eli jedno esti ni orbitni prostor
L2(r; ; ').
Posto smo imali L2 (
) = 1 l=0 Vl (uporediti (6.3.1) u opstoj teoriji) i L (r; ; ') = L (r )
2 2
L (
) usled distributivnosti (ortogonalnog zbira potprostora u odnosu na direktni proizvod)
2
sledi:
L2(r; ; ') = 1l=0 L2(r)
Vl : (6.6.25)
Potprostori L2 (r)
Vl (l = 0; 1:::) su visestruki invarijantni iredu ibilni potprostori u L2 (r; ; '),
realiza ije potprostora Vk iz (6.3.1). Dimenzija ovih potprostora iznosi (2l +1)dl = (2l +1)0 = 0
(0 | poten ija prebrojivo beskona nog skupa je dimenzija od L2 (r)).
6.7 Rota ije u orbitnom prostoru stanja esti e

U ovom odeljku emo prou iti operatore rota ije u orbitnom prostoru stanja jedne esti e sa
nesto vise detalja i u konkretnijoj formi nego sto smo to u inili u slu aju opstih rota ija (x 6.4).
Odgovori emo na slede a pitanja: Kakav je odnos rota ija prema osnovnom skupu opservabli
^r i p^ u Ho ? Kako deluju rota ije u koordinatnoj i impulsnoj reprezenta iji? Kako se sferni
harmoni i menjaju pod delovanjem rota ija?
6.7.1 Operatori rota ije u koordinatnoj reprezenta iji

U apstraktnom prostoru stanja jedne esti e Ho operatori rota ije glase: U^ (u) = e ~ u^l (upo-
{
rediti (5.2.10) kao i Stav S 6.4.1).

Posto je u L2 (r): ^l = {~r r operator proizvoljne rota ije u koordinatnoj reprezenta iji
ima vid
U^ (u) = e u(r r ) ; 8u iz -lopte:

(6.7.1)
Prvo emo prou iti delovanje operatora rota ije (6.7.1) na talasne funk ije (r) 2 L2 (r).
Teorem 6.7.1 Operatori rota ije deluju u L2 (r) na slede i na in:
U^ (u) (r) = (R 1 (u)r); 8u iz -lopte ; (6.7.2)

gde se pod R 1 (u)r podrazumeva proizvod matri e i brojne kolone.
Dokaz: I i emo od DS-e u (6.7.2) ka LS-i. Neka je ort u ksiran. Posmatrajmo DS-u kao slozenu funk iju
(), (; r) def
= R 1(u)r. Denisu i 0 def
= ( = 0; r) = r, razvijmo () u Taylor-ov red po oko 0 = r
(pretpostavljaju i da je () analiti ka funk ija). U Dodatku x 6.7.7 bi e pokazano da se ovaj Taylor-ov red moze
napisati u vidu
(R 1(u)r) = e r (r): (6.7.3)

6.7. ROTACIJE U ORBITNOM PROSTORU STANJA CESTICE 215
S druge strane, da bismo izra unali , razvijamo (; r) u Taylor-ov red po oko = 0 (za ksirano r) i to do
prvog reda. U stvari,
= dd : (6.7.4)
=0
U Dodatku x 6.7.8 vide emo da se moze pisati

dR 1(u)r = u r: (6.7.5)
d =0
Kada na osnovu def= R 1(u)r, (6.7.5) zamenimo u (6.7.4), (6.7.4) onda zamenimo u (6.7.3) i ispermutujemo
faktore mesovitog proizvoda ikli no, onda dolazimo do rezultata
(R 1(u)r) = e u(^r r ) (r): (6.7.6)
Uporeduju i (6.7.6) i (6.7.1) vidimo da smo dokazali6.7.1 TeoremT6.7.1. Q. E. D.
6.7.2 Delovanje na ^r
Sad emo izvu i neke zaklju ke koji neposredno slede iz Teorema T 6.7.1.
Korolar 6.7.1 Operatori rota ije u Ho deluju na zajedni ke svojstvene vektore j r i od ^r na
slede i na in:
U^ (u) j r i =j R(u)r i; 8r; 8u iz -lopte : (6.7.7)
Dokaz: Ako je r0 ksirani, a r teku i radijus vektor, onda je h r0 j ri = Æ(r0 r) kontinualna brojna kolona koja
reprezentuje j r0 i u koordinatnoj reprezenta iji. Preskrip ija (6.7.2) daje U^ (u)Æ(r0 r) = Æ(r0 R 1(u)r) =
Æ(R(u)r0 r). Iz ovoga zaklju ujemo da vazi (6.7.7) (kad r0 zamenimo sa r). Q. E. D.
Zadatak 6.7.1 Dokazati da Æ (r0 R 1 r) = Æ(Rr0 r).
Korolar 6.7.2 Operatori rota ije u Ho imaju slede e dejstvo na vektorski operator radijus vek-
tora:
U^ (u)^rU^ 1 (u) = R 1 (u)^r; 8u iz -lopte : (6.7.8)
Treba imati u vidu da je ^r u (6.7.8) u stvari kolona od tri operatora x^; y^; z^, jer samo tako je
mnozenje sleva matri om R 1 (u) denisano.
6.7.3 Delovanje na p^
Korolar 6.7.3 Delovanje operatora rota ije U^ (u) u Ho na zajedni ke svojstvene vektore j p i
vektorske opservable p^ je slede e:
U^ (u) j p i =j R(u)p i 8p; 8u iz -lopte : (6.7.9)

6.7.1 U stvari dokaz vazi neposredno samo za analiti ke funk ije iz L2 (r). Medutim, takve funk ije ine linearnu
mnogostrukost koja je gusta u L2(r), a U^ (u), posto je unitaran operator, on je i neprekidan, te se (6.7.2) moze
prosiriti i na limese, tj. na sve vektore u L2(r).
Dokaz: Vektor j p i se u L2 (r) reprezentuje sa h r j pi = (2 ~) 2 e ~ pr (uporediti (2.9.6)), a rota ija daje
3 {
U^ (u)(2~) 2 e ~ pr = (2~) 2 e ~ p(R (u)r) = (2~) 2 e ~ (R(u)p)r = h r j R(u)pi. Q. E. D.

3 { 3 { 1 3 {
Korolar 6.7.4 Delovanje operatora rota ije na vektorski operator impulsa u Ho sastoji se u
slede em:
U^ (u)^pU^ 1 (u) = R 1 (u)^p; 8u iz -lopte : (6.7.10)

Citala e lako uo iti da (6.7.7) i (6.7.9) pokazuju da U^ (u) indukuje u P (Ho ) delovanje
upravo kakvo o ekujemo s obzirom na konkretnu prirodu koresponden ije stanje $ ansambl iz
Postulata o stanjima (videti x 2.4.6 i kraj od x 5.2.1). Ovde se opet radi o izomorzmu 7 sa
Crteza C 5.2.
Dakle, ispostavilo se da za elu Galilejevu grupu stvarno vazi "komutativnost" donje polovine
Crteza C 5.2: 8 Æ 6 Æ 5 = 7 . Posto 7 bazira u stvari na prva tri Postulata, a alternativni put
8 Æ 6 Æ 5 na Postulatu o kvantiza iji, ovo slaganje pokazuje uzajamnu uskladenost postulata.
6.7.4 Operatori rota ije u impulsnoj reprezenta iji

Sad mozemo lako dobiti delovanje rota ija u impulsnoj reprezenta iji.
Teorem 6.7.2 Operatori rota ije U^ (u) koji deluju na funk ije (p) u impulsnoj reprezenta iji
imaju slede i vid:
U^ (u) (p) = (R 1 (u)p); 8u iz -lopte : (6.7.11)
Dokaz: U^ (u) (p) = h p j U^ (u) j i = (h p j U^ (u)) j i. Posto je bra u zagradi dualni vektor od keta
U^ (u)y j p i = U^ (u) 1 j p i =j R 1(u)p i (prema (6.7.9)), na kraju dolazimo do U^ (u) (p) = (R 1 (u)p).
Q. E. D.
6.7.5 Rota ije u uglovnom prostoru

Postavlja se pitanje kako se rota ije odnose prema faktoriza iji
L2(r; ; ') = L2(r)
L2()
L2('): (6.7.12)
Teorem 6.7.3 Operatori rota ije u L2 (r; ; ') deluju netrivijalno samo u uglovnom faktor pro-
storu L2 (
):
U^ (u) = I^r
U^
(u); U^
(u) def
= e ~ u^l
;
{
(6.7.13a,b)
a [^lq ℄
(q = x; y; z ) dati su sa (6.5.13).
^)n
Dokaz: Posto je U^ (u) u L2(
) dat preko reda P1
n=0
( ~ ul
{
n! , a ^l = I^r
^l
, imamo U^ (u) = I^r
{ u^l
)n
P1
n=0
( ~
n! = I^r
U^
(u). Q. E. D.

6.7. ROTACIJE U ORBITNOM PROSTORU STANJA CESTICE 217
6.7.6 Delovanje na sferne harmonike

Kao sto smo videli u odeljku x 6.6, sferni harmoni i ine standardan bazis za ^l
. Prema tome iz
opste formule (6.4.5) (uporediti i K 6.4.2) odmah sledi:
l
X 0
U^ (u)Ylm (; ') = Um(l)0 m (u)Ylm (; '): (6.7.14)
m0 = l
Name e se pitanje ima li LS konkretniji vid na jeziku funk ionalne zavisnosti od i '.
Odgovor emo prvo dati za vazan spe ijalan slu aj.
Ako se ograni imo na podgrupu vrtnji oko (ksirane) z -ose, onda se kao generator rota ija
pojavljuje jedino ^lz . To zna i da i sve doti ne vrtnje deluju netrivijalno samo u L2 ('). Bazis
f p12 e{m' jm = 0; 1 2; :::g u tom faktor prostoru (uporediti kraj paragrafa x 6.5.8) je svojstveni
bazis ne samo za [^lz ℄' , nego i za svaki operator vrtnje oko z -ose U^' ('z0 ) = e ~ '[^lz ℄' :
{
1 1
U^' ('z0 ) e{m' = e {m' e{m' ; (6.7.15)
2 2
sto vazi za < ' i za svako m.
Dakle, operatori vrtnji oko z -ose imaju vid
U^ ('z0 ) = I^r
I^
U^' ('z0 ); (6.7.16)
a na sferne harmonike deluju preko formule
U^
('z0 )Ylm (; ') = e {m' Ylm (; '); < ' ; 8m (6.7.17)
Vratimo se opstem slu aju, gde je ort rota ije u proizvoljan. Do sada smo sferne polarne
uglove ; ' teku eg radijus vektora r pisali skra eno sa
. Sada emo ih zameniti ortom v koji
denise na jedini noj sferi. O igledno je skup svih ortova biunivoko povezan sa skupom svih
(razli itih) parova sfernih polarnih uglova, simbolom:
fvg $ f(; ') def
=
g: (6.7.18)
Lema 6.7.1 Pisu i sferne harmonike kao Ylm (v) (u smislu (6.7.18)), oni se na slede i na in
menjaju pod rota ijama:
P
U^
(u)Ylm (v) = Ylm (R 1 (u)v) = lm0 = l Um(l)0 m (u)Ylm0 (; ') : (6.7.19)
Dokaz: Iz (6.7.2) za svako f (r) 2 L2(r) sledi: U^ (u)f (r)Ylm(v) = f (r)Ylm(R 1 (u)v), a (6.7.13a) daje LS =
f (r)U^
(u)Ylm (v). Izjedna avanje desnih strana dovodi do
f (r)
[U^
(u)Ylm (v) Ylm (R 1 (u)v)℄ = 0: (6.7.20)
Posto jedan od faktora mora biti nula kada je direktni proizvod nula, imamo (6.7.19). Q. E. D.
Zadatak 6.7.4 Pokazati da se u slu aju vrtnje oko z-ose (6.7.19) svodi na (6.7.17).
6.7.7 Dodatak | Dokaz formule (6.7.3)

Podimo od analiti ke kompleksne funk ije vektorskog argumenta () i razvijmo je u Taylor-ov
red oko ta ke = r (tj. q = q; q = x; y; z ):
X ( ) 1 X 2 ()
() = (r) + (q q )[ ℄=r + ( q )(q0 q 0 )[ ℄ + :::
q=x;y;z
q 2 q;q0 =x;y;z q q q0 =r
Kompaktnije napisano
1
X 1 X
() = [ = r () q def
q ℄n=r (); def = q q; q = x; y; z: (6.7.21a,b)
n=0
n ! q=x;y;z
q
U (6.7.21a) imamo u indeksu = r i to se odnosi samo na n-ti izvod, a ne i na q .

Stavljanje = r nakon n-tog diferen iranja se formalno
svodi na smenu promenljive. O igledno je svejedno da li emo
uzeti n-ti izvod po x , y i z , pa zatim staviti = r ili emo
odmah staviti = r, pa onda uzeti n-ti izvod po x, y i z .
Stoga, (6.7.21a) prelazi u
1
X 1 X
() = [ q ℄n=r (r): (6.7.22)
n=0
n! q=x;y;z q
Jednakost (6.7.22) se moze prepisati operatorskom eksponen-

ijalnom funk ijom:
() = e r (r):

(6.7.23)
Slika 6.5: Uz dokaz (6.7.5). 6.7.8 Dodatak | dokaz formule

(6.7.5)
Sa Crteza C 6.5 odmah se vidi da je u prvom redu veli ine
kR(u)r rk r sin , sto daje (b je ort tetive BC
~ , a t ort
tangente u B ):
dR(u)r sin b ur
= r sin t = r sin
[
d
℄=0 = lim
!0 ku rk :
Posto je ku rk = r sin ,
R(u)r
[ ℄ = u r: (6.7.24)
=0
Usled R 1 (u) = R(( u)), (6.7.24) daje (6.7.5).
Zadatak 6.7.5 Pokazati da je razlika du
zine luka BC i duzine tetive BC jednaka nuli u prvom redu po malom
uglu (videti Crtez C 6.5).
6.8. ZEEMAN-OV EFEKAT 219
6.8 Zeeman-ov efekat

Ako se mere energetski nivoi atoma koji se nalazi u spoljasnjem magnetnom polju, nastaje
pove anje broja nivoa u odnosu na slu aj bez spoljasneg polja. Ova pojava je u prisnoj vezi sa
operatorom projek ije uglovnog momenta na prava magnetnog polja i sa njegovim kvantnim
brojem. U ovom odeljku prou i emo jedan upros en model pomenute pojave.
6.8.1 Pojam i klasi ni osnovi Zeeman-ovog efekta

Projek ija orbitnog uglovnog momenta ^lz igra spe i nu ulogu u objasnjenju jedne kvantne po-
jave koja se naziva Zeeman-ov efekat. Radi se o promeni energetskih nivoa (tj. vrednosti ener-
gija) vezane esti e sa elektri nim nabojem (ili sistema ovakvih esti a) u konstantnom (u toku
vremena) i homogenom (u prostoru) magnetnom polju. Nastaje tzv. epanje degenerisanog
energetskog nivoa sistema (engleski: splitting) u nekoliko novih nivoa.
Da bismo objasnili Zeeman-ov efekat, moramo i ovoga puta po i od temelja koji leze u
klasi noj zi i i to u klasi noj teoriji elektromagnetnih (od sada EM) pojava.
Stav 6.8.1 Klasi na Hamilton-ova funk ija sistema od Z esti a sa masama mi i elektri nim
nabojima qi ; i = 1; :::; Z , u EM polju A(r; t), (r; t) glasi:
Z
X 1 qi
H= (p
2 mi i
A(ri ; t))2 Zi=1 qi(ri ; t): (6.8.1)
i=1
Treba zapaziti da (6.8.1) opisuje neinteraguju i sistem esti a u EM polju.
6.8.2 Kvantni hamiltonijan

Elektromagnetni fenomeni se u kvantnoj mehani i opisuju semiklasi no (ili semikvantno) tako da
se klasi na Hamilton-ova funk ija (6.8.1) kvantuje prelaze i na operatore u radijus-vektorskoj re-
prezenta iji, tj. u prostoru stanja L2 (r1 ; :::; rZ ). Pri tome A(r; t), (r; t) postaju multiplikativni
operatori (vektorski odnosno skalarni), tj. funk ije od r.
U potpuno kvantovanom tretmanu, koji se primenjuje u tzv. kvantnoj elektrodinami i, prvo se
kvantuje EM polje drasti nijim postupkom nego sto je upravo opisani prelazak na operatore i tako
se dobijaju fotoni (kvanti EM polja). Onda se prou ava interak ija naelektrisanih materijalnih
esti a sa fotonima.
Kao sto smo rekli, u kvantnoj mehani i se hamiltonijan sistema od Z esti a sa naelektrisanjem
dobija prepisuju i (6.8.1) na jeziku operatora:
Z Z
X 1 qi ^ X
H^ = (^p A(ri ; t))2 ^ ri; t):
qi ( (6.8.2)
i=1
2mi i i=1
Kao sto je re eno u paragrafu x 6.8.1, Zeeman-ov efekat se pojavljuje kad se sistem nalazi u
spoljasnjem konstantnom i homogenom magnetnom polju, tj. kada je E(r; t) = 0, B(r; t) = B
(gde smo sa E i B obelezili elektri no, odnosno magnetno polje). Na jeziku vektorskog poten ijala
to mozemo prepisati u vidu:
1
A(r; t) = B r; (r; t) = 0: (6.8.3a,b)
2
Zadatak 6.8.1 Dokazati ovaj iskaz i pokazati da (6.8.3) zadovoljava Coulomb-ovo kalibrisanje. Treba se podsetiti
formula
E(r; t) =
1 A(r; t) grad (r; t); B(r; t) = rotA(r; t) (6.8.4a,b)
t
kao i Coulomb-ovog kalibrisanja
r A(r; t) = 0: (6.8.5)
Pre nego sto zamenimo (6.8.3) u (6.8.2), uo imo da vazi
qi ^ qi 2
A(ri ; t))2 = p^ 2i
(^pi (^pi A ^ (ri ; t) p^ i ) + qi A
^ (ri ; t) + A ^ 2 (ri ; t): (6.8.6)
2
Zamenom (6.8.3a) u (6.8.6) lako sledi
qi ^ qi ^ qi2 2 2
(^pi A(ri ; t))2 = p^ 2i B li + 2 B ri?; (6.8.7)
4
= ^ri p^ i orbitni uglovni moment i-te esti e, r? je projek ija od r na ravan koja je
gde je ^li def
normalna na B, a B je moduo od B.
Supstitu ija jednakosti (6.8.7) u (6.8.2) i to u primeni na elektronski omota atoma daje:
H^ =
Z
X p^2i
+
j ej
BL+
^ e2 B 2 X Z
r2 ; (6.8.8)
i=1
2me 2me 8me 2 j =1 j ?
P
= Zi=1 ^li vektorski operator ukupnog orbitnog uglovnog momenta omota a, me masa,
gde je L^ def
a q = jej (negativni) elektri ni naboj elektrona.
U hamiltonijan (6.8.8) uklju ili smo pored kineti ke energije samo spoljasnje magnetno polje
koje izaziva Zeeman-ov efekat. Posto se radi o omota u elektri no neutralnog atoma rednog
broja Z (u periodnom sistemu), a to je nas realni zi ki sistem u kome posmatramo Zeeman-ov
efekat, onda jos moramo uklju iti i spoljasnje Coulomb-ovo polje od jezgra, kao i Coulomb-ovu
interak iju medu elektronima. Tako se iz (6.8.8) najzad dobija
H^ =
Z
X
(
p^2i Ze2 X
)+
Z
e2
+
jej B L^ + e2 B 2 XZ
rj2?: (6.8.9)
i=1
2 me ri jr rj j 2me
i<j i
8me j =1
2
U ostatku ovog odeljka primeni emo (6.8.9) na slu aj jednog elektrona. Imamo u vidu jedan
valentni elektron, tj. elektron van popunjenih ljuski (u atomu alkalnog metala). Pomenute
zatvorene ljuske (od Z 1 elektrona) prakti no ne interaguju sa magnetnim poljem u Zeeman-
ovom efektu, nego je gotovo sva interak ija ograni ena na valentni elektron.
Radi jednostavnosti izostavi emo tzv. s reening6.8.1 efekat zatvorenih ljuski, koji se sastoji u
znatnom slabljenju privla nog dejstva jezgra (zbog zaklanjanja popunjenih ljuski ili, ekvivalentno,
zbog odbojnog delovanja elektrona u tim ljuskama).
6.8.1 Engleski zastiranje, zaklanjanje; itati: skrining.
6.8. ZEEMAN-OV EFEKAT 221
Tako dolazimo do jedno esti nog hamiltonijana za valentni elektron:

~2 Ze2 e2 B 2 2
H^ =
2 me
r 2
r
+ B B ^l + r ;
8me 2 ?
(6.8.10)
= 2mjeej ozna ili tzv. Bohr-ov magneton6.8.2 , koji sluzi kao prirodna jedini a za
gde smo sa B def
orbitni magnetni dipolni moment ^ l def = B^l.
6.8.3 O enjivanje relativne vaznosti lanova u hamiltoni-

janu
Da bismo grubo o enili odnos veli ina etvrtog i tre eg lana u hamiltonijanu (6.8.10), pretpo-
stavi emo da je stanje elektrona j i takvo da za o ekivane vrednosti u tom stanju vazi (usmerivsi
z -osu duz vektora B):
h B ^l i = B h ^lz i B ~; h r?2 i a20 ; (6.8.11a,b)
gde je a0 tzv. Bohr-ov radijus (tj. polupre nik vodonikovog atoma), a zna i "reda veli ine".
Na ovaj na in se dobija6.8.3 da je odnos "veli ine" etvrtog i tre eg lana u (6.8.10) reda veli ine
B=(1010 gaussa).
Posto se u laboratorijskim uslovima ne postizu magnetna polja ja ine preko 104 gaussa, etvrti
lan je sest redova ispod tre eg i stoga je zanemarljiv pored njega6.8.4 . U nekim vanlaboratorijskim
uslovima stvari stoje druga ije. Na primer, veruje se da na povrsini tzv. neutronskih zvezda
postoje magnetna polja ija ja ina dostize 1012 gaussa. Tu se struktura atoma bitno razlikuje od
strukture na koju nailazimo pod zemaljskim uslovima.
Da bismo bili na isto sa vaznos u tre eg lana u (6.8.10), naves emo i o enu odnosa njegove
"veli ine" i "veli ine" Coulomb-ovog (tj. drugog) lana. Ispostavlja se (videti fusnotu 6.8.3) da je
ovaj odnos sli nog reda veli ne: B=(109gaussa). Zna i i tre i lan, iji uti aj na energetske nivoe
elektrona je upravo predmet naseg prou avanja, je zanemarljivo mali u odnosu na Coulomb-ovu
energiju vezivanja elektrona za jezgro6.8.5 . Mi emo zanemariti etvrti lan, a tre i ne, nego emo
ga uzimati u obzir kao malu perturba iju. Efekti do kojih tre i lan dovodi mogu se posmatrati
u laboratoriji.
6.8.4 Neperturbisani hamiltonijan

Kao sto smo rekli, hamiltonijan (6.8.10) prepisujemo u vidu perturbisanog hamiltonijana (upo-
rediti x 3.4.1 u vezi sa terminima iz teorije perturba ije) i tako dolazimo do slede eg svojstvenog
problema hamiltonijana:
(H^ 0 + B B ^lz ) (r) = E (r) ; (6.8.12a)
2me , onda odgovaraju i lan u (6.8.10) glasi B B ^l.
6.8.2 Neki autori denisu B def
= jej Za hadrone (tj. protone,
neutrone i druge teske elementarne esti e) kao jedini a za magnetni dipolni moment sluzi tzv. nuklearni magneton
jej
2mp , gde je e = jej naboj, a mp masa protona.
6.8.3 Detaljnije videti u: S. Gasiorowi z, Quantum Physi s, John Wiley and Sons, In ., New York, 212, 1974.
6.8.4 Kao sto je poznato iz atomske zike, ovaj mali etvrti lan u (6.8.10) je u vezi sa tzv. dijamagnetizmom.
6.8.5 Posto smo izostavili s reening efekat zatvorenih ljuski, mi u stvari u svojoj pro eni znatno nat enjujemo
veli inu energije vezivanja elektrona za Coulomb-ovo polje od jezgra.
gde je
H^ 0 def
= ~2
2me r2 Ze2
r (6.8.12b)
neperturbisani hamiltonijan. Sabirak B B ^lz je perturba ija.

= 2~me r2 kompatibilan
U paragrafu x 6.6.5 uverili smo se da je operator kineti ke energije T^ def
2
sa ^l2 i ^lz . Posto Coulomb-ov poten ijal Zer deluje netrivijalno samo u radijalnom faktor prostoru
2
L2(r), a ^l samo u L2(

), to imamo [ H^ 0 ; ^l2 ℄ = [ H^ 0; ^lz ℄ = 0. Stoga i za problem vodoniku-
sli nog atoma | kao sto emo svojstveni problem od H^ 0 datog sa (6.8.12b) zvati u odeljku
x 9.1 | mozemo potpunu klasika iju stanja u L2 (r) dobiti putem direktnog proizvoda sfernih
harmonika iz L2 (
) sa resenjina radijalne jedna ine (drugi korak u separa iji varijabli).
Sada emo samo anti ipirati rezultate (za detaljniji tretman videti x 9.1). Energetski nivoi od
H^ 0 , ozna ava emo ih sada sa Enl0 , zavise6.8.6 pored l i od jednog drugog kvantnog broja n (tzv.
glavni kvantni broj).
Odgovaraju e (s ta nos u do faznog faktora) jednozna no odredene svojstvene vektore pisa emo
u vidu Rnl (r)Ylm (; '). Ovi svojstveni vektori ine standardan bazis za ^l.
6.8.5 Perturba ija i epanje nivoa

Kao sto smo videli, pomenuti vektori Rnl (r)Ylm (; ') 2 L2 (r) su svojstveni vektori za ^lz , te
stoga i za perturba iju u (6.8.12a). Iz ovoga odmah sledi da energetski nivoi perturbisanog
hamiltonijana (6.8.12a) glase:
Enlm = Enl0 + m~B B; m = l; :::; l : (6.8.13)
Cepanje neperturbisanog nivoa Enl0 , (tj. nivoa sa B = 0) na 2l + 1 ekvidistantnih nivoa |

sto je u stvari Zeeman-ov efekat | ilustrovano je na Crtezu C 6.6 za l = 1 (tzv. p nivo).

H
m=1 Treba uo iti da je nivo sa negativnom vrednos u mag-
Enl0 netnog kvantnog broja m nizi od neperturbisanog, tj. da je
HHH m=0
m= 1 energija vezivanja elektrona u magnetnom polju Zeeman-ovog
l=1 Enlm efekta (a "vezivanje" po deni iji zna i negativan energetski
lan, tj. snizenje nivoa) najve a ako je orbitni uglovni mo-
ment ^l orijentisan antiparalelno sa B. Za proton ili pozitron
Slika 6.6: Cepanje nivoa. bilo bi obratno (zbog obratnog naboja).
Veli ina mB ~ se naziva projek ijom magnetnog dipolnog
^
momenta B l na prava magnetnog polja B. Perturba ija je u stvari sprezanje ovog orbitnog
magnetnog dipola sa spoljasnjim magnetnim poljem.
Bas od uloge koju kvantni broj m igra u Zeeman-ovom efektu, tj. od (6.8.13), i poti e naziv
"magnetni" za ovaj kvantni broj.
6.8.6 Vide emo u (9.1.23) da nivoi hamiltonijana datog sa (6.8.12b) u stvari ne zavise od l, tj. da su degenerisani po
l. Ova degenera ija se prirodno uklanja kada se uzme u obzir tzv. spin-orbitno sprezanje i relativisti ka korek ija,
tzv. na struktura (x 9.1.10). Za diskusiju u ovom odeljku pogodnije je uzimati nivoe iz ne strukture za Enl0 .

6.9. UNUTRASNJI MAGNETNI DIPOL I SPIN ELEKTRONA 223
6.8.6 Zavrsne napomene

U ovom odeljku smo izlozili tzv. naivnu teoriju Zeeman-ovog efekta. Naime, pokaza e se da nas
model sa jednim (valentnim) elektronom bez spina ne odgovara realnosti. Formula (6.8.13) je
ipak u stvari ta na ali sa potrebnim izmenama (u datoj aproksima iji): m i ^lz treba zameniti
odgovaraju im mnogoelektronskim veli inama MJ odnosno J^z ( J^ je ukupni uglovni moment
elektronskog omota a).
Izlozeni efekat se sastoji u epanju na neparan broj (ta no 2l + 1) energetskih nivoa. To je
tzv. normalni Zeeman-ov efekat. Kao sto emo videti u x 6.9.3 i u x 7.4.5, postoji i tzv. anomalni
Zeeman-ov efekat, u kom se vrsi analogno epanje (izazvano istim magnetnim poljem B) ali na
paran broj nivoa.
6.9 Unutrasnji magnetni dipol i spin elektrona

U ovom odeljku izlozi emo ukratko eksperimentalno-istorijski put kojim se doslo do saznanja
da elementarne esti e | kao na primer elektron | imaju pored orbitnog i unutrasnji uglovni
moment ili spin. Formulisa emo sedmi postulat | Postulat o unutrasnjim stepenima slobode |
kako bismo omogu ili konstruk iju spinskog prostora u slede em odeljku.
6.9.1 Uvod
Iz opste teorije uglovnog momenta znamo da su mogu e i polu ele vrednosti kvantnog broja
uglovnog momenta (tj. polu eli k). S druge strane, iskustvo nas u i da priroda ostvaruje sve
osim sto joj je zabranjeno prvim prin ipima. Zato nas ne iznenaduje da elementarne esti e
(elektroni, neutroni, njihove anti esti e itd.) imaju polu eli unutrasnji uglovni moment.
Mi smo, naravno, invertovali istorijski razvoj, kao sto deduktivna teorija po pravilu ini.
Teorija opsteg uglovnog momenta je istorijski dosla na kraju, kao kruna jednog induktivnog
idejnog razvoja uglovnog momenta i rota ija u kvantnoj mehani i. U ovom odeljku emo za
trenutak zaboraviti opstu teoriju; ima emo u vidu samo teoriju orbitnog uglovnog momenta
koja je ve bila poznata prvih godina tre e de enije ovog veka kada je izvrsen Stern-Gerla h-ov
eksperiment.
6.9.2 Stern-Gerla h-ov eksperiment

U ovom eksperimentu snop paralelnih atoma srebra, na primer propustenih kroz tzv. kolimator
(vidi Crtez (C 6.7)), prolazi kroz nehomogeno magnetno polje u kome se epa na dva dela. Na
detektoru se pojavljuju dve mrlje Ag atoma.
O emu se tu radi? Videli smo u naivnoj teoriji Zeeman-ovog efekta (x 6.8) da spoljasnje
magnetno polje B "vidi" valentni elektron koji kruzi oko zatvorenih ljuski (u prvoj aproksima iji)
kao magnetni dipol (orbitni, za razliku od unutrasnjeg o kome e biti re i nize). Poten ijalna
energija elektrona, koji ima operator magnetnog dipolnog momenta i koji se nalazi u magnetnom
polju B(r) je (kao sto smo videli u (6.8.10) i ispod toga):
V (r) = ^ l B(r): (6.9.1)
kolimator magnet detektor

z izvor

z S
6 - u
S

PHPH 6 snop
u
j

- R J HPPH PP x
x y J
HH y
A B
Slika 6.7: Stern-Gerla h-ov eksperiment.
U pomenutom slu aju normalnog Zeeman-ovog efekta magnetni dipolni moment je poti ao
od kruznog kretanja elektrona u njegovoj atomskoj ljus i i dipolni moment se mogao napisati u
vidu operatora
^ l =
jej ^l = ^l: (6.9.2)
B
2me
Moze se o ekivati da u dobroj aproksima iji i magnetno polje u Stern-Gerla h-ovom eksperi-
mentu "vidi" Ag atom kao magnetni dipol, tj. da vazi (6.9.1). Posto je B(r) nehomogeno polje,
na atom srebra deluje sila F = rV (r). Magnetni polovi (S i J) su konstruisani tako da B(r)
ima priblizno homogen smer i to priblizno duz z -ose (u oblasti snopa), a intenzitet mu se naglo
menja. Prema tome, sila koja deluje6.9.1 je
B (z )
F B lz; (6.9.3)
z z 0
gde je z0 ort z -ose (videti Crtez C 6.7).
Neutralni Ag atom ima 47 elektrona (videti Crtez C 6.7), od toga 46 popunjavaju zatvorene
ljuske (ljuske inertnog kriptona i 10 elektrona u etvrtoj d, tj. l = 2, ljus i), a jedan valentni
elektron nalazi se u s (tj. l = 0) stanju. U zatvorenim ljuskama se svi magnetni momenti
uzajamno kompenzuju i one ne pokazuju magnetne osobine. Drugim re ima, B "vidi" samo
magnetni dipolni moment valentnog elektrona.
Ako bi ovaj elektron bio u p stanju (tj. imao l = 1), (6.9.3) bi se svelo na
Fz
jej B (z) m~; m = 1; 0; 1; (6.9.4)
2m z
e
sto bi dalo tri mrlje na detektoru6.9.2 . I svako drugo stanje bi dovelo do neparnog broja (2l + 1)
mrlja i jedan deo snopa (koji odgovara m = 0) ne bi uopste bio skrenut. Medutim, valentni
6.9.1 U tipi nom Stern-Gerla h-ovom eksperimentu B (z) 250:000gaussa/ m. Toliki stepen nehomogenosti polja
z
je potreban da bi se dobilo makroskopsko skretanje delova snopa.
6.9.2 C itala je zapazio da ponasanje esti a u magnetnom polju Stern-Gerla h-ovog uredaja opisujemo semi-
klasi no. Naime, kada se radi o esti ama dovoljno velike mase, onda se snop esti a kvantno opisuje talasnim
paketom koji se vrlo sporo rasipa, tj. ponasa se kao klasi na esti a. Da bismo postigli veliku masu, kori-
stimo se atomima kao prenosio ima valentnih elektrona; sami goli elektroni bi pretrpeli spe i ne kvantne efekte
interferen ije.

elektron u atomu srebra je, kao sto smo rekli, u s stanju i stoga on (kao ni zatvorene ljuske)
nema orbitalni magnetni dipolni moment.
Eksperimenti sa drugim atomima sa po jednim valentnim elektronom u s stanju, kao na
primer sa atomima H, Li, Na, K, takode su dali dve mrlje na detektoru u Stern-Gerla h-ovom
eksperimentu. Isto je bio slu aj i sa atomima Tl (Thallium), koji imaju jedan valentni elektron
u p stanju (samo su tu mrlje bile blize jedna drugoj, videti sli no u slu aju Zeeman-ovog efekta,
kraj x 7.4.5).
Tako je eksperimentalno bila utvrdena injeni a da elektron ima unutrasnji magnetni dipolni
moment konstantne veli ine, iji se smer u datom magnetnom polju moze orijentisati na dva
na ina: gore ili dole.
6.9.3 Anomalni Zeeman-ov efekat

Naporedo sa Stern-Gerla h-ovim eksperimentima unutrasnji magnetni moment elektrona u s
stanju ispitivan je i putem Zeeman-ovog efekta.
Za razliku od normalnog Zeeman-ovog efekta (videti x 6.8) u ovom slu aju se energetski nivo
atoma (zapravo energetski nivo valentnog elektrona) epao na dva nivoa u analogiji sa dve mrlje
u Stern-Gerla h-ovom eksperimentu, a u skladu sa pomenutom tzv. prostornom kvantiza ijom
(kvantiza ijom orijenta ije) unutrasnjeg magnetnog dipolnog momenta elektrona. To je bio pri-
mer anomalnog Zeeman-ovog efekta.
6.9.4 Hipoteza spina

Stern-Gerla h-ov eksperiment i anomalni Zeeman-ov efekat naveli su Goudsmit-a i Uhlenbe k-a
( itati: Gaudsmit i Ulenbek) 1925. godine da postave hipotezu postojanja unutrasnjeg uglovnog
momenta ili tzv. spina kod elektrona, iji se kvantni broj ozna ava slovom s i ima samo jednu
vrednost s = 21 (s je realiza ija od k iz x 6.2).
Na osnovu ove hipoteze, po analogiji sa (6.9.2), operator unutrasnjeg magnetnog dipolnog
momenta elektrona moze da se pise u vidu
^ s = gs
jej ^s; (6.9.5)
2m e
gde je ^s vektorski operator spina, a gs tzv. giromagnetski ili Lande-ov faktor. Za elektron je
u dobroj aproksima iji gs = 2, kao sto se teorijski i dobija u Dira -ovoj relativisti koj kvantnoj
mehani i elektrona, a eksperimentalno se to potvrduje6.9.3 .
Da emo sad pre izniju formu Goudsmit-Uhlenbe k-ove hipoteze spina:
a) Svaka kvantna esti a ima unutrasnji uglovni moment ili spin, a njegov kvantni broj s ima
samo jednu i to nepromenljivu vrednost, koja je jedna od osnovnih fenomenoloskih osobina
esti e, naporedo sa masom, elektri nim nabojem itd. Kvantni broj s moze biti eo ili
polu eo broj.
6.9.3 Ispostavilo se da i proton i neutron imaju spin s = 1 , takode vazi i za njih analogon od (6.9.5): ^ s = gs jej ^s
2 2 mp
(uporediti fusnotu 6.8.2).
b) Ako s 6= 0, kvantna esti a ima operator unutrasnjeg magnetnog dipolnog momenta ^ s =

q ^
gs 2m s (q je elektri ni naboj esti e), koji se zi ki ispoljava, u analogiji sa orbitnim mag-
netnim dipolnim momentom ^ l , na primer kao lan ^ s B u hamiltonijanu esti e u
prisustvu konstantnog i homogenog magnetnog polja B. Giromagnetski faktor gs je takode
fenomenoloska osobina esti e.
Treba napomenuti da moze biti s = 0 (kao kod i K mezona), kada spin mozemo izostaviti
u formalizmu; a takode moze biti s = 1 kao u slu aju fotona, kvanta elektromagnetnog polja.

Cesti e sa polu elim spinom s nazivaju se fermionima, a esti e sa elim spinom bozonima.
Posto u prethodnom paragrafu opisana svojstva iredu ibilnih reprezenta ija Galilejeve grupe
predstavljaju saznanja novijeg porekla, opisani nerelativisti ki teorijski okvir za m i s je tek
nedavno izgraden.
Medutim, odavno je poznato da iredu ibilne reprezenta ije Poin are-ove grupe (relativisti kog
analogona Galilejeve grupe) uvode spin i masu analogno kao sto smo gore opisali za Galilejevu
grupu.
6.9.5 Paradoks spina

Mozemo da pokusamo da formuli (6.9.5) pripisemo zi ki smisao u analogiji sa formulom (6.9.2):
unutrasnji dipolni magnetni moment je funk ija spina, prema tome mora da je posledi a nekog
rotiranja elektri nosti unutar elektrona oko njegove ose, analogno kao sto Zemlja ima rota iju
oko ose. To bi bila jos jedna realiza ija Ampere-ove hipoteze o elektri no- irkulatornom poreklu
svake magneti nosti.
Sad smo dosli do paradoksa: govorimo o kruzenju elektri nosti "unutar" elektrona, a s druge
strane elektron, kao i svaku drugu esti u u nerelativisti koj kvantnoj mehani i, zamisljamo
kao materijalnu ta ku da bismo sto jednostavnije interpretirali svojstvene vrednosti r opservable
radijus-vektora esti e.
Videli smo u paragrafu x 4.1.6 da slobodnu esti u mozemo (sa proizvoljnom pribliznos u)
lokalizovati u ta ki samo po enu neograni enog pove avanja njene kineti ke energije (zbog rela-
ija neodredenosti izmedu koordinate i impulsa). Vezanu esti u mozemo analogno lokalizovati
po enu neograni eno velikih poten ijala, koji e da kompenzuju kineti ku energiju (uporediti
fusnotu 4.1.8). Sve je to ipak zamislivo u okvirima nerelativisti ke kvantne mehanike, ali postaje
prili no nerealno. Medutim, u kvantnoj mehani i se ipak ostaje pri pomenutoj iluziji materijalne
ta ke.
Bilo je pokusaja da se elementarne esti e tretiraju kao da ispunjavaju izvesnu zapreminu i
kao da imaju unutrasnju strukturu, ali ovi pokusaji nisi naisli na siri prijem kod kvantnih zi ara,
ako nista drugo, ve i zbog slozenosti modela koji predlazu6.9.4 .
U preostala dva paragrafa emo videti na koji na in se ideja unutrasnjeg porekla dipolnog
momenta ^ s realizuje u kvantnoj mehani i. To se ini na jedan apstraktan i formalan na in u
kom bi Ampere tesko prepoznao realiza iju svoje pomenute hipoteze.
6.9.4 Eksperimenti rasejanja elektrona koje je vrsio ameri ki zi ar Hofstadter sa svojom ekipom pokazali su da
na primer proton i neutron zapremaju kona ne volumene. Po svoj prili i, nijedna elementarna esti a nije ta no
materijalna ta ka. Kvantna mehanika tu ini jedno pojednostavljenje, idealiza iju. Mozda e se u budu nosti
uneti ve a rezolu ija u njenu interpreta iju.

6.9.6 Postulat o unutrasnjim stepenima slobode esti e

Postulat o kvantiza iji klasi nih varijabli omogu io nam je u odelj ima x 2.5 i x 2.6 da konstruisemo
orbitni prostor stanja Ho esti e. Sad je doslo vreme da se zapitamo da li je ovaj prostor dovoljno
bogat (kvantno-mehani kom strukturom) da se u njemu izraze sve mogu e kvantno-mehani ke
osobine esti a. Ve smo u x 2.6.6 u stvari dali negativan odgovor na ovo pitanje ukazavsi na
injeni u prili ne raznovrsnosti kvantnih esti a, a s druge strane Ho je jedan te isti. U ovom
odeljku se postavlja pitanje da li se konkretno ^ s moze denisati u Ho .
Pre svega se mora regulisati logi ki status prosirenja Ho .

VII POSTULAT O UNUTRASNJIM STEPENIMA SLOBODE
Svaka kvantna esti a ima pored orbitnih i unutrasnje stepene slobode, koji
ulaze u formalizam kvantne mehanike preko jednog ili vise faktor prostora
sa kojima se Ho mnozi direktno.
U odeljku x 2.6 smo videli da se direktni proizvod faktor prostora stanja pojavljuje kao priro-
dan na in da se u formalizmu izrazi kompozi ija materijalnih podsistema, tj. na primer prelazak
sa dve pojedina ne esti e na dvo esti ni sistem. Postulat VII ovu ideju prosiruje6.9.5 i na nema-
terijalne podsisteme: na tzv. kinemati ke stepene slobode6.9.6 .
Kinemati ki stepeni slobode dele se na orbitne i na unutrasnje. U orbitne spada kako eo
Ho, tako i njegovi faktori Hq ; q = x; y; z ili Hr , H , H' . Sa gledista kvantne mehanike prvi i
najvazniji unutrasnji stepen slobode je spinski. Njegovom detaljnom izlaganju u s = 12 posve en
je slede i odeljak. Neke druge unutrasnje stepene slobode, kao sto su izospin i SU(3) simetrija,
opisa emo u odelj ima x 8.5, odnosno x 8.6. Ovo pitanje se detaljnije izu ava u kursu posve enom
isklju ivo elementarnim esti ama.
Kao sto smo opisali, istorijski je spin usao u kvantnu mehaniku putem hipoteze bazirane
na rezultatima Stern-Gerla h-ovog eksperimenta i anomalnog Zeeman-ovog efekta. Medutim, u
savremenom deduktivnom prilazu kvantne mehanike, kakvom je ovaj udzbenik posve en, poja-
vljivanje spina omogu uje Postulat o unutrasnjim stepenima slobode.
Pomenuti Postulat izri e nuznost bar nekog unutrasnjeg stepena slobode, ali sto se ti e sa-
mog spina, samo otvara mogu nost njegove pojave. Nuznost uvodenja spina teorijski poti e od
iredu ibilnih reprezenta ija Galilejeve grupe. Naime, u teoriji reprezenta ija Galilejeve grupe (i
odgovaraju e Lie-jeve algebre | u sustini osnovnog skupa opservabli ^r i p^ u Ho ) pokazuje se
da svaku iredu ibilnu reprezenta iju karakterisu dva kvantna broja. Prvi moze imati vrednost
bilo kog nenegativnog broja i interpretira se kao masa esti e, a drugi ima elu ili polu elu ne-
negativnu vrednost i po svojoj vezi sa rota ionom grupom R(3) jasno je da je to upravo nas
6.9.5 C itao u koji je ve malo upu en u kvantnu ziku moze se u initi da bi postulat VII trebalo samo da dozvoli
mogu nost | a ne da zahteva nuzno | unutrasnje stepene slobode esti a. Medutim, pogled na tabelu Tb 8.1
osnovnih hadrona pokazuje da tu nemamo esti e bez unutrasnjih stepena slobode. Mezoni, na primer, nemaju
spin (tj. s = 0), ali imaju izospin. Sto se ti e leptona (tj.1 lakih esti a kao sto su elektron, -mezon i njihove
anti esti e; neutrina), to su sami fermioni sa spinom s = 2 .
6.9.6 Dok su kinemati ki stepeni slobode karakterisani direktnom faktoriza ijom prostora stanja, dinami ki stepeni
slobode, nasuprot tome, denisani su samo pojedinim lanovima u hamiltonijanu kvantnog sistema. Tu spadaju
na primer rota ioni stepen slobode (videti kruti rotator u x 10.1.5), vibra ioni itd.
spin s. Videti, na primer, drugu referen u u fusnoti 5.1.4). Teorija iredu ibilnih reprezenta ija
Galilejeve grupe je previse slozena za elementaran kurs kao sto je ovaj.
Teorijsko poreklo spina je noviji rezultat. Odavno je poznato da iredu ibilne reprezenta ije
Poin are-ove grupe (relativisti kog analogona Galilejeve grupe) uvode spin i masu analogno kao
sto smo opisali.
6.10 Formalizam spina s = 12

Ovaj odeljak emo posvetiti detaljnom izlaganju Pauli-jeve teorije elektrona, kako se ponekad
naziva formalizam spina s = 12 . Konstruisa emo spinski faktor prostor stanja Hs na osnovu
vektorske opservable spina ^s. Prou i emo standardni bazis u Hs , matri e koje reprezentuju
vektorski operator spina i spinske rota ije u tom bazisu. Upozna emo se sa tom drugom (ekviva-
lentnom) varijantom spinskog formalizma: sa dvokomponentnim talasnim funk ijama. Na kraju,
objasni emo ideju heli iteta.
esti e spina s = 21
6.10.1 C
Ukupni prostor stanja esti e sa unutrasnjim magnetnim dipolnim momentom ima u Pauli-jevoj
teoriji dva direktna faktora:
Hu = Ho
Hs : (6.10.1)
Prvi faktor je orbitni prostor stanja, a drugi faktor je tzv. spinski prostor od 2s + 1 dimenzija u
opstem slu aju.
Spinski kvantni broj s je 12 ne samo za elektron, ve i za proton, neuton, pozitron, antiproton,
antineutron, za i hiperone itd. Dakle, tu spadaju najvaznije elementarne esti e elektron
i proton, koje su potpuno stabilne (tj. ne pretvaraju se u drugu elementarnu esti u) i sluze
kao osnovne igli e za izgradnju elektronskih omota a atoma, odnosno jezgara i preko njih svih
materijalnih tela. Neutron nije stabilan kad je slobodan, raspada se na proton, elektron i na
elektronov antineutrino. U vezanom stanju u jezgru neutron postaje stabilan i stoga predstavlja
tre u najvazniju elementarnu esti u sveta, a takode ima spin s = 21 .

Kao sto je ve re eno, esti e sa polu elim spinom s nazivaju se fermioni. Cesti e iji je
spin eo broj nazivaju se bozoni. Najvazniji bozoni su (bezmaseni) kvanti elektro-magnetnog
zra enja, tzv. fotoni, iji je spin, pojednostavljeno re eno, s = 1 (u stvari imamo ili zz = 1 |
foton sa desnim heli itetom ili sz = 1 | levi heli itet; vrednost sz = 0 zbog relativisti kih
razloga nije mogu a). Nazivi "fermion" i "bozon" poti u od injeni e da se ove esti e opisuju
razli itim statistikama: Fermi-Dira -ovom fermioni, odnosno Bose-Einstein-ovom bozoni ("Bose"
treba itati: Bouz). Videti o ovome detaljnije u x 9.3.6.
6.10.2 Spinski faktor prostor i standardni bazis

U ovom odeljku ograni avamo se na najvazniji spe ijalni slu aj spina s = 21 . Spinski faktor
prostor denisemo kao apstraktni Hilbert-ov prostor i zbog toga mozemo nase rezultate za opsti
uglovni moment K ^ neposredno da spe ikujemo na ovaj slu aj pisu i ^s za vektorski operator
spina (umesto K ^ iz x 6.1 do x 6.4).
6.10. FORMALIZAM SPINA S = 21 229
Po deni iji, komponente vektorske opservable spina s^x , s^y i s^z ine osnovni skup opservabli
u Hs . U tom prostoru s^z (ili umesto nje s^x ili s^y ) je kompletna opservabla. Stoga u standardnom
bazisu u vektorima j km i ne samo da nije potrebno, nego ne moramo pisati ni k = s = 21 (to
je karakteristika samog Hs). Standardni bazis u Hs pisemo prosto u vidu
fj + i; j ig; (6.10.2)
ozna avaju i kratko sa "+" ms = 12 , a sa "-" ms = 21 .
Zahtev da je ^s osnovni skup opservabli u Hs ima za posledi u da je Hs iredu ibilan za ^s
(uporediti x 2.5.3). Na jeziku "ormara sa okama" (C 6.2), Hs se sastoji od jedne jedine kolone
duzine 2s + 1 = 2.
Zadatak 6.10.1 Prodiskutovati analogiju izmedu konstruk ije Ho iz zahteva da je ^r, p^ osnovni skup opservabli
u njemu (x 2.5 i x 2.6) i opisane konstruk ije prostora Hs .
6.10.3 Pauli-jeve matri e

Kada ^s reprezentujemo u standardnom bazisu (6.10.2), opste jednakosti (6.3.10)-(6.3.12) daju
za matri e s:
(sz )ms ;m0s = Æms ;m0s ms ~; (6.10.3a)
r
1 3
(sx )ms ;m0s = ~ ms m0s (Æms ;m0s +1 + Æms ;m0s 1 ); (6.10.3b)
2 4
r
1 3
(sy )ms m0s = ~ ms m0s (Æms ;m0s +1 Æms ;m0s 1 ): (6.10.3 )
2{ 4
= fx ; y ; z g su denisane slede om vektorskom matri nom
Takozvane Pauli-jeve matri e def
jednakos u:
1
s def
= ~: (6.10.4)
2
Zadatak 6.10.2 Pokazati da se (6.10.3a)-(6.10.3 ) svode na

z = 10 01 ; x = 01 10 ; y = 0{ 0{ : (6.10.5)
Zadatak 6.10.3 a) Objasniti kako je mogu e da je matri na reprezenta ija s operatora ^s jednozna na iako je
standardni bazis denisan nejednozna no. b) Provesti analognu diskusiju za opsti uglovni moment.
Zadatak 6.10.4 Pokazati da Pauli-jeve matri e zadovoljavaju slede e spe ijalne rela ije:
x2 = y2 = z2 = 1; (6.10.6)
x y = y x = {z ; y z = z y = {x ; z x = x z = {y ; (6.10.7)
x y z = {; (6.10.8)
Tr x = Tr y = Tr z = 0; (6.10.9)
det x = det y = det z = 1: (6.10.10)
Rela ije (6.10.7) zna e da dve razli ite Pauli-jeve matri e antikomutiraju:
= q q0 + q0 q = 0; q 6= q 0 ; q; q 0 = x; y; z:
[ q ; q0 ℄+ = fq ; q0 g def (6.10.11)
6.10.4 Spinske rota ije

se ti e rota ija u spinskom faktor prostoru Hs , ili pre iznije, sto se ti e unitarnih operatora
Sto
U^s (u) koji su u Hs reprezentanti rota ija Ru u obi nom prostoru, oni su dati sa
U^s (u) = e
{ ;
~ u ^s 8u iz -lopte; (6.10.12)
kao sto neposredno sledi primenom opste formule date u Stavu S 6.4.1. U standardnom bazisu
(6.10.2) matri ni reprezentant mozemo da pisemo na osnovu (6.10.4) u vidu
Us (u) = e 2 u
{ : (6.10.13)
Zadatak 6.10.5 Pokazati da projek ija vektorske Pauli-jeve matri e na proizvoljan ort u, tj.
u def
= u = uxx + uy y + uz z (6.10.14)
(u je brojni vektor), ima slede i vid:
u = uz ux {uy ; (6.10.15)
ux + {uy uz
i slede e osobine:
u2p = I; p = 1; 2; :::; u2p+1 = u ; p = 0; 1; :::; (6.10.16)
gde je I jedini na 2 2 matri a.
Zadatak 6.10.6 Pokazati da se (6.10.13) svodi na
Us (u) = os 2 {u sin 2 ; 8u iz -lopte : (6.10.17)
(Indika ija: Po i od deni ije eksponen ijalne funk ije preko reda i iskoristiti formule os = P1n=0( 1)n (22nn)! ,
sin = P1n=0( 1)n (2n2n+1)!
+1
.)
Na prvi pogled izgleda da (6.10.17) daje jednozna no matri u rota ije za svaki element -
lopte. Medutim, kad se setimo da u i ( u), za svako u, denisu isti element -lopte (i istu
rota iju), moramo proveriti da li te dve ta ke daju istu matri u preko (6.10.17).
Us (u) = {u ; 8u; (6.10.18)
Us (( u)) = {u = Us (u); 8u: (6.10.19)
Iz (6.10.19) vidimo da elementu fu; ( u)g -lopte odgovaraju dve matri e: Us (u).
Posto Ru = R( )( u) Ru za svako u iz -lopte, a pridruzivanje operatora U^s (u) ili matri e
Us (u) klasi nim rota ijama je homomorzam6.10.1 (uporediti Stav S 6.4.1), Us (u) = Us ((
)( u))Us (u) i o igledno je da ne mozemo izbe i dvozna nost matri ne reprezenta ije Us (u).
6.10.1
Mi smo u Stavu S 6.4.1 i fusnoti 6.4.1 govorili o "homomorzmu s ta nos u do znaka". Ali ako zamislimo
da klasi noj rota iji Ru pridruzujemo skup od dve matri e Us(u) i denisemo mnozenje tih skupova preko
predstavnika: (Us(u))(Us ( v)) = Us(u)Us ( v), onda u stvari imamo pravi homomorzam.
6.10.5 Euler-ovi uglovi i pojam spinora

Kao sto smo videli u paragrafu x 6.1.5, rota ija u obi nom prostoru moze biti zadata sa tri Euler-
ova ugla umesto elementom -lopte. Ako jednakost (6.1.8), koja glasi R[; ; ℄ = Rz0 Ry0 R z0 ,
reprezentujemo matri ama rota ija, dolazimo do jednakosti:
Us (; ; ) = Us (z0 )Us (y0 )Us ( z0 ): (6.10.20)
Posto je interval denisanosti Euler-ovih uglova 0 < 2 , 0 , 0 < 2 , da bismo
korektno presli na elemente -lopte, denisemo

; 0 def ;
0 def
= 2; > ; = 2; > ; (6.10.21)
onda (6.10.20) mozemo da prepisemo pre iznije kao

Us (; ; ) = Us (0 z0 )Us (y0 )Us ( 0 z0 ); (6.10.22)
pri emu se " " u (6.10.21) odnosi na odgovaraju i ort u (6.10.22) (npr., pod ( 2 )z0 pod-
razumevamo (2 )( z0 )). Formula (6.10.17) zamenjena u (6.10.22) onda daje:
0 0 0 0
Us (; ; ) = ( os {z sin )( os {y sin )( os {z sin ) (6.10.23)
2 2 2 2 2 2
(ukoliko se u (6.10.21) uzima druga alternativa sa minusom napisana, onda se u (6.10.23) "{"
zamenjuje da " {", kao sto odmah sledi iz (6.10.15)).
Zadatak 6.10.8 Pokazati da se (6.10.23) svodi na slede u matri u kojoj je jednaka Us(; ; ):
0 0 0 0 !
e { 2 os 2 e { 2 e { 2 sin 2 e{ 2
0 0 0 0 (6.10.24)
e{ 2 sin 2 e { 2 e{ 2 os 2 e{ 2
(naravno i ovde se "{" zamenjuje sa " {" pored 0 ili 0 ako vazi druga alternativa u (6.10.21)).
Grupa svih rota ija u Hs (bez obzira na izbor Lie-jevih parametara) je tzv. spinorna (ili
k = 12 ) iredu ibilna reprezenta ija grupe R(3). Posto operatori U^s (u) ostvaruju rota ije u
prostoru Hs , i sami vektorima iz Hs su spe ijalni entiteti nazvani spinori. U stvari, oni su po
deni iji nosio i spinorne reprezenta ije. U reprezenta iji standardnog bazisa (6.10.2), spinori
su dvo lane brojne kolone (elementi iz C2 ), a rotiramo ih primenom matri a Us (u) datih sa
(6.10.17) ili matri a Us (; ; ) denisanih sa (6.10.24).
6.10.6 Matemati ki podsetnik | direktni proizvod Hilbert-

ovih prostora i supervektori
Posto su vektori koji opisuju stanja elektrona elementi kompozitnog prostora Hu = Ho
Hs ,
postoji vise na ina kako se mogu pisati vektori stanja i operatori koji deluju na njih. Da bismo to
bolje mogli da shvatimo, po nimo sa devija ijom u matematiku i rezimirajmo relevantne pojmove
i stavove iz teorije direktnih proizvoda Hilbert-ovih prostora.
Neka je H = H1
H2 i neka su fj m1 ij8m1 g i fj n2 ij8n2 g bazisi u respektivnim faktor
prostorima. Onda je fj m1 i j n2 ij8m1 ; 8n2 g (j m1 i j n2 i def
= j m1 i
j n2 i) bazis u H i proizvoljan
kompozitni vektor j ii 2 H mozemo jednozna no da razvijemo u red po tom bazisu (uporediti
x 2.6.3): X
j ii = m1 n2 j m1 i j n2 i; (6.10.25)
m1 n2
gde su m1 n2Pkompleksni brojevi, tzv. koe ijenti razvijanja (6.10.25). Naravno, k j iik2 def
=
hh j ii j j
= m1 n2 m1 n2 2 < . 1
Posto je red (6.10.25) apsolutno konvergentan, mozemo sabirke da pregrupisemo po volji. Za
nas je od vaznosti jedino preuredenje koje, uz koris enje linearnosti i neprekidnosti prvog faktora
daje: X X
j ii = ( m1 n2 j m1 i) j n2 i: (6.10.26)
n2 m1
Obelezimo sa h n2 j ii vektor u maloj zagradi:
X
h n2 j ii def
= m1 n2 j m1 i 2 H1 ; 8n2 : (6.10.27)
m1
Kao sto i nasa nota ija sugerise, moze da se pokaze da vektor h n2 j ii 2 H1 ne zavisi od izbora
bazisa fj m1 ij8m1 g u H1 (ve samo od j ii i j n2 i). Vektor h n2 j ii se naziva par ijalni
skalarni proizvod. On, za razliku od obi nog (ili potpunog) skalarnog proizvoda, ne daje broj ve
vektor u H1 . Mi smo ovu opera iju ve upoznali u x 4.4.5.
Ako zamenimo (6.10.27) u (6.10.26) dobi emo
j ii = Pn2 h n2 j ii
j n2 i : (6.10.28)
Formula (6.10.28) predstavlja razvijanje kompozitnog vektora j ii po par ijalnom bazisu (po
bazisu samo u jednom faktor prostoru). Ono je jednozna no. U x 4.4.4 videli smo da razvijanje
j ii po par ijalnom bazisu koji je svojstveni bazis redukovanog statisti kog operatora ^2 od j ii
daje S hmidt-ovu kanoni nu formu za j ii (zna ajnu za kvantne korela ije sadrzane u j ii).
Kao sto je dobro poznato, vektori iz H2 na osnovu razvijanja po bazisu fj n2 ij8n2 g reprezen-
tuju se brojnim kolonama (mesto u koloni pokazuje pored kog bazisnog vektora stoji doti ni broj
kao koe ijent razvijanja). Analogno ovome, na osnovu par ijalnog razvijanja (6.10.28), mozemo
umesto j ii da pisemo kolonu vektora iz H1 ,
0
h n2 = 1 j ii 1
j ii ! h n2 = .2 j ii A ; (6.10.29)
..
i pri tome je broj vektora u koloni, naravno, jednak broju bazisnih vektora u H2 , tj. broju
dimenzija H2 . Pridruzivanje (6.10.29) je tzv. par ijalna reprezenta ija kompozitnih vektora.
Kolone vektora iz H1 , tzv. supervektori na H1 , ine sa svoje strane Hilbert-ov prostor sa
skalarnim proizvodom koji je dat na slede i na in:
00 1 0 (1) 11
j 1(1) i j 1 i
(2) C B (2) CC def X
j 1 i A ; j 1 i AA = h 1(p) j 1(p)i;
BB
(6.10.30)
.. .. p
. .
gde donji indeks ukazuje na pripadnost faktor prostoru H1 , a gornji indeks prebrojava vektore u
koloni. Na DS-i od (6.10.30) imamo skalarne proizvode u H1 .

Citao u je iz (6.10.30) bez sumnje jasno da je prebrojivo beskona na kolone vektora iz H1
element Hilbert-ovog prostora ako i samo ako je suma reda koji predstavlja kvadrat njene norme
kona an broj.
Pridruzivanje (6.10.29) je izomorzam kompozitnog prostora H = H1
H2 na Hilbert-ov
prostor supervektora na H1 .
Zadatak 6.10.9 Pokazati da Hilbert-ov prostor supervektora jedna realiza ija od H1
H2 . (Indika ija: pokazati
da su zadovoljene aksiome tenzorskog proizvoda.)
Stav 6.10.1 Neka je A^ = A^1
A^2 operator u kompozitnom prostoru, a A^1 i A^2 deluju u faktor
prostorima H1 odnosno H2 . Neka je, osim toga, A2 matri a koja u proizvoljnom datom bazisu
fn2j8n2 g u H2 reprezentuje A^2 . Operator A^ u Hilbert-ovom prostoru supervektora na H1 koji je
po izomorzmu (6.10.29) ekvivalentan (tj. jednako deluje) operatoru A^ = A^1
A^2 u H = H1
H2
(pomenuta dva ekvivalentna operatora ozna avamo jednako) sastoji se u slede em preslikavanju:
0 (1) 1 0 (1) 1
j 1 i A^1 j 1 i
Aj
^ B (2) C
1 A i = A2 A1 j
B ^
i
(2) C
1 A: (6.10.31)
.. ..
. .
Obratiti paznju da je u (6.10.31) A2 kvadratna, tj. N2 N2 (gde je N2 def

= dimH2 ) matri a
kompleksnih brojeva i ona se mnozi (kao sto se mnoze matri e) kolonom od N2 vektora A^1 j 1(p) i
iz H1 . Rezultat je kolona od N2 linearnih kombina ija (ili redova) od vektora iz H1 .
Posto faktor prostori H1 i H2 igraju a priori simetri ne uloge, u svemu re enom moze se
uzajamno zameniti uloga ova dva prostora.
6.10.7 Dvokomponentne talasne funk ije

U ukupnom Hilbert-ovom prostoru Hu = Ho
Hs kvantne esti e osnovni skup opservabli je ^r,
p^ , ^s. Naj es e koris eni potpuni skup opservabli je ^r, s^z . Odgovaraju a, tzv. koordinatno (ili
radijus-vektorsko) spinska, reprezenta ija daje talasne funk ije sa spinom:
= hr j h ms
(r; ms ) def j ii; j ii 2 Hu; (6.10.32)
za koje se skalarni proizvod ra una po formuli
XZ
( ; ) = dr (r; ms)(r; ms): (6.10.33)
ms
Umesto talasnih funk ija sa spinom (6.10.32), esto se standardni bazis fj + i; j ig u Hs koristi
za par ijalno reprezentovanje j ii 2 Hu . Tako se dobije supervektor na Ho (spe ijalni slu aj
(6.10.29)):
h
j ii ! h j ii ;+ j ii (6.10.34)
h ms j ii 2 Ho, ms = 12 .Na jeziku par ijalne reprezenta ije (6.10.34), skalarni proizvod u
ukupnom Hilbert-ovom prostoru esti a postaje
X
hh j ii = hh j msih ms j ii: (6.10.35)
ms
Kao sto je to obi no slu aj u Dira -ovoj nota iji, DS od (6.10.35) moze da se interpretira na dva
na ina:
1) hh j ms i je bra od keta h ms j ii 2 Ho i hh j msih ms j ii je skalarni proizvod u Ho
(uporediti (6.10.30));
2) sabirak
P hh j msih ms j ii jeP matri ni element projektora Iô
j ms ih ms j. Posto je
ms Io
j ms ih ms j= Io
ms j ms ih ms j= Io
Is = I , DS od (6.10.35) se u ovoj
^ ^ ^ ^ ^
interpreta iji svodi na hh j ii, tj. na skalarni proizvod u ukupnom prostoru Hu esti e.
Uobi ajeno je vektore h ms j ii 2 Ho u (6.10.34) pisati u r-reprezenta iji, tj. pre i sa Ho na
L 2 (r).
Tako dolazimo do
+ (r)
j ii ! (r) ; (6.10.36)
gde je
(r) = hr j h ms = 1=2 j ii = (r; ms = 1=2):
def
(6.10.37)
Skalarni proizvod se pretvara u slede i izraz
Z Z
hh j ii = dr + (r)+ (r) + dr (r) (r): (6.10.38)
Talasne funk ije sa spinom, (r; ms ), kada se prepisu kao dvo lane kolone (6.10.36), nazivaju se
dvokomponentnim talasnim funk ijama.
Iz gornjeg stava sledi da se dvokomponentne talasne funk ije rotiraju po formuli
1 (u)r)

+ (r) + (R
U^s (u) (r) = Us (u) (R 1 (u)r) ; (6.10.39)
(uporediti (6.10.31) i (6.7.2)); matri a Us (u) data je sa (6.10.17).

Imaju i u vidu (6.10.39), dvokomponentne talasne funk ije esti e spina 1 se esto nazivaju
2
i spinornim talasnim funk ijama, ponekad ak i spinornim poljima.
6.10.8 Heli itetne reprezenta ije

Kao sto je re eno u prethodnom paragrafu, u ukupnom prostoru stanja Hu = Ho
Hs esti e
naj es e se koristi koordinatno spinska reprezenta ija, koju denise potpuni skup kompatibilnih
opservabli ^r; s^z . Ponekad se koristi analogna impulsno spinska reprezenta ija, koju denise pot-
puni skup p^ ; s^z . U ovoj reprezenta iji apstraktne vektore j ii 2 Hu predstavljamo funk ijama
(p; ms ), ili pak prelazimo na supervektore na L2 (p):

+ (r)
(r) :
Postoji i mogu nost da se vektorski operator ^s projektuje ne na ksirani prava kao sto je z -osa,
ve npr. na teku i radijus vektor r. Neka je r0 def
= jrrj ort od r, a
= r0 ^s
s^r def (6.10.40)
neka je opservabla dobijena projektovanjem ^s na r0 . Onda kao potpuni skup opservabli u Hu
mozemo uzeti ^r, s^r , mada je fs^rj8r0 g u stvari familija opservabli. Naime, kao bazis u Hu koji
ovaj potpuni skup denise uzima se
fj r i
j ms(r) ij8r; ms(r) = s; s + 1; :::; sg; (6.10.41)
gde je j ms (r) i svojstveni vektor od s^r iz (6.10.40):
s^r j ms (r) i = ms (r)~ j ms (r) i; (6.10.42)
a r0 je ort od r (iz prvog direktnog faktora j r i). Dakle, svaki r denise odgovaraju i bazis
fj ms (r) ij8ms(r)g u Hs, i za r sa razli itim ortovima ovi bazisi su razli iti.
Opisana reprezenta ija naziva se koordinatno (ili radijus-vektorsko) heli itetnom reprezenta-
ijom, a sam kvantni broj ms (r) naziva se heli itetom.
Zadatak 6.10.10 Pokazati da je sa (6.10.41) dat bazis, dakle kompletan ortonormiran skup vektora u Hu.
Vektorska opservabla impulsa p^ moze da zameni ^r i tako se dobija analogna reprezenta ija
koja se naziva impulsno heli itetnom. Koristi se u zi i elementarnih esti a.
Glava 7
Slaganje uglovnih momenata
7.1 Algebra i geometrija slaganja uglovnih momenata

U ovom odeljku emo izvesti jedan od najvaznijih rezultata kvantne teorije uglovnog momenta
(a to je u stvari jedan od osnovnih zakona kvantne zike); koje su mogu e vrednosti kvantnih
brojeva k za K ^ 2, K
^ def
=K ^1+K^ 2 , kada su date vrednosti kvantnih brojeva k1 i k2 od K
^ 21 odnosno
^ 22 . Prou i emo kako se dolazi do visestrukih iredu ibilnih invarijantnih potprostora za K
K ^ . Na
kraju emo ukazati na uopstenja na proizvoljan broj sabiraka i dokaza emo, za taj slu aj, teorem
P
o elobrojnosti vrednosti kvantnog broja k opservable K ^ 2, K
^ def
= Nn=1 K ^ n.
7.1.1 Ukupni uglovni moment jedne esti e i otvorena pi-

tanja
Videli smo da elektron, kao i veliki broj drugih elementarnih esti a, ima pored orbitnog i spinski
uglovni moment. To dovodi do ukupnog uglovnog momenta ^j def = ^l + ^s, denisanog u ukupnom
prostoru stanja Hu = Ho
Hs . Odmah sledi [ ^jx ; ^jy ℄ = {~^jz i ikli ne permuta ije. Zna i i ^j u
def
Hu je jedna realiza ija opsteg uglovnog momenta, te i za ^j vaze svi rezultati opste teorije.
Znamo kako da razlozimo i Ho i Hs do iredu ibilnih potprostora za ^l odnosno za ^s; znamo koje
vrednosti od l se pojavljuju u Ho i koje za s u Hs ; najzad, znamo da konstruisemo standardni
bazis posebno za ^l u Ho i posebno za ^s u Hs. Postavlja se pitanje mozemo li na osnovu svega
toga znanja da odgovorimo na analogna pitanja u pogledu ^j u Hu : koje se vrednosti kvantnog
broja j pojavljuju, kako da konstruisemo iredu ibilne potprostore i standardni bazis za ^j.
Odgovore na ova pitanja izves emo (u ovom i slede em odeljku) na jeziku opste teorije kako
bi rezultati bili primenljivi na slaganje dva proizvoljna uglovna momenta.
7.1.2 Slaganje i invarijantni potprostori

Neka su H1 i H2 dva Hilbert-ova prostora i neka su u njima denisani vektorski operatori uglovnog
momenta K ^ 1 odnosno K^ 2.
Pod slaganjem, sprezanjem ili sabiranjem (engleski: oupling | itati: kapling | ili addition
- itati: edisn) uglovnih momenata K^1 i K^ 2 podrazumeva se denisanje kompozitnog uglovnog
236
7.1. ALGEBRA I GEOMETRIJA SLAGANJA UGLOVNIH MOMENATA 237
momenta
^ def
K =K ^1 +K
^ 2; (7.1.1a)
koji deluje u kompozitnom prostoru7.1.1
H12 def
= H1
H2 : (7.1.1b)
^ 1
I^2 , a K
^ 1 treba razumeti kao K
(Obratiti paznju da u (7.1.1) K ^ 2 kao I1
K^ 2 .)
Komuta ione rela ije uglovnog momenta, koje vaze posebno za K ^1 iK^ 2 , imaju kao neposrednu
posledi u analogne rela ije za K^:
[ K^ x ; K^ y ℄ = {~K^ z i ikl. perm. (7.1.2)
Prema tome, imamo sad tri uglovna momenta K ^ 1, K

^2 iK
^ i imamo u svakom od tri pomenuta
prostora stanja razlaganje na iredu ibilne potprostore:
H1 = k1 V1(k1 ) = k1 dk11=1 V1(k1 1 ) ; (7.1.3a)
H2 = k2 V2(k2 ) = k2 dk22=1 V2(k2 2 ) ; (7.1.3b)
H12 = k V12(k) = k dk=1 V12(k) ; (7.1.3 )

(uporediti (6.3.1) i (6.3.7)).
Pretpostavljamo da su svi detalji razlaganja (7.1.3a) i (7.1.3b) poznati, tj. u analogiji sa
^j = ^l + ^s, pretpostavljamo da su K^1 i K^ 2 prethodno detaljno prou eni. O (7.1.3 ) znamo samo
da k-ovi ne mogu biti drugo do eli ili polu eli nenegativni brojevi i da je dim V12 (k)
= 2k + 1, 8
(videti (6.2.30) i (6.3.7)). Ostale detalje u (7.1.3 ) emo sada izvesti iz (7.1.3a) i (7.1.3b).
Mozemo zameniti (7.1.3a, 7.1.3b) u (7.1.1b) i dobiti
H12 = k1 ;k2 (V1(k1 )

V2(k2 ) ) = k1 ;k2 1 ;2 (V1(k1 1)
V2(k2 2 )): (7.1.4)
Pitamo se da li su ove dekompozi ije od H12 invarijantne za K

^.
Lema 7.1.1 Ako je V1 H1 invarijantan potprostor za K ^ 1 , a V2 H2 invarijantan potprostor

^ 2 onda je V1
V2 H12 invarijantan potprostor za K
za K ^ def
=K ^1 +K ^ 2 u H12 def
= H1
H2 .
Dokaz: Dokaz je o igledan kada se sa (7.1.1a) deluje na nekorelisane vektore koji obrazuju V1
V2. Q. E. D.
Zna i, (7.1.4) predstavlja invarijantnu dekompozi iju kompozitnog prostora H12 za K ^ . Preo-
staje nam samo da potprostore V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) dekomponujemo do iredu ibilnih potprostora za
K^ , tj. da izvrsimo razlaganje (7.1.3 ) pomenutih potprostora (umesto elog prostora H12 ).
7.1.1 Sabiranje uglovnih momenata je nuzno propra eno kompozi ijom podsistema u nadsistem (7.1.1b). Fizi ki
smisao ove injeni e je u tome sto samo podsistemi (materijalni podsistemi ili kinemati ki stepeni slobode, upo-
rediti x 6.9.6) mogu imati uglovni moment sa punim zi kim smislom tog pojma.
238 GLAVA 7. SLAGANJE UGLOVNIH MOMENATA
7.1.3 Dimenzije potprostora

U potprostoru V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) , sa ksiranim k1 , 1 , k2 , 2 , imamo bazis
fj k1 m1 1 i j k2 m2 2 i j m1 = k1 ; : : : ; k1; m2 = k2; : : : ; k2g: (7.1.5)
Podimo od zapazanja da je ovo svojstveni bazis opservable K^ z def

= K^ 1(z) + K^ 2(z) , tj. da vazi
K^ z j k1 m1 1 i j k2 m2 2 i = (m1 + m2 )~ j k1 m1 1 i j k2 m2 2 i; 8m1 ; m2 (7.1.6)
i da pomo u bazisa (7.1.5) lako mozemo da zaklju imo kolika je dimenzija pojedinih svojstvenih
potprostora Vm od K^ z unutar V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) . Name e se ideja da iz ovih dim Vm pokusamo da
zaklju imo koliki su dk . Ali prvo izvu imo jedan neposredan zaklju ak iz (7.1.5) i (7.1.6).
Lema 7.1.2 Sve vrednosti magnetnog kvantnog broja m = m1 + m2 za kompozitni K^ z def = K^ 1(z) +
K^ 2(z) koje se pojavljuju u V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) su jedne te iste elobrojnosti (za termin uporediti kraj
od x 6.2.9). Drugim re ima, ili su sve vrednosti od m eli brojevi, a to je slu aj ako su m1 i m2
(zapravo k1 i k2 ) jednake elobrojnosti (i jedni i drugi eli ili i jedni i drugi polu eli); ili su svi
m polu eli, ako su k1 i k2 razli ite elobrojnosti.
Dokaz: Iskaz je o igledan Q. E. D. .
Posto se elobrojnost od m uvek podudara sa elobrojnos u od k, iz Leme L 7.1.2 odmah
sledi
Lema 7.1.3 Sve vrednosti kvantnog broja k ukupnog uglovnog momenta K ^ def
=K ^1 +K ^ 2 koje se
pojavljuju u V1(k1 1 )

V2 su jedne te iste elobrojnosti i ona se podudara sa elobrojnos u broja
(k2 2 )
k1 + k2 .
Vratimo se sad za trenutak ak na opsti slu aj jednog uglovnog momenta K^ u H (ne nuzno uz
vazenje (7.1.1)). Pretpostavimo da se pojavljuju samo polu ele vrednosti za k (da se pojavljuju
samo ele vrednosti bilo bi analogno). Poredajmo svojstvene potprostore Vk od K ^ 2 u H po
rastu em k (jedan primer je prikazan na Crtezu C 7.1). Vidimo da vazi
X
dim Vm = dk (7.1.7)
kjmj
(dim Vm je broj kvadrati a u odgovaraju oj vrsti Crteza).

Ako ksiramo bilo koje k i pisemo ga kao k0 (7.1.7) impli ira:
X X
dim Vm=k0 = dk0 + dk ; dim Vm=k0 +1 = dk : (7.1.8)
k(k0 +1) k(k0 +1)
Ove jednakosti, sa svoje strane, daju

dk0 = dim Vm=k0 dim Vm=k0 +1 ; 8k0 : (7.1.9)
Na Crtezu C 7.1 se lako moze videti da vazi (7.1.9), i to na primeru k0 = 23 ; 25 ; 27 i 92 .

? Vk= 29 (dk = 3)
Vk= 52 XXXX m = 29
(dk = 1) XXXXz 7
2
m
Vk= 32 m = 3- = 5
2
dim Vm= 23 = 2 + 1 + 3 = 6
(dk = 2) 2
1
2
1
2
3
2
5
2 7
2
9
2
Slika 7.1: Dimenzije svojstvenih potprostora Vm operatora K^ 3 .
Slika 7.2: Vrednosti kvantnog broja m za vektore j k1 m1 1 i j k2 m2 2 i.
7.1.4 Vrednosti kvantnog broja od (K

^1+K
^ 2 )2
Videli smo da iz (7.1.9) mozemo dobiti dk ako prethodno izra unamo dim Vm za m 0. A za to
e nam posluziti bazis (7.1.5) uz pomo Crteza C 7.2.
Na Crtezu C 7.2 smo pretpostavili k1 k2 . Ta ke predstavljaju vektore j k1 m1 1 i j
k2 m2 2 i, u bazisu (7.1.5) (preko aps ise m1 i ordinate m2 ). Kose isprekidane linije predstavljaju
pojedine vrednosti od m = m1 + m2 , te je broj ta aka na takvoj liniji jednak dim Vm .
Sa Crteza C 7.2 je jasno da je m 0 i dim Vm 6= dim Vm+1 imamo samo u intervalu kosih
linija koji je nazna en dvosmernom streli om, i tu je stalno dim Vm = dim Vm+1 + 1. Na prvoj i
poslednjoj liniji tog intervala vrednost od m je k1 + k2 odnosno k1 k2 , kao sto se moze zaklju iti
po ta kama na koje ukazuju streli e.
Prema tome, iz (7.1.9) sledi: dk = 1, za k = jk1 k2 j, jk1 k2 j + 1,. . . ,k1 + k2 ; dk = 0 ina e.
(Da smo imali k2 k1 , stavili bismo m2 na aps isu i dobili bismo na donjoj grani i k2 k1 . Obe
mogu nosti obuhvatamo sa jk1 k2 j.)
Dokazali smo slede i teorem:
Teorem 7.1.1 Direktan proizvod iredu ibilnih potprostora (za K ^ 2 ) V1(k1 1 )
V2(k2 2 )
^ 1 , odnosno K
^ 2 u po jedan iredu ibilni potprostor V12

dekomponuje se svojstvenim razlaganjem opservable K (k1 2 )

H12 za slede e vrednosti od k:
k = jk1 k2 j; jk1 k2 j + 1; : : : ; k1 + k2 ; (7.1.10)
tj.
V1(k1 1)
V2(k2 2) = kk1=+jkk12 k2jV12(k1 2 ): (7.1.11a)
Zadatak 7.1.1 Za konkretni slu aj sa Crteza C 7.2 na rtati pojedine Vm (sa dim Vm 6= 0) i to u vidu polozene
piramide kao na Crtezu C 7.1.
Zadatak 7.1.2 Proveriti razlaganje (7.1.11a) po dimenzijama potprostora sabiraka, tj. pokazati da uvek vazi
1 +k2
kX
dim(V1(k11 )
V2(k22 )) = dim V12(k1 2): (7.1.11b)
k=jk1 k2 j
7.1.5 Visestruki iredu ibilni invarijantni potprostori za

K
^1+K ^2
Ako zamenimo (7.1.11a) u (7.1.4) i ako se koristimo injeni om da ni izvodenje ni rezultat Teo-
rema T 7.1.1 ne zavise od konkretnih vrednosti 1 i 2 , tako da mozemo da uzajamno zamenimo
redosled sumiranja po 1 ; 2 i po k, onda dolazimo do
H12 = k1 k2 1 2 kk1=+jkk12 k2jV12(k1 2) = k1 k2 kk1=+jkk12 k2 j V12(k1 k2k); (7.1.12)
gde je
= dk11=1 dk22=1 V12
V12(k1 k2k) def (k1 2 )
: (7.1.13)
a V12
(k1 2 )
su iredu ibilni invarijantni potprostori za K ^ u H12 .
Invarijantni potprostor kk1=+jkk12 k2 j 1 ;2 V12 1 2 prikazan je dijagramatski na Crtezu C 7.3 za
(k )
isti primer kao na Crtezu C 7.2: k1 = 4; k2 = 52 .

(k1 =4;k2 = 52 ;k= 13 Sad se moramo zapitati da li smo sa (7.1.12) i (7.1.13)
m 12 V 2)
13 postigli nas prvobitni ilj (7.1.3 ), tj. da li su pravougaoni i
2
V12 na Crtezu C 7.3 visestruki iredu ibilni potprostori za
(k1 k2 k)
K^ u H12 koje smo obelezili sa V12 (k)

u (7.1.3 ). O igledno je da

bi odgovor bio potvrdan ako bi razli iti parovi k1 , k2 davali
13
2
nuzno razli ite k (bez prepoklapanja intervala (7.1.10)). To,
naravno, nije slu aj. Drugim re ima, u pravougaoni ima na
5 3 Crtezu C 7.3 nisu nuzno obuhva eni svi iredu ibilni potpro-
V12(k1 =4;k2= 2 ;k= 2 ) stori (kolone) koji odgovaraju pojedinim vrednostima od k u
3
2 H 12 (jer su k1 i k2 ksirani).
1
2
Lako se vidi da kona ni rezultat nasih razmatranja u ovom
1 odeljku treba da glasi:
2
3
2
dk = dk1 dk2 -
Slika 7.3: Visestruki iredu i-
bilni invarijantni potprostori
def
Teorem 7.1.2 Dok se iredu ibilni potprostori V12(k) za K ^ u

H12 (videti (7.1.3 )) mogu dobiti kao sto je re eno u Teoremu
T 7.1.1:
V12(k) = V12(k12 ) ; def

= 1 ; 2 ; 8k (7.1.14a)
(videti (7.1.11a)), visestruki iredu ibilni potprostori V12(k) iz
(7.1.3 ) glase:
V12(k) = 0k1 ;k2 V12(k1 k2k); jk1 k2 j k k1 + k2; (7.1.14b, )
gde apostrof na sumi u (7.1.14b) zna i da se sumira po parovima k1 ; k2 koji zadovoljavaju obe
nejednakosti u (7.1.14 ); a visestrukosti dk mogu da se pisu u vidu:
X0
dk = d d ;
k1 ;k2 k1 k2
(7.1.14d)
(apostrof opet zna i da je (7.1.14 ) ograni enje na izbor parova k1 , k2 po kojima se sumira).
Napomena 7.1.1 Znamo iz opste teorije jednog uglovnog momenta da razlaganje na iredu ibilne
invarijantne potprostore (7.1.3 ) ima isti smisao za K ^ kao i za odgovaraju u rota ionu grupu
fU^ (u) = e ~ uKju iz -lopteg u kompozitnom prostoru H12 . Usled K^ def
{ ^
=K ^1 +K ^ 2 rota ije u
H12 u stvari glase
U^ (u) = e ~ uK^ 1
e ~ uK^ 2
{ {
(7.1.15)
i zna e isto rotiranje (tj. rotiranje za isti u) u H1 i H2 .
7.1.6 Slaganje tri ili vise uglovnih momenata

Kad imamo vezano stanje dve esti e sa spinom s = 21 (kao deuteron ili kao neutralni atom
vodonika), onda se ukupni uglovni moment sistema sastoji od zbira tri uglovna momenta
J^ = ^l + ^s1 + ^s2 ; (7.1.16)
gde je ^l orbitni uglovni moment sistema (uporediti (4.5.12a). Postavlja se pitanje koje vrednosti
moze da poprimi kvantni broj J od J^ 2 kada imamo po jedan ksiran kvantni broj l od ^l2 , s1 od
^s21 i s2 od ^s22 .
Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, moramo prvo dva od nasa tri uglovna momenta
spregnuti (bilo koja dva), re imo, ^l i ^s1 . Obelezavaju i sa K = ^l + ^s1 dobi emo slede e vrednosti
^ def
kvantnog broja k od K ^ : k = jl s1 j; jl s1 j + 1; : : : ; l + s1 . Svaku od ovih vrednosti onda
2
sprezemo sa s2 na isti na in. Tako emo dobiti sve vrednosti koje J moze da ima
J = jjl s1 j s2 j; : : : ; jl s1 j + s2 ; jjl s1 j +1 s2 j; : : : ; jl s1 j +1+ s2 ; : : : ; jl + s1 s2 j; : : : ; l + s1 + s2 :
(7.1.17)
Ovaj postupak suk esivnog slaganja dva po dva uglovna momenta se neposredno prosiruje na
slu aj vise od tri sabirka.

Citala se mozda zapitao zasto je redosled u suk esivnom
slaganjupo dva uglovna momenta
irelevantan. Neka je K def PN
^ = n=1 K ^ n i neka je p = 1 2 : : : N proizvoljna permuta ija
p1 p2 : : : pN
PN
reda N . Kao
s to je poznato, moz emo permutovati sabirke bez promene zbira: ^
n=1 Kpn =
PN
^ ^
n=1 Kn = K. Pretpostavimo da smo izra unali, pomenutim metodom suk esivnog sprezanja,
^ 2
spektar i multipli itete od K pre i posle permuta ije. Kad ne bismo dobili isto na oba ova
na ina (sabiranja uglovnih momenata) protivure ili bismo ili mogu nosti permutovanja sabiraka
ili aso ijativnosti sabiranja ili samoj teoriji slaganja dva uglovna momenta. Naravno, ni jedno
ni drugo ne dolazi u obzir.
Dokaza emo slede i teorem.
P
Teorem 7.1.3 Pretpostavimo da slazemo N uglovnih momenata K ^ def
= Nn=1 K^ n, N 2, i da su
vrednosti kvantnih brojeva k1 ; k2; : : : ; kN (od K^ 21 ; K
^ 22 ; : : : ; K
^ 2N ) ksirane. Sve vrednosti kvantnog
broja k od K ^ 2 su onda jedne te iste elobrojnosti i to: one su eli brojevi ako medu k1 ; : : : ; kN
imamo paran broj polu elih, a vrednosti od k su polu ele ako i samo ako medu pomenutim kvant-
nim brojevima ima neparan broj polu elih.
Dokaz: Iz Leme 3 odmah sledi da Teorem T 7.1.3 vazi za N = 2. Pokaza emo da ako vazi za N0, vazi i za N0 +1
(metod totalne induk ije) i to pomo u slede e seme na kojoj samo treba proslediti sve etiri mogu nosti. Neka je
N0
X
^ n = K^ 0 K^ 0 + K^ N0+1 = K^ :
K
n=1
Ako je broj polu elih8 od k1; : : : : : : ;kN0 paran, onda i samo onda je k0 eo, a ako je neparan onda i samo onda je k0
0 eo i kN0+1 eo, ili
< eo
>
> , kk0 polu eo i kN0+1 polu eo, (pretpostavljamo da znamo k). Q. E. D.
polu eo. Tada je k > 0
k eo i kN0 +1 polu eo, ili
: polu eo ,
>
k0 polu eo i kN0 +1 eo,
7.2 Standardni bazis za K,

^ Clebs h-Gordan-ovi i 6j koe-
ijenti
U ovom odeljku emo se suo iti sa problemom da direktni proizvod standardnih bazisa za K ^1
odnosno za K ^ 2 nije standardni bazis za K ^ . Na osnovu opste teorije, sa izvesnom dodatnom
spe ika ijom, konstruisa emo standardni bazis za K ^ u kompozitnom prostoru. Prou i emo ma-
tri u razvoja ovog bazisa po pomenutom direktnom proizvodu bazisa. Matri ni elementi matri e
razvoja su tzv. Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti. Ukaza emo na potpune skupove kompatibil-
nih opservabli koji denisu pomenute respektivne bazise kao svoj zajedni ki svojstveni bazis.
Osvrnu emo se na ulogu rota ija u kompozitnom prostoru. Na kraju, objasni emo pojam 6j -,
9j - itd. koe ijenata, koji se pojavljuju pri sabiranju 3, 4, itd. uglovna momenta.
^ def
7.2.1 Prelazak na standardni bazis za K = K ^1+K
^2
U prethodnom odeljku smo razlozili proizvod iredu ibilnih potprostora V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) u niz
V12(k1 2 ), k = jk1 k2j; jk1 k2j + 1; : : : ; k1 + k2 neekvivalentnih (u pogledu K^ ) iredu ibilnih
^ , CLEBSCH-GORDAN-OVI I 6J KOEFICIJENTI
7.2. STANDARDNI BAZIS ZA K 243
invarijantnih potprostora za K^ . Od standardnih bazisa u H1 i H2 nasledili smo u H12 indukovani

bazis
fj k1m1 1 i j k2m2 2 i j m1 = k1 ; : : : ; k1; m2 = k2 ; : : : ; k2g; (7.2.1)
obrazuje pomenuti potprostor V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) , ali nije adaptiran na njegovu de-
koji, doduse,P
kompozi iju kk1=+jkk12 k2 j V12
(k1 2 ) ^ . Standardan bazis za K
i nije standardan za K ^ bismo pisali u
vidu:
fj k1k212 ; k m ijm = k; : : : ; k; k = jk1 k2j; : : : ; k1 + k2g: (7.2.2)
Bazis (7.2.1) je dijagramatski prikazan skupom ta ki a rasporedenih po povrsini pravougao-
nika na C 7.2. I bazis (7.2.2) se moze prikazati na analogan na in7.2.1 i u ini emo to na Crtezu
C 7.4.
^ def
Slika 7.4: Standardni bazis za K =K ^1 +K
^ 2.
Uporeduju i Crtez C 7.4 sa C 7.2, mozemo konstatovati da su to sad druge ta ki e, ali opet
predstavljaju po jedan vektor iz svojstvenih potprostora Vm za K^ z def = K^ 1(z) + K^ 2(z) (vektori iz
(7.2.2) ne iz (7.2.1)); da umesto m1 i m2 imamo nove koordinate: m i k (k prebrojava oivi ene
delove pravougaonika, koji predstavljaju svojstvene potprostore V12 (k1 2 )
). Ovo poredenje je
instruktivno jer oba pomenuta rteza prikazuju ekspli itno ono sto je zajedni ko u (7.2.1) i
(7.2.2): relevantnost svojstvenih potprostora Vm od K^ z (kose isprekidane linije).
Mi sad zelimo da bazis (7.2.2) razvijemo po bazisu (7.2.1) pomo u jednozna no denisane
matri e razvoja.
7.2.2 Jednozna nost matri e razvoja

Ako se podsetimo deni ije standardnog bazisa (6.3.6), uo i emo da u bazisu (7.2.1) imamo
samo jedan slobodan fazni faktor: re imo, ako u V1(k1 1 ) standardni bazis pomnozimo zajedni kim
faznim faktorom e{ , a u V2(k2 2 ) analogno sa e{ , onda bazis (7.2.1) mnozimo zajedni kim faznim
faktorom e{(+ ) . U bazisu (7.2.2), medutim, otvorenih faznih faktora ima toliko koliko ima
razli itih vrednosti k. Tako ne mozemo dobiti jednozna nu matri u razvoja.
7.2.1 Autor je zahvalan magistrantu Milanu Dzambazovskom sto je dao ideju za Crtez C 7.4.
U stvari moramo da suzimo pojam standardnog bazisa u primeni na (7.2.2), tj. moramo ga
pre iznije denisati, tako da (7.2.2) nema ni jedan slobodan fazni faktor u odnosu na (7.2.1).
Drugim re ima, bazis (7.2.2) mora biti jednozna na funk ija bazisa (7.2.1).
Pomenuto suzenje se postize slede om konven ijom. U svakom V12 (k1 2 )
slobodni fazni faktor
vektora j k1 k2 1 2 ; k; m = k i biramo tako (a to je o igledno jednozna no) da ima pozitivnu
projek iju na j k1 ; m1 = k1 ; i j k2 ; m2 = k k1 ; 2 i:
hk1; m1 = k1; 1 j h k2; m2 = k k1 ; 2 j k1 k212; k; m = ki > 0; 8k1 ; k2; 1; 2; k: (7.2.3)
Konven ija (7.2.3), naravno, ima za premisu da doti ni skalarni proizvod ne moze biti nula.
A da je ovo stvarno slu aj pokazuje se u detaljnijim priru ni ima kvantne teorije uglovnog mo-
menta7.2.2 .
Ako se zapitamo da li nakon konven ije (7.2.3) bazis (7.2.2) zavisi od eventualnog mnozenja
bazisa (7.2.1) faznim faktorom e{(+ ) , dolazimo do zaklju ka da sam bazis (7.2.2) zavisi, ali
matri a razvoja bazisa (7.2.2) po bazisu (7.2.1) ne zavisi od pomenutog mnozenja, jer da bi se
odrzalo vazenje konven ije (7.2.3) moramo i sve vektore bazisa (7.2.2) pomnoziti istim faktorom
e{(+ ) .
Preostaje jos veoma vazno pitanje da li matri a razvoja zavisi od vrednosti dodatnih kvantnih
brojeva 1 i 2 .
Teorem 7.2.1 Matri a razvoja bazisa (7.2.2) po bazisu (7.2.1) uz vazenje (7.2.3) je jedna te ista
u svim potprostorima V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) , 1 = 1; : : : ; dk1 , 2 = 1; : : : ; dk2 , tj. ona je jedinstvena.
7.2.3 Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti i selek iona pravila

Matri ni elementi matri e razvoja bazisa (7.2.2) po bazisu (7.2.1) uz vazenje (7.2.3) nazivaju se
Clebs h-Gordan-ovim ( itati: Klebs-Gordanovim) ili skra eno CG-koe ijentima (engleski jos i:
ve tor- oupling oeÆ ients). Mozemo pisati
k1
P
j k1k212 ; km i = j k1m1 1 i j k2; m2 = m m1 ; 2 ih k1k2m1 ; m2 = m m1 j kmi ;
m1 = k1
m = k; : : : ; k; k = jk1 k2 j; : : : ; k1 + k2 ; (7.2.4a)
ili inverzni razvoj bazisa (7.2.1) po bazisu (7.2.2):
kX
1 +k 2
j k1m1 1 i j k2m2 2 i = j k1k212 ; k; m = m1 + m2 ih k1 k2k; m = m1 + m2 j m1 m2 i:
k=jk1 k2 j
(7.2.4b)
konven iji Condon-a i Shortley-ja ( itati: Kondon i Sortli); po potrebi
7.2.2 Konven ija (7.2.3) je ekvivalentna tzv.
videti njihovu znamenitu monograju: B.U. Condon, G.H. Shortley, The Theory of Atomi Spe tra, Cambridge,
1935. Jedan od najpoznatijih pomenutih priru nika je: A.R. Edmonds, Angular Momentum in Quantum Me ha-
ni s, Prin eton, Prin eton University Press, 1957.
U formule (7.2.4) smo ve ugradili tzv. selek iona pravila:

m = m1 + m2 ; jk1 k2 j k k1 + k2 ; (7.2.5a,b)
kako se obi no naziva injeni a da samo kvantnim brojevima koji zadovoljavaju rela ije (7.2.5)
odgovaraju nenulti CG-koe ijenti. To je o igledna posledi a injeni e da su i bazis (7.2.1) i
bazis (7.2.2) svojstveni bazisi opservable K^ z i osnovnog rezultata prethodnog odeljka (T 7.1.1).
Selek iono pravilo (7.2.5b) se naziva pravilom trougla, jer izrazava upravo injeni u da veli ine
k1 ; k2 i k moraju biti takve da mogu biti strani e trougla. Stoga je i o igledno da se (7.2.5b)
moze ekvivalentno prepisati u bilo kom od slede a dva vida
jk1 kj k2 k1 + k; jk2 kj k1 k2 + k: (7.2.5 ,d)
Zadatak 7.2.1 Izvesti (7.2.4a) i (7.2.4b) pomo u rela ija zatvorenosti bazisa (7.2.1) odnosno (7.2.2) u V1(k11 )
V2(k2 2 ) H12 .
Ispostavlja se da su svi CG-koe ijenti realni brojevi7.2.3 . Stoga koe ijenti h k1 k2 km j m1 m2 i
i h k1 k2 m1 m2 j kmi sa istim kvantnim brojevima, koji se pojavljuju u (7.2.4b) odnosno (7.2.4a),
su u stvari jednaki (bili bi uzajamno kompleksno-konjugovani, jer se u njima uzajamno zame-
nila uloga bra i ket vektora). Odsad emo umesto koe ijenata h k1 k2 km j m1 m2 i uvek pisati
h k1k2 m1m2 j kmi.
Doti ne koe ijente mozemo posmatrati kao matri ne elemente matri a razvijanja M i N u
smislu (pojednostavljeno napisanih) jednakosti (7.2.4):
X X
j km i = Mkm;m1 m2 j m1 i j m2 i; j m1 i j m2 i = Nm1 m2 ;km j km i; (7.2.6a,b)
m1 m2 k
Mkm;m1 m2 = h k1 k2 m1 m2 j kmi; (7.2.7a)
Nm1 m2 ;km = h k1 k2 m1 m2 j kmi = Mkm;m1 m2 : (7.2.7b)
U opstem slu aju imali bismo N = M 1 = M y = (M T ) (zbog unitarnosti), ali zbog realnosti
matri e M imamo N = M T . To se vidi i iz jednakosti (7.2.7b).
Posto je matri a M (kao i N ) unitarna (jer prevodi ortonormirani bazis u isti takav), njeni
matri ni elementi, tj. CG-koe ijenti, zadovoljavaju uslove ortonormiranosti vrsta i kolona:
X
h k1k2 m1m2 j kmih k1k2 m1m2 j k0m0 i = Ækk0 Æmm0 ; (7.2.8a)
m1 m2
X
h k1k2m1 m2 j kmih k1k2m01 m02 j kmi = Æm1 m01 Æm2 m02 : (7.2.8b)
km
Na kraju ovog paragrafa, da emo bez dokaza jednu opstu formulu za izra unavanje CG-
koe ijenata.
s
(2k + 1)(k1 + k2 k)!(k1 k2 + k)!(k2 k1 + k)!
h k1k2m1 m2 j kmi = Æm1 +m2 ;m (k1 + k2 + k + 1)!
(7.2.9)
p
X (k1 + m1 )!(k1 m1 )!(k2 + m2 )!(k2 m2 )!(k + m)!(k m)!
( 1)z
z
z !(k1 + k2 k z )!(k1 m1 z )!(k2 + m2 z )!(k k2 + m1 + z )!(k k1 m2 + z )!
(gde z uzima sve vrednosti za koje su svi izrazi u kojima se z pojavljuje denisani).
7.2.3 Dokaz je dat u x 8.2.8
7.2.4 Wigner-ovi 3j -koe ijenti

Radi postizanja lepsih osobina, Wigner je uveo tzv. 3j -koe ijente po deni iji (mi pisemo k
umesto j ):

k1 k2 k3 def
= ( 1)k1 k2 m3 (2k 1
h k1k2m1 m2 j k3 m3i;
3 + 1) 2 (7.2.10)
m1 m2 m3
pri emu k1 ; k2 i k3 mogu biti bilo koji kvantni brojevi uglovnog momenta, tj. l, s, j , L, S , J
itd. Bitno je da se dva od njih sprezu u tre i (iz osobina nize se vidi da nije vazno koja dva se
sprezu).
Naravno, i 3j -koe ijenti zadovoljavaju selek iona pravila (7.2.5a, 7.2.5b). Osim toga, ovi
koe ijenti imaju slede e osobine simetrije:
1. koe ijenti ne menjaju svoju vrednost pri ikli noj permuta iji tri kolone;
2. koe ijenti se mnoze sa ( 1)k1 +k2 +k3 pri anti ikli noj permuta iji pomenute tri kolone;
3. koe ijenti se mnoze sa ( 1)k1 +k2 +k3 ako se promeni predznak od m1 , m2 i m3 istovremeno.
7.2.5 Potpuni skupovi kompatibilnih opservabli

Vratimo se bazisima (7.2.1) i (7.2.2) i podsetimo se koji potpuni skupovi kompatibilnih opservabli
u H12 denisu te bazise kao svoje zajedni ke svojstvene bazise.
U slu aju bazisa (7.2.1) to su
K ^ 22 ; K^ 2(z) ; A^2 ;
^ 21 ; K^ 1(z) ; A^1 ; K (7.2.11a)
a u slu aju bazisa (7.2.2) radi se o
^ 21 ; K
K ^ 22 ; A^1 ; A^2 ; K
^ 2 ; K^ z : (7.2.11b)
Opservable A1 i A2 su dodatne u odnosu na uglovne momente (mogu biti i skupovi dodatnih
opservabli); njihovi su kvantni brojevi 1 odnosno 2 .
Vazno je uo iti da skupovi (7.2.11a) i (7.2.11b) imaju zajedni ki podskup opservabli
^ 21 ; A^1 ; K
K ^ 22 ; A^2 ; (7.2.11 )
iji je zajedni ki svojstveni potprostor V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) , potprostor koji je, kao sto smo videli,
pozorni a svih zbivanja u sprezanju uglovnih momenata.
Jos je vaznije imati na umu da se pri sprezanju vrsi zamena
fK^ 1(z) ; K^ 2(z) g ! fK^ 2 def

= (K^1 +K = K^ 1(z) + K^ 2(z) g;
^ 2 )2 ; K^ z def (7.2.11d)
tj. dok se skup (7.2.11 ) u (7.2.11a) kompletirao opservablama K^ 1(z) , K^ 2(z) , u (7.2.11b) se (7.2.11 )
dopunjuje sa K ^ 2 i K^ z , mada je K^ z funk ija od K^ 1(z) i K^ 2(z) i kompatibilna je sa njima.
U (7.2.11a) K^ z nije nazna ena (iako je impli itno prisutna), jer je funk ija prethodnih;
medutim, kada odustajemo od K^ 1(z) i K^ 2(z) (pri prelasku (7.2.11d)), K^ z ostaje u skupu opser-
vabli i to vise nije suvisna, nego je jedna od onih koje denisu potpuni skup (7.2.11b).
7.2.6 *Rota ije u kompozitnom prostoru

Da vidimo sad sta za rota ije zna i prelazak sa bazisa (7.2.1) na bazis (7.2.2).
Kad se rota ije U^ (u) = U^1 (u)
U^2 (u) u H12 (uporediti (7.1.15)) reprezentuju u bazisu
(7.2.1), dobijaju se matri ni elementi
hk1 m11 j hk2m2 2 j U^1(u)U^2 (u) j k1m01 1 i j k2m022 i = Um(k11m) 01 (u)Um(k22m) 02 (u): (7.2.12)
Za odgovaraju e matri e se kaze da su direktni proizvod i pise se U (k1 ) (u)
U (k2 ) (u).
Prelaskom na bazis (7.2.2) matri ni reprezententi operatora rota ija u H12 postaju kvazidi-
jagonalni (uporediti T 6.4.1). Podrazumevaju i prelazak sa reprezenta ije u bazisu (7.2.1) na
reprezenta iju u bazisu (7.2.2) rota ione grupe fU^ (u)ju iz -lopteg u H12 , simboli ki se pise
U (k1 ) (u)
U (k2 ) (u) ! kk1=+jkk12 k2 j U (k) (u): (7.2.13)
Da bismo ta no razumeli sta se desava sa rota ijama u bazisu (7.2.1) i (7.2.2), i tako dali
pre izniji sadrzaj rela iji (7.2.13), napisimo reprezentovanje u vidu supervektora
U^ (u)(1) = (U (k1 ) (u)
U (k2 ) (u))T (1); (7.2.14)
U^ (u)(2) = (kk1=+jkk12 k2 j U (k) (u))T (2): (7.2.15)
Kao sto znamo iz x 6.10.6, pod supervektorom se podrazumeva kolona vektora iz izvesnog
Hilbert-ovog prostora (u nasem slu aju iz H12 ). Sa (1) obelezavamo kolonu od vektora bazisa
(7.2.1), a sa (2), ozna avamo kolonu od vektora bazisa (7.2.2). Pod primenom operatora na
supervektor podrazumevamo primenu operatora na svaki vektor u koloni, a primena brojne
matri e zna i mnozenje dve matri e po pravilima matri nog mnozenja (nas supervektor je matri a
tipa (2k1 + 1)(2k2 + 1) 1). Direktni zbir matri a U (k) (u) je kvazidijagonalna matri a na
ijoj se dijagonali nalaze podmatri e U (k) (u), k = jk1 k2 j; : : : ; k1 + k2 . Najzad, T ozna ava
transponovanje.
Zna i, (7.2.14) i (7.2.15) iskazuju reprezentovanje operatora rota ija u bazisu (7.2.1) odnosno
(7.2.2). S druge strane imamo (uporediti (7.2.6)):
(2) = M (1): (7.2.16)
Mnoze i (7.2.14) sa leva matri om M , imaju i u vidu da (matri a brojeva) M i operator U^ (u)
komutiraju u primeni na supervektor i uba uju i M 1 M ispred (1) na desnoj strani od (7.2.14),
dobijamo na osnovu (7.2.16)
U^ (u)(2) = M (U (k1 ) (u)
U (k2 ) (u))T M 1 (2): (7.2.17)
Posto je (2) bazis, vektori se po njemu razvijaju jednozna no, stoga iz (7.2.15) i (7.2.17) sledi
(k U (k) (u))T = M (U (k1 ) (u)
U (k2 ) (u))T M 1 : (7.2.18)
Posto je M unitarna i realna matri a, M 1 = M T i tako transponovanjem matri ne jednakosti
(7.2.18) i izmenom leve i desne strane najzad sledi
M (U (k1 ) (u)
U (k2 ) (u))T M 1 = kk1=+jkk12 k2 j U (k) (u); 8u iz -lopte: (7.2.19)
Matri na jednakost (7.2.19) je ta an iskaz simboli ne rela ije (7.2.13) i naziva se Clebs h-
Gordan-ovom serijom. Na jeziku teorije grupa radi se o dekompozi iji proizvoda dve iredu ibilne
reprezenta ije grupe rota ija na iredu ibilne reprezenta ije.
~
-*C
K2
H H C ~
K~ 1 H
C K3
12K~ H K~ C
H23 CC
Hj-CW
~
K
Slika 7.5: Razli iti na ini sprezanja tri uglovna momenta.
7.2.7 6j -, 9j - itd. koe ijenti

U slu aju slaganja tri uglovna momenta K ^ =K ^ 1 +K
^ 2 +K
^ 3 , imamo vise mogu nosti suk esivnog
sprezanja (uporediti x 7.1.6). To je irelevantno za spektre od K ^ 2 i K^ z , ali je itekako vazno za
odgovaraju e standardne bazise za K ^ , jer intermedijerni uglovni momenti pri sprezanju daju
kvantne brojeve koji dopunjuju osnovne kvantne brojeve k1 , k2 , k3 , k i m.
Na Crtezu C 7.5 su simboli no prikazane dve mogu nosti: intermedijerni K ^ 12 def
=K ^1 +K^2 i
intermedijerni K ^ 23 def
=K ^2 +K^ 3.
Standardni bazis za K ^ sa K ^ 212 moze da se razvije po standardnom bazisu za K ^ sa K
^ 223 .
Koe ijenti u unitarnoj matri i razvoja povezani su tzv. Wigner-ovim 6j -koe ijentima na slede i
na in (obi no se pise j umesto k):

k1 k2 k12 = ( 1)k1 +k2 +k3 +k
k3 k k23
p h (k1k2)k12k3k j k1(k2 k3)k23ki: (7.2.20)
(2k12 + 1)(2k23 + 1)
^ 212 itd., a poslednji izraz u

Sleve strane je 6j -koe ijent, k12 je, na primer, kvantni broj od K
(7.2.20) je matri ni element u pomenutoj matri i razvoja (u kome su irelevantni kvantni brojevi
ispusteni).
Ekvivalentno, vektori jednog od pomenutih standardnih bazisa za K ^ razvijaju se po drugom
na slede i na in:
X
(2k12 + 1)(2k23 + 1) kk1 kk2 kk12
p
j (k1 k2)k12k3km i = ( 1)k1 +k2 +k3 +k
3 23
j k1(k2 k3)k23km i
k23
(7.2.21)
(gde su eventualni dodatni kvantni brojevi u vektorima ispusteni). 0 1
k1 k2 k12
Analogno, pri slaganju 4 uglovna momenta pojavljuju se 9j -koe ijenti k3 k4 k34 A
k13 k24 k
itd.
U 6j -, 9j - itd. koe ijentima kvantni brojevi koje mi pisemo sa k1 , k2 itd. mogu se odnositi
na bilo koje realiza ije opsteg uglovnog momenta.
7.2.8 *DODATAK - Dokaz da CG-koe ijenti ne zavise

od dodatnih kvantnih brojeva
Sad dokazujemo Teorem T 7.2.1.
Neka su 01 i 1 kao i 02 i 2 arbitrerne ksirane vrednosti iz intervala 1 = 1; 2; : : : ; dk1 ,
2 = 1; 2; : : : ; dk2 . Neka su u visestrukim iredu ibilnim potprostorima V1(k1 ) H1 i V2(k2 ) H2
(po potrebi podsetiti se dijagrama ,,ormar sa okama" C 6.2) denisani slede i unitarni operatori
8
j k1m1 1 i;
< ako je 1 = 01
U^1 j k1 m1 1 i = j k1 m1 01 i;
def
ako je 1 = 1 ; (7.2.22a)
:
j k1m1 1 i; ina e
8
< j k2 m2 2 i;
ako je 2 = 02
U^2 j k2 m2 2 i = j k2 m2 02 i;
def
ako je 2 = 2 ; (7.2.22b)
:
j k2m2 2 i;
ina e
za sve m1 , m2 , 1 , 2 . Gledaju i dijagram C 6.2, mozemo re i da ovi operatori transponuju 0 -tu
i -tu kolonu ta ki a, a sve ostale ta ki e se menjaju.
Sada ho emo da dokazemo da vazi [ U^1 ; K ^ 1 ℄ = 0 u V1(k1 ) , ili ekvivalentno U^1 K
^ 1 U^1 1 . A
ova jednakost vazi ako i samo ako su operatori sleve i zdesne strane jednakosti reprezentovani u
standardnom bazisu u V1(k1 ) jednom te istom matri om (uporediti S 6.3.1). A ovo je stvarno tako,
kao sto se itala moze lako uveriti na osnovu (7.2.22a) i injeni e da je matri ni reprezentent K ^1
kvazidijagonalan po 1 i da su podmatri e na dijagonali koje odgovaraju razli itim 1 (a istim
k1 ) jednake (videti (6.3.10)-(6.3.12) kao i iznad i ispod C 6.3).
Analogno dokazujemo odgovaraju u rela iju komutiranja u V2(k2 ) . Dakle,
^ 1 ℄ = 0 uV1(k1 ) ; [ U^2 ; K
[ U^1 ; K ^ 2 ℄ = 0 uV2(k2 ) ; (7.2.23a,b)
Pisu i U^1 U^2 umesto U^1
U^2 iz (7.2.23) i deni ije K
^ =K
^1 +K
^ 2 sledi
^ ℄ = 0 u V1(k1 )
V2(k2 ) :
[ U^1 U^2 ; K (7.2.24)
Zadatak 7.2.2 Pokazati da unitarni operator koji komutira sa K^ nuzno prevodi standardan bazis za K^ u isti
takav.
0 0
Iz (7.2.22) proizlazi da U^1 U^2 preslikava potprostor V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) na potprostor V1(k1 1 )
V2(k2 2 ). Primenjuju i U^1 U^2 na (7.2.6a) u prvom od pomenutih potprostora od H12 , dobijamo
X
U^1 U^2 j km i = Mkm;m1 m2 (U^1 j m1 i)(U^2 j m2 i (7.2.25)
m1 ;m2

u V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) . Iz (7.2.24) i Zadatka Z 7.2.2 je jasno da je na levoj strani od (7.2.25) standardni
bazis za K ^ . Pitamo se da li je zadovoljena i konven ija (7.2.3).
Konven ija (7.2.3) zna i Mk;m=k;m1 =k1 ;m2 =k k1 > 0; 8k. Matri a M je ista u oba pomenuta
potprostora od H12 , prema tome, posto je ovaj uslov zadovoljen u prvom od njih, zadovoljen je
i u drugom. Pri tome, naravno, treba imati na umu da bazisi fU^1 j m1 ij8m1 g; fU^2 j m2 ij8m2 g

indukuju bazis (7.2.1) u V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) , kao sto sledi iz (7.2.22).
Dakle, fU^1 U^2 j km ij8m; 8kg je stardardan bazis i u uzem smislu uslova (7.2.3) u pomenutom
potprostoru, tj. on je bas bazis (7.2.2), jer je ovaj denisan jednozna no u odnosu na bazis
(k1 01 ) (k2 02 )
(7.2.1). Zna i, matri a razvoja M bazisa (7.2.2) po bazisu (7.2.1) je ista u V1
V2 i u
(k1 1 ) (k2 2 )
V1
V2 , tj. CG-koe ijenti ne zavise od konkretnih vrednosti dodatnih kvantnih brojeva
1 i 2 .
7.3 Primeri slaganja uglovnih momenata

Ovaj odeljak je posve en ilustra ijama teorije uglovnog momenta. Diskutova emo dvo esti ni
spin fermiona za s = 12 ; ukupni uglovni moment takvog fermiona; razne vidove nuklearne in-
terak ije koje dozvoljava simetrija; model ljuski atomskih omota a i jezgara i pitanje vezanosti
dvo-nukleonskog stanja.
7.3.1 Spin dve esti e sa s = 21

Po e emo sa jednim primerom koji je zajedni ki za atomsku i nuklearnu ziku. Prou i emo
ukratko kako se dobija spin dva elektrona ili dva nukleona (,,nukleon" je zajedni ki naziv za
proton i neutron).
Spinski prostor dve esti e spina s = 21 je H12 = H1
H2(s) .
(s) def (s)
1 U njemu je denisan spinski uglovni moment S^ def = ^s1 + ^s2 . Posto

s1 = s2 = 21 , zakon slaganja (7.1.10) daje: S = 0; 1 (videti Crtez
MS = 0 V (S = 1) C 7.6).
Vektori standardnog bazisa za S^ (ta ki e na Crtezu C 7.6 |
1
to je bazis (7.2.2)) pisu se j SMs i, a njihovo razvijanje po nekore-
lisanom bazisu (bazisu (7.2.1)) fj ms1 i j ms2 ijms1 ; ms2 = 21 ; 21 g
glasi
j 00 i = p1 (j 12 i j 12 i j 21 i j 12 i); (7.3.1)
MS = 0 V (S = 0) 2
j 1 1 i =j 12 i j 12 i; j 1 1 i =j 12 i j 21 i; (7.3.2a,b)
Slika 7.6: Razlaganje spin-
1 1 1 1 1
skog faktor prostora sta- j 1 0 i = p ( j i j i + j i j i) : (7.3.2 )
nja H12 (s)
dve esti e. 2 2 2 2 2
Prvi CG-koe ijent u (7.3.1) i CG-koe ijent u (7.3.2a) ilustruju vazenje uslova (7.2.3). Stanja
j 1; 1 i, j 1 0 i i j 1 1 i ine triplet (spe ijalni slu aj (2k + 1)- lanog multipleta fj km ijm =
k; : : : ; kg), a stanje j 0 0 i predstavlja singlet. Uobi ajeno je da se bilo koje stanje sa S = 1
naziva tripletnim, a stanje sa S = 0 singletnim.
Zadatak 7.3.1 Pokazati da u H12(s) vaze rela ije
~2 2
S^ 2 = (3 + ^
1 ^
2 ); ^ 1 ^ 2 = 2 S^ 2 3: (7.3.3a,b)
2 ~
7.3. PRIMERI SLAGANJA UGLOVNIH MOMENATA 251
Zadatak 7.3.2 Ako sa P^ (3) i P^ (1) obelezimo projektore na svojstvene potprostore V (S = 1) (tripletni) odnosno
V (S = 0) (singletni) od S^ 2 u H12(s) pokazati da vazi
1
P^ (3) = 2 S^ 2 ; P^ (1) = 1
1 S^ 2: (7.3.4a,b)
2~ 2~2
Dokaz izvesti na slede a dva na ina: iz spektralne forme od S^ 2 i primenom na standardni bazis za S^ .
Iz (7.3.3b) i (7.3.4b) odmah sledi
^ 1 ^ 2 = 4P^ (3) 3 = 1 4P^ (1) : (7.3.5a,b)
Ova rela ija e nam biti od pomo i u paragrafu x 7.3.3.
7.3.2 Slaganje orbitnog i spinskog uglovnog momenta elek-

trona ili nukleona
Pretpostavimo da imamo esti u spina s = 21 u svojstvenom stanju orbitnog uglovnog momenta
^l2 . Onda vektor stanja esti e pripada prostoru V (l)
Hs , gde je V (l) L2 (
) potprostor
koji obrazuju 2l+1 sfernih harmonika fYlm (; )jm = l; : : : ; lg. Ovo je realiza ija potprostora
V1(k1 1 )
V2(k2 2 ) iz opste teorije (izlozene u x 7.1 i x 7.2). Ne pojavljuju se 1 i 2 jer nema ekstra
degenera ije, a k1 = l i k2 = s = 12 .
V1=2 V3=2 V5=2
l 1
2
1
2
mj
0s
3 1
2 2
1 3
2 2
mj
5 3 1 1 3 5m
1p q q
q q
2 2 2 2 2 2 j
2d q q q q
q q q q
3f q q q q q q
Slika 7.7: Razlaganje uglovno-spinskog prostora na visestruke iredu ibilne potprostore za

^j. Ta ke predstavljaju vektore standardnog bazisa (spinski sferni harmoni i), medu kojima su
nekorelisani vektori (proizvodi standardnih vektrora za ^l i ^s) naglaseni znakom
.
= ^l +^s u V (l)
Hs ine slede ih 2(2l +1)
Standardni bazis za ukupni uglovni moment esti e ^j def
tzv. spinskih sfernih harmonika (ako je l 1):
h ; '; m0s j ljmj i = ljmj (; '; m0s) = (l; s = 21 ; ml = mj 1

;m =
2 s
1
jjm )
2 j
Ylml =mj 2 (; ')ms = 21 (m0s) + (l; s = 21 ; ml = mj + 12 ; ms = 1
1
jjm )
2 j
1 1 1
Ylml =mj + 2 (; ')ms = 21 (m0s); mj = j; : : : ; j; j = l 2
;l + :
2
(7.3.6)
Funk ije ms (m0s ) su svojstvene funk ije z -projek ije spina u reprezenta iji iste opservable. Moglo
bi se pisati ms (m0s ) = Æms ;m0s , ali u literaturi je vise uobi ajeno.
Ako je esti a u tzv. s-stanju, tj. ako je l = 0, onda postoji samo jedna mogu nost za j , jer
j0 12 j = 0 + 21 = 12 . Ina e, kao sto je nazna eno u (7.3.6), uvek postoje dve mogu nosti: l 21 i
l + 21 .
Zadatak 7.3.3 Napisati analogon od (7.3.6) za pomenuto s-stanje.
Celokupni uglovno-spinski prostor stanja esti e je
L2(
)
Hs = (1l=0 V (l) )
Hs = 1l=0(V (l)
Hs) (7.3.7)
i spinski sferni harmoni i
1 1
fljmj (; '; m0s)jmj = j; : : : ; j ; j = l 2
; l + ; l = 0; 1; : : :g
2
(7.3.8)
su standardni bazis za ^j u tom prostoru. Kada uglovno-spinski prostor esti e razlozimo na

visestruke invarijantne iredu ibilne potprostore za ^j, dolazimo do slede eg rezultata:
L2(
)
Hs = 1j= 21 Vj ; Vj = Vl=j 21 Vl=j+ 21 ; j = 12 ; 23 ; : : : (7.3.9a,b)
Razlaganje (7.3.9b) je ilustra ija za (7.1.14b); posto je s = 12 stalno ksirano, za dato j dozvoljene
l je najlakse izra unati iz pravila trougla (7.2.5d). Razlaganje (7.3.9) je dijagramatski prikazano
na Crtezu C 7.7.
Na Crtezu C 7.7 je zanimljivo da l preuzima ulogu iz opste teorije. Naime, sa gledista
teorije jednog uglovnog momenta (a to je ovde j ) l je ekstra kvantni broj. Ali sa gledista
slaganja uglovnih momenata l nije ekstra kvantni broj, nego neophodni sastavni deo teorije.
Zadatak 7.3.4 Napisati kako ekspli itno glase funk ije (u stvari 2 1 brojne kolone, elementi od C 2 ) ms koje
reprezentuju vektore standardnog bazisa fj + i; j ig Hs za ^s u tom istom bazisu.
7.3.3 Interak ija dva nukleona

Interak ija dva nukleona se u teoriji elementarnih esti a naziva jakom interak ijom, a u nu-
klearnoj zi i nuklearnom interak ijom. Zakon ove interak ije, tj. operator dvo-nukleonskog
poten ijala, nije poznat u ta noj formi za razliku od, na primer, zakona elektromagnetne inter-
ak ije dva elektrona (ili dva protona), tj. od Coulomb-ovog zakona.
U ovakvom slu aju nastoji se da se iz prvih prin ipa (a to su simetrije) sto vise ograni i
mogu a forma interak ije. Preostala sloboda u izboru interak ije se onda koristi za tzv. tovanje
eksperimentalnih podataka (engleski tting zna i uskladivanje, prilagodavanje). To zna i da se
forma interak ije denise tako da teorija reprodukuje eksperimentalne injeni e.
se ti e interak ije dva nukleona, Wigner i Eisenbud ( itati: Ajzenbad) su izvrsili pomenutu
Sto
analizu iz prin ipa simetrije7.3.1 i zaklju ili da se pojavljuje svega nekoliko vrsta interak ije, od
kojih su najvaznije:
7.3.1 L. Eisenbud and E.P. Wigner, Pro eedings of the National A ademy of S ien es U.S., 27, 281 (1941); savre-
meniji prikaz u 6-om odeljku 4-te glave tre e referen e u 5.1.4.
i) spinski nezavisna interak ija V1 (r) (r je norma radijus vektora relativne esti e); i tri vrste
spinski zavisne interak ije:
ii) skalarna
V2 (r)(^1 ^ 2 ) (7.3.10)
(indeks poten ijala prebrojava poten ijale, indeksi Pauli-jevih matri a se odnose na prvi i
drugi nukleon);
iii) vektorska
1
V3 (r)(^l S^ ) (7.3.11)
~2
(^l je orbitni uglovni moment relativne esti e i istovremeno ukupni orbitni uglovni moment
dva nukleona u odnosu na CM; S^ def = ~2 (^1 + ^ 2 ) je ukupni spin dva nukleona);
iv) tenzorska
3
V4 (r)[ 2 (^1 ^r)(^2 ^r) ^ 1 ^ 2 ℄ (7.3.12)
r
(^r je operator radijus vektora relativne esti e, a r je moduo njene svojstvene vredno-
sti; (7.3.10)-(7.3.12), su pisani u koordinatnoj reprezenta iji, tj. deluju u prostoru stanja
L2(R)
L2(r)
H1(s)
H2(s) dva nukleona.
Termini skalarni, vektorski odnosno tenzorski, odnose se na karakter doti nog operatora in-
terak ije u spinskom faktor prostoru H1(s)
H2(s) . Naime, doti ni operator je ovde skalar, odnosno
vektor, odnosno tenzor. (Vide emo u x 7.4 da su (7.3.10) i (7.3.11) iredu ibilni, a (7.3.12) opstiji,
redu ibilni tenzorski operator.)
se ti e spinski nezavisne interak ije, ona deluje netrivijalno samo u radijalnom fak-
i) Sto
tor prostoru relativne esti e i stoga proizvoljni potpuni skup kompatibilnih opservabli u
uglovno-spinskom faktor prostoru L2 (
RC )
H1(s)
H2(s) moze da dopuni operator interak-
ije do potpunog skupa kompatibilnih opservabli u L2 (r)
H12 (s)
. Dve najvaznije mogu nosti
takvog dopunskog potpunog skupa su ^l2, ^lz , S^ 2 i S^z i ^l2, S^ 2 , J^ 2 i J^z . Energija vezivanja7.3.2
ne zavisi, kao sto se odmah vidi, od odgovaraju ih kvantnih brojeva m, S , MS odnosno S ,
J , MJ .
ii) Na osnovu (7.3.3b), (7.3.10) moze da se prepise u vidu
2
V2 (r)( 2 S^ 2 3); (7.3.13)
~
ili na osnovu (7.3.5), operator skalarne spinski zavisne interak ije moze da poprimi vid
V2 (r)(4P^ (3) 3) ili V2 (r)(1 4P^ (1) ): (7.3.14a,b)
Iz (7.3.13) se vidi da operator interak ije opet komutira bilo sa jednim bilo sa drugim
skupom opservabli pomenutim u prethodnom slu aju. Ali sada energija vezivanja zavisi
od vrednosti S , tj. razli ita je u tripletnom i singletnom stanju, kao sto se vidi iz (7.3.14).
7.3.2 Radipojednostavljenja naseg rezonovanja u ovom paragrafu zanemarujemo kineti ku energiju, spoljasnje
polje ostalih nukleona, kao i mogu nost da imamo dva i vise sabiraka nuklearne interak ije (od navedenih pod i)
do iv)) u hamiltonijanu.
Zadatak 7.3.5 Resiti svojstveni problem operatora skalarne spinski zavisne interak ije.
se ti e vektorske interak ije iz
iii) Sto
= (^l + S^ )2 = ^l2 + S^ 2 + 2^l S^
J^ 2 def (7.3.15)
odmah sledi da se ovaj operator moze prepisati u obliku
1 ^ 2 ^2
V3 (r) (J l S^ 2 ): (7.3.16)
2~2
Zbog nekomutiranja ^lz i S^z sa J^ 2 , u prisustvu ove interak ije lml SMS -reprezenta ija za
uglovno-spinske stepene slobode sistema nije dobra, tj. ne dopunjuje se sa samom energijom
veze u skup kompatibilnih opservabli. Ali lSJMJ -reprezenta ija i dalje sasvim zadovoljava,
samo sto energija veze sad zavisi od J , l i S .
Zadatak 7.3.6 Resiti svojstveni problem operatora vektorske interak ije.
iv) Najzad, da bismo pogodno transformisali vid tenzorske interak ije, podimo od jednakosti
1 ^ 2 1 1
(S ^r) = (^1 ^r + ^ 2 ^r)2 = [(^1 ^r)2 + (^2 ^r)2 + 2(^1 ^r)(^2 ^r)℄: (7.3.17)
~ 2 4 4
Kao sto smo rekli, imamo u vidu radijus-vektorsku reprezenta iju relativne esti e, stoga
multiplikativni operator ^r mozemo da pisemo u vidu rr0 , gde je r0 ort od r. Onda, na
primer, (^1 ^r)2 = r2 (^1 ^r0 )2 = r2 , jer dok (^1 ^r0 ) ima dve svojstvene vrednosti 1,
kvadrat tog operatora ima samo jednu i to +1. Analogno, (^2 ^r)2 = r2 . Tako (7.3.17)
postaje ~12 (S^ ^r)2 = 21 [(^1 ^r)(^2 ^r) + r2 ℄, sto dovodi do
2 ^ 2
(^1 ^r)(^2 ^r) = 2 (S ^
r) r2 : (7.3.18)
~
Pomo u (7.3.18) i (7.3.3b) operator tenzorske interak ije prepisujemo u vidu
2 3 ^ 2 ^2
V 4 ( r )[ (S ^r) S ℄: (7.3.19)
~2 r2
Ako opet napisemo ^r = rr0 (multiplikativni operator) i ako sledimo nota iju iz x 6.10.8,
onda e (7.3.19) da glasi
2
V4 (r) 2 (3S^r2 S^2 ): (7.3.20)
~
Zadatak 7.3.7 a) Da li su opservable S^r koordinatno-heli itetne reprezenta ije denisane u spinskom faktor
(s)
prostoru H12 dvo-nukleonskog prostora L2 (R)
L2(r)
H12?
b) Da li su opservable S^r kompatibilne sa ^l ili sa ^l2?
Ne emo podrobnije ulaziti u resavanje svojstvenog problema operatora (7.3.20) pomo u he-
li itetne reprezenta ije.
7.3.4 Jedan elektron u modelu ljuski atomskih omota a

U paragrama x 7.3.4 i x 7.3.5 otisnu emo se u atomsku ziku i ba i emo jedan pogled na po etak
periodnog sistema Mendeljejeva, koji je sve nas od srednjoskolskih dana uzbudivao i ispunjavao
strahopostovanjem. To je u stvari jedna od najlepsih primena kvantne teorije uglovnog momenta.
Kao sto emo detaljnije videti u teoriji vodoniku-sli nih atoma (odeljak x 9.1), kada u elek-
tronskom omota u atoma zanemarimo sve elektrone osim jednog, a Coulomb-ovo polje jezgra
tretiramo kao spoljasnje polje7.3.3, hamiltonijan jednog elektrona se moze svesti na slede i oblik:
^l2 ~2 2 Ze2
H^ = (r ) (7.3.21)
2 me r 2 2me r r r
2 r
(uporediti (6.6.17)), gde se za po etak koordinatnog sistema uzima srediste jezgra.
U odnosu na radijalni i uglovni faktor prostor elektrona, (7.3.21) moze da se prepise u vidu
1 ~2 d 2d Ze2
^
H=(
2 me r 2
) r
(^
l 2 )
+ [ ( ) (r )
2me r2 dr dr
℄
I^ :
r r
(7.3.22)
Opet imamo primer za primenu metoda separa ije varijabli (videti x 6.5.5 i x 6.5.6). Ispostavlja
se da su radijalne funk ije elektrona Rnl (r) svojstveni vektori efektivnog operatora H^ ef :
~2 ~2 d 2d Ze2
[l(l + 1) (r ) ℄R (r) = Enl Rnl (r): (7.3.23)
2 me r 2 2 me r 2 d r d r r nl
Ispostavi e se, takode, da tzv. glavni kvantni broj n uzima vrednosti n = 1; 2; : : :, a l =
0; 1; : : : ; n 1.
Svi kvantni sistemi imaju tenden iju da svoju ukupnu energiju smanje koliko god mogu i
postizu to u osnovnom stanju (uporediti x 3.4.10). U aproksima iji nezavisnih esti a o kojoj
je re (kada se zanemari medusobna interak ija esti a) elektroni, kao sto se kaze, popunjavaju
najnize nivoe, jer u ovom modelu ukupna energija omota a je zbir jednoelektronskih nivoa.
Posto jednoelektronski nivoi zavise od n i l, a ne zavise od ml i ms , tzv. podljuske ili orbite se
denisu odredenim vrednostima n i l, a broj (2l +1)(2s +1) = 2(2l +1), tj. broj razli itih parova
ml , ms , pokazuje za koliko elektrona ima mesta u jednoj orbiti ili, drugim re ima, koliki je broj
dimenzija svojstvenog potprostora od H^ ef koji odgovara Enl . Zbog tzv. Pauli-jevog prin ipa
(kao sto emo videti u x 9.4.4) to je upravo broj elektrona sa kojima se podljuska moze popuniti.
7.3.5 Po etak periodnog sistema

U Tabeli Tb 7.1 prikazan je po etak periodnog sistema hemijskih elemenata. Svi atomi na Tabeli
Tb 7.1 su neutralni, broj elektrona u omota u je Z (kao broj protona u jezgru). Glavni kvantni
broj n prebrojava tzv. (glavne) ljuske ili periode periodnog sistema. Posto l uzima vrednosti od
nule do n 1, u prvoj ljus i imamo samo jednu podljusku, naime s-stanje elektrona (l = 0) sa
ml = 0 i ms = 12 . Ova se ljuska stoga popunjava sa dva elektrona. U atomu vodonika imamo
7.3.3 Kretanje elektrona u omota u veoma neznatno uti e na kretanje nukleona u jezgru (kao sto kretanje zemlje
nistavno uti e na kretanje sun a i materije u sun u). Zanemarivsi ovako bezna ajan feedba k ( itati: dbek,
zna i: povratna sprega), mozemo dinami ki raspregnuti elektron i jezgro i njihovu interak iju u dobroj pribliznosti
simulirati spoljasnjim poljem.
samo jedan elektron; on je, naravno, u opisanoj prvoj ljus i. Takozvana kongura ija, a to e
re i informa ija o popunjenosti podljuski, za vodonikov atom glasi (1s), sto iskazuje n = 1, l = 0.
Dekodirajmo spektroskopsku nota iju 2 S 12 (u slu aju H). Pise se
(2S +1) L ; (7.3.24)
J
pri emu se kvantni broj orbitnog momenta L pise tzv. spektroskopskom nota ijom, tj. po
slede em kodu
L = 0 , S; L = 1 , P; L = 2 , D; L = 3 , F; L = 4 , G; (7.3.25)
dalje se ide abe ednim redom (tj. L = 5 , H
itd.). Velika slova se koriste za vise esti na stanja (za
Tabela 7.1: Po etak periodnog si- jedno esti na se koriste mala slova po istom kodu). U
stema. Prvo je dat glavni kvantni poslednjem stup u Tabele Tb 7.1 su u stvari nazna eni
broj (n); sledi redni broj elementa (Z ) ukupni spin, ukupni orbitni uglovni moment i sveukupni
i njegov hemijski simbol (HE); tre a i uglovni moment svih valentnih elektrona, tj. elektrona
etvrta kolona su elektronska kogura- koji su van popunjenih ljuski i podljuski. Posto popu-
ija i spektroskopska nota ija uglovnih njene podljuske imaju sva tri pomenuta uglovna mo-
momenata. Kompletna Tabela je data menta nula (dokaza emo ovo u T 9.4.4), pri slaganju sa
na str. 307 udzbenika iz 6.8.3. uglovnim momentima valentnih elektrona oni nista ne
n Z : HS Kongura ija 2 S +1 LJ menjaju. Dakle, uglovni momenti valentnih elektrona
1 1 H (1s) 2 S1 su istovremeno i uglovni momenti elokupnog omota a.
2 He (1s)2 1 S02 U slu aju vodonika imamo samo jedan elektron. Po-
2 3 Li (He)(2s) 2S 1 datak 2S + 1 se ita kao multiplet. Za vodonik se, na
4 Be (He)(2s)22 1 S02 primer, kaze da je u dubletnom stanju sa J = 12 . U
5 B (He)(2s) (2p) P 21 2
stvari elektron ima l = 0, j = s = 21 , a velika slova
6 C (He)(2s)2 (2p)2 3P0 pisemo radi ujedna ene nota ije.
7 N (He)(2s)2 (2p)3 4S 32
2
8 O (He)(2s) (2p) P2 4 3 U slu aju He se prva ljuska popunjava i sva tri
2 5
9 F (He)(2s) (2p) P 32 2 njegova dvo-elektronska uglovna momenta su nula, tj.
2
10 Ne (He)(2s) (2p) S06 1 imamo singletno, S -stanje sa J = 0: 1 S0 . U stvari dva
3 11 Na (Ne)(3s) 2S 1 elektrona u s-stanju daju dvo-elektronsko S -stanje. Je-
12 Mg (Ne)(3s) 2 1 S02 dan elektron ima ms = 21 , a drugi ms = 21 . Kao sto se
2
13 Al (Ne)(3s) (3p) P 12 2
vidi u (7.3.2b) i (7.3.1), to je u saglasnosti i sa triplet-
14 Si (Ne)(3s)2 (3p)2 3P0 nim i sa singletnim dvo-elektronskim spinskim stanjem.
15 P (Ne)(3s)2 (3p)3 4S 32
16 S (Ne)(3s)22 (3p)45 32P2 Medutim, kao sto emo videti u x 9.5.3, Pauli-jev prin-
17 Cl (Ne)(3s) (3p) P 32 ip u ovom slu aju zabranjuje tripletno stanje. L = 0 i
2
18 Ar (Ne)(3s) (3p) S06 1 S = 0 nuzno daju J = 0. Zbog popunjene ljuske He je
4 19 K (Ar)(4s) 2S 1 inertan po svom anitetu za hemijske reak ije.
20 Ca (Ar)(4s)2 1 S02 Kongura ije atoma u slede oj periodi (3 Z 10)
21 S (Ar)(4s)2(3d) 2D 32 dobijaju se dogradivanjem na kongura iju helijuma,
kada je nazna ena kao (He).
Litijum ima jedan valentni elektron u drugoj ljus i i to u prvoj podljus i (n = 2; l = 0). Sva
tri uglovna momenta ovog elektrona isti su kao kod vodonika i to iz istih razloga.
U omota u atoma berilijuma je prva podljuska druge ljuske popunjena. U atomu bora imamo
jedan valentni elektron u drugoj podljus i (u p-stanju) druge ljuske. Njegovi kvantni brojevi su
direktno prepisani u 2 P 21 . Od ugljenika do neona se ova podljuska postepeno popunjava. Neon

opet ima popunjenu glavnu ljusku i sli an je helijumu. Sa natrijumom po inje slede a perioda.
Druga i tre a perioda su iste duzine iako n = 3 dozvoljava pored s- i p-stanja i d-stanje. Ali
ispostavlja se da je u funk ionalnoj zavisnosti Enl d-stanje energetski nepovoljno (ima relativno
visoku vrednost) i taj se nivo po inje popunjavati7.3.4 tek kad je podljuska 4s popunjena (u S -u).
7.3.6 Nuklearni model ljuski

Elektroni u atomskom omota PZ uZenalaze
2
se u Coulomb-ovom polju jezgra. To spoljasnje polje
je jedno esti nog tipa: i=1 ri , svaki elektron ponaosob ose a polje. Ono dominira nad
P 2
uzajamnom interak ijom elektrona, koja je dvo esti nog tipa: Zi<j jrie rj j (elektroni interaguju
po parovima). Na ovaj na in dominantno jedno esti no polje dovodi (u dobroj aproksima iji)
do vazenja modela nezavisnih esti a ili modela ljuski (kad su fermioni u pitanju), ije smo neke
rezultate videli u paragrafu x 7.3.5.
Unutar jezgra imamo samo veoma jaku uzajamnu interak iju nukleona i dugo se smatralo
besmisli om da se nuklearna struktura pokusa razumeti pomo u modela ljuski. Medutim, 1940.
godine, zi ari Maria Goppert-Mayer i (u nezavisnom, istovremeno objavljenom radu) Haxel,
Jensen i Suess pokazali su da se u tzv. j j sprezi, a to zna i na jeziku standardnog bazisa za
ukupni jedno-nukleonski uglovni moment ^j def = ^l + ^s, nuklearna struktura moze u znatnoj meri
objasniti pomo u modela ljuski. Pomenuti zi ari su dobili Nobel-ovu nagradu za ovo otkri e.
Na Tabeli Tb 7.2 prikazana je (nekompletna) lista jedno-nukleonskih nivoa u spektroskopskoj
nota iji. Energetski je najnizi 1s 21 (osnovni nivo modela), a uzastopni visi nivoi slede redom
(kao sto itamo re i u knjizi). Pojedine vrste nivoa predstavljaju ljuske (ovde nemamo distink-
iju ljuski i podljuski), a brojevi u pretposlednjoj koloni kazuju koliko protona (ili umesto toga
neutrona) popunjava doti nu ljusku. Brojevi u poslednjoj koloni iskazuju sa koliko protona (ili
neutrona) se popunjuju sve ljuske zavrsno sa doti nom.
Analogon glavnog kvantnog broja n kod elektrona ovde
ima prili no fenomenolosku ulogu (dodatnog kvantnog
Tabela 7.2: Jedno-nukleonski ni- broja), prebrojava stanja unutar datog l. Na primer, 1d 5
voi u spektroskopskoj nota iji. zna i (i ita se kao) prvo d-stanje sa j = 5 itd. 2
1s 21 2 2 2
Tabela Tb 7.2 se odnosi posebno na protone i posebno
1p 32 1p 21 6 8 na neutrone. Brojevi u poslednjem stup u nazivaju se
1d 25 2s 21 1d 23 12 20 magi nim brojevima. Jezgra iji je broj protona (Z ) ili
1f 27 2p 32 1f 25 2p 21 1g 92 30 50 broj neutrona (N ) magi an, ispoljavaju znatnu stabilnost
2d 2 1g 2 3s 2 1h1 2 2d 2
5 7 1 1 3 32 82 strukture (setimo se analogije sa plemenitim gasovima).
2f 27 1h 92 3p 23 2f 52 3p 12 1i 132 44 126 Naro ito su stabilna tzv. dvostruko magi na jezgra kao
sto su 42 He2 , 16 40 208 Z +N
8 O8 , 20 Ca20 , 82 Pb126 (Z simbolN ).
Redosled nivoa unutar pojedinih ljuski nije ustaljen,
ve zavisi od jezgra o kome je re , tj. od toga koji su nivoi ve popunjeni. Ova samousaglasenost
modela sa popunjenos u pojavljuje se i u modelu ljuski atomskih omota a, ali mnogo rede.
7.3.4 Iskazi u tekstu su simpli irani.
Zavisnost od l u Enl se u stvari ne dobija iz (7.3.23), ve tek uzimanjem u obzir
i dodatnih lanova u efektivnom hamiltonijanu (tzv. na struktura usled spin-orbitnog sprezanja i relativisti ke
korek ije; videti x 9.1.10).
Tamo dominiraju e polje od jezgra obezbeduje prili nu ustaljenost pomenutog redosleda. Unutar
jezgara elokupni jedno esti ni hamiltonijan ije je svojstveno resenje model ljuski poti e od
samousaglasavanja jedno-nukleonskih stanja sa njihovim delovanjem na ostala stanja. Pitanje
modela ljuski i samousaglasavanje prou i emo u x 9.4.3, x 10.4.7 i x 10.4.8.
7.3.7 Deuteron i nezavisnost p p i n n stanja

Postoji samo jedno vezano stanje dva nukleona, a to je deuteron (jezgro deuterijuma ili atoma
teskog vodonika), koji se sastoji od protona i neutrona. uglovni momenti deuterona glase 3 S1
(ista spektroskopska nota ija kao u atomima) sa malom primesom 3 D1 stanja7.3.5 .
Kao sto emo videti u x 9.5.3, tripletno S -stanje ove esti e kao sto su nukleoni je simetri no (u
pogledu uzajamne zamene koordinata) kako u spinskom dvo esti nom prostoru tako i u orbitnom
dvo esti nom prostoru. Proton i neutron su razli ive esti e, za njih ne vazi Pauli-jev prin ip
i stoga njima to stanje nije zabranjeno. Medutim dva protona (sitem p p) ili dva neutrona
(sistem n n) su identi ne ili nerazli ive esti e. Za njih vazi Pauli-jev prin ip, a on zabranjuje
tripletno S -stanje. Samo u tom stanju je interak ija (koja je spinski zavisna) dovoljno jaka da
daje vezano stanje. Zato u prirodi ne postoji vezano stanje dva protona ili dva neutrona.
7.4 Iredu ibilni tenzorski operatori i Wigner-E kart-ov

teorem
U ovom odeljku formalizam kvantne teorije uglovnog momenta e da kulminira u prosirenju ideje
standardnog bazisa i na operatore, kako bismo mogli sto vise olaksati izra unavanje matri nih
elemenata (a preko njih ide gotovo sva primena kvantne mehanike). Tako se upotpunjuje i
zaokrugljuje aparat reprezenta ije uglovnog momenta, a standardni bazis je to u sustini.
Denisa emo pojam iredu ibilnog tenzorskog operatora i prou i emo najvazniji spe ijalni
slu aj, vektorski operator. Prodiskutova emo jednu vaznu primenu vektorskih operatora uglov-
nog momenta u tzv. j j i L S sprezanju. Formulisa emo i dokaza emo Wigner-E kart-ov
teorem, koji konkretizuje pomenuto pojednostavljenje izra unavanja matri nih elemenata. Preko
izvesnih pomo nih rezultata primeni emo ovaj teorem na prou avanja Zeeman-ovog efekta atom-
skog omota a.
7.4.1 *Iredu ibilni tenzorski operatori

Neka je H neki Hilbert-ov prostor u kome je zadat vektorski operator uglovnog momenta K ^ i
odgovaraju a rota iona grupa fU^ (u) = e ~ ju iz -lopteg. Onda svakih 2k + 1 operatora
{ u ^
K
T^m , m = k; k + 1; : : : ; k u H nazivamo standardnim komponentama iredu ibilnog tenzorskog

(k )
operatora k-tog reda ako
P
U^ (u)T^m(k) U^ 1 (u) = km0 = k Um(k0)m (u)T^m(k0) ; m = k; : : : ; k ; (7.4.1a)
7.3.5 Ovde primesane zna i da je deuteron u mesanom stanju. On je u istom stanju, a pomenuta stanja su
koherentno pomesana, tj. pojavljuju se u superpozi iji.
7.4. IREDUCIBILNI TENZORSKI OPERATORI I WIGNER-ECKART-OV TEOREM 259
k =: 0; 1; ::: (7.4.1b)
(razlog za izastavljanje polu elih k sazna emo u slede em odeljku).
Uporedenje (7.4.1a) i (6.4.5) pokazuje da operatori fT^m(k) jm = k; : : : ; kg ine standardan
bazis u odnosu na rotiranja operatora. Ovu emo primedbu razraditi u Dodatku 1, x 7.4.5
Deni ija (7.4.1) moze se zameniti ekvivalentnom deni ijom u kojoj se operatori T^m(k) reliraju
^:
sa K
[ K^ z ; T^m(k) ℄ = m~T^m(k) ; [ K^ ; T^m(k) ℄ = (k(k + 1) m(m 1)) 2 ~T^m(k) 1 ;
1
(7.4.2a,b)
m = k; : : : ; k : (7.4.2 )
Kada (7.4.2) uporedimo sa (6.2.21 ) i (6.3.14 , 6.3.14d), vidimo da je fT^m(k) jm = k; : : : ; kg
standardni bazis u odnosu na superoperator [K; ^ : : :℄ (operator koji deluje na operatore u H), koji
igra ulogu superoperatora uglovnog momenta za superoperatore rota ija U^ (u) : : : U^ 1 (u). Da
je to stvarno tako, kao i dokaz ekvivalentnosti (7.4.1) i (7.4.2), bi e dato u Dodatku 1, x 7.4.6.
Deni ija (7.4.1a) se u spe ijalnom slu aju iredu ibilnog tenzorskog operatora nultog reda
svodi na U^ (u)T^m(k=0
=0) ^ 1
U (u) = T^m(k=0
=0)
ili na ekvivalentnu jednakost
[ T^0(0) ; U^ (u) ℄ = 0; 8u iz -lopte: (7.4.3)
Operatore koji zadovoljavaju (7.4.3) nazivamo skalarnim operatorima. Najvazniji primer je sferno
simetri ni hamiltonijan.
Zadatak 7.4.1 Dati primer skalarnog operatora u Hilbert-ovom prostoru H ovog odeljka.
Zadatak 7.4.2 Pokazati da su operatori
= p12 K^ ; T^m(k=0
T^m(k==1)1 def = K^ z ; T^m(k=1
=1) def = p12 K^ +
=1) def (7.4.4a,b, )
standardne komponente iredu ibilnog tenzorskog operatora prvog reda.
7.4.2 Vektorski operatori

Iz Zadatka Z 7.4.2 vidimo da vektorski operator K ^ tek uz izvesnu modika iju zadovoljava
(7.4.1a). Name e se pitanje sta je to vektorski operator, pojam kojim smo se do sada mnogo
koristili, a nismo ga denisali.
Kao i u klasi noj zi i, vektorski operator se denise po uzoru na operator radijus vektora ^r
u Ho . Pre iznije, vektorski operator A ^ u proizvoljnom Hilbert-ovom prostoru H sa denisanim
K^ i fU^ (u)ju iz -lopteg reliran je sa rota ijama (ili ekvivalentno sa K ^ ) istim rela ijama kao
^r u Ho sa fU^0 (u) = e ~ ju iz -lopteg (ili ekvivalentno sa ^l).

{ u ^l
Prepisimo rela ije (6.7.8) i (ekvivalentne rela ije) (6.2.5), koje vaze u Ho :
U^0 (u)^rU^0 1 (u) = R 1 (u)^r; (7.4.5a)
X 00
[ ^lq ; q^0 ℄ = {~ qq0 q00 q^ ; q; q 0 = x; y; z; (7.4.5b)
q00 =x;y;z
gde, kao i obi no, matri a R(u) reprezentuje u ksiranom Des artes-ovom koordinatnom sistemu
fx0 ; y0; z0 g rota iju Ru (koja deluje u objektivnom prostoru).
Dakle, vektorski operator A ^ u H mozemo da denisemo bilo kojom od slede e dve ekvivalentne
jednakosti7.4.1 :
U^0 (u)A^ U^0 1 (u) = R 1 (u)A ^; (7.4.6a)
X
[ K^ q ; A^q0 ℄ = {~ qq0 q00 A^q00 ; q; q 0 = x; y; z (7.4.6b)
q00 =x;y;z
(naravno, U^ (u) je rota ija u H).

Posto su matri e R(u) ortogonalne, tj. R 1 = RT , (7.4.6a) mozemo takode napisati koriste i
se transponovanom matri om od R:
P
U^ (u)A^q U^ 1 (u) = q0 =x;y;z Rq0 q (u)A^q0 ; q = x; y; z : (7.4.7)
Ako uporedimo (7.4.7) sa jednakostima reprezentovanja operatora rota ije R^ u u Des artes-
ovom sistemu fx0 ; y0; z0 g
X
R^ u q0 = Rq0 q q00 ; q0 = x0 ; y0 ; z0 ; (7.4.8)
q0 =x;y;z
vidimo da u (7.4.7) operatori A^q igraju istu ulogu kao ortovi x0 ; y0 ; z0 u (7.4.8). Zato se A^q
ponekad nazivaju Des artes-ovim komponentama iredu ibilnog tenzorskog operatora prvog reda,
ali naj es e komponentama vektorskog operatora.
Pazljivi itala ve nazire da se rela ije (7.4.4) uopstavaju, tj. da mozemo pisati
1
A^(1)1 = p (A^x {A^y ); A^(1) ^ ^(1)
0 = Az ; A1 = p1 (A^x + {A^y ); (7.4.9a)
2 2
ili matri no izrazeno
0 ^(1) 1 0 1 0 1 1
A 1 A^x p { p12 0
^(1) ^ def 2
A
0
A = S Ay ; S =
A 0 0 1A; (7.4.9b, )
A^1
(1) A^z p12 1
{ p2 0
^ proizvoljan vektorski operator, a fA^(1)
pri emu je A m jm = 1; 0; 1g iredu ibilni tenzorski operator
prvog reda. Unitarna matri a S je matri a razvijanja standardnih komponenata po Des artes-
ovim.
Zadatak 7.4.3 Pokazati da su (7.4.9b), (7.4.7) i (7.4.1a) u skladu sa:
U (k=1) (u) = S R(u)S T ; 8u iz -lopte: (7.4.10)
7.4.1 Treba uo iti da u jednakostima kao sto su (7.4.5a) i (7.4.6a) vektorski operator zamisljamo kao kolonu od tri
operatora. Na levoj strani sa U^ : : : U^ 1 delujemo posebno na svaki element u koloni, a na desnoj strani imamo
mnozenje kvadratne brojne matri e R 1 istom kolonom. Ovo je kompaktno napisan sistem od 3 operatorske
jednakosti.
^ moze se ekvivalentno denisati pomo u K
Kao sto je ve re eno, vektorski operator A ^:
P
[ K^ q ; A^q0 ℄ = {~ q00 =x;y;z qq0 q00 A^q00 ; q; q 0 = x; y; z : (7.4.11)
^ vektorski operator.
Iz (7.4.11) i (6.2.7) je o igledno da je sam K
Zadatak 7.4.4 Pod pretpostavkom da je ve poznato da su (7.4.1a) i (7.4.2) ekvivalentni (a to e biti dokazano
u x 7.4.6), dokazati ekvivalentnost (7.4.7) i (7.4.11).
Zadatak 7.4.5 Nabrojati vektorske operatore kojima smo se do sada koristili i pokazati da je svaki od njih
stvarno vektorski operator.
Na kraju ovog paragrafa, da ukazemo na zi ki smisao transforma ionih osobina vektorskih
operatora. Neka je A ^ vektorska opservabla, a j i proizvoljno stanje. Onda je o ekivana
vrednost h j A j i brojni vektor, tj. trojka brojeva koju dobijamo merenjem na ansamblu.
^
Merne aparature su po pravilu klasi ne, a rezultati, kao h j A ^ j i, moraju imati klasi ne
transforma ione osobine (u ovom slu aju pod rota ijama). Ako primenimo rota ije u H, na
primer u S hrodinger-ovoj verziji (uporediti
P
x 5.2.4), onda klasi na rota ija R , rezultuje u novom
vektoru: h j U ()Aq U () j i = q0 =x;y;z Rqq0 ()h j A^q0 j i (U^ y : : : U^ je inverzno od U^ : : : U^ y ,
^ y ^ ^
stoga Rqq0 ). Dakle, h j A
^ j i se trasformise kao klasi ni vektor.
7.4.3 j j i L S sprezanje
Po e emo paragraf sa dve korisne leme o vektorskim operatorima.
Lema 7.4.1 Svaka linearna kombina ija vektorskih operatora je takode vektorski operator.
Zadatak 7.4.6 Dokazati Lemu L 7.4.1
.
Lema 7.4.2 Tri operatora ^lx , ^ly i ^lz orbitnog uglovnog momenta esti e koja ima spin ine
vektorski operator ne samo u odnosu na orbitne rota ije, nego i u odnosu na ukupne (tj. orbitno-
spinske) rota ije. Analogno vazi za ^s.
Dokaz: Posto se itala ve ubedio da je ^l vektorski operator u Ho, predimo na ukupni prostor stanja Hu def =
^ ^ ^ ^ ^ 1 ^ 1
Ho
Hs . Leva strana od (7.4.7) onda glasi (U0 (u)
Us (u))(lq
Is )(U0 (u)
Us (uP)), sto se svodi na
(U^0(u)^lq U^0 1(u))
(U^s(u)I^s U^s 1(u)). Posto u Ho ^l zadovoljava (7.4.7), prvi faktor je q0 =x;y;z Rq0 q l^q0 , te
usled linearnosti direktnog proizvoda nasa polazna leva strana postaje q0 =x;y;z Rq0 q (u)(^lq0
I^s ), tj. (7.4.7)
P
vazi i u Hu. Za ^s je dokaz analogan. Q. E. D.

Sada emo rezultat Leme L 7.4.2 uopstiti na sistem od vise esti a sa spinom, na primer na
atomski omota od Z elektrona. Ukupni prostor stanja omota a glasi
H1(u:::Z) = H1(u)
: : :
HZ(u) ; (7.4.12)
gde su faktor prostori ukupni prostori stanja pojedinih elektrona. Posto je Hi(u) = Hi(o)
Hi(s) ,
i = 1; : : : ; Z , imamo
H1(u:::Z) = H1(o)
H1(s)
: : :
HZ(o)
HZ(s): (7.4.13)
Posto su zi ke rota ije uvek rota ije u ukupnom prostoru, postavlja se pitanje da li su na
primer ^l1 i ^s1 vektori i u odnosu na ukupne rota ije. U ukupnom prostoru H1(u:::Z )
operator ^l1
deluje kao ^l1
I^1(s)
: : :
I^Z(o)
I^Z(s) , stoga rezonovanjem kao u dokazu Leme L 7.4.2 lako mozemo
zaklju iti da ^l1 jeste vektor i u odnosu na ukupne rota ije ili ukupni uglovni moment J^ . Analogno
vazi za ^s1 , kao i za ^li, ^si , i = 2; : : : ; Z .
Poredak faktora kao u (7.4.12) i (7.4.13) prilagoden je tzv. j j sprezanju (engleski: j-j
oupling, itati: dzej-dzej kapling), tj. u svakom Hi(u) imamo sprezanje ^ji = ^li + ^si , a zatim
P
J^ = Zi=1 ^ji .
Postoji i druga mogu nost, tzv. L S sprezanje, koje se u atomskoj zi i naziva i Russel-
Saunders-ovim ( itati: Rasl-Saunders) sprezanjem. Naime, na osnovu komutiranja faktor pro-
stora (mada za jednu primenu poredak mora biti ksiran, ali nakon permutovanja faktora dobi-
jamo ekvivalentne rezultate), mozemo ukupan prostor pisati u vidu
H1(o:::Z
)
= H1(o:::Z
)

H1(s:::Z
)
; (7.4.14)
H1(o:::Z
)
= H1(o)
: : :
HZ(o) ; H1(s:::Z
)
= H1(s)
: : :
HZ(s) :(7.4.15a,b)
Poretku faktor prostora kao u (7.4.15) i (7.4.14) odgovara sprezanje J^ = L^ + S^ , gde su
P P
L^ = Zi=1 ^li i S^ def
def
= Zi=1 ^si , ukupni orbitni odnosno ukupni spinski vektor uglovnog momenta
^ u H1(o:::Z
omota a (realiza ija za K )
odnosno u H1(s:::Z
)
).
Rezonovanjem kao u dokazu Leme L 7.4.2 sledi da su L^ i S^ vektorski operatori i u odnosu na
J^ (sveukupni uglovni moment), tj. u odnosu na zi ke rota ije.
7.4.4 Wigner-E kart-ov teorem

Vratimo se opstem slu aju sa standardnim komponentama iredu ibilnih tenzorskih operatora
denisanih sa (7.4.1a). Mi jos ne znamo sta je svrha ovih operatora.
U kvantnoj mehani i se veoma esto moraju izra unati matri ni elementi, tj. izrazi tipa
h j A^ j i, gde je A^ naj es e lan u hamiltonijanu (na primer perturba ija). Mozemo u prostoru
stanja uvesti standardni bazis za K ^ i razviti vektore stanja j i i j i po njemu. Standardan bazis
u operatorskom prostoru se sastoji upravo od multipleta operatora denisanih sa (7.4.1a) i po
njima mozemo da razvijemo i A^. Na taj na in se izra unavanje pomenutih matri nih elemenata
svodi na izra unavanje matri nih elemenata vida h km j T^m(k22 ) j k1 m1 1 i. Za njih vazi slede e
pojednostavljenje.
Teorem 7.4.1 (Wigner-E kart-ov) (Vigner, Ekart)
hkm j T^m(k22 ) j k1m1 1 i = (k1k2m1 m2jkm)h kkT^(k2) kk11 i ; (7.4.16)
gde je h kkT^(k2 ) kk1 1 i, tzv. redukovani matri ni element7.4.2 , nepoznata funk ija od kvantnih
brojeva k; ; k2 ; k1 ; 1 , ija funk ionalna zavisnost zavisi od prirode operatora T^m(k22 ) , a prvi faktor
na desnoj strani je CG-koe ijent.
7.4.2 Kod mnogih autora je redukovani matri ni element denisan tako da se na desnoj strani (7.4.16) javlja faktor
1
2k+1 .
Napomena 7.4.1 Pojednostavljenje u (7.4.1) sastoji se u tome sto je sva zavisnost leve strane
od magnetnih kvantnih brojeva m, m1 i m2 poznata preko CG-koe ijenta na desnoj strani.
Nepoznati redukovani matri ni element (koji u stvari nije matri ni element, samo je uobi ajeno
da se simboli no ili uslovno tako pise i naziva) izra unava se tako da se za neku kombina iju
m, m1 i m2 za koju CG-koe ijent nije nula izra una leva strana. Onda CG-koe ijenti odmah
omogu avaju izra unavanje vrednosti leve strane za sve ostale kombina ije vrednosti m, m1 , m2 .
Napomena 7.4.2 Najve a korist od Wigner-E kart-ovog teorema je u selek ionim pravilima
koje u sebi nose CG-koe ijenti:
hkm j T^m(k22) j k1 m11 i = 0 (7.4.17)
kadgod m 6= m1 + m2 i/ili kadgod k, k1 i k2 ne zadovoljavaju pravilo trougla.
Radi upros avanja ra una, redukovani matri ni element h k j jT^ (k2 ) j j k1 1 i stavljamo po
deni iji jednakim nuli kad god je naruseno selek iono pravilo za k, k1 i k2 (jer onda ionako
nemamo potrebe za njima).
Zadatak 7.4.7 Navesti ekspli itno selek iona pravila za skalarni i vektorski operator.
Zadatak 7.4.8 Pokazati da je matri ni element hk j jT^(k2)j j k1 i jednak nuli kad god k, k1 i k2 ne zadovoljavaju
pravilo trougla. Ovde su vektori takvi da zadovoljavaju ^ 2 j k i = k(k +1)~2 j k i, K^ 2 j k1 i = k1(k1 +1) j k1 i
K
( i su dodatni kvantni brojevi); T^(k2) = m2= k2 m2 T^m(k22), gde su m2 proizvoljni kompleksni brojevi, a T^m(k22)
Pk 2
su standardne komponente nekog iredu ibilnog tenzorskog operatora.
Nekad se u kontekstu matri nog elementa kao sto je dat u Zadatku Z 7.4.8 kaze da vektori
,,nose" kvantne brojeve k odnosno k1 , a operator da ,,nosi" kvantni broj k2 .
Spe ijalni slu aj operatora T^(k2 ) iz Zadatka Z 7.4.8 su komponente bilo kog vektorskog ope-
ratora.
Posle nekoliko pomo nih rezultata primeni emo u slede em paragrafu Wigner-E kart-ov teo-
rem na Zeeman-ov efekt atomskog omota a.
Lema 7.4.3 Neka su A ^ iB^ dva proizvoljna vektorska operatora. Njihov tzv. skalarni proizvod,
tj. izraz
A^ B ^ def
= A^x B^x + A^y B^y + A^z B^z ; (7.4.18)
je skalarni operator.
Zadatak 7.4.9 Dokazati Lemu L 7.4.3 na dva na ina, jedan od njih da bude pomo u matri a, tj. pisu i A^ B^
kao vrstu od tri operatora mnozenu (matri no) sa kolonom od tri operatora.
Zadatak 7.4.10 a) Objasniti zasto brojni vektor (kao na primer iz -lopte) nije vektorski operator.
b) Pokazati da kad bi brojni vektori bili vektorski operatori, onda bi zbog Leme L 7.4.3 grupa rota ija morala
biti komutativna.
Napomena 7.4.3 Kao sto proizlazi iz iskaza Zadatka Z 7.4.10a potpuni efekt rota ije R u H u
Heisenberg-ovoj verziji (bez obzira da li se radi o aktivnoj ili o pasivnoj interpreta iji) nije samo
u tome da se svaki vektorski operator A ^ zameni rotiranim vektorskim operatorom U^ 1 ()A ^ U^ ()
(i analogno svaki iredu ibilni tenzorski operator itd.), ve da se istovremeno svaki brojni vektor
zameni sa R().
Zadatak 7.4.11 Pokazati kako iz Napomene N 7.4.3 sledi invarijantnost izraza A^ pod potpunim efektom
proizvoljne rota ije.
Zadatak 7.4.12 Realan broj je spe ijalan slu aj hermitskog operatora i moze da se zi ki interpretira kao
opservabla ije merenje sigurno daje rezultat . Objasniti (u kontekstu Napomene N 7.4.3 i diskusije na kraju,
paragrafa x 7.4.2) zasto brojni vektor ne moze da se interpretira zi ki kao vektorska opservabla. Navesti
primere brojnih vektora u kvantnoj mehani i i ilustrovati iskaz da oni ne izrazavaju (kvantizirane) varijable, ve
odreduju vektore u obi nom prostoru.
7.4.5 *Zeeman-ov efekt atomskog omota a

Sada emo nastaviti kvantno-mehani ko opisivanje efekta Zeeman-a, koje smo zapo eli u odeljku
x 6.8 i nastavili u x 6.9.3.
Kvantiza ijom klasi nog hamiltonijana koji opisuje omota u prisustvu spoljasnjeg konstant-
nog i homogenog magnetnog polja B dobili smo (6.8.9). Prepisujemo ga u vidu
Z Z Z
X p^ 2i Ze2 X e2 X
H^ = (
2 me ri
)+
jr r j j ^ i(l) B; (7.4.19)
i=1 i<j i i=1
= B gl^li (izostavili smo mali poslednji lan koji je irelevantan za Zeeman-ov efekt).
gde je ^ i(l) def
S druge strane, posto smo uveli spin (videti hipotezu spina u x 6.9.4) znamo da i unutrasnji
magnetni dipolni moment ^ BP= gs B ^s interaguje sa B, tako da se u hamiltonijanu omota a
mora pojaviti dodatni lan Z
^ (is) B, koji je nov u odnosu na kvantiziranu klasi nu jedna inu
i=1
(7.4.19). Uklju uju i ovaj lan u (7.4.19) i denisu i H^ u L2 (r1 ; : : : ; rZ )
H1(s:::Z
)
, dolazimo do
Z Z
X p^ 2 Ze2 X e2
H^ = ( i )+ B ^ ; (7.4.20a)
i=1
2 me ri jr rj j
i<j i
gde je ^ vektorski operator magnetnog dipolnog momenta elektronskog omota a, a on glasi

Z
X Z
X
^ = B (gl L^ + gsS^ ); L^ =
def ^li; S^ = ^si : (7.4.20b, ,d)
i=1 i=1
Giromagnetski ili Lande-ovi faktori gl i gs (orbitni i spinski) jednog elektrona imaju empirijske
vrednosti:
gl = 1; gs = 2 (7.4.21a,b)
(to su priblizne vrednosti), a to daje i Dira -ova relativisti ka kvantna teorija elektrona; esto se
gl izostavlja (kao faktor), a umesto gs odmah stavlja 2.
Kao sto emo videti u x 9.1.10, injeni a da elektron ima spin ispoljava se ne samo kroz
poslednji sabirak u (7.4.20b), nego i kroz jos jedan sabirak u hamiltonijanu, H^ sl , koji predstavlja
tzv. spin-orbitno sprezanje. Stoga, hamiltonijan omota a je
P 2 Ze2 ) + PZ PZ
H^ = Zi=1 ( 2p^mi e ri
e2
i<j jri rj j + 1 s
i=1 2m2e 2 î ^li r1i dVdr(ri i ) B ^ (7.4.22)
Kada je magnetno polje toliko jako da B ^ dominira nad H^ sl (tj. nad pretposlednjim
sabirkom), onda se govori o Pas hen-Ba k-ovom efektu ( itati: Pasen-Bak). U obratnom slu aju,
kada je B ^ za redove veli ine manji od H^ sl , imamo Zeeman-ov efekt.
Zadatak 7.4.13 a) Pokazati da je H^ iz (7.4.22) bez poslednjeg sabirka rota iono simetri an i da se potpuna
klasika ija stanja postize standardnim bazisom fj JMJ ij8J; MJ ; g za J^ (ovde uklju uje kvantni broj
energetskog nivoa).
b) Pokazati da se odba ivanjem poslednjeg i pretposlednjeg sabirka u (7.4.22) (nulta aproksima ija u Pas hen-
Ba k-ovom efektu) potpuna klasika ija stanja postize i bazisom fj LMLSMS ij8L; ML; S; MS ; g, koji
je standardan bazis za L^ i S^ .
Rezultati merenja Zeeman-ovog efekta mogu da se teorijski reprodukuju sa zadovoljavaju om
ta nos u ako lan B ^ u (7.4.22) tretiramo kao perturba iju i to u prvoj aproksima iji.
Sada moramo malo anti ipirati rezultate kasnijih glava. Kao sto emo videti kad budemo
izu avali teoriju sta ionarnih perturba ija degenerisanog nivoa (x 10.2.2), da bismo izra unali
kakvo e epanje jednog neperturbisanog nivoa En izazvati perturba ija u prvoj aproksima iji,
moramo dijagonalizirati samo jednu podmatri u operatora perturba ije u energetskoj reprezen-
ta iji neperturbisanog hamiltonijana. Ta se podmatri a sastoji od svih matri nih elemenata koji,
kao sto se kaze, povezuju vektore stanja koji odgovaraju doti nom ksiranom nivou En . Posto
nivoi En neperturbisanog hamiltonijana funk ionalno zavise od kvantnih brojeva n, J , MJ ,
(uporediti Zadatak Z 7.4.12.a., sad ne uklju uje n), zajedno sa nivoom En0 ksirani su i odgo-
varaju i kvantni brojevi n , J0 , 0 , tj. svi osim MJ . Degenerisanost nivoa je 2J0 + 1 i podmatri a
reda (2J0 + 1) (2J0 + 1) od operatora perturba ije B ^ (vrste i kolone prebrojava MJ0 )
dijagonaliza ijom daje pomenuto epanje.
Dakle, potrebni su nam matri ni elementi hn J0 MJ0 0 j ( B ^ ) j n J0 MJ0 0 0 i. Medutim, na
osnovu (7.4.20) nize i ekspli itne forme operatora B ^ (uporediti (7.4.20b) i (7.4.21)), pisemo
hn J0MJ0 0 j (L^ + 2S^ ) j nJ0 MJ0 0 0 i = ghnJ0 MJ0 0 j J^ j nJ0 MJ0 0 0 i: (7.4.23)
Faktor g naziva se giromagnetskim ili Lande-ovim faktorom elektronskog omota a. To je
veli ina koja karakterise doti ni nivo En0 (zavisi od n , J0 i 0 , a ne od MJ0 ).
Koriste i (7.4.23), dolazimo do slede eg rezultata
hnJ0MJ0 0 j ( B ^ ) j nJ0MJ0 0 0 i = gBB hnJ0 MJ0 0 j J^z j nJ0 MJ0 0 0 i
= jBj = Bz , Bx = By = 0), iz ega sledi
(z osa je duz B; B def
LS = ÆMJ0 MJ0 0 gBB MJ0 ~:
Dakle, zahvaljuju i tome sto smo pomo u Lande-ovog faktora g uspeli da svedemo sve rele-
vantne operatore na J^z (a to smo mogli zahvaljuju i Lemi (L 7.4.7) nize, a u stvari na osnovu
Wigner-E kart-ovog teorema), nasa podmatri a je ve dijagonalna, te perturbisani energetski
nivoi (u prvoj pribliznosti) glase7.4.3
7.4.3 Ponekad se uvodi tzv. magnetni moment elektronskog omota a i obelezava se sa m. To je po deni iji
m def
= hnJ0; MJ0 = J0 ; 0 j ^ z j nJ0; MJ0 = J0 ; 0 i = B J0~g (videti (7.4.20b) i (7.4.23)). O igledno, m igra
analognu ulogu kao g i nema potrebe uvoditi obe ove veli ine.
E (n J0 0 ) = En0 + g B B MJ0 ~ : (7.4.24)

Nivo En0 epa se na 2J0 + 1 ekvidistantnih nivoa, a ,,distan a" je gBB ~.
Opstu formulu (7.4.24) mozemo primeniti i na slu aj jednog valentnog elektrona (izosta-
vljaju i popunjene ljuske i podljuske). Uzmimo dva primera, srebro (Ag) sa kongura ijom
(Kr)(5s)(4d)10 i uglovnim momentima 2 S 12 i talijum (Tl) kongura ije (Xe)(6s)2 (4f )14 (5d)10 (6p)
i sa 2 P 12 . Posto je u oba slu aja J = j = 12 , Zeeman-ov efekt epa neperturbisani nivo osnovnog
stanja na dva nivoa (anomalni Zeeman-ov efakt). Ali Tl usled L = l = 1 (za Ag: L = l = 0) ima
manji g faktor i, kao sto vidimo iz (7.4.24), razmak perturbisanih nivoa je manji.
Zadatak 7.4.14 Pokazati da se u slu aju Pas hen-Ba k-ovog efekta obraza (7.4.24) zamenjuje formulom
E (n L0 S0 0 ) = En0 + B B (ML0 + 2MS0 ): (7.4.25)
7.4.6 *DODATAK 1 - Superoperatori rota ija i uglovnog

momenta
Za ljubitelje dubljih matemati kih sagledavanja da emo kratak prikaz iredu ibilnih tenzorskih
operatora sa gledista superoperatora, tj. operatora koji deluju na operatore daju i opet operator
Neka je H nas prostor stanja kvantnog sistema, a sa H2 obelezimo (kompleksni) linearni
prostor svih linearnih operatora koji deluju u H i nazva emo ga superprostor7.4.4 . Superoperatori
su linearni oparatori u H2 .
Podimo od prou avanja superoperatora
U^^ (u)A^ def

= U^ (u)AÛ^ 1 (u); 8A^ 2 H2 ; 8u iz -lopte: (7.4.26a)
Posto operatori rota ije vektora u H (u S hrodinger-ovoj verziji) glase U^ (u) = e ~ K^ , imamo
{
U^^ (u)A^ = e ~ K^ Ae

^ ~{ K^ :
{
(7.4.26b)
Uvedimo sad superoperatore
^^ A^ def
K ^ q ; A^ ℄; 8A^ 2 H2 ; q = x; y; z:
q = [K (7.4.27)
Na osnovu Baker-Hausdor-ove leme (videti x 5.2.3) i (7.4.27), mozemo (7.4.26b) prepisati kao
U^^ (u)A^ = e ~ K A^

{ ^
(7.4.28)
(iskoristili smo linearnost komutatora po prvom faktoru).
Zadatak 7.4.15 Dokazati da je preslikavanje U^ (u) ! U^ (u), zadato sa (7.4.26a), izomorzam.
7.4.4 Pre iznije re eno, u H2 spadaju samo linearni operatori iji je domen gust u H. Opstiji linearni operatori se
ne susre u u kvantnoj mehani i.
Zbog (7.4.28) grupu superoperatora fU^^ (u)ju iz -lopteg mozemo interpretirati (formalno)
kao grupu superrota ija7.4.5 u H2 . Generator je vektorski superoperator K ^^ def
= fK^^ ; K
^ ^^ g.
x ^ y; K z
Proverimo koje komuta ione rela ije zadovoljavaju komponente.
Iz Ja obi-evog identiteta za komutatore sledi [ K^ x ; [ K^ y ; K^ z ℄ ℄+ ikl. perm. = 0 )
[ K^ x ; [ K^ y ; A^ ℄ ℄ [ K^ y ; [ K^ x ; A^ ℄ ℄ [ [ K^ x ; K^ y ℄; A^ ℄ = 0, sto na osnovu deni ije (7.4.27) i
rela ije [ K^ x ; K^ y ℄ = {~K^ z dovodi do
^^ ; K
^ ^^ i ikl. perm. ;
[K x ^ y ℄ = {~K z (7.4.29)
jer A^ 2 H2 je proizvoljan operator. Cikli ne permuta ije slede analogno, kao i nultost ostalih
komutatora.
Tek sada mozemo s pravom govoriti o rota ijama u H2 , a o K ^^ kao o vektorskom superopera-
toru uglovnog momenta.
se ti e iredu ibilnih tenzorskih operatora, prepisimo sad deni iju (7.4.1a) u vidu
Sto
k
X
U^^ (u)T^m(k) = Um(k0)m (u)T^m(k0) : (7.4.30)
m0 = k
Kad (7.4.30) uporedimo sa (6.4.5) (videti i pasus ispod toga), dolazimo do zaklju ka da je iredu-
ibilni tenzorski operator u stvari jedan multiplet standardnog bazisa za superrota ije.
Radi alternativnog denisanja iredu ibilnog tenzorskog operatora, jednakosti (7.4.2) prepisu-
jemo u vidu
K^^ T^(k) = m~T^(k) ; (7.4.31a)
z m m
^^ T^(k) = p
K m k(k + 1) m(m 1)T^m(k) 1 : (7.4.31b)
Uporeduju i (7.4.31a) sa (6.2.21 ), a (7.4.31b) sa (6.3.14 ,6.3.14d) (videti i Zadatak 6.3.6 ispod
toga), dolazimo do istog zaklju ka.

Citao u je ve , bez sumnje, palo u o i da u superprostoru H2 ipak nesto nedostaje: nemamo
unitarni skalarni proizvod i H2 nije Hilbert-ov prostor. Ipak, tzv. Hilbert-S hmidt-ovi operatori
u H, tj. linearni operatori za koje vazi Tr A^y A^ < 1 (ako je H kona no-dimenzionalan, onda su
svi linearni operatori Hilbert-S hmidt-ovi), ine Hilbert-ov prostor HHS
2 H2 . Skalarni proizvod
je denisan u HHS 2 na slede i na in
= Tr A^yB:
( A^ ; B^ ) def ^ (7.4.32)
Zadatak 7.4.16 Pokazati da su superrota ije U^ (u) unitarni, a superoperatori uglovnog momenta K^ q hermitski
2 .
u HHS
7.4.5 Ako zi ki interpretiramo rota ije u H2 , onda smo u Heisenberg-ovoj verziji i U^ 1 (u) odgovara rota iji
Ru u objektivnom obi nom prostoru. Ali zbog zahteva izomorzma, mi smo onda u levom stup u na C 5.2,
imamo pasivnu interpreta iju i u stvari Ru1 deluje na koordinatni sistem. Tako da opet imamo Ru ! U^ (u)
(izomorfno), gde rota ije Ru deluju u skupu koordinatnih sistema (kvadrat I na C5.2).
Dakle, u HHS 2 imamo jednu realiza iju opste teorije uglovnog momenta i svi njeni rezultati se
prenose i na ovaj slu aj. Na primer, sto je za nas od vaznosti, iz opste teorije sledi da su rela ije
(7.4.30) i (7.4.31), tj. zapravo (7.4.1a) i (7.4.2a-7.4.2 ), ekvivalentne deni ije.
U kvantnoj mehani i obi no susre emo operatore koji nisu Hilbert-S hmidt-ovi. Stoga nam
se name e pitanje da li ekvivalentnost deni ija (7.4.1a) i (7.4.2a-7.4.2 ) vazi i u slu aju kada
nisu svih 2k +1 standardnih komponenti iredu ibilnog tenzorskog operatora Hilbert-S hmidt-ovi.
Potvrdan odgovor sledi iz injeni e da su rota ije fU^^ (u) = e ~ uK^ ju iz -lopteg s jedne
{ ^
strane i fK ^^ ; K
^
z ^ g s druge uzajamno povezani funk ionalnim zavisnostima (uporediti (6.4.1)).
Zahvaljuju i tome, mozemo po i od (7.4.30) i, pogodno se koriste i ekspli itnom formom U -
funk ija, sti i do (7.4.31a, 7.4.31b) i obratno. Pri tome nije bitno sto nismo a priori sigurni da
su fT^m(k) m = k; : : : ; kg kao vektori u H2 linearno nezavisni. Upravo zbog toga i ne moramo da
inimo pomenute korake, jer u unitarnom prostoru, kada su vektori fj km ijm = k; : : : ; kg
ortonormirani, znamo da iz jednog sistema jednakosti sledi drugi i obratno.
Zadatak 7.4.17 Pokazati da (7.4.31a, 7.4.31b) impli iraju da su fT^m(k)jm = k; : : : ; kg ili svi nula ili linearno
nezavisni. (Indika ija: Koristiti se sa (7.4.31b) za elimina iju mogu nosti da neki od pomenutih operatora jesu,
a drugi nisu nula. Iz (7.4.31a) ab ontrario rezonovanjem sledi da nenultost doti nih operatora impli ira da su
linearno nezavisni.)
7.4.7 *DODATAK 2 - Dokaz Wigner-E kart-ovog teorema

Ovaj dokaz zasniva se na analogiji (2k1 + 1)(2k2 + 1) vektora
fT^m(k22 ) j k1m1 1 ijm1 = k1 ; : : : ; k1; m2 = k2 ; : : : ; k2g (7.4.33)
sa bazisom (7.2.1). Naime, uprkos tome sto vektori u skupu (7.4.33) nisu nuzno linearno nezavisni
( ak nisu ni nuzno razli iti od nule), raspolazemo algoritmom po kome se likovi vektora iz (7.4.33)
po operatorima rota ije jednozna no razvijaju po (7.4.33):
U^ (u)(T^m(k22 ) j k1 m1 1 i) = (U^ (u)T^m(k22 ) U^ 1 (u))(U^ (u) j k1 m1 1 i) =
k1
X k2
X
Um(k011m) 1 (u)Um(k022m) 2 (u)T^m(k22 ) j k1 m01 1 i; 8m1 ; m2: (7.4.34)
m01 = k1 m02 = k2
Ako (7.4.33) napisemo u vidu supervektora, ozna i emo ga sa (33), onda se (7.4.34) moze
prepisati kao
U^ (u)(33) = (U^ (k1 ) (u)
U^ (k2 ) (u))T (33); (7.4.35)
sto je analogno sa (7.2.14).
Prosledimo analogiju izmedu (7.4.33) i bazisa (7.2.1) dalje.
Iz (7.2.18) sledi
(U^ (k1 ) (u)
U^ (k2 ) (u))T = M 1 (kk1=+jkk12 k2 j U^ (k) (u))T M: (7.4.36)
Kada (7.4.36) zamenimo u (7.4.35) i pomnozimo s leva sa M (sto komutira sa U^ (u)), dolazimo
do jednakosti
U^ (u)M (33) = (kk1=+jkk12 k2 jU (k)T (u))M (33) (7.4.37)
(u direktnom zbiru matri a transponuje se svaki sabirak posebno, kao sto se itala lako moze
uveriti).
Uporeduju i (7.4.37) sa (7.2.15), vidimo da je M (33) analogon standardnog bazisa (7.2.2).
Posto znamo vektore u supervektoru (33) i znamo matri ne elemente od M (videti (7.2.7a)),
mozemo napisati kako glase vektori u supervektoru M (33). Obelezimo ove vektore (zasad
uslovno) sa km . Onda
X
km = (k1 k2 m1 m2 jkm)T^m(k22 ) j k1 m1 1 i; k = jk1 k2 j; : : : ; k1 + k2 ; m = k; : : : ; k: (7.4.38)
m1 m2
Obelezimo supervektor koji se sastoji od vektora km , m = k; : : : ; k, sa ( k ). (7.4.37) se

o igledno raspada na slede e manje supervektorske jednakosti
U^ (u)( k ) = U^ (k)T (u)( k ); k = jk1 k2 j; : : : ; k1 + k2 : (7.4.39)
Sistem jednakosti (7.4.39) je analogan jednakostima (7.4.30) iz prethodnog Dodatka. Kao i
tamo (kraj od x 7.4.6 i Zadatak Z 7.4.16), mozemo zaklju iti da se skupovi f km jm = k; : : : ; kg
ili sastoje od samih nula ili od 2k + 1 linearno nezavisnih vektora. Prosirenjem dokaza L 6.4.2 sa
unitarnog operatora prelaska W ^ na nesingularni (uopstavaju i na bazise od linearno nezavisnih
vektora), analogno sledi da vektori km , m = k; : : : ; k, ako nisu svi nula, onda moraju biti
jednaki vektorima iz jednog multipleta standardnog bazisa pomnozenim sa nekim zajedni kim
brojnim faktorom.
Invertovanjem jednakosti (7.4.38) dolazimo do
X
T^m(k22 ) j k1 m1 1 i = (k1 k2 m1 m2 jkm) km : (7.4.40)
k0 m0
mnoze i (7.4.40) s leva skalarno sa hkm j, dobijamo

X
hkm j T^m(k22 ) j k1m11 i = (k1 k2 m1 m2 jkm)h km j k0 m0 i: (7.4.41)
k 0 m0
leva strana od (7.4.41) je leva strana od (7.4.16), tj. od Wigner-E kart-ovog Teorema koji doka-
zujemo.
Posto su km s ta nos u do zajedni ke norme vektori standardnog bazisa, h km j km i =
Æk0 k Æm0 m h km j km i i suma u (7.4.41) svodi se na samo jedan lan:
hkm j T^m(k22 ) j k1m1 1 i = (k1k2m1 m2 jkm)h km j km i: (7.4.42)
Preostaje samo da ispitamo od ega zavisi izraz
X
h km j km i= (k1 k2 m1 m2 jkm)hkm j T^m(k22 ) j k1 m1 1 i:
m1 m2
Iz deni ije standardnog bazisa (6.3.14d) sledi (kao sto se lako vidi):

K^ j k; m + 1; i K^ j k; m + 1; i
j km i = p = p ; 8m: (7.4.43)
~ (k + m + 1)(k m) ~ k(k + 1) m(m + 1)
Ako stavimo j km i = j km i (izbor je potpuno nezavisan od izbora u okama ormara sa o-

kama), za j km i vazi (7.4.43) mutatis mutandis. Onda h km j km i = ~ 2 h k;m+1 ; jK^ + K^ j k;m+1; i
k(k+1) m(m+1) .
Posto je po (6.2.20) K^ + K^ = K ^ 2 K^ z (K^ z ~), to se u nasem slu aju K^ + K^ svodi na
2
k(k + 1)~ (m + 1)~m~ i imamo
h km j kmi = h k; m + 1; j k;m+1i; 8m: (7.4.44)
Iz (7.4.44) vidimo da izraz h km j km i ne zavisi od m. Zna i, zavisi samo od kvantnih brojeva
k, , k2 , k1 , 1 kao i od same prirode operatorâ T^m(k22 ) . Po konven iji ga pisemo kao redukovani
matri ni element h km j km i def= hk j jT (k2 ) j j k1 1 i. Q.E.D.
7.4.8 *DODATAK 3: Pomo ni rezultati za primenu Wigner-

E kart-ovog teorema
Najvaznija je primena Wigner-E kart-ovog Teorema na vektorske operatore. Radi nje dokaza emo
neke pomo ne rezultate.
Zadatak 7.4.18 Pokazati da iz samog pojma CG-koe ijenata i iz konven ije (7.2.3) sledi
(k1 ; k2 = 0; m1; m2 = 0jkm) = Æk1k Æm1m ; (7.4.45a)
(k1 = 0; k2; m1 = 0; m2jkm) = Æk2k Æm2m : (7.4.45b)
Lema 7.4.4 Za skalarni operator T^ = T^m(k22=0)
vazi formula
hkm j T^ j k1m1 1 i = Ækk1 Æmm1 h kkT kk1 i; (7.4.46)
tj. matri ni elementi u standardnom bazisu su dijagonalni po k i m (ne nuzno i po ), a nenulti
elementi se svode na redukovani matri ni element.
Dokaz: (7.4.46) je neposredna posledi a Wigner-E kart-ovog Teorema (7.4.16) i rela ije (7.4.45a). Q. E. D.
Zadatak 7.4.19 Na osnovu op ste formule (7.2.9) za CG-koe ijente pokazati da vazi
p
(k1 k0jkk) = k(k + 1); 8k: (7.4.47)
Lema 7.4.5 Redukovani matri ni element od K^ u standardnom bazisu za K^ glasi
p
h kkK kk11 i = Ækk1 Æ1 k(k + 1)~; 8k; ; k1; 1: (7.4.48)
Dokaz: Na osnovu formule razvoja (7.4.9b) i zatim Wigner-E kart-ovog Teorema (7.4.16), mozemo pisati:
1
hkm j K^ q j k1 m1 1 i = y hkm j K^ (k2 =1) j k1 m1 1 i = X S h kkK kk11 i(K1 1m1 m2 jkm); q = x; y; z:
X
Sqm 2 m2 m2 q
m2 = 1 m2
Zbog ovog lakog svodenja vektorskog operatora na standardne komponente, izraz h kkK kk11 i nazivamo i
redukovanim matri nim elementom vektorskog operatora.
Stavimo sad q = z i m1 = k1 u dobijenoj jednakosti. Imaju i u vidu da K^ z = K^ 0(k2 =1) i Sm2 ;q=z = Æm2;0, 8m2
uporediti (7.4.9 ), onda ova jednakost daje k1 ~Ækk1 Æmk1 Æ1 = h kkK kk11 i(k1 1k10jkm) (na levoj strani smo
iskoristili da se radi o standardnom bazisu za K^ ). Dakle, dele i sa CG-koe ijentom za vrednosti kvantnih brojeva
za koje nije nula, i koriste i se sa (7.4.47) zbog Ækk1 na levoj strani, dolazimo do
h kkK kk11 i = Ækk1 Æ1 [k(k + 1)℄ 21 ~:
Ve smo bili denisali da LS=0 ako k, 1 i k1 ne zadovoljavaju pravilo trougla. Q. E. D.
7.5. SUPERSELEKCIONO PRAVILO CELOBROJNOSTI UGLOVNOG MOMENTA 271
Lema 7.4.6 Neka je fT^m(k22 =1) jm2 = 1; 0; 1g proizvoljni iredu ibilan tenzorski operator prvog
^ , koji su dijagonalni po i k (ne nuzno
reda. Njegovi matri ni elementi u standardnom bazisu za K
i po m), propor ionalni su odgovaraju im matri nim elementima od fK^ m(k22 =1) jm2 = 1; 0; +1g,
tj. od standardnih komponenti od K ^:
hkm j T^m(k22=1) j km1 i = (k)hkm j K^ m(k22=1) j km1 i; 8; k; m; m1; (7.4.49)
a faktor propor ionalnosti (k) zavisi od k, i od prirode operatora T^m(k22 =1) (a ne i od magnetnih
kvantnih brojeva).
Dokaz: hkm j T^m(k22 =1) j km1 i = h kkT kk i(k1m1 m2 jkm) po Wigner-E kart-ovom Teoremu. Ako je k > 0,
onda 1 = hh k
kkK kk i (imenitelj nije nula na osnovu (7.4.48)) i ovo mozemo da uba imo na desnu stranu. Jos
kK kk i
jedanput se koriste i Wigner-E kart-ovim Teoremom tako se dolazi do jednakosti
hkm j T^m(k22 =1) j km1 i = h kkT kk i hkm j K^ m(k22 =1) j km1 i:
h kkK kk i
Naravno, (k) je izraz u srednjoj zagradi.
Jednakost (7.4.49) vazi i za k = 0, jer onda je naruseno selektivno pravilo trougla i LS=DS=0. Q. E. D.
Lema 7.4.7 U standardnom bazisu za K ^ matri ni elementi proizvoljnog vektorskog operatora T

^
koji su dijagonalni po i k (ne nuzno i po m) su propor ionalni sa odgovaraju im matri nim
elementima od K ^ . Faktor propor ionalnosti, (k), je isti kao u prethodnoj Lemi. Dakle,
hkm j T^ j km1 i = (k)hkm j K^ j km1 i; 8k; ; m; m1 : (7.4.50)
Dokaz: Odmah sledi ako od razvoja T^q = P1m2= 1 Sqm y T^m(k22=1) , q = x; y; z (uporediti dokaz Leme L 7.4.5)
2
uzmemo matri ni element hkm j : : : j km11 i i ako iskoristimo (7.4.49). Q. E. D.
7.5 Superselek iono pravilo elobrojnosti uglovnog mo-

menta
U ovom odeljku prou i emo jednu vaznu osobinu kvantno mehani kog uglovnog momenta. For-
mulisa emo je kao tzv. superselek iono pravilo, koje je propra eno jednom superselek ionom
opservablom. Pokaza emo da je direktna posledi a osobine o kojoj je re da se ne mogu po-
javiti svi mogu i iredu ibilni tenzorski operatori. Zavrsi emo ukazuju i na postojanje jos dva
superselek iona pravila (i jos dve superselek ione opservable) u kvantnoj mehani i.
7.5.1 Rezime o elobrojnosti kvantnog broja uglovnog mo-

menta
Videli smo da kvantni broj l orbitnog uglovnog momenta u Ho (o bilo kojoj esti i da se radi)
uzima samo ele vrednosti. Kvantni broj spina s ima samo jednu (ksiranu) vrednost. Najzad, pri
kompozi iji dva stepena slobode sa uglovnim momentom u kompozitni stepen slobode (H1
H2 =
H, K^ 1 + K^ 2 = K^ , k1, k2 ! k) videli smo da je elobrojnost od k ista kao elobrojnost od k1 + k2
(videti L 7.1.3). O igledno, k1 + k2 je eo broj ako i samo ako su k1 i k2 jednake elobrojnosti

(tj. oba su ela ili oba su polu ela), ina e je polu eo. Ista elobrojnost svih vrednosti od k1 i
analogno za k2 ima za posledi u da sve vrednosti od k imaju nuzno jednu te istu elobrojnost.
Ovo se direktno uopstava na kompozi iju vise stepeni slobode (uporediti T 7.1.3).
Dakle, u krajnjoj meri Postulat o kvantiza iji (zahvaljuju i kome je l dobijen) i uvodenje spina
obezbedili su da e se u svakom stepenu slobode (faktor prostoru stanja) sa uglovnim momentom
pojaviti kvantni broj k ije su sve vrednosti jedne te iste elobrojnosti.
7.5.2 Superselek iono pravilo elobrojnosti

Zaklju ak o odredenoj elobrojnosti kvantnog broja uglovnog momenta k moze da se formulise
i u slede oj formi.
Teorem 7.5.1 (Superselek iono pravilo elobrojnosti) Ne postoje u prirodi takva stanja
zi kog sistema ili njegovog stepena slobode sa uglovnim momentom koja bi mesala koherentno
(tj. u smislu superpozi ije) vrednosti kvantnog broja uglovnog momenta razli ite elobrojnosti.
Posto smo ovaj rezultat iskazali u vidu zabrane, govorimo, kao sto je to uobi ajeno, o super-
selek ionom pravilu (vrsimo selek iju dozvoljenog u odnosu na nedozvoljeno). Preks ,,super"
treba da naglasi da se radi o selek ionom pravilu koje je univerzalno, tj. uvek vazi. Obi na
selek iona pravila (uporediti x 8.3.8) vezana su za odredena stanja, naro ito za prelaze iz jednog
stanja u drugo.
Postavlja se pitanje da li se moze denisati, na zi ki uverljiv na in, opservabla takva da
elobrojnost bude u sustini njen kvantni broj. U slede a dva paragrafa da emo potvrdan odgovor
na ovo pitanje.
Bolje razumevanje superselek ionog pravila elobrojnosti nam je vazno zbog toga sto postoje
i druga superselek iona pravila u kvantnoj mehani i, a pokaza e se da se i poslednji postulat,
Postulat o identi nim esti ama u stvari svodi na superselek iono pravilo (x 9.3.6).
7.5.3 Superselek iona opservabla

Podimo od pretpostavke da imamo prostor stanja H i da je u njemu zadata vektorska opser-
vabla uglovnog momenta K ^ , koja generise reprezenta iju rota ione grupe R(3) u H: fU^ (u) =
e ~ ^ ju iz -lopteg. Dopusti emo da se u H pojavljuju vrednosti kvantnog broja k razli ite
{ uK
elobrojnosti. Namerno protivure imo Teoremu T 7.5.1 jer emo upravo tako mo i da produbimo
njegov smisao.
Odaberimo proizvoljan ort u, ksirajmo ga i usmerimo ort z -ose duz u. Rota ija za = 2
oko u predstavljena je u H operatorom
B^ def
=e
{ ^ = e
~ 2 u K
{ ^
~ 2Kz : (7.5.1)
Neka je fj km ij8k; m; g standardni bazis za K ^ u H. Deluju i operatorom B^ na pojedine
vektore ovog bazisa vidimo da se delovanje svodi na mnozenje sa +1 ili sa 1, prema tome da
li je m (a to zna i i k) eo ili polu eo. Dakle, B^ je opservabla sa dve svojstvene vrednosti: 1.
Obelezimo sa V odgovaraju e svojstvene potprostore. Spektralna dekompozi ija elog prostora

po opservabli B^ je prosto
H = V+ V ; (7.5.2)
a svojstveni potprostori V+ su istovremeno i potprostori odredene elobrojnosti vrednosti kvantnog
broja uglovnog momenta k (V+ , k eo, V , k polu eo). Dakle, opservablu B^ mozemo nazvati
opservablom elobrojnosti.
Vratimo se sad superselek ionom pravilu iz prethodnog paragrafa. Ono se pomo u opservable
B^ moze formulisati tako da umesto H dolazi u obzir samo jedan od potprostora V+ ili V . Drugim
re ima, dozvoljeni su samo svojstveni potprostori od B^ , tj. svojstvene vrednosti od B^ se ne smeju
mesati (koherentno).
Korolar 7.5.1 Ako neki kvantni sistem u nekom trenutku ima svojstvenu vrednost b opservable
B^ , onda se ta vrednost nikad ne e promeniti ni spontanom evolu ijom sistema niti kao rezultat
merenja.
Dokaz: Vremenska evolu ija je neprekidna, te posto su zabranjena superponirana svojstvena stanja koja od-
govaraju razli itim svojstvenim vrednostima od B^ , sistem ne moze u initi skok i pre i iz V+ u V ili obratno
(ostaju i, naravno, na jedini noj sferi u H). Sto se ti e merenja, vektori iz V+ i V su uzajamno ortogonalni,
verovatno a prelaza je nula, a to prema Postulatu o pojedina nim sistemima zna i da sa ovakav prelaz ne moze
desiti u prirodi. Q. E. D.
Da rezimiramo:
i) svaki kvantni sistem uvek ima jednu odredenu svojstvenu vrednost od B^ ;
ii) svojstvenu vrednost od B^ kvantni sistem nikad ne moze promeniti, ni vremenskom evolu-
ijom, ni merenjem.
Zbog opisane uloge u sagledavanju superselek ionog pravila, opservabla B^ spada medu op-
servable koje nazivamo superselek ionim opservablama7.5.1.
Ograni avanja H na V+ ili V ponekad se iskazuju re ima da je H nekoherentan ili se kaze
da su V+ , i V uzajamno nekoherentni. Potprostori V nazivaju se koherentnim potprostorima
imaju i u vidu okolnost da unutar V+ , ili V svaki vektor (tj. svaka koherentna smesa drugih
vektora iz istog potprostora) ima zi kog smisla.

Citao u je verovatno palo u o i da se superselek iono pravilo moze relirati i sa Postulatom o
stanjima, koji postulira da svaki vektor u prostoru stanja ima zi kog smisla. Da smo zamenili H
elim skupom V+ [V , moglo bi se re i da superselek iono pravilo predstavlja restrik iju prin ipa
superpozi ije (kao sto se ponekad kaze u literaturi). Pravilnije je, medutim, re i da se radi o
pre iznijem denisanju prostora stanja sistema, na koji sa odnosi Postulat o stanjima: on mora
biti ili samo V+ ili samo V .
7.5.1 U nekim udzbeni ima kvantne mehanike superselek iono pravilo se izrazava zabranom svih opservabli koje
nisu kompatibilne sa superselek ionom opservablom B^ , tj. koje se ne redukuju u V+ i V . Medutim, to doduse
jeste potrebno (sledi iz gornjeg teksta), ali ne i dovoljno. Naime, neka opservabla A^ moze da bude kompatibilna
sa B^ i da se neka njena svojstvena vrednost a pojavi i u V+ i u V . Onda a priori postoje svojstveni vektori od
A^ koji odgovaraju svojstvenoj vrednosti a, a da su superpozi ija vektora iz V+ i vektora iz V . Ovakve vektore
bismo morali posebno zabraniti posto mesaju svojstvene vrednosti od B^ .
7.5.4 Fizi ki smisao opservable elobrojnosti

Name e se pitanje ima li nasa konkretna superselek iona opservabla B^ odredeni zi ki smisao
koji bi se uklapao u nase zaklju ke.
Po svom zi kom smislu B^ je rota ija za 2 , tj. identi na transforma ija na planu klasi ne
zike. Prirodno je o ekivati da delovanje koje B^ indukuje u skupu svih prava a, P (H), bude
takode trivijalno, tj. da ne menja ni jedan prava .
Operator B^ nije samo transforma ija, kao sto smo videli, nego i opservabla (kao i svaki
involutivni unitarni operator). U vezi sa preslikavanjem koje B^ indukuje u P (H), dokaza emo
slede u lemu.
Lema 7.5.1 Ako jedna opservabla C^ u H ima dve razli ite svojstvene vrednosti a i b i ako je
vektor j i netrivijalna superpozi ija
j i = j a i + j b i; 6= 0 6= ; (7.5.3)
gde su j a i i j b i normirani svojstveni vektori od C^ uz a odnosno b, onda C^ menja prava kome
pripada j i.
Dokaz: Podimo ab ontrario (od suprotnog) i pretpostavimo C^ j i = j i, gde je kompleksni broj. Onda,
zamenjuju i (7.5.3) u ovu jednakost, sledi
a j a i + b j b i = j a i + j b i: (7.5.4)
Usled h a j bi = 0, mnoze i (7.5.4) sleva sa ha j dolazimo do a = , a mnoze i (7.5.4) sa hb j dobijamo b = ,
tj. a = = b (jer 6= 0 6= ), a a 6= b. Kontradik ija obara polaznu pretpostavku i dokazuje C^ j i 6= j i.
Q. E. D.
U primeni na opservablu elobrojnosti B^ , Lema nam kazuje da B^ deluje trivijalno u P (H)
samo ako se zabrane superpozi ije jednog vektora iz V+ i jednog iz V , tj. samo ako vazi superse-
lek iono pravilo elobrojnosti. Tako da mozemo biti zadovoljni zi kim smislom superselek ionog
pravila elobrojnosti: ono zna i da rota ija za 2 ne izaziva nikakve promene u P (H).
7.5.5 *Ograni enje za iredu ibilne tenzorske operatore

Sada emo izvesti jednu vaznu posledi u superselek ionog pravila elobrojnosti.
Teorem 7.5.2 U kvantnoj mehani i se pojavljuju samo iredu ibilni tenzorski operatori iji je
kvantni broj uglovnog momenta eo broj.
Dokaz: Pretpostavimo, ab ontrario, da imamo fT^m(k22)j8m2g sa polu elim k2 , iako su sve vrednosti od k u H
jedne te iste elobrojnosti. U standardnom bazisu za K^ onda imamo Wigner-E kart-ov Teorem:
hkm j T^m(k22 ) j k1 m1 1 i = hk j jT^(k2 ) j j k1 1 i(k1 k2 m1 m2 jkm): (7.5.5)
Posto su k i k1 iste elobrojnosti, a k2 je polu eo, pravilo trougla k2 = jk k1 j; jk k1j + 1; : : : ; k + k1 ne moze
biti zadovoljeno. Prema tome svi matri ni elementi na levoj strani su nula, tj. same komponente tenzorskog
operatora su nula. Q. E. D.
7.5.6 Druga superselek iona pravila

Kao sto emo videti u glavi x 11 (koja je posve ena tzv. drugoj kvantiza iji), opservabla ije su
svojstvene vrednosti broj esti a je superselek iona opservabla. Vide emo da je to veoma vazno
imati na umu jer se formalizam druge kvantiza ije upravo zasniva na formalnom narusavanju
odgovaraju eg superselek ionog pravila broja esti a.
Iz samog na ina konstruk ije prostora stanja H1(u:::N)
= H1(u)
: : :
HN(u) vise esti nog sistema
jasno proizlazi da u svakom stanju sa kojim operisemo broj esti a ima odredenu vrednost N .
I ovde se radi o superselek ionom pravilu iji je logi ki status posledi a, a ne postulat. (Videti
x 8.5.2 za superselek iono pravilo barionskog broja u relativisti koj kvantnoj mehani i.)
Kao sto emo videti u x 9.3.6, moze se denisati superselek iona opservabla maksimalnih
simetrija identi nih esti a i, da bismo bili u skladu sa eksperimentalnim injeni ama, mora emo
postulirati odgovaraju e superselek iono pravilo maksimalne simetrije.
Glava 8

DISKRETNE, DINAMICKE I

UNUTRASNJE SIMETRIJE
8.1 Prostorna inverzija

Zavrsivsi kvantnu teoriju uglovnog momenta, sada smo u mogu nosti da nastavimo i upotpu-
nimo izu avanje prostorne inverzije, koje smo zapo eli u x 5.1.4. U ovom odeljku izves emo ta nu
formu kvantno-mehani kog operatora inverzije prostora u najvaznijim faktor prostorima, koji od-
govaraju osnovnim stepenima slobode jedne esti e. Relira emo izu avani operator sa osnovnim
skupovima opservabli i sa operatorima uglovnog momenta. Analizira emo njegove svojstvene
vrednosti, poveza emo ga sa rota ionom grupom i denisa emo re eksije kroz ravni.
8.1.1 Operator prostorne inverzije u orbitnom prostoru

stanja
Videli smo u (5.1.7a)-(5.1.7b) da inverzija prostora Ip u klasi nom faznom prostoru esti a deluje
na slede i na in
Ipr = r; Ipp = p: (8.1.1a,b)
Da bismo izveli kako deluje operator I^p u orbitnom prostoru stanja Ho esti e8.1.1 konstru-
isa emo izomorzam 7 na Crtezu C 5.2. (To je "krati a" koju smo zaobisli za Galilejeve trans-
forma ije, jer je izomorzam 6 direktno sledio iz Postulata o kvantiza iji, pa smo se odlu ili za
njega.)
Moramo iskoristiti konkretnu koresponden u izmedu vektora stanja i istih ansambala (x 2.4.6),
koja omogu uje da transforma iji u faznom prostoru pridruzimo transforma iju simetrije u P (Ho )
(uporediti kraj od x 5.2.1), zapravo u P (U (Ho )).
Dakle, iz (8.1.1) se vidi da u P (U (H0 )) trazeni operator I^p indukuje preslikavanje prav a od
j r i u prava od j r i i istovremeno prav a od j p i u prava od j p i. Prema tome, za sam I^p
8.1.1 Sinonimi koji se u literaturi mogu na i za nas termin "prostorna inverzija" (ili "inverzija prostora") su:
inverzija kroz koordinatni po etak, re eksija, re eksija kroz koordinatni po etak i, najzad, operator parnosti (jer
se svojstveno stanje od I^p naziva "parnost").
276
8.1. PROSTORNA INVERZIJA 277
mozemo da pisemo:
I^p j r i = e{(r) j r i; 8r; I^p j p i = e{!(p) j p i; 8p; (8.1.2a,b)
a iz Wigner-ovog teorema znamo da je I^p unitaran ili antiunitaran operator.
Delovanjem sa I^p na svojstvenu jednakost od ^r dolazimo do (I^p^rI^p 1 )(I^p j r i) = r(I^p j r i),
sto na osnovu (8.1.2) prelazi u (I^p^rI^p 1 ) j r i = r j r i, 8r. (Naime, iz I^p I^p 1 = I^ (identi ni
operator) vidimo da je I^p 1 iste prirode kao I^p (unitaran ili antiunitaran). Onda vidimo da je
I^p^rI^p 1 svakako linearan, pa smo mogli skratiti fazni faktor.)
posto je I^p^rI^p 1 sigurno linearni operator jer se I^p dva puta pojavljuje; fazni faktor smo
skratili). Prema tome,
I^p^rI^p 1 = ^r ; (8.1.3)
jer spektralna forma denise operator jednozna no. Potpuno analogno iz svojstvene jednakosti
od p^ i (8.1.2) sledi
I^pp^ I^p 1 = p^ : (8.1.4)
Teorem 8.1.1 Operator I^p je unitaran, a na svojstveni bazis fj r i j 8rg od ^r deluje na slede i
na in
I^p j r i =j r i; 8r : (8.1.5)
Dokaz: Neka je I^p j r = 0 i = e{'0 j r = 0 i. Onda I^p j r i = I^p e ~{ rp^ j r = 0 i = e ~1 (I^p{I^p 1)r(I^pp^ I^p 1)I^p j r = 0 i =
e ~ rp^ e{'0
j r = 0 i = e{'0 j r i. Iskoristili smo konven iju (2.6.10) u deni iji bazisa fj r i j 8rg, a (8.1.4)
{
smo uzeli u obzir kad smo razvili eksponen ijalnu funk iju (operatorsku) u red. Gornji predznak vazi ako je I^p
unitaran a donji ako je antiunitaran. Iz (8.1.2) je jasno da je I^p unitaran.
Posto pri prenosenju transforma ije iz P (Ho) u Ho ionako imamo jedan fazni faktor potpuno proizvoljan (uporediti
T 5.2.1.B), denisimo '0 def= 0 radi sto ve e jednostavnosti. Q. E. D.
Lako se vidi da je I^p involu ija.
Teorem 8.1.2 Na svojstveni bazis fj p i j 8pg od p^ operator prostorne inverzije I^p deluje po
formuli
I^p j p i =j p i; 8p : (8.1.6)
Dokaz je analogan dokazu Teorema T 8.1.1.
Zadatak 8.1.1 Dokazati Teorem T8.1.2.
zavaju i reprezentant od I^p u koordinatnoj repre-
Zadatak 8.1.2 Pokazati kako iz (8.1.5) i (8.1.6) sledi, obele
zenta iji nepromenjeno sa I^p , da imamo
I^p (r) = ( r); 8 (r) 2 L2 (r) (8.1.7)
i analogno u impulsnoj reprezenta iji
I^p '(p) = '( p); 8'(p) 2 L2 (p) : (8.1.8)
278
GLAVA 8. DISKRETNE, DINAMICKE
I UNUTRASNJE SIMETRIJE
8.1.2 Pitanje konzistentnosti zaklju ka o unitarnosti ope-

ratora prostorne inverzije
Da bismo se osvedo ili o konzistentnosti Wigner-ovog teorema na ovom prvom konkretnom pri-
meru operatora I^p , izves emo zaklju ak o unitarnoj prirodi ovog operatora na jos nekoliko na ina.
(i) Osnovne komuta ione rela ije u Ho , tj.
[ q^; p^q ℄ = {~; q = x; y; z; (8.1.9)
prelaze, usled (8.1.3) i (8.1.4), pod delovanjem operatora I^p u
[ q^; p^q ℄ = {~; q = x; y; z; (8.1.10)
pri emu + stoji ako je I^p unitaran, a ako je antiunitaran (unitaran, a ne antiunitaran
operator jr kanoni an, sto e re i da preslikava kanoni an par operatora u isti takav).
(ii) Pisu i opet gornji predznak za slu aj unitarnosti a donji za slu aj antiunitarnosti operatora
I^p i koriste i se sa (8.1.5), imamo
Z Z
1 1
I^p j p i = 3 Ip
^ e ~ j r i dr =
{ pr
3 e ~ pr j r i dr
{
(2 ~) 2 (2 ~) 2
(I^p je sigurno neprekidan operator, zato ulazi pod integral R {i pur argument eksponen ijalne
funk ije). Zamena r ! r pod integralom daje 1
3 e ~ j r i dr =j p i. Iz (8.1.6)
(2~) 2
se onda vidi da vazi gornji predznak, tj. da je I^p unitaran.
(iii) Klasi no imamo Ip Ta Ip 1 = T a , 8a, gde su Ta (prostorne) transla ije (uporediti 5.1.1a).
Pri prelasku na kvantnu mehaniku, na osnovu (8.1.4) sledi (opet { ostavljaju i gornji pred-
znak za unitaran, a donji za antiunitaran Ip ): Ip Ua Ip = Ip e ~ Ip = e ~ = Uâ .
^ ^ ^ ^ ^ ^
1 a ^
p 1 { ap^
Na osnovu zahteva da se prosirena Euklidova grupa izomorfno kvantuje, opet sledi da I^p
mora biti unitaran.
Zadatak 8.1.3 Ponoviti rezonovanje iz (iii) zamenjuju i transla ije rota ijama.
Zadatak 8.1.4 Ponoviti rezonovanje iz (ii) uzajamno zamenjuju i ulogu j p i i j r i.
Zadatak 8.1.5 Ponoviti rezonovanje iz (i) zamenjuju i (8.1.9) sa [ ^lx; ^ly ℄ = {~^lz .
Zadatak 8.1.6 Sta je zajedni ko u svim navedenim dokazima unitarnosti I^p , tj. na sta se svi oni oslanjaju ?
8.1.3 Spektralne osobine operatora prostorne inverzije

Teorem 8.1.3 Operator prostorne inverzije I^p u orbitnom prostoru Ho jedne esti e je istovre-
meno i diskretna transforma ija simetrije8.1.2 i opservabla. Svojstvene vrednosti od I^p se nazivaju
parnosti i iznose 1.
8.1.2 Kao sto smo i ranije primetili, za transforma iju se kaze da je kontinualna ili diskretna ve prema tome da li
se sa nje moze ili ne moze kontinualno pre i na identi ni operator. A njen kvantno-mehani ki operator je svakako
neprekidan (tj. ograni en) operator (jer je unitaran ili antiunitaran).
Dokaz: Prvi iskaz sledi iz injeni e sto smo I^p pridruzili klasi noj transforma iji simetrije Ip, a drugi sledi iz
toga sto je I^p u Ho involutivni operator, tj. I^p = I^p 1 = I^py , te je i hermitski I^p = I^py . Ako su a i j a i svojstvena
vrednost i odgovaraju i svojstveni vektor od I^p, primenjuju i I^p2 = I^ na j a i, zaklju ujemo da a2 = 1, tj. a = 1.
Obe svojstvene vrednosti se moraju pojaviti u Ho, ina e bi I^p bio broj (a ve znamo da nije). Q. E. D.
Neka su P^+ i P^ svojstveni projektori od I^p koji odgovaraju svojstvenim vrednostima 1,
odnosno 1. Onda je spektralna forma od I^p data sa
I^p = P^+ P^ ; (8.1.11)
a
I^ = P^+ + P^ (8.1.12)
je odgovaraju e razlaganje identi nog operatora. Iz (8.1.11) i (8.1.12) o igledno sledi
1 1
P^+ = (I^ + I^p ); P^ = (I^ I^p ): (8.1.13a,b)
2 2
Ako predemo na reprezenta iju radijus vektora, a ne menjamo nota iju za operatore, onda
se zbog (8.1.13) razlaganje identi nog operatora (8.1.12) na slede i na in ogleda na proizvoljnoj
talasnoj funk iji:
1 1
(r) = [ (r) + ( r)℄ + [ (r) ( r)℄; (8.1.14)
2 2
tj. radi se o dobro poznatom jedinstvenom razlaganju funk ije na zbir parne i neparne funk ije.
Drugim re ima, P^+ (r) i P^ (r) su parne, odnosno neparne funk ije (otud naziv za svojstvene
vrednosti).
Operatori A^ za koje vazi
I^p A^+ I^p 1 = A^+ ; I^p A^ I^p 1 = A^ (8.1.15a,b)
nazivaju se parni, odnosno neparni operatori.
Zadatak 8.1.7 Pokazati da se proizvoljan operator A^ jednozna no razlaze na jedan paran i jedan neparan
operator
A^ = A^+ + A^ (8.1.16a)
i da pri tome vazi8.1.3
A^+ =
1 ^ ^ ^^ 1 ^ 1 ^ ^ ^^ 1
2 (A + IpA Ip ); A = 2 (A Ip A Ip ): (8.1.2)
Parni i neparni operatori za I^p su analogoni iredu ibilnih tenzorskih operatora za uglovni
moment (ili rota ije). Postoji i analogon Wigner-E kart-ovog teorema za I^p (bar sto se ti e
selek ionih pravila):
Zadatak 8.1.8 Neka je h j A^ j ' i takav matri ni element da h j, A^ i j ' i imaju odredenu parnost (A^ u smislu
(8.1.15)). Pokazati da od 23 = 8 kombina ija otpada polovina, tj. da su jednaki nuli svi matri ni elementi koji
narusavaju slede e selek iono pravilo parnosti:
parnost od h j; parnost od A^ i parnost od j ' i se mnoze u 1: (8.1.17)
8.1.3 I^p : : : I^p 1 je, naravno, superoperator koji u prostoru operatora odgovara transforma iji Ip . Rela ija (8.1.15)
denise njegove svojstvene vektore.
280
Zadatak 8.1.9 Prodiskutovati analogiju i razli itost izmedu Wigner-E kart-ovog teorema za K^ i (8.1.17).
Vektorski operator ije su sve tri komponente neparni operatori nazivaju se polarno vek-
torskim operatorima. Takvi su ^r i p^ . S druge strane, ako su sve tri komponente vektorskog
operatora parni operatori, onda se, kao i u klasi noj zi i, govori o aksijalno vektorskom ili o
pseudovektorskom operatoru. Najvazniji primer takvog operatora u Ho je ^l:
I^p ^l I^p 1 = ^l; (8.1.18)
= ^r p^ i (8.1.3) i (8.1.4).
usled ^l def
8.1.4 Prave i neprave rota ije

se ti e rota ija U^ ('u) = e
Sto
{ ^ u Ho , iz (8.1.18) o igledno sledi
~ 'u l
I^p U^ ('u) I^p 1 = U^ ('u) () [ I^p; U^ ('u) ℄ = 0; 8'u 2 sfera: (8.1.19a,b)
Zna i, o uvan je odnos Ip i R'u koji je vazio u klasi noj zi i.

Ako se zapitamo sta je najmanja nadgrupa rota ione grupe R(3) takva da sadrzi Ip , lako se
vidi da je to direktni proizvod rota ione grupe i iklusa od Ip (tj. grupe koja pored Ip sadrzi i
sve njene stepene, a to zna i samo jos I u ovom slu aju):
R(3)
fI^p; I g = R(3) + I^p fR'u j 'u 2 sferag = R(3) + I^p R(3); (8.1.20)
gde + ozna ava uniju klasâ (tj. podskupova koji nemaju preseka). Desna strana od (8.1.20)
prikazuje doti ni direktni proizvod razlozen na dve klase: invarijantnu podgrupu R(3) i (jedini)
koset I^p R(3).
Grupa transforma ija (8.1.20) je izomorfna (preko "reprezentovanja", uporediti "4" na Crtezu
C 5.2) tzv. potpunoj ortogonalnoj grupi (realnoj) u tri dimenzije:
O(3) = SO(3) + I^p SO(3): (8.1.21)
Grupa matri a O(3) sadrzi sve realne ortogonalne matri e 3 3 (ortogonalnost zna i RT = R 1 )
a I^p (to je sad matri a) se svodi na8.1.4 I .
Da bismo razlikovali operatore koji pripadaju prvom sabirku u (8.1.20) ili (8.1.21) od onih
koji pripadaju drugom sabirku, govorimo o pravim za razliku od nepravih rota ija (sinonim:
svojstvene odnosno nesvojstvene rota ije8.1.5).
8.1.4 Da se podsetimo da RT = R 1 ) det R = det R 1 , stoga det R2 = det R det R = det R det R 1 = 1 )
det R = 1. Osobina det R = 1 karakterise elemente R 2 SO(3), a det R = 1 karakterise elemente R 2 I^p SO(3),
jer det I^p = 1.
8.1.5 Engleski: proper and improper rotations.
8.1.5 Re eksije kroz ravni

Posto Ip komutira sa svakom pravom rota ijom, a involu ija je, neprava rota ija Ip R'u e takode
biti involu ija ako i samo ako je R'u involu ija. A rota ija je involu ija tada i samo tada kada
je ' = . Zna i, pored Ip involutivne su jos i sve neprave rota ije vida
= R u Ip :
Ru def (8.1.22)
To su tzv. re eksije kroz ravni ili ogledalne re eksije (radi se o ravni koja je normalna na ort u).
Koliko god da je neosporno matemati ki Ip primitivniji entitet od Ru (i pre svega jedinstven za
dati koordinatni po etak) zahvaljuju i nasoj naviknutosti na ogledalo, Ru ima jasnije intuitivno
zna enje. Zato je za neke primene korisno resiti (8.1.22) po Ip :
Ip = R u Ru ; (8.1.23)
i to radi lakseg zamisljanja sta u prostoru ini Ip . Pri tome je u arbitraran ort; drugim re ima,
ogledalna ravan na proizvoljan na in prolazi kroz koordinatni po etak. Rela ija (8.1.23) kazuje
da je posle ogledalne re eksije potrebna kompenzatorna rota ija oko ose ortogonalne na doti nu
ravan za ugao ' = da bismo imali dejstvo od Ip.
Sve se ove rela ije izomorfno prenose na operatore u Hilbertovom prostoru:
= U^ (u) I^p;
U^ (u) def (8.1.24)
I^p = U^ (u) U^ (u): (8.1.25)
Zadatak 8.1.10 Pokazati da vaze slede e rela ije:

Ru r = r 2u (u r); Ru p = p 2u (u p); (8.1.26a,b)
Ru l = l 2u (u l): (8.1.26 )
Pokazati da vaze i analogne kvantne rela ije
U^ (u)^r U^ 1 (u) = ^r 2u(u ^r); U^ (u) p^ U^ 1 (u) = p^ 2u(u p^ ); (8.1.27a,b)
U^ (u) ^l U^ 1 (u) = ^l 2u(u ^l): (8.1.27 )
8.1.6 Prostorna inverzija i sferni harmoni i

U pogledu faktoriza ije L2 (r; ; ') = L2 (r)
L2 ()
L2 ('), o igledno vazi
I^p = I^r
I^
(p) (8.1.28)
tj. I^p , kao i ^l, deluje netrivijalno samo u uglovnom faktor prostoru stanja.
Takode je o igledno da u pogledu faktoriza ije L2 (
) = L2 ()
L2 (') uglovni faktor operator
I^
(p) se faktorise
I^
(p) = I^(p)
I^'(p) (8.1.29a)
282
i to tako da
I^(p) g() = g( ); I^'(p) h(') = h(' ); 8g() 2 L2(); 8h(') 2 L2 ('): (8.1.29b, )
U (8.1.29b)-(8.1.29 ) imamo plus ako je 0 ' , ina e imamo minus.
Ne emo uvek pisati uglove kao indekse operatora, nekad emo, po potrebi, re ima ista i u
kom faktor prostoru I^p deluje.
Usled [ ^l; I^p ℄ = 0, I^p mora da se redukuje u uzajamno ekvivalentne operatore u svih 2l + 1
"vrsta" (ili "oka") visestrukog iredu ibilnog potprostora za ^l (uporediti Teorem T 6.3.2 i Crtez
C 6.2). U L2 (
) nemamo visestrukosti, tj. dl = 1, l = 0; 1; : : :, prema tome, I^p mora da se redu-
kuje u svakom kvadrati u pravougaonika od jedne kolone (na jeziku Crteza C 6.2) i to "jednako".
Linearan operator u prav u (kvadrati u) je mnozenje brojem, u nasem slu aju ekvivalentnost
zahteva isti broj (kao sto je o igledno iz S 6.3.2). Drugim re ima, ela "kolona" Vl L2 (
) je
potprostor jednog svojstvenog potprostora od I^p . Pitanje je samo koja je odgovaraju a svoj-
stvena vrednost od I^p .
Teorem 8.1.4 Prostorna inverzija I^p deluje na multiplet sfernih harmonika fYlm (; ') j m =
l; : : : ; lg kao ( 1)l :
I^p Ylm (; ') = ( 1)l Ylm (; '); 8l; m : (8.1.30)
Dokaz: Sferni harmonik Ylm(; ') je s ta nos u do konstante dat funk ijom
jmj
(1 os2 )jmj=2 d jmj d os dl ( os2 1)l e{m'
d os l
(uporediti (6.6.7) i (6.6.4a)-(6.6.5a)). Iz (8.1.29b)-(8.1.29 ) vidimo da delovanjem sa I^p na Ylm, os prelazi u
os , tako da se e{m' mnozi sa ( 1)m, a ostatak sa ( 1)jmj ( 1)l . Posto je m eo broj, ( 1)m = ( 1)jmj i
ostaje samo ( 1)l. Q. E. D.
8.1.7 Inverzija prostora u spinskom i ukupnom prostoru

stanja
se ti e spinskog faktor prostora Hs , posto je ^s iste zi ke prirode kao ^l, mora da se jed-
Sto
nako transformise pod I^s(p) kao ^l pod I^
(p) . Dakle, I^s(p) mora da komutira sa ^s ili ekvivalentno
(izostavljaju i indeks):
I^ ^s I^ 1 = ^s; (8.1.31)
da bismo u ukupnom prostoru esti e imali
I^ ^j I^ 1 = ^j: (8.1.32)
I^ treba takode da komutira sa svim pravim rota ijama u H^ s kako bismo imali reprezenta iju
potpune ortogonalne grupe O(3) i u H^ s .
Posto je H^ s analogon jednog jedinog invarijantnog iredu ibilnog potprostora Vl L2 (
),
rezonovanjem kao gore (iznad Teorema T 8.1.4), vidimo da I^p mora biti konstanta, tj. 1 ili 1.
Dakle,
I^s(p) = I^s = 1: (8.1.33)
8.2. VREMENSKA INVERZIJA 283
Ova tzv. unutrasnja parnost esti e je jedna od unutrasnjih karakteristika esti e (videti Tabelu
Tb 8.1 za hadrone, na primer).
Pisu i ukupan prostor esti e u vidu L2 (r)
L2 (
)
H^ s , operator parnosti ima slede u formu:
I^p = I^r
I^
(p)
I^s : (8.1.34)
Zadatak 8.1.11 Napisati delovanje I^p na (2s + 1)-komponentne vektore stanja u impulsnoj reprezenta iji
ukupnog prostora esti e spina s.
Ako imamo esti u sa polu elim spinom i I^p posmatramo u ukupnom prostoru Hu kao element
potpune ortogonalne grupe, onda zbog toga sto ga mozemo pisati u vidu
I^p = U^ ('u) I^p U^ ('( u)); (8.1.35)
a U^ ('u) je dvozna an (uporediti kraj od x 6.10.4), i sam operator I^p je takode dvozna an. Ali
kada je re o I^p izdvojeno (iz potpune ortogonalne grupe), onda je to jednozna an operator, kao
sto smo videli.
8.1.8 Inverzija prostora u vise esti nom prostoru stanja

Operator prostorne inverzije se na slede i na in denise u N - esti nom ukupnom prostoru stanja
H1(u:::N
)
= H1(u)
: : :
HN(u) :
I^1(p:::N = I1
: : :
I^N(p) ;
) def ^(p)
(8.1.36)
gde je I^1(p) operator inverzije prostora u H1(u) itd.
Fizi ki smisao deni ije (8.1.36) sastoji se u tome da na vektore stanja svih N esti a deluje
isti operator I^p (koji u Hi(u) pisemo kao Iî(p) , i = 1; 2; : : : ; N ).
Operator parnosti spada u tzv. multiplikativne operatore, jer za njega vazi (8.1.36) (misli
se na multiplika iju u smislu direktnog ili tenzorskog proizvoda). Tu spadaju i sve Galilejeve
transforma ije kao i operator vremenske inverzije, koji emo prou iti u slede em odeljku.
8.2 Vremenska inverzija

U punoj analogiji sa nasim postupkom u prethodnom odeljku, na osnovu Wigner-ovog teorema
o operatorima simetrije izves emo kako glasi operator vremenske inverzije u orbitnom prostoru
stanja. Raspravi emo da li antiunitarni operatori kada su hermitski mogu biti opservable i re-
lira emo operator vremenske inverzije sa najvaznijim reprezenta ijama i sa sfernim harmoni ima.
Konstruisa emo operator inverzije vremena u spinskom faktor prostoru esti e, kao i u ukupnom
prostoru stanja jedne i vise esti a. Na kraju, iskoristi emo jedan operator koji je antiunitarna
involu ija za suzenje pojma standardnog bazisa i pomo u njega emo dokazati da su svi Clebs h-
Gordan-ovi koe ijenti realni.
284
8.2.1 Operator vremenske inverzije u orbitnom prostoru

stanja
U punoj analogiji sa I^p (8.1.1), po i emo od klasi nih rela ija
Iv r = r; Iv p = p: (8.2.1a,b)
One, preko skupa svih prava a P (U (Ho )), povla e za operator I^v u Ho slede e delovanje:
I^v j r i = e{(r) j r i; 8r; I^v j p i = e{!(p) j p i; 8p; (8.2.2a,b)
Primenjuju i I^v na svojstvenu jednakost od ^r i na svojstvenu jednakost od p^ , na osnovu (8.2.2)
imamo
(I^v ^rI^v 1 ) j r i = r j r i; (I^v p^ I^v 1 ) j p i = p j p i; (8.2.3a,b)
iz ega sledi da I^v deluje na slede i na in na osnovni skup opservabli u Ho :
I^v ^r I^v 1 = ^r; I^v p^ I^v 1 = p^ : (8.2.4a,b)
Teorem 8.2.1 Operator vremenske inverzije I^v je antiunitaran, a njegovo delovanje na svoj-
stveni bazis fj r i j 8rg od ^r sastoji se u slede em:
I^v j r i =j r i; 8r : (8.2.5)
Dokaz: Kao i u dokazu Teorema T 8.1.1 podimo od I^v j r = 0 i = e{'0 j r = 0 i. Onda sledi I^v j r i =
Îv e ~{ rp^ j r = 0 i = e ~{ (r)p^ e{'0 j r = 0 i = e{'0 j r i (gornji znak vazi ako je I^v linearan, a donji ako je
antilinearan). Po konven iji uze emoR' = 0. Q. E. D.
Napomena: Neka je j i= dr (r) j r i 2 Ho proizvoljan vektor; onda je
Z
I^v j i= dr (r) j r i 2 Ho ; (8.2.6)
gde zvezdi a ozna ava kompleksno konjugovanje (poti e od antilinearnosti).

Zadatak 8.2.1 Pokazati da je I^v involu ija u H0.
Teorem 8.2.2 Operator inverzije vremena I^v deluje na svojstveni bazis vektorskog operatora
impulsa p^ preko formule:
I^v j p i =j p i; 8p : (8.2.7)
Dokaz: Dokaz je analogan dokazu Teorema T 8.2.1. Q. E. D.
Zadatak 8.2.2 Dokazati Teorem T8.2.2.

Zadatak 8.2.3 Pokazati rezonovanjem kao pod (i), (ii) i (iii) u x 8.1.2 da je I^v antiunitaran.
Korolar 8.2.1 Operator vremenske inverzije I^v deluje na orbitni uglovni moment ^l analogno
kao na impuls:
I^v ^l I^v 1 = ^l; (8.2.8)
a sa svakom rota ijom u Ho komutira:
[ I^v ; U^ ('u) ℄ = 0; 8'u 2 sfera: (8.2.9)
Dokaz: Rela ija (8.2.8) je neposredna posledi a deni ije ^l = ^r p^ i delovanja I^v na ^r i p^ (8.2.4). A (8.2.9) sledi
iz antilinearnosti operatora I^v i funk ionalne zavisnosti U^ ('u) od ^l i iz (8.2.8):
1 (I^ { I^ 1 ) ' 1
I^v U^ ('u) I^v 1 = [ v ~v ℄n n! [u (I^v ^l I^v 1)℄n = U^ ('u):
X
n=0
Q. E. D.
8.2.2 Da li je inverzija vremena opservabla ?

Operator I^v je antiunitaran, prema tome I^vy = I^v 1 . S druge strane, on je involu ija I^v 1 = I^v .
To zajedno daje I^vy = I^v . Dakle, I^v je hermitski operator kao i I^p , doduse antilinearan. Stoga
se postavlja pitanje iz naslova ovog paragrafa. R
Iz (8.2.6)
R
se vidi da za svaku realnu funk iju ( r) (takvu da j (r)j2 dr < 1) vektor
j i = dr (r) j r i je svojstveni vektor od I^v i odgovara svojstvenoj vrednosti 1. A isto
imaginarne analogne funk ije (r), kao sto takode sledi iz (8.2.6), denisu svojstvene vektore
koji odgovaraju svojstvenoj vrednosti 1. Pitamo se da li se ove svojstvene vrednosti mogu, u
prin ipu, ostvariti merenjem.
Teorem 8.2.3 Antilinearan operator, ak i kad je hermitski, nije opservabla i njegove svojstvene
vrednosti se ne mogu merenjem realizovati.
Dokaz: Neka je Aâ antilinearan operator (na primer hermitski) i neka su realan broj b i vektor j i resenja
svojstvene jednakosti Aâ j i = b j i. Zamenimo j i sa e{ j i:
Aâ (e{ j i) = e { Aâ j i = e { b j i = b e 2{ (e{ j i):
Dakle, prav u u H kome pripada j i odgovara ne jedna svojstvena vrednost, ve eo krug (polupre nika b)
u kompleksnoj ravni. Podsetimo se da Postulat o stanjima zahteva da svi vektori koji pripadaju istom prav u
imaju isti zi ki smisao (homogenog kvantnog ansambla). Podsetimo se takode da svojstveni vektor koji odgovara
svojstvenoj vrednosti b zna i da odgovaraju i ansambl ima ostru vrednost b ili, prema Postulatu o pojedina nim
kvantnim sistemima, onda svaki sistem u ansamblu ima vrednost b. Kvantna mehanika nema na ina da razdvaja
vektore unutar jednog prav a u H, a vrednost odredenog merenja moze biti samo jedan broj, nikako krug u
kompleksnoj ravni. Zato antilinearni operatori nisu opservable i njihove svojstvene vrednosti se ne mogu ostvariti
merenjem8.2.1.
Dakle, I^v je samo diskretna transforma ija, a ne i opservabla. Q. E. D.
8.2.1 U stvari, za I^v , kao i za svaku antiunitarnu involu iju u kompleksnom prostoru Ho postoje podskupovi koji
su realni svojstveni potprostori koji odgovaraju svojstvenim vrednostima 1 i 1 i oba ova potprostora su istog
broja dimenzija kao eo kompleksni prostor stanja Ho. Operator I^v "razlaze" Ho na "zbir" dva realna prostora u
istom smislu kao sto kompleksna konjuga ija razlaze kompleksnu ravan na realnu i na imaginarnu osu. Inverzni
algoritam, tzv. kompleksika ija, prelazi sa realnog prostora na nadskup koji je jednakodimenzionalni kompleksni
prostor, i to (posto je nejednozna no) uz ksiranje jedne od beskona no mnogo mogu ih antilinearnih involu ija.
286
8.2.3 Vremenska inverzija u koordinatnoj i impulsnoj re-

prezenta iji
Iz (8.2.6) je o igledno da I^v u koordinatnoj reprezenta iji, tj. u L2 (r), deluje na slede i na in
I^v (r) = (r) : (8.2.10)
Zadatak 8.2.4 Izvesti (8.2.10) iz Teorema T 2.7.2.

Zbog (8.2.7), analogon jednakosti (8.2.6) za impulsnu reprezenta iju glasi
Z
I^v j ' i = dp ' ( p) j p i; (8.2.11)
R
za svaki j ' i = dp '(p) j p i 2 Ho .
Iz (8.2.11) se vidi da u L2 (p) operator I^v ima slede e dejstvo:
I^v '(p) = ' ( p) : (8.2.12)
Zadatak 8.2.6 Izra unati (8.2.12) iz opste transforma ione formule (2.7.40 ) primenjuju i je na transformisanje
iz koordinatne u impulsnu reprezenta iju.
8.2.4 Inverzija vremena u uglovnom prostoru i sferni har-

moni i
U vezi sa faktoriza ijom
Ho = Hr
H
H' (8.2.13)
(uporediti x 6.6.6) mozemo se upitati da li i I^v deluje netrivijalno samo u uglovnom prostoru
H
def
= H
H' .
Zadatak 8.2.7 Pokazati da poku saj da se denise direktni proizvod linearnog operatora A^ i antilinearnog ope-
ratora Aâ, tj. A^
Aâ (deluje u nekom H = H1
H2) kao operator na moze da uspe jer:
(i) nije ni linearan ni antilinearan operator,
(ii) daje vise nego jedan lik (nije jednozna no preslikavanje).
Kao sto sledi iz zadatka Z 8.2.7, sto se ti e eventualne direktne faktoriza ije operatora I^v ,
dolazi u obzir samo faktoriza ija na isklju ivo antilinearne faktor operatore. Prema tome, ni u
jednom faktor prostoru I^v ne moze delovati trivijalno (ne postoji jedini ni antilinearan operator,
kao I^ za linearne operatore).
Lema 8.2.1 U pogledu faktoriza ije orbitnog prostora Ho (8.2.13) i operator vremenske inverzije
I^v se faktorise
I^v = I^r(v)
I^(v)
I^'(v) ; (8.2.14)
pri emu su faktori denisani kao antilinearni operatori sa slede im delovanjem na vektore sferno-
polarnog koordinatnog bazisa fj r i j i j ' i j 8r; ; 'g:
I^r(v) j r i =j r i; 0 r < 1; I^(v) j i =j i; 0 ; (8.2.15a,b)
I^'(v) j ' i =j ' i; 0 ' < 2: (8.2.15 )
Dokaz: Podimo od (8.2.15) i pomo u njih denisimo antilinearne faktor operatore. Ako desnu stranu od (8.2.14)
primenimo na vektore bazisa fj r i j 8rg u Ho i uzmemo u obzir jednakost j r i =j r i j i j ' i, onda zbog (8.2.5)
vazi jednakost (8.2.14). Q. E. D.
Zadatak 8.2.8 Pokazati da su analogoni od (8.2.14) i (8.2.15) sto se ti e operatora I^p jednakosti
I^p = I^r(p)
I^(p)
I^'(p) ; (8.2.14)

I^r(p) j r i =j r i; 0 r < 1; I^(p) j i =j ^ (p ) ' + i; za 0 ' <
i; 0 ; I' j ' i = jj ' i; za ' < 2.
(8.2.15d,e,f)
Kao i u slu aju I^p , ni za I^v ne emo uvek indeksom isti ati u kom smo faktor prostoru.
Za nas je od interesa kako deluje I^v u uglovnom faktor prostoru H
, gde l deluje netrivijalno
i denise standardni bazis fj lm i j m = l; : : : ; l; l = 0; 1; : : :g. Ovi vektori prelaze u sferne
harmonike u sferno-polarnoj koordinatnoj reprezenta iji:
h j h ' j lmi = Ylm(; '); 8l; m: (8.2.16)
R R
Neka je j i = 0 sin d 02 d' (; ') j i j ' i 2 H
proizvoljan vektor, onda iz (8.2.15)
sledi Z Z 2
I^v j i = sin d d' (; ') j i j ' i: (8.2.17)
0 0
Iz (8.2.17) neposredno sledi
Lema 8.2.2 Kada sa apstraktnog uglovnog prostora H
predemo na L2(
), onda se I^v repre-
zentuje kompleksnom konjuga ijom, tj. (pisu i nepromenjeno) vazi
I^v (; ') = (; '); 8(; ') 2 L2(
) : (8.2.18)
Sad mozemo dokazati
Teorem 8.2.4 Operator vremenske inverzije I^v deluje na sferne harmonike na slede i na in:
I^v Ylm(; ') = ( 1)m Yl m (; '); 8l; m : (8.2.19)
Dokaz: Ako pogledamo deni iju funk ija Ylm(; ') ((6.6.7) i ispod toga kao i (6.6.4a)-(6.6.5a)) vidimo da
kompleksna konjuga ija u stvari zamenjuje m sa m. Faktor ( 1)m u (8.2.19) poti e od razlike u faznim
faktorima sfernih harmonika za m 0 i za m < 0 (ova razlika se sastoji od ( 1)m, pa je kompenzujemo istim
faktorom). Q. E. D.
288
8.2.5 Konstruk ija operatora inverzije vremena u spin-

skom prostoru
Neka je Hs spinski faktor prostor esti e. Ograni i emo se na s = 12 , tj. na slu aj elektrona,
nukleona itd.
Osnovni skup opservabli u Hs je ^s. Ova vektorska opservabla je po svom zi kom smislu
uglovni moment, a to izmedu ostalog zna i da se ^s odnosi prema operatoru vremenske inverzije
u Hs , koji emo ozna iti sa I^s(v) , kao sto se ^l odnosi prema Iô(v) , operatoru vremenske inverzije u
Ho .
Ovo zapazanje e nam posluziti kao prvi deo deni ije za I^s(v) . Drugi deo deni ije za I^s(v)
sastoji se u tome da i ovaj faktor operator mora biti antilinearan.
Dakle, I^s(v) u Hs (izostavljaju i simboli ni indeks) mora biti antilinearan operator za koji vazi
I^v ^s I^v 1 = ^s; (8.2.20)
kao sto vidimo iz (8.2.8).
Reprezentujmo (8.2.20) u standardnom bazisu za ^s i predimo na Pauli-jeve matri e. Onda,
obelezavaju i sa Iv = XK antilinearnu matri u koja reprezentuje I^v (X je matri a, a K je ope-
ra ija kompleksne konjuga ije, uporediti Teorem T 2.7.1), (8.2.20) prelazi u ekvivalentnu rela iju
(XK ) + (XK ) = 0: (8.2.21)
Zadatak 8.2.9 Pokazati da

(i) antilinearna matri a y K antikomutira sa ,
(ii) ako neka antilinearna matri a XK antikomutira sa , onda nuzno ima vid y K , gde je kompleksan broj.
Preostaje nam samo da odaberemo i prepisemo rezultat u obliku operatora. Obelezimo sa

K^ a antilinearan operator koji se u standardnom bazisu za ^s reprezentuje sa K , tj. takav da
K^ a j + i =j + i; K^ a j i =j i: (8.2.22)
Operator vremenske inverzije u Hs onda pisemo u vidu
I^v = Y^s K^ a def

= {^y K^ a ; (8.2.23)
gde je Y^s def

= U^s (y0 ), kao sto se vidi iz (6.10.18)-(6.10.19) (po konven iji se gornje bira bas
tako da se u (8.2.23) pojavi Y^s).
Izves emo sad neke osnovne osobine operatora I^v u Hs .
Korolar 8.2.2 Operator I^v u Hs je kosoinvolutivan, tj.
I^v2 = I^s , I^v 1 = I^v : (8.2.24a,b)
Dokaz: Kvadrat od I^v emo lako izra unati na osnovu (8.2.23) i to u reprezenta iji standardnog bazisa:
I^v2= {^y K ({^y K ) = y2 = Is (iskoristili smo injeni u da K konjuguje sve na desno, da je y isto ima-
ginarna matri a i da vazi K 2 = Is , y2 = Is ).
Ako bismo pomnozili I^v faznim faktorom e{' re imo, onda bismo imali (e{' I^v ) (e{' I^v ) = I^v2 = I^s zbog anti-
linearnosti operatora I^v . Dakle kosoinvolutivnost je nuzna (ne moze se otkloniti koriste i se slobodom u izboru
faznog faktora). Q. E. D.
Korolar 8.2.3 U standardnom bazisu fj i; j + ig operator I^v se reprezentuje antilinearnom
matri om
I^v j i =j + i; I^v j + i = j i; (8.2.25a,b)
ili kompaktno
I^v j ms i = ( 1) 21 +ms j ms i; ms = 21 : (8.2.25 )
Dokaz: Prvi iskaz je o igledno ta an, a drugi se moze izvesti u reprezenta iji standardnog bazisa:

0
{ { 0 K 1 = { 0 = 10 ;
{ 0 {

0 {
{ { 0 K 0 ={ { = 1 0 0 :
1
Q. E. D.
8.2.6 Vremenska inverzija u ukupnom prostoru stanja

U Hu = Ho
Hs (s = 21 ) operator vremenske inverzije je
Iû(v) def
= Iô(v)
I^s(v) : (8.2.26)
On je antilinearna kosa involu ija, jer Iû(v) 1

= Iô(v) 1

I^s(v) 1
= Iô(v)y
I^s(v)y = Iû(v)y i Iû(v)y =
Iô(v)
( I^s(v) ) = Iû(v) .
Osim toga, pisu i prosto I^v u Hu ,
I^v ^j I^v 1 = ^j; (8.2.27)
kao sto neposredno sledi iz I^v ^l I^v 1 = ^l u Ho i I^v ^s I^v 1 = ^s u Hs .
8.2.7 Inverzija vremena za vise esti ni sistem

U ukupnom prostoru stanja vise esti nog sistema H1(u:::N )
= H1(u)
: : :
HN(u) , gde je Hi(u) ukupni
prostor stanja i-te esti e, i = 1; : : : ; N , operator vremenske inverzije I^v je direktni proizvod
operatora vremenske inverzije za pojedine esti e u sistemu. Operator I^v je kosa involu ija ili
involu ija, prema tome da li sistem sadrzi neparan ili paran broj esti a (sve su, po pretpostav i,
spina s = 21 ). Ovaj iskaz moze da se izrazi jednakos u
I^v2 = ( 1)2J ; (8.2.28)

290
gde je J kvantni broj ukupnog uglovnog momenta sistema, koji je polu eo ili eo, prema tome
da li je broj esti a neparan ili paran (uporediti Teorem T 7.1.3).
Posto je H1(u:::N
)
= J VJ , a ( 1)2J je zbog superselek ionog pravila elobrojnosti (x 7.5) jedan
te isti broj u svakom od potprostora VJ , ovaj broj u stvari deluje u elom prostoru H1(u:::N)
.
Lako se vidi da opet vazi
I^v J^ I^v 1 = J;
^ (8.2.29)
P
= Ni=1 ^ji vektorski operator ukupnog uglovnog momenta sistema.
gde je J^ def
Zadatak 8.2.10 Neka je A^ opservabla u H koja komutira sa I^v . Pokazati da se antilinearni operator I^v redukuje
u svakom svojstvenom potprostoru od A^.
Zadatak 8.2.11 Neka je B^ opservabla u H koja antikomutira sa I^v , tj. za koju vazi [ B; = B^ I^v +I^v B^ = 0.
^ I^v ℄+ def
Pokazati da antilinearni operator I^v preslikava svojstveni potprostor Vb od B^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti
b u svojstveni potprostor V b od B^ koji odgovara svojstvenoj vrednosti b. Pokazati takode da iz antiunitarnosti
operatora I^v sledi
dim Vb = dim V b; za b 6= 0: (8.2.30)
Jednakost (8.2.29) povla i [ I^v ; J^ 2 ℄ = 0, a iz iskaza Zadatka Z 8.2.10 onda sledi da se I^v
redukuje u svakom visestrukom iredu ibilnom potprostoru VJ za J . Ako se dodatna opservabla
A^ odabere tako da [ I^v ; A^ ℄ = 0, onda se I^v redukuje u svakom potprostoru VJ (tj. u svakoj
"koloni" na dijagramu "ormar sa okama" za K ^ = J^ , uporediti Crtez C 6.2). Iz Zadatka Z 8.2.10 i
(8.2.29) sledi da Iv stoga preslikava prava (tj. kvadrati ) koji odgovara M na prava (kvadrati )
^
koji odgovara M .
Ovo rezonovanje, naravno, vazi i u slu aju jedne esti e. Tu, kao sto smo videli (Crtez C 7.7),
^l2 igra ulogu dodatne opservable u odnosu na ^j, a on komutira sa I^v .
8.2.8 Operator vremenske inverzije i realnost Clebs h-

Gordan-ovih koe ijenata
Videli smo na primerima ^l, ^s, ^j i J^ da operator vremenske inverzije I^v antikomutira sa vektorskim
operatorom uglovnog momenta. (Ovo je sastavni deo zi kog pojma uglovnog momenta.)
Vratimo se na teoriju opsteg uglovnog momenta, tj. na kvantni podsistem sa uglovnim
momentom K ^ u H. Na osnovu gornjeg, imamo antikomutiranje:
I^v K^ I^v 1 = K^ () [ I^v ; K^ ℄+ = 0: (8.2.31a,b)

Za nas je vazan neposredni korolar
I^v K^ 2 I^v 1 = K^ 2 () [ I^v ; K^ 2 ℄ = 0: (8.2.32a,b)
I, naravno, moramo biti svesni da je I^v antiunitaran operator u H.
Neka je
{ ^
Y^ def
= U^ (y0 ) = e ~ Ky (8.2.33)
operator rota ije oko y ose za ugao .
Lema 8.2.3 Unitarni operator Y^ komutira sa K ^ 2 , a antikomutira sa K^ z (bas kao i antiunitarni

operator I^v ):
^ 2 ℄ = 0; [ Y^ ; K^ z ℄+ = 0:
[ Y^ ; K (8.2.34a,b)
Dokaz: Znamo da [ K^ 2; K^ q ℄ = 0, q = x; y; z, ) [ K^ 2; U^ ('u) ℄ = 0 8'u 2 sfera, te je prvi deo (8.2.34)
dokazan. Uzmimo
0 1
0
^ z0 Y^ 1 = U^ (y0 ) K^ U^ 1(y0 ) z0 = ( K^ x K^ y K^ z ) R(y0 ) 0 A = K^ z ;
Y^ K^ z Y^ 1 = Y^ K
1
gde je R(y0 ) matri a 3 3 koja u koordinatnom sistemu fx0; y0 ; z0g reprezentuje rota iju Ry0 . Zna i, iskoristili
smo transforma ione osobine vektorskog operatora, prepisali smo skalarni proizvod kao matri ni proizvod (vrste
i kolone) i uzeli u obzir da Ry0 rotira z0 u z0. Q. E. D.
Lema 8.2.4 Operatori Y^ i I^v komutiraju, a njihov proizvod Y^ I^v je antiunitarna involu ija.
Dokaz: Usled (8.2.31) i antilinearnosti, I^v komutira sa svakim operatorom rota ije:
I^v U^ ('u) I^v 1 = e ~{ 'u( K) = U^ ('u);
te je prvi iskaz dokazan. C itala se moze lako uveriti da se unitaran i antiunitaran operator uvek mnoze u
antiunitaran operator.
Najzad, (Y^ I^v )2 = Y^ 2 I^v2 = U^ (2y0 ) ( 1)2K ( 1)2K je 1 ili 1 u elom H, prema tome da li K uzima ele ili
polu ele vrednosti u H (uporediti objasnjenje ispod (8.2.28)). Operator rota ije za 2 (oko bilo koje ose) je takode
1 ili 1, prema tome da li H sadrzi paran broj (moze i nula) ili neparan broj spinskih faktor prostora sa polu elim
spinom (pogledati (6.10.17) za ' = 2). Posto K uzima ele vrednosti upravo ako i samo ako je pomenuti broj
spinskih prostora (tj. broj fermiona) paran, imamo U^ (2y0 ) ( 1)2K = 1. Q. E. D.
Lema 8.2.5 Unitarni operator Y^ komutira sa K^ y , a antikomutira sa K^ x . Osim toga,
Y^ K^ Y^ 1 = K^ : (8.2.35a,b)
Dokaz: Komutiranje operatora Y^ def = e ~{ K^ y sa K^ y je o igledno. Antikomutiranje sa K^ x sledi analogno kao
antikomutiranje sa K^ z . Rela ije (8.2.35) odmah slede iz deni ije K^ def
= K^ x {K^ y . Q. E. D.
Teorem 8.2.5 Antiunitarna involu ija Y^ I^v komutira sa K ^ 2 , K^ z i K^ i redukuje se u svakom
zajedni kom svojstvenom potprostoru Vkm od K
^ , i K^ z i to u uzajamno ekvivalentne operatore za
2
m = k; : : : ; k (8k).
Dokaz: Sa K^ 2 komutiraju I^v i Y^ ponaosob, pa onda i njihov proizvod. Posto i Y^ i I^v antikomutira sa K^ z ,
operator Y^ I^v komutira sa K^ z . Iz antikomutiranja (8.2.31) i deni ije K^ def
= K^ x {K^ y odmah sledi
I^v K^ I^v 1 = K^ ; (8.2.36a,b)
te (8.2.35) i (8.2.36) zajedno iziskuju
(Y^ I^v ) K^ (Y^ I^v ) 1 = K^ : (8.2.37)
Redukovanje sledi iz iskaza Zadatka Z 8.2.10. Najzad, ekvivalentnost se dobija neposrednim prosirenjem dokaza
Teorema T 6.3.2. Q. E. D.
292
Zadatak 8.2.12 Dokazati da se S 6.3.1, zamenjuju i "matri u" "antilinearnom matri om" i Teorem T 6.3.2,
zamenjuju i (6.3.18) sa
[ Aâ; K^ z ℄ = 0; [ Aâ ; K^ ℄ = 0; (8.2.38a,b)
^
prosiruju na antilinearan operator Aa .
Ako je fj n i j 8ng bazis u H takav da
Aâ j n i =j n i; 8n; (8.2.39)
onda se kaze da je doti ni bazis invarijantan za antilinearni operator Aâ .
Zadatak 8.2.13 Pokazati da je Aâ koji ima invarijantan bazis nuzno unitaran i involutivan antilinearni operator.
^ u H koji je invarijantan za Y^ I^v .
Lema 8.2.6 Postoji standardan bazis za K
Dokaz: U Vk;m=k biramo dodatnu opservablu A^, koja denise dodatni kvantni broj , a komutira sa K^ , tako
da komutira i sa Y^ I^v (lako je uveriti se da to u prin ipu uvek mozemo). Onda se Y^ I^v redukuje i u svakom Vk
potprostoru, zna i i u svakom preseku Vk;m=k \ Vk , tj. prav u (kvadrati u na dijagramu "ormar sa okama",
Crtez C 6.2). Ako se ispostavi da vazi Y^ I^v j km i = e{' j km i (ne moze opstije zbog redukovanja u kvadrati u),
uzimaju i po deni iji j km i0 def
= e{'=2 j km i, 8, kao novi podbazis standardnog bazisa u Vk;m=k , dolazimo
do Y^ I^v j km i0 =j km i0, 8 (zbog antilinearnosti). Postigavsi u Vk;m=k invarijantan standardan podbazis za
^ , to se onda odrzava i u ostalim potprostorima Vkm zbog ekvivalentnosti redukovanih Y^ I^v . Q. E. D.
K
Zahvaljuju i tome sto raspolazemo antiunitarnom involu ijom Y^ I^v , mozemo klasu standard-
^ u H suziti na klasu invarijantnih standardnih bazisa.
nih bazisa za K
Teorem 8.2.6 Matri a razvijanja bilo kog invarijantnog standardnog bazisa po bilo kom drugom
invarijantnom standardnom bazisu je nuzno realna.
Dokaz: Neka su fj m i j 8mg i fj m0 i j 8m0 g dva invarijantna bazisa u nekom potprostoru V i neka j m i =
P
^^ P
m0 Mmm0 j m i. Primenom operatora Y Iv sledi j m i = m0 Mmm0 j m i. Zbog jednozna nosti razvijanja ove
0 0
dve jednakosti iziskuju Mmm0 = Mmm
0 , 8m; m0. Q. E. D.
Pridimo sad zadatku slaganja dva uglovna momenta (H1
H2 = H, K ^1 + K ^2 = K ^)
ograni avaju i se na invarijantne standardne bazise (7.2.1) i (7.2.2). Iz Teorema T 8.2.6 onda
neposredno sledi neobi no vazan zaklju ak da su svi Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti realni. (Na-
ravno, uslov (7.2.3) nas ne izba uje iz klase invarijantnih standardnih bazisa u kompozitnom
prostoru, jer zahteva pozitivan, zna i realan matri ni element.)
Zadatak 8.2.14 Pokazati da u uglovnom prostoru L2 (
) esti e, ako se sfernim harmoni ima promeni fazni
faktor po preskrip iji
Ylm (; ') def
= {lYlm(; '); 8l; m; (8.2.40)
onda Ylm(; ') ine invarijantan standardni bazis.
Zadatak 8.2.15 Pokazati da u L2 (
) va zi
I^v Ylm (; ') = ( 1)l+m Yl m (; '); 8l; m: (8.2.41)
Zadatak 8.2.16 Pokazati da u proizvoljnom prostoru H sa K ^ vazi
I^v j kml i = ( 1)k+m j k; m; i; 8k; m; (8.2.42)
ako se pri izgradnji standardnog bazisa u (eventualno) kompozitnom prostoru H u uglovnim faktor prostorima
esti a uvek ograni imo na invarijantan standardni bazis (8.2.40). (Indika ija: Po i od spinskog faktor prostora
jedne esti e | uporediti (8.2.25 ) | a zatim pokazati odrzanje (8.2.42) pri sabiranju dva uglovna momenta.)
8.3. GRUPA SIMETRIJE ZAKONA KRETANJA I HAMILTONIJANA 293
8.3 Grupa simetrije zakona kretanja i hamiltonijana

U elokupnom nasem dosadasnjem prou avanju simetrija ograni ili smo se na kinemati ka raz-
matranja, tj. nismo relirali simetrije sa zakonom kretanja i hamiltonijanom. Ovome, bez sumnje
najvaznijem, zadatku teorije kvantno-mehani kih simetrija posve en je ovaj odeljak.
Prodiskutova emo Galilejev prin ip invarijantnosti i ulogu diskretnih simetrija u kvantnoj
zi i. Simetriju zakona kretanja uves emo u striktnijoj i opstijoj "opservabilnoj" formi, pa emo
je suziti na njen "formalni" vid, koji je u najuzoj vezi sa simetrijom hamiltonijana. Objasni emo
u primenama mnogo koris ene pojmove dobrih kvantnih brojeva i selek ionih pravila (u ta nom
i pribliznom vazenju). Na kraju, detaljno emo proanalizirati primenu geometrije (visestrukih
iredu ibilnih invarijantnih potprostora) grupe simetrije hamiltonijana na klasika iju energetskih
nivoa.
8.3.1 Opservabilna invarijantnost zakona kretanja pod gru-

pom simetrije
Pri prou avanju uloge operatora simetrije u dinami i kvantnog sistema, po i emo od verovatno e
prelaza u kasnijem trenutku:
vi!f (t) = jh'f j U^ (t t0 ; t0 ) j i ij2 (8.3.1)
(i i f od re i po etni i krajnji na engleskom8.3.1 .) Imali smo objasnjenje ovog pojma u x 3.3.4.
Izraz (8.3.1) je neophodan za odredivanje operatora simetrije zakona kretanja kao sto je
verovatno a prelaza u istom trenutku (pojam koji smo uveli u x 2.4.7) bio u x 5.2.1 deo deni ije
operatora simetrije u kinemati kom smislu.
Zadatak 8.3.1
Neka je selektivno merenje u trenutku t nekompletno, zna i umesto da denise odredeno
stanje (kao j 'f i u kompletnom merenju u (8.3.1)), denise jedan svojstveni potprostor na koji projektuje,
re imo, projektor P^f . Pokazati da se onda umesto (8.3.1) pise:
2
vi!f (t) = jh i j U^ y (t t0 ; t0 )P^f U^ (t t0 ; t0 ) j i ij ; (8.3.2)
i da je to uopstenje od (8.3.1).
Zadatak 8.3.2
Neka je po etna prepara ija nekompletna, tj. umesto istog stanja j i i neka daje odredeno
mesano stanje î . Pokazati da se (8.3.1) onda zamenjuje sa
2
vi!f (t) = jh'f j U^ (t t0 ; t0 )î U^ (t t0 ; t0 )y j 'f ij ; (8.3.3)
i da je to uopstenje (8.3.1).
Zadatak 8.3.3 Neka su i po etna prepara ija i krajnje merenje nekompletno, tj. umesto j i i i j 'f i imamo
î i P^f .Pokazati da u tom slu aju verovatno a prelaza glasi
vi!f (t) = Tr P^f U^ (t t0 ; t0 )î U^ (t t0 ; t0 )y ; (8.3.4)
i da je to uopstenje u odnosu na sve tri prethodne formule za vi!f .
8.3.1 initial, itati inisl, po etni, odnosno nal, itati fajnal, krajnji.
294
Neka je fU^ (g ) j g 2 Gg odredena grupa (kinemati ka) simetrije, tj. grupa unitarnih i antiu-
nitarnih operatora koja u prostoru stanja H reprezentuje neku grupu G (denisanu u klasi nom
faznom prostoru ili u kvantnom unutrasnjem faktor prostoru). Smatra se da je zakon kretanja
opservabilno invarijantan pod pomenutom grupom, ako se verovatno a prelaza (8.3.1) ne menja
pri primeni pojedinih operatora iz G istovremeno na po etno i krajnje stanje, tj. ako vazi:
vi!f (t) = jh'f j U^ (t) j i ij2 = jh'f j U^ y(g)U^ (t)U^ (g) j i ij2 ; (8.3.5)
= U^ (t t0 ; t0 ), i to treba da vazi za 8g 2 G i 8 j
gde je U^ (t) def i i; j 'f i 2 H, t t0 .
Zadatak 8.3.4
Denisati opservabilnu invarijantnost zakona kretanja pod G pomo u (8.3.4) i pokazati da je
to ekvivalentna deni ija.
Da bismo bolje razumeli zi ki smisao deni ije (8.3.5), pretpostavimo da se radi o podgrupi
prosirene Galilejeve grupe, tj. o operatorima simetrije koji reprezentuju klasi ne transforma ije.
Ovima mozemo delovati (zi ki ili bar u mislima) na sve uredaje u laboratoriji. Deluju i tako
sa g na uredaj za po etnu prepara iju proizves emo umesto j i i stanje U^ (g ) j i i, a deluju i
(u trenutku t) istom transforma ijom na merni aparat, detektova emo umesto j 'f i stanje
U^ (g ) j 'f i. Rela ija (8.3.5) onda zahteva da ne bude razlike u relativnoj frekven i primenili mi
na taj na in g ili ne.
8.3.2 Galilejev prin ip invarijantnosti

Kao sto se mnogi osnovni prin ipi klasi ne mehanike prenose u kvantnu mehaniku, prenosi se
i prin ip u naslovu ovog paragrafa (uporediti x 5.1.7). Po njemu svaki unitarni operator koji
reprezentuje transforma iju iz Galilejeve grupe a priori zadovoljava i (8.3.5), tj. predstavlja
transforma iju simetrije pod ijim je dejstvom zakon kretanja opservabilno invarijantan.
Pazljivi itala je zapazio da dok u klasi noj mehani i vazi opsti Galilejev prin ip invari-
jantnosti (koji se odnosi na prosirenu Galilejevu grupu G ), u kvantnoj mehani i imamo samo
Galilejev prin ip. Naime, ispostavilo se da diskretne transforma ije simetrije nisu univerzalne a
priori simetrije u kvantnoj zi i. U slede em paragrafu prou i emo podrobnije narusavanje sime-
trije inverzije prostora u slaboj interak iji. U paragrafu x 8.3.4 emo nesto vise re i o narusavanju
simetrije inverzije vremena.
Galilejeva grupa G nije najsira grupa iz ije se reprezenta ije u prostoru stanja regrutuju
operatori koji ostavljaju zakon kretanja invarijantnim. U odelj ima x 8.3.5 i x 8.3.6 upozna emo
se sa unutrasnjim simetrijama hadrona (teskih elementarnih esti a). One nemaju klasi nog
analogona.
8.3.3 Eksperiment Wu i saradnika o narusavanju sime-

trije prostorne inverzije u slaboj interak iji
Do 1956. godine jednodusno se verovalo da se Galilejev prin ip invarijantnosti moze prosiriti
na operatore inverzije prostora I^p i inverzije vremena I^v , tj. da vazi opsti Galilejev prin ip
invarijantnosti. Objasni emo sada uveni eksperiment gospode Wu i saradnika (izvrsen krajem
pomenute godine)8.3.2, koji je kao experimentum ru is (odlu uju i eksperiment) dokazao teorij-
sku hipotezu Lee-a i Yang-a8.3.3 iz iste godine da prostorna inverzija nije a priori simetrija za
sve interak ije u prirodi. Konkretno, za tzv. slabu interak iju, koja, izmedu ostalog, dovodi do
pretvaranja neutrona u proton, elektron (u vidu -zraka) i u elektronov antineutrino, Lee i Yang
su o ekivali da narusava simetriju I^p (videti x 8.4.3 nize).
Eksperiment Wu i saradnika sastojao se u slede em. Jezgra 60 Co ohladena su na oko 0:01 K i
podvrgnuta magnetnom polju koje je proizvedeno propustanjem struje kroz solenoid oko jezgara.
Slika 8.1: Eksperiment Wu i saradnika.
Jezgro 60 Co ima J = 5 i magnetno polje sluzi za usmeravanje orijenta ije jezgara preko
interak ije njihovih magnetnih dipola sa spoljasnjim magnetnim poljem. A hladenje sluzi mini-
maliziranju toplotnog kretanja atoma, kako se postignuta paralelna orijenta ija ne bi ponistila u
haoti nom toplotnom kretanju atoma.
Jezgra 60 Co emituju -zrake (elektrone) na ra un gore pomenutog pretvaranja neutrona u
protone. Merenje njihove tzv. uglovne distribu ije, tj. rasporeda po prostornom uglu ra unatom
iz entra jezgra, je neposredni ilj eksperimenta (videti Crtez C 8.1).
Izrazava emo se na jeziku na kom smo formulisali invarijantnost zakona kretanja. Pre svega,
sta je po etni uslov? To je ansambl 60 Co jezgara ohladenih i orijentisanih. (Ovde se radi
o prostornom ili Boltzmann-ovom ansamblu, jer uzajamni uti aj jezgara unutar zajedni kog
makroskopskog volumena je irelevantan.) Vremenska evolu ija sastoji se u prepustanju jezgara
njima samima kako bi nestabilnost nuklearne strukture dosla do izrazaja putem -zra enja8.3.4 .
Merenje u krajnjem trenutku t utvrduje odnos broja elektrona koji izle u duz pozitivne z
ose (tj. paralelno sa spinom jezgara) i u suprotnom prav u (antiparalelno). Ispitivana grupa
simetrije je u stvari fI^p ; I^g def
= G.
8.3.2 Originalna referen a: C. S. Wu et al., Physi al Review 105, 1413 (1957).
8.3.3 C itati Li i Jang. Originalna referen a: T. D. Lee, C. N. Yang, Physi al Review 104, 254 (1956).
8.3.4 Hladenje i magnetno polje se stalno odrzavaju, jer to ionako ne moze da uti e na pomenuti nuklearni pro es,
a neophodno je da su jezgra stalno orijentisana jer bismo ina e imali izotropnu uglovnu distribu iju zbog random
( itati rendm, na engleskom zna i slu ajan, bez reda) orijenta ije jezgara.
296
Ako izvrsimo prostornu inverziju elog eksperimenta (po etne prepara ije i krajnjeg merenja),
tj. predemo sa Crteza C 8.1 (a) na Crtez C 8.1 (b) pseudovektori B i J se ne menjaju, ne menja
se ni osnovno stanje neraspadnutog 60 Co, jer je u svojstvenom stanju prostorne inverzije. Dakle,
ni po etni uslov, ni zavrsni merni postupak se ne menjaju pod I^p . Medutim, polozaji r i impulsi
p -zraka prelaze u suprotne.
Kao sto je o igledno sa Crteza C 8.1, pomenuti mereni odnos broja elektrona koji izle u duz
B i suprotno od B (sto je pandan verovatno e prelaza, samo sto merenje nije maksimalno) je isti
pre i posle re eksije samo ako je taj odnos 1. Medutim, kao sto se vidi na Crtezu C 8.1 (a), gde
je prikazan realni pro es, taj odnos nije jednak 1, antiparalelno sa B izle e vise -zraka. Zna i,
Crtez C 8.1 (b) je ktivan i lazan, prikazuje pro es koji ne postoji u prirodi. Prostorna inverzija
I^p nije simetrija pro esa koji poti e od slabe interak ije, iako za to nema razloga u rasporedu i
kretanju materije. Naime, magnetno polje i orijentisanost elog jezgra nemaju uti aja na pro es
n ! p + e + e , koji se odvija unutar jezgra.
8.3.4 Eksperimentalni dokaz narusavanja simetrije vre-

menske inverzije u slaboj interak iji
U ovom paragrafu emo malo iza i van okvira standardne kvantne mehanike (u stvari u ziku
elementarnih esti a) i bi e pogodno da privremeno izmenimo nasu nota iju: da I^p obelezimo sa
P , a I^v sa T .
Uves emo i tzv. konjuga iju naboja C , koja pretvara esti u u njenu anti esti u8.3.5 . Operatori
P i C su unitarni, a T je antiunitaran.
U tzv. lokalnoj kvantnoj teoriji polja dokazuje se kao teorem da iz relativisti ke invarijantnosti
i lokalnosti teorije (lokalnost je u sustini u negiranju delovanja na daljinu) nuzno sledi da su svi
zakoni kretanja invarijantni pod operatorom simetrije CP T (tzv. CP T -teorem). Neposredna je
posledi a ovog teorema da sâm operator vremenske inverzije T ostavlja invarijantnim sve zakone
kretanja ako i samo ako isto vazi za CP .
Posle obaranja samog operatora P kao univerzalne simetrije interak ije, neko vreme se vero-
valo da CP s jedne strane, a T s druge jesu takve simetrije. Medutim, 1964. godine eksperimen-
talno je utvrdeno8.3.6 da se u slaboj interak iji narusava CP , a prema tome i T invarijantnost.
o
Radi se o raspadu neutralnih K -mezona (ili kaona). Ima ih dva: K o i K . Ove esti e
imaju udnu osobinu da se raspadaju preko druge dve esti e, KL i KS , od kojih su one slede e
superpozi ije ako pretpostavimo CP invarijantnost svih interak ija:
j K o i = p1 (j KL i + { j KS i); (8.3.6a)
2
j K o i = p1 (j KL i { j KS i): (8.3.6b)
2
KL se naziva dugozive im kaonom (L od engleske re i long | duga ak), njegov srednji zivot
je reda 6 10 8 s; KS je kratkozive i kaon (S od engleske re i short | kratak), iji je srednji zivot
8.3.5 Operator konjuga ije naboja (engleski: harge onjugation) koji je potpuno stran nerelativisti koj kvantnoj
mehani i, izgleda kao ekstra postulat teorije elementarnih esti a. Medutim, u relativisti koj kvantnoj mehani i
ovaj operator sasvim prirodno proizilazi iz teorije.
8.3.6 Originalna referen a: J. H. Christenson et al., Physi al Review Letters 13, 138 (1964).
o
reda 10 10 s. Uz pogodni izbor faznih faktora (tako da CP j K o i = j K i), j KL i i j KS i
su svojstvena stanja CP operatora (koji je unitaran i involutivan, prema tome i hermitski, tj.
opservabla):
CP j KL i = j KL i; CP j KS i =j KS i: (8.3.7a,b)
Raspad koji je eksperimentalno detektovan pomenute 1964. godine bio je
KL ! + + : (8.3.8)
I dvo-pionski sistem ima odredenu CP parnost, ali ona je 1:
CP j + i =j + i (8.3.9)
(koordinatni po etak je po konven iji u entru masa; orbitni faktor od P deluje trivijalno; spinski
faktor deluje kao 1 i na + i na , zna i sve skupa kao 1; C prevodi + i jedno u drugo).
Dakle, u pro esu (8.3.8) CP -parnost se promenila od 1 na 1. Vide emo nize (u x 8.3.8)
da se time narusava tzv. selek iono pravilo CP -a, a to emo videti da je potreban uslov za
invarijantnost interak ije u (8.3.8) pod delovanjem CP .
8.3.5 Formalna invarijantnost zakona kretanja pod gru-

pom simetrije
U ovom paragrafu emo nasu deni iju (8.3.5) iz x 8.3.1 transformisati u pojam iz naslova, koji
je doduse nesto uzi, ali daleko pogodniji za kvantno-mehani ki formalizam.
Zadatak 8.3.5 Ako su A^ i B^ dva linearna operatora u H denisana na elom H i to takva da za njih vazi
jha j A^ j b ij = jha j B^ j b ij; 8 j a i; j b i 2 H; (8.3.10)
pokazati da onda nuzno sledi A^ = e{' B^ .
Primenom iskaza Zadatka Z 8.3.5 na (8.3.5) sledi
U^ y (g ) U^ (t) U^ (g ) = e{'(g;t) U^ (t); 8g 2 G; 1 < t < 1:
Posto je U^ y (g ) = U^ 1 (g ) = U^ (g 1 ), prelaze i sa g na g 1 kao teku i element u G (i pisu i opet
g ) i koriste i (g; t) def
= '(g 1 ; t), imamo
U^ (g ) U^ (t) U^ y (g ) = e{(g;t) U^ (t); 8g 2 G; 1 < t < 1: (8.3.11)
Zadatak 8.3.6
Pokazati da iz rela ije (8.3.11) sledi:
(a) Za arbitreran ksiran trenutak t, funk ija e{(g;t) predstavlja kontinualni homomorzam grupe G u multi-
plikativnu grupu faznih faktora.
(b) Za arbitrernu ksiranu transforma iju g 2 G, ista funk ija je neprekidni homomorzam aditivne grupe
realnih brojeva (tj. grupa vremenskih transla ija) u pomenutu grupu faznih faktora.
298
Lema 8.3.1 Ako je G grupa rota ija R(3), onda je fazni faktor u (8.3.11) jednak jedini i
identi ki po g 2 G i t.
Dokaz: Dokaz neposredno sledi iz injeni e da homomorzam iz Zadatka Z 8.3.6 (a) o igledno daje iredu ibilnu
reprezenta iju rota ione grupe i to jednodimenzionalnu. Medutim, znamo iz teorije rota ija u kvantnoj mehani i
da postoji samo jedna takva reprezenta ija, ona odgovara k = 0 i ona je data sa R'u ! I^. Q. E. D.
Lema 8.3.2 Ako je G kona na grupa, onda takode fazni faktor u (8.3.11) mora biti jednak
jedini i identi ki po g 2 G i t.
Dokaz: Po etni uslov evolu ionog operatora glasi U^ (t = 0) = I^, te ako u (8.3.11) stavimo t = 0, dobi emo
e{(g;t=0) = 1; 8g 2 G; (8.3.12)
i to za bilo koju grupu G. Kada je G kona na grupa, onda je svaka transforma ija g kona nog reda, na primer
gp = I , tako da zbog homomorzma (Zadatak Z8.3.6 (a)) e{(g;t=0) mora biti p-ti koren iz jedini e. Zbog
neprekidnosti po t (Zadatak Z 8.3.6 (b)) ovaj faktor se sme samo neprekidno menjati. A posto je promena sa
jednog p-tog korena od 1 na drugi skokovita, e{(g;t=0) mora biti isti za sve t. Rela ija (8.3.12) onda dovodi do
iskaza Leme L 8.3.2. Q. E. D.
Napomena: Primer za kona nu grupu simetrije G je, pored iklusa prostorne inverzije fI; Ipg,
i permuta iona grupa N esti a (reda N !), za svako N . Ovom grupom emo se koristiti pri
prou avanju sistema identi nih fermiona (kao sto je elektronski omota atoma) u x 9.3-x 9.5.
Fazni faktor (8.3.11) ne otpada za sve grupe simetrije. Na primer, ako je G transla iona grupa
T3 , onda su iskazi (a) i (b) Zadatka Z 8.3.6 zadovoljeni sa (g; t) = (ax + ay + az ) t na primer, kao
sto se lako vidi. Zato je u opstem slu aju potrebno razlikovati opservabilnu i formalnu deni iju
invarijantnosti.
Po deni iji, o formalnoj invarijantnosti zakona kretanja govorimo ako vazi (8.3.11) sa (g; t) =
0, 8g 2 G, t > t0 , tj. ako
U^ (g ) U^ (t) U^ (g )y = U^ (t) , [ U^ (g ); U^ (t) ℄ = 0 ; 8g; t: (8.3.13a,b)

Evidentno je da je opservabilna invarijantnost opstija od formalne, tj. iz formalne sledi opsta
ali ne nuzno i obratno. Za sâm formalizam kvantne mehanike formalna deni ija je od velikog
zna aja.
8.3.6 Grupa simetrije hamiltonijana

Sad emo prou iti deni iju (8.3.13) sa gledista hamiltonijana konzervativnog kvantnog sistema.
Teorem 8.3.1 Evolu ioni operator U^ (t) konzervativnog kvantnog sistema je invarijantan pod
grupom simetrije G, tj. rela ije (8.3.13) vaze, ako i samo ako vaze jednakosti
U^ (g ) H^ U^ (g )y = H^ , [ U^ (g ); H^ ℄ = 0 ; 8g 2 G: (8.3.14a,b)
Dokaz: Dokaz je spe ijalni slu aj dokaza poznatog teorema u teoriji Lie-jevih grupa po kome operator komutira
sa Lie-vom grupom ako i samo ako komutira sa svim generatorima te grupe (uporediti konkretni primer rota ione
grupe u Korolaru K6.4.3). Za konzervativan sistem H^ ne zavisi od vremena (uporediti Teorem T 3.1.1), a on je
jedini generator (jednoparametarske Lie-jeve) grupe vremenskih evolu ija fU^ (t) = e {
~ tH
^ j 1 < t < +1g.
Q. E. D.
Dakle, ako je kvantni sistem konzervativan, formalna deni ija invarijantnosti zakona kreta-
nja pod delovanjem grupe simetrije G je ekvivalentna tome da je doti na grupa u stvari grupa
simetrije hamiltonijana ili, kako se jos kaze da je hamiltonijan invarijantan pod delovanjem
doti ne grupe fU^ (g ) j g 2 Gg.
Teorem 8.3.2 Hamiltonijan kvantnog sistema je invarijantan pod Lie-jevom grupom simetrije
fU^ (g) j g 2 Gg ako i samo ako komutira sa svakim generatorom reprezenta ije od G u H. Drugim
re ima, (8.3.14) vazi ako i samo ako
[ A^p; H^ ℄ = 0 ; p = 1; 2; : : : ; P; (8.3.15)
gde su A^p (hermitski) generatori P -parametarske Lie-jeve grupe simetrije

PPp=1 ap (g)A^p
fU^ (g) = e {
~ j g 2 Gg;
(ap su realni brojevi, Lie-jevi parametri).
Dokaz: Dokaz je analogan kao za prethodni teorem. Q. E. D.
Zakon kretanja u diferen ijalnom vidu glasi
d
{~
dt
j (t) i = H^ j (t) i; (8.3.16)
sa j (t0 ) i kao po etnim uslovom. Ograni imo se na konzervativan sistem. Invarijantnost
zakona kretanja pod G u diferen ijalnom vidu sastoji se u tome da iz vazenja (8.3.16) sledi
vazenje jednakosti
d
{~ (U^ (g ) j (t) i) = H^ (U^ (g ) j (t) i) (8.3.17)
dt
sa po etnim uslovom U^ (g ) j (t0 ) i, za 8g 2 G. Drugim re ima, da svaki operator simetrije U^ (g )
preslikava jednu mogu u trajektoriju u prostoru stanja na drugu mogu u trajektoriju.
Re eno vazi za grupu unitarnih operatora U^ (g ). Kako se to modikuje u slu aju antiunitarnih
operatora, konkretno operatora I^v , vide emo u x 8.4.6.
Zadatak 8.3.7 Pokazati neposredno (tj. bez koris enja rezultata ovog odeljka) da se upravo izlozeni pojam
invarijantnosti diferen ijalnog vida zakona kretanja podudara sa invarijantnos u evolu ionog operatora pod G
(tj. sa (8.3.13)).
Zadatak 8.3.8 Pokazati (bez koris enja rezultata ovog odeljka) da je invarijantnost zakona kretanja u diferen-
ijalnom vidu ekvivalentna invarijantnosti H^ pod G.
8.3.7 Dobri kvantni brojevi i klasika ija energetskih ni-

voa
U ovom paragrafu emo proanalizirati najvaznije posledi e rela ije (8.3.14).
300
Korolar 8.3.1 Invarijantnost hamiltonijana konzervativnog sistema pod Lie-jevom grupom

fU^ (g) j g 2 Gg ima posledi u da se o ekivana vrednost svake opservable A^ koja je polinom od
hermitskih operatora A^p , p = 1; 2; : : : ; P , doti ne grupe, ne menja u vremenu, tj.
h A^ i def
= h (t) j A^ j (t) i = h (t0 ) j A^ j (t0 ) i: (8.3.18)
Dokaz: Posto svaki A^p komutira sa H^ (Teorem T 8.3.2), lako je videti da isto vazi i za A^, koji je polinom od
Âp -ova. Onda A^ komutira i sa U^ (t), koji je funk ija od H^ , a to povla i U^ y(t) A^ U^ (t) = A^. Najzad, h (t) j
A^ j (t) i = h (t0 ) j U^ y (t) A^ U^ (t) j (t0 ) i = h (t0 ) j A^ j (t0 ) i. Q. E. D.
Naravno, sami hermitski operatori A^p su spe ijalni slu aj pomenute opservable A^, te i za njih
vazi (8.3.18):
h A^p i def
= h (t) j A^p j (t) i = h (t0 ) j A^p j (t0 ) i; p = 1; 2; : : : ; P: (8.3.19)
Kao ilustra iju zna enja (8.3.18) i (8.3.19), uzmimo slu aj rota iono simetri nog hamiltoni-
jana, tj. grupu simetrije fU^ ('u) j R'u 2 R(3)g u sadasnjoj nota iji. Rela ija (8.3.19) onda
zna i da je o ekivana vrednost svake komponente K^ q , q = x; y; z nepromenjena u toku vremena.
^ 2.
Rela ija (8.3.18) ima za posledi u da isto vazi i za K
Korolar 8.3.2 Ako se neki hermitski operator A^ moze napisati kao polinom od operatora grupe
simetrije hamiltonijana konzervativnog sistema, onda je opservabla A^ kompatibilna sa H^ :
^ H^ ℄ = 0;
[ A; (8.3.20a)
i njena o ekivana vrednost ne zavisi od vremena
h A^ i def
= h (t) j A^ j (t) i = h (t0 ) j A^ j (t0 ) i: (8.3.20b)
Dokaz: Posto je [ U^ (g); H^ ℄ = 0, 8g 2 G, komutiranje sa H^ odmah sledi za svaki proizvod operatorâ U^ (g) i
za svaki polinom od njih. Ako je A^ takav polinom, imamo (8.3.20a) i iz toga odmah sledi [ A;^ U^ (t) ℄ = 0. A to
iziskuje (8.3.20b) (kao u dokazu Korolara K8.3.1). Q. E. D.
Treba uo iti da se Korolar K 8.3.1 odnosi samo na Lie-jeve grupe simetrije hamiltonijana, a
Korolar K 8.3.2 je primenljiv kako na Lie-jeve, tako i na kona ne grupe G.
Korolar 8.3.3 Neka je A^ opservabla koja je polinom ili od samih operatora grupe simetrije
hamiltonijana konzervativnog sistema ili od hermitskih generatora A^p te grupe (ako je Lie-jeva).
Ako je po etno stanje j (t0 ) i sistema svojstveno stanje od A^ i odgovara nekoj svojstvenoj
vrednosti a, onda je i stanje j (t) i u svakom kasnijem trenutku svojstveno stanje od A^ i
odgovara istoj svojstvenoj vrednosti a.
Dokaz: A^ j (t0) i = a j (t0 ) i ) h (t0 ) j A^ j (t0) i def
= h A^ it0 = a,
t0 A^ = (h (t0 ) j (A^ h A^ i)2 j (t0) i) 2 = 0 (uporediti Teorem T 1.4.2 i Korolare K2.2.1, K 2.2.1). Na osnovu
def 1
Korolara K 8.3.1 i K8.3.2 onda sledi h (t) j A^ j (t) i = a, tA^ = 0, ) A^ j (t) i = a j (t) i. Q. E. D.
Zadatak 8.3.9 Dokazati Korolar K 8.3.3 geometrijski, tj. pomo u pojmova kao sto su potprostori, redukovanje
operatora itd.
Kada je jedna opservabla A^ kompatibilna sa hamiltonijanom konzervativnog sistema, onda

se kaze da daje dobre kvantne brojeve (misli se na svojstvene vrednosti od A^ ili na neke pro-
stije brojeve koji prebrojavaju svojstvene vrednosti). Iz prethodnih Korolara vidimo da grupa
simetrije hamiltonijana sluzi kao izvor za nalazenje ili konstruk iju opservabli koje daju dobre
kvantne brojeve. Osim toga, iz istih Korolara mozemo zaklju iti da je puni kvantno-mehani ki
sadrzaj dobrih kvantnih brojeva u slede em:
(i) Opservabla kompatibilna sa H^ moze da dopuni hamiltonijan (sa eventualno jos nekim takvim
opservablama) do potpunog skupa kompatibilnih opservabli, koji e dati potpunu klasika-
iju stanja, tj. svojstveni bazis od H^ . Na jeziku kvantnih brojeva mozemo re i da dobri
kvantni brojevi dopunjuju energetske nivoe sistema (ili njihov kvantni broj) do potpunog
skupa kvantnih brojeva koji karakterisu svojstvena stanja hamiltonijana.
(ii) Dobri kvantni brojevi ostaju "dobri" u toku vremenske evolu ije sistema, tj. stanja ne mogu
da izgube doti ne svojstvene vrednosti. To su analogoni integrala kretanja u klasi noj
mehani i.
Naj es e grupa simetrije hamiltonijana sa kojom raspolazemo nije dovoljno bogata i ne moze
se posti i samo pomo u nje potpuna klasika ija stanja. Postize se samo delimi na klasika ija
(koja rezultuje u svojstvenim potprostorima, a ne u stanjima). Onda se govori o klasika iji
energetskih nivoa.
Za kvantne sisteme u kojima je materija kon entrisana oko entra mase (tako da izdaleka
izgledaju kao esti e), kao sto su jezgra, atomi i mnogi molekuli, prirodno je koordinatni po etak
staviti u entar mase i koristiti se a priornim osobinama prostora: izotropnos u (oko entra mase)
i nerazlikovanjem levog i desnog koordinatnog sistema. Tako J^ 2 i I^p su najosnovnije opservable
koje daju dobre kvantne brojeve: J (J je kvantni broj sveukupnog uglovnog momenta, a = 1
je ukupna parnost8.3.7 ).
Zadatak 8.3.10 Izvesti rezultate ovog paragrafa u Heisenberg-ovoj sli i i prodiskutovati pogodnost S hrodinger-
ove i Heisenberg-ove slike u tu svrhu.
8.3.8 Selek iona pravila

Dobri kvantni brojevi imaju veoma vaznu primenu u izu avanju gadanja mete snopom esti a
kada i u meti i u izlaznom snopu nastaje promena u samoj vrsti esti a. To su tzv. reak ije u
nuklearnoj zi i, a tzv. pro esi u zi i elementarnih esti a. Pomo u dobrih kvantnih brojeva
mogu e je itavu klasu ovakvih pro esa isklju iti kao teorijski nemogu e i pri tome se govori o
selek ionim pravilima. Sad emo to podrobno objasniti.
Korolar 8.3.4 Ako po etno stanje j (t0 ) i kvantnog sistema ima odredenu vrednost dobrog
kvantnog broja, onda je verovatno a prelaza u drugo stanje j ' i sa drugom vrednos u istog
kvantnog broja u bilo kom kasnijem trenutku jednaka nuli, tj.
v( ! '; t) = jh ' j (t)ij2 = 0: (8.3.21)
8.3.7 Misli se na ukupnu orbitnu parnost. Nukleon ima spinsku parnost 1, a takode i elektron, tako da se mogu
izostaviti.
302
Dokaz: Dokaz sledi neposredno iz (ii) u prethodnom paragrafu, jer j (t) i = U^ (t) j (t0 ) i zadrzava istu vrednost
dobrog kvantnog broja, te se j ' i i j (t) i nalaze u ortogonalnim svojstvenim potprostorima (opservable koja
daje doti ni dobar kvantni broj) i sledi (8.3.21). Q. E. D.
Neka je dat (simboli no napisan) pro es
a+b! +d (8.3.22)
i pretpostavimo da kvantni sistem j ab i u t0 ima odredenu vrednost nekog dobrog kvantnog
broja, a da sistem j d i ima drugu vrednost istog kvantnog broja. Pro es (8.3.22) zna i da imamo
odredeni merni uredaj u kome moze da se detektuje, re imo esti a d (i, po pravilu, zaklju i da
je u meti ostala esti a ). Tu se, u stvari, radi o merenju prelaza j ab i ! j d i u trenutku t.
Medutim, kao sto sledi iz Korolara K 8.3.4, nase pretpostavke iziskuju v (j ab i !j d i; t) = 0, tj.
ovaj pro es ne moze da se desi8.3.8 . To se naziva selek ionim pravilom doti nog dobrog kvantnog
broja (ili opservable iji je to kvantni broj).
8.3.9 Priblizno dobri kvantni brojevi i priblizna selek-

iona pravila
Nekad neka opservabla A^ moze biti od koristi i ako je samo priblizno kompatibilna sa hamiltoni-
janom, tj. ako je [ A; ^ H^ ℄ mali operator (tj. u bilo kojoj reprezenta iji bilo koji matri ni element
matri e koja ga reprezentuje je po modulu mali broj). Onda e po etno stanje j (t0 ) i, koje je
svojstveno stanje hamiltonijana, po pravilu, biti samo priblizno svojstveno stanje opservable A^,
tj. h (t0 ) j A^ j (t0 ) i a, gde je a svojstvena vrednost od A^ i t A^ 0. Posto po pretpostav i
imamo svojstveno stanje hamiltonijana, vremenska evolu ija samo menja fazni faktor vektora
stanja (a ne i samo stanje) i tako to stanje elo vreme ima priblizno ostru vrednost a od A^.
Kod nekih atomskih sistema, na primer, dominantni deo hamiltonijana komutira posebno
sa operatorima ukupnih orbitnih rota ija i posebno sa operatorima ukupnih spinskih rota ija, a
samo jedan mali sabirak u hamiltonijanu ne komutira, tj. narusava pomenute simetrije. Zato
su L, ML , S i MS priblizno dobri kvantni brojevi koji su korisni za (priblizno) karakterisanje
osnovnog stanja takvog sistema.
Opisali smo slu aj kada smo u po etnom (i u svakom kasnijem) stanju imali ostru vrednost
energije i priblizno ostru vrednost priblizno kompatibilne opservable A^. Mogu je i suprotan
slu aj: da sistem u po etnom stanju j (t0 ) i ima samo priblizno ostru vrednost energije, tj. da
se pojavljuje tzv. sirina energetskog nivoa (pobudeno stanje), a da sistem ima ostru vrednost,
re imo a, priblizno kompatibilne opservable A^. Takav sistem se u toku vremena "raspada",
tj. postoji pozitivna verovatno a prelaza u savim druga ije stanje, ak i u stanje sa drugom
svojstvenom vrednos u, re imo b, opservable A^.
2
Pomenuta mogu nost 0 < v (j a i !j b i; t) def = jhb j U^ (t) j a; t0 ij poti e od toga sto usled
nekomutiranja H^ sa A^, ne komutira ni U^ (t) sa A^, i stanje j a; t i = U^ (t) j a; t0 i moze da
sadrzi "primesu" (koherentnu) svojstvenog stanja od A^ koja odgovara svojstvenoj vrednosti b,
tj. projek ija od j a; t i na odgovaraju i svojstveni potprostor vise nije nula. Ali posto H^ priblizno
komutira sa A^ (samo mali term u H^ ne komutira), isto vazi i za U^ (t) i pomenuta "primesa" je
8.3.8 Podsetimo se Postulata o pojedina nim kvantnim sistemima, zahvaljuju i kome stvarno mozemo tvrditi da
se ni jedan pro es opisanog tipa ne moze desiti u prirodi (ili ako se desi, moramo menjati teoriju).
mala (po normi), tako da je onda i verovatno a prelaza v (j a i !j b i; t) mala. U ovom slu aju se
govori o aproksimativnom selek ionom pravilu.
Zadatak 8.3.11 Neka je u trenutku t0 > t0 norma projek ije od U^ (t) j a; t0 i u svojstveni potprostor Vb od A^
koji odgovara svojstvenoj vrednosti b jednaka 10 3. Pokazati da v(j a i !j b i; t0 ) 10 6.
Kao ilustra iju za priblizno selek iono pravilo uzmimo slobodni neutron. On je nestabilna
esti a koja se raspada po formuli n ! p + e + e (proton, elektron i elektronov antineu-
trino). Raspadanje poti e od slabe interak ije koja predstavlja pomenuti mali sabirak pored
jake i elektro-magnetne interak ije. Neutron ima tre u komponentu izospina t3 = 12 , a proton
t3 = 21 , dok elektron i e imaju t3 = 0. Sa ovim kvantnim brojem emo se blize upoznati u
odeljku x 8.5.
Sada emo ukazati na to da su jaka i elektro-magnetna interak ija kompatibilne, a slaba
interak ija je nekompatibilna sa t^3 ( iji je kvantni broj t3 ). Zna i ukupni hamiltonijan je priblizno
kompatibilan sa t^3 . Po etno stanje ima ostru vrednost t3 , a samo priblizno ostru vrednost
energije (zbog E = m 2 , u stvari masa slobodnog neutrona nema ostru vrednost, iznosi 939; 550
0; 005 MeV). U pomentom pro esu sistem prelazi iz t3 = 21 stanja u t3 = 12 stanje, ali sâm pro es
je prili no malo verovatan (slobodan neutron zivi dosta dugo, reda veli ine 103 s).
8.3.10 Energetski nivoi i visestruki iredu ibilni invari-

jantni potprostori grupe simetrije hamiltonijana
Podimo od veoma estog slu aja kvantnog sistema koji ima rota ionu simetriju, tj. hamiltonijan
mu je invarijantan pod grupom fU^ ('u) j R'u 2 R(3)g.
Videli smo u x 6.3.4 da pri dekompozi iji prostora stanja na visestruke invarijantne iredu i-
bilne potprostore Vk za K ^ , dobijamo ne samo same iredu ibilne potprostore Vk , = 1; : : : ; dk ,
nego, "unakrsno" sa njima i potprostore Vkm , m = k; : : : ; k (Crtez C 6.2). Videli smo da opser-
vabla, na primer hamiltonijan, koja komutira sa K ^ redukuje se u svakom Vkm i to u uzajamno
ekvivalentne operatore (Teoremi T 6.3.2 i T 6.4.2).
to prakti no zna i? Osnovni zadatak kvantno-mehani kog opisivanja sistema je da se resi
Sta
svojstveni problem hamiltonijana sistema. Koris enje rota ione simetrije (preko "oka" Vkm )
znatno pojednostavljuje ovaj zadatak.
^ (uopste ne mora biti prilagoden hamiltonijanu).
Treba uzeti proizvoljan standardni bazis za K
Samim tim sto je standardni, bazis je nuzno adaptiran na dekompozi iju H = k Vk = k km= k
Vkm, a svaki potprostor Vkm je nuzno invarijantna za hamiltonijan. Kada se H^ reprezentuje
u pomenutom bazisu, matri a H koja ga predstavlja nuzno je kvazidijagonalna, tj. direktni je
zbir podmatri a: H = k km= k Hkm , gde je svaka podmatri a Hkm reda dk dk , nalazi se na
dijagonali od H i imamo podudaranje matri a: Hk;m=k = Hk;m=k 1 = : : : = Hk;m= k , 8k, na sta
se svodi pomenuta ekvivalentnost.
Treba uo iti da smo podmatri e Hkm dobili bez ikakve dijagonaliza ije, samo na osnovu
simetrije. Tek sada postaje aktuelna dijagonaliza ija i to dijagonalizujemo samo jednu od svake
klase od po 2k + 1 jednakih podmatri a Hkm , m = k; : : : ; k (rezultat se neposredno prenosi na
ostale podmatri e u toj klasi).

Citao a ve verovatno mu i pitanje da li je postojanje po 2k + 1 "oka" Vkm u koje se
hamiltonijan "jednako smesta" spe i na odlika unitarne reprezenta ije rota ione grupe ili vazi
304
i za druge grupe simetrije hamiltonijana. Veliki zna aj naseg metoda ("ormar sa okama")
poti e upravo od injeni e sto je odgovor na ovo pitanje potvrdan. Bilo koja druga Lie-jeva
grupa simetrije hamiltonijana ima analogan "ormar sa okama" samo broj "oka" 2k + 1 ima
drugu vrednost; tzv. Casimir-ov8.3.9 operator rota ione grupe K ^ 2 se mora zameniti Casimir-ovim
operatorom ili operatorima doti ne grupe; mora se na i analogon ili analogoni od K^ z itd.
vise, dekompozi ija prostora stanja na visestruke invarijantne iredu ibilne potprostore (sa
Sta
"unakrsnim" "okama" kao "bonusom") vazi i za kona ne grupe, zajedno sa vaznim teoremom
redukovanja i ekvivalentnosti8.3.10 .
Na kraju ovog paragrafa i odeljka da ukazemo na jednu zanimljivu mogu nost inverzije uloge
energetskih nivoa i "oka" Vkm . Naime, u gornjem prilazu smo prvo dekomponovali H do pot-
prostora Vkm i onda u svakom od njih redukovali hamiltonijan. Mogu je i obratan postupak: da
prvo razlozimo prostor stanja H na svojstvene potprostore od H^ : H = n V (En ) (pretpostavimo
da H ima isto diskretan spektar). Zbog [ H; K ^ ℄ = 0, K ^ se redukuje u svakom potprostoru
V (En), te mozemo nakon ove reduk ije izvrsiti dekompozi iju potprostora V (En) na visestruke
iredu ibilne invarijantne potprostore za K ^ , tj. "razbiti" V (En ) do "oka".
Pri opisanom postupku esto se ispostavlja da u V (En ) imamo jednu jedinu "kolonu", tj. jedan
jedini invarijantni iredu ibilan potprostor za grupu simetrije hamiltonijana. Onda je degenera ija
doti nog nivoa jednaka 2k + 1 i moze se konstatovati da je degenera ija potpuno objasnjena
pomo u doti ne grupe simetrije.
Ako u V (En ) imamo jedan Vk (tj. V (En ) = Vk ), ali dve ili vise kolona, onda je degenera ija
nivoa (2k + 1) dk (a dk 2), tj., kao sto se kaze, imamo ekstradegenera iju (misli se: van one
koja je prouzrokovana grupom simetrije). U ovakvom slu aju treba pokusati prosirenje grupe
simetrije i to treba dodavati operatore koji komutiraju sa operatorima ve nadene grupe simetrije,
takvi se operatori redukuju u "okama" Vkm i od njih poti e pomenuta ekstradegenera ija.
Najzad, moze da se desi da V (En ) sadrzi dva ili vise Vk potprostora. U ovom slu aju grupa
simetrije kojom raspolazemo opet nije dovoljna, treba je prosiriti operatorima koji ne komuti-
raju sa operatorima u grupi simetrije, jer ti operatori preslikavaju iz jednog Vk u drugi (ili u
superpozi ije iz vise Vk potprostora), te suPoni, pored eventualno gorepomenutih komutiraju ih,
uzrok ekstradegenera ije, koja sad iznosi k (2k + 1) dk (sabiramo po onim vrednostima k koji
se nalaze u V (En )).
Zadatak 8.3.12 Stanja j En JMJ i, MJ = J; : : : ; J sa rota iono simetri nim hamiltonijanom su svojstvena
stanja od H^ koja nuzno odgovaraju istom energetskom nivou En . Pokazati kako ovo sledi primenjuju i obe gornje
varijante "ormara sa okama".
8.4 Primeri dobrih kvantnih brojeva

Pre nego sto zaokruzimo problematiku prethodnog odeljka sa razmatranjem invarijantnosti za-
kona kretanja pod antiunitarnom vremenskom inverzijom (tome emo posvetiti poslednja etiri
paragrafa ovog odeljka), upotpuni emo ste eno opste poznavanje uloge unitarnih simetrija u
dinami kom problemu sa detaljnom diskusijom nekoliko konkretnih zi kih primera (paragra
x 8.4.1-x 8.4.5).
8.3.9 C itati: Kazimir.
8.3.10 Videti, na primer: G. . Lbarski, Teori Grupp i ee Primenenie v Fizike, (Moskva, Fizmatgiz,
1958). , glava IV, paragraf 26.
8.4. PRIMERI DOBRIH KVANTNIH BROJEVA 305
8.4.1 Izvodenje uglovne raspodele iz odrzanja uglovnog

momenta
Kao primer invarijantnosti zakona kretnja pod rota ionom grupom (koja vazi za svaki konzer-
vativan i izolovan sistem zbog izotropnosti prostora), izves emo uglovni raspored raspadanja
polarizovanog sigma minus hiperona ("minus" se odnosi na elektri ni naboj). Radi se o
pro esu
!n+ ; (8.4.1)
koji predstavlja jedini na in raspadanja ove teske elementarne esti e (m 1197 MeV, srednji
zivot 10 10 s) i to se odigrava preko slabe interak ije. Naime, pomenuti relativno dugi
srednji zivot zna i da je doti ni raspad relativno malo verovatan, a to sa svoje strane indi ira
da jaka i elektromagnetna interak ija (koje su mnogo ja e od slabe interak ije) ne u estvuju u
prouzrokovanju ovog pro esa.
Pretpostavimo da je potpuno polarizovan duz z ose, tj. da je u svojstvenom stanju j + i
projek ije spina s^z (hiperoni imaju spin s = 12 ), uporediti Crtez C 8.2 (a). Osim toga, pretpo-
stavi emo da je u koordinatnom po etku, tako da produkti raspadanja izle u iz koordinatnog
po etka radijalno. Stoga su njihovi r i p paralelni, sto iziskuje l = r p = 0 i za n i za 8.4.1 .
Imamo L^ = 0 i J^ = S^ i pre i posle raspada. Iako interak ija nije invarijantna posebno pod
orbitnim i posebno pod spinskim rota ijama, u ovom slu aju se konzerva ija ukupnog J^ svodi na
konzerva iju S^ . To prakti no zna i da je projek ija spina neutrona ( ima spin nula) na bilo
koju osu jednaka projek iji spina na istu osu.
Posto je po pretpostav i polarisan i neutron mora biti u j + i spinskom stanju bez obzira
koliki je ugao (videti Crtez C 8.2 (b)). Problem je o igledno aksijalno simetri an oko z0 (orta
z -ose), zato se azimutalnim uglom ' ne emo ni koristiti.
Zadatak 8.4.1 Pokazati da lokaliza ija esti e u koordinatnom po etku, tj. h ^r i 0 uz dovoljno male neo-
dredenosti ^r 1, povla i l = 0. (Indika ija: Dokazati
jh ^l2 ij jeqq0 q00 h q^0 p^q00 ^lq ij jeqq0 q00 jh q^02 i 12 h (^pq00 ^lq )2 i 12
X X
q;q0 ;q00 =x;y;z q;q0 ;q00 =x;y;z
jeqq0 q00 j^q0 h (^pq00 ^lq )2 i 21 ;

X

q;q0 ;q00 =x;y;z
gde je qq0 q00 simbol Levi{Civita. Pri tome se koristimo S hwartz-ovim teoremom i teoremom o disperziji.)
Ako neutron izle e pod uglom , pion se emituje u suprotnom smeru, jer je bio u stanju
mirovanja (impuls nula) u sistemu entra mase. Stoga je stanje j n; i u stvari odredeno
stanjem neutrona (i u daljnjem ne pisemo stanje piona, misle i ipak na j n; i).
Pitamo se kolika je verovatno a v () da se neutron emituje pod uglom , tj. kolika je vero-
vatno a prelaska u to stanje (u nekom trenutku koji za ovu diskusiju nije vazan).
Na prvi pogled mi samo znamo da n ima j +; z0 i (tj. j + i) spinsko stanje za svako .
8.4.1 Fragmenti raspadanja se detektuju u mernom aparatu, na primer u Wilson-ovoj komori. Na primer po "tragu"
koji esti a ostavlja zaklju ujemo i gde je i kamo se kre e, skoro kao da istovremeno merimo r i p. U stvari ne
dobijamo ostre vrednosti ovih opservabli, a rela ije neodredenosti ^q ^pq ~2 , q = x; y; z, su zadovoljene. Ipak,
to nema uti aja na diskretni kvantni broj l. To ne e primesati p-stanje (l = 1) i druge vrednosti za l uz s-stanje
(l = 0).
306
A B C
pre raspada: posle raspada:
60
z z0 p = pz0 z0
6 u
n 6
6 R z00 z00
s U*
PP
u PPP x00
Pq
u j + i def
= j +; z0pi u
x00 ? ravan (z0 ; z00 )
spinskom stanju Hj
Rx00 z00 = z0
Slika 8.2: Shema pro esa (8.4.1).
Pretpostavimo da zajedno sa prostornim stanjem neutrona ("pod kojim uglom8.4.2 izle e")
= ^sz00 kako bismo slozeni dogadaj "izle e pod " razlozili
merimo i (kompatibilnu) opservablu s^z0 def
na elementarne kvantne dogadaje "pod , spin +; z0 0 " i "pod , spin ; z0 0 ". Verovatno a
slozenog dogadaja, v (), je zbir verovatno a prelazaka stanja j miruje u r = 0; spin +; z0 i u
pomenuta stanja n; -sistema (uporediti (2.2.5)).
Zadatak 8.4.2 Pokazati da z0 = Rx00 z00 (Crtez C8.2 ( )) ima za posledi u
s^z = U^s (x00 ) s^z0 U^s 1 (x00 ); j +; z0 i = U^s (x00 ) j +; z00 i: (8.4.2a,b)
(Indika ija: Koristiti se deni ijom vektorskog operatora za ^s i svojstvenom jednakos u za s^z0 .) Pokazati takode
da iz (8.4.2) i (6.10.17) (formula za Us('u), koristimo je u fx00; y00 ; z00 g) sledi
j +; z0 i = os 2 j +; z00 i { sin 2 j ; z00 i: (8.4.3)
Primenjuju i (8.4.3) na po etno stanje ( esti e ) za gore pomenute verovatno e prelaza
mozemo pisati8.4.3:
jhn pod ; spin+; z0 j U^ (t) j ; spin+; z ij2 = os2 jhn pod ; spin+; z0 j U^ (t) j ; spin+; z0 ij2
0 0
2 0 0
(8.4.4a)
(opet smo iskoristili gore objasnjeno odrzanje projek ije spina pod U^ (t)).
Analogno kao (8.4.4a), sledi
jhn pod ; spin ; z00 j U^ (t) j ; spin+; z0 ij2 = sin2 2 jhn pod ; spin ; z00 j U^ (t) j ; spin ; z00 ij2:
(8.4.4b)
8.4.2 Radi se o malom prostornom uglu oko ili jos pre iznije, o tankom konusu (zbog 0 ' < 2) oko . I,
naravno, u stvari se radi o gustini verovatno e, jer je raspodela po kontinualna.
8.4.3 j ; : : : i i j n; ; : : : i naravno, ne pripadaju istom prostoru stanja. Ispravnije bi bilo opisivati pro es
u prostoru druge kvantiza ije (uves emo je tek u glavi 11) gde je sadrzana mogu nost od nule do neograni eno
mnogo esti a bilo koje vrste. Ipak, i u prostoru "prve kvantiza ije", kao u tekstu, moze se ukazati na sustinu
problema.
Drugi faktor na desnoj strani od (8.4.4a) je verovatno a emisije neutrona u prav u polariza-
ije esti e i ova verovatno a o igledno ne zavisi od ( u ovom slu aju pokazuje iz kojeg
koordinatnog sistema gledamo dogadaj, tj. z0 nije denisan zi kim osobinama samog pro esa,
za razliku od ugla u nasem po etnom problemu). Obelezimo ovaj faktor sa (u stvari (t)).
Analogno mozemo zaklju iti da drugi faktor na desnoj strani od (8.4.4b) takode ne zavisi od ;
obelezimo ga sa .
Zna i, zbog gore pomenutog sabiranja verovatno a elementarnih dogadaja u verovatno u
slozenog dogadaja, na osnovu (8.4.4) trazena verovatno a glasi v () = os2 2 + sin2 2 , sto se
usled os2 2 = 21 (1 + os ), sin2 2 = 12 (1 os ), moze napisati u vidu
v () = + Æ os ; (8.4.5)
sa def
= +2 , Æ def
= 2 .
Dakle, nas kona ni rezultat glasi: uglovna distribu ija emitovanja neutrona (pri polarizova-
nom : spin +, z0 ) je linearna funk ija od kosinusa ugla .
Zadatak 8.4.3 Pokazati da bi odr zanje parnosti u (8.4.1) (koje u stvari ne vazi posto pro es poti e od slabe
interak ije!) imalo za posledi u Æ = 0 u (8.4.5).
8.4.2 Odredivanje unutrasnje parnosti hiperona u nukle-

arnoj reak iji
Eksperimentalno moze da se dobije slede a nuklearna reak ija:
K + 4 He ! 4 He + : (8.4.6)
Teski mezon K (m 494 MeV) prelazi u laki mezon (m 140 MeV), a jedan laki barion n
(m 940 MeV) u sastavu 4 He prelazi u teski barion (tzv. lambda-hiperon) (m 1116 MeV),
koji ostaje na mestu neutrona (usled sli nih osobina) u sastavu sli nog jezgra koje obelezavamo
sa 4 He (sadrzi 2 protona, neutron i ). Ovakvo jezgro se naziva hiperfragment8.4.4.
Posto je pro es (8.4.6) posledi a jake interak ije, parnost se odrzava u njemu. Pretpostavimo
da po etno stanje j K ;4 He i ima odredenu parnost, onda krajnje stanje j ;4 He i mora da ima
istu parnost (uporediti i prethodnu fusnotu). Radi se o peto esti nom sistemu, a svaka esti a
ima orbitno i spinsko faktor stanje i, prema tome, i orbitnu i unutrasnju parnost. Dakle, parnost
i po etnog i krajnjeg stanja je proizvod od po 10 parnosti i ta dva proizvoda su jednaka. Na prvi
pogled, imamo previse slozen slu aj da bi bio od koristi. Medutim, u stvari nije tako.
Nije pogodno (8.4.6) posmatrati kao 5- esti ni pro es; pogodnije je u (8.4.6) videti jedan
dvo- esti ni pro es. Onda imamo u igri po dve unutrasnje i po dve orbitne parnosti. Unutrasnja
parnost od 4 He (ili 4 He) je parnost te slozene esti e i ona zavisi od elokupne strukture doti nog
sistema (ali bas to i jeste jednako u 4 He i u 4 He). Ove esti e se uzimaju u stanju mirovanja,
iako to ne zna i ostre vrednosti za r i p, to ipak jeste ostra vrednost l = 0 i l = ( 1)l = 1.
Svrsishodno je izvrsiti transforma iju sa dve esti e na dve efektivne esti e: entar masa
(CM ) i relativnu esti u (RC ), sto smo prou avali u x 4.5.
8.4.4 Tabelarnipregled hadrona (tj. teskih elementarnih esti a medu koje spadaju mezoni i barioni) dat je u
Tabeli Tb 8.1 u kontekstu izospina.
308
Zadatak 8.4.4 Pokazati da je H12(o) = HCM

(o)
H(o) (4.5.19) propra eno faktoriza ijom operatora prostorne
RC
inverzije
I^12(p) = I^CM
(p)
I^(p) ;
RC (8.4.7)
gde su I^CM
(p) i I^(p) denisani u H(o) odnosno u H(o) potpuno analogno kao I^ u H .
RC CM RC p o
Nakon pomenute transforma ije na efektivne esti e imamo umesto orbitnih parnosti esti a
(pre i posle pro esa) parnost entra mase CM pre i posle i parnost relativne esti e RC pre i
posle. Posto nam je entar mase smesten u koordinatnom po etku (i nalazi se u stanju mirovanja),
parnost entra mase je ( 1)lCM =0 = 1 pre i posle i ovaj faktor mozemo zaboraviti. Preostaje
parnost ( 1)lRC pre i posle.
Poznato je da sistemi 4 He i 4 He u osnovnom stanju (u kome su u pro esu (8.4.6)) imaju
J = 0, a mezoni K i takode imaju unutrasnji uglovni moment8.4.5 s = 0. Posto je zi ki
sistem u kome se desava prelaz (8.4.6) izolovan i konzervativan, imamo konzerva iju ukupnog
uglovnog momenta. To se u ovom slu aju svodi na konzerva iju ukupnog orbitnog uglovnog
momenta (u kontrastu sa slu ajem iz prethodnog paragrafa). Posto je entar mase u s stanju
pre i posle, u stvari imamo konzerva iju orbitnog uglovnog momenta relativne esti e, tj. lRC je
isti pre i posle. Ovo povla i da i ( 1)lRC ostaje nepromenjeno8.4.6 . Zna i, i ovaj faktor mozemo
da zaboravimo.
Dakle, sledi zaklju ak da je proizvod unutrasnje parnosti od K i od 4 He jednak proizvodu
unutrasnje parnosti od 4 He i . Pioni K i imaju jednaku unutrasnju parnost (i to
negativnu, to su tzv. pseudoskalarne esti e | re a "pseudo" zna i da je unutrasnja parnost
1, a termin "skalarna esti a" ozna ava s = 0). Preostaje da unutrasnja parnost 4 He mora
biti jednaka unutrasnjoj parnosti od 4 He. Posto 4 He i 4 He imaju u osnovnom stanju takore i
jednaku strukturu, to moze biti samo ako je unutrasnja parnost hiperona jednaka unutrasnjoj
parnosti neutrona. To je nas kona an zaklju ak.
Zadatak 8.4.5 U realnom pro esu (8.4.6) ne moramo imati ostru vrednost ukupne parnosti s leve i desne strane.
Pokazati da ipak iz odrzanja parnosti pri vremenskoj evolu iji sistema sledi
0 < jhf j U^ (t) j i ij2 = jhf j P^+U^ (t)P^+ j i ij2 + jhf j P^ U^ (t)P^ j i ij2 (8.4.8)
(j i i def = j 4 He; i; P^ su svojstveni projektori ukupnog I^p ); sto zna i da je bar jedna od
= j K ;4 He i, j f i def
verovatno a sa ostrom parnos u pozitivna i tako imamo pravo na gornje rezonovanje.
8.4.3 Tau-teta zagonetka i teorijska predik ija neodrzanja

parnosti u slaboj interak iji
Kao sto smo istakli u x 8.3.3, u otkri u neodrzanja parnosti u slaboj interak iji teorija je isla
ispred eksperimenta. Posto je kvantna mehanika teorijska grana zike, prou i emo ovaj slu aj
podrobnije radi uzora uspesne teorijske analize.
8.4.5 Treba zapaziti da dok se za elementarnu esti u pod "spinom" podrazumeva unutrasnji uglovni moment, za
slozenu esti u to je ukupni uglovni moment. Pri tome u J^ je uklju en ukupni orbitni uglovni moment L^ i to
oko entra mase slozenog sistema, ali ne i orbitni uglovni moment entra mase oko neke spoljasnje ta ke (kao na
primer, orbitni moment entra mase od 4He oko entra mase od K i 4He na levoj strani od (8.4.6)).
8.4.6 C ak mozemo i dozvoliti da po etno stanje j K ;4 He i nema ostru vrednost lRC , dovoljno je da su koherentno
pomesani lRC vrednosti samo odredene parnosti.
U gore pomenutom radu Lee-a i Yang-a autori su dali ideju razresenja tzv. T zagonetke

koju emo sad objasniti. Cesti e T + i +, kako su se tada zvale, raspadaju se na slede i na in:
T + ! + + + + ; + ! + + o (8.4.9a,b)
(to su bile eksperimentalne injeni e).
Zadatak 8.4.6 Pretpostavimo da se u (8.4.9) odrzava uglovni moment i parnost. Pokazati da iz injeni a:
(i) da je + priblizno u stanju mirovanja i
(ii) da su pioni pseudoskalarne esti e
sledi da je relativni uglovni moment l za + i o u (8.4.9) jednak spinu s od +, a parnost od + da iznosi8.4.7
+ = ( 1)s: (8.4.10)
Zadatak 8.4.7 Predimo sa tro esti nog sistema na desnoj strani (8.4.9) na relativnu esti u od + i +, na
relativnu esti u od i entar mase od + i + i, najzad, na entar mase od sva tri piona. Pokazati da
pretpostavljaju i odrzanje istih simetrija i iz injeni a analognih sa (i) i (ii) iz prethodnog Zadatka sledi
T + = ( 1)l1+l2 ; (8.4.11a)
gde se indeksi 1 i 2 odnose na pomenute dve relativne esti e (uporediti (4.5.28), analogno se uopstava mnozenje
parnosti = ( 1)L( 1)l entra mase i relativne esti e na vise efektivnih esti a).
Zadatak 8.4.8 Pretpostavimo da u (8.4.9) izle e sa neznatnom kineti kom energijom, tj. da je prakti ki
u stanju mirovanja (kao i T +). Pokazati da je onda i entar mase od + i + priblizno u stanju mirovanja i
da sledi l2 = 0. (Indika ija:
q U analogiji sa Zadatkom Z 8.4.1 gore, pokazati da za h p^ i 0 i ^p 1 preko
^2 P
^
jh l ij jqq0 q" j h (lq q^ ) i ^pq" sledi l = 0.)
0 2
Posmatrajmo sad upravo pro es (8.4.9) u slu aju kad je kineti ka energija od neznatna
(takav pro es je opserviran). Kao sto je re eno u Zadatku Z 8.4.8, onda l2 = 0. Ukupni uglovni
moment pre raspadanja jednak je spinu s0 od T + , a posle raspadanja, na osnovu re enog, jednak
je l1 . Iz odrzanja uglovnog momenta onda sledi da je spin s0 od T + jednak l1 , a unutrasnja
parnost od T + da je 0
T + = ( 1)s ; (8.4.2)
sto sledi iz (8.4.11a).

Citala se ve sigurno nestrpljivo pita gde je ovde zagonetka. Zagonetka je bila u tome sto
su T i u stvari izgledale kao da su jedna te ista esti a, jer su imale istu masu (493; 82
+ +
0; 11 MeV) i isti srednji zivot ((1; 235 0; 004) 10 8 s). Bilo bi neverovatno da su se ova dva
kontinualna parametra mogla podudariti za dve razli ite esti e! Medutim, ako se radi o jednoj
esti i, onda bismo morali imati s0 = s, a iz (8.4.2) i (8.4.10) onda sledi
+ 6= T + : (8.4.12)
U svetu elementarnih esti a dovoljno je da u jednoj inherentnoj osobini (kao na primer u
unutrasnjoj parnosti) nastupi razlika, pa da u stvari imamo dve razli ite esti e. I tako, izgledalo
je veoma zagonetno da li su T + i + ista esti a ili ne.
8.4.7 Parnost se obelezava sa , isto kao pion. C itala mora po kontekstu da razlikuje ta dva zna enja simbola.
310
Lee i Yang su pretpostavili da T + i + jesu iste esti e i izvukli zaklju ak (predik iju) da se
parnost ne odrzava u slaboj interak iji (da pro esi (8.4.9) poti u od slabe interak ije vidi se po
relativno dugom srednjem zivotu). Ako se u gornjem rezonovanju odustane od odrzanja parnosti,
onda se ne dolazi do zaklju ka (8.4.12).
Pokazalo se da su Lee i Yang bili u pravu. Danas se T + = + naziva pozitivnim kaonom
i pise K + (spin mu je nula, a unutrasnja parnost 1). Pro esi (8.4.9) su dva tzv. kanala (tj.
na ina) raspadanja od K + . Na prvi kanal otpada samo 5; 57 0; 04 % a na drugi kanal otpada
20; 93 0; 30 %. Postoji jos tri manje verovatna kanala raspadanja za K + , a dominantni kanal
(63; 77 0; 29 %) glasi
K + ! + + ; (8.4.13)
gde je mionov neutrino (spada u tzv. leptone i veruje se da je potpuno bez mase mirovanja).
8.4.4 Nultost stati kog elektri nog dipolnog momenta kvant-

nog sistema sa odredenom parnos u
Dokaz teorema iz naslova paragrafa dobija se na slede i na in.
P
Neka je D^ def= Ni=1 ^ri qi (vektorski) operator elektri nog dipolnog momenta N - esti nog
sistema (qi je elektri ni naboj i-te esti e), a j i neka je stanje odredene parnosti (svojstveno
stanje od I^p ) doti nog sistema. Onda
X X
h j D^ j i = qi h j ^ri j i = qi h j I^pI^p^ri j i =
i i
X
= qi h j I^p^riI^p j i = h j D^ j i = 0:
i
Iskoristili smo I^p ^ri = ^ri I^p (8.1.3) i I^p j i = j i.
8.4.5 Selek iono pravilo za jednoelektronski elektri ki di-

polni prelaz u atomu
Selek iono pravilo iz naslova paragrafa glasi
l = 1; (8.4.14)
gde je l orbitni uglovni moment (zapravo njegov kvantni broj) elektrona o ijem je E 1 prelazu
re . (Sa E 1 se skra eno izrazava elektri ni dipolni, tj. 21 -polni prelaz.)
Elektri ki dipolni operator D^ je vektorski operator, tj. on kao operator nosi kvantni broj
k = 1 u odnosu na rota ionu grupu (uporediti pasus ispod Zadatka Z 7.4.8). Pored toga, nosi i
kvantni broj = 1 parnosti:
I^p D^ I^p 1 = D:
^ (8.4.15)
Zna i, Wigner-E kart-ov teorem za rota ionu grupu onda povla i selek iono pravilo l = 1 ili
0 (pod pretpostavkom da je l 1), a Wigner-E kart-ov teorem za parnost (8.1.17) iziskuje da
se parnost mora promeniti, sto usled veze = ( 1)l izmedu parnosti i l, zna i da se l mora
promeniti za neparan broj. Dakle, nula otpada i preostaje (8.4.15).
8.4.6 Simetrija zakona kretanja pod inverzijom vremena

Posto je vremenska inverzija neobi na transforma ija i po svom zi kom smislu i po svojim
matemati kim osobinama, sad emo posebno prou iti implika ije pretpostavke da je hamiltonijan
H^ konzervativnog kvantnog sistema invarijantan pod ovim operatorom:
I^v H^ I^v 1 = H:
^ (8.4.16)
Pitamo se sta ovo zna i za zakon kretanja i za verovatno e prelaza.
Zakon kretanja u diferen ijalnom obliku glasi {~ ddt j (t) i = H^ j (t) i. Primena I^v usled
antilinearnosti i (8.4.16) daje
d ^
{~ (I j (t) i) = H^ (I^v j (t) i); (8.4.17)
dt v
sto zna i da I^v j (t) i nije resenje zakona kretanja (iako j (t) i jeste). Ako zamenimo t sa t
u (8.4.17) (zgodno je staviti t0 = 0), onda emo dobiti
d ^
{~ (I j ( t) i) = H^ (I^v j ( t) i); (8.4.18)
dt v
Dakle, I^v j ( t) i jeste nuzno resenje zakona kretanja ako je j (t) i resenje. Ovo je na in kako
vremenska inverzija deluje na trajektorije u prostoru stanja (kako se jos nazivaju resenja zakona
kretanja).
Zadatak 8.4.9 Izvesti isti zaklju ak iz formule U^ (t) = e ~{ Ht^ za konzervativni kvantni sistem, tj. pokazati da
vazi
I^v U^ (t) I^v 1 = U^ ( t) (8.4.19)
kao posledi a od (8.4.16). Pokazati da i obratno, (8.4.19) iziskuje (8.4.16).
Za nekonzervativne sisteme se obi no ne prou ava uti aj vremenske inverzije na zakon kreta-
nja, jer se zbog uti aja okoline i ne o ekuje simetrija u pogledu izmene smera te enja vremena.
se ti e uloge koju operator I^v igra u verovatno i prelaza, za to postoji teorem pod spe i-
Sto
jalnim nazivom i njegovom izlaganju posveti emo slede i paragraf.
8.4.7 Prin ip mikroreverzibilnosti

Sad emo dokazati slede i teorem, koji je poznat pod nazivom u naslovu paragrafa.
Teorem 8.4.1 Neka je hamiltonijan H^ konzervativnog kvantnog sistema invarijantan pod vre-
menskom inverzijom, tj. neka vazi (8.4.16). Ako se u po etnom trenutku t0 = 0 sistem preparira
u isto stanje j i i i u kasnijem trenutku t > t0 izmeri da li je u stanju j f i ili ne, onda je
2
verovatno a prelaza v (i ! f ) def= jhf j U^ (t) j i ij jednaka verovatno i v (f 0 ! i0 ) da se sistem u
trenutku t0 preparira u stanje j f 0 i def= I^v j f i, a da u istom kasnijem trenutku t > t0 u merenju
2
prede u stanje j i0 i = I^v j i i, v (f 0 ! i0 ) def
def
= jhi j I^v 1 U^ (t)I^v j f ij :
v (i ! f ) = v (f 0 ! i0 ) : (8.4.20)
312
Dokaz: Iz (8.4.19)2 sledi v(i ! f ) = jhf j I^v 1 U^ ( t)I^v j i ij2 . Posto je U^ ( t) = U^ (t)y , mozemo pisati LS =
jhi j I^vy U^ ( t)I^v j i ij . U stvari, pod modulom je nestala kompleksna konjuga ija kojom smo "platili" sto smo
presli na skalarni proizvod vektora I^v j f i i U^ (t)y I^v j i i u obrnutom redu. Q. E. D.
Zadatak 8.4.10 Pokazati da sama mikroreverzibilnost (8.4.20) sa svoje strane povla i invarijantnost hamilto-
nijana pod vremenskom inverzijom, tj. (8.4.16). (Indika ija: Iskoristiti Lemu L 8.3.2.)
Primer neizolovanog konzervativnog kvantnog sistema iji je hamiltonijan invarijantan pod
vremenskom inverzijom je sistem u spoljasnjem konstantnom elektri nom polju. Posto elektri no
polje zavisi samo od rasporeda elektri nosti (u ovom slu aju u okolini sistema), primena I^v ne
menja ovaj raspored i stoga okolnost sto I^v primenjujemo samo na posmatrani sistem (a ne i
na okolinu gde su izvori polja) nema zna aja, isto je kao da smo I^v primenili na eo nadsistem:
sistem + okolina, a ovaj je konzervativan i izolovan i stoga sigurno invarijantan pod vremenskom
inverzijom.
Kontraprimer neizolovanog konzervativnog kvantnog sistema iji hamiltonijan nije invarijan-
tan pod vremenskom inverzijom imamo u slu aju kada je sistem u konstantnom spoljasnjem
magnetnom polju. Izvor magnetnog polja je u kretanju elektri nosti i tu I^v invertuje smer kre-
tanja i stoga i smer magnetnog polja. Zna i, kad se I^v primeni samo na neizolovani sistem u
spoljasnjem polju, to nije isto kao da smo I^v primenili na nadsistem sistem + okolina i stoga
hamiltonijan nije invarijantan pod I^v .
8.4.8 Kramers-ova degenera ija energetskih nivoa

Invarijantnost hamiltonijana pod vremenskom inverzijom moze biti uzrok degenera ije energet-
skih nivoa, kao sto proizilazi iz narednog teorema. Ova degenera ija je poznata pod nazivom u
naslovu paragrafa, a ponekad se i sam teorem naziva Kramers-ovim teoremom.
Teorem 8.4.2 Ako je broj fermiona koji kvantni sistem sadrzi neparan, a hamiltonijan sistema
je invarijantan pod vremenskom inverzijom, onda je svaki energetski nivo degenerisan i, ako je
multipli itet nivoa kona an, onda je nuzno paran.
Radi dokaza Teorema T 8.4.2, formulisimo i dokazimo prvo slede u lemu.
Lema 8.4.1 Ako je Aâ antiunitarna kosa involu ija (tj. A^ya = Aâ 1 = Aâ ) u Hilbert-ovom
prostoru H, a j ' i 2 H je proizvoljan vektor, onda je Aâ j ' i ortogonalan na j ' i.
Dokaz: Po deni iji adjungovanog antilinearnog operatora imamo h ' j (Aâ j ' i) = h ' j (A^ya j ' i) (bez
konjuga ije!). U nasem slu aju DS = h' j (Aâ j ' i); dakle, LS = LS = 0. Q. E. D.
Dokaz Teorema T 8.4.2. Ukupni operator vremenske inverzije I^v je direktni proizvod ovih operatora za
pojedine esti e u vise esti nom sistemu. Ako je broj fermiona u sistemu neparan, onda je ukupni I^v antiunitarna
kosa involu ija (uporediti 8.2.28). Neka je j ' i 2 V (E ), gde je V (E ) svojstveni potprostor hamiltonijana H^ koji
odgovara nekom energetskom nivou (svojstvenoj vrednosti) E . Iz (8.4.16) onda sledi da se I^v redukuje u V (E ).
Iz Lema L 8.4.1 sledi da je I^v j ' i ortogonalan na j ' i, sto zna i da V (E ) ne moze biti jednodimenzionalan (tj.
nedegenerisan). Ako u V (E ) postoji j i ortogonalan i na j ' i i na I^v j ' i, onda je i I^v j i ortogonalan na oba
ova vektora. Naime, j i?I^v j ' i ) I^v j ' i? j ' i: h' j (I^v j i) = h j (I^vy j ' i) = h j (I^v j ' i) = 0 (I^v je
antilinearan, uporediti (5.2.37) i (5.2.30); (h' j I^vy )(I^v j i) = h ' j i = 0. Osim toga, I^v j i je prema Lemi
L 8.4.1 ortogonalan i na j i, te V (E ) mora biti bar etverodimenzionalan, itd.
Zadatak 8.4.11 Pokazati da iz (8.4.16) sledi invarijantnost potprostora V (E ) pod I ^v .
8.4.9 Vremenska inverzija i realna matri a hamiltonijana

U mnogim problemima kvantne mehanike (na primer u pribliznom ra unu u glavi 10) uzima
se jedan kona no-dimenzionalni potprostor prostora stanja kvantnog sistema i to takav da na
neki na in sadrzi dominantni deo dinamike sistema i u njemu se odgovaraju a podmatri a ha-
miltonijana sistema dijagonalizuje kako bi se nasla potpuna (ili delimi na) klasika ija stanja (u
potprostoru). Posto je matri ni reprezentant H hamiltonijana H^ entitet na koji se primenjuje
algoritam pomenute dijagonaliza ije, vazno je da matri a H bude sto prostija. Dijagonaliza ija
je mnogo jednostavnija, na primer, kada je H realna matri a.
U ovom paragrafu prou i emo dva najvaznija slu aja u kojima je mogu e na i bazis takav da
H bude realna matri a.
(i) Pretpostavimo da je broj fermiona koje sistem sadrzi paran. Onda je ukupni operator
vremenske inverzije I^v antiunitarna involu ija. Pretpostavimo, takode, da je hamiltonijan
invarijantan pod vremenskom inverzijom
[ I^v ; H^ ℄ = 0: (8.4.21)
Lema 8.4.2 U kona no-dimenzionalnom unitarnom prostoru V za proizvoljan antiunita-

ran operator Aâ , koji je involu ija postoji bazis koji je invarijantan pod Aâ :
Aâ j k i =j k i; 8k: (8.4.22)
Dokaz: Podimo od proizvoljnog normiranog nenultog vektora j ' i 2 V i denisimo
= C (j ' i + Aâ j ' i);
j 1 i def (8.4.23a)
C je (pozitivna) konstanta normiranja. Desna strana od (8.4.23a) je o igledno invarijantna pod Aâ , ali
moze biti nula ako slu ajno Aâ j ' i = j ' i. U ovom slu aju umesto (8.4.23a) denisemo
j 1 i def
= { j ' i: (8.4.23b)
Pretpostavimo da smo ve konstruisali n 1 ortonormiranih invarijantnih vektora j 1 i; j 2 i; : : : ; j n 1 i
za Aâ i da je V vise nego (n 1)-dimenzionalan. Onda uzmemo proizvoljno j i 6= 0 koji je ortogonalan
na pomenutih n 1 vektora i konstruisemo iz njega j n i formulom (8.4.23a) ili (8.4.23b). Lako je videti
da je j n i ortogonalan na n 1 prethodnih vektora. Tako smo metodom totalne induk ije dokazali Lemu
L 8.4.2. Q. E. D.
Lema 8.4.3 Ako je Aâ antiunitarna involu ija, a B^ linearan operator koji s njom komu-
tira, onda je B^ u svakom invarijantnom bazisu za Aâ reprezentovan realnom matri om.
Dokaz: Neka je fj k i j 8kg bazis invarijantan za Aâ , onda su matri ni elementi od B^ :
Bkk0 = hk j B^ j k0 i = hk j B^ (Aâ j k0 i) = hk j (Aâ B^ j k0 i) = (hk j Aâ )B^ j k0 i = Bkk
0:
Q. E. D.
Dakle, u slu aju koji smo izdvojili pod (i) treba samo uzeti invarijantan bazis za I^v , repre-
zentuju i H^ u njemu dobi emo sigurno realnu matri u H .
314
(ii) Pretpostavimo da je broj fermiona u nasem kvantnom sistemu neparan i da vazi (8.4.21).
Onda je ukupni operator vremenske inverzije I^v antiunitarna kosa involu ija. Pretposta-
vimo da postoji ort u takav da je hamiltonijan sistema invarijantan pod U^ (u), rota ijom
za oko u u prostoru stanja. Upravo zbog neparnog ukupnog broja fermiona, i U^ (u)
je kosa involu ija (jer je kosa involu ija u spinskom faktor prostoru svakog pojedina nog
fermiona, uporediti (6.10.18) ili (6.10.19)). Osim toga vazi [ U^ (u); I^v ℄ = 0, jer I^v komu-
tira sa svakim operatorom rota ije. Stoga, U^ (u) I^v je antiunitarna involu ija i u svakom
njenom invarijantnom bazisu H^ se reprezentuje realnom matri om.
Zadatak 8.4.12 Dokazati da se komutiranje (8.2.9) prosiruje i na spinski faktor prostor esti e spina s = 12 .
Zadatak 8.4.13 Ukazati na korak u kome smo iskoristili [ U^ (u); I^v ℄ = 0 u gornjem rezonovanju.
Dovoljan uslov da imamo slu aj (ii) je rota iono invarijantan hamiltonijan (ili, kako se jos
kaze, sferno simetri an hamiltonijan) koji je invarijantan i pod I^v . Onda svaki ort u moze da
posluzi za konstruk iju antiunitarne involu ije U^ (u) I^v kao sto smo opisali.
Zadatak 8.4.14 Neka imamo ilindri no simetri an ili, kako se jos kaze aksijalno simetri an hamiltonijan, tj.
^ U^ ('z0 ) ℄ = 0, 8' (usmerili smo z osu duz ose simetrije sistema). Osim toga, neka [ H;
neka [ H; ^ I^v ℄ = 0.
Konstruisati gornju antiunitarnu involu iju.
Zadatak 8.4.15
Prodiskutovati sta je zajedni ko a sta je razli ito u postizanju realne matri e hamiltonijana
pod (ii) gore s jedne strane i u postizanju realnih Clebs h-Gordan-ovih koe ijenata x 8.2.8 s druge.
8.5 * Izospin u zi i jezgara i elementarnih esti a

Ovaj odeljak je posve en najbolje poznatoj potpuno unutrasnjoj grupi simetrije (za razliku od,
na primer, grupe spinskih rota ija, koja je delimi no unutrasnja), to je SU(2) grupa izospina.
Pojam izospina je ponikao u nuklearnoj zi i u vezi sa protonom i neutronom i prosirio se na
slozena jezgra i na nuklearne reak ije. Ispostavilo se da je izospin veoma vazan i za hadrone i
rezonan e (pobu℄djena stanja hadrona), kao i za njihove pro ese.
8.5.1 Proton i neutron kao dva stanja nukleona

Kao sto je itala imao prilike da se uveri, uobi ajeno je da se kvantna esti a denise izvesnim
unutrasnjim osobinama kao sto su masa (m), elektri ni naboj (q ), spin (s), giromagnetski faktor
spina (gs ) itd., a tek onda joj se pripisuje prostor stanja. Dve osnovne esti e nuklearne zike,
neutron (n) i proton (p) na prvi pogled imaju veoma razli ite unutrasnje osobine:
1
n : mn 939:526MeV; q = 0; s = ; gs = 3:826; (8.5.1a)
2
1
p : mp 938:232MeV; q = e; s = ; gs = 5:586: (8.5.1b)
2
Me℄djutim, pokazalo se da se ove razlike mogu i moraju prenebre i. Za to postoji vise razloga.

8.5. * IZOSPIN U FIZICI JEZGARA I ELEMENTARNIH CESTICA 315
i) Pre svega, neutron nije stabilna esti a, on se raspada:

n ! p + e + e ( 103se ); (8.5.2)
gde je e tzv. elektronov antineutrino. Naime, zbir masa mirovanja protona i elektrona je manji
od mase mirovanja neutrona, a smatra se da sva neutrina i antineutrina imaju masu mirovanja
nula. Zato je ova reak ija na osnovu odrzanja energije mogu a. Pro es (8.5.2) se ponekad odvija
i kada je n u vezanom stanju u jezgru (tzv. -radioaktivnost).
Proton jeste stabilna esti a, ali u vezanom stanju unutar jezgra, kada proton moze da ima
potrebnu energiju na ra un energije okolnih esti a, ponekad dolazi do pro esa
p ! n + e+ + e (8.5.3a)
(e+ je pozitron | anti eti a elektrona, a e je tzv. elektronov neutrino). To je tzv. +-
radioaktivnost jezgara. Postoji i tre a mogu nost, tzv. zahvat elektrona, iz tzv. K ljuske
elektronskog omota a u atomu (tj. iz orbite najblize jezgru):
p + e ! n + e : (8.5.3b)
Zadatak 8.5.1 Pro esi elementarnih esti a, kao sto su (8.5.2) i (8.5.3), nazivaju se egzoergi nim ako se u njima
masa mirovanja pretvara u kineti ku energiju esti a, a endoergi nim ako je zbir masa mirovanja na DS-i manji
od odgovaraju eg zbira na LS-i. Koji su od pomenutih pro esa egzoergi ni a koji endoergi ni i kolika se energija
u njima pretvara iz mase mirovanja u energiju kretanja ili obratno (ako zanemarimo kineti ku energiju neutrina
odnosno antineutrina i ako znamo da je masa elektrona (i pozitrona) me 0; 5109MeV).
ii) Hadroni, tj. teske elementarne esti e (videti Tabelu u Tb 8.1 nize), interaguju putem
sve etiri mogu e interak ije u prirodi: jakom (ili, kao sto se kaze u nuklearnoj zi i, istom
nuklearnom) interak ijom, EM interak ijom, slabom interak ijom i gravita ionom interak ijom.
Jedna bezdimenziona veli ina koja meri ja inu ovih interak ija iznosi: 10 za jaku, 137 1 za EM,
10 23 za slabu i 10 45 za gravita ionu interak iju8.5.1 .
Razlike u inherentnim osobinama n i p u (1a)-(1b) se mogu kvantitativno objasniti EM
interak ijom (i to se uspesno ini u Dira -ovoj relativisti koj kvantnoj mehani i i u kvantnoj
elektrodinami i). To zna i da u pogledu najja e, tj. isto nuklearne interak ije, mogu e je p i n
tretirati kao identi ne esti e. Naime, ako teorijski zamislimo da smo "isklju ili" EM interak iju
(sto u stvarnosti nije mogu e izvesti), onda p i n poprimaju jednake unutrasnje osobine. A razlike
(8.5.1) poti u od toga sto se p i n "nalaze" u EM polju, kao sto se, na primer, elektron moze
nalaziti u spoljasnjem magnetskom polju (i onda je energija sprezanja sa tim poljem nejednaka
na primer za stanje j + i 2 Hs i j i 2 Hs ).
iii) U tzv. masenoj formuli nuklearne zike, tj. u semiempirijskom obras u za ukupnu ener-
giju vezivanja svih nukleona u jezgru dominantni lan je srazmeran ukupnom broju nukleona
(tj. ukupnom broju protona i neutrona zajedno). To indi ira da isto nuklearna interak ija ne
razlikuje p i n.
iv) U nukleon-nukleon rasejanju se ispostavilo da p p, n n i p n rasejanje daju u dobroj
aproksima iji iste rezultate (ako je u sva tri slu aja prostorno-spinsko dvo-nukleonsko stanje
8.5.1 U teoriji elementarnih esti a gravita iona interak ija se potpuno zanemaruje, jer, s obzirom na ograni enja
na pre iznost laboratorijskih merenja, o ekuje se da se jos dugo ne e mo i meriti efekti koji bi poti ali od ove
interak ije.
316
isto). Tu se isploljava tzv. nezavisnost isto nuklearne interak ije od naboja (engleski: harge
independen e, itati: ardz indipendens), o kojoj e biti vise re i nize.
1932. god. W. Heisenberg je predlozio da se p i n tretiraju kao dva stanja jedne te iste esti e:
nukleona, a da se ta stanja izraze formalizmom koji je potpuno analogan spinskom i naziva se
izospinski formalizam.
8.5.2 Postulati o izospinu

U duhu naseg deduktivnog izlaganja, formulisa emo sad dva postulata o izospinu. To nisu
postulati kvantne mehanike, ve zike elementarnih esti a.
I POSTULAT O VEKTORSKOJ OPSERVABLI IZOSPINA

Svaki hadron ima pored orbitalnog i spinskog jos jedan (kinemati ki neza-
visan) unutrasnji, tzv. izospinski, stepen slobode. Drugim re ima, prostor
stanja mu glasi
H = Ho
Hs
Ht : (8.5.4)
Osnovni skup opservabli koji odre℄djuje izospinski faktor prostor Ht je ^t def
=
ft^1; t^2; t^3 g denisan komuta ionim rela ijama
[ t^1 ; t^2 ℄ = {t^3 i ikli ne permuta ije: (8.5.5)
Svaki hadron ima odre℄djenu vrednost kvantnog broja t izospina, koji spada
u unutrasnje karakteristike esti e.
Dakle, izospin je formalno potpuno analogan spinu (samo, za razliku od spina, nije u jedi-
ni ama ~) i sve sto znamo iz opste teorije uglovnog momenta i iz teorije spina mozemo odmah
preneti na izospin8.5.2. Drugim re ima, t mozemo smatrati za (formalni) spe ijalni slu aj od k,
kvantnog broja opsteg uglovnog momenta. Umesto magnetnog kvantnog broja m pisa emo t3 .
Vrednost t se hadronu pripisuje semiempirijski. Slede a Tabela daje pregled osnovnih inhe-
rentnih osobina hadrona uklju uju i izospin t (antihadroni uglavnom nisu obuhva eni Tabelom,
se ti e parnosti na Tabeli, radi se o unutrasnjoj parnosti
niti su obuhva ene rezonan e). Sto
(u spinskom faktor prostoru Hs ), koja je, kao sto vidimo, jedna od unutrasnjih karakteristika
hadrona. O (unutrasnjem) kvantnom broju stranosti S bi e re i u slede em odeljku.
Barionski kvantni broj B je ustvari pre iziranje pojma "broja esti a" za hadrone. Naime,
u pro esima elementarnih esti a ne odrzava se broj esti a u protivure nosti sa injeni om da
je opservabla broja esti a superselek iona opservabla u kvantnoj mehani i (uporediti x 7.5.6).
Razresenje ovog paradoksa je u tome sto su pomenuti pro esi relativisti ke prirode, samo relati-
visti ka kvantna mehanika (sinonim: kvantna teorija polja) ih pravilno opisuje. Zato mi u ovom
kursu i ne emo mnogo detaljno ulaziti u ova pitanja.
Barionski broj B , koji uzima vrednosti relativnih brojeva (tj. B = 0; 1; 2; :::; negativna
vrednost karakterise antibarion, anti esti u bariona) je superselek iona opservabla u relativi-
sti koj kvantnoj mehani i. Kao sto smo videli u x 7.5.3, to zna i da svaki hadron ima odre℄djeno
8.5.2 U novijoj literaturi se izospin esto ozna ava sa I . Posto mi tako obelezavamo jedini nu matri u, drza emo
se nota ije t i T (za jedan hadron odnosno za sistem nukleona), koja je vise odoma ena u nuklearnoj literaturi.

B i nikad ga ne moze promeniti (osim ako postaje druga esti a). Ali mogu e su krea ije ili
anihila ije para barion, antibarion (B = 1 odnosno B = 1, ukupno B = 0).
Tabela 8.1: Osnovni hadroni. Za mezone ( i K ), nukleone (N) i hiperone (H) su dati:
masa m = E2 (u MeV, uz = 1), spin (s), unutrasnja parnost (UP), izospin (t) i njegova
tre a komponenta (t3 ), stranost (S ) i barionski broj (B ). Nazivi hadrona su redom: pozitivni
i negativni pion (ili pi-mezon), neutralni pion (ili pi-mezon); pozitivni i negativni kaon (ili ka-
mezon), neutralni kaon (ili ka-mezon) i njegova anti esti a; proton, neutron; lambda-hiperon;
pozitivni, neutralni i negativni sigma-hiperon; neutralni i negativni ksi-hiperon; negativni omega-
hiperon.
Medu mezonima se nalaze i esti e i anti esti e (uzajamno suprotnog naboja; 0 je sam sebi
anti esti a). Svaki barion ima anti esti u (suprotnog naboja i barionskog broja) van Tabele.
Antibarionska tabela je potpuno analogna barionskoj, te nije prikazana.
Hadron m s UP t t3 S B
M + 139.58 0 -1 1 1 0 0
e 139.58 0 -1 1 -1 0 0
z 0 134.99 0 -1 1 0 0 0
o K+ 493.8 0 -1 1=2 1=2 1 0
n K K 493.8 0 -1 1=2 1=2 -1 0
i K0 497.8 0 -1 1=2 1=2 1 0
K0 497.8 0 -1 1=2 1=2 -1 0
N p 938.21 1=2 1 1=2 1=2 0 1
B n 939.50 1=2 1 1=2 1=2 0 1
a 1115.4 1=2 1 0 0 -1 1
r + 1189.2 1=2 1 1 1 -1 1
i 0 1192.4 1=2 1 1 0 -1 1
o H 1197.2 1=2 1 1 1 -1 1
n 0 1316 1=2 1 1=2 1=2 -2 1
i 1321 1=2 1 1=2 1=2 -2 1

1675 3 1 0 0 -3 1
2
Kao kad smo uvodili spin i sad nije dovoljno uvesti izospin u formalizam kvantne mehanike,
moramo postulirati i njegove opservabilne posledi e i njegovu dinami ku relevantnost.
318
II POSTULAT O ODNOSU IZOSPINA PREMA INTERAKCIJAMA
A) U odnosu na jaku i EM interak iju opservabla elektri nog naboja Q^ ,

tre e komponente izospina T^3 i stranosti S^ ponasaju se kao aditivue
superselek ione opservable i relirane su formulom
1 1
Q^ = B^ + S^ + T^3 ; (8.5.6)
2 2
gde su Q^ , B^ , S^ i T^3 ukupne opservable sistema.
B) Dvohadronski operator jake interak ije V^12 kompatibilan je sa vektor-
skim operatorom dvohadronskog izospina T ^ (ili ekvivalentno sa iz-
orota ijama). To je tzv. nezavisnost isto nuklearne interak ije od
naboja.
Napomena 8.5.1 i) Pored B^ i Q^ je prava (tj. univerzalna) superselek iona opservabla (to je ustvari
postulat kvantne elektrodinamike). Sa T^3 i sa S^ slaba interak ija nije kompatibilna, u ovoj
interak iji kvantni brojevi T3 i S se ne odrzavaju i tako se (8.5.6) narusava.
ii) "Vektorski" operator ^t (za jednu esti u) ili T^ (za vise esti ni sistem) je vektorski operator samo u
odnosu na izorota ije:
U^t (u) = e{uT^ ; u iz lopte; (8.5.7)
a ne i u odnosu na prave, zi ke rota ije sa kojima operatori u (8.5.7) nemaju nikakve veze.
-lopta u (8.5.7) je isto formalne prirode, to je skup Lie-jevih parametara grupe izorota ija8.5.3 .
iii) Smisao II Postulata B) je u tome da je jaka interak ija zavisna samo od kvantnog broja T od T^ 2 ,
a ne i od T3 . U analogiji sa skalarnom spinski zavisnom interak ijom (7.3.13), nezavisnost jake
interak ije V^12 od naboja (pre iznije: od izorota ija) ustvari zna i slede e:
[ V^12 ; T^ ℄ = 0 , [ V^12 ; U^1(t) (u)U^2(t) (u) = 0 ℄; 8u; (8.5.8a,b)
gde je T^ def
= ^t1 + ^t2 . (Sto se ti e ekvivalentnosti, videti korolar K 6.4.3.) Ali ova izorota iona
simetrija ne vazi ni za EM ni za slabu interak iju.
Zadatak 8.5.2 Proveriti vazenje formule (8.5.6) za sve hadrone iz gornje Tabele.
8.5.3 Izodublet nukleona i SU(2) grupa

Kao sto vidimo iz gornje Tabale, nukleon ima t = 21 . To zna i da je Ht (kao i Hs ) za nukleon
dvodimenzionalan. Standardni bazis (analogon od fj + i; j ig u Hs ) je izodublet8.5.4:
j p i; j n i; (8.5.9)
8.5.3 U eksponentu od (8.5.7) uzima se +{ (umesto { kao kod spinskih rota ija), jer ovde nema homomorzma sa
grupom R(3), a ovako je prostije. U literaturi (naro ito u starijoj) e se ponekad na i da se uvodi jedan ekstra
3-dimenzionalni realni prostor (potpuno ktivan) u kome deluje jedna R(3) grupa i da se njoj pridruzuje grupa
iz (8.5.7). Ali sve to je nepotrebna k ija bez zi ke relevantaosti. Sama grupa operatora izorota ija (8.5.7) je
dovoljna.

stanje protona odnosno neutrona, kao sto se vidi iz podataka na Tabeli, a i sledi iz formule
(8.5.6). Ova formula za nukleon ima slede i prostiji vid
1 ^
Q^
=t : (8.5.10)
2 3
Kao sto smo ve istakli, vektorskom operatoru ^t u Ht odgovara Lie-jeva grupa izorota ija
fU^t (u) j u iz lopteg, a ona se nakon reprezentovanja u (8.5.9) svodi na grupu matri a,
koja se naziva SU(2), re ima: spe ijalua unitarna grupa u dve dimenzije. To je skup svih
2 2 kompleksnih unitarnih matri a jedini ne determinante. Zato se nezavisnost isto nuklearne
interak ije od naboja naziva i SU(2)-simetrijom8.5.5.
Pauli-jeve matri e, kada se koriste za izospin, pisu se sa umesto sa . Naime, ^t se u (8.5.9)
reprezentuje vektorskom matri om
1
t = ; (8.5.11)
2

0 1
1 = 1 0 ; 2 = { 0 ; 0 { (8.5.12a,b)

1
3 = 0 1 : 0 (8.5.12 )
Prema tome, matri ni reprezentanti izorota ija glase

Ut (u) = e 2 u = os + {u sin ; 8u iz lopte;
{
(8.5.13)
2 2

u = u +u3 u1 {u2 (8.5.14)
1 {u2 u3
(uporediti (6.10.17) i (6.10.15)).
Od posebnog je zna aja izorota ija oko (ktivnog) orta prve ose x1 (u prostoru formalne
-lopte) za (ktivni) ugao :
Ut (x1 ) = e{ 2 1 = {1 : (8.5.15)
Ona preslikava protonsko stanje na neutronsko i obratno:

Ut (x1 ) 10 = { 01 ; Ut (x1 ) 01 = { 10 ; (8.5.16)
kao sto se iz (8.5.15) i (8.5.12a) odmah vidi.

Sa zna ajem ove transforma ije upozna emo se u dvonukleonskom, x 8.5.4, i visenukleonskom,
x 8.5.5, slu aju.
8.5.4 U isto nuklearnoj literaturi uobi ajena je obratna konven ija: j t3 = 1 i =j n i, j t3 = 1 i =j p i, sto nije u
2 2
skladu sa formulama (8.5.6) i (8.5.10) kako smo ih mi napisali. Mi emo se drzati konven ije (8.5.9), koja poti e
iz zike elementarnih esti a, i u primeni na jezgra. Pomenuta nuklearna konven ija nastala je u periodu kada
prosirenje i dublje zasnivanje izospina u elementarnim esti ama jos nije bilo poznato i zato je mozemo smatrati
zastarelom kao i termin "izotopski spin" za izospin, mada verovatno od njega poti e inspira ija za oznaku t i T .
8.5.5 Formalno govore i, i u slu aju spinski nezavisne i skalarne spinski zavisne nuklearne interak ije (u x 7.3.3)
imamo SU(2) simetriju. Ali, iako se tu radi o istoj grupi matri a, one reprezentuju spinske rota ije U^s(u) u Hs
(u standardnom bazisu fj + i; j ig); dakle, imamo sasvim drugi zi ki smisao simetrije nego u slu aju izospina.
320
8.5.4 Izotriplet i izosinglet dvonukleonskog sistema

Kao sto znamo iz prou avanja spina dve esti e sa s = 12 , x 7.3.1, za dvonukleonski izospin
T^ = ^t1 + ^t2 vazi dijagram "ormar sa okama" (uporediti C 7.6) kao na Crtezu C 8.3. Standardni
bazis u izospinskom prostoru (skup ta aka na Crtezu C 8.3) za dva nukleona H1(t)
H2(t) u nota iji
j T T3 i glasi: r
j 11 i =j p i j p i; j 10 i = 12 (j p i j n i+ j n i j P i); (8.5.17a,b)
j 1; 1 i =j n i j n i; (8.5.17 )
1 H1(t)
H2(t) r
k j 00 i = 1
(j p i j n i j n i j P i); (8.5.18)
T3 = 0 V (T = 1) 2
zna i, imamo izotriplet i izosinglet. (Deni ija standard-
1 nog bazisa za T ^ i C-G koe ijenti su u potpunosti preuzeti
iz Hs .)
Najopstiji vid isto nuklearne interak ije V^12 , koja je
nezavisna od naboja (II Postulat B), ima bilo koji od
T3 = 0 V (T = 0) slede a tri vida8.5.6
V^12 = ^ + ^^1 ^2 (8.5.19a)
Slika 8.3: Standardni bazis izo- = ^ + Æ^T ^2 (8.5.19b)
spina dva nukleona. = ^P^ (3) + !^ P^ (1) (8.5.19 )
(videti (7.3.13)-(7.3.14b)), gde su ^ , ^, ^, Æ^, ^ i !^ operatori u ukupnom dvonuklaenskom prostoru
stanja koji deluju trivijalno u H1(t)
H2(2) ; ^1 je operator koji je u standardnom bazisu u H1(t)
reprezentovan vektorskom matri om 1 itd.; a P^ (3) i P^ (1) su tripletni odnosno singletni svojstveni
projektor od T ^ 2 (projektuju na V (T = 1) odnosno na V (T = 0) sa Crteza C 8.3).
Zadatak 8.5.3 Objasniti kako (8.5.19. ) sledi iz opste teorije "ormara sa okama" kada se svaki kvadrati na
Crtezu C 8.3 zameni sa direktnim proizvod m od H1(o)
H1(s)
H2(o)
H2(s) i prav a koji je tim kvadrati em pred-
stavljen (tj. kada se ukupni dvonukleonski prostor ortogonalno dekomponuje u visestruke iredu ibilne invarijantne
potprostore za T^ ).
Vidimo iz (8.5.17a) i (8.5.17 ) i iz (8.5.19 ) da p p sistem i n n sistem "ose aju" samo
tripletnu interak iju ^ P^ (3) dok na p n sistem, koji je
r
1
j pi j ni = 2
(j 10 i+ j 00 i); (8.5.20)
deluje i tripletna ^ P^ (3) i singletna !^ P^ (1) interak ija. Tako je mogu e da postoji deuteron |
vezano s tim je p n sistema, a ne postoji vezani p p ili n n sistem. (U x 7.3.7 istu injeni u
8.5.6 Obratiti paznju da u slu aju spina termin "interak ija nezavisna od spina" zna i da doti ni operator deluje
trivijalno u H1(s)
H2(s), a analogon od (8.5.19a) se naziva skalarnom spinski zavisnom interak ijom (uporediti
x 7.3.3). U slu aju izospina, medutim, interak ija (8.5.19) se naziva "nezavisnom od naboja" (jer naboj razlikuje
proton od neutrona, a izorota ija (8.5.15) | sa kojom operator interak ije komutira | prevodi j p i u j n i i
obratno).

sveli smo na Pauli-jev prin ip, anti ipiraju i. Tu nema protivure nosti, za jezgra vazi prosireni
Pauli-jev prin ip, a u okviru njega vaze zaklju i ovog paragrafa.)
Izorota ija koja pretvara p u n i obratno u dvonukleonskom prostoru je U^12(t) (x1 ). Iz postu-
lirane "nezavisnosti" isto nuklearne interak ije V^12 od "naboja" sledi (kao spe ijalni slu aj od
(8.5.8b)):
[ U^12(t) (x1 ); V^12 ℄ = 0: (8.5.21)
To je tzv. simetri nost isto nuklearne interak ije u odnosu na naboj ( harge symmetry na
engleskom).
Dvonukleonski hamiltonijan moze da se napise na jeziku identi nih esti a (pri tome se gra-
vita iona i slaba interak ija izostavljaju). Ideja vodilja je da se na primer iskaz "proton je mase
mp " zameni iskazom "nukleon koji se nalazi u protonskom stanju", u kome ima masu mp .
Projektor na protonsko i na neutronsko stanje u Ht glase:
1 1
= j p ihp j= (I^t + ^3 ); P^n def
P^p def = j n ihn j= (I^t + ^3 ): (8.5.22)
2 2
Pomo u (8.5.22) mozemo pomenuti hamiltonijan H^ 12 dva nukleona da pisemo u vidu
2
X 1 ^ (p) 1 ^ (n) 2 ^ e2 ^ (p) ^ ( )
H^ 12 = Pi + Pi )^pi + V12 +
i=1
(
2 mp 2mn jr1 r2 j Pi Pi (8.5.23)
(naravno, prostor stanja je L2 (r1 )

L2 (r2 )
H12
(s)

H12(t) , a P^1(p), na primer, zna i P^p u H1(t) itd.).
Treba zapaziti da prvi i tre i sabirak nisu kompatibilni sa T ^ , samo drugi jeste.
Zadatak 8.5.5 Objasniti kako se prvi i tre i sabirak u (8.5.23) mogu (preko (8.5.22)) svesti na iredu ibilne
tenzorske operatore u odnosu na grupu izorota ija. Onda se pomo u Wigner-E kart-ovog teorema (za izorota ije)
mogu lako ra unati matri ni elementi od pomenutih sabiraka u (8.5.23).
8.5.5 Analogna stanja jezgara i izobare

U nuklearnoj zi i je uobi ajano da se ukupan broj nukleona obelezava sa A, broj protona sa Z ,
a broj neutrona sa N . Lako se vidi da usled aditivnosti opservable T^3 , za svako jezgro imamo
1 1
T3 = (Z N ) = Z A; (8.5.24)
2 2
a izospinsko stanje jezgra odredjeno sa T^3 (i drugim izospinskim kvantnim brojevima) je element
u direktnom proizvodu od A prostora Ht .
Imaju i u vidu aditivnost vektorske opservable izospina T^ d = PAi=1 ^ti za jezgro, pitamo se da
li bi pojedina stanja jezgara mogla imati pored odredjenog T^3 i odredjenu vrednost T .
Strogo uzev, odgovor je negativan, jer i Coulomb-ova interak ija i kineti ka energija nisu
nezavisne od naboja. Medjutim, posto dominantni deo V^12 u interak iji H^ 12 ((8.5.23) gore) kom-
patibilan sa
hbT 2 , ispostavlja se da su odredjene vrednosti od T prisutne u nekim nuklearnim stanjima kao
322
Mev 11 (4.51) 1+
10 (3.62)
(3.58) 20+
(3.37)
9 4+
8 (1.89) 2+
7 (5.65) 1+
(4.96)
6 (4.73) 20+ 0+
(4.63)
5 4+
(4.45) 1+ (3.06) 2+
4 (3.92)
(3.63)
20+
3 (3.55) 4+
2 (1.98) 2+
(1.04) 0+
1
0 0+
T = 1; T3 = 1 T = 1; T3 = 0T = 1; T3 = +1
18 O 18 F 18 Ne
8 10 9 9 10 8
Slika 8.4: Analogna stanja.
priblizno dobri kvantni brojevi (uporediti x 8.3.9). Tu se radi o superpozi ijama svojstvenih
vektora od T ^ 2 u kojima jedan sabirak dominira po kvadratu modula svog razvojnog koe i-
jenta. Drugim re ima, kada bismo merili opservablu T ^ 2 u takvom stanju, dobili bismo odredjenu
vrednost kvantnog broja T sa verovatno om koja je gotovo jednaka jedini i.
Tako nuklearna stanja mozemo svrstati u izomultiplete koij se nazivaju analognim stanjima.
Tu spadaju i osnovna i pobudjena stanja. Clanove izomultipleta ili analogna stanja karakterise
isti ukupni uglovni moment jezgra J i ista parnost (pise se kratko J ).
8.5.7
Analogna stanja su stanja jezgara sa istim A, tj. jezgara koja se nazivaju izobarama (analogna
stanja pripadaju istom A-nukleonskom prostoru stanja). Posto je kvantni broj priblizno dobar,
o ekujemo priblizno jednake vrednosti energetskih nivoa za analogna stanja; razlika moze da
poti e samo od Coulomb-ove interak ije i od kineti ke energije.
Primer analognih stanja dat je na Crtezu C 8.4. Oznake jezgara se pisu, na primer, kao
A O . Na Crte zu C 8.4 su za 18
Z N 9 F9 prikazani samo izotripletni nivoi, a izosingletni su izostavljeni
(medju njih spada i osnovno stanje). Kao sto je re eno, analogni nivoi imaju pored istog T , isto
J . Brojke u zagradama su energije pobudjenja (tj. razlike energije doti nog nivoa i energije
osnovnog stanja) i to u MeV.
Upadljiva analogija izotripletnih nivoa kod 18 O, 18 F i 18 He jasno pokazuje koliko relevantno
pribzni kvantni broj T karakterise strukruru u pojedinim stanjima jezgara.
Potrebno je ista i da injeni a sto je osnovno stanje jezgra 18
9 F9 izosingletno nije slu
ajnost.
Videli smo da i deuteron ima osnovno (i jedino) stanje izosingletno. Tu se radi o tzv. samo-
konjugovanim (engleski: self- onjugate, itati: selfkondzuget) jezgrima, tj. o jezgrima sa Z = N .
Takozvanom ogledalnom konjuga ijom jezgru sa (Z; N ) pridruzujemo jezgro sa (Z 0 = N; N 0 = Z )
8.5.7 je ovde ukupna prostorna parnost jezgra. Unutrasnje parnosti (u spinskom prostoru) su uvek +1 za p i za
n (uporediti Tabelu vise).

(tj. uzajamno zamenimo Z i N ). Pomenuta dva jezgra su, kao sto se kaze, uzajamno ogledalna
jezgra (engleski: mirror nu lei, itati: mire njukliaj). Samo-konjugovana su jezgra koja su sama
sebi ogledalna.
Samo-konjugovana jezgra imaju T3 = 0, te osnovno stanje moze da ima izospin T = 0; 1; 2; :::.
Ispostavlja se da izosingletni deo interak ije daje najvise vezivanja, tj. da je T = 0 energetski po-
voljnije i stoga nuzno karakteristi no za osnovno stanje (koje je, po deni iji, energetski najnize,
tj. najja e vezano).
Zadatak 8.5.6 Pokazati da se ogledalna konjuga ija A-nukleonskog sistema moze izvrsiti izorota ijom:
U^1(:::A 1 =
Ai=1 Uî (x1 ):
t) ( x ) def (t) (8.5.25)
Zadatak 8.5.7 Kakvo se empirijsko pravilo mo ze izvu i iz injeni a da samo-konjugovana jezgra (kao 189 F9 i
21 H1 ) imaju osnovno stanje izosingletno, a 18
8 O10 i 18
8 Ne8 imaju osnovno stanje izotripletno?
Posto je izospin u jezgrima blisko povezan sa izobarama, ponekad se izospin naziva i izabarnim
spinom (uglavnom u nuklearnoj zi i). Postoji i jedan stariji naziv, koji, po svoj prili i, poti e
od brkanja izobara i izotopa, po kome se izospin naziva izotopski spinom8.5.8 .
8.5.6 Selek iona pravila i odnosi preseka nuklearnih re-

ak ija
Kao ilustra iju za selek iono pravilo izospina prou imo nuklearnu reak iju
2 H + 16 O
1 1 8 8 ! 147 N (2:32) + 42 He2 (8.5.26)
(prelaz 18-nukleonskog sistema s LS-e u 18-nukleonski sistem na DS-i). Sva etiri jezgra u
(8.5.26) su samo-konjugonana, te u osnovnom stanju imaju izosingletno stanje. Medjutim, kao
sto zvezdi a indi ira, 14 N je u pobudjenom stanju (energija pobudjenja je 2.32Mev) i utvrdjeno
je da je to izotripletno stanje. Dakle, LS ima ukupni izospin T = 0, a DS ukupni izospina T = 1.
Radi se, kao sto se kaze, o,T = +1 prelazu. Na prvi pogled, trebalo bi da je verovatno a ovog
prelaza nula, jer h T = 0 j T = 1i = 0.
Ipak, zabrana reak ije (8.5.26) je samo priblizno selek iono pravilo. Ova reak ija se desava
u prirodi, ali retko. Stvara se tzv. intermedijerno visoko-pobudjeno stanje od 18
9 F9 u kome se
pojavljuje oko 4% izospinske "ne isto e", tj. koherentne primese stanja sa kvantnim brojem
T = 1 uz dominantno stanje sa T = 0. Tako se pojavljuje mogu nost ili, kao sto se kaze, otvara
se kanal T = 1, koji omogu uje raspad 18 F na DS-u od (8.5.26).
Zadatak 8.5.8
t) ( x ) je involu ija, prema tome i opservabla. Sta je sa
Pokazati da za parno A izorota ija U^1(:::A 1
neparnim A ?
Svojstvene vrednosti 1 od U^1(:::A
t)
(x1 ) nazivaju se parnos u naboja (engleski: harge parity).
Ispostavlja se da samo-konjugovana jezgra u osnovnom stanju uvek imaju parnost naboja +1, a
pobudjeno jezgro 14 N (2:32), na primer, ima parnost naboja 1.
8.5.8 "Izobare" su, u prevodu sa gr kog, "jednako teska jezgra, dok su izotopi jezgra "na istom mestu" (periodnog
sistema). Posto u izomultiplet spadaju izobare, a ne izotopi, termin "izotopski spin" je neispravan i treba ga
izbegavati.
324
Zadatak 8.5.9 Pokazati da je nuklearna reak ija (8.5.26) zabranjena (pribli zno) i u pogledu parnosti naboja, a to
zna i koris enje samo izorota ije U^1(:::A
t)
(x1 ) umesto ele izorota ione grupe kao priblizne simatrije hamiltonijana.
Zadatak 8.5.10 Kakvo selek iono pravilo va zi za nuklearnu reak iju
6 Li3 + 4 He ! 6 Li(3:56) + 4 He2 (8.5.27)
3 2 3 3 2
ako se zna da je 6Li(3:56) izotripletno stanje?
Zadatak 8.5.11 Za sto u nuklearnim reak ijama (8.5.26) i (8.5.27) ne vodimo ra una pored T i o T^3 ?
Verovatno a odredjene reak ije izrazava se pre iznije kao tzv. (popre ni) presek . Iz simetrija
nije mogu e izra unati presek u potpunosti, ali mogu se dobiti relativni odnosi nekih preseka.(tzv.
odnosi grananja, engleski: bran hing ratios, itati: bran ing rejsios).
Objasni emo to na primeru slede a dva kanala do kojih dovodi sudar deuterona sa 9 Be.
2H
1 1 + 94 Be5 ! 10
5 B (1:74) + n; (8.5.28a)
4 Be6 ! 4 Be6 + p;
2H
+ 10 10 (8.5.28b)
1 1
Jezgra 9 Be i 10 Be nisu samo-konjugovana, ali i njihovo osnovno stanje ima najmanju mogu u
vrednost od T (uporediti Zadatak Z 8.5.7). Posto je T3 = 21 odnosno T3 = 1, to je T = 12
odnosno T = 1. Stanje 10 B (1:74) jezgra bora ima T = 1. Prema tome, LS-a u (8.5.28) ima
t = 12 , a DS-a od (8.5.28) ima koherentnu smesu od T = 21 i T = 23 . U aproksima iji izospina
obe reak ije su mogu e samo kroz kanal T = 12 . Pitanje je kakav je njihov relativni udeo u tom
kanalu.
Posto LS-a ima kvantne brojeve T = 12 , T3 = 12 , pretpostavimo da su to i kvantni brojevi
intermedijernog stanja 11 emo ga kao T = 21 , T3 = 12 . Onda u pogledu izospinskih
5 B6 , pisa
kvantnih brojeva DS-e u (8.5.28a) i (8.5.28b) su sabir i slede e formule (i to na njenoj DS-i):
j T = 12 ; T3 = 21 i = (1; 21 ; 0; 12 j 21 ; 12 ) j t(3) (3) 1 1 1 1 1 (3) (3) 1
1 = 0; t2 = 2 i + (1; 2 ; 1; 2 j 2 ; 2 ) j t1 = 1; t2 = 2 i;
(8.5.29)
gde je t(3)
1 u prvom sabirku tre a komponenta izospina za 10 B , t(3)
2 je isto za n ; u drugom
(3) 10 (3)
sabirku, je t1 isto za Be, t2 je isto za p. Razvojni koe ijenti su C-G koe ijenti.
Verovatno a da se u merenju dobije prvi ili drugi sabirak u (8.5.29) (tj. kanal (8.5.28a) ili
kanal (8.5.28b)) jednaka je (sto se izospina ti e) kvadratu modula razvojnog koe ijenta. Prema
tome, pretpostavljaju i da su prostorno-spinski ova dva kanala jednako verovatna, odnos njihovih
verovatno a jednak je qodnosu kvadrata odgovaraju q ih razvojnih, tj. C-G koe ijenata. Posto su
(1; 2 ; 0; 2 j 2 ; 2 ) = 3 , (1; 2 ; 1; 2 j 2 ; 2 ) =
1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 , imamo
3
(10 B + n) 1
= : (8.5.30)
(10 Be + p) 2
8.5.7 Izospin rezonan i i izospin u hadronskim pro esima

U vreme pisanja ovog udzbenika najnovija istrazivanja sve vise ukazuju na to da postoji prili na
sli nost izmedju unutrasnje strukture hadrona i jezgara. Eksperimentalno jos nisu otkrivene
materijalne esti e, koje bi sa injavale hadrone, ali teorija ih predvidja i naziva kvarkovima,

partonima itd. Teorijski se prou ava ideja da se model ljuski (videti x 7.3.6) realizuje i u ha-
dronskoj, strukturi. Mi ne emo ulaziti u ovu materiju osim sto emo ukazati na postojanje
kratkozivu ih pobudjenih stanja hadrona, tzv. rezonan i. Nastaju pod odredjenim uslovima pri
odredjenim energijama sudara u izvesnoj sli nosti sa spe i nim frekven ama klasi nih objekata
i sa os ilatornim rezonan ama koje u vezi s tim mogu da nastupe (otud naziv).
Nas, naravno, prvenstveno zanima uloga izospina u klasika iji stanja ili u klasika iji ener-
getskih nivoa hadrona. Kao sto prikazuje Crtez C 8.5, prilikom bombardovanja vezanih protona
sa pozitivnim pionima, pri odredjenoj energiji (oko 1236 MeV) nastaje izraziti peak ( itati: piik;
na engleskom zna i vrh) u veli ini ukupnog popre nog preseka8.5.9 .
Slika 8.5: Rezonan a ++ (1236). Eksperimentalni rezultati za ukupni ekasni presek bombar-
dovanja vezanih protona pionima.
Rezonan a sa Crteza C 8.5 ozna ava se sa ++ (1236). Pored energije, ostali kvantni brojevi
su joj: s = 23 , s = +1, t = + 23 , t3 = + 23 .
Zadatak 8.5.12 A)Kako je moglo do i do spina 32 ? B) Pokazati da su kvantni brojevi t = 31 , t3 = 31 nuzni za
+ + p ! ++ (1236).
Rezonan a ++ (1236) je lan8.5.10 izomultipleta (1236).

Zadatak 8.5.13 U kojim sudarima nastaju ostala tri lana pomenutog izokvadrupleta? U kojima od tih sudara
postoji samo jedan, a u kojima postoje dva izospinska kanala? Koji su elektri ni naboji pojedinih rezonan i u
izokvadrupletu?
8.5.9 "Ukupni" ili "totalni" popre ni presek odnosi se na verovatnoju doti nog dogadjaja (+ p { sudara) i to tako
da se uklju uje kako tzv. elasti no rasejanje (kada nakon sudara ostaju iste esti e sa istim energijama, samo
eventualno pod promenjenim uglom), neelasti no rasejanje (kad esti e ostaju iste ali se energije promene) i
hadronski pro es (kada se esti e menjaju) i to uklju uju i sve mogu e uglove izlazne esti e. Jedini a za presek
je milibarn: mb.
8.5.10 Detaljnije o elementarnim esti ama sa gledista nerelativisti ke kvantne mehanike u odli no pisanoj knjizi:
S. Gasiorowi z, Quantum Physi s, J. Wiley, New York, 1974.
326
Zadatak 8.5.14 Na osnovu gornje tabele pokazati koje od slede a etiri hadronska pro esa zabranjuje selek iono
pravilo izospina:
+ n !
+ 0 ; + n ! 0 + 0 ; (8.5.31a,b)
0
K +n! + ; ! + : 0 (8.5.31 ,d)
Zadatak 8.5.15 U analogiji sa (8.5.29) objasniti jednakost
r r
j i = 3 j p i + 13 j + n i:
+ 2 0 (8.5.32)
i na osnovu nje izvesti da je 2:1 relativni odnos preseka slede e dve reak ije:
+ ! p + 0; + ! n + +: (8.5.33a,b)
8.6 SU(3) simetrija hadrona

Postulat o unutrasnjim stepenima slobode x 6.9.6 nam je otvorio put za konstruk iju spinskog i
izospinskog faktor prostora najvaznijeg hadrona, nukleona. Medutim, ispostavlja se da ak ni
Ho
Hs
Ht nije dovoljno obuhvatan i na moze se smatrati ukupnim prostorom za hadron. Do
ovog saznanja dovelo je otkri e teskih bariona, tzv. hiperona, kao i teskih mezona (tj. kaona).
Osobine ovih esti a bile su strane tadasnjim shvatanjima zi ara i izazvale su veliko iznenadenje.
Kada su strane esti e, kako su nazvani pomenuti novi hadroni, dopunili listu mezona i bari-
ona, pokazalo se da kako sama egzisten ija bas ovih esti a (upravo sa osobinama kakve imaju)
tako i njihove transmuta ije u uzajamnim sudarima ili u pojedina nim raspadima odaju posto-
janje jedne dublje i sveobuhvatnije unutrasnje simetrije koja se ozna ava sa SU(3). Nametnula
se ideja modela kvarkova, ali kvarkovi do danas nisu eksperimentalno otkriveni.
8.6.1 Otkri e udnih novih esti a, stranost i hipernaboj

U Tabeli Tb 8.1 u prethodnom odeljku videli smo tabelu osnovnih hadrona sa kompletnim sku-
pom njihovih unutrasnjih kvantnih brojeva. To je u skladu sa nasim deduktivnim metodom
ekspozi ije, ali to lisava itao a da makar i delimi no u estvuje u uzbudenjima koja su zi ari
prozivljavali na induktivnom putu otkri a novih hadrona i njihovih osobina. Zato emo u ovom
odeljku posvetiti nesto paznje i istorijsko-idejnom razvoju dogadaja.
U 1947. godini od hadrona su bili poznati samo pioni i nukleoni. Ali do tada su i najja i
ak eleratori (tj. ubrziva i esti a) ubrzavali na primer protone najvise do 200 MeV kineti ke
energije. U narednih osam godina je ak elerator u Berkeley-u8.6.1 , u SAD dostigao 6000 MeV
(ili, kako se kra e kaze 6 BeV ili biliona elektron volti, ili 6 GeV, giga elektron volti | doti ni
ak elerator se naziva bevatronom). Nastao je buran period otkri a novih esti a: kaona, lambda-,
sigma- i ksi-hiperona.
Jedan tipi an niz pro esa u kojima nastaju i nestaju neutralne esti e K o i o prikazan je
na Crtezu C 8.6 na na in kako se vidi po tragovima u Wilson-ovoj komori. U prezasi enoj pari
komore svaka naelektrisana esti a izaziva kondenzovanje kaplji a duz svoje trajektroije, koja se,
usled ugradenog magnetnog polja, zakrivljuje vise ili manje prema tome da li je impuls esti e
8.6.1 C itati: Berkli.
8.6. SU(3) SIMETRIJA HADRONA 327
Slika 8.6: Tragovi esti a u Wilson-ovoj komori.
manji ili ve i. (Ovde imamo istovremeno merenje polozaja i impulsa u smislu objasnjenja u
x 4.1.8.) Isprekidane rte (za K o i o ) se ne vide u komori, jer neutralne esti e ne izazivaju
se u stvari desava u
kondenza iju. Zakrivljenost nagore odaje negativan elektri ni naboj itd. Sta
o
ta kma ra vanja prikazano je u (8.6.1a)-(8.6.1 ) ( je isto sto i iz Tabele Tb 8.1; itati rtez
s desna u levo).
+ p ! K o + o ( 10 23 s); (8.6.1a)
K o ! + + ( 10 10 s); (8.6.1b)
o ! p + ( 10 10 s): (8.6.1 )
Zadatak 8.6.1 Ako znamo da su barionski brojevi B za nukleone i pione dati poda ima iz Tabele Tb 8.1, kakav
se B pripisuje esti ama K o i o na osnovu odrzanja ukupnog barionskog broja u pro esima (8.6.1a)-(8.6.1 )?
Verovatno a nekog pro esa je srazmerna ja ini interak ije koja do njega dovodi. Stoga iz reda
veli ine srednjeg zivota (veli ine obrnuto srazmerne verovatno i) u pro esima (8.6.1a)-(8.6.1 ) vi-
dimo da esti e K o i o nastaju jakom, a raspadaju se slabom interak ijom. Fizi arima je neko
vreme izgledalo udno sto se nove esti e (kao K o i o ), iako mogu da interaguju jakom inter-
ak ijom, raspadaju samo usled slabe interak ije. Sta li ih to spre ava da se raspadnu jakom
interak ijom | pitali su se | koji li se to unutrasnji kvantni broj odrzava u jakoj i elektromag-
netnoj interak iji, tako da za neke pro ese (kao (8.6.1b) i (8.6.1 )) preostaje samo mogu nost
slabe interak ije za raspadanje (koja, po svoj prili i narusava doti ni kvantni broj). A i stvaranje
novih esti a u parovima kao u (8.6.1a), tzv. aso irana produk ija, se redovno opazalo u takvim
pro esima i trazilo je objasnjenje.
Nove esti e su nazvane stranim (ili udnim) esti ama8.6.2. Godine 1953. Gell-Mann8.6.3 iz
SAD i nezavisno od njega Nishijima8.6.4 iz Japana predlozili su da se pojam izospina i nezavisnost
jake interak ije od naboja prosiri i na strane esti e. Tako je nastala kolona izospina (t; t3 ) u
Tabeli Tb 8.1 i forma Postulata II.B (paragraf x 8.5.2).
8.6.2 Engleski: strange parti les; itati streindz partikls.
8.6.3 C itati kao sto pise.
8.6.4 C itati: Nisidzima.
328
Zadatak 8.6.2 Prodiskutovati pro ese (8.6.1a)-(8.6.1 ) sa gledista odrzanja T^ u jakoj i neodrzanja ni T^ 2 ni T^3
u slaboj interak iji.
Kao sto smo ve postulirali u (8.5.6), ispostavilo se da je
S^ def
= 2 (Q^ T^3 ) B^ (8.6.2)
aditivna superselek iona opservabla, ije se ( elobrojne) svojstvene vrednosti (tj. kvantni brojevi)
S nazivaju stranost. Kao sto izri e Postulat II.B (paragraf x 8.5.2), jaka i elektromagnetna
interak ija odrzavaju T3 , a prema tome (posto se Q i B univerzalno odrzavaju) odrzavaju i S .
Slaba interak ija narusava T3 i S .
Zadatak 8.6.3 Potvrditi vazenje poslednjeg iskaza u pro esima (8.6.1b) i (8.6.1 ).

Cesto se umesto stranosti koristi jedan drugi, stranosti ekvivalentan kvantni broj, tzv. hi-
pernaboj, koji se ozna ava sa Y . I to su ( elobrojne) svojstvene vrednosti (tzv. kvantni brojevi)
jedne opservable Y^ , koja je po deni iji
Y^ def
= B^ + S:
^ (8.6.3)
O igledno je i Y^ aditivna opservabla, koja je i superselek iona sto se ti e jake i elektromagnentne
interak ije.
Zadatak 8.6.4 (i) Dopuniti Tabelu Tb 8.1 kolonom vrednosti od Y .
(ii) Koja vrednost S i Y odgovara jezgru deuterijuma i helijuma 4He ?
(iii) Da li u pobudenom stanju od 4 He moze Y da ima drugu vrednost nego u osnovnom stanju?
8.6.2 Supermultipleti hadrona

Na Crtezu C 8.7 poredani su svi osnovni hadroni (osim
) po uglovima i (dva) u entru
def def p3
sestougaonika tako da su im koordinate x = t3 , y = 2 Y . Oni ine jedan tzv. supermulti-
plet, tj. siri skup koji se sastoji od nekoliko (u stvari od 4) izomultipleta.
Zadatak 8.6.5 Utvrditi pomo u Tabele Tb 8.1 koje su zajedni ke unutrasnje osobine svih hadrona u pomenu-
tom supermultipletu, a koje su dodatne zajedni ke osobine hadrona u pojedinim izomultipletima unutar istog
supermultipleta. Po emu se
, koji ne pripada tom supermultipletu, razlikuje od svih hadrona iz supermulti-
pleta?
Hadroni koji pripadaju istom izomultipletu na Crtezu C 8.7
razlikuju se po masi za oko 1 % (svoje mase). O igledno tu
se radi o jednom priblizno degenerisanom energetskom nivou
hadrona, a razlike poti u od elektromagnetne interak ije. Ona
doduse odrzava T^3 , ali ne odrzava T^ (analogone od K^ ); stoga
energetski nivoi imaju odredeno t3 , ali funk ionalno zavise od
njegove vrednosti.
Sli nu pojavu imali smo u Zeeman-ovom efektu. Tu se a pri-
ori sferna simetrija strukture elektronskog omota a (tj. njegovog
Slika 8.7: Supermultiplet

osnovnih hadrona.
hamiltonijana) suzila na aksijalnu (ili ilindri nu) simetriju mag-

netnog polja B. Ukupni hamiltonijan je i dalje bio kompatibilan
sa J^z , ali nije komutirao sa J i zbog toga smo dobili epanje
energetskog nivoa (koji odgovara B = 0) i to na 2J +1 razli itih
nivoa, koji odgovaraju stanjima u rota ionom multipletu fj J; M = J i; : : : ; j J; M = J ig.
Ako pogledamo mase hadrona koji se nalaze u razli itim
izomultipletima, a pripadaju istom supermultipletu na Crtezu
C 8.7, vidimo da masene razlike izmedu izomultipleta iznose oko
10 %.
Primamljivo je zamisljati sve hadrone supermultipleta kao
priblizno degenerisana hadronska stanja kojima u (zamisljenom)
odsustvu lanova u hamiltonijanu koji narusavaju simetriju od-
govara jedan jedinstven degenerisan energetski nivo8.6.5 .
Supermultiplete su prvi uo ili Ne'eman8.6.6 i Gell-Mann 1961.
odnosno 1962. godine. Nazvali su svoje svrstavanje osmostru-
Slika 8.8: Hadronski K- kim putem (the eightfold way8.6.7 ).
supermultiplet.
Iako smo u prethodnom odeljku SU(2) grupi izospina dali ne-
posredni smisao samo u izospinskom faktor prostoru stanja Ht
nukleona, stoji matemati ka injeni a da svaka vrednost t de-
nise jednu iredu ibilnu reprezenta iju za SU(2), analogno kao
sto svaka vrednost od J je odreden kvantni broj za R(3). Stoga,
isto kao sto se za sve mogu e vrednosti J sistemâ kaze da je
posredi jedna te ista rota iona simetrija R(3), za sve izomulti-
plete, tj. za sve vrdnosti od t kod razli itih hadrona, kaze se
da se radi o SU(2) simetriji izospina. Drugim re ima, izomul-
tipleti su pripisani SU(2) simetriji hadrona kao sto se rota ioni
Slika 8.9: Hadronski
su- multipleti pridruzuju rota ionoj simetriji elementarne esti e ili
permultiplet. vise esti nog sistema.
Fizi ari su trazili jednu nadgrupu od SU(2) grupe izospina
(kao sto je R(3) nadgrupa od grupe vrtnji oko z ose), iji bi
kvantni brojevi denisali pojedine supermultiplete (videti Crtez C 8.8, na kojem je prikazan jos
jedan supermultiplet).
U po etku se zamisljalo da bi pomenuta nadgrupa bila grupa simetrije jake interak ije, te bi od
jake interak ije poti ala vrednost pomenutog degenerisanog nivoa. Interak ija koja bi narusavala
doti nu simetriju bi morala biti uzrok pomenutih razlika masa od 10 %; zna i morala bi po ja ini
da bude izmedu jake i elektromagnetne interak ije (koja daje 1 % razlike u masi). Pretpostavilo
se da postoji tzv. srednje jaka interak ija, koja bi dinami ki zasnivala ulogu pomenute nadgrupe
simetrije u klasika iji hadrona. Medutim, postojanje srednje jake interak ije do danas nije
dokazano i danas se vise naginje pretpostav i da je pomenuta nadgrupa u stvari samo priblizna
grupa simetrije jake interak ije.
8.6.5 "C lan koji narusava simetriju" se engleski kaze symmetry breaking term, itati: simetri brejking term, zna i:
lan koji lomi simetriju.
8.6.6 C itati: Niiman.
8.6.7 C itati: di ejtfould vej.
330
8.6.3 Otkri e omega hiperona

Pre nego sto se nesto blize upoznamo sa pomenutom nadgrupom priblizne simetrije jake inter-
ak ije, pogledajmo jos jedan supermultiplet, koji je prikazan na Crtezu C 8.9.
U ovom supermultipletu se zajedno sa raznim rezonan ama (pobudenim stanjima hadrona)
nalazi i
esti a (dakle, osnovno stanje). Ovde imamo sli nost sa nuklearnim izomultipletima
iji su lanovi analogna stanja (uporediti Crtez C 8.4). Oni takode esto sadrze i po jedno osnovno
stanje.
Otkri e
hiperona je predstavljalo veliki trijumf teorijske analize. Kao sto je nekada Mende-
ljejev na osnovu praznih mesta u svom periodnom sistemu predskazivao nove hemijske elemente,
vode i zi ari oko sredine naseg stole a su na osnovu praznog mesta na dnu supermultipleta sa
Crteza C 8.9 predskazali postojanje esti e sa S = 32 + , B = 1, S = 3, t = t3 = 0 i masom oko
1; 5 BeV. Ova esti a (
) je i eksperimentalno otkrivena 1964. godine i imala je sve predskazane
osobine (eksperimentalna masa je odstupala od teorijske ne vise od 10 %).
8.6.4 SU(3) simetrija

Kao sto smo istakli u paragrafu x 8.6.2, zi ari su bili u potrazi za grupom koja bi dala super-
multiplete. Ispostavilo se da u matemati i odavno poznata grupa SU(3), tj. spe ijalna unitarna
grupa u 3 dimenzije (tj. skup svih 3 3 kompleksnih unitarnih matri a jedini ne determinante)
je grupa koja na prirodan na in daje supermultiplete, analogno kao sto rota iona grupa R(3)
daje rota ione multiplete fj km i j m = k; : : : ; kg.
U grupi SU(3) se moze prona i podgrupa SU(2)
U(1) (tzv. direktni proizvod grupa SU(2)
i U(1), u kome se svaki element iz prve mnozi sa svakim iz druge i ovi elementi komutiraju).
Grupa U(1) je jedini ni krug (u kompleksnoj ravni). U kvantnomehani koj primeni nju repre-
zentuje grupa fe{Y^ j e{ 2 U(1)g (u analogiji sa fU^ ('u) = e ~ 'uK^ j R'u 2 R(3)g), iji je
{
hermitski generator operator hipernaboja Y^ . U grupno-teorijskim metodama kvantne mehanike

se analogno pojavljuje U(1) u vezi sa opservablama Q^ i B^ (i opservablom broja esti a u striktno
nerelativisti koj kvantnoj mehani i). U ovakvoj ulozi U(1) se naziva gauge8.6.8 grupom, tj. gru-
pom bazdarenja. U nasem slu aju radi se o gauge grupi hipernaboja. Grupa SU(2) se, naravno,
odnosi na izospin.
Odnos
SU(3) > SU(2)
U(1) (8.6.4a)
(kad se radi o grupama onda se rela ija inkluzije iz teorije skupova pise kao >) je analogan
odnosu
R(3) > Rz (1); (8.6.4b)
gde smo sa Rz (1) obelezili grupu svih rota ija oko ksirane z ose. Ako se itala podseti "ormara
sa okama" sa Crteza C 6.2, bi e mu jasno da su sami ormari, tj. Vk visestruki iredu ibilni
potprostori za R(3) karakterisani pojedinim vrednostima kvantnog broja k. "Fijoke", tj. Vkm
potprostori, su visestruki iredu ibilni potprostori (jednodimenzionalni) za Rz (1). Dakle, Vkm ,
karakterisani sa m, su u stvari "ormari" za Rz (1), samo tu nemamo vise od jedne "oke", jer
je Rz (1) Abel-ova grupa. Pri tome je veoma vazno da je "ormar" za Rz (1) unutar "ormara" za
8.6.8 C itati: gejdz.
R(3). Ovo je uvek mogu e za tzv. lan e grupa, kao sto su (8.6.4a) i (8.6.4b) (nekad takav lana
ima i vise od dva lana).
Sa gledista lan a grupa (8.6.4b), sâm vektor j km i je multiplet (u stvari singlet) za Rz (1),
a fj km i j m = k; : : : ; kg je supermultiplet. Drugim re ima, terminologija "multiplet,
supermultiplet" je vezana za posmatranje lan a grupa polaze i od podgrupe idu i ka nadgrupi,
dakle obratno nego sto smo inili u x 6.3 i x 6.4.
Vratimo se na SU(3) grupu. Zamislimo supermultiplet SU(3) grupe kao analogon kolone
ta aka na Crtezu C 6.2, a izomultiplete kao analogone pojedinih ta aka u takvoj koloni. Mate-
mati ki aparat SU(3) grupe raspolaze operatorima koji su analogoni od K ^ 2 , operatorima koji
^ ^
su analogoni od Kz , kao i operatorima koji su pandani od K . Takode slede jaki iskazi ekvi-
valentnosti kao za R(3). Naro ito je vazna ekvivalentnost po "okama", iako ona u primeni na
hamiltonijan vazi samo priblizno.
se ti e analogona visestrukosti dk , ako se ograni imo na isto unutrasnji prosotor hadrona,
Sto
zna i ako apstrahujemo Ho
Hs , onda je dk = 1. Ali u sveukupnom prostoru stanja, naravno,
dk = 0 , 8k. To je analogno sa slu ajem L2 (r; ; ) = 1 l=0 L (r )
Vl za R(3) (uporediti 6.6.25).
2
8.6.5 Model kvarkova

Postavlja se pitanje sta u stvari zi ki zna i SU(3) simetrija i kako je uklopiti u kvantno-mehani ki
formalizam. Jedna je mogu nost da se radi o unutrasnjem stepenu slobode i da se, u smislu
Postulata o unutrasnjim stepenima slobode x 6.9.6, pokusa da se za svaki supermultiplet ponaosob
konstruise odgovaraju i unutrasnji faktor prostor. On bi morao biti obuhvatniji od izospinskog
prostora Ht , tj. morao bi da bude ortogonalna suma vise iredu ibilnih potprostora za SU(2), bas
kao sto se sam supermultiplet sastoji od vise izomultipleta.
Ski irani put razmisljanja bi ostavio razli ite supermultiplete potpuno nepovezanim. Fizi ari,
povu eni matemati kim osobinama SU(3) grupe, stekli su uverenje da bi trebalo da ova grupa
igra jedinstvenu i sveobuhvatnu ulogu u zi i hadrona i rezonan i.
U zelji da se stvori jedinstveni model na osnovu SU(3) klasika ije, poslo se od pretpostavke
da su svi hadroni u stvari slozene esti e, a da postoji sest (jos neotkrivenih) fundamentalnih
esti a; tri od njih su nazvane kvarkovima8.6.9, a tri antikvarkovima.
Da bi matemati ke osobine SU(3) grupe postale jasnije, vratimo se na slaganje dva uglovna
momenta. Videli smo u (7.1.11a) da vazi
V1(k1 ;1 )
V2(k2 ;2 ) = kk1=+jkk21 k2j V12(k;12 ): (8.6.5a)
Izostavimo dodatne kvantne brojeve 1 i 2 i umesto kvantnog broja k1 , na primer, pisimo 2k1 +1
(broj stanja u rota ionom multipletu). Posto je veza k1 $ 2k1 + 1 biunivoka, (8.6.5a) postaje
(2k1 + 1)
(2k2 + 1) = [2jk1 k2 j + 1℄ : : : [2(k1 k2 ) + 1℄: (8.6.5b)
U analogiji sa (8.6.5b), u teoriji razlaganja iredu ibilnih reprezenta ija SU(3) grupe imamo
slede e dve vazne formule:
3
3 = 1 8; (8.6.6)
8.6.9 Engleski se pise quark i obelezava sa q.
332
3
3
3 = 1 8 8 10: (8.6.7)
Simbol 3 ozna ava sâmu SU(3) grupu (njen standardni bazis ima tri lana, tj. imamo triplet),
3 ozna ava tzv. konjugovanu iredu ibilnu reprezenta iju od SU(3), koja je neekvivalentna sa 3.
Ovaj pojam se kod realne grupe R(3) na pojavljuje (R(3) je samokonjugovana).
Pomenuti triplet kvarkova se zamislja kao standardni bazis za 3 (bolje re i, na njih se i odnosi
simbol 3), a triplet antikvarkova se uzima kao standardni bazis za 3 . Direktno mnozenje
se
pripisuje vezivanju fundamentalnih esti a u slozeni sistem. Leva strana od (8.6.6) odgovara
vezivanju po jednog kvarka sa po jednim antikvarkom, a desna strana kazuje da tako moze da
nastane jedan singlet slozenog sistema (koji se tuma i kao jedan manje poznati mezon) i jedan
oktuplet (kaze se i oktet) takvih esti a. Tu se misli na oktuplet sa Crteza C 8.8.
Leva strana od (8.6.7) predstavlja vezivanje tri kvarka, a desna strana pokazuje da se tako
moze dobiti oktuplet (sa Crteza C 8.7) i dekuplet (multiplet od 10 lanova) sa Crteza C 8.9 itd.
Da bi se ovaj kvark-model doslovno sproveo, bilo je nuzno da se za kvarkove predskazu osobine
date u Tabeli Tb 8.2. One su neobi ne.
Tabela 8.2: Kvarkovi. Nakon simbola kvarka slede: elektri ni naboj (Q, u jedini ama naelek-
trisanja elektrona), spin (s) sa ukupnom parnos u (), izospin (t), tre a komponenta izospina
(t3 ), stranost (S ), barionski broj (B ), i hipernaboj (Y ).
Kvark Q s t t3 S B Y
q1 2 1+ 1 1 0 13 1
3 2 2 2 3
q2 1 1+ 1 1 0 13 1
3 2 2 2 3
q3 1 1+ 0 0 1 13 2
3 2 3
Zadatak 8.6.6 Prou iti na nekoliko primera hadrona kako kvantni brojevi kvarkova (iz Tabele Tb 8.2) daju
kvantne brojeve hadrona (iz Tabele Tb 8.1).
I posle dugo godina upornog eksperimentalnog "lova na kvarkove", oni nisu pronadeni.
Mogu e je da oni imaju tako veliku masu u slobodnom stanju, tj. da im je tako veliki tzv.
maseni defekt, a to zna i smanjenje mase prilokom vezivanja, da nasi ak eleratori jos nisu do-
voljno jaki da ih proizvedemo (u koliziji dovoljno ubrzanih esti a). Ali mogu e je i to da je
kvark model jedan orsokak. Progres nauke se odvija putem trial and error8.6.10 ; u slobodnom
prevodu: u ini pokusaj pa ispravi sto si pogresio. Mozda e nam ve bliska budu nost doneti
potrebne ispravke na trnovitom putu prodiranja u strukturu hadrona.
8.6.10 Engleski: pokusaj i greska; itati: trajl end eror.

Glava 9

PROSTI SISTEMI I IDENTICNE

CESTICE
9.1 Vodoniku sli an atom

Vodoniku sli an atom ima samo jedan elektron (a Z protona u jezgru, zna i to je Z 1 puta
pozitivno jonizovan atom). U ovom odeljku resavamo svojstveni problem hamiltonijana ovog
elektrona metodom separa ije varijabli. Efektivni radijalni svojstveni problem emo svesti na
jednu poznatu diferen ijalnu jedna inu i na i emo diskretne svojstvene vektore u vidu poznatih
spe ijalnih funk ija. Prou i emo diskretni spektar; degenera iju pojedinih nivoa, koja poti e od
rota ione i dodatne simetrije; kao i epanje nivoa (tzv. nu strukturu) usled spina i relativisti kih
efekata.
9.1.1 Hamiltonijan elektrona

U ovom odeljku emo resiti diskretni svojstveni problem hamiltonijana jednog elektrona (bez
spina) u Coulomb-ovom polju jezgra u tzv. vodoniku sli nom atomu:
Ze2
H^ = T^ ; (9.1.1)
r
gde je T^ operator kineti ke energije elektrona, Z naboj jezgra, a r rastojanje izmedu (ta kastog)
jezgra i (ta kastog) elektrona (prostor stanja je L2 (r)). 2
U opisanoj deni iji problema imamo spoljasnje polje Zer od "beskona no teskog" jezgra i
masu elektrona me u izrazu za kineti ku energiju T^ = 2~me . Ova aproksima ija "beskona no
2
teskog" spoljasnjeg izvora polja (koja zanemaruje povratni uti aj kretanja elektrona na jezgro)
nije losa, jer je masa protona (a tim pre masa jezgra) 3 4 reda veli ine ve a od mase elektrona.
Ali u stvari nam ova aproksima ija nije potrebna, jer mozemo resavati problem egzaktno.
Kao sto smo nau ili u kvantnom problemu dve esti e u x 4.5, treba pre i na entar mase
i relativnu esti u, zaboraviti entar mase i resavati jodno esti ni problem relativne esti e.
Prakti no, razlika e se ispoljiti samo u masi efektivne esti e: u T^ emo me zameniti sa m =
mRC = mmee+mmjj = 1+mmme e , gde je mj masa jezgra (uporediti (4.5.6b)). Kao sto smo rekli, usled
j
mj me , ispravka mmej je zaista mala.
333
334
GLAVA 9. PROSTI SISTEMI I IDENTICNE
CESTICE
Izvodenjem diskretnih svojstvenih vrednosti i svojstvenih vektora hamiltonijana (9.1.1) dobi emo
energetske nivoe i odgovaraju a tzv. vezana stanja9.1.1 (elektronskog omota a) vodonikovog
atoma (tj. atoma sa Z = 1), (omota a) jedanput jonizovanog helijumovog atoma He+ (Z = 2),
dvaput jonizovanog litijumovog atoma Li++ (Z = 3) itd.
9.1.2 Efektivni radijalni svojstveni problem

Posto Coulomb-ova poten ijalna energija zavisi samo od r, pogodno je uvesti sferne polarne
koordinate, tj. izvrsiti faktoriza iju prostora stanja L2 (r) = L2 (r)
L2 (
). Operator kineti ke
energije T^ smo ve imali na jeziku ovih koordinata u (6.6.17). Zamenom u (9.1.1) dobi emo
~2 2 ^l2 Ze2
H^ = ( r ) + : (9.1.2)
2mr2 r r 2mr2 r
O igledno (9.1.2) zadovoljava uslov za primenu metoda separa ije varijabli (x 6.5.6). Prvo emo
u L2 (
) resiti zajedni ki svojstveni problem za ^l2 i ^lz , sto, kao sto znamo, rezultuje sfernim
harmoni ima Ylm (; '), a zatim emo za svaku vrednost l resavati u L2 (r) efektivni (radijalni)
svojstveni problem
^ ~2 d 2 d l(l + 1)~2 Ze2
Hef = (r ) + : (9.1.3)
2mr2 dr dr 2mr2 r
Resenja od (9.1.3) pisa emo kao REl (r). Svojstveni vektor u L2 (r) e onda imati vid
REl (r)Ylm (; '); (9.1.4)
i odgovara e svojstvenoj vrednosti E , kao sto sledi iz metoda separa ije varijabli.
9.1.3 Lapla e-ova jednakost

U ovom paragrafu emo po i od svojstvenog problema operatora H^ ef , datog sa (9.1.3). U
sredenijem vidu ova svojstvena jednakost (sa E kao svojstvenom vrednos u) glasi:
d2 2 d l(l + 1) 2m Ze2
[ + + 2( + E )℄REl (r) = 0: (9.1.5)
dr 2 r dr r2 ~ r
Diferen ijalnu jedna inu drugog reda (9.1.5) emo transformisati u jednu drugu, koja je stan-
dardna, tj. dobro poznata u teoriji spe ijalnih funk ija.
Uvedimo smenu konstanti
p
2mE ~2 2
=
~
, E= 2m
(9.1.6a,b)
9.1.1 Diskretne energetske vrednosti su po pravilu izolovane ta ke spektra, sto jasno ukazuje na diskretne skokove
u mogu oj strukturi omota a i stoga na vezana stanja. Ispostavi e se da su sve diskretne svojstvene vrednosti
od H^ negativne, kao sto i o ekujemo kvalitativno. Naime, T^ ima isto kontinualan spektar (x 6.6.5), te diskretno
resenje od H^ moze da poti e samo od "prevage" negativne poten ijalne energije, a to je vezivanje.

9.1. VODONIKU SLICAN ATOM 335
p
(pisemo zbog analogije sa talasnim brojem k = ~p = 2~mE u slu aju slobodne esti e; anti-
ipiramo negativnu vrednost za E , tj. umesto E mogli smo pisati jE j). Osim toga, izvrsimo
smenu nezavisno promenljive r ! x :
x
= 2r , r(x) =
x def (9.1.7a,b)
2
i obelezi emo REl (r(x)) = Q(x). Onda (9.1.5) postaje
d2 2 d l(l + 1) n 1
[ + + ℄Q(x) = 0; (9.1.8)
d x2 x d x x2 x 4
a to smo dobili deljenjem sa 42 nakon smene (9.1.6b) i (9.1.7b) i uvodenjem konstante
r
mZe2 Ze2
def m
n= 2 = : (9.1.9)
~ ~ 2E
Treba zapaziti da konstanta n (zasad realan broj) sad preuzima ulogu svojstvene vrednosti E ,
tj. (9.1.8) zavisi od l i od n kao od parametara.
Ispitajmo sad kako se resenje Q(x) ponasa u koordinatnom po etku. Kao sto je uobi ajeno u
teoriji diferen ijalnih jedna ina, pretpostavi emo da se Q(x) moze pisati u vidu stepenog reda.
Oko nule ovakav red se ponasa kao sabirak najnizeg stepena xs (s nepoznato).
Da bismo izra unali s, zanemarimo u (9.1.8) sabirke nx i 14 u odnosu na l(lx+1)
2 , koji dominira,
i stavimo Q(x) x : s(s 1)x + x sx
s s 2 2 s 1 l(l+1) s
x2 x = 0. Dele
s 2
i sa x (nismo u samoj nuli,
samo blizu nje, stoga to smemo u initi), dolazimo do s(s + 1) = l(l + 1). Ovo daje dva resenja:
s = (l + 1) i s = l. Prvo emo odba iti, jer bi se funk ija Q(x) ponasala u nuli kao x l 1 ,
tj. imala bi singularitet i ispala bi iz domena od H^ ef , jer za pripadanje domenu je potrebna
kona nost i diferen ijabilnost u 0 < x < 1. Zna i, s = l tj.
Q(x) xl ; x ! 0 (9.1.10)
( zna i "ponasa se kao")
Kao slede e, ispitajmo ponasanje funk ije Q(x) u beskona nosti, tzv. asimptotsko ponasanje.
Sad u (9.1.8) mozemo zanemariti sve lanove osim prvog i poslednjeg, koji o igledno dominaraju;
tako da se u (9.1.8) svodi na ( dx2 41 )Q(x) = 0. Lako se vidi da resenja glase Q(x) = e 2 . Resenje
d 2 x
sa " + " moramo odba iti jer odgovaraju e Q(x) nije integrabilno, tj. ne daje REl (r) 2 L2 (r) (a
mi resavamo diskretni svojstveni problem). Dakle,
Q(x) e 2 ; x ! 1:
x
(9.1.11)
Pokazuje se elishodnim izdvojiti ponasanje u nuli i u beskona nosti kao faktore, tj. izvrsiti
dalju transforma iju nase jedna ine (9.1.8) smenjuju i Q(x) sa S (x):
x
Q(x) = xl e 2 S (x) (9.1.12)
Nakon potrebnih diferen iranja i smenjivanja, (9.1.8) prelazi u
2
[x ddx2 + (2l + 2 x) ddx + (n l 1)℄S (x) = 0 : (9.1.13)
336
CESTICE
Stigli smo, najzad, do trazene standardne diferen ijalne jedna ine. Naime, tzv. Lapla e-ova
jednakost u opstem slu aju glasi
d2 d
[x+ ( x) ℄f (x) = 0; (9.1.14)
dx 2 dx
gde su i proizvoljni kompleksni brojevi. U nasem slu aju
= 2l + 2; = l + 1 n: (9.1.15a,b)
9.1.4 Kon uentni hipergeometrijski red

Ako odba imo resenja Lapla e-ove jedna ine koja imaju singularitet u koordinatnom po etku
(i stoga su van domena od H^ ef ), preostaje samo tzv. kon uentni hipergeometrijski red (koji je
kona an u x = 0):
1
x ( + 1) x2 X ( + k) ( ) xk
F ( j j x) def
= 1+ + +::: = : (9.1.16)
1! ( + 1) 2! k=0
( ) ( + k ) k !
U (9.1.16) se pojavljuju tzv. gama funk ije (t). One imaju slede u vaznu osobinu:
(t) = (t 1) (t 1); (9.1.17)
u analogiji sa faktorijelom, tako da su (t) neka vrsta uopstenja faktorijela na proizvoljne kom-
pleksne brojeve (pri tome (t) odgovara (t 1)! za pozitivnu i elu vrednost od t).
Usled (9.1.15) za nas su od interesa funk ije F (l + 1 n j 2l + 2 j x) kao jedini kandidati za
resenja S (x). Postavlja se pitanje da li svaka funk ija F moze biti resenje S .
9.1.5 Aso irani Laguerre-ovi polinomi

Po pravilu funk ije F divergiraju kao ex , tako da i nakon supstitu ije S (x) = F (x) u (9.1.12)
imamo divergen iju Q(x) e 2 ; x ! 1 i ne emo dobiti rezultat REl (r) 2 L2 (r).
x
Medutim, za izuzetne vrednosti od (zapravo l +1 n u nasem slu aju) u beskona nom redu
F svi koe ijenti postaju nula pox ev od izvesnog stepena i tako se F svodi na polinom. Kada je
S (x) polinom, onda Q(x) = xl e 2 S (x) ne divergira u beskona nosti i dobijamo REl (r) 2 L2 (r).
Kon uentni hipergeometrijski red F se svodi na polinom u tom i samo u tom slu aju kada
je def
= l + 1 n negativan eo broj ili nula, tj. kada je
l + 1 n = n0 ; n0 =: 0; 1; 2; 3 : : : (9.1.18)
A kada se svodi, polinom koji se dobije je reda n0 , naziva se aso irani Laguerre-ov ( itati Lagerov)
polinom i obelezava sa L2nl0+1 (x).
U opstem slu aju, Laguerre-ovi polinomi Lkp (x) glase:
p
[(p + k)!℄2 X [(p + k)!℄2
Lkp (x) = F ( pjk + 1jx) = ( 1)s xs ; (9.1.19)
p!k! s=0
( p s)!( k + s)! s!

gde su p i k nenegativni eli brojevi. U nasem slu aju, p = n0 , k = 2l + 1 i

[(n0 + 2l + 1)!℄2
Ln2l0+1 (x) = F (l + 1 n0 j2l + 2jx) (9.1.20)
n0 !(2l + 1)!
uz vazenje (9.1.18).
Dakle, imamo resenje Lapla e-ove jedna ine (9.1.13) u vidu S (x) = Ln2l0+1 (x). A ako se
vratimo na polazne radijalne funk ije REl (r), imamo9.1.2
REl (r) = onst(2r)l e r L2l+1 (2r ):
n l 1 (9.1.21)
9.1.6 Energetski nivoi

Vratimo se uslovu (9.1.18):
n = l + 1 + n0 ; n0 = 0; 1; 2; : : : (9.1.22)
Kvantni broj n0 se naziva radijalnim kvantnim brojem. Posto je n0 red Laguerre-ovog polinoma,
to je istovremeno i broj nula (tzv. vorova) radijalne funk ije REL (r). Kvantni broj n, koji moze
da bude l + 1; l + 2, itd., naziva se glavnim kvantnim brojem. Njegova uloga u prebrojavanju
energetskih nivoa postaje jasna kada (9.1.9) resimo po E (i pisemo En umesto E .):
En = 1 mZ 2 e4
n2 2~2 ; n = 1; 2; ::. (9.1.23a,b)
2 4
Najnizi energetski nivo (osnovni nivo) je E1 = mZ2~2e , a ostalih prebrojivo beskona no mnogo
nivoa se priblizava nuli sa n ! 1 i ima ta ku nagomilavanja u nuli.
Moze da se pokaze da svaki poten ijal V (r) koji asimptotski tezi nuli sporije nego r12 , a sa
2
negativne strane (tzv. dalekodometni poten ijal; V (r) = Z er je spe ijalni slu aj) daje sli an
diskretni spektar: prebrojivo beskona no mnogo negativnih nivoa koji teze nuli kao limesu. A
ako je poten ijal

V (r) negativan i tezi nuli za r ! 1 kao r12 ili brze (tu spada i tzv. pravougaona
jama: V (r) = 0;V0 ; rr < r0 , ) | to je tzv. bliskodometni poten ijal | onda je broj diskretnih
> r0
energetskih nivoa kona an (ili ak nula), ali opet su negativni.
9.1.7 Potpuna klasika ija stanja i degenera ija energet-

skih nivoa diskretnog spektra
Kao sto smo videli u (9.1.23a), glavni kvantni broj n prebrojava energetske nivoe vezanog elek-
trona u vodoniku sli nom atomu. Stoga je i u radijalnim funk ijama REl (r) u (9.1.21) pogodnije
zameniti E sa n ( ime se, u stvari, menja i funk ionalna zavisnost R(r)).
Kad se podsetimo kako glasi krajnji rezultat za svojstveni vektor od H^ koji smo dobili meto-
dom separa ije varijabli (6.5.28), onda iz (9.1.21) dobijamo
Rnl (r)Ylm (; ') = A(2r)l e r L2l+1 (2r )Y m (; ') ; (9.1.24a)
n l 1 l
9.1.2 Posto smo (ispod(9.1.7)) imali Q(x) def
= R(r(x)) = R(x=2), obratno, iz Q emo dobiti R pomo u slozene
funi ionalne zavisnosti: R(r) = Q(x(r)) = Q(2r), jer Q(x(r(x))) = Q(x), tj. x(r) i r(x) su uzajamno inverzne
funk ionalne zavisnosti.
338
CESTICE
gde je
1 mZe2
= ; (9.1.24b)
n ~2
kao sto sledi iz (9.1.6) i (9.1.23a), a A je konstanta normaliza ije. Naravno, iako energetski nivoi
ne zavise od magnetog kvantnog broja m, svojstveni vektori zavise od njega.
Potpuna klasika ija stanja diskretnog spektra hamiltonijana elektrona u Ho glasi
fj nlm i j m = l; :::l; l = 0; 1; 2; :::; n 1; n = 1; 2; :::g ; (9.1.24 )
gde su h r' j nlmi 2 L2 (r; ; ') u stvari funk ije date sa (9.1.24a). Vazno je uo iti da za dato
n, broj l moze biti l = 0; 1; 2; :::; n 1 (kao sto sledi iz (9.1.22)).
Uvedimo jednu relevantnu konstantu, tzv. Bohr-ov radijus:
~2
me2
10 8 m
a0 def
= (9.1.25)
(pod m podrazumevamo redukovanu masu elektrona i jezgra vodoniku sli nog atoma, mada se
esto umesto toga stavlja me , masa elektrona).
Prvih nekoliko (normiranih) radijalnih funk ija ima vid:
Z 3 Zr
R1;0 (r) = 2( ) 2 e a0 ; (9.1.26)
a0
Z 3 Zr 2Zra0 1 Z 3 Zr Zr
R2;0 (r) = 2( ) 2 (1 )e ; R2;1 (r) = p ( ) 2 e 2a0 ; (9.1.27)
2a0 2a0 3 2a0 a0
p
Z 32 2Zr 2Z 2 r2 3Zra0 4 2 Z 32 Zr Zr
R3;0 (r) = 2( ) (1 + )e ; R3;1 (r) = ( ) (1 )e 3a0 ; (9.1.28)
3a0 3a0 27a20 3 3a0 6a0
r
2 2 Z 2 3Zra0
R3;2 (r) = ( )e
27 5 3a0
Zadatak 9.1.1 Na osnovu (9.1.26)-(9.1.28) pokazati da se Rnl (r) za male r ponasa kao rl sto povla i da je za
ve e l sve ve i interval oko nule u kome je Rnl(r) 2malo (tj. kao da je elektron sve dalje od jezgra). To se objasnjava
tzv. entrifugalnom barijerom (to je lan l(2l+1)
mr2 u (9.1.3)), koja se ispoljava u odbojnom delovanju na elektron.
~
Zadatak 9.1.2 Deni simo

(r) def
= r2 Rnl2 (r); (9.1.29)
R 1
(r2 poti e iz integrisanja 0 :::r2 dr u L2 (r), mi ga formalno ura unavamo u radijalnu gustinu verovatno e). U
primerima (9.1.26)-(9.1.28) za maksimalno l pokazati da formula za najverovatniji polozaj r0 glasi
n2 a0
r0 = ; (9.1.30)
Z
a to je upravo vrednost iz Bohr-Sommerfeld-ovog modela za kruznu orbitu (elipti nim orbitama u tom modelu
odgovaraju nemaksimalne vrednosti za l).
Zadatak 9.1.3 Na osnovu primera (9.1.26)-(9.1.28) pokazati da vaze formule
2 2
h r i = 2aZ0 [3n2 l(l + 1)℄; h r2 i = a20Zn2 [5n2 + 1 3l(l + 1)℄: (9.1.31a,b)

6E
O
E3 = 1
2 jE1 j 3s 3p 3d
E2 = 1
4 jE1 j 2s 2p
E1 1s
l=0 l=1 l=2
Slika 9.1: Delimi na klasika ija stanja (sa kvantnim brojevima n i l (bez m). Kao sto
je uobi ajeno) na kvalitativnom prikazu su nivoi razmaknuti horizontalno samo da bi kvantni
broj l dosao do izrazaja.
Zadatak 9.1.4 Za n = 3; l = 0; 1; 2 izra unati neodredenost r u distribu iji verovatno e nalazenja po r.

Prou iti i komentarisati kako se efekat entrifugalne barijere ispoljava na h r i i r.
Zadatak 9.1.5 Pokazati da energetski nivo En ima multipli itet (degenera iju):
dim V (En ) = n2 ; (9.1.32)

gde smo sa V (En ) Ho obelezili svojstveni potprostor hamiltonijana koji odgovara svojstvenoj vrednosti En .
Obratiti paznju na to da u (9.1.32) spin nije ura unat.
9.1.8 Kontinualni spektar i nevezana stanja elektrona

Moze se pokazati da za svaku nenegativnu vrednost energije E svojstveni problem hamiltonijana
elektrona u vodoniku sli nom atomu ima (uopsteno) resenje9.1.3 . Kontinualni spektar je, prema
tome, [0; 1) i svaka kontinualna svojstvena vrednost E je 0 puta degenerisana (jer za dato E
elektron moze imati bilo koju mogu u vrednost za l i za m).
Posto pomenuti uopsteni svojstveni vektori opisuju nevezana stanja elektrona (ali ne "slo-
bodna" stanja, to bi zna ilo da nema spoljasnjeg polja), oni nisu toliko vazni u kontekstu
prou avanja strukture vodoniku sli nog atoma, koliko u kontekstu rasejanja elektrona u Coulomb-
ovom polju.
Na ovom mestu mozemo da ukazemo na injeni u da se svojstveni problem hamiltonijana
vodoniku sli nog atoma moze resavati u paraboli nim koordinatama9.1.4.
9.1.3 Detaljnije o kontinualnom spektru vodoniku sli nog atoma videti na primer u L. D. Landau i E. M.
Lifxi , Kvantova mehanika, nereltivistska teori, izdanie tret~e, Nauka, Moskva, 1974, str.
151-154.
9.1.4 Nalazenje kontinualnih svojstvenih vektora u paraboli im koordinatama moze se na i u: E. Mersba her,
Quantum Me hani s, John Wiley, New York, 1970; str. 245-250.
340
CESTICE
9.1.9 * Dodatna simetrija Coulomb-ovog poten ijala

Vratimo se diskretnim energetskim nivoima En i odgovaraju im svojstvenim potprostorima V (En ).
Kada se ovi dekomponuju u visestruke iredu ibilne potprostore ("ormare") za ^l (uporediti drugu
polovinu od x 8.3.10), dobiju se isklju ivo jednostruki iredu ibilni potprostori, ali vise njih (l =
0; 1; :::; n 1) unutar V (En ). Kao sto je bilo re eno u x 8.3.10, ovde pored orbitne rota ione sime-
trije imamo i dodatne simetrije i to u vidu operatora simetrija (ili operatora koji ove generisu) i
one ne komutiraju sa pomenutim rota ijama (niti sa ^l). Ponekad se dodatna simetrija naziva i
"slu ajnom" simetrijom (relativan pojam, misli se u odnosu na pomenutu rota ionu simetriju).
Ispostavlja se da je pomenuta dodatna simetrija generisana tzv. Runge-Lenz-ovim vektorskim
operatorom
^ = ~ (^l p^ p^ ^l) + ^r ;
A (9.1.33)
2mZe2 r
koji komutira sa hamiltonijanom (9.1.2)
^ H^ ℄ = 0;
[ A; (9.1.34)
i ije kompononte sa komponentama od ^l zadovoljavaju komuta ione rela ije
X X X 2
[ ^lq ; ^lq0 ℄ = {~ qq0 q00 ^lq00 ; [ ^lq ; A^q0 ℄ = {~qq0 q00 A^q00 ; [ A^q ; A^q0 ℄ = {~qq0 q00 ^ ^ 00 ;
Hl
q00 q00 q00
Z 2 e4 m q
(9.1.35)
gde je q; q 0 = x; y; z .
Ispostavlja se da je ortogonalna grupa (ili, kako se jos kaze, "rota iona" grupa) u etiri
dimenzije, O(4), ta sira grupa simetrije od H^ koja je generisana sa ^l i A ^ , i u odnosu na koju nema
dodatne simetrije, tj. svaki svojstveni potprostor V (En ) ta no je jedan iredu ibilni invarijantni
potprostor9.1.5 za O(4).
Zavrsimo ovaj paragraf sa dve napomene.
se ti e grupno-teorijske analize simetrije hamiltonijana, na prvi pogled grupa O(4) daje
Sto
sve sto se pozeleti moze. Ipak, i od toga se otislo dalje, nadena je jedna (dosta slozena) nadgrupa
od O(4), koja vise nije grupa simetrije hamiltonijana, ve tzv. grupa koja generise spektar
(engleski: spe trum-generating group,). Ona ima slede u osobinu: jedna (spe ijalna) iredu ibilna
reprezenta ija ove grupe sadrzi sve V (En ) po jedanput, tj. sadrzi ta no eo diskretni spektar od
H^ .
S druge strane, moze da se pokaze da je prisustvo pomenute dodatne simetrije hamiltonijana
usko povezano sa veoma zna ajnom zi kom injeni om da elektron ima zatorenu putanju (kao
planeta oko sun a) umesto da putanja vrsi pre esiju, kao sto je slu aj sa ventralnim poten ijalima
koji nisu Coulomb-ovog tipa.
9.1.10 Fina struktura

Poznato je da u spoljasnjem polju (pri tome ne mislimo na polje jezgra) nastaje epanje de-
generisanih nivoa elektrona u vodoniku sli nom atomu. U elektri nom polju imamo Stark-ov
9.1.5 Detaljnije
o ovome videti u L. Fonda, G.C. Ghirardi, Symmetry Prin iples in Quantum Physi s, Mar el
Dekker, In .,New. York, 1970, str. 222-228 ili u referen i iz 9.1.3, str. 154-156.

efekt, a u magnetnom polju Zeeman-ov efekt. Ali i kada vodoniku sli an atom nije u spoljasnjem
polju, pre izni eksperimenti (sa dobrom rezolu ijom) otkivaju epanje. To je tzv. na struktura
energetskih nivoa. Moramo se zapitati kako to teorija objasnjava.
Pre svega, nismo uopste uzeli u obzir spin s = 12 elektrona. Na prvi pogled jedina posledi a
spina je u udvostru avanju degenera ije (sa n2 na 2n2 ). Medutim, to nije sve. Naime, sustina
spina je u tome sto se elektron u EM polju ponasa kao magnetni dipol, jer ima unutrasnji
magnetni dipolni moment. Kre u i se oko jezgra elektron "prese a" silni e elektri nog polja
(kako to klasi no mozemo da vizualizujemo) i stoga, preko svog magnetnog dipola, moze da oseti
efektivno magnetno polje.
Prelaskom sa relevantnih formula iz klasi ne teorije EM pojava na kvantnu mehaniku dobija
se lan u hamiltonijanu koji glasi
1 1 dV ( r )
H^ sl0 = 2 2 ^s ^l ; (9.1.36)
m r dr
2
gde je brzina svetlosti, a V (r) u stvari Zer (u dobroj aproksima iji).
Sabirak (9.1.36) u hamiltonijanu elektrona u vodoniku sli nom atomu naziva se spin-orbitnim
sprezanjem. Semiklasi no mozemo da zamislimo kao da su unutrasnji i orbitalni magnetni dipolni
moment (prvi je propor ionalan sa ^s, a drugi sa ^l) uzajamno spregnuti, tj. kao da "interaguje",
u prisustvu spoljasnjeg polja V (r), koje poti e od jezgra.
Ispostavlja se da je od prilike istog reda veli ine i relativisti ka korek ija u hamiltonijanu
elektrona ( 10 4 od energije vezivanja elektrona). Nju mozemo najprostije uzeti u obzir tako
sto emo zameniti izraz za kineti ku energiju poboljsanom relativisti kom aproksima ijom ( 2pm !
2
p2 (p2 )2
2m 8m3 2 klasi
no).
Dakle, na struktura mora da poti e od H^ sl0 i od relativisti ke korek ije zajedno. Izraz (9.1.36)
se u relativisti koj kvantnoj mehani i koriguje i to tako sto mu se desna strana smanjuje za faktor
2. Stoga, ta ni izraz za spin-orbitno sprezanje glasi:
H^ sl = 1 s
2m2 2 ^ ^l 1r dVdr(r) : (9.1.37)
Zadatak 9.1.6 Pokazati da, uz uvodjenje ukupnog jedno-elektronskog uglovnog momenta ^j def
= ^l + ^s, vazi
^l ^s = 1 (^j2 ^l2 ^s2): (9.1.38)
2
Zadatak 9.1.7 Pokazati da potpunu klasika lju vezanih stanja elektrona za hamiltonijan (9.1.2) mozemo
izvrsiti pomo u funk ija (spinskih sfernih harmonika)
Rnl (r)h ; '; ms j ljmj i (9.1.39)
u L2(r)
L2 (
)
C 2 (uporediti (7.3.6)).
Zadatak 9.1.8 Pokazati da na osnovu (9.1.39) i (9.1.38) mozemo resiti svojstveni problem hamiltonijana u koji
je lan (9.1.37) uklju en, i to tako da odmah dobijamo epanje po vrednostima j (a preostaje degenera ija po
mj ).
342
CESTICE
2p3=2
S
S zajedni ki efekat od Hsl
En=2 2s1=2 ? i relativisti ke korek ije
A S 2p3=2
2p1=2 A
efekt spin-orbitnog 6 A
sprezanja A
2s1=2 ; 2p1=2
Slika 9.2: Cepanje energetskog nivoa En=2 pri ura unavanju ne strukture.
Da bismo ilustrovali nu strukturu, na Crtezu C 9.2 je prikazano epanje energetskog nivoa

En = 2. Zanimljivo je da se efekt od H^ sl i relativisti ka korek ija ta no potiru za nivoe 2s 21
i 2p 21 . To ostaje tako i u ina e ta nijoj (Dira -ovoj) relativisti koj kvantnoj teoriji elektrona.
Eksperimentalno se opaza epanje ta dva nivoa, sto je tzv. Lamb-ov pomak ( itati Lem; engleski:
Lamb shift). Ovo epanje se teorijski moze objasniti samo u kvantnoj elektrodinami i i to kao
tzv. radijativna korek ija, koja poti e od interak ije elektrona sa sopstvenim poljem.
Na kraju paragrafa da ukazemo na postojanje tzv. hiperne strukture energetskih nivoa
vodoniku sli nog atoma. Ona se sastoji u jos mnogo nijem epanju nivoa, a poreklo efekta je u
interak iji unutrasnjeg magnetnog dipola elektrona sa magnetnim dipolom jezgra (zbog relativno
velike uzajamne udaljenosti elektrona i jezgra ovaj efekat je mali).
Zadatak 9.1.9 Prou iti ponovo x 3.4.6 i x 7.3.4 dopunjavaju i sta je tamo samo anti ipirano.
9.2 Harmonijski os ilator

Kvantiza ijom hamiltonijana klasi nog trodimenzionalnog harmonijskog os ilatora dobija se ha-
miltonijan istoimenog kvantnomehani kog sistema. U ovom odeljku resi emo svojstveni problem
hamiltonijana ovog sistema, koji je jedan od najprostijih u kvantnoj mehani i. Obrati emo
paznju i na razli ite mogu nosti resavanja. Ponovo emo elaborirati sta zna i "raspadanje"
hamiltonijana trodimenzionalnog problema (na tri jednodimenzionalna). Vide emo da se zbog
ovog raspadanja problem lakse resava preko kinemati kih stepeni slobode koje denisu pravou-
gle Des artes-ove koordinate nego preko kinemati kih stepeni slobode koji odgovaraju sfernim
polarnim koordinatama.
9.2.1 Deni ija problema

U klasi noj mehani i hamiltonova funk ija trodimenzionalnog harmonijskog os ilatora glasi
2 2
H = 2pm + m!2 r2 ; (9.2.1)
9.2. HARMONIJSKI OSCILATOR 343
sto je ekvivalentno delovanju sile F = m! 2 r, koja esti u privla i ka koordinatnom po etku
i deluje tim ja e im je esti a vise udaljena od koordinatnog po etka (a ! je tzv. uglovna
frekven a, pojavljuje se u vezi sa klasi nom trajektorijom).
Kvantiza ijom (9.2.1) dobijamo hamiltonijan kvantnomehani kog harmonijskog os ilatora
p^ 2 m! 2 2
H^ = + ^r : (9.2.2)
2m 2
koji je denisan u orbitnom prostoru stanja Ho jedne esti e. Da li esti a ima spin ili ne
irelevantno je i Hs ne uzimamo u razmatranje ni ako je s > 0.
Ako uvodemo Des artes-ove koordinate x; y; z i izvrsimo odgovaraju u faktoriza iju Ho =
Hx
Hy
Hz , onda u skladu s tim (9.2.2) mozemo da prepisemo u vidu
X p^2q m! 2 2
H^ = [ + q^ ℄: (9.2.3)
q=x;y;z
2m 2
Pojedini sabir i deluju u odgovaraju im faktor-prostorima Hq ; q = x; y; z , i ova tri kinemati ka

stepena slobode su uzajamno dinami ki nezavisna, tj. imamo raspadanje trodimenzionalnog
dinami kog problema na tri jednodimenzionalna
p^2 m! 2 2
H^ q = q + q^ : (9.2.4)
2m 2
Pre nego sto se udubimo u to sta zna i pomenuto raspadanje dinami kog problema, zausta-
vimo se radi tri napomene.
i) Hamiltonijan tzv. anizotropnog os ilatora (koji ne emo prou avati) glasi
X p^2q m!q2 2
H^ = [ + q^ ℄; (9.2.5)
q=x;y;z
2m 2
gde su bar dve od uglovnih frekven i !x ; !y ; !z razli ite (za razliku od izotropnog harmo-
nijskog os ilatora, za koji je !x = !y = !z .
ii) Po uzoru na (9.2.3) moze se denisati N -dimenzionalni
P
harmonijski os ilator, N = 2; 3; 4; ::..
Onda q = 1; 2; :::; N , H =
Nq=1 Hq , a H^ = Nq=1 H^ q .
iii) Vide emo nize (u x 9.2.5) da se (9.2.2) moze resiti i u sfernim polarnim koordinatama sepa-
ra ijom varijabli.
9.2.2 Dinami ki nezavisni kinemati ki stepeni slobode

Po uzoru na (9.2.3), pretpostavimo da je kvantni sistem slozen i da se moze razloziti na, re imo,
N stepeni slobode (ili materijalnih podsistema):
H = H1
H2
:::
HN : (9.2.6)
344
CESTICE
Osim toga, pretpostavimo da se hamiltonijan sistema sastoji od N lanova

N
X
H^ = H^ i ; (9.2.7)
i=1
tako da pojedini lanovi H^ i deluju u pojedinim faktor-prostorima Hi ; i = 1; 2; :::N . To je

slu aj dinami ke nezavisnosti doti nih N stepeni slobode. Nasuprot tome, dinami ka zavisnost
bi zna ila da u H^ postoji bar jedan lan koji deluje u bar dva faktor-prostora netrivijalno, tj.
koji dinami ki spreze, ini uzajamno zavisnim, dva stepena slobode.
Podseti emo se sad da dinami ka nezavisnost ima za posledi u raspadanje svojstvenog pro-
blema od H^ datog sa (9.2.7), kao sto sledi iz teorije direktnih proizvoda Hilbert-ovih prostora
Stav 9.2.1 Ako su H^ i j ni i = Eni j ni i; i = 1; 2; :::N diskretna resenja svojstvenih problema
pojedinih lanova H^ i iz (9.2.7) u pojedinim faktor-prostorima Hi , onda
H^ (j n1 i

j nN i) = (E1 + E2 + ::: + EN )(j n1 i

j nN i); (9.2.8)
tj. diskretno resenje kompozitnog svojstvenog problema dobijamo direktnim mnozenjem svojstve-
nih vektora i sabiranjem odgovaraju ih svojstvenih vrednosti.
Stav 9.2.2 Ako su fj ni i j ni = 1; 2; ::::g; i = 1; 2; :::N diskretni svojstveni bazisi od H^ i u Hi,
onda je fj n1 i

j nN ijn1 ; : : : ; nN = 1; 2; :::g diskretni svojstveni bazis od H^ u H.
Po potrebi itala e lako da prosiri ove Stavove na slu aj degenerisanih nivoa u faktor-
prostorima, kao i na slu aj kontinualnih svojstvenih resenja. Obratiti paznju na injeni u da u
mesovitom slu aju, tj. kada direktno mnozimo diskretni svojstveni vektor kontinualnim, uvek
dobijamo kontinualni svojstveni vektor kompozitnog hamiltonijana (zasto?).
Sadrzaj ovog paragrafa je veoma blizak sadrzaju x 6.5.4, a skoro se podudara sa sadrzajem
(3.4.16a)-(3.4.17 ).
9.2.3 Resavanje S hrodinger-ove jedna ine linijskog os i-

latora
Iz rezultata prethodnog paragrafa je o igledno da treba resiti svojstveni problem operatora
p^2 m! 2 2
H^ x = x + x^ (9.2.9)
2m 2
u Hx . Operatori H^ y i H^ z su ekvivalentni sa H^ x, tj. iste su operatorske funk ije osnovnog skupa
opservabli kao i H^ x . Stoga emo resenja za H^ x lako preneti u Hy i Hz .
Jednakost (9.2.9) denise hamiltonijan tzv. linijskog os ilatora (na x-osi).
Prepisimo svojstveni problem od (9.2.9) u L2 (x) i izvrsimo zamenu nezavisno promenljive:
r
def m!
s= x: (9.2.10)
~
Tako dolazimo do
d2 2E
( s2 + )(s) = 0; (9.2.11)
ds2 !~
gde je
(s) def
= (x(s)); (9.2.12)
a (x) je trazeno resenje prvobitnog svojstvenog problema H^ x (x) = E (x).
U asimptotskom regionu, tj. za s ! 1, izraz (9.2.11) se svodi na d ds(2s) = s2 (s), sto daje
2
asimptotsko resenje (tj. resenje u kome zadrzavamo opet samo lanove koji najbrze rastu) vida
s2
e 2 . Da bismo dobili svojstveni vektor kona ne norme, moramo odba iti resenje sa predznakom
+.
U slede em koraku vrsimo zamenu nepoznate funk ije:
s2
(s) = e 2 (s): (9.2.13)
Na osnovu (9.2.13) jedna ina (9.2.11) se svodi na
d2 d
( 2s + 2nx )(s) = 0; (9.2.14)
ds2 ds
gde smo denisali
2E
2nx def
= 1 (9.2.15)
~!
(nx je za sada nepoznata realna konstanta, biunivoko povezana sa E ).
Jednakost (9.2.14) je standardna diferen ijalna jedna ina, dobro poznata u teoriji spe ijalnih
funk ija; daje resenje kona ne norme ako i samo ako je nx nenegativan eo broj. Odgovaraju a
resenja
(s) = onstHnx (s); nx = 0; 1; 2; ::: (9.2.16)
su tzv. Hermite-ovi ( itati: hermitovi) polinomi (nx -tog reda)
n
2 d x
Hnx (s) def
2
= ( 1)nx es nx e s ; nx = 0; 1; 2; ::: (9.2.17)
ds
Prvih nekoliko Hermite-ovih polinoma glasi:
H0 (s) = 1; H1 (s) = 2s; H2 (s) = 2 + 4s2 ; H3 (s) = 12s + 8s3 ; (9.2.18)
H4 (s) = 12 48s2 + 16s4 ; H5 (s) = 120s 160s3 + 32s5 :
Kada se vratimo na (x) = (s(x)) dobijamo diskretne svojstvene vektore od H^ x u L2 (x):
p4 m! m! x2 p m!
nx (x) = p2nx nx ! e Hnx ( x) :
~ 2~ (9.2.19)
~
Odgovaraju i diskretni energetski nivoi slede iz (9.2.15) kada je resimo po E :

Enx = (nx + 21 )~! : (9.2.20)
Ispostavlja se da funk ije nx (x) iz (9.2.19) ine kompletan ortonormirani bazis u L2 (x);
dakle, H^ x ima isto diskretan i prost spektar.
346
CESTICE
Zadatak 9.2.1 Proveriti sve ispustene medukorake.

Zadatak 9.2.2 Re siti svojstveni problem od H^ x (datog sa (9.2.9)) u impulsnoj reprezenta iji. (Indika ija: Isko-
ristiti rezultate ovog paragrafa na osnovu skoro simetri ne zavisnosti H^ x od p^x i od x^.)
Zadatak 9.2.3 U osnovnom stanju linijskog os ilatora izra unati h x^ i, h p^x i, ^x, ^px i pokazati da je to stanje
minimalni talasni paket.
Svojstvene vrednosti hamiltonijana linijskog os ilatora mogu se dobiti ne samo izlozenim
metodom, nego na jos dva na ina. Jedan je Heisenberg-ov matri ni metod (istorijski najstarije
resenje), koji polazi od zakona kretanja u Heisenberg-ovoj sli i i resava problem spektra hamilto-
nijana u energetskoj reprezenta iji. Drugi je Dira -ov metod druge kvantiza ije9.2.1 u kom se ~!
tretira kao kvant eks ita ije koji se na bozonski na in kreira iz osnovnog stanja kao vakuuma.
Prou i emo ovaj prilaz u glavi 9.2.11.
9.2.4 Resenja za trodimenzionalni harmonijski os ilator

Iz svega prethodnog sledi da hamiltonijan H^ dat sa (9.2.3) ima isto diskretan spektar, koji glasi:
En = (n + 32 )~! n = 0; 1; 2; :::n def
= nx + ny + nz : (9.2.21a,b)
Zadatak 9.2.4 Pokazati da je multipli itet n-tog nivoa:

dim V (En) = 12 (n + 1)(n + 2): (9.2.22)
Svojstvene funk ije hamiltonijana (9.2.3) u x; y; z -reprezenta iji glase
m! 4 p m! p m! p m!
3
nx ;ny ;nz (x; y; z ) = ~
p2n nx1!ny !nz ! e m! r2
2~ Hnx (x ~ )Hny (y ~ )Hnz (z ~ ): (9.2.23)
9.2.5 Metod separa ije sfernih polarnih koordinata

U sfernim polarnim koordinatama hamiltonijan (9.2.3) glasi
2 ^l2
~2 m! 2 2
H^ =( r ) + + r (9.2.24)
2mr2 r r 2mr2 2
(u L2 (r)
L2 (
)). U punoj analogiji sa hamiltonijanom vodoniku sli nog atoma, mozemo pri-
meniti metod separa ije varijabli i tako do i do bazisa od svojstvenih vektora
h 'r j nlmi = Rnl (r)Ylm(; ') (9.2.25)
(pisemo R da bismo ove radijalne funk ije razlikovali od njihovih pandana u vodoniku sli nom
atomu). Funk ije (9.2.25) odgovaraju svojstvenim vrednostima
3
En = (n + )~! (9.2.26)
2
9.2.1 Po zelji videti str. 90-92 u knjizi iz 9.1.3.
(n, kvantni broj energije, isti je kao u (9.2.21), ali sad se nq ; q = x; y; z ne pojavljuju).
Ne emo izra unavati vid radijalnih funk ija R nl (r). Samo emo postaviti slede e pitanje: Koje
vrednsti za l mogu da se pojave zajedno sa datim n (pitanje kompatibilnosti vrednosti kvantnih
brojeva)? Odgovor nam je potreban ve i za to da znamo kako da prebrojavamo vektore j nlm i
u pomenutom bazisu.
9.2.6 Parnost energetskih nivoa

Ba imo pogled na vid svojstvenih funk ija hamiltonijana linijskog os ilatora, tj. na (9.2.19)
i (9.2.17) i zapitajmo se da li ove funk ije imaju odredenu parnost. Iz (9.2.10) se vidi da se
x ! x svodi na s ! s, a primeri (9.2.18) sugerisu da H^ nxn(s) ima parnost ( 1)nx . Gledaju i
(9.2.17) i imaju i u vidu da je dsd neparan operator, te da je dsd nxx operator ija je parnost ( 1)nx ,
zaklju ujemo da stvarno svaka funk ija Hnx (s) ima parnost ( 1)nx . Iz (9.2.19) vidimo da i
n
nx ima istu parnost ( 1) x . Dakle, (nedegenerisani) energetski nivoi linijskog os ilatora imaju
odredenu parnost i to parnost kvantnog broja energije.
Pitamo se da li i energetski nivoi trodimenzionalnog harmonijskog os ilatora imaju odredenu
parnost.
Iz (9.2.23) mozemo odmah da zaklju imo da svojstvena funk ija nx ;ny ;nz (x; y; z ) zaista ima
odredenu parnost i to ( 1)nx +ny +nz = ( 1)n . Tako da i u ovom slu aju imamo isti zaklju ak: (de-
generisani) energetski nivoi harmonijskog os ilatora imaju odredenu parnost i to parnost kvantnog
broja energije. Drugim re ima, kako god odabrali svojstveni vektor j i 2 V (En ) (neka linearna
kombina ija funk ija (9.2.23) sa ksiranim n), imamo J^p j i = ( 1)n j i.
Sad mozemo da se vratimo pitanju iz prethodnog paragrafa. Vektor j nlm i ima parnost
( 1)l (jer je to parnost sfernog harmonika iz (9.2.25)). S druge strane, zaklju ili smo da iz
H^ j nlm i = En j nlm i sledi da je parnost vektora j nlm i jednaka ( 1)n . Dakle, l i n moraju
imati jednaku parnost ili, drugim re ima, za dato n dolaze u obzir samo vrednosti za l iste
parnosti kao sto ima n.
Ne mozemo ovako jednostavnim rezonovanjem do i do kompletnog odgovora na postavljeno
pitanje. Sada emo formulisati potpuni odgovor (a dokaz emo dati tek u glavi 11).
Za n parno, mogu e vrednosti za l:
n+2
l = n; n 2; :::; 0 ( vrednosti); (9.2.27a)
2
Za n neparno, imamo
n+1
l = n; n 2; :::; 1 ( vrednosti): (9.2.27b)
2
Zadatak 9.2.5 Dokazati da je broj mogu ih vrednosti za l kada je dato n, zaista kao sto je dato u zagradi u
(9.2.27).
Dakle, sa potpune klasika ije stanja fj nx ny nz ijnx ; ny ; nz = 0; 1; 2; :::g mozemo da predemo
na potpunu klasika iju stanja fj nlm ijm = l; l + 1; :::; l; l = n; n 2; :::; n = 0; 1; 2; :::g.
Zadatak 9.2.6 Prodiskutovati sli nost izmedu dve pomenute potpune klasika ije stanja za trodimenzionalni
harmonijski os ilator s jedne strane, i ravnih i sfernih talasa sa druge.
348
CESTICE
9.2.7 Energetska reprezenta ija

U x 2.9.5 denisali smo pojam energetske reprezenta ije, ali sve do sada nismo imali sasvim
adekvatan primer za ilustra iju tog pojma. (Primer iz prethodnog odeljka nije sasvim adekvatan,
jer hamiltonijan vodoniku sli nog atoma ima i kontinualan spektar, pa se ne uklapa u ograni enja
na isto diskretni spektar koje smo u inili u x 2.9.5 | doduse, razlog za ograni enja je samo
jednostavnost.)
Rezimiraju i rezultate ovog odeljka, mozemo re i da harmonijski os ilator u tri dimenzije
daje (bar) dve energetske reprezenta ije. Jedna je
fj nx; ny ; nz i j nq = 0; 1; 2; :::; q = x; y; zg Ho ; (9.2.28a)
a druga
fj nlm i j m = l; l + 1; :::; l; l = n; n 2; :::; n = 0; 1; 2; :::g Ho : (9.2.29a)
Potpuni skup kompatibilnih opservabli koji denise (9.2.28a) kao svoj zajedni ki svojstveni
bazis glasi:
H^ x ; H^ y ; H^ z ; (9.2.28b)
a za (9.2.29a) analogni skup je
^ ^l2 ; ^lz :
H; (9.2.29b)
U (9.2.28b) H^ = H^ x + H^ y + H^ z ne pripada potpunom skupu opservabli, ali jeste njihova
funk ija, analogno kao sto u slu aju slobodne esti e H^ = T^ = 2p^m ne pripada potpunom skupu
2
p^x ; p^y ; p^z koji denise ravne talase (uporediti Zadatak Z 9.2.6).
9.3 Identi ne esti e i kvantne statistike

U ovom odeljku emo zapo eti izu avanje implika ija veoma fundamentalne i jednostavne injeni e
da se elementarne esti e u prirodi pojavljuju u (manjem ili ve em broju) potpuno nerazli ivih ili
identi nih primeraka. Pokaza emo kako dosledno kvantnomehani ko opisivanje sistema od vise
identi nih esti a iziskuje vazenje jednog novog superselek ionog pravila, koje emo formulisati
u vidu VIII (i ujedno poslednjeg) postulata kvantne mehanike.
Pri prou avanju sistema identi nih esti a od osnovnog je zna aja reprezenta ija grupe per-
muta ija SN (koja permutuje N identi nih esti a) u H1(u:::N )
. Matemati ki tretman operatora
permuta ija bi e izlozen dosta detaljno, jer je neophodan ne samo za kvantitativno opisivanje
identi nih esti a u prostoru stanja sa odredenim brojem esti a (tj. u tzv. formalizmu prve
kvantiza ije), nego i za razumevanje formalizma druge kvantiza ije (glava 11), u kome se pome-
nuti sistemi opisuju u prostoru stanja u kome broj esti a uzima sve mogu e vrednosti.
9.3.1 Pojam identi nih esti a

Jednu od udesnih i svojevresnih pojava mikrosveta, bez pandana u klasi noj zi i, nalazimo u
pojmu identi nih ili narazli ivih esti a. Osobina identi nosti zna i da esti e nemaju nijedne
inherentne ili a priori osobine po kojoj bi se razlikovale dve od njih, osim ako su u razli itom
stanju (sto ubrajamo u spoljasnje, promenljive, a posteriori osobine).

9.3. IDENTICNE
CESTICE I KVANTNE STATISTIKE 349
Na primer, svi elektroni su identi ne esti e. Dok svaka dva klasi na objekta mozemo da
razlikujemo po nekoj osobini (ako dovoljno pazljivo vrsimo posmatranja), svaka dva elektrona
su potpuno jednaka po svojim inherentnim, tj. stalnim i nepromenljivim osobinama. Takvih
osobina u stvari ima samo nekoliko: masa, elektri ni naboj, spin, orbitni i spinski giromagnetski
faktor itd.
Pojam identi nih esti a je od vaznosti samo za elementarne esti e. Ako vodimo ra una o
identi nosti elementarnih esti a, samim tim smo u potpunosti uzeli u obzir i identi nost slozenih
kvantnih sistema. Naime, identi ni slozeni sistemi se sastoje od identi nih elementarnih esti a,
a identi nost je od vaznosti upravo u kontekstu kompozi ije esti a u slozene sisteme.
Postavlja se pitanje da li kvantnomehani ko opisivanje sistema slozenog od vise identi nih
esti a moze biti isto kao u slu aju razli ivih esti a, koji smo do sada prou avali.
Odmah se name e odgovor da bi svaki operator koji nije simetri an u odnosu na identi ne
esti e, tj. koji, na neki na in, "razlikuje" nerazli ive esti e, morao biti lisen zi kog smisla.
Medutim, II Postulat o opservablama (x 2.1.3) u prin ipu pridaje zi ki smisao svakoj opservabli
u prostoru stanja kvantnog sistema. Zna i, preostaje samo mogu nost da pogodno odaberemo
prostor stanja (uporediti kraj od x 7.5.3).
U narednim paragrama ovog odeljka na i emo na ina da formulisemo novi (i poslednji)
postulat kvantne mehanike, koji e ideju identi nosti esti a inkorporirati u kvantnomehani ki
formalizam na logi ki prihvatljiv, i eksperimentalno potvrden na in.
Ali moramo po i od (intuitivno naba enih) simetri nih operatora, jer se oni neposredno na-
dovezuju na ideju nemogu nosti razlikovanja esti a. Analizira emo ovaj pojam prvo za dve
identi ne esti e, a zatim za N identi nih esti a.
9.3.2 Simetri ni operatori za dve identi ne esti e | al-

gebarska deni ija
Da bismo simetri ne operatore (opservable i transforma ije simetrije) pre izno denisali, ograni imo
se za sada na dvo esti ni orbitni prostor stanja H12 (o)
= H1(o)
H2(o) .
Denisimo izomorzam J^2(o)1 orbitnog prostora stanja prve esti e H1(o) na analogni prostor
druge esti e H2(o) slede im preslikavanjem bazisa na bazis:
J^2(o)1 j r1 i =j r2 def
= r1 i; 8r1 (9.3.1)
(tj. lik u H2(o) je odreden istim vrednostima koordinata kao sto ih ima prolik j r1 i u H1(o) ). Kaze
se da su operatori A^1 u H1(o) i A^2 u H2(o) ekvivalentni po J^2(o)1 ako9.3.1
A^2 = J^2(o)1 A^1 J^2(o)1 1 : (9.3.2)
Zadatak 9.3.1 a) Pokazati da se isti izomorzam J^2(o)1 moze ekvivalentno denisati pomo u (uopstenog)
svojstvenog bazisa impulsa na slede i ne in:J^2(o)1 j p1 i =j p2 def= p1 i; 8p1 (tj. analogno kao u (9.2.1)) i
pokazati da su osnovni skupovi opservabli ^r1 ; ^r2 u H1 i ^r2; ^r2 u H^ 2(o) ekvivalentni po J^2(o)1 .
^ (o )
9.3.1 Izomorzam J^2(o)1 se na isti na in denise i za razli ive esti e. Naime, neidenti ne esti e takode mogu biti
u "istom". stanju, to u stvari zna i da su esti e u stanjima izomorfnim po J^2(o)1 . Zato smo u x 2.6.6 govorili o
ekvivalentnim (bas u odnosu na J^2(o)1 ) orbitnim prostorima stanja za razli ite esti e.
350
CESTICE
b) Pokazati da su i drugi osnovni operatori kao ^l1; J^1(p) i J^1(v) takode ekvivalentni po J^2(o)1 sa svojim pandanima
^l2; J^2(p); J^2(v).
Prakti nije je umesto sa J^2(o)1 , koji preslikava prostor stanja jedne esti e na prostor stanja
druge, koristiti se tzv. operatorom izmene (engleski: ex hange operator, itati; eks ejndz oupe-
rejte). On je denisan u dvo esti nom prostoru H12 (o)
tako da u svakom nekorelisanom faktoru
uzajamno zamenjuje faktor-vektore. Drugim re ima, obelezavaju i operator izmene sa E^ , imamo
po deni iji
E^ (j r1 i
j r2 i) = (J^2(o)1 j r2 i)
(J^2(o)1 j r1 i); 8r1 ; r2 : (9.3.3)
Zadatak 9.3.2 Pokazati da za svaki nekorelisani vektor ili nekorelisani uopsteni vektor j 1 i
j 2 i u H12(o) vazi
E^ (j 1 i
j 2 i) = (J^2(o)1 1 j 2 i)
(J^2(o)1 j 1 i): (9.3.4)
(Indika ija: Razviti j 1 i i j 2 i po bazisima fj r1 ij8r1 g odnosno fj r2 ij8r2 g i iskoristiti (9.3.3) i bilinearnost
direktnog proizvoda.)
Operator kineti ke energije za dve identi ne (ili neidenti ne) esti e glasi
p^ 2 p^ 2
T^1 + T^2 = 1 + 2 : (9.3.5)
2m 2m
E^ (T^1 + T^2 )E^ 1 = T^1 + T^2 : (9.3.6a)
Jednakost (9.3.6a) je o igledno ekvivalentna sa
[ T^1 + T^2 ; E^ ℄ = 0: (9.3.6b)
Operator dvo esti ne interak ije V^12 za dve identi ne esti e takode uvek (kako god ekspli itno
glasio) zadovoljava analogone od (9.3.6):
E^ V^12 E^ 1 = V^12 , [V^12 ; E^ ℄ = 0: (9.3.7a,b)
Analogno vazi za operator prostorne inverzije J^1(p)
J^2(p) i vremenske inverzije J^1(v)
J^2(v) .
Za bilo koji operator B^ u prostoru stanja H12(o)
dve identi ne esti e kaze se da je simetri an
operator ako
^ E^ ℄ = 0 :
[ B; (9.3.8)
9.3.3 Simetri ni operatori za dve identi ne esti e | geo-

metrijska deni ija
Mi smo u (9.3.8) simetri ne operatore karakterisali algebarski, tj. njihovim komuta ionim odno-
som sa operatorom izmene E^ . Sada emo prou iti geometrijsko nali je ove deni ije.

9.3. IDENTICNE
Operator izmene je o igledno involutivan i stoga ne samo unitaran operator (transforma ija),
ve je i opservabla (uporediti analogni slu aj sa J^p u dokazu teoreme T 8.1.3). Opservabla E^
ima svojstvene vrednosti +1 i 1 i denise svojstvenu dekompozi iju
H12(o) = Vs Va : (9.3.9)
Vektori j 12 i 2 H12 (o)

koji zadovoljavaju svojstvenu jednakost E^ j 12 i =j 12 i nazivaju se
simetri ni vektori, a vektori j 12 i 2 H12 (o)
koji su resenja jedna ine E^ j 12 i = j 12 i
antisimetri ni vektori. Odgovaraju i svojstveni potprostori Vs , odnosno Va , nazivaju se kratko
simetri ni, odnosno antisimetri ni potprostori.
Zadatak 9.3.4 Pokazati da u kvantnomehani kom problemu dve esti e, kada pisemo H12(o) = HCM
HRC
(uporediti (4.5.19)), ako je m1 = m2 vazi:
E^ = I^CM
J^R(pC) ; Vs = HCM
V+(p) ; Va = HCM
V (p) ; (9.3.10a,b, )
gde je I^CM identi ni operator u HCM, J^R(pC) je operator prostorne inverzije za relativnu esti u, a V(p) su svojstveni
potprostori od J^R(pC) , koji odgovaraju svojstvenim vrednostima 1.
Obelezi emo sa S^ i A^ projektore na Vs odnosno na Va , tj. svojstvene projektore od E^ koji
odgovaraju svojstvenim vrednostima +1, odnosno 1. Imamo:
S^ = 21 (I^ + E^ ); A^ = 21 (I^ E^ ) : (9.3.11a,b)
Zadatak 9.3.5 a) Dokazati da su S^ i A^ projektori, i to komplementarni (tj. da su ortogonalni i da se sabiraju

u identi ni operator I^).
b) Dokazati da su S^ i A^ svojstveni projektori od E^.
Mi emo S^ i A^ nazivati simetrizatorom odnosno antisimetrizatorom9.3.2. Razlog za termin je
u tome sto proizvoljni vektor kad se projektuje sa S^, odnosno sa A^, postaje simetri an, odnosno
antisimetri an vektor.
Podsetimo se sad matemati ke injeni e da linearan (ili antilinearan) operator B^ komutira
sa opservablom E^ ako i samo ako komutira sa svakim njenim svojstvenim projektorom, tj. sa S^
i A^ (S 2.4.2). A ovo je slu aj ako i samo ako su potprostori Vs i Va invarijantni za B^ (S 2.4.3).
Dakle, simetri nost operatora B^ u H12(o)
mozemo ekvivalentno denisati zahtevom da su za B^
invarijantni kako simetri ni potprostor Vs , tako i antisimetri ni potprostor Va .
^ , onda
Zadatak 9.3.6 Pokazati da je dovoljno zahtevati da jedan od potprostora Vs ; Va bude invarijantan za B
je drugi nuzno invarijantan.
Na kraju ovog paragrafa prosirimo dobijene rezultate na ukupne prostore stanja. Denisimo
izomorzam J^2(s)1 spinskog faktor-prostora H1(s) na H2(s) (s1 = s2 = 21 ) pomo u standardnih
bazisa:
J^2(s)1 j i1 =j i2: (9.3.12)
9.3.2 Unekim1udzbeni ima kvantne mehanike simetrizator i antisimetrizator se denisu bez faktora 21 (odnosno
bez faktora N u slu aju N esti a).
352
CESTICE
Onda je o igledno da je J^2 1 def

= J^2(o)1
J^2(s)1 (pisemo J^2 1 umesto J^2(u)1 ) izomorzam ukupnog
prostora stanja prve esti e H1(u) = H1(o)
H1(s) na analogni prostor druge esti e H2(u) .
Operator izmene E^ onda mozemo prosiriti na ukupni prostor H12 (u)
dve identi ne esti e
^ ^
(pisemo opet E umesto E ): (u)
E^ (j
i
j 2 i) def
= J^2 11 j 2 i
J^2 1 j 1 i;
1 (9.3.13)
i to za svaka dva vektora j 1 i 2 H1(u) j 2 i 2 H2(u) .

Citao u je verovatno o igledno da su sad potpuni skupovi opservabli ^r1 ; p^ 1 ; ^s1 i ^r2 ; p^ 2 ; ^s2
ekvivalentni po J^2 1 .
Po deni iji, operator B^ u H12(u)
je simetri an ako komutira sa ukupnim operatorom izmene:
^ E^ ℄ = 0:
[ B; (9.3.14)
9.3.4 Simetri ni operatori za N identi nih esti a

U ovom paragrafu uopsti emo rezultate paragrafa x 9.3.2 na slozeni kvantni sistem od N identi nih
esti a.
Neka je H1(u:::N
)
= H1(u)

HN(u) . Za svaka dva razli ita indeksa i < j N postoji
izomorzam J^j i prostora Hi(u) na Hj(u) denisan kao u x 9.3.2. Ovakvih izomorzama izmedu po
dva faktor-prostora ima toliko koliko ima razli itih parova indeksa 1; :::; N . Taj broj je, kao sto je
poznato, jednak N (N2 1) . Ovi izomorzmi su povezani tranzitivnos u, na primer J^k j J^j i = J^k i
itd.
S druge strane, za N esti a imamo grupu od N ! permuta ija (za N = 2 je N ! = 2, i ova
grupa se sastoji od I^ i E^ ). One se obi no pisu na slede i na in

p = p1 p2 :: :: :: pN ; 8p 2 SN : (9.3.15)
1 2 N
(za prolik i lik je pi , koji je takode broj od 1 do N). SN se naziva simetri nom grupom ili
permuta ionom grupom N -tog reda.
Zadatak 9.3.7 Pokazati da SN moze da se izomorfno reprezentuje u H1(u:::N ) pridruzivanjem9.3.3:
p ! P : P^ j r1 ; r2 ; : : : ; rN i def
= j rp1 1 ; rp2 1 ; : : : ; rpN1 i; 8r1; : : : ; 8rN ; (9.3.16)
gde je p 1 inverzna permuta ija od p (a pi 1 je lik i po p 1).
Zadatak 9.3.8 Pokazati da je svaki operator P ^ iz (9.3.16) unitaran u H1(u:::N
) .
9.3.3 Za dokazivanje pomenute izomorfnosti klju no je da se uo i da je P^ j : : : ; rpi ; : : : i, a ne re imo j : : : ; rp 1 ; : : : i.
pi
Naime, premisa deni ije (9.3.16) je da je na levoj strani od (9.3.16) zadat na in kako se svakom i = 1; : : : ; N
pridruzuju po tri realna broja ri ; na desnoj strani od (9.3.16) onda imamo slozeno pridruzivanje (slozenu funk iju)
rpi 1 . Na levoj strani od P^ j : : : ; rpi ; : : : i = : : : dato pridruzivanje je ve slozeno: prvo se na i primeni p0 , pa se
tek onda uzme rp0i po prethodno zadatom preslikavanju i ! ri . Zna i, nezavisno promenljiva je i i na nju treba
primeniti p 1. Pridruzivanje p ! P^ dato sa (9.3.16) spe ijalni je slu aj izomorfnog prenosenja transforma ija iz
domena funk ija na skup funk ija: T^f (s)) def = f (T 1s).

9.3. IDENTICNE
Zadatak 9.3.9 Neka je fj n i1 j 8ng bazis u H1(u) i prenesimo ga izomorzmima J^j 1 (j = 2; : : : ; N ) u ostale
= J^j 1 j n i1, bazisi u faktor-prostorima daju bazis fj n1 i1 : : : j nN iN j 8nig u
jedno esti ne prostore. Uz j n ij def
( )
H1:::N . Pokazati da vazi
u
P^ j n1 i1 : : : j nN iN =j n01 def
= np1 1 i1 : : : j n0N def
= npN1 iN ; (9.3.17)
gde je na primer n odredena vrednost kvantnog broja n, i to ona koja je na prvom mestu itd.
Neka je pij transpozi ija indeksa i i j (spe ijalni slu aj permuta ije), 1 i < j N. Onda
(9.3.16) daje za odgovaraju i operator Pîj :
Pij j ::; ri; : : : ; rj ; : : : i =j : : : ; rj ; : : : ; ri; : : : i (9.3.18)
(jer p 1 = p). Naravno, mozemo takode da pisemo
Pîj j : : : ; ri ; : : : ; rj ; : : : i = : : :
J^j 1
i j rj i
: : :
J^j i j ri i
: : : (9.3.19)
(radijus vektori koji nisu ispisani ostaju nepromenjeni).
Posto se svaka permuta ija faktorise u transpozi ije, svaku od N ! permuta ija mozemo suk-
esivnom primenom (9.3.19) da izrazimo pomo u N (N2 1) izomorzama J^j i izmedu po dva
faktor-prostora. (Ali to nije sasvim jednostavno napisati u jednoj formuli, jer vise transpozi ija
moze da deluje na isti indeks.)
Dakle, ovim putem uopstavamo "izjedna avanje" i-te i j-te esti e (na sta se svodi uloga od
J^j i) na N esti a. Osnovni skupovi opservabli ^r1; p^ 1; ^s1 ; ^r2; p^ 2; ^s2 ; : : : ^rN ; p^ N ; ^sN su ekvivalentni.
Isto tako i drugi operatori u faktor-prostorima koji su iste funk ije osnovnog skupa opservabli
(ili se algebarski jednako odnose prema njima, kao sto su J^p i J^v ).
U hamiltonijanu
N
X X
H^ = Tî + Vîj (9.3.20)
i=1 i<j
N identi nih esti a svi operatori kineti ke energije Tî su jednake funk ije osnovnog skupa op-
servabli i svi operatori dvo esti ne interak ije Vîj su takode jednake funk ije parova osnovnih
opservabli ^ri ; p^ i ; ^si ; ^rj ; p^ j ; ^sj . Kao sto smo rekli, doti ni operatori su stoga ekvivalentni i hamil-
tonijan zadovoljava
P^ H^ P^ 1 = H^ , [H;
^ P^ ℄ = 0; 8p 2 SN (9.3.21)
(to vazi i posebno za ukupni operator kineti ke energije i posebno za ukupniPoperator interak ije). P
Analogne rela ije vaze za ukupne aditivne operatore kao sto su L^ = Ni=1 ^li , S^ = Ni=1 ^si ,
P
J^ = Ni=1 ^ji , kao i za multiplikativne operatore kao sto su J^1(;:::;N
p)
=
Ni=1 Jî(p) i J^1(;:::;N
v)
=
Ni=1 Jî(v) .
Za neki operator B^ u H1(u:::N)
kaze se da je simetri an operator ako komutira sa svim permu-
ta ijama, tj. ako vazi
^ P^ ℄ = 0; 8p 2 SN
[B; (9.3.22)
(P^ reprezentuje p u H1(u:::N
)
preko pridruzivanja (9.3.17) ili (9.3.16)).
354
CESTICE
9.3.5 Simetri ni operatori za N identi nih esti a | geo-

metrijska deni ija
se ti e geometrijske karakteriza ije N - esti nih simetri nih operatora, potprostori Vs i Va iz
Sto
paragrafa x 9.3.3 uopstavaju se u tzv. potprostore maksimalne simetrije, a to su u stvari visestruki
iredu ibilni invarijantni potprostori9.3.4 za permuta ionu grupu SN , zapravo za njenu reprezen-
ta iju u H1(u:::N
)
. Ovi potprostori se denisu u punoj analogiji sa odgovaraju im potprostorima za
rota ionu grupu9.3.5 , tj. sa potprostorima koje smo u x 6.3 nazivali "ormari sa okama".
Za N = 2, postoje samo dva ovakva potprostora: Vs i Va . Za N = 3 ima ih vise, ali nas e
stvarno zanimati samo direktna uopstenja od Vs i Va .
Za vektor j i 2 H1(u:::N)
kaze se da je simetri an ako je
P^ j i =j i; 8p 2 SN ; (9.3.23)
dok se antisimetri ni vektori j i 2 H1(u:::N
)
denisu jednakostima
P^ j i=( 1)p j i; 8p 2 SN ; (9.3.24)
gde je ( 1)p tzv. parnost9.3.6 permuta ije p. U literaturi se ponekad u istom smislu govori o
potpuno simetri nim i potpuno antisimetri nim vektorima ("potpun", kao i "maksimalna" u
9.3.4, iskazuje da se radi o eloj grupi SN , a ne o njenoj podgrupi).
Skup svih simetri nih vektora u H1(u:::N
)
je tzv. simetri ni potprostor Va , a svi antisimetri ni
vektori sa injavaju tzv. antisimetri ni potprostor Va .
Projektor na Vs naziva emo simetrizatorom i obelezava emo ga sa S^. On glasi:
S^ = 1 P P^ : (9.3.25)
N ! p2SN
Projektor A^ na antisimetri ni potprostor Va naziva emo antisimetrizatorom. On ima vid
A^ = 1 P 1)p P^ :
N ! p2SN ( (9.3.26)
Zadatak 9.3.10 Dokazati da su S^ i A^ projektori i to uzajamno ortogonalni.

9.3.4 Pridev "maksimalna" ovde ozna ava da se radi o eloj permuta ionoj grupi, a ne o nekoj njenoj pravoj
podgrupi (sto se takode ponekad koristi).
9.3.5 Rota iona grupa je beskona na Lie-eva grupa sa (hermitskim) vektorskim generatorom K ^ . A permuta iona
grupa SN je kona na grupa. Analogija je u rezultatima: u "ormarima"i "okama", u dimenzionalnim odno-
sima, ekvivalentnostima, itd. Samo dobijanje doti nih potprostora je u slu aju kona ne grupe sasvim druga ije.
Denisu se neposredno sami projektori na ormare i oke i to kao linearne kombina ije samih operatora koji
reprezentuju transforma ije iz doti ne kona ne grupe. Koe ijenti su pri tome u slu aju "ormara" vrednosti
karaktera iredu ibilne reprezenta ije, a u slu aju "oka" matri ni elementi standardne reprezenta ije (i jedno i
drugo kompleksno konjugovano).
9.3.6 Kao sto je poznato u teoriji simetri ne grupe SN , faktoriza ija permuta ije u transpozi ije je nejednozna na,
ak je i broj faktora nejednozna an, ali parnost broja faktora jeste jednozna na i ona se naziva parnos u permu-
ta ije i pise ( 1)p. Dakle, ( 1)p = 1.

9.3. IDENTICNE
Zadatak 9.3.11 Dokazati da je oblast likova simetrizatora prostor Vs:

R(S^) = Vs : (9.3.27)
(Indika ija: Pokazati prvo Vs R(S^) primenom S^ na simetri ne vektore. Zatim pokazati R(S^) Vs demonstri-
raju i da je S^ j i 2 Vs; 8 j i 2 H1(u:::N
) :)
Zadatak 9.3.12 Dokazati

R(A^) = Va : (9.3.28)
Posto simetri an linearni operator B^ (po deni iji) komutira su svakim operatorom permu-
ta ija P^ , a S^ i A^ su linearne kombina ija tih operatora, B^ komutira i sa S^ i A^. Projektori na
ostale potprostore maksimalne simetrije, obelezimo ih sa M^ q ; q = 1; 2; : : : ; Q, su takode linearne
kombina ije operatora P^ (videti 9.3.5 i mozda referen u u 8.3.10), pa B^ komutira i sa svakim
se, i projektori na potprostore koji su analogoni od Vkm potprostora (na "oke" iz
od njih. Stavi
C 6.2) su takode linearne kombina ije operatora P^ , te B^ komutira i sa svakim od njih. Dakle, svi
odgovaraju i potprostori su invarijantni za B^ , tj. B^ se redukuje u svakom od njih. I operatori
koji su analogoni od K^ iz x 6.3 (tj. operatori koji preslikavaju jednu "oku" na drugu unutar
istog "ormara" takode su linearne kombina ije operatora permuta ija P^ , te B^ komutira sa njima.
Stoga se B^ u svim "okama" istog "ormara" redukuje u uzajamno ekvivalentne operatore.
Izlozeni potreban uslov da se linearan operator ako je simetri an redukuje u svakom analogonu
Vkm potprostora i to u ekvivalentne operatore je i dovoljan uslov za simetri nost operatora B^ .
Stoga ovaj uslov predstavlja geometrijsku deni iju simetri nog linearnog operatora.
Pokaza e se da su za nas od vaznosti u stvari samo Vs i Va . U prvom se SN reprezentuje
identi nom reprezenta ijom p ! I^s; 8p 2 SN ; a u drugom tzv. alternativnom (iredu ibilnom)
reprezenta ijom p ! ( 1)p Iâ ; 8p 2 SN . Zna i, homomorfni likovi od SN su Abel-ove grupe
fIag odnosno fIâ ; Iâg, stoga, kao sto je poznato, svaki njihov iredu ibilni potprostor mora biti
jednodimenzionalan. Drugim re ima, Vs i Va imaju samo po jednu "oku".
9.3.6 Postulat o identi nim esti ama

Detaljno smo prou ili matemati ki sadrzaj simetri nosti linearnog operatora B^ i na mala vrata
smo provukli ideju da se nekako moramo ograni iti na simetri ne operatore pri opisivanju sistema
identi nih esti a. Krajnje je vreme da pre izno regulisemo logi ki status pomenute nove ideje
u kvantnoj mehani i.
Zadatak 9.3.13 Neka su M^ q ; q = 1; 2; : : : ; Q, projektori na ostale potprostore maksimalne simetrije (ne na Vs i
Va ). Pokazati da za svaki izbor realnih brojeva ds ; da ; dq ; q = 1; : : : ; Q, opservabla
Q
= ds S^ + da A^ + dq M^ q
D^ def
X
(9.3.29)
q=1
komutira sa svakim simetri nim operatorom B^ u H1(u:::N

) .

Citao u koji se dobro se a nase diskusije povodom superselek ione opservable elobrojnosti
(x 7.5) sad ve mora biti jasno da je opservabla D^ superselek iona opservabla za sistem od N
356
CESTICE
identi nih esti a, zva emo je superselek iona opservabla maksimalnih simetrija9.3.7. To zna i da
se prostor stanja H1(u:::N
)
mora ograni iti na jedan od svojstvenih potprostora od D^ , tj. na jedan
od potprostora maksimalne simetrije. Naime, u smislu K 7.5.1 (i rezimea ispod toga), sistem od
N identi nih esti a mora uvek da ima jednu odredenu svojstvenu vrednost od D^ , i ona ne moze
nikad da se promeni ni spontanom evolu ijom sistema niti merenjem.
Kao sto smo napomenuli u x 6.10.1, esti e sa polu elim spinom s nazivaju se fermioni, a
esti e sa elobrojnim spinom s bozoni. A sad mozemo da formulisemo poslednji postulat.

VIII POSTULAT O IDENTICNIM
CESTICAMA
a) Prostor stanja sistema od N identi nih bozona je Vs , prostor svih sime-
tri nih vektora u H1(u:::N
)
.
b) Prostor stanja sistema od N identi nih fermiona je Va , prostor svih
antisimetri nih vektora u H1(u:::N
)
.
Kao sto vidimo, prostor stanja sistema od N identi nih esti a nije eo H1(u:::N
)
, ve samo jedan
njegov potprostor maksimalne simetrije. Samo Vs i Va imaju zi kog smisla i to kao bozonski
odnosno fermionski prostor, kao sto emo ih zvati.
Ako se setimo sadrzaja Postulata o stanjima, onda Postulat o identi nim esti ama mozemo

da formulisemo i na slede i na in: Cisto stanje sistema od N identi nih bozona se nuzno opisuje
simetri nim vektorom i obratno, svaki N - esti ni simetri an vektor u H1(u:::N
)
u prin ipu opisuje
neko isto stanje pomenutog sistema. Analogno, isto stanje sistema od N identi nih fermiona se
mora opisivati antisimetri nim vektorom i obratno, proizvoljan N - esti ni antisimetri ni vektor
u H1(u:::N
)
u prin ipu opisuje neko isto stanje pomenutog sistema.
Dakle, Postulat VIII, koji mozemo nazvati i superselek ionim pravilom maksimalne simetrije,
dopunjuje Postulat I za slu aj kvantnog sistema od N identi nih esti a.
9.3.7 Bose-Einstein-ova i Fermi-Dira -ova statistika

P
Posto se mesano stanje ^ = i wi j i ih i j jednog odredenog kvantnog sistema moze sastojati
samo od istih stanja j i i; i = 1; 2; : : :, iz prostora stanja doti nog sistema, za sistem od N
identi nih bozona ^ mora biti statisti ki operator koji deluje u Vs . U ovom sirem, statisti kom
smislu sadrzaj Postulata VIII.A poznat je pod nazivom Bose-Einstein-ove statistike ("Bose"
itati: Bouz). Dakle, ansambl sistema od kojih svaki sadrzi po N identi nih bozona opisuje se
Bose-Einstein-ovom statistikom, tj. statisti kim operatorom koji deluje u Vs .
Analogno, u sirem, statisti kom smislu Postulat VIII.B se obi no formulise tako da se ana-
sambl kvantnih sistema od po N identi nih fermiona nuzno opisuje tzv. Fermi-Dira -ovom stati-
stikom, a to e re i statisti kim operatorom koji deluje u Va . Napomenimo, radi kompletnosti, da
se ansambl sistema sa po N razli ivih (tj. neidenti nih) esti a opisuje tzv. Maxwell-Boltzmann-
ovom statistikom, tj. statisti kim operatorom koji deluje (u prin ipu) u elom prostoru stanja
H1(u)
: : :
HN(u) .
9.3.7 Svojstvene vrednosti od D^ su potpuno nevazne, bitni su svojstveni projektori (ili svojstveni potprostori). Oni
) : S^ + A^ + PQ M^ = I^.
su, naravno, ortogonalni i razlazu identi ni operator u H1(u:::N q=1 q

9.4. MODEL NEZAVISNIH CESTICA I PAULI-JEV PRINCIP 357
Zadatak 9.3.14 Objasniti u emu je slede i iskaz pogresan: Prostor stanja N identi nih bozona i prostor
stanja N identi nih fermiona dobijaju se kao potprostori Vs odnosno Va jednog te istog kompozitnog prostora
H1(u)
: : :
HN(u) . Relirati objasnjenje sa x 2.6.6.
Zadatak 9.3.15 Po emu se razlikuju fermionski prostor Va sistema od N elektrona i fermionski prostor Va
sistema od N protona?
9.3.8 Fizi ki smisao postulata

Videli smo na samom po etku ovog odeljka da identi ne esti e imaju sve inherentne osobine
potpuno jednake. Zaklju ili smo da nijedna opservabla ne moze razlikovati ove esti e, tj. da
sve opservable moraju biti simetri ne. Izgleda plauzibilno da i N - esti na stanja j i 2 H1(u)
: : :
HN(u) koja sa mogu ostvariti u prirodi ne razlikuju identi ne esti e, tj. da svih N esti a
igra jednaku ulogu u j i. Ova kvalitativna misao se moze pre izno izraziti tako da nijedna
permuta ija P^ ne sme da menja prava koji denise j i (setimo se da je skup prava a P (H)
pravi skup stanja u kvantnoj mehani i).
Dovoljno je razmatrati transpozi ije (jer mnozenjem transpozi ija dobijamo sve permuta ije).
Svaki operator transpozi ije Pîj je unitarni operator i involu ija, dakle i opservabla i to sa svoj-
stvenim vrednostima 1. Pokazali smo u lemi L 7.5.1 da Pîj ne e menjati prava od j i samo
ako je j i svojstveni vektor od Pîj . Prema tome nuzno
Pîj j i = j i; 8Pîj : (9.3.30)
Zna i, u skupu stanja koja su dostupna sistemu od N identi nih esti a operatori svih transpo-
zi ija, a prema tome i operatori svih permuta ija, svode se na brojeve, tj. imamo jednodimenzi-
onalnu reprezenta iju simetri ne grupe SN . U teoriji reprezenta ija ove grupe poznato je da su
jedine jednodimenzionalne reprezenta ije od SN identi na reprezenta ija (p ! +1; 8p 2 SN ) i
alternativna raprezenta ija (p ! ( 1)p ; 8p 2 SN ). Dakle, ovim rezonovanjem zaklju ujemo da
se u H1(u)
: : :
HN(u) moramo ograni iti na Vs ili na Va .
Da rezimiramo nasu argumenta iju plauzibilnosti. Prirodno je da opservable ne smeju da
razlikuju nerazli ive esti e, tj. moraju biti simetri ne. To sa svoje strane ima za posledi u
P
da postoji superselek iona opservabla maksimalne simetrije D^ def = dsS^ + da A^ + Qq=1 dq M^ q , ili
ekvivalantno, da se H1(u)
: : :
HN(u) mora zameniti nekim od potprostora maksimalne simetrije:
Vs = R(S^) ili sa Va = R(A^) ili sa R(M^ q ); q = 1; : : : ; Q. Da otpadaju svi R(M^ q ), a ostaju samo
Vs i Va sledi iz toga sto i stanja sistema ne smeju da razlikuju nerazli ive esti e.
Za tzv. vezu izmedu spina i statistike, tj. za iskaz da bas bozonima odgovara Vs , a fermionima
Va , nema plauzabilnog objasnjenja unutar nerelativisti ke kvantne mehanike.
9.4 Model nezavisnih esti a i Pauli-jev prin ip

U ovom odeljku emo Postulat o identi nim esti ama ugraditi u kvantnomehani ki formalizam
konstruk ijom osnovnih bazisa u bozonskom i fermionskom prostoru. Denisa emo model neza-
visnih esti a (ili model ljuski), koji predstavlja osnovni model za sve kvantnomehani ke sisteme
koji se sastoje od vise identi nih fermiona, kao sto je atomski omota , jezgro, elektronski gas u
358
CESTICE
kristalu itd. U kontekstu ovog modela prou i emo Pauli-jev prin ip, kao i, u praksi veoma vaznu,
mogu nost njegovog formalnog narusavanja.
9.4.1 * Bazis u bozonskom prostoru

Postavlja se pitanja kako da na sto prostiji i prirodniji na in konstruisemo bazis u bozonskom
prostoru Vs polaze i od proizvoljnog bazisa fj n ij8ng u H1(u) .
Teorem 9.4.1 a) Prenesimo bazis fj n i1 j8ng H1(u) u ostale jedno esti ne prostore pomo u
izomorzama J^j 1; j = 2; : : : ; N . Za dobijeni vektor j n ij def
= J^j 1 j n i1 2 Hj(u) govori emo
da je "isto" stanje kao j n i1 2 H1(u) ; 8n;
b) Formirajmo indukovani bazis9.4.1 fj n1 i j n2 i : : : j nN ij8ni ; i = 1; 2; : : : ; N g H1(u)
: : :
HN(u) .
) Izdelimo indukovani bazis u klase bazisnih vektora tako da su u istoj klasi svi vektori koji
sadrze (kao faktore) istu kombina iju (sa ponavljanjem) jednobozonakih stanja.
d) Uzimamo zatim po jedan arbitraran bazisni vektor j n1 i j n2 i : : : j nN i iz svake klase i
konstruisimo
P
= n1 :::nN S^ j n1 i j n2 i : : : j nN i = n1N:::n! N p2SN P^ j n1 n2 : : : nN i ;
j n1 n2 : : : nN i def
(9.4.1)
gde je n1 n2 : : : nN jedna kombina ija (sa ponavljanjem) vrednosti kvantnog broja n jedno-
bozonskih stanja, n1 :::nN je konstanta normiranja, a S^ je simetrizator.
Tako smo u Vs dobili bazis:
fj n1n2 : : : nN ij sve razli ite kombina ije sa ponavljanjemg ; (9.4.2)
Dokaz: * Posto su j n1 : : : nN i likovi po S^, o igledno je da pripadaju oblasti likova od S^, tj. da su u Vs. Ako
se (9.4.1) posmatra kao razlaganje vektora j n1 : : : nN i po indukovanom bazisu iz b), onda je zbog pozitivnosti
svih razvojnih koe ije nata o igledno da je svaki vektor j n1 : : : nN i nejednak nuli. Dokazimo ortogonalnost:
h n1 : : : nN j n01 : : : n0N i = N1! n1 :::nN nn01 :::n0N Pp2SN h n1 j : : : h nN j P^ j n01 i : : : j n0N i (iskoristili smo S^2 = S^)
Pp2sN h n1 j n001 def = n0p1 1 i : : : h nN j n00N def
= n0pN1 i (ovde zna i: jednako s ta nos u do faktora; iskoristili smo
(9.3.17). Dalje, "n00i def = npi 1 " zna i: indeksu i(i = 1; : : : ; N ) pridruzimo indeks pi 1(pi 11; : : : ; N ), a onda vrednost
kvantnog broja "n0pi 1 " (tj. u faktor-vektoru j n0pi 1 i uzmemo za vrednost kvantnog broja n00i . Posto imamo po
pretpostav i dve razli ite kombina ije, za svaku permuta iju bar u jednom jedno esti nom skalarnom proizvodu
h ni j n00i def
= n0pi 1 i sres e se nejednaka, i stoga ortogonalna, jednov esti na stanja, i zato i skalarni proizvod u
kompozitnom prostoru H1(u)
: : :
HN(u) mora biti nula u svakom sabirku.
Pokazimo sad da bi dva indukovana bazisna vektora j n1 i : : : j nN i i j n01 i : : : j n0N i iz iste klase (videti d))
dale isti bazisni vektor u Vs. Posto oba vektora sadrze istu kombina iju jednobozonskih stanja, mozemo pisati
0 0 ^ ^ ^ ^
j n1 i : : : j nN i = P0 j n1 i : : : j nN i, gde je P0 neka permuta ija. Posto je S P0 = N ! p2SN P^ P^0 = S^ 1 P
(mnozenje svake grupe jednim njenim elementom reprodukuje tu grupu) i onda ta nost nase tvrdnje odmah sledi
9.4.1 Kvantni broj ni je isti kao i kvantni broj n iz a). Indeks i. sluzi samo isti anju injeni e da n u vek toru
j ni i 2 Hi(u) , nezavisno od ostalih jedno esti nih vektora prelazi sve vrednosti.

iz konstruk ije (9.4.1).

Preostaje nam samo dokaz kompletnosti konstruisanog bazisa (9.4.2) u Vs. Dokazimo u tu svrhu da se svaki
vektor j Pi 2 Vs mo z e razviti po (9.4.2). Razvijmo j i po indukovanom bazisu iz b) u elom H (u)
: : :
H(u) :
1 N
j i = n1 : : : PnN n1 :::nN j n1 i j nN i. Zamenimo to na desnoj strani od j i = S^ j i: j i =
P P
^ P
n1 : : : nN n1 :::nN S j n1 i : : : j nN i = n1 :::nN
Kn1 :::nN n1 :::nN
n1 :::nN j n1 : : : nN i. Opet smo iskoristili klase iz );
Kn1 :::nN je broj vektora u klasi koja odgovara kombina iji n1 : : : nN . Q. E. D.
Zadatak 9.4.1 * Neka je j i 2 H1(u)

: : :
HN(u) i neka je j i = Pn1 : : : PnN n1 :::nN j n1 i : : : j nN i razvoj
ovog vektora po indukovanom bazisu iz Teorema T 9.4.1, deo b). Pokazati da je j i simetri an vektor ako i samo
ako je
np1 ;:::npN = n1 :::nN ; 8p 2 SN : (9.4.3a)
(Pisemo skra eno npi umesto "n0i def
= npi ":)
Zadatak 9.4.2 * a) U H1(u)
: : :
HN(u) u indukovanom bazisu iz Teorema T9.4.1, deo b) j i se reprezentuje
brojnom kolonom (n1 :::nN ) kao sto sledi iz Z 9.4.1 (ovde slogovi n1; : : : ; nN od vrednosti kvantnog broja n
prebrojavaju brojeve u "koloni"; u stvari nemamo kolonu, tj. doti ni sistem brojeva nije potpuno ureden u niz).
Pokazati da reprezentant od P^ u istom bazisu deluje na slede i na in
P^ : (n1 :::nN ) ! (np1 :::npN ): (9.4.3b)
b) Objasniti kako se upravo re eno uklapa u opstu semu prenosenja grupe transforma ija iz oblasti nezavisno
promenljivih na skup funk ija (sema je data na kraju 9.3.3).
9.4.2 Bazis od Slater-ovih determinati u fermionskom pro-

storu
Postavimo sad analogni zadatak kao u prethodnom paragrafu, ali ovoga puta za fermione. Pola-
zimo opet od proizvoljnog bazisa fj n i1 j8ng H1(u) i pokusa emo da od njega dobijemo, na sto
jednostavniji i prirodniji na in, bazis u fermionskom prostoru Va .
Naravno, opet emo pre svega preslikati ovaj bazis u ostale jednofermionske prostore pomo u
izomorzama J^j i. Dobi emo fj n ij def = J^j 1 j n i1 j8ng bazis u Hj(u) ; j = 2; : : : ; N . Bazisni
vektor j n ij 2 Hj(u) je "isto" (zapravo izomorfno, tj. zi ki ekvivalentno) stanje kao j n i1 2 H1(u) .
Slede i korak e opet biti formiranje indukovanog bazisa
fj n1 i j n2 i : : : j nN ij8ni; i = 1; 2; : : : ; N g (9.4.4)
u H1(u)
: : :
HN(u) . (Indeks na kvantnom broju nam omogu uje nezavisno variranje vrednosti.)
U narednom koraku, u analogiji sa (9.4.1), treba da projektujemo vektore iz (9.4.4) u Va .
Medutim, ovde nas eka jedno iznenadenje, jedna spe i nost sistema od N identi nih fermiona.
Lema 9.4.1 Ako se u bazisnom vektoru j n1 i j n2 i : : : j nN i iz (9.4.4) bar jedno jednofermionsko
stanje ponavlja, onda je
A^ j n1 i j n2 i : : : j nN i = 0: (9.4.5)
Dokaz: Dakle, po pretpostav i, u j n1 i j n2 i : : : j nN i imamo bar jedno ponavljanje istog stanja. Prepisimo, na
osnovu toga, ovaj vektor u vidu : : : j ni i : : : j nj i : : :, pri emu su j ni i i j nj i ista stanja (tj. ni = nj ). O igledno
: : : j ni i : : : j nj i : : : = Pîj : : : j ni i : : : j nj i : : : ; (9.4.6)
360
CESTICE
gde je Pîj transpozi ija stanja i-te i j -te esti e. Izra unajmo
A^Pîj =
1 X ( 1)pP^Pîj = 1 X ( 1)p0 P^0 = A;^
N ! p2SN N ! p0 2SN
gde je P^0 def= P^Pîj i ( 1)p0 = ( 1)p (permuta ija p0 def = ppij ima jednu transpozi iju vise nego p, zna i, suprotnu
parnost broja transpozi ija). Opet smo iskoristili injeni u da mnozenje svih elemenata grupe jednim njenim
elementom daje ta no istu grupu (naravno, redosled elemenata se permutuje, ali to u zbiru nije vazno).
Iz dokazane operatorske rela ije A^Pîj = A^ i (9.4.6) sad sledi: A^ : : : j ni i : : : j nj i : : : = A^Pîj : : : j ni i : : : j nj i : : : =
A^ : : : j ni i : : : j nj i : : : = 0 (kako medu brojevima tako i medu vektorima samo je nulti vektor jednak svom
negativnom). Q. E. D.
Sad mozemo da nastavimo konstruk iju bazisa u Va iz unapred datog bazisa u prostoru prvog
fermiona.
Teorem 9.4.2 Ograni ivsi se na vektore bazisa (9.4.4) koji sadrze kombina iju jedno esti nih
stanja bez ponavljanja, svrstajmo ih opet u klase tako da su u istoj klasi svi oni koji sadrze
istu kombina iju. Pretpostavljamo da su sve vrednosti kvantnog broja n potpuno uredene9.4.2
(na arbitreran ali ksiran na in): na primer, 1 < 2 < 3 < : : : Stoga se u svakoj pomenutoj klasi
bazisnih vektora iz (9.4.4) nalazi ta no jedan vektor (kanoni ni, kao sto se kaze) u kome suk esija
stanja nije nigde narusena: n1 < n2 < : : : < nN . Ovaj vektor uzmemo za daljnu konstruk iju:
p q P
j n1 < n2 < : : : < nN i def
= N !A^ j n1 i j n2 i : : : j nN i = N1 ! ( 1)p P^ j n1 i j n2 i : : : j nN i :
p2SN
(9.4.7)
Skup vektora
fj n1 < n2 < : : : < nN ij sve kombina ije bez ponavljanjag (9.4.8)
je bazis u Va .
Dokaz: * C itala se lako moze uveriti da se svaka pomenuta klasa bazisnih vektora iz (9.4.4) (sa N razli itih
jedno esti nih stanja u takvom vektoru) sastoji od N ! N - esti nih vektora i to pored kanoni nog j n1 i j n2 i : : : j nN i
(sa n1 < n2 < : : : < nN ) tu su i sve netrivijalne permuta ije, tj. P^ j n1 i j n2 i : : : j nN i (u svima njima sa bar
negde narusava pomenuta suk esivnost stanja).
Kao u dokazu L9.4.1, lako se mozemo uveriti9.4.3 da vazi A^P^ = ( 1)pA;^ 8p 2 SN . Stoga bi ostali vektori iz iste
klase dali ( 1)p j nl < : : : < nN i, kao sto se vidi iz (9.4.7). Zato se i ne koristimo ostalim vektorima u klasi. A i
potpuna uredenost vektora u polaznom bazisu fj n ij8ng H1(u) (koja ina e nije uobi ajena) je potrebna upravo
radi toga da bi krajnji bazisni vektor j n1 < : : : < nN i 2 Va bio potpuno odreden (a ne neodreden za predznak
kao sto bi bio slu aj da uzimamo proizvoljnog predstavnika iz klase kao u slu aju bozona).
O igledno je da (9.4.7) daje vektore j n1 < : : : < nN i koji spadaju u Va (oblast likova projektora A^), i koji su
svi razli iti od nule. Ortonormiranost P skupa (9.4.8) sledi iz: h n1 < : : : < nN j n01 < : : : < n0N i = hn1 j : : : hnN j
A^ j n01 i : : : j n0N i (posto A^2 = A^) = p2SN ( 1)p h n1 j n001 def
= n0p1 1 i : : : h nN j n00N def
= n0pN1 i. Sad se u svakom
sabirku mnoze skalarni proizvodi iz pojedinih jadno esti nih stanja. Ako se radi o dva razli ita vektora iz (9.4.8),
9.4.2 Skupovi u kojima je za neke parove elemenata denisana binarna rela ija par ijalaog uredenja (analogno
kao u "manje ili jednako" za realne brojeva) nazivaju se par ijalno uredeni skupovi. U teoriji par ijalno uredenih
skupova denise se pojam potpuno uredenog skupa. U takvom skupu za svaka dva elementa vazi ili ( i
istovremeno 6= zna i <).
9.4.3 Koristimo se injeni om da vazi ( 1)pp0 = ( 1)p ( 1)p0 , tj. homomorfnos u preslikavanja p ! ( 1)p grupe
SN na multiplikativnu grupu f1; 1g (alterniraju a reprezenta ija).

onda su n1 < : : : < nN i n01 < : : : < n0N dve razli te kombina ije. Zna i, onda postoji bar jedno stanje medu
stanjima j n1 i; j n2 i; : : : ; j nN i koje ne postoji medu stanjima j n01 i; j n02 i; : : : ; j n0N i i stoga odgovaraju i
jedno esti ni skalarni proizvod je nula u svakom sabirku. Tako se vidi ortogonalnost.
Kada je n01 = n1; n02 = n2; : : : ; n0N = nN , onda e svaka netrivijalna permuta ija sastaviti bar u jednom
jedno sesti nom skalarnom proizvodu nejednake (tj. ortogonalne) j ni i i j n00i def = n0pi 1 i, tako da u gornjem
izrazu svi sabir i moraju dati nulu osim lanova sa P^ = I^, koji daje 1. Tako se vidi da je vektor j n1 < : : : < nN i
normiran.
Jos treba da dokazemo kompletnost konstruisanog ortonormiranog skupa, vektora (9.4.8) u Va. Proizvoljni vektor
j i sigurno se moze razviti po bazisu (9.4.4):
X X
j i = : : : n1 :::nN j n1 i : : : j n2 i: (9.4.9)
n1 nN
Zamenimo ovo razvijanje na desnoj strani od j i = A^ j i:
n1 ;:::;nN A^ j n1 i : : : j nN i = ^ j n01 def
= np1 1 i : : : j n0N def
X X X
j i= n0 def
1=n 0 def A = npN1 i:
n1 ;:::;nN n1 <:::<nN p2SN p1 1 ;:::;nN = npN1
Suma po permuta ijama prebrojava one bazisne vektore iz (9.4.4) koji pripadaju istoj klasi, dok prva suma po
razli itim kombina ijama bez ponavljanja prebrojava klase koje mogu da daju doprinos razli it od nule (uporediti
L 9.4.1).
Posto je j n01 def
= np1 1 i j n02 def = npN1 i = P^ j n1 i j n2 i : : : j nN i, gornje razvijanje vektora j i
= np2 1 i : : : j n0N def
mozemo da pisemo u vidu
j i = p1
X X
N!
( ( 1)pn01 def= n 1 ;:::;n0N def= n 1 ) j n1 < : : : nN i: (9.4.10)
n1 <:::<nN p2SN p1 pN
Q. E. D.
Zadatak 9.4.3 Neka je j i 2 H1(u)
: : :
HN(u) i neka je razvijanje ovog vektora po bazisu (9.4.4). Pokazati da
je vektor j i antisimetri an ako i samo ako je
np1 :::npN = ( 1)p n1 :::nN ; 8p 2 SN ; (9.4.11)
gde je sad na desnoj strani n1 n2 : : : nN , tj. n1; n2; : : : ; nN odgovara kanoni nom bazisnom vektoru u klasi
(pri emu moze biti i ponavljanja istih stanja). Pokazati takode da iz vazenja (9.4.11) sledi da su svi razvojni
koe ijenti u (9.4.9) koji stoje uz vektore j n1 i : : : j nN i sa ponavljanjem jednaki nuli.
Zadatak 9.4.4 Pokazati da iz j 1 i : : : j N i 2 Va sledi j 1 i : : : j N i = 0 za proizvoljne vektore
( )
j 1 i; : : : ; j N i 2 H1 . Drugim re ima, samo je nula nekorelisani antisimetri ni vektor. (Indika ija: Isko-
u
ristiti (9.4.9) i (9.4.11) sa jednom proizvoljnom transpozi ijom p = pij ).
Bazisni vektori j n1 < : : : < nN i se esto pisu u vidu tzv. Slater-ovih determinanti ( itati:
Slejterovih) i tako emo ih odsad i nazivati. Ove determinante glase:

j n1 i1 j n1 iN def

= det(j ni ij ) = (9.4.12)

j n N i1 j nN iN
X p
( 1)p j np1 i : : : j npN i = N ! j n1 < : : : < nN i:
p2SN
Ovde su n1 < : : : < nN N ksiranih razli itih vrednosti kvantnog broja n jedno esti nih stanja,
a indeks na ketu pokazuje o kojoj se esti i radi (tj. u kom smo jednofermionskom prostoru).
Zadatak 9.4.5 Objasniti zasto (9.4.12) i (9.4.7) daju isto. (Indika ija: Dokazati prvo ( 1)p 1 = ( 1)p ; 8p 2
SN :)
362
CESTICE
9.4.3 Model nezavisnih esti a

Matemati ki problem indukovanja bazisa u Va polaze i od bazisa u H1(u) , koji smo resili u pret-
hodnom paragrafu, od velikog je zi kog zna aja u tzv. modelu nezavisnih esti a ili (kao sto
se jos kaze) modelu ljuski (engleski: shell model, itati: sel modl). To je sistem od N identi nih
fermiona iji hamiltonijan ne sadrzi nikakvu interak iju (sve esti e su uzajamno dinami ki ne-
zavisne):
N
X
H^ = h^ i ; (9.4.13)
i=1
gde je h^ i denisan u Hi(u) , a zatim kao I^1
: : :
Iî 1
h^ i
Iî+1
: : :
I^N (mada se pise i dalje
samo h^ i ) prenet u N -fermionski prostor. Osim toga, svih N fermiona su i dinami ki nerazli ivi.
To se ogleda u injeni i da su svi jedno esti ni hamiltonijani h^ i uzajamno ekvivalentni, tj. dati
jednakom operatorskom funi ionalnom zavisnos u od osnovnog skupa opservabli ^ri ; p^ i ; ^si (koji
su sa svoje strane takode ekvivalentni u odnosu na izomorzam Jî i).
Primer modela nezavisnih esti a je hamiltonijan elektronskog omota a atoma, ali bez uza-
jamne interak ije elektrona:
Z
^
X p^ 2 Ze2
H0 = ( i ): (9.4.14)
i=1
2me ri
Vide emo u x 10.4.7 da mozemo zadrzati model nezavisnih esti a, a ipak znatno popraviti hamil-
tonijan (9.4.14), koji igra ulogu neperturbisanog hamiltonijana, dodavanjem jednog usrednjenog
jedno esti nog poten ijala W^ i koji je takode ista funk ija od ^ri ; p^ i ; ^si za sve esti e:
Z
X p^ 2i Ze2 ^
H^ 0 = ( + Wi ): (9.4.15)
i=1
2me ri
Po zi kom smislu W ^ i je usrednjena interak ija.

Vratimo se na opsti vid (9.4.13). Imamo simetri an operator H^ u H1(u)
: : :
HN(u) ; prema
tome, za H^ je Va invarijantan potprostor i H^ se redukuje u Va . Na osnovu Postulata o identi nim
fermionima znamo da je od zi kog interesa samo ovaj redukovani deo hamiltonijana. (Obratiti
paznju na to da se pojedini sabir i na desnoj strani od (9.4.13) ne redukuju u Va , tako da
jednakost ima smisla samo u natprostoru H u H1(u)
: : :
HN(u) .)
Postavlja se pitanje kako resiti svojstveni problem od H^ u Va . Pretpostavimo da smo resili
svojstveni problem hamiltonijana jednog fermiona h^ 1 iz (9.4.13) i, radi jednostavnosti, neka h^ 1
ima isto diskretan spektar f0 < 1 < : : :g koji mozemo potpuno urediti po veli ini energetskih
nivoa, tako da postoji najnizi nivo | osnovni nivo 0 . (U stvari, matemati ki to nije nuzno, ali u
zi kim primerima je uvek tako.) Neka je visestrukost nivoa n jednaka dn < 1 i neka indeks (ili
niz indeksa) prebrojava degenerisana svojstvena stanja od h^ 1 . Drugim re ima, neka potpuna
klasika ija stanja (svojstveni bazis od h^ 1 ) glasi
fj n ij = 1; 2; : : : ; dn; n = 0; 1; 2; : : :g H1(u) ; (9.4.16a)
i pri tome vazi
h^ 1 j n i1 = n j n i1 ; 8; 8n: (9.4.16b)

Posto se radi o fermionima, moramo potpuno urediti vektore bazisa (9.4.16a). To emo naj-
prirodnije uraditi tako da ne narusimo uredenje nivoa. Stoga (pretpostavljaju i da su energetski
nivoi i vrednosti od n biunivoko povezani) pisemo za razli ite n:
n < n0 , n < n0 )j n i <j n0 0 i; 8n 6= n0 ; ; 0 ; (9.4.17a)
za isto n
j n; = 1 i <j n; = 2 i < : : : <j n; = dn i; 8n: (9.4.17b)
Sada imamo jedan primer Slater-ovih determinanti, koje smo u prethodnom paragrafu pisali
u vidu j n1 < n2 : : : < nN i. Pisa emo ih konkretnije kao j n1 1 < n2 2 : : : < nN N i (i ni i je
opet jedan konkretan par vrednosti kvantnih brojeva n). Znamo iz teorema T 9.4.2 da je slede i
skup vektora bazis u Va :
fj n1 1 < n2 2 : : : < nN N i j sve kombina ije bez ponavljanjag : (9.4.18)
Ovaj bazis ima vazan zi ki smisao.
Teorem 9.4.3 Bazis (9.4.18) je potpuna klasika ija stanja (tj. svojstveni bazis) hamiltonijana
H^ datog sa (9.4.13) u Va . Pri tome svojstveni vektor j n1 1 < n2 2 : : : < nN N i odgovara
svojstvenoj vrednosti (energetskom nivou sistema):
En1 n2 :::nN def

= n1 + : : : + nN : (9.4.19)
^ j n11 < : : : < nN N i = p1N ! H^ Pp2SN (
Dokaz: H 1)pP^ j n11 i j nN N i =
p1 ( 1)pP^ H^ j n11 i j nN N i = p1N ! ( 1)pP^(n1 + + nN ) j n11 i j nN N i =
X X
N ! p2SN p2SN
En1 :::nN j n1 1 < n2 2 < : : : < nN N i. Q. E. D.
Zadatak 9.4.6 Pokazati da energetski nivo En1 :::nN sistema u modelu nezavisnih esti a (9.4.13) moze da sadrzi
kao sabirak u (9.4.19) jedan te isti jedno esti ni energetski nivo n najvise dn puta (dn je multipli itet nivoa n).
Broj ponavljanja jedno esti nog nivoa n u nivou sistema En1 :::nN naziva se popunjenos u
doti nog jedno esti nog nivoa u pomenutom nivou sistema. Iskaz zadatka Z 9.4.6 moze se iskazati
i tako da je popunjenost jedno esti nog nivoa n u nivou sistema eo broj iz intervala [0; dn℄.
Zadatak 9.4.7 Objasniti svojim re ima kakva je popunjenost jedno esti nih nivoa 0; 1; : : : u najnizem, tj.
osnovnom nivou sistema.
Zadatak 9.4.8 Za sto je u spe ijalnom slu aju dn=0 = N osnovni nivo sistema jednak N0 i zasto je on nedege-
nerisan?
Zadatak 9.4.9 Pod pretpostavkom da je N < dn=0 , kako glasi osnovni nivo sistema i kolika mu je degenera ija?
(Indika ija: Iskoristiti slede u formulu iz kombinatorike: broj kombina ija bez ponavljanja reda p od q razli itih
elemenata (p q) iznosi
q def q!
p
= p!(q p)!
(9.4.20)
(leva strana se ita "q nad p").
364
CESTICE
Zadatak 9.4.10 Pod pretpostavkom da je dn=0 < N < dn=0 + dn=1, kako glasi osnovni nivo sistema i kolika
mu je degenera ija?
Kad se za dati nivo sistema En1 ;n2 ;:::;nN zadaju popunjenosti svih jedno esti nih nivoa (izo-
stavljaju i one ija je popunjenost nula), onda se govori o kongura iji nivoa sistema. Ako je za
dati En1 ;:::;nN popunjenost nivoa n maksimalna (tj. jednaka dn), onda se kaze da je nivo n u
En1 ;:::;nN popunjen.
Posto su nivoi sistema degenerisani, odgovaraju i svojstveni vektori nisu jednozna no odredeni.
Pored vektora iz bazisa (9.4.18) mogu i su i druga iji svojstveni vektori: bilo koja linearna kom-
bina ija (ili red) degenerisanih Slater-ovih determinanti.
Zadatak 9.4.11 Napisati opsti svojstveni vektor od H^ (datog sa (9.4.13)
N N N
i koji ima isto diskretni spektar) i
to onaj koji odgovara energetskom nivou sistema ija je kongura ija n1 ; n2 ; n33 , u eksponentu su popunjenosti
3 3
(naravno, po pretpostav i, N je deljivo sa 3).
Svojstveni potprostori V (En ) jedno esti nog hamiltonijana h^ 1 nazivaju se ljuske (engleski:
shells) i esto se kaze da se pojedine ljuske (a ne n ) popunjavaju sa po najvise dn identi nih
fermiona (naravno, dn = dim V (n ) 8n).
9.4.4 Pauli-jev prin ip

Kao sto smo se uverili u Z 9.4.4 na kraju paragrafa x 9.4.2, u fermionskom prostoru Va , tj. u
prostoru stanja N identi nih fermiona, nema nekorelisanih stanja. Fermi-Dira -ova statistika
ima za posledi u jednu a priori (tj. kinemati ku) korelisanost jedno esti nih stanja bez obzira
na vid interak ije ili eventualno nepostojanje interak ije.
U prethodnom paragrafu smo videli da u modelu nezavisnih esti a svojstvena stanja hamil-
tonijana sistema (koji ne uklju uje interak iju) mogu biti Slater-ove determinante. One sadrze
najprostiju korela iju, koja mora postojati i u odsustvu interak ije.
Iskaz da u modelu nezavisnih esti a stanje sistema sa minimalnom korela ijom mora da
sadrzi N razli itih jedno esti nih stanja poznat je pod nazivom Pauli-jev prin ip ili prin ip
is klju ivanja ili Pauli-jev prin ip isklju ivanja9.4.4. Ovaj prin ip je Pauli formulisao jos 1925.
godine, pri razjasnjavanju strukture slozenih atoma. Istorijski ovaj prin ip je prete a naseg
Postulata o identi nim esti ama. Mi ga dajemo kao korolar, posto izlazemo deduktivan kurs
kvantne mehanike.
Kao sto je itao u bez sumnje jasno, ograni enje popunjenosti nivoa n na najvise dn je
neposredna posledi a Pauli-jevog prin ipa.
Zadatak 9.4.12 Vratiti se na tabelu Tb 7.1 i protuma iti pojedine kongura ije neutralnih atoma koje su na-
vadene u tabeli. Naro ito obratiti paznju na popunjenost ljuski.
9.4.5 Uglovni momenti popunjene podljuske

Sad emo dokazati jedan teorem koji je od velike vaznosti za model ljuski u atomu ili jezgru (tj.
u sistemu sa rota ionom simetrijom).
9.4.4 Engleski: the Pauli ex lusion prin iple, itati: ekskljuzn prinsipl.

Dosad smo imali opsta razmatranja i pisali smo n za potpuni skup jedno esti nih kvantnih
brojeva. A sad emo se vratiti na konkretni primer elektrona u vodoniku sli nom atomu, te
emo sa n (n je sad glavni kvantni broj) prebrojavati jedno esti ne nivoe ili ljuske, a sa nlml ms
jedno esti na stanja. Stanja sa ksiranim n i l ine tzv. podljusku.
Teorem 9.4.4 (Teorem o popunjenoj podljus i) Neka je podljuska nl u vodoniku sli nom
atomu popunjena, tj. razmatramo sistem od N = 2(2l + 1) elektrona koji popunjavaju degeneri-
sana jedno esti na stanja (izostavljamo ksirane nl):
1 1
j ml = l; ms =2
i <j ml = l + 1; ms =
2
i < (9.4.21)
j ml = l; ms = 21 i <j ml = l; ms = + 12 i < <j ml = l; ms = 21 i:

Tako smo dobili Slater-ovu determinantu od 2(2l + 1) stanja datih u (9.4.21):
1 1
j ml = l; ms =
2
i < <j ml = l; ms = i 2 Va :
2
U ovom N - esti nom stanju imamo L = S = J = 0.
Dokaz: = PNi=1 ^li, deluje u H1(o:::N
a) L^ def ) i prenosi se u V . Njegov kvadrat mozemo da pisemo
a
^ 2 = 1 (L^ +L^ + L^ L^ +)2 + L^ 2z ;

L (9.4.22a)
2
(uporediti (6.2.18)), gde je
N
= lî :
L^ def
X
(9.4.22b)
i=1
Posto je svaki operator u (9.4.22a) simetri an, svaki od njih komutira sa svakim operatorom permuta ije i sa
antisimetrizatorom A^. Stoga,
^ 2 j ml = l; ms = 1 < : : : < ml = l; ms = 1 i =
L (9.4.23)
2 2
p L^ + A^L^ + L^ A^L^ + ^ ^ ^
N !(
2 + Lz ALz ) j ml = l; ms = 21 i

j ml = l; ms = 21 i
(iskoristili smo (9.4.22a) i (9.4.7)).
Lako se vidi da 2(2l + 1)- esti ni nekorelisani vektor j ml = l; ms = 21 i
: : :
j ml = l; ms = 21 i ima ukupan
orbitni magnetni kvantni broj Ml = 0 (naime, u sabiranju jedno esti nih ml dva-po-dva se potiru osim ml = 0).
Stoga L^ z daje nulu.
Kada na pomenuti nekorelisani vektor primenimo L^ +, u stvari sa ^l+;i delujemo samo na i-ti jedno esti ni faktor-
vektor i onda sabiramo po i. U svakom sabirku emo podi i vrednost magnetnog kvantnog broja za jedan. Ali
neki drugi faktor-vektor je ve bio u stvari jednak novonastalom vektoru (tj. sa istim ml , a i sa istim ms), jer su
sva jedno esti na stanja bila popunjena. Tako dolazi do ponavljanja istog stanja i primena antisimetrizatora A^
posle toga da e nulu. I ovo je slu aj sa N 1 sabiraka u L^ + (tj. za ^l+;i koji zati u ml 6= l; a ^l+;i j ml = l ii = 0.
Stvar je potpuno analogna pri primeni L^ , samo sto se tu radi o snizavanju vrednosti magnetnog kvantnog broja.
Dakle, sve skupa, L^ 2 daje nulu.
b) Dokaz da primena L^ 2 = 21 (S^+S^ + S^ S^+)2 + S^z2 na nasu Slater-ovu determinantu daje nulu je potpuno
366
CESTICE
analogan sa rezonovanjem pod a).

) Posto je L = S = 0, a J^ def
= L^ + S^ , samim tim imamo J = 0. Q. E. D.
Iz Teorema T 9.4.4 o igledno sledi da popunjene podljuske elektronskog omota a atoma ne do-
prinose ukupnim uglovnim momentima L; S i J omota a, ve su za ovo merodavni samo valentni
elektroni.
Razumevanje uloge valentnih elektrona u elektronskom omota u emo dalje produbiti u
slede em paragrafu. A sada pokusajmo da damo Pauli-jevom prin ipu smisao koji prevazilazi
kontekst modela nezavisnih esti a.
Zadatak 9.4.13 Neka je j 1 i j 2 i : : : j N i nekorelisani vektor u kome je i-ta i j -ta esti a u "istom" stanju.
Pokazati da je verovatno a prelaza iz bilo kog stanja j i 2 Va u pomenuto nekorelisano stanje jednaka nuli.
(Indika ija: Po i od opservable Pîj ili od A^.) Da li bi verovatno a prelaza bila nuzno nula i da u nekorelisanom
vektoru nema ponavljanja jedno esti nog stanja?
Uobi ajena formula ija Pauli-jevog prin ipa da dva ili vise identi nih fermiona ne mogu biti
u istom jedno esti nom stanju moze da se razume u smislu verovatno e prelaza kao u Z 9.4.13 i
da se onda odnosi na proizvoljno stanje j i 2 Va .
9.4.6 Kad mozemo da prenebregnemo Pauli-jev prin ip?

Videli smo da poslednji Postulat ima ozbiljne konsekven e na osobine kvantnomehani kih si-
stema i da nam je od nepro enjive vrednosti u prou avanju sistema od vise identi nih fermiona.
Medutim, novi prin ip dovodi i do izvesnih pitanja; neka od njih na prvi pogled izgledaju kao
paradoksi.
i) Nisu li identi ni svi elektroni u vasioni (i svi protoni sveta itd)? Posto je odgovor potvrdan,
nije li svaki elektron korelisan sa svima ostalim elektronima u vasioni, tj. ne bi li trebalo da
u stvari sve vreme ra unamo sa antisimetri nim vektorima koji obuhvataju sve elektrone?
ii) Kako mozemo u atomskom omota u posebno da tretiramo valentne elektrone, a popunjene
ljuske da odvojimo kao "zamrznuti" ore? Zar Pauli-jev prin ip ne povezuje sve elektrone
omota a u nerazmrsivu elinu?
Name e se pomisao da se u izvesnim slu ajevima moze prenabregnuti korela ija koja poti e
od Pauli-jevog prin ipa. Sada emo da denisemo takve slu ajeve.
a) Fiksirajmo jedno ortogonalno razlaganje prostora prve esti e na dva potprostora

H1(u) = V1(I ) V1(II ) ; (9.4.24a)
i prenesimo ove potprostore (i razlaganje) pomo u izomorzama J^j i i u ostale jedno esti ne
prostore Hj(u) ; j = 2; 3; : : : ; N :
Hj(u) = Vj(I ) Vj(II ) : (9.4.24b)
Kada nije bitno o kojem se jedno esti nom prostoru radi, pisa emo pomenute potprostore
u vidu VI odnosno VII .

b) Pretpostavimo da se N1 fermiona "nalazi" u jedno esti om potprostoru VI , N2 fermiona u

potprostoru VII (N1 + N2 = N ), a izmedu ove dve grupe esti a postoji samo korela ija koju
uspostavlja Pauli-jev prin ip. Izrazeno pre iznim jezikom formalizma, imamo N -fermionski
normirani vektor u Va :
r
N ^
A(j 1:::N1 i
j N1+1:::N i); (9.4.25a)
N1 !N2 !
gde je A^ N - esti ni antisimetrizator, j 1:::N1 i je N1 - esti ni normirani antisimetri ni vektor
takav da je
j
i 2 V1(I )

VN(I1) ;
1:::N1 (9.4.25b)
a ina e proizvoljan (odsad: fermionsko stanje na VI ), a j N1 +1:::N i je N2 - esti ni normi-
rani antisimetri ni vektor koji pripada potprostoru VN(II1 +1)

VN(II1 +1)

VN(II ) a ina e je
proizvoljan9.4.5 (odsad: fermionsko stanje na VII ).
Razjasnimo, pre svega, sta a) i b) zna e u slu aju svih elektrona sveta. Podelimo zi ki
prostor (klasi ni) na dva domena DI i DII (DI [ DII = sav prostor, DI \ DII =prazan skup),
re imo DI je zapremina ove zgrade, a DII sav ostali prostor. Denisimo
Z Z
PÎ =
def
j r i drhr j; PÎI def
= j r i drhr j; (9.4.26a,b)
DI DII
a oblasti likova ovih projektora u Hu neka su

VI def
= R(PÎ ); VII def
= R(PÎI ): (9.4.27a,b)
Stanje (9.4.25b) onda zna i da se svih N1 elektrona nalaze u domenu DI , a preostalih N2 elektrona
se nalaze u domenu DII . Da izmedu dve pomenute grupe elektrona postoji samo minimalna
korela ija od antisimetrije (videti (9.4.25a)) odgovara okolnosti da su N2 elektrona u DII udaljeni
od N1 elektrona u DI i ove dve grupe esti a ne interaguju. Nasuprot ovome, unutar domena
DI (kao i unutar DII ) moze da postoji interak ija i zato vektori j 1:::N1 i i j N1 +1:::N i, svaka sa
svoje strane mogu da sadrze i druge korela ije.
U drugom primeru, tj. u primeru elektronskog omota a, neka VII po deni iji obrazuju
upravo sva popunjena stanja ore-a, a VI preostala jedno esti na stanja (iz svojstvenog bazisa
od h^ 1 u modelu nezavisnih esti a), koja su na raspolaganju valentnim elektronima. Prou i emo
jedan konkretan primer.
9.4.5 Ski ira emo izra unavanje faktora normiranja koji je dat u (9.4.25a). Grupa SN svih permuta ija N esti a
sadrzi podgrupu SN1 SN2 , koja se sastoji od svih permuta ija koje permutuju posebno prvih N1 esti a i
posebno N2 poslednjih, a uopste ne permutuju izmedu njih. Razlazu i SN na kosete po podgrupi, imamo SN =
P
p0 (SN1 SN2 ), sumiramo po permuta ijama koje permutuju prvih N1 sa poslednjih N2 esti a, a pripadaju
razli itim kosetima (uklju ujemo i identi nu permuta iju). Imamo N1N!N! 2! sabiraka (tzv. indeks podgrupe). Posto
je A^ = (N !) 1 p2SN ( 1)pP^, u A^(j 1:::N1 i
j N1+1:::N i emo dobiti N1!N2! (broj elemenata u kosetu) puta
P
jedan te isti zbir od N1N!N! 2! (broj koseta) ortogonalnih vektora (ova ortogonalnost je posledi a ortogonalnosti
potprostora V i V ). Prema tome, faktor normaliza ije mora da zadovoljava 2 N1 !2 N2 !2 N ! = 1, tj. =
q
I II N !2 N 1 !N 2 !
N! .
N1 !N2 !
368
CESTICE
Uzmimo fosfor (P). Iz tabele Tb 7.1 vidimo da je njegova kongura ija (Ne)(3s)2 (3p)3 . Ispi-
suju i ekspli itno kongura iju neona, ore fosfora glasi: (1s)2 (2s)2 (2p)6 (3s)2 . Ovde je i N2 = 12
i dimVII = 12;
VII def
= V (1s ) V (2s ) V (2p ) V (3s ): (9.4.28)
Ovi svojstveni potprostori jedno esti nog hamiltonijana (koji odgovaraju nivoima 1s ; : : : ; 3s )
imaju dimenziju 2, odnosno 2, odnosno 6, odnosno 2. Nije tesko videti da je 12-elektronski
antisimetri ni potprostor od prostora V1(II )
: : :
V12
(II )
jednodimenzionalan i da ga obrazuje
Slater-ova determinanta denisana pomo u pomenutih 12 jedno esti nih stanja. Ona je sad
j N1+1:::N i(N1 = 3) u (9.4.25a).
Zadatak 9.4.14 Dokazati sto je upravo iskazano.
Kako na primeru fosfora, tako i u svim ostalim atomskim omota ima vektor j N1 +1:::N i u
(9.4.25a) je jedinstvena Slater-ova determinanta, koja se moze izgraditi na VII .
U stvari, ako bismo i za valentne elektrone imali stanje j 1:::N1 i iz (9.4.25a) u vidu Slater-
ove determinante, onda bi se (9.4.25a) svelo na formulu komponovanja Slater-ovih determinanti:
Krone ker-ov proizvod N1 - esti ne i N2 - esti ne Slater-ove determinante, zatim primena antisi-
metrizatora i faktora normiranja i rezultat je N = (N1 + N2 )- esti na Slater-ova determinanta,
kao sto se lako vidi.
Ali, sto se ti e valentnih elektrona, tu se ide dalje od nulte aproksima ije, tj. od modela
nezavisnih esti a (u kome se tzv. preostala ili rezidualna interak ija uopste ne uzima u obzir),
tako da j 1:::N1 i obi no sadrzi vise od minimalnih korela ija Slater-ove determinante. I samo
sprezanje N1 valentnih elektrona u svojstveno stanje ukupnog uglovnog momenta (sto se uvek
ini da bi se dobio uglovni moment atoma) daje po pravilu j 1:::N1 i koji je antisimetri an, a nije
Slater-ova determinanta.
U Dodatku x 9.4.8 dokaza emo teorem na osnovu kojeg mozemo ispustiti iz razmatranja
potprostor VII i N2 esti a u njemu, tj. mozemo N - esti ni vektor (9.4.25a) da zamenimo sa
N1 - esti nim vektorom j 1:::N1 i (iz istog izraza (9.4.25a)).
Ovaj postupak raspreze N2 esti a od pomenutih N1 od njih u pogledu korela ija koje name e
Pauli-jev prin ip i ispusta iz opisivanja tih N2 esti a. Cena koja se pla a je odba ivanje i
potprostora VII Hu , tj. ograni avanje jedno esti nog prostora stanja na VI .
Postupak je egzaktan (tj. nije aproksima ija) ako se sve opservable i transforma ije simetrija
koje su od interesa redukuju posebno u V1(I )
: : :
VN(I1) i posebno u VN(II1 +1
)

: : :
VN(II ) . Ina e
se moramo sluziti pribliznim opservablama i transforma ijama za koje to jeste slu aj, i onda
pomenuto prenebregavanje Pauli-jevog prin ipa daje samo priblizno kvantnomehani ko opisiva-
nje. Strogo uzev, tj. imaju i u vidu sve opservable i transforma ije (unitarne i antiunitarne
operatore) u Va od N fermiona, pomenuti postupak predstavlja modelno, priblizno opisivanje.

9.4.7 Koordinatno-spinska i impulsno-spinska reprezen-

ta ija Slater-ovih determinanti
Sva dosadasnja razmatranja bazirana su na apstraktnom jedno esti nom prostoru H1(u) def = H1(o)
H1(s) . Prou imo sad koordinatno-spinsku reprezenta iju i stoga predimo na prostor L2(r1)
C 21
sa elementima vida (r1 ; ms1 ).
Neka je fn (r1 ; ms1 ) j 8ng bazis u L2 (r1 )
C 21 . Istim postupkom kao u slu aju apstraktnih
prostora, konstruisimo normirane Slater-ove determinante

n1 (r1 ; ms1 ) n2 (r2 ; ms2 ) : : : n1 (rN ; msN )

1 n2 (r1 ; ms1 ) n2 (r2 ; ms2 ) : : : n2 (rN ; msN )
p .. .. .. .. = (9.4.29)
N! . . . .
(r ; m ) (r ; m ) : : : (r ; m )
nN 1 s1 nN 2 s2 n1 N sN
p1
X
( 1)ppn1 (r1 ; ms1 )pn2 (r2 ; ms2 ) : : : pnN (rN ; msN ):
N ! p2SN
Sve Slater-ove determinante (prebrojavamo ih kombina ijama bez ponavljanja n1 < : : : < nN
vrednosti kvantnog broja n) ine bazis u fermionskom prostoru L2 (r1 )
C 21

L2 (rN )
C 2N .
Zadatak 9.4.16 Dokazati da se Slater-ove determinante iz (9.4.29) mogu prepisati u vidu
h r1 ; ms1 ; r2 ; ms2 : : : ; rN ; msN j n1 < : : : < nN i; (9.4.30)
def
gde je j r1 ; ms1; : : : ; rN ; msN i = j r1; ms1 i

j rN ; msN i (uporediti (9.4.7) za desnu stranu).
Kao sto se vidi iz oblika (9.4.30) Slater-ovih determinanti u koordinatnoj reprezenta iji, vektor
j n1 < n2 < : : : < nN i se skalarno mnozi vektorom j r1; ms1; r2; ms2 : : : ; rN ; msN i 2 H1(u:::N
)
, koji ne
pripada fermionskom potprostoru Va . Kao i u modelu nezavisnih esti a, tako i u koordinatnom
reprezentovanju apstraktnih Slater-ovih determinanti, koristimo se u stvari natprostorom H1(u:::N )
fermionskog prostora Va .
Zadatak 9.4.17 Pokazati da operator koji reprezentuje transpozi iju p12 u koordinatno-spinskoj reprezenta iji
(pisemo ga opet P^12 ) ima slede e delovanje
P^12 (r1 ; ms1 ; : : : rN ; msN ) = (r2 ; ms2 ; : : : rN ; msN ); (9.4.31)
i uopstiti ovaj rezultat na operator proizvoljne transpozi ije.
Zadatak 9.4.18 * Pokazati da uop stenje transpozi ije Pij na proizvoljnu permuta iju daje
P^12 (r1 ; ms1 ; : : : rN ; msN ) = (rp1 ; msp1 ; : : : rN ; msN ) 8p 2 SN : (9.4.32)
Zadatak 9.4.19 Pokazati da je gustina verovatno e da se u sistemu od N identi nih fermiona dve esti e nalaze
na istom mestu i da imaju isti magnetni kvantni broj spina jednaka nuli.
Posto su talasne funk ije kvantnih sistema obi no manje-vise neprekidne, iz iskaza Zadatka
Z 9.4.19 sledi da bilo koje dve esti e sistema od N identi nih fermiona ne mogu biti mnogo blizu
jedna drugoj ako imaju istu projek iju spina. Drugim re ima, kao da se Postulat o identi nim
fermionima ispoljava kroz neku repulziju esti a (koja je nedinami kog porekla).
U impulsno-spinskoj reprezenta iji sa Hu def = Ho
Hs prelazimo na prostor stanja L2 (p)
C 2
i sve je potpuno analogno kao u slu aju koordinatno-spinske reprezenta ije (u svim gornjim
rezultatima treba samo umesto r da stavimo p).
370
CESTICE
9.4.8 * Dodatak | zasnivanje prenebregavanja Pauli-jevog

prin ipa
Imamo dve vrste antisimetri nih vektora, kao j 1:::N i (otsad kratko ) u (9.4.25a) koji pripa-
daju fermionskom potprostoru u V1(I )

VN(I1) i vektori kao j N1 +1:::;N i (odsad ) elementi
antisimetri nog potprostora u VN(II1 +1 )

VN(II ) .
Ako se ograni imo na fermionski prostor denisan na VI , onda se kvantnomehani ke predik ije
mogu u prin ipu svesti na verovatno e prelaza v ( ! ). Ali dok je jos prisutan i potprostor
VII preko (9.4.25a), moramo pre svega ustanoviti kako treba izra unati pomenute verovatno e
prelaza pomo u N - esti nih vektora vida (9.4.25a).
Ozna imo po etno N - esti no stanje sa def = A^ j i j i, i uvedimo stanje j 0q i def
= 0 A^ j
0 i j 0 i, gde je fj 0 j8q ig arbitreran bazis u N2 - esti nom fermionskom prostoru na VII , j i je
q
arbitreran N1 - esti ni fermionski vektor stanja na VI , a i 0 su konstante normiranja. Trazena
verovatno a prelaza onda glasi:
v( ! 0 ) = X jh 0 j ij2 (9.4.33)
q
q
(ovde je prelaz ! 0 slozeni kvantni dogadaj i moramo ga razloziti na elementarne, ije

verovatno e su sabir i u (9.4.33); videti (2.2.5)). Svrha ovog odeljka je da se pokaze da je desna
strana u (9.4.33) jednaka j ! 0 j2 .
Lema 9.4.2 Neka je P^ 0 operator permuta ije u prostoru stanja H1(u:::N

)
koji netrivijalno permu-
tuje izmedu N1 prvih i N2 po slednjih esti a (kao na primer p0 u 9.4.5, samo ovde isklju ujemo
identi ni operator). Onda kako god odabrali fermionska stanja i 0 na VI i za bilo koja fermi-
onska stanja i 0 na VII imamo
h j h j P^ 0 j 0 i j 0 i = 0: (9.4.34)
Dokaz: Fiksirajmo jedan bazis u VI i jedan bazis u VII i indukujmo pomo u njih bazise od Slater-ovih determi-
nanti u fermionskom prostoru na VI i u analognom prostoru na VII (videti Teorem T9.4.2 i (9.4.7)). Razvijmo
sva etiri fermionska stanja j i; j 0 i; j i; j 0 i po ovim Slater-ovim determinantama. Primenimo i sve per-
muta ije koje preko antisimetrizatora ulaze u sastav svake Slater-ove determinante (videti (9.4.7)) i sve linearne
kombina ije (ili eventualno redove) izvu imo ispred matri nog elementa od P^ 0 u (9.4.34). Posle svega re enog,
u svakom sabirku se pojavljuje faktor vida (9.4.34), samo sto su sad sva etiri vektora j i; j 0 i; j i; j 0 i
nekorelisana, tj. direktni su proizvodi jedno esti nih stanja (iz VI za prva dva pomenuta vektora, a iz VII za
poslednja dva). Posle primene P^0 , nekorelisani vektor na mestu j 0 i sadrzi bar jedno jedno esti no stanje iz VII !
Kad se, posle ove primene izvrsi skalarno mnozenje pojedinih jedno esti nih direktnih faktora, moramo dobiti
nulu, jer, kao sto smo rekli, bar za jednu od N1 prvih esti a mnozimo stanje iz VI (bra) sa stanjem iz VII (ket).
Q. E. D.
q
Teorem 9.4.5 Neka je j 1;:::;N i = N1N!N! 2 ! A^ j 1;:::;N1 i j N1 +1:::N i stanje N identi nih fermiona
vida (9.4.25a), gde su j 1:::N1 i i j N1 +1:::N i proizvoljna stanja N1 , odnosno N2 identi nih
fermiona na VI , odnosno na VII (uporediti (9.4.24)). Neka je j 10 :::N1 i drugo proizvoljno stanje
9.5. ANTISIMETRIZACIJA ORBITNO-SPINSKIH KOORDINATA I UGLOVNIH MOMENATA371
N1 identi nih fermiona na VI . Verovatno a kvantnog dogadaja j 10 :::N1 ih 10 :::N1 j u stanju j 1:::N i
jednaka je verovatno i prelaza v ( ! 0 ):
jh 0
1:::N1 j 1:::N1 ij2: (9.4.35)
dakle, uopste ne zavisi od stanja j N1 +1:::N i.
Dokaz: Kao sto smo rekli, u N -fermionskom prostoru pomenuti kvantni dogadaj je slozen dogadaj, te vero-
vatno a, v, tog dogadaja glasi (videti (9.4.33)): v = q jh q j ij = q ( N1N!N! 2! )2jh 0 j h 0q j A^ j i j ij2
P 0 2 P
(iskoristili smo A^2 = A^), a fj 0q j8q ig je proizvoljan bazis u N2 -fermionskom prostoru na VII . Posto se
^
u A = N ! p2SN ( 1)pP^ sumira po eloj simetri nojPgrupi SN , pogodno je SN predstaviti kao sumu (tj.
1 P
uniju disjunktnih podskupova) po kosetima: SN = p0 P^0(SN1 SN2 ) (isto kao u 9.4.5, samo sad je re
o operatorima koji reprezentuju permuta ije u prostoru H (u) ). U skladu sa tim mozemo da pisemo A^ =
1 :::N
(N !) 1 p0 ( 1)p0 P^0 p2SN1 SN2 ( 1)pP^ . Posto ( 1)pP^ j i j i =j i j i; 8p 2 SN1 SN2 ; A^ j i j i =
P P
N1 !N2 ! P 0 ( 1)p0 P^ 0 j ih j (N !N ! je, naravno broj elemenata u svakom kosetu) i na osnovu (L 9.4.2) imamo
N! P p 1 2
v = q ( N1N!N! 2 ! )2 ( N1N!N! 2 ! )2 jh 0 j h 0q j i j ij2 (posto medu P^ 0 imamo i I^, jedino na ovaj P^ 0 se (L 9.4.2) ne
odnosi).
Dalje, v = jh 0 j ij2 Pq jh 0q j ij2 = jh 0 j ij2 = v( ! 0), jer Pq jh 0q j ij2 = h j Pq j 0q ih 0q j i =
h j IÎI j i = 1, gde je IÎI identi an operator u N2 - esti nom fermionskom prostoru na VII . Q. E. D.
9.5 Antisimetriza ija orbitno-spinskih koordinata i uglov-

nih momenata
U ovom odeljku emo se vratiti na ideju LS -sprezanja i pretpostavi emo da imamo vektor stanja
N identi nih fermiona koji je proizvod orbitnog N - esti nog vektora i spinskog N - esti nog
vektora. Prou i emo sta u ovom vaznom primeru zna i antisimetri nost ukupnog N-fermionskog
vektora stanja. Relira emo jednim teoremom antisimetri nost sa mogu im kvantnim brojevima
dvo esti nog uglovnog momenta i objasni emo primenu svega toga na dva valentna elektrona u
atomskom omota u.
9.5.1 Razdvajnje prostornih i spinskih varijabli

Da bismo razdvojili sve prostorne varijable sistema N identi nih fermiona od svih njegovih spin-
skih varijabli, napisimo ukupni N - esti ni prostor u LS -sprezanju (uporediti (7.4.14)):
H1(u:::N
)
= H1(o:::N
)

H1(s:::N
)
(9.5.1)
H1(o:::N = H1
: : :
HN(o) ; H1(s:::N
) def (o)
= H1
: : :
HN(s) :
) def (s)
(9.5.2a,b)
Videli smo da su operatori permuta ija P^ u H1(u:::N
)
entiteti pomo u kojih izrazavamo identi nost
esti a i njihovu fermionsku ili bozonsku prirodu. Pri faktoriza iji (9.5.1) ukupnog prostora i
permuta ije se faktorisu:
P^ = Pô
P^s : (9.5.3)
372
CESTICE
To zna i da Pô deluje u H1(o:::N

)
, tu reprezentuje p 2 SN , a P^s deluje u H1(s:::N
)
reprezentuju i tu
istu permuta iju p. Drugim re ima, Pô i P^s su "jedna te ista" permuta ija, samo sto deluju na
prostorne odnosno na spinske varijable sistema.
Pretpostavimo da u hamiltonijanu sistema nedostaju lanovi koji bi sprezali prostorne i spin-
ske varijable ili da su mali pa ih mozemo u dobroj aproksima iji zanemariti. Onda se ponekad
ove dve vrste varijabli ne sprezu (sprezanja stepena slobode je analogon interak ija podsistema
materijalne prirode). U formalizmu to zna i da je ukupno stanje nekorelisani vektor u odnosu
na (9.5.1):
j 1:::N i =j 1:::N io
j 1:::N is: (9.5.4)
Da emo sad jednostavan i u praksi vazan potreban i dovoljan uslov da je stanje j 1:::N i vida
(9.5.4) antisimetri no.
Lema 9.5.1 Da bi vektor j 1:::N i dat u vidu (9.5.4) bio antisimetri an potrebno je i dovoljno
da jedan od slede a dva uslova bude zadovoljen:
a) vektor j 1:::N i 2 H1(o:::N
)
iz (9.5.4) je simetri an, a vektor j 1:::N i 2 H1(s:::N
)
iz (9.5.4) je
antisimetri an;
b) j i
1:::N o je antisimetri an, a j 1:::N is je simetri an.
Dokaz: Dovoljnost odmah sledi kada primenimo P^ = Pô
P^s na j 1:::N i. Naime, na simetri ni faktor-vektor e
odgovaraju i faktor-operator permuta ije delovati kao identi ni operator, a na antisimetri ni kao ( 1)p. A to je
dovoljan uslov da j 1:::N i bude antisimetri an (uporediti (9.3.24)). Potrebnost je nesto teze dokazati. Ona sledi
kao posledi a dve injeni e: i) da se svaka transpozi ija faktorizuje kao u (9.5.3); ii) da je svaka transpozi ija (bilo
u H1(u:::N
) , bilo u H(o) , bilo u H(s) ) unitaran i involutivan operator, pa prema tome i opservabla. Preporu uje
1:::N 1:::N
se itao u da sam kompletira ovaj dokaz. Radi provere, dokaz je dovrsen na kraju Dodatka x 9.5.4. Q. E. D.
U ovom paragrafu smo videli kako se nekorelisanost (9.5.4) jednostavno kombinuje sa antisi-
metri nos u ukupnog vektora. U slede em paragrafu emo ovome jos dodati i uglovne momente
L^ i S^ , ali za dovoljno jednostavan slu aj: N = 2.
9.5.2 Slaganje dva uglovna momenta i antisimetri nost

Podsetimo se tripletnog i singletnog spinskog dvo esti nog stanja (za dve esti e sa spinom
s = 21 ):
j 11 i =j 21 i j 12 i; j 1; 1 i =j
1
2
i j 1
2
i 1 1
; j 10 i = p (j i j
1
i +j
1 1
i j i); (9.5.5)
2 2 2 2 2
r
1 1 1 1 1
j 00 i = (j i j
2 2 2
i j i j i)
2 2
(9.5.6)
(prepisali smo (7.3.2), (7.3.1)). Odmah se vidi da su sva tri tripletna stanja simetri ni vektori u
H12(s) , a da je singletno stanje antisimetri an vektor u istom prostoru.
Name e se pitanje da li je ovo slu ajnost ili postoji opstija inherentna povezanost uglovnog
momenta i simetrije. Dokaza emo jedan opsti teorem koji daje odgovor na postavljeno pitanje.
Neka su H1 i H2 dva jedno esti na prostora stanja identi nih esti a sa vektorskim opserva-
blama uglovnog momenta K ^ 1 , odnosno K^ 2 , denisanim u njima (H1 je, na primer, ili H1o) ) , ili
H1(s) , ili H1(u) ). Pretpostavimo da se pri slaganju uglovnih momenata K^ = K^ 1 + K^ 2 (denisanom
u H12 = H1
H2 ) pojavljuje ista vrednost k kvantnog broja k1 za K ^ 1 i kvantnog broja k2 za
^ 2 , i isti dodatni kvantni brojevi uz k. Onda emo u kompozitnom prostoru izmedu ostalog
K
^:
dobiti i slede e multiplete standardnih bazisnih vektora za K
j k; k; 2k q; m i; (9.5.7a)
gde kompozitni magnetni kvantni broj m uzima vrednosti
m = (2k q ); (2k q ) + 1; : : : ; (2k q ); q = 0; 1; 2; : : : ; 2k (9.5.7b)
((2k q ) je kvantni broj kompozitnog uglovnog momenta, jer se k i k sprezu u sve vrednosti od
2k do jk kj = 0.)
Teorem 9.5.1 Svaki vektor (9.5.7a) je ili simetri an ili antisimetri an, ve prema tome da li je
q paran ili neparan broj. Drugim re ima, pregledno prikazano imamo:
simetri ni vektori: j k; k; 2k; m i; j k; k; 2k 2; m i; : : : 8m
antisimetri ni vektori: j k; k; 2k 1; m i; j k; k; 2k 3; m i; : : : 8m
Dokaz: Dokaz ovog Teorema je prli no slozen (ali ne sadrzi nijedan element kojim savesni itala ne vlada).
Izdvojili smo ga u Dodatku x 9.5.4. Q. E. D.
9.5.3 uglovni momenti dva valentna elektrona

Sad emo da primenimo rezultate prethodna dva paragrafa na izra unavanje uglovnih momenata
neutralnih atoma koji imaju dva valentna elektrona.
Pogledajmo opet Tb 7.1 i uzmimo za prvi primer berilijum (Be), koji ima dva valentna elek-
trona u 2s podljus i. Posto je ovde l1 = l2 = 0; L = 0 (tzv. S-stanje), imamo dvoelektronsko
orbitno stanja koje je, prema Teoremu T 9.5.1, simetri no. Zato kompozitno spinsko stanje mora
biti antisimetri no da bi ukupno dvoelektronsko stanje bilo antisimetri no (uporediti Lemu). To
onda ne moze biti tripletno, nego mora biti singletno stanje (uporediti (9.5.5) i (9.5.6)). Posto
su L = S = O, mora biti i J = 0. Zato atom Be ima uglovne momente 1 S 0 .
Uzmimo za slede i primer ugljenik (C), koji ima dva valentna elektrona u 2p-stanju. Ovde
imamo l1 = l2 = l = 1; s1 = s2 = s = 21 . Sto se ti e ukupnih dvoelektronskih stanja vida
j LML i j SM + S i, imamo slade e mogu nosti na osnovu pravila slaganja uglovnih momenata:
1 D;1 P;1 S;3 D;3 P i 3 S: (9.5.8)
Zadatak 9.5.1 Prevesti (9.5.8) na jezik vektora j LML i j SM + S i.

Postulat o identi nim esti ama VIII.B dozvoljava 1 D, 1 S i 3 P , a zabranjuje 1 P , 3 D i 3 S .
Zadatak 9.5.2 Dokazati da iz Teorema sledi ovaj iskaz.

374
CESTICE
Lako je razumeti zasto osnovno stanje atoma ugljenika ima bas 3 P , a ne 1 D ili 1 S . Naime,
3 P -stanje je antisimetri
no u prostornom delu, za razliku od stanja 1 D i 1 S koja su simetri na u
H12 . Posto se elektroni zbog ove antisimetri nosti "odbijaju" (uporediti pretposlednji pasus od
(o)
x 9.4.7), za njih je energetski povoljnije (tj. niza je energija) ako imamo antisimetri no prostorno
stanje, koje svojom ugradenom efektivnom repulzijom iziskuje ve u uzajamnu udaljenost dva
valentna elektrona. Ovo je spe ijalan slu aj (za dva valentna elektrona) tzv. Hund-ovog pravila,
po kome za bilo koji broj valentnih elektrona osnovno stanje ima najve i mogu i spin. Ispostavlja
se, naime, da tome odgovara prostorno stanje koje je u "najve oj meri" antisimetri no.
Kao sto nam jos jedan pogled na podatke o ugljeniku u (Tb 7.1) otkriva, ukupno stanje dva
valentna elektrona (a prema tome i elog omota a) ima uglovne P momenta 3 P0 , tj. imamo i sveu-
kupni uglovni moment J = 0. Posto je j LSJMJ i = (LSML MS jJMJ ) j LML i j SMS i,
ML ;MS
a simetri nost ili antisimetri nost vektora j LML i i j SMS i je ista bez obzira na konkretnu
vrednost ML , odnosno MS , svi sabir i u ovom zbiru imaju jednaka svojstva simetrije direktnih
faktora. U tom smislu pri prelasku sa nekorelisanog na korelisani vektor u H12 (u)
(tj. sa ML < MS
na JMJ ), pripisivanje maksimalne simetrije posebno prostornim i posebno spinskim stepenima
slobode je i dalje odrzivo i korisno.
Postavlja se pitanje zasto je bas J = 0, kad su mogu a i J = 1; 2. Za odgovor je potrebno
resiti svojstveni problem hamiltonijana. Naime, kao sto smo videli u (9.1.37), na svaki elektron,
zbog toga sto ima spin, deluje i spin-orbitno sprezanje H^ s0 ^s ^l.
Zbir ovakvih jedno esti nih sabiraka u hamiltonijanu dva valentna elektrona u nasem slu aju
nije kompatibilan sa L^ 2 i S^ 2 , tj. P
ne favorizuje LS -sprezanje uglovnih momenata, ve jj -sprezanje,
koje je vida j j1 j2 JMJ 1 2 i = mj1 ;mj2 (j1 j2 mj1 mj +2 jJMJ ) j l1 s1 j1 mj1 1 i j l2 s2 j2 mj2 2 i:
S druge strane, ostali sabir i u hamiltonijanu ne favorizuju jj -, ve LS -sprezanje. Uzimaju i
u obzir eo dvoelektronski hamiltonijan, mozemo re i da su kako L i S tako i j1 i j2 samo priblizno
dobri kvantni brojevi (pri tome L i S su bolji, zato i pisemo 3 P0 ). Dobri kvantni brojevi su J i
MJ i oni poti u od ukupnog dejstva svih lanova u hamiltonijanu. Stoga i konkretna vrednost
J = 0 za osnovno stanje proizlazi tek iz dijagonaliza ije hamiltonijana.
9.5.4 Dodatak | dokazi teorema i leme

Dokaz Teorema T 9.5.1. Podsetimo se izomorzma J^2 1 koji preslikava H1 na H2 i koji
odgovara pojmu "istih" jedno esti nih stanja. Pretpostavili smo da se radi o istoj vrednosti k
kvantnih brojeva k1 i k2 i o istom dodatnom kvantnom broju u slu aju obeju esti a. To
zna i da J^2 1 prevodi iredu ibilni invarijantni potprostor V1(k) H1 na iredu ibilni invarijantni
potprostor V2(k) H2 (jer ova dva potprostora sadrze "ista" stanja). Onda se operator izmene
E^ , koji je usko povezan sa J^2 1 (uporediti (9.3.3)), redukuje u V1(k)
V2(k) .
Nakon uvodenja K ^ def
=K ^1+K ^ 2 , imamo dekompozi iju
V1(k)
V2(k) = 2q=0
k V (2k q)
12 (9.5.9)
na iredu ibilne invarijantne potprostore za K ^ (uporediti (7.1.11a), samo sto sad kompozitni
kvantni broj pisemo 2k q , a izostavljamo na desnoj strani 1 = 2 = ). Posto identi nost
esti a povla i da se one ne mogu razlikovati ni po jednoj opservabli, to je K ^ 2 = J^2 1 K
^ 1 J^2 11 ili
^ E^ ℄ = 0:
[ K; (9.5.10)
(a) (b)
V12(2k=4) ?
V12(m=2k=4)
V (2k 2)
12 ? V (m=2k 1)
12
-
V12(m=2k 2)
V (m=2k 3) -
(2k 4)
12 ? V12
V12(m=2k 4)
(m=2k 5) -
V12
V12(2k 3) 6 V12(m=2k 6)
(m=2k 7) -
V12
V12(2k 1) 6 V12(m=2k 8)
Slika 9.3: Simetri ni i antisimetri ni potprostori pri slaganju dva uglovna momenta sa
k = 2. Potprostori V12(2k q) iz (9.5.9) prikazani su kao kolone poredane tako da vrste predstavljaju
svojstvene potprostore kompozitnog magnetnog kvantnog broja m: V12 (m)
H12 . Na Crtezu (a)
objasnjene su kolone, a na Crtezu (b) dato je razjasnjenje vrsta.
^ E^ se redukuje ne samo u svakom potprostoru V12

Zbog kompatibilnosti sa K; (2k q)
iz (9.5.9),
sto su nasi "ormari sa okama", (videti rtez C 6.2), ve i u svakoj "o i" V12
(2k q)
i to u svih
2(2k q ) + 1 "oka" jednako, tj. u ekvivalentne operatore (videti teorem T 6.3.2).
Vazna okolnost koja se pojavljuje pri slaganju uglovnih momenata K ^1 i K^ 2 uz ksirane
1 = 2 = ) je nepostojanje visestrukosti potprostora V12 . Drugim re ima, sve su "oke"
(2k q)
V12(2k q;m) jednodimenzionalni potprostori. Prema tome, E^ mora u njima da se redukuje u broj i
to u svim "okama" u isti broj. Posto je E^ 2 = I^, taj broj moze da bude samo 1.
Tako smo dokazali:
i) da je svaki vektor (9.5.7a) ili simetri an ili antisimetri an i da su svih 2(2k q ) + 1 vektora
multipleta standardnog bazisa za K ^ jedne te iste prirode u pogledu simetrije, tj. ili su svi
simetri ni ili su svi antisimetri ni (nezavisno od vrednosti magnetnog kvantnog broja m).
Potprostor V12 (2k;m=2k)
(prva "oka") je jednodimenzionalan, u njemu imamo samo bazisni
vektor
j k; k; 2k; m = 2k i =j k; m1 = k i j k; m2 = k i; (9.5.11)
i on je o igledno simetri an. Na osnovu gornjeg zaklju ka onda mozemo da konstatujemo
ii) da je svaki vektor u V12
m=2k simetri
an.
Za dalje rezonovanje posluzimo se Crtezom C 9.3. U potprostoru V12
(m=2k 1)
(nesatirana, druga
odozgo, vrsta na Crtezu (b)), koji je dvodimenzionalan (dva kvadrati a), imamo slede e bazisne
vektore (koji ga obrazuju):
j m1 = k i j m2 = k 1 i; j m1 = k 1 i j m2 = k i ; (9.5.12)
376
CESTICE
o igledno, od njih mozemo da konstruisemo jedan simetri an i jedan antisimetri an vektor:

r r
1 1
(j k i j k 1 i+ j k 1 i j k i) ; (j k i j k 1i jk 1 i j k i) (9.5.13)
2 2
(bitno je da za oba kompozitna vektora u (9.5.12) vazi m1 6= m2 i da je drugi E^ -lik prvog).
Geometrijski to zna i: iz [K^ z ; E^ ℄ = 0 sledi da se E^ redukuje u svakom V12
(m)
; potprostor V12
(m=2k 1)
operator E^ razlaze na jedan simetri an prava i na jedan antisimetri an prava .
U potprostoru V12(m=2k 3)
(nesatirana, etvrta odozgo, vrsta na Crtezu (b)) imamo bazis:
j m1 = k i j m2 = k 3 i; j m1 = k 3 i j m2 = k i; j m1 = k 1 i j m2 = k 2 i; j m1 = k 2 i j m2 = k 1 i:
(9.5.14)
Sada sa prva dva i posebno sa druga dva vektora u (9.5.14) mozemo pre i na po jedan
simetri an i po jedan antisimetri an vektor. Tako dobijamo u V12 (m=2k 3)
drugi bazis koji sa
sastoji od 2 simetri na i od 2 antisimetri na vektora.
Analogno je za V12(m=2k 5)
itd. ako postoje. Mozemo izvu i slede i zaklju ak:
Svaki potprostor V12 ; m = 2k q , za neparno q ima parnu dimenziju, dim V12
(m) (m)
= q+1 i
broj simetri nih i broj antisimetri nih vektora u svojstvenom bazisu od E u V12 su jednaki.
^ (m)
Posmatrajmo sad V12 (m=2k 2)

(satirana, tre a odozgo, vrsta na Crtezu (b)). Onda imamo bazis:
j m1 = k 1 i j m2 = k 1 i (ve simetri an vektor!); (9.5.15a)
j m1 = k i j m2 = k 2 i; j m1 = k 2 i j m2 = k i: (9.5.15b)
Dakle, sto se ti e svojstvenog bazisa od E^ , dobijamo 2 simetri na i jedan antisimetri an vektor.
Analogno je u potprostoru V12 (m=2k 4)
itd. Formulisimo opsti zaklju ak.
Svaki potprostor V12 , m = 2k q za parno q ima neparnu dimenziju, dim V12
(m) (m)
= q+1 i
broj simetri nih vektora je za jedan ve i od broja antisimetri nih vektora (u svojstvenom bazisu
od E^ ).
Predimo sad na Crtez (a). Znamo ve (videti ii) gore) da je V12 2k (satirana, prva zdesna,
kolona) simetri an prostor. Kakav je slede i nalevo, V12 (2k 1)
? Znamo da je odredene simetrije
(videti i) gore). Ako bi i on bio simetri an, onda bi potprostor V12 (m=2k 1)
(druga vrsta, Crtez
(b)) morao biti simetri an, jer je sav unutar V12 (m=2k)
V12(m=2k 1)
. A to je u protivure nosti sa
gornjim zaklju kom (za q neparno). Dakle, V12 (m=2k 1)
je antisimetri an.
Kakav je V12(m=2k 2)
? On se se e (u jednom kvadrati u, tj. u jednom prav u) sa potprostorom
V12
(m=2k 2)
, za koji smo videli da ima 2 simetri na i jedan antisimetri an vektor. Posto se V12 (m=2k 2)
se e u po jednom kvadrati u i sa V12 (m=2k 1)

i sa V12
(m=2k)
(na sta otpada jedan antisimetri ni
odnosno jedan simetri ni vektor), pomenuti presek sa V12 (m=2k 2)
moze samo da bude simetri an
prava . Onda sav V12 (m=2k 2)
moze biti simetri an. I tako dalje.
Dokaz Leme L 9.5.1. Potrebnost uslova u Lemi. Pojednostavimo obelezavanje i pisimo
j i def= j 1:::N io ; j i def
= j 1:::N is. Posto je svaka transpozi ija Pîj (u svakom od tri prostora
stanja) unitaran i involutivan operator, ona je i opservabla i moze da ima samo 1 kao svojstvene
vrednosti (i ima obe, jer nije konstanta u elom prostoru).
Podimo od Pîj j i j i = j i j i (sto vazi za svaku transpozi iju Pij i posledi a
je pretpostavljene antisimetri nosti vektora j i j i). Zbog faktoriza ije operatora (videti
(9.5.3)), imamo
(P^0(ij ) j i)(P^s(ij ) j i) = j i j i: (9.5.16)
Izvrsimo razlaganja
j i =j + i+ j i; j i =j + i+ j i; (9.5.17a,b)
gde je
P^0(ij ) j i = j i; P^0(ij ) j i = j i (9.5.18a,b)
(radi se o razlaganju na projek ije u svojstvene potprostore od Pô(ij ) odnosno P^s(ij ) ; ovo razlaganje
je, kao sto je poznato, jednozna no). Zamenjuju i (9.5.17) i (9.5.18) u (9.5.16), nakon potiranja
dva sabirka na levoj strani sa dva sabirka na desnoj strani dolazi se do
j + i
j + i+ j i
j i = j + i
j + i j i
j i: (9.5.19)
a) Pretpostavimo sad da je j + i 6= 0. Onda skalarno mnozenje jednakosti (9.5.19) sa h + j

i deljenje brojem h + j +i daje j + i = j + i = 0, a (9.5.17b) tada iziskuje
j i =j i. Zamenjuju i j + i = 0 u (9.5.19), mnoze i skalarno sa h j i dele i brojem
h j i, sledi j i = j i = 0, a (9.5.17a) onda daje j i =j i. Dobili smo
varijantu a) uslova u Lemi sto se ti e Pîj .
b) Pretpostavimo da je j + i 6= 0. Analogno sledi j i =j i; j i =j + i, tj. varijanta b)
uslova u Lemi sto se ti e Pîj .
Posto sa svaka permuta ija faktorizuje u transpozi ije, vidimo da svaki orbitalni (spinski)
permuta ioni operator deluju i na j i (na j i) daje +1 ili 1 ostvaruju i tako jednu iredu ibilnu
reprezenta iju simetri ne (tj. permuta ione) grupe SN . Poznato je da postoje samo dve takve
reprezenta ije i tako sledi uslov Leme.
Glava 10
Priblizni ra uni
10.1 Sta ionarna perturba ija nedegenerisanog nivoa

Ovaj odeljak posve en je najprostijem slu aju ra una smetnji:
i) kada ni neperturbisani hamiltonijan ni perturba ija ne zavise od vremena,
ii) kada je energetski nivo koji izra unavamo nedegenerisan.
Pokaza emo da se ovaj spe ijalni slu aj moze primeniti na brojne konkretne probleme zahvaljuju i
grupi simetrije. I sama teorija i nekoliko primena izlozeni su prili no detaljno i to u naizmeni noj
prezenta iji.
U prvom susretu sa osnovnim idejama perturba ione teorije u x 3.4 videli smo da kvantna me-
hanika nastoji da svoju slabost (nemogu nost egzaktnog ra unanja) pretvori u prednost (razli iti
redovi aproksima ije paralelno sa razli itim eksperimentalnim rezolu ijama daju razli ite uvide

u ziku pojava). Citala e u ovom odeljku videti dalje realiza ije ove vazne ideje.
10.1.1 Osnovne ideje teorije perturba ije i deni ija pro-

blema
Kao sto smo u izvesnoj meri anti ipirali u x 3.4.1, teorija perturba ije stupa na s enu kada ne
umemo da resimo svojstveni problem hamiltonijana kvantnog sistema koji prou avamo, ali zato
umemo da resimo svojstveni problem jednog drugog, ne mnogo razli itog, ali jednostavnijeg
hamiltonijana. Pod pretpostavkom da je razlika pomenuta dva hamiltonijana mali operator,
razvijamo nas hamiltonijan u Taylor-ov red sa drugim (resenim) hamiltonijanom kao nultom
aproksima ijom, a korek ije izra unavamo za prvi, drugi itd. red aproksima ije pomo u pome-
nutog malog operatora. Sad emo ove kvalitativne ideje iskazati pre iznim jezikom kvantno-
mehani kog formalizma. Hamiltonijan kvantnog sistema koji prou avamo (a koji ne umemo da
resimo egzaktno) obelezavamo sa H^ i nazivamo ga perturbisanim hamiltonijanom. Hamiltonijan
drugog, jednostavnijeg sistema (koji moze biti i ktivan sistem) ozna ava emo sa H^ 0 | to e biti
neperturbisani hamiltonijan. Razliku H^ H^ 0 pisa emo kao H^ 0 i naziva emo je perturba ijom.
Dakle,
H^ = H^ 0 + H^ 0 : (10.1.1)
378
10.1. STACIONARNA PERTURBACIJA NEDEGENERISANOG NIVOA 379
U stvari, radi bolje preglednosti pojedinih redova aproksima ije, (10.1.1) emo uopstiti na
H^ (a) = H^ 0 + aH^ 0 : (10.1.2)
Za a = 1 imamo perturbisani hamiltonijan, za a = 0 neperturbisani, a za a ! +0 mozemo po-
smatrati kontinualni prelazak (konvergen iju) sa perturbisanog na neperturbisani hamiltonijan.
Radi emo sa H^ (a), a na kraju e se ispostaviti da rezultati ne zavise od a (te se odnose i na
slu aj a = 1).
U ovom odeljku prou avamo teoriju sta ionarnih perturba ija ili ra un smetnji nezavisnih od
vremena, sto e re i da ni H^ 0 ni H^ 0 ne zavise od vremenske promenljive t.
Pretpostavi emo (radi jednostavnosti) da neperturbisani hamiltonijan ima isto diskretan
spektar, tj. da ima isklju ivo vezana stanja10.1.1 :
H^ 0 j n i = En0 j n i ; (10.1.3)
gde su En0 ; n = 0; 1; 2; : : : neperturbisani energetski nivoi, a = 1; 2; : : : ; dn je dodatni kvantni
broj (ili kvantni brojevi), koji prebrojava bazisne vektore potpune klasika ije koji odgovaraju
jednom te istom (dn -puta) degenerisanom energetskom nivou10.1.2 En0 . Pretpostavi emo takode
da je kako energetski spektar, tako i pomenuti svojstveni bazis za H^ 0 poznat.
Nas je ilj da razvijemo H^ (a) u Taylor-ov red po a oko a = 0 i da izra unamo korek ije na
neperturbisane nivoe i stanja u pojedinim redovima pribliznosti. Pri tome je elishodno kon en-
trisati paznju na jedan odreden neperturbisani nivo. Ozna ava emo ga sa En0 . U elom ovom
odeljku ograni i emo se na slu aj dn = 1, tj. na teoriju sta ionarne perturba ije nedegenerisanog
nivoa. Pri tome En0 moze biti bilo koji nivo, mada emo u primenama naj es e imati En0=0 , tj.
osnovni nivo.
Neka nasem neperturbisanom nivou En0 i odgovaraju em svojstvenom stanju j n i (sad nije
potrebno) odgovara perturbisani nivo En i svojstveni vektor j En i ("odgovaranje" perturbisanog
entiteta neperturbisanom je u smislu: prvi tezi drugom kad a ! +0). Dakle,
H^ j En i = En j En i: (10.1.4)
Taylor-ov red za perturbisani nivo i stanja pisa emo u vidu
En = En0 + aE (1) + a2 E (2) + : : : ; (10.1.5)
j En i =j n i + a j 1 i + a2 j 2 i + : : : : (10.1.6)
Ovo je deni ija za korek ije E (p) ; j p i; p = 1; 2; : : :. Najzad, kad sve zamenimo u (10.1.4),
sledi osnovna formula za sve zaklju ke ovog odeljka:
(H^ 0 + aH^ 0)(j n i + a j 1 i + a2 j 2 i + : : :) = (En0 + aE (1) + a2E (2) + : : :)(j n i + a j 1 i + a2 j 2 i + : : :) : (10.1.7)
10.1.1 Ako H^ 0 sadrzi pored diskretnog i kontinualni spektar, samo se sume Pn P zamene odgovaraju im sumama
i integralima po ukupnom spektru. Vazno je da posmatrani nivo En0 pripada diskretnom spektru od H^ 0 . (Strogo
govore i, vazno je i to da En0 ne bude ta ka nagomilavanja drugih nivoa En0 , uporediti Lemu L10.1.1.)
10.1.2 U pre iznijoj nota iji morali bismo pisati n umesto (nije isto za razli ite vrednosti od n). Multipli itet
dn nivoa En0 moze biti i 0 .
380 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
10.1.2 Korek ije prvog reda

Klju na jednakost (10.1.7) u prvom redu pribliznosti glasi
(H^ 0 + aH^ 0 )(j n i + a j 1 i) = (En0 + aE (1) )(j n i + a j 1 i); (10.1.8)
zapravo, kad se oslobodimo zagrade i ispustimo jos preostale lanove drugog reda,
H^ 0 j n i + a(H^ 0 j 1 i + H^ 0 j n i) = En0 j n i + a(E (1) j n i + En0 j 1 i): (10.1.9)
Na osnovu (10.1.3), prvi sabirak na levoj strani je jednak prvom termu na desnoj strani, pa
ih mozemo izbrisati. Zatim mozemo da podelimo sa a. Tako dobijamo
H^ 0 j 1 i + H^ 0 j n i = E (1) j n i + En0 j 1 i: (10.1.10)
Resimo (10.1.10) prvo po E (1) tako sto emo elu jednakost mnoziti skalarno braom hn j :
E (1) = hn j H^ 0 j n i (10.1.11)
(uzeli smo u obzir da h n j H^ 0 = h n j En0 , usled ega je h n j H^ 0 j 1 i = h n j En0 j 1 i; takode je

h n j ni = 1). Predimo sad na resavanje (10.1.10) po j 1 i i to tako sto emo j 1 i prethodno
razviti po neperturbisanoj potpunoj klasika iji stanja:
dn
XX
j 1 i = I^ j 1 i = j n ih n j 1i; (10.1.12)
n =1
a zatim zameniti (10.1.12) u (10.1.10). Tako dolazimo do

X X
En00 j n0 0 ih n0 0 j 1i + H^ 0 j n i = E (1) j n i + En0 j n00 ih n0 0 j 1i: (10.1.13)
n0 0 n0 0
Da bismo (10.1.13) resili po teku em razvojnom koe ijentu h n j 1i, pomnozimo (10.1.13)
skalarno sa hn j. Usled ortonormiranosti svojstvenih vektora od H^ 0 , tako dobijamo
En0 h n j 1i + hn j H^ 0 j n i = Ænn E (1) + En0 h n j 1i; 8n; 8: (10.1.14)
U (10.1.14) odmah pada u o i da za n = n, h n j 1i ispada iz jednakosti (dobijamo samo
ponovo (10.1.11)). Dakle, iz (10.1.14) h n j 1i ne mozemo izra unati, a to zna i ni iz (10.1.10),
jer (10.1.14) je (10.1.10) u reprezenta iji svojstvenog bazisa operatora H^ 0 .
Ipak, pomenuta potesko a se moze otkloniti. Radi toga uvedimo slede u konven iju: pertur-
bisano stanje j En i ne emo normirati na jedini u, ve na jedini nu projek iju10.1.3 na odgovaraju e
neperturbisano stanje j n i:
h n j En i = 1 : (10.1.15)
10.1.3 Premisa
za ovu konven iju je da vektori j En i i j n i nisu uzajamno ortogonalni. To je u praksi uvek
zadovoljeno, jer kad bi bili ortogonalni, to bi bila dva sasvim razli ita stanja (verovatno a prelaza iz jednog u
drugo bila bi nula!) i onda bi ionako bilo nemogu e razviti j En i u Taylor-ov red oko j n i.
U prvom redu aproksima ije (10.1.15) se (pomo u (10.1.6)) svodi na 1 + ah n j 1i = 1, sto

povla i
h n j 1i = 0: (10.1.16)
Dakle, korek ija stanja prvog reda j 1 i ima nultu projek iju na neperturbisano stanje j n i.
Preostaje nam da iz (10.1.14) izra unamo ostale projek ije od j 1 i (u njima otpada prvi
sabirak na desnoj strani):
h n j 1i = h nEn0jHÊ0jn0n i ; 8n 6= n; 8 : (10.1.17)
Mada je u (10.1.16) i (10.1.17) korek ija j 1 i (analogno kao korek ija E (1) u (10.1.11)) svedena
na poznate veli ine, za teoreti ara je uvek izazov da iznade kompaktniji izraz.
Neka je Q^ projektor na ortokomplement prav a koji obrazuje j n i, tj.
Q^ def
= I^ j n ihn j : (10.1.18)
Zadatak 10.1.1 Ispisati jednostavno delovanje operatora Q^ na svojstvene vektore operatora H^ 0.

Pomo u Q^ korek ija j 1 i moze da se napise u vidu:
1
j 1i = ^ Q^ H^ 0 j n i; (10.1.19a)
En0 H0
ili pre iznije, ako se operatorom na desnoj strani ho e delovati nalevo,
j 1 i = Q^ (En0 H^ 0 ) 1Q^ H^ 0 j n i (10.1.19b)
(mnozenje skalarno sa h n j pokazuju potrebu za pre iznijom formom (10.1.19b), isklju ivo za
prostor ketova dovoljna je forma (10.1.19a)).
Zadatak 10.1.3 Pokazati da je (En0 H^ 0) singularan operator.
Zadatak 10.1.4 = (En0 H^ 0) 1 iako ovaj operator u
Kako to da u (10.1.19) ipak ima smisla operator En0 1 H^ 0 def
stvari ne moze da se denise (u elom prostoru naseg kvantnog sistema)?
10.1.3 Energija osnovnog stanja helijumovog atoma

Da bismo ilustrovali kako treba primeniti neke dosadasnje rezultate, prikaza emo izra unavanje
veli ine u naslovu paragrafa u prvoj aproksima iji.
Hamiltonijan neutralnog atomskog omota a helijuma (a to je sad perturbisani hamiltonijan)
glasi
2e2 ^ 2e2 e2
H^ = T^1 + T2 + ; (10.1.20)
r1 r2 r12
= jr1 r2 j.
gde su T^1 i T^2 operatori kineti ke energije prvog odnosno drugog elektrona, a r12 def
Prostor stanja je L (r1 ; 1 ; '1 )
L (r2 ; 2 ; '2 )
C 1
C 2 .
2 2 2 2
382 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Za neperturbisani hamiltonijan pogodno je uzeti (ktivni) sistem neinteraguju ih elektrona

2 e2 2e2 def ^ ^
H^ 0 def
= (T^1 ) + (T^2 ) = h1 + h2 : (10.1.21)
r1 r2
Perturba ija je onda
e2
H^ 0 = : (10.1.22)
r12
Treba da ustanovimo kako glasi osnovni nivo En0=0 i osnovno stanje j n = 0 i za H^ 0 .
Jedno esti ni hamiltonijan h^ 1 = T^1 2re1 je hamiltonijan vodoniku sli nog atoma sa Z = 2. Mi
2
smo u x 9.1 potpuno resili2 diskretni svojstveni problem ovakvog jednoelektronskog hamiltonijana.
Imali smo n = n12 mZ2~2e (prepisali smo (9.1.23a)) i h r; ; ' j nlmi = Rnl (r)Ylm (; ') kao
4
odgovaraju i svojstveni vektor (9.1.24a). Najnizi nivo ima kvantne brojeve n = 14; l = ml = 0 (jer
n =: 1; 2; : : : ; l =: 0; 1; 2; : : : ; n 1). Stavljaju i Z = 2, dolazimo do n=1 = 2me ~2 , sto iznosi oko
54; 4eV. Imaju i u vidu da Ylm =0 1 Z 3 Zr
=0 (; ') = p4 (uporediti (6.6.8)) i da Rn=1;l=0 (r ) = 2( a0 ) 2 e 0
a
(videti (9.1.26)), prostorni deo funk ije osnovnog stanja glasi
s
h r; ; ' j n = 1; l = m = 0i = a23 e a0 :
3 2r
(10.1.23)
0
Uzimaju i u obzir spin, vidimo da je pomenuti jedno esti ni nivo n=1 multipli iteta 2. U
neutralnom He atomu imamo bas 2 elektrona, zna i popunjenu podljusku (koja je istovremeno i
ljuska).
Na osnovu Teorema o popunjenoj podljus i (T 9.4.4) znamo da omota ima L = S = J = 0 i
da mu je osnovno stanje Slater-ova determinanta
j (n = 1; l = ml = 0; ms = 21 ) < (n = 1; l = ml = 0; m = 21 ) i:
Ali, posto o igledno imamo LS sprezanje (imamo ostru vrednost za L i S ), mozemo isti dvo-
elektronski vektor stanja da pisemo u vidu j L = ML = 0 i j S = MS = 0 i. Onda odmah vidimo
da je prostorni faktor simetri an, a spinski antisimetri an (videti T 9.5.1), tj. imamo
p 8 3 e a20 (r1+r2 ) ( 12 (ms1 ) 21 (ms2 ) 21 (ms1) 21 (ms2)) (10.1.24)
2a0
( 12 2 C 2 reprezentuje j i 2 Hs= 21 u standardnom bazisu).
Zadatak 10.1.5 a) Kako se u (10.1.24) prepoznaje j L = ML = 0 i j S = MS = 0 i ? b) Pokazati kako se iz
(10.1.24) dobija gore pomenuta Slater-ova determinanta.
Uverili smo se da imamo nedegenerisani osnovni nivo En0=0 = n=1 + n=1 108; 8eV
neperturbisanog hamiltonijana H^ 0 . Izra unajmo sad korek iju prvog reda E (1) ovog nivoa. Prema
(10.1.11), treba izra unati o ekivanu vrednost perturba ije (10.1.22) u stanju (10.1.24). Dobija
se E (1) 34eV.
Zadatak 10.1.6 Prodiskutovati predznak od E (1) u ovom primeru i objasniti zi ki smisao predznaka.
Na rtezu C 10.1 prikaza emo teorijski nivo u nultoj i u prvoj aproksima iji i eksperimentalni
nivo ne samo za He, ve i za sli ne sisteme Li+ i Be++ .
Zadatak 10.1.7 Objasniti zasto je u sva tri primera na rtezu C 10.1 En0=0 < En=0 (pretpostavljaju i da je
Enteor eksper:
=0: En=0 ).
Tabela 10.1: Poredjenje rezultata eksperimenta i ra una do prve perturba ione po-
pravke za sisteme He, Li+ i Be++.
He Li+ Be++
En0=0 + E (1) (teor.) 74.8eV 193eV 365.5eV
En0=0 (eksper.) 78.6eV 197.1eV 370eV
En0=0 (teor.) 108.8eV 243.5eV 433eV
10.1.4 Korek ija drugog reda za energiju

Da bismo izra unali popravku iz naslova, ispisimo sa leve i desne strane od (10.1.7) lanove
drugog reda po a, a zatim podelimo sa a2 . Tako dobijamo
H^ 0 j 2 i + H^ 0 j 1 i = En0 j 2 i + E (1) j 1 i + E (2) j n i: (10.1.25)
Da bismo (10.1.25) resili po E (2) , pomnozimo jednakost skalarno sa h n j. Znamo da je
h n j 1i = 0 (uporediti (10.1.16)). Ako u (10.1.15) razvijemo En po a (tj. zamenimo (10.1.5)) i
uzmemo drugu popravku na levoj strani i na desnoj strani, dolazimo do
h n j 2i = 0: (10.1.26)
Stoga, iz (10.1.25) sledi
E (2) = hn j H^ 0 j 2 i + hn j H^ 0 j 1 i: (10.1.27)
Posto hn j H^ 0 = hn j En0 , prvi lan na desnoj strani otpada usled (10.1.26). Kada u (10.1.27)
H^ 0 j 1 i zamenimo sa H^ 0 I^ j 1 i i iskoristimo rela iju zatvorenosti za svojstveni bazis od H^ 0 , onda
u (10.1.27) mozemo zameniti (10.1.17) i tako do i do
E (2) =
XX hn j H^ 0 j n ihn j H^ 0 j n i
n6=n
En0 En0
(opet smo koristili h n j 1i = 0). Kompaktnije, rezultat glasi
P P jhn j H^ 0 j n ij2
E (2) = n6=n En0 En0 : (10.1.28a)
Zadatak 10.1.8 Pokazati da se (10.1.28a) moze jos kompaktnije prepisati u vidu

E (2) = hn j H^ 0 (En0 H^ 0 ) 1 Q^ H^ 0 j n i (10.1.28b)
Zadatak 10.1.9 Pokazati da bez obzira da li u perturba iji H ^ 0 preovladuju repulzivne ili atraktivne "sile", ako
0
je En osnovni nivo, uvek je
E (2) 0 ; (10.1.29)
tj. uloga druge popravke je da se pove a energija vezivanja ili da se deprimira nivo.
384 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Ako sad ponovo ba imo pogled na Crtez C 10.1, vidimo da iz (10.1.29) proizlazi da e se
En0 + E (1) + E (2) pribliziti eksperimentalnoj vrednosti En za sva tri omota a.
Vratimo se rezultatu (10.1.28a). Po pravilu prostor stanja kvantnog sistema je beskona no
dimenzionalan, te se u (10.1.28a) pojavljuju redovi. Postavlja se pitanje da li mozemo biti sigurni
da ti redovi konvergiraju. Izves emo jedan dovoljan uslov za konvergen iju i ujedno da emo jednu
o enu veli ine druge popravke E (2) .
Lema 10.1.1 i) Ako neperturbisani nivo En0 , nulta aproksima ija od En , nije ta ka nagomila-
vanja neperturbisanih nivoa, tj. ako postoji najblizi neperturbisani nivo En~0 6= En0 i
b) ako je disperzija perturba ije H^ 0 u neperturbisanom stanju j n i kona na, tj. ako 2 H^ 0 < 1,
onda E (2) sigurno postoji i
2 ^0
jE (2) j jE0 HE 0 j : (10.1.30)
n~ n
Uzimanjem modula leve strane i desne strane od (10.1.28a), sledi jE (2)j P P jhnjEj H0^ jEn0 jij (jer mo-
0 2
Dokaz:
n6=n n n
duo komutira sa limesom, a moduo zbira je manji ili jednak zbiru modula). Ako na desnoj strani zamenimo En02 sa
vrednos u najblizeg nivoa En~0 , time ne mozemo smanjiti desnu stranu. Stoga, jE (2)j Pn6=n P jhnjEj H0^ jEn0 jij =
0
P Ph n jH^ 0 j n ih n jH^ 0 j n i 0
n n~
^ 0 ^ ^ 0 ^ ^ 0 ^
n6=n
jEn0 En~0 j = h n jH j(EI 0j n ihEn0j)jH j n i = h n jH jEj n0 i hEn j0Hj j n i = jE 0 HE 0 j (iskoristili smo opstu rela iju
2 2 2 0
n n~ n n~ n n~
2A^ = h A^2 i h A^ i2 , uporediti (4.1.2)). Q. E. D.
Disperzija 2 H^ 0 zavisi samo od j n i (i od H^ 0 ), ali ne i od ostalih neperturbisanih stanja
j n i. Ako je En~0 dovoljno udaljen od En0 , onda je desna strana od (10.1.30), a prema tome i
druga popravka energije, mali broj. Pretpostavljaju i da su E (p) ; p 3, jos manji (kao sto je
obi no slu aj), onda je prva aproksima ija En0 + E (1) za ta nu energiju sistema En prili no dobra.
10.1.5 Kvadratni Stark-ov efekt dvoatomskog molekula

Da bismo ilustrovali primenu druge popravke energije, izra una emo u drugoj aproksima iji
osnovni nivo dvoatomskog molekula i to u homogenom elektri nom polju (tzv. kvadratni Stark-
ov efekt). U ini emo to u modelu tzv. krutog rotatora.
Za izra unavanje osnovnog nivoa najvazniji doprinos daju niskoleze i pobudeni nivoi molekula
(jer onda je imenitelj u (10.1.28a) najmanji, te su sabir i najve i). Ispostavlja se da se najlakse
eks ituje (dakle najnize lezi) tzv. traka rota ionih nivoa ili rota iona traka10.1.4 .
Ona teorijski sledi iz kineti ke energije sistema, a dominantni doprinos kineti koj energiji
daju kineti ke energije dva atomska jezgra u molekulu.
Za denisanje neperturbisanog hamiltonijana pogodno je izdvojiti samo najvise relevantne
sabirke u hamiltonijanu ili, kao sto se kaze, odgovaraju i dinami ki stepen slobode.
Zanemari emo elektronske omota e, a dva jezgra posmatra emo kao dve esti e. Kao sto
smo videli u x 4.5, sa dve esti e se prelazi na efektivne esti e: entar mase i relativnu esti u.
Zanemari emo entar masa (jer ne daje pobudenja). Sto se ti e relativne esti e (sa masom
10.1.4 Engleski rotational band; itati: routejsnl bend.
m), uze emo samo njen operator kineti ke energije. Izrazi emo ga pomo u sfernih polarnih
koordinata:
^l ~2 2
T^RC = (r ) (10.1.31)
2mr2 2mr2 r r
(videti (6.6.17)).
Model krutog rotatora sastoji se u tome da nasa dva atoma zamisljamo kao da su ukru ena na
stalnom uzajamnom rastojanju r = r0 . U kvantno-mehani kim terminima istu misao iskazujemo
tako da u ovom modelu vibra iona pobudenja uzimamo za beskona no velika, tj. pretpostavljamo
da se ne mogu pobuditi (naime, vibriranje duz r bi dalo odstupanje od r = r0 ). Ovim modelom
u stvari izdvajamo rota ioni dinami ki stepen slobode dvoatomskog molekula (uporediti 6.9.6).
Zanemari emo drugi sabirak na desnoj strani od (10.1.31), a u prvom emo staviti r = r0 .
Tako dobijamo neperturbisani hamiltonijan:
^l2
H^ 0 def
= : (10.1.32)
2mr02
Kao sto znamo iz klasi ne zike, izraz mr02 je moment iner ije, a zi ki sistem iji hamiltonijan
ima vid (10.1.32) se naziva rotatorom. Otud naziv modela koji primenjujemo.
Spoljasnje homogeno elektri no polje E e delovati na kruti rotator tako da se vektorski
operator elektri nog dipola molekula d^ spreze sa spoljasnjim poljem
H^ 0 = d^ E: (10.1.33)
To je nasa perturba ija. Pogodno je z -osu usmeriti duz elektri nog polja E. Onda se (10.1.33)
svodi na
H^ 0 = d^z E = Ed os ; (10.1.34)
gde je E intenzitet polja, d elektri ni dipolni moment rotatora (koji je konstantan u ovom mo-
delu), a je ugao izmedu linije koja prolazi kroz teziste ukupne pozitivne i teziste ukupne
negativne elektri nosti molekula s jedne strane i z -ose, tj. smera od E, s druge strane. Dakle,
perturbisani hamiltonijan naseg kvantnog sistema glasi
^l2
H^ = Ed os : (10.1.35)
2mr02
Ceo H^ = H^ 0 + H^ 0 deluje u uglovnom faktor prostoru L2 (
) relativne esti e i u modelu krutog
rotatora radijalni faktor prostor L2 (r) odgovara vibra ionom dinami kom stepenu slobode, koji
sadrzi visa pobudenja, pa ga ispustamo iz razmatranja.
~2
O igledno, energetski nivoi neperturbisanog hamiltonijana su El = l(2l+1) mr02 ; l = 0; 1; 2; : : :, a
potpuna klasika ija stanja (u L2 (
)) je fh ; ' j lml i j ml = l; l + 1; : : : ; +l; l = 0; 1; 2; : : :g.
Osnovni nivo je En0 = El=0 = 0 (nema rota ionog pobudenja) i on je nedegenerisan, a odgovara
mu osnovno stanje j l = m = 0 i =j n i.
Pre nego sto se upustimo u izra unavanje popravki E (1) i E (2) , iskoristimo injeni u da je
perturba ija H^ 0 z -komponenta vektorskog q operatora (uporediti (10.1.34)).
Videli smo u (6.6.9) da Ylm =0 1 3
=1 (; ') = 2 os . Stoga imamo
Z Z 2
0
hlm j H^ 0 j l0m0 i = sin d d'Ylm (; ')Y10 (; ')Ylm
0 (; ');
0 0
386 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
0
gde je za nas sad nevazna konstanta. Proizvod funk ija Y10 (; ')Ylm
0 (; ') se pod rota ijama
ponasa na slede i na in:
0 0
U^ ('u)Y10 (; ')Ylm0 (; ') = Y10 (R'u1 ; R'u1 ')Ylm0 (R'u1 ; R'u1 '):
Prema tome, Y10 Ylm0 0 se ponasa kao direktni proizvod.
Ako je l0 > 0, onda
0 0 0 0
Y10 Ylm0 = 1 Yl0m 1 + 2 Ylm0 + 3 Ylm0 +1
se, leva strana ima
(sto znamo iz selek ionih pravila za CG koe ijente, uporediti x 7.2.3). Stavi
1 l 0 l 0
odredenu parnost: ( 1) ( 1) = ( 1) (uporediti (8.1.30)). Stoga mora biti 2 = 0, jer
parnost odgovaraju eg sabirka ima suprotnu vrednost ( 1)l0 . Dakle, za l0 > 0 je l = l0 1. Ako
0
je l0 = 0, onda iz gornjeg razlaganja Y10 Ylm
0 sledi l = 1.
Kona na selek iona pravila glase
m = m0 ; l = jl0 1j : (10.1.36a,b)
Selek iona pravila (10.1.36) slede iz Wigner-E kart-ovog teorema na slede i na in. Posto je H^ 0
z -komponenta vektorskog operatora, to zna i da je istovremeno i nulta standardna komponenta
iredu ibilnog tenzorskog operatora prvog reda, a svojstveni bazis od H^ 0 je standardni bazis za
^l. Selek iona pravila Wigner-E kart-ovog teorema stoga imaju za posledi u da hml j H^ 0 j m0 l0 i
moze biti razli ito od nule samo ako m = m0 i l = l0 1; l0 ; l0 + 1 za l0 1, a samo za l = 1 ako
je l0 = 0.
Ako primenimo i Wigner-E kart-ov teorem za operator prostorne inverzije (sto mozemo, posto
^
je H 0, neparan operator, uporediti (8.1.17) i iznad toga), onda jos otpada i mogu nost l = l0 .
Odmah sledi E (1) = hl = m = 0 j H^ 0 j l = m = 0 i = 0, a u drugoj poprav i preostaje jedan
Pl jhl = m = 0 j H^ 0 j lm ij2
P 2 2
~2 jhl = m = 0 j H j l = 1; m = 0 ij .
sabirak E (2) = m= l ~2 l(l+1) = mr 0 ^0
l>0 2mr02
Ispostavlja se da je h j os
Y00 (; ') j Y10(; ') i = p13 , te osnovni nivo Stark-ovog efekta
rotatora u drugoj aproksima iji glasi
mr02 2 2
En0 + E (1) + E (2) = 0 + 0 + E (2) = 3~2 E d : (10.1.37)
Dakle, osnovni nivo se dobija upravo od druge popravke i zato eo efekat nosi naziv kvadratnog
Stark-ovog efekta.
10.1.6 Uklanjanje degenera ije pomo u grupe simetrije

hamiltonijana
Teorija sta ionarnih perturba ija nedegenerisanog nivoa, ijem izlaganju je posve en ovaj odeljak,
znatno je jednostavnija od teorije sta ionarnih perturba ija degenerisanog nivoa, koju emo
prou avati u slede em odeljku. Stoga je pozeljno da se problem degenerisanog nivoa svede na
problem nedegenerisanog kad god je to mogu e. Pomenuto svodenje tezeg problema na laksi
moze se esto posti i ako imamo grupu simetrija fU^ (g ) j g 2 Gg u prostoru stanja sistema i to
takvu da je grupa simetrije i neperturbisanog hamiltonijana, tj.
[ U^ (g ); H^ 0 ℄ = 0; 8g 2 G; (10.1.38)
i perturba ije, tj.
[ U^ (g ); H^ 0 ℄ = 0; 8g 2 G (10.1.39)
(onda je, naravno, grupa simetrije i perturbisanog hamiltonijana H^ = H^ 0 + H^ 0 ).
U daljem izlaganju ograni i emo se na rota ionu grupu G = R(3), posto je to najosnovniji i
najvazniji primer pomenute grupe. Sve sto emo re i prenosi se po analogiji na bilo koju drugu
grupu simetrije pomenutih hamiltonijana.
Razlozi emo prostor stanja H na visestruke iredu ibilne invarijantne potprostore Vk , koje smo
uveli u x 6.3.4 i nazvali "ormari sa okama" (videti i x 8.3.10). Zapravo, nastavimo razlaganje do
potprostora Vkm (do "oka"):
H = k km= k Vkm: (10.1.40)
Pretpostavimo da za reprezenta iju rota ione grupe R(3) vaze rela ije (10.1.38) i (10.1.39).
Onda se, kao sto znamo (videti T 6.4.2), H^ 0 , H^ 0 i H^ redukuju u svakom potprostoru Vkm i u
svakom potprostoru Vk dovoljno je uzeti jedan potprostor Vkm , re imo Vk;m=k , jer u svim ostalim
potprostorima Vkm unutar istog Vk svi ovi operatori se redukuju u ekvivalentne operatore ("u
svim okama istog ormara nalazimo isto").
Na osnovu re enog, eo perturba ioni ra un mozemo sprovesti u po jednom potprostoru
Vk;m=k za svako k. Cesto
e se desiti da tu dobijemo nedegenerisan neperturbisani nivo En0 .
Zadatak 10.1.10 Objasniti kako to da ne samo svaki nivo El krutog rotatora sa multipli itetom 2l + 1 iz
prethodnog paragrafa, ve i svaki nivo En sa visestrukos u n2 u L2(r) elektrona u vodoniku sli nom atomu
(9.1.23a) postaje nedegenerisan nivo gornjim postupkom.
Kao sto proizlazi iz iskaza u ovom Zadatku, redukovanjem perturba ionog problema u Vl;ml =l
svaki nivo El krutog rotatora postaje nedegenerisan, tj. jednozna no (s ta nos u do faznog
faktora) mu odgovara svojstveni vektor j l; ml = l i. Na osnovu selek ionih pravila (10.1.36) se
onda lako dobija druga popravka E (2) za El , a prva popravka E (1) je opet nula.
10.1.7 Niski pobudeni nivoi atoma sa dva valentna elek-

trona
Kompletni hamiltonijan H^ elektronskog omota a od Z elektrona (u neutralnom atomu rednog
broja Z ) glasi:
Z Z Z Z
X p^ 2i X Ze2 X e2 X
H^ = + + f (ri)^li ^si ; (10.1.41)
i=1
2 m e i=1
r i i<j
j ri rj j i=1
gde je
1 1 dV (ri )
f (ri ) def
= (10.1.42)
2m2e 2 ri dri
(uporediti (9.1.37)), a V (ri ) je jedno esti ni poten ijal, spe ikova emo ga nize.
388 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Anti ipirajuP
i malo sadrzaj odeljka x 10.4, ukaza emo na to da se iz sabirka dvo esti nog
2 ^ i (spe ijalnom
tipa kao sto je Zi<j jr e r j izdvaja jedan usrednjeni jedno esti ni poten ijal W
i j
varija ionom metodom):
Z Z Z
X e2 X X
= Wi + Vîj(rez) :
^ (10.1.43)
jr rj j i=1
i<j i i<j
P
Preostali deo Zi<j Vîj(rez) naziva se rezidualnom interak ijom. Za jedno esti ni poten ijal
^ i ).
V (ri ) u (10.1.42) se uzima ( Zeri2 + W
U lakim i srednje teskim atomima lan orbitno-spinskog sprezanja je znatno manji od rezidu-
alne interak ije
Z
X Z
X
f (ri )^li ^si Vîj(rez) (10.1.44)
i=1 i<j
i moze se zanemariti. Denise se neperturbisani hamiltonijan jedno esti nog tipa:
P P 2
= Zi=1 h^ i = Zi=1 ( 2p^mi e
H^ 0 def Ze2
ri
^ i) ;
+W (10.1.45)
a rezidualna Coulomb-ova repulzija je perturba ija H^ 0 :

P
= Zi<j Vîj(rez) :
H^ 0 def (10.1.46)
P
Obi no se izdvajanje usrednjenog repulzivnog poten ijala Zi=1 W^ i u (10.1.43) denise tako
^ i ima rota ionu simetriju (u L2 (ri )), te se potpuna klasika ija stanja za jedno esti ni
da W
hamiltonijan h^ i moze pisati
fj nlml ms i j n = 1; 2; : : : ; ml = l; : : : ; l; l = 0; 1; 2; : : : ; ms = 21 g; (10.1.47)
gde kvantni broj n jedno esti nih energetskih nivoa igra analognu ulogu kao glavni kvantni broj
za elektron u vodoniku sli nom atomu. Usled rota ione simetrije spektar od h^ i glasi fEnl0 j 8n; 8lg,
tj. ne zavisi od ml i ms .
Svojstveni bazis za H^ 0 mozemo izgraditi po modelu nezavisnih esti a (uporediti x 9.4.3) u
vidu Slater-ovih determinanti. Ali, ti Z -elektronski vektori nisu prilagodeni (u opstem slu aju)
rota ionoj simetriji od H^ 0 i od H^ 0 . Zato je za resavanje perturba ionog problema pogodniji jedan
drugi svojstveni bazis za H^ 0 konstruisan u LS sprezanju, u kom su jedno esti ni orbitni uglovni
momenti li i si = 12 ; i = 1; : : : ; Z , spregnuti u Z -elektronski ukupni orbitni uglovni moment L
odnosno u Z -elektronski ukupni spin S . Vektore u ovoj klasika iji stanja za H^ 0 pisa emo u vidu
j LSMLMS i.
Ograni i emo se sad na omota e sa dva valentna elektrona i uze emo kao konkretan primer
neutralni atom ugljenika C sa kongura ijom (He)2s2 2p2 , gde je (He)2s2 ore, a valentni elektroni
su u stanju 2p. Usrednjeni repulzivni jedno esti ni poten ijal W ^ i u (10.1.43) se izra unava sa
svih Z elektrona. Stoga se efekt zastiranja koji poti e od Z 2 elektrona ore-a uzima u obzir
u modelu nezavisnih esti a H^ 0 (ali ne i sa ve om ta nos u).
Zadatak 10.1.11 Pokazati da je osnovni nivo za H^ 0 pomenutog atoma ugljenika degenerisan i to sa visestrukos u
15.
Rota iona simetrija H^ 0 i perturba ije H^ 0 omogu uje nam da otklonimo pomenutu degenera-
iju redukuju i eo perturba ioni problem u jednu "oku" "ormara sa okama". "Ormari" su
sad potprostori sa ostrim vrednostima L i S (dvo esti nim), a "oke" sa ostrim vrednostima L,
S ,ML i MS . Naime, sada zajedni ka grupa simetrije G od H^ 0 i od H^ 0 sadrzi posebno sve orbitne
rota ije i posebno sve spinske rota ije.
Zadatak 10.1.12 Pokazati da je u svakoj "o i", tj. potprostoru V (LSML MS ), ako su L i S medusobno kompa-
tibilni u smislu Postulata antisimetri nosti (uporediti ispod Z 9.5.1), pomenuti osnovni nivo od H^ 0 nedegenerisan.
Posto prin ip antisimetri nosti dozvoljava 3 P , 1 S i 1 D stanje nasa dva valentna elektrona
(dakle, ovi kvantni brojevi denisu "ormare" u kojima se pojavljuje nas perturba ioni problem),
moramo izra unati energetske korek ije prvog reda E (1) (3 P ), E (1) (1 S ) i E (1) (1 D).
Zadatak 10.1.13 Napisati formule za izra unavanje ovih popravki.
Ispostavlja se da linearni efekt rezidualne
E00 + E (1) (1 S )
Coulomb-ove repulzije, tj. prva aproksima ija
(He)2s2 2p2 ovog efekta, dovodi do epanja neperturbisanog
E00 + E (1) (1D) nivoa kao sto je prikazano na Crtezu C 10.1.
Da bismo uzeli u obzir i izostavljeni mali sa-
E0
0 birak orbitno-spinskog sprezanja u hamiltonijanu,
HH prvo emo redenisati hamiltonijan H^ 0 . On e
H H E 0 + E (1) (3P ) sad da obuhvati linearni efekt epanja osnovnih
0
nivoa sa Crteza C 10.1, a ina e e biti kao ma-
lopre. Drugim re ima, bivsi 15-struki degeneri-
sani nivo E0 zamenjujemo nedegenerisanim ni-
Slika 10.1: Cepanje degenerisanog nivoa voom E00 + E (1) (1 S ), kome i dalje odgovara sta-
zbog rezidualne Coulomb-ove repulzije. nje j L = S = ML = MS = 0; i; zatim 5-struko
degenerisanim nivoom E00 + E (1) (1 D) i, najzad, 9-
struko degenerisanim nivoom E00 +E (1) (3 P ) (sve sa nepromenjenim svojstvenim stanjima). Ostale
svojstvene vektore i svojstvene vrednosti od H^ 0 ostavi emo nepromenjene (jer P visi nivoi malo
uti u na korek ije osnovnog nivoa). Za novu perturba iju emo uzeti H = Zi=1 f (ri )^li ^si
^ 0
(uporediti (10.1.41) i (10.1.42)).
Zadatak 10.1.14 Pokazati da se sad za zajedni ku grupu simetrije od H^ 0 i H^ = H^ 0 + H^ 0 ne moze vise uzeti
grupa svih rota ija posebno u ukupnom orbitnom prostoru i posebno u ukupnom spinskom prostoru, ali da umesto
toga mozemo uzeti grupu svih rota ija u sveukupnom (orbitno-spinskom) prostoru stanja dva elektrona.
Zadatak 10.1.15 Pokazati da uzimanjem V (LSJ ) potprostora za "ormare", a V (LSJMJ ) potprostora za "-
oke", potpuno uklanjamo degenera iju pomenuta dva degenerisana najniza nivoa od novog H^ 0 .
Zadatak 10.1.16 Napisati formulu za izra unavanje novih popravki prvog reda: E (1) (1S0), E (1)(1 D2), E (1) (3P2 ),
(1) 3 (1) 3
E ( P1 ) i E ( P0 ).
Ispostavlja se da se neperturbisani nivo E0 + E (1) (3 P ) epa kao sto ja prikazano na Crtezu
C 10.2.
390 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
E00 + E (1) (1 S )
(He)2s2 2p2
E00 + E (1) (1 D)

E00 E00 + E (1) (3 P ) + E (1) (3 P2 )
HH
HH E00 + E (1) (3 P ) X
Z XX X E00 + E (1) (3 P ) + E (1) (3 P1 )
Z
Z
Z E00 + E (1) (3 P ) + E (1) (3 P0 )
Slika 10.2: Cepanje neperturbisanog nivoa E00 + E (1) (3 P ).
Zadatak 10.1.17 Objasniti zasto se degenerisani nivo E0 + E (1)(3 P ) ne epa (kao sto je prikazano na Crtezu
C 10.2).
p
Ispostavlja se da ja ina rezidualne intarak ije raste samo sa Z , a ja ina spin-orbitnog spre-
zanja raste sa Z 2 . Postoji jedan region teskih atoma (oko olova) u kome su pomenute dve
interak ije otprilike iste ja ine (tzv. region intermedijernog sprezanja). Ovde se linearni efekti
mogu ra unati samo u jednom jedinstvenom koraku uzimaju i obe interak ije zajedno kao per-
turba iju.
U regionu veoma teskih atoma orbitno-spinsko sprezanje je dominantno u odnosu na rezidu-
alnu interak iju. Tu se model nezavisne esti e redenise tako da se u H^ 0 u (10.1.45) uklju uje
i spin-orbitno sprezanje. Onda se potpuna klasika ija stanja za jedno esti ni hamiltonijan h^ i
sastoji od vektora vida j nljmj i.
U slede em koraku sprezemo sve ^ji ; i = 1; 2; : : : ; Z , u ukupno J i MJ . U ovom tzv. jj
sprezanju svojstveni bazis za H^ 0 je standardan bazis za J^ ili za grupu sveukupnih rota ija (grupu
simetrije za H^ 0 i za H^ ) i sastoji se od vektora vida j JMJ i. I ovde se prelazi na V (J )
kao "ormare", odnosno na V (JMJ ) kao "oke". Tako se dobija linearni efekt od Coulomb-ove
rezidualne repulzije kao perturba ije.
10.1.8 Coulomb-ova energija jezgra

Ilustrova emo korisnost rezultata iz paragrafa x 10.1.6 i na primeru izra unavanja veli ine iz
naslova. U ovom slu aju imamo jedan veoma slozen problem, jer neperturbisani hamiltonijan
H^ 0 obuhvata isto nuklearnu interak iju izmedu ovih parova nukleona (imamo u jezgru Z protona
i N neutrona, dakle Z + N nukleona). Ova interak ija je veoma slozena i mi u stvari ne znamo
resenje svojstvenog problema od H^ 0 . Mora emo to zaobi i tipi nim vestim domisljanjem.
Perturba ija je elokupna Coulomb-ova interak ija izmedu ovih parova protona:
Z 2
X e
H^ 0 def
= : (10.1.48)
i<j
rij
Prostor stanja jezgra glasi:

H def
= Va(p)
Va(n) ; (10.1.49)
gde je Va(p) fermionski prostor (tj. antisimetri ni potprostor) Z -identi nih protona, a Va(n) je
analogni prostor N -identi nih neutrona.
Pretpostavi emo da neperturbisani nivo En0 ima (kao sto je to obi no slu aj) kvantne brojeve
J i (sveukupni uglovni moment i parnost). To u stvari zna i da odgovaraju i svojstveni vektori
od H^ 0 imaju vid j JMJ i. Pretpostavi emo takode da je nivo En0 samo (2J +1) puta degenerisan
i da MJ prebrojava degenerisane svojstvene vektore (sto je isto tako obi no slu aj).
Posto rota iona simetrija vazi i za isto nuklearnu interak iju, tj. za H^ 0 , i za Coulomb-ovu
interak iju, tj. za H^ 0 , mozemo, kao sto je objasnjeno u paragrafu x 10.1.6, da redukujemo eo
perturba ioni problem u potprostor V (J; MJ = J ) (tj. u prvu "oku" "ormara" V (J )). Ovde
nivou En0 odgovara samo jedno stanje j J; MJ = J; i.
Ra una emo Coulomb-ovu energiju EC u prvoj aproksima iji, to e re i da emo je izra unati
u vidu prve popravke E (1) na En0 (vrednost samog nivoa En0 ne znamo i ne treba nam). Prema
tome,
Z 2
X e
EC = Endef
En0 E (1) = hJ; MJ = J; j
rij
j J; MJ = J; i: (10.1.50)
i<j
Sad emo
P se upustiti u e2malu digresiju. Resi emo problem kako sve sabirke u operatoru
interak ije i<j Vîj (to je rij u (10.1.50)) da svedemo na V^12 pomo u pogodnih permuta ija.
Ovaj se problem
P postavlja zato sto u (10.1.50) izra unavamo (kao sto je esto slu aj) matri ni
element od i<j Vîj izmedu dva antisimetri na stanja, a na njih permuta ije deluju jednostavno.
Lema 10.1.2 Neka je dato N hermitskih ili unitarnih operatora A^1 ; B^2 ; : : : ; X^ N (ne nuzno ekvi-
valentnih) koji deluju u jedno esti nim prostorima H1(u) , odnosno H2(u) , odnosno... ,odnosno HN(u)
sistema od N identi nih fermiona. Neka je, osim toga, data operatorska funk ija f^(A^1 ; B^2 ; : : : ; X^ N ),
koja deluje u H1(u)
: : :
HN(u) . Onda
P^ f^(A^1 ; B^2 ; : : : ; X^ N )P^ 1 = f^(A^1 ; B^2 ; : : : ; X^ N ); 8p 2 N ; (10.1.51a)
gde je, na primer
A^p1 = J^p1 1 A^1 J^p11 1 itd: (10.1.51b)
(drugim re ima, A^1 je "prenesen" iz H1(u) u Hp(u1) itd.).
Dokaz: Neka je fj ni i j 8nig svojstveni bazis od Oî u H1(u), gde je Oî def = B^2 ili ... ve prema tome da li
= A^1 ili Oî def
je i = 1 ili i = 2 ili ... i = 1; :::; N . (Bazis se sastoji delom i od uopstenih vektora ako Oî ima i kontinualni spektar.)
Podimo od P^ -lika indukovanog bazisa u H1(u)
: : :
HN(u), tj. od fP^ j n1 i j n2 i : : : j nN i j 8ni; i = 1; : : : ; N g i
primenimo na vektore ovog bazisa levu stranu od (10.1.51a).
Sledi [P^f^(A^1; B^2; : : : ; X^N )P^ 1℄P^ j n1 i : : : j nN i = f (an1 ; bn2 ; : : : ; xnN ) j np1 1 i : : : j npN1 i. Desna strana od
(10.1.51a) primenjena na isti bazisni vektor daje
f^(A^p1 ; B^p2 ; : : : ; X^pN )P^ j n1 i : : : j nN i = f^(A^1 ; : : : ; X^ N ) j np1 1 i : : : j npN1 i = f (an1 ; bn2 ; : : : ; xnN ) j np1 1 i : : : j npN1 i:
Da bi se shvatio poslednji korak, treba uo iti da na primer A^p1 deluje na p1-ti ket, a tu nailazi na stanje
j np1 1 i =j n1 i, koje je svojstveni vektor od A^ sa svojstvenom vrednos u an1 itd. Sto se ti e operatorske funk ije
392 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
f^ ibrojne funk ije f , u stvari je a priori zadata brojna funk ija, a ona denise operatorsku preko spektralnog
razlaganja
f^(A^1 ; : : : ; X^N ) = : : : f (an1 ; bn2 ; : : : ; xnN ) j n1 i : : : j nN ihn1 j : : : hnN j :
X X
(10.1.52)
n1 nN
(Ako je f polinom, onda se ispostavlja da je f^ isti polinom operatora.) Q. E. D.
Korolar 10.1.1 Oparator interak ije i-te i j -te esti e svodi se na operator interak ije prve i
druge esti e na slede i na in
Vîj = P^ V^12 P^ 1 ; (10.1.53a)
gde P^ u H1(u)
: : :
HN(u) reprezentuje permuta iju p:

p=def 1 2 ::: N (10.1.53b)
i j : : : pN
(drugim re ima, p1 = i, p2 = j ,... N 3 proizvoljno).
Dokaz: Zamisljamo V^12 kao odredenu funk iju osnovnih skupova opservabli: V^12 = f^(^r1; p^ 1 ; ^s1; ^r2 ; p^ 2; ^s2)
(osnovni skup je ovde uopstenje jedne opservable u Lemi L10.1.2). Iz Leme L 10.1.2 onda sledi P^ V^12P^ 1 =
f^(^rp1 ; p^ p1 ; ^sp1 ; ^rp2 ; p^ p2 ; ^sp2 ). O igledno, ako i samo ako p1 = i, p2 = j , onda vazi (10.1.53a). Q. E. D.
Vratimo se sad iz nase digresije i nastavimo usrednjavanje Coulomb-ove energije EC u prvoj
aproksima iji. Iz (10.1.53a) sledi
Z 2
hJ; MJ = J; j P^ re P^ 1 j J; MJ = J; i = Z (Z2 1)
X
E (1) = ; (10.1.54a)
i<j 12
e2
= hJ; MJ = J; j
def j J; MJ = J; i (10.1.54b)
r12
(jer P^ 1i P^ 1, sa p datim sa (10.1.53b), deluju na svaki vektor iz Va(p) jednako i to kao ( 1)p =
( 1)p , pa se ta dva faktora potiru, a Z (Z 1)=2 je broj parova protona).
Dalje,
X X Z Z
e2
= ::: : : : jJ;MJ =J; j2 dr1 : : : drZ +N ; (10.1.55)
ms1 ms(Z +N )
r 12
gde J;MJ =J; (r1 ; ms1 ; : : : ; rZ +N ; ms(Z +N ) ) reprezentuje apstraktni vektor j J; MJ = J; i u
koordinatno-spinskoj reprezenta iji.
= jr1 r2 j u (10.1.55) ti e samo integrala po r1 i r2 , sve ostale integra ije i sve
Posto se r12 def
suma ije se mogu odmah izvrsiti. Time sa vektora stanja elog sistema prelazimo na redukovani
statisti ki operator ^12 , koji se odnosi na orbitne stepene slobode prve dve esti e (uporediti
(4.4.8a)). Dijagonalni elementi od ^12 su
def X X Z Z
hr1 ; r2 j ^12 j r1 ; r2 i = (r1; r2) =
def
::: ::: jJ;MJ =J;j2 dr3 : : : drZ +N : (10.1.56)
ms1 ms(Z +N )
Na osnovu (10.1.55), (10.1.56) moze prostije da se pise u vidu

Z Z
e2
= (r ; r ) dr dr : (10.1.57)
r12 1 2 1 2
Posto se (r1 ; r2 ) interpretira kao gustina verovatno e (nalazenja istovremeno prve esti e
u r1 i druge u r2 , uporediti (4.3.12), zi ki smisao formule (10.1.57) je izra unavanje srednje
Coulomb-ove poten ijalne energije dva protona u jezgru.
Posto ne znamo j J; MJ = J; i, ne znamo ni ^12 . Sad emo denisati jedan dosta grubi
model za izra unavanje (r1 ; r2). Prvo emo pretpostaviti da izmedu verovatno a nalazenja
esti a nema korela ija, tj. da se moze pisati
(r1 ; r2 ) = (r1 )(r2 ): (10.1.58)
Zbog identi nosti protona, radi se o istoj funk ionalnoj zavisnosti u (r1 ) i u (r2 ). Druga nasa
pretpostavka (time je zavrsena deni ija modela) sastoji se u tome da je unutar izvesne sfere
polupre nika R verovatno a nalazenja svugde jednaka, a van te sfere da je nula:

def 4 R3
1 ; rR
(r) = 3 : (10.1.59)
0; r>R
Formule (10.1.59), (10.1.58), (10.1.57) i (10.1.54a) najzad dovode do rezultata
3 e2
EC Z (Z 1) ; (10.1.60a)
5 R
a R, polupre nik jezgra je, prema jednoj empirijskoj formuli dat sa,
1 13 m:
R = 1; 45(Z + N ) 3 10 (10.1.60b)
Koliko god da je grub nas model u kom smo izra unali EC , dobijeni razultati su ipak do-
voljno ta ni za testiranje hipoteze o izospinskoj nezavisnosti isto nuklearne interak ije (uporediti
x 8.5.2), ija je neposredna posledi a da se energije veze u jezgrima koja pripadaju istoj izobari
(izobara je denisana sa ksiranim Z + N , uporediti x 8.5.5) mogu razlikovati samo za EC .
10.1.9 Popravka energije i stanja p-tog reda

Da bismo izra unali popravke iz naslova, ispisimo iz osnovne jednakosti (10.1.7) sve veli ine p-tog
reda (i skratimo ap):
p 1
X
H^ 0 j p i + H^ 0 j p 1 i = En0 j p i + E (q) j p q i + E (p) j n i: (10.1.61)
q=1
Da bismo izra unali E (p) , pomnozimo (10.1.61) skalarno sa h n j. Usled h n j H^ 0 = h n j En0 i

injeni e da je j n i ortogonalno na popravku stanja bilo kog reda (to sledi iz (10.1.15) kad se tu
zameni (10.1.6)), sledi
E (p) = hn j H^ 0 j p 1 i; p = 2; 3; : : : : (10.1.62)
394 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Treba zapaziti da usrednjavanje popravke energije p-tog reda zahteva poznavanje popravke
stanja (p 1)-tog reda.
Da bismo iz (10.1.61) izra unali j p i, pomnozimo (10.1.61) skalarno saPhn j; n 6= n (imaju i
u vidu da je h n j pi = 0): En0 h n j pi + hn j H^ 0 j p 1 i = En0 h n j pi + pq=11 E (q) h n j p q i.
Odavde sledi
Pp 1 (q)
h n j pi = En0 1 En0 (hn j H^ 0 j p 1i q=1 E h n j p qi); p = 2; 3; : : : (10.1.63)
Dakle, za izra unavanje popravke stanja p-tog reda moramo prethodno znati sve popravke
energije i stanja do (p 1)-tog reda.
Zadatak 10.1.18 Dokazati da se (10.1.63) moze kompaktnije prepisati kao
pX1
j p i = (En0 H^ 0 ) 1 Q^ (H^ 0 j p 1 i E (q) j p q i); p = 2; 3; : : : (10.1.64)
q=1
(Kada operatorom (En0 H^ 0) 1 Q^ delujemo nalevo, na primer na hn j, onda ga treba pisati u vidu Q^ (En0 H^ 0) 1Q^ .
Za primenu ovog operatora samo na desno, tj. samo na ketove, levi Q^ je nepotreban.)
10.2 Osnovi teorije sta ionarne pertuba ije degenerisa-

nog nivoa
U ovom odeljku emo izloziti osnovne rezultate teorije smetnji u slu aju kada ni neperturbisani
hamiltonijan H^ 0 ni perturba ija H^ 0 ne zavise od vremena, ali, za razliku od slu aja u prethodnom
odeljku, posmatrani neperturbisani energetski nivo En0 je degenerisan. Izves emo za opsti slu aj
popravku energije prvog reda. Popravku drugog reda za energiju i popravku prvog reda za stanje
izves emo za spe i ni slu aj kada se degenera ija otklanja u prvoj aproksima iji. Prikaza emo
linearni Stark-ov efekt pobudenih stanja vodonikovog atoma kao ilustra iju.
10.2.1 Uvod
U teoriji sta ionarnih perturba ija degenerisanog nivoa takode imamo od vremena nezavisne
operatore H^ 0 , H^ 0, H^ i razvijamo H^ (a) def
= H^ 0 + aH^ 0 u Taylor-ov red po a oko a = 0. Zapravo,
svojstvenu jednakost perturbisanog hamiltonijana H^ opet pisemo u vidu (prepisujemo (10.1.7),
samo umesto j n i stavljamo j 0 i):
(H^ 0 + aH^ 0 )(j 0 i + a j 1 i + a2 j 2 i + : : :) = (En0 + aE (1) + a2 E (2) + : : :)(j 0 i + a j 1 i + a2 j 2 i + : : :):
(10.2.1)
Ova jednakost daje, sa svoje strane, slede e jednakosti u nultom, prvom i drugom redu:
H^ 0 j 0 i = En0 j 0 i; (10.2.2)
H^ 0 j 1 i + H^ 0 j 0 i = En0 j 1 i + E (1) j 0 i; (10.2.3)
H^ 0 j 2 i + H^ 0 j 1 i = En0 j 2 i + E (1) j 1 i + E (2) j 0 i; (10.2.4)
10.2. OSNOVI TEORIJE STACIONARNE PERTUBACIJE DEGENERISANOG NIVOA 395
Kao i u prethodnom odeljku, pretpostavljamo da smo resili svojstveni problem neperturbisanog

hamiltonijana H^ 0 : da je fEn0 j 8ng njegov isto diskretni spektar, a fj n i j = 1; 2; : : : ; dn; 8ng
odgovaraju i svojstveni bazis. (Opet se lako uopstava na slu aj kada H^ 0 ima i kontinualni spektar,
samo ako je neperturbisani nivo En0 , koji posmatramo, diskretan.)
Jednakost (10.2.2) jasno kazuje da u nultoj aproksima iji energije imamo, tzv. neperturbisani
nivo En0 , koji je svojstvena vrednost od H^ 0 . (Po pretpostav i ona je uvek diskretna, kao sto smo
ve istakli.) Iz (10.2.2) se takode vidi da je nulta aproksima ija stanja (koja odgovara En0 ), tzv.
neperturbisano stanje j 0 i, svojstveni vektor od H^ 0 i da kao takav pripada svojstvenoj vrednosti
En0 . U ovom odeljku, medutim, pretpostavljamo da je neperturbisani nivo En0 degenerisan. Prema
tome, j 0 i je nepoznata linearna kombina ija svojstvenih vektora fj n i j = 1; 2; : : : ; dng od
H^ 0 i resavanje moramo zapo eti u nultoj aproksima iji.
Zamisljamo da neperturbisanom nivou En0 odgovara, s perturbisanih nivoa E1 ; E2 ; : : : ; Es
("odgovaranje" opet zna i da ovih s nivoa konvergira ka En0 kada a ! +0). Perturbisani nivoi
su takode po pravilu degenerisani. Neka su odgovaraju i multipli iteti D1 ; D2 ; : : : ; Ds . Onda
imamo
D1 + D2 + : : : + Ds = dn ; (10.2.5)
jer prilikom kontinualne promene parametra a od jedan do nule ni jedna diskretna veli ina, kao
Di , i =: 1; : : : ; s ili si=1 Di , ne moze skokovito da se promeni.
P
Pretpostavljamo da izra unavamo jedan odredeni perturbisani nivo, re imo E1 . Njega je

najlakse ksirati kada se radi o osnovnom nivou, a za druge nivoe E1 , izdvajanje vrsimo pomo u
odredenih kvantnih brojeva (koji odreduju taj nivo).
Pretpostavi emo da sva degenera ija od E1 poti e od jedne poznate grupe simetrije G i da
svi operatori u reprezenta iji te grupe komutiraju sa H^ 0 , H^ 0 i H^ ; da smo metodom izlozenim u
x 10.1.6 eo perturba ioni problem sveli u jednu "oku" jednog "ormara" reprezenta ije grupe G i
da smo tako dobili nedegenerisani perturbisani nivo E1 . U pomenutom invarijantnom potprostoru
("o i") se sad sve redenise (spektar od H^ 0 , degenera ije itd.). Mi emo zadrzati gornju nota iju,
samo sto je od sada prostor stanja ta jedna "oka". Zna i, postigli smo da u (10.2.5) imamo
D1 = 1. Isto tako, i dalje je dn > 1, jer dopustamo da H^ 0 ima siru grupu simetrije nego H^ 0 (i
H^ ).
10.2.2 Popravka energije prvog reda i neperturbisano sta-

nje
Obelezimo sa P^n0 svojstveni projektor od H^ 0 , koji projektuje na svojstveni potprostor denisan
svojstvenom vrednos u En0 (sad je Tr P^n0 > 1). Primenimo P^n0 na (10.2.3):
H^ 0 P^n0 j 1 i + P^n0 H^ 0 j 0 i = En0 P^n0 j 1 i + E (1) P^n0 j 0 i: (10.2.6)
P
Posto H^ 0 = n En0 P^n0 (P^n0 su svojstveni projektori), imamo H^ 0 P^n0 = En0 P^n0 (jer P^n0P^n0 = Ænn P^n0 ) i
prvi sabir i na levoj i na desnoj strani se potiru. Ostaje
P^n0 H^ 0 j 0 i = E (1) P^n0 j 0 i: (10.2.7)
Jednakost nulte aproksima ije (10.2.2) kazuje da imamo P^n0 j 0 i =j 0 i, stoga mozemo na
levoj strani od (10.2.7) j 0 i zameniti sa P^n0 j 0 i, a na desnoj strani mozemo izostaviti P^n0 . Tako
396 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
najzad dolazimo do jednakosti:

P^n0 H^ 0 P^n0 j 0 i = E (1) j 0 i: (10.2.8)
To zna i da je E (1) svojstvena vrednost od P^n0H^ 0 P^n0 , a j 0 i je odgovaraju i svojstveni vektor.
Svojstveni problem (10.2.8) se obi no resava dijagonaliza ijom matri e koja u reprezenta iji
neperturbisanog hamiltonijana, tj. u bazisu fj n i j = 1; 2; : : : ; dn; 8ng, reprezentuje operator
P^n0 H^ 0 P^n0 j 0 i. U stvari dovoljno je uzeti dn dn podmatri u (na dijagonali) matri e H^ 0, koja u
istom bazisu reprezentuje H^ 0 (videti oivi enu podmatri u na Crtezu C 10.3(a)).
Treba zapaziti da se H^ 0 ne redukuje (u opstem slu aju) u svojstvenom potprostoru od H^ 0
koji odgovara En0 , sto na matri nom jeziku zna i da nemamo vandijagonalne podmatri e susedne
nasoj jednake nuli kao sto imamo na Crtezu C 10.3(b). Stoga P^n0 H^ 0 P^n0 j 0 i zna i neku vrstu
"ise anja" podmatri e, koju, prema (10.2.8), treba dijagonalizovati. Cesto se kao sinonim za
"dijagonalizovanje" koristi termin "resavanje sekularnog problema". Zna i, da bismo dobili prvu
korek iju energije i (istovremeno!) stanje u nultoj aproksima iji, moramo da resimo sekularni
problem "ise ene" perturba ije P^n0 H^ 0 P^n0 j 0 i.
hn; 1 j H^ 0 j n; 1 i . . . hn; 1 j H^ 0 j n; dn i hn; 1 j H^ 0 j n 6= n; = 1 i ...

.. . ... .. . .. . ... 0
hn; dn j H^ 0 j n; 1 i . . . hn; dn j H^ 0 j n; dn i hn; dn j H^ 0 j n 6= n; = 1 i ...
0 0
hn 6= n; = 1 j H^ 0 j n; 1 i . . . hn 6= n; = 1 j H^ 0 j n; dn i hn 6= n; = 1 j H^ 0 j n 6= n; = 1 i ...
.. . ... .. . .. . ...
(a) (b)
Slika 10.3: Popravka degenerisanog nivoa. (a) Matri a operatora H^ 0 i (b) odse ka P^n0 H^ 0 P^n0
( ije su svojstvene vrednosti prve popravke energije) u energetskoj reprezenta iji neperturbisanog
hamiltonijana.
10.2.3 Popravka energije drugog reda i korek ija stanja

prvog reda
Sad emo i i dalje od E (1) pod jednom pretpostavkom: da smo dobili E (1) kao nedegenerisanu
svojstvenu vrednost10.2.1 od P^n0 H^ 0P^n0 u (10.2.8), tj. da smo iz (10.2.8) izra unali jednozna no (s
ta nos u do faznog faktora) neperturbisano stanje j 0 i. Ako ova pretpostavka ne stoji, teorija
se znatno usloznjava i u nju ne emo ulaziti, niti emo izra unavati popravke vise od druge ( ak
i ako vazi pomenuta pretpostavka). Vazenje pomenute pretpostavke se iskazuje re ima da smo
degenera iju dn uklonili u prvom redu aproksima ije.
10.2.1 Ako je itao u potrebna potpuna teorija perturba ija degenerisanog nivoa (za sta ionarne H^ 0 i H^ 0 ), videti:
A. Messiah, Quantum Me hani s, Vol. II, North-Holland Publ. Comp., Amsterdam, 1969; glava XVI, odeljak
III.
Po nimo sa izra unavanjem E (2) iz (10.2.4). Mnoze i ovu jednakost skalarno sa h0 j, sledi
E (2) = h0 j H^ 0 j 1 i (10.2.9)
(h 0 j 1i = 0, kao i u prethodnom odeljku, jer smo opet j En i normirali na jedini nu projek iju
na j 0 i).
Dakle, za izra unavanje popravke energije drugog reda, neophodno je prethodno raspolagati
ne samo sa j 0 i, nego i sa popravkom stanja prvog reda.
Vektor j 1 i emo izra unati iz dve njegove projek ije. Naime, po i emo od projektorske
jednakosti:
I^ = Q^ 0 + Q^ 1 + j 0 ih0 j; (10.2.10a)
gde je
Q^ 0 def
= I^ P^n0; (10.2.10b)
tj. komplementarni projektor od P^n0. Deni ija (10.2.10a) za Q^ 1 moze da se prepise u vidu
Q^ 1 def
= P^n0 j 0 ih0 j : (10.2.10 )
Kao sto smo rekli, h 0 j 1i = 0, to primenjuju i (10.2.10a) na j 1 i, sledi
j 1 i = Q^ 0 j 1 i + Q^ 1 j 1 i: (10.2.11)
Izra una emo svaki od sabiraka na desnoj strani posebno.
Primenom projektora Q^ 0 na (10.2.3) dolazimo do
H^ 0 Q^ 0 j 1 i + Q^ 0 H^ 0 j 0 i = En0 Q^ 0 j 1 i: (10.2.12)
Zadatak 10.2.1 Objasniti zasto [ Q^ 0; H^ 0 ℄ = 0.

Iz (10.2.12) odmah sledi
Q^ 0 j 1 i = (En0 H^ 0 ) 1 Q^ 0 H^ 0 j 0 i: (10.2.13)
Zadatak 10.2.2 Objasniti zasto iz (10.2.3) ne mozemo izra unati i Q^ 1 j 1 i.

Primenom projektora Q^ 1 na (10.2.4) dobija se
Q^ 1 (H^ 0 En0 ) j 2 i + Q^ 1 H^ 0 j 1 i = E (1) Q^ 1 j 1 i; (10.2.14)
jer Q^ 1 j 0 i = 0 (prema (10.2.10 )). Podsetimo se da, obelezavaju i sa R(: : :) oblast likova
operatora, potprostorska rela ija R(Q^ 1 ) < R(P^n0 ) na jeziku projektora glasi: Q^P 1 P^n = Q
0 ^1.
Zbog ove mogu
P
nosti da dopisemo ili izbrisemo P^n desno od Q^ 1 , sledi Q^ 1 H^ 0 = Q^ 1 n P^n En =
0 0 0
Q^ 1 P^n En + n6=n Q^ 1 P^n0 P^n0 En0 (P^n0 P^n0 = 0; 8n 6= n). Stoga prvi sabirak u (10.2.14) otpada i ostaje
0 0
samo
Q^ 1 H^ 0 j 1 i = E (1) Q^ 1 j 1 i: (10.2.15)
398 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Na levoj strani od (10.2.15) emo u slede em koraku zameniti H^ 0 sa H^ 0I^, a I^ sa desnom

stranom od (10.2.10a) i uze emo u obzir da h 0 j 1i = 0. Sledi
Q^ 1 H^ 0 Q^ 0 j 1 i + Q^ 1 H^ 0 Q^ 1 j 1 i = E (1) Q^ 1 j 1 i: (10.2.16)
Ovu jednakost mozemo da resimo po Q^ 1 j 1 i:
Q^ 1 j 1 i = (E (1) Q^ 1 H^ 0 Q^ 1 ) 1 Q^ 1 H^ 0 Q^ 0 j 1 i: (10.2.17)
(U stvari, drugi sabirak na levoj strani od (10.2.16) uzeli smo u vidu (Q^ 1 H^ 0 Q^ 1 )Q^ 1 j 1 i).
Zadatak 10.2.3 Pokazati:
a) da iz (10.2.10 ) i (10.2.8) sledi da i j 0 ih0 j i Q^ 1 komutiraju sa P^n0H^ 0P^n0 i
b) da P^n0 H^ 0P^n0 = Q^ 1H^ 0Q^ 1+ j 0 ih 0 j H^ 0 j 0 ih 0 j= Q^ 1H^ 0Q^ 1 + E (1) j 0 ih 0 j, a da iz pretpostavke da je E (1)
nedegenerisano resenje u (10.2.8) sledi da Q^ 1H^ 0Q^ 1 nema svojstvenu vrednost E (1);
) da se operator (E (1) Q^ 1H^ 0Q^ 1) redukuje u nesingularan operator u R(Q^1 ), te je invertovanje operatora u
(10.2.17) opravdano.
Zamena Q^ 0 j 1 i iz (10.2.13) u (10.2.17) daje
Q^ 1 j 1 i = (E (1) Q^ 1 H^ 0 Q^ 1 ) 1 Q^ 1 H^ 0(En0 H^ 0 ) 1 Q^ 0 H^ 0 j 0 i: (10.2.18)
Najzad, iz (10.2.11), (10.2.13) i (10.2.18) imamo
j 1 i = [I^ + (E (1) Q^ 1 H^ 0Q^ 1 ) 1Q^ 1 H^ 0℄(En0 H^ 0) 1Q^ 0 H^ 0 j 0 i : (10.2.19)
Pretpostavimo da smo u svojstvenom potprostoru R(P^n0 ) od H^ 0 , koji odgovara nepertur-

bisanom nivou En0 , presli sa prvobitnog podbazisa fj n i j = 1; : : : ; dn g na nov podbazis,
koji emo jednako obelezavati, a koji je svojstveni bazis od P^n0 H^ 0 P^n0 u R(P^n0 ), i to tako da:
P^n0 H^ 0 P^n0 j n; = 1 i = E (1) j n; = 1 i, P^n0 H^ 0 P^n0 j n; i = E(1) j n; i; = 2; : : : ; dn. (E(1) ; > 1
su popravke prvog reda koje od degenerisanog neperturbisanog nivoa En0 idu ka drugim pertur-
bisanim nivoima En 6= En ).
Zadatak 10.2.4 Pokazati da iz (10.2.13) sledi
n 6= n ) h n j 1i = h n jH^ 0 j 0 i (10.2.20a)
En0 En0 ;
a da (10.2.18) dovodi do
6= 1 ) h n j 1i = E(1) 1 E(1)
P
n0 6=n
P
0 hn j H
^ 0 j n00 i h nE000 jHE^ 00j00 i : (10.2.20b)
n n
i da, najzad,
h n; = 1 j 1i = 0 : (10.2.20 )
10.2.4 Linearni Stark-ov efekt u vodonikovom atomu

Kao sto je dobro poznato, Stark-ov efekt nastupa kada se kvantni sistam u ijem su sastavu
naelektrisane esti e stavi u homogeno i konstantno elektri no polje. Efekt se sastoji u epanju
energetskih nivoa, sli no kao Zeeman-ov efekt. Mi emo sad prou iti Starkov efekt u pobudenom
vodonikovom atomu. On se zove linearni, jer, kao sto emo videti, efekt se moze u dobroj
pribliznosti ra unati u prvoj aproksima iji perturba ione teorije10.2.2 .
Kao sto sledi kvantiza ijom odgovaraju e Hamilton-ove funk ije u klasi noj teoriji elektro-
magnetnih pojava, hamiltonijan elektrona koji je u vodonikovom atomu izlozen pomenutom
delovanju spoljasnjeg polja E glasi:
p^ 2 e2
H^ = + jejEz (10.2.21)
2me r
(prostor stanja je L2 (r)
C 2 , z -osa je duz elektri nog polja E, ija je ja ina E).
Pod pretpostavkom (koja je u uobi ajenim eksperimentima2 zadovoljena), da E nije dovoljno
jako da nadvagne domina iju Coulomb-ovog polja od jezgra er (r je malo!), smatra emo sabirak
jejEz u (10.2.21) za perturba iju H^ 0, a
p^ 2 e2
H^ 0 def
= (10.2.22)
2me r
za neperturbisani hamiltonijan.
U odeljku x 9.1 resili smo diskretni svojstveni problem vodoniku sli nog atoma. Podimo od
osnovnog nivoa En0 = En=1 (n je na desnoj strani glavni kvantni broj), iji je multipli itet 2. Ovde
nemamo linearni Stark-ov efekt, jer osnovno stanje (bilo koje iz pomenutog dvodimenzionalnog
potprostora) ima odredenu parnost ( = ( 1)l = ( 1)0 = +1), a operator z u perturba iji H^ 0
je neparan operator.
Zadatak 10.2.5 Objasniti kako iz selek ionog pravila za parnost (uporediti (8.1.17)) sledi da je svaki matri ni
element perturba ije H^ 0 u pomenutom svojstvenom potprostoru osnovnog nivoa 1s jednak nuli.
Zadatak 10.2.6 Napisati izraz za popravku drugog reda energije osnovnog nivoa (kvadratni Stark-ov efekt u
L2 (r)). Ograni iti se na sabirke koji odgovaraju diskretnom spektru od H^ 0 i objasniti koji su matri ni elementi
nula usled selek ionih pravila. Od kojeg matri nog elementa o ekujemo najve i doprinos?
Predimo sad na prvi pobudeni nivo En0 def = En=2 od H^ 0 koji ima multipli itet 4 u L2 (r). Ve
smo pojednostavili problem zanemarivsi irelevantni spinski stepen slobode (jer sav H^ iz (10.2.21)
deluje u L2 (r)). Dalje pojednostavljenje emo dobiti ako L2 (r) razlozimo na "ormare sa okama"
u odnosu na zajedni ku grupu simetrije G perturbisanog hamiltonijana H^ i neperturbisanog
hamiltonijana H^ 0 .
Fizi ki je evidentno da za G mozemo uzeti grupu svih vrtnji oko z -ose. "Ormari" su sad
svojstveni potprostori10.2.3 od ^lz , karakterisani magnetnim kvantnim brojem ml .
10.2.2 Linearni i kvadratni Stark-ov efekt (uporediti x 10.1) ne razlikuju se samo teorijski, ve i eksperimentalno.
Naime, linearni efekt je znatno "ja i", tj. lakse ga je detektovati (i sa slabijom rezolu ijom mernog aparata).
10.2.3 Obratiti paznju da je sad broj "oka" jedan. Vise od jedne "oke" imamo samo u slu aju nekomutativne
grupe simetrije G.
400 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
U svakom svojstvenom potprostoru V (ml ) od ^lz ("ormaru") se sad redukuju H^ 0 , H^ 0 i H^ , tj.

eo perturba ioni problem. Utvrdimo, pre svega, za koje vrednosti ml , se u V (ml ) pojavljuje
neperturbisani nivo En0 def
= En=2 koji posmatramo. Posto n = 2 dopusta l = 0; 1, imamo ml =
0; 1. Uze emo potprostor V (ml = 0).
Zadatak 10.2.7 Pokazati da u potprostorima V (ml = 1) nemamo linearni Stark-ov efekt neperturbisanog
nivoa En=2 .
U potprostoru V (ml = 0) neperturbisanom nivou En=2 odgovaraju dva svojstvena stanja
od H^ 0 : j n = 2; l = 0; ml = 0 i i j n = 2; l = 1; ml = 0 i, koja su uzajamno suprotne parnosti,
te njihove linearne kombina ije nemaju odredenu parnost. Zahvaljuju i tome imamo linearni
Stark-ov efekt.
Dve vrednosti prve popravke energije, tj. E1(1) i E2(1) su resenja sekularnog problema:

det jejE h2; 0; 0 j z j 2; 0; 0 i E (1) jejE h2; 0; 0 j z j 2; 1; 0 i = 0: (10.2.23)
jejE h2; 1; 0 j z j 2; 0; 0 i jejE h2; 1; 0 j z j 2; 1; 0 i E (1)
Zadatak 10.2.8 Pokazati da h2; 0; 0 j z j 2; 0; 0 i = h2; 1; 0 j z j 2; 1; 0 i = 0, te da iz (10.2.23) sledi
E1(1)
;2 = jejE jh2; 0; 0 j z j 2; 1; 0 ij: (10.2.24)
Kada u (10.2.24) zamenimo h r; ; ' j 2; 0; 0i = Rn=2;l=0 (r)Ylm l =0
=0 (; ') itd. i uzmemo kon-
kretne funk ije Rnl i Ylm iz (9.1.27)R odnosno R
(6.6.8,
R 2
6.6.9), onda mozemo izra unati desnu stranu
1
od (10.2.24): h2; 0; 0 j z j 2; 1; 0 i = 0 dr 0 d 0 d' r sin (2(2a0 ) (1 2a0 ) 2 e )r os
2 3
2 r 1
p 2
r
a 0
p R r R
( p13 (2a0) 32 ar0 2p3 e 2a0 os ) = 8a140 01 drr4(1 2ar0 )e a0 0 d sin os2 = 3a0 . Stoga,
r
E1(1);2 = 3jejEa0 : (10.2.25)
Zadatak 10.2.9 Pokazati da neperturbisana stanja j 0 i1;2 tj. stanja koja u nultom redu odgovaraju popravkama
E1(1)
;2 iz (10.2.25) (videti (10.2.8)) glase:
j 0 i1;2 = p1 (j 2; 0; 0 i j 2; 1; 0 i): (10.2.26)
2
Zadatak 10.2.10 Prou iti linearni Stark-ov efekt za n = 3 u V (ml = 1), svojstvenim potprostorima od ^lz .
Zadatak 10.2.11 Neka je G najmanja grupa koja sadr zi sve vrtnje oko z-ose i re eksiju kroz xz-ravan. Pokazati:
0
^ ^
a) da je G zajedni ka grupa simetrije od H0 i H datih sa (10.2.22), odnosno (10.2.21);
0
b) da pomenuta re eksija prevodi j ml i u j ml i;
) da se svaki "ormar sa okama" za G0 moze karakterisati sa jml j i da za ml 6= 0 ima po dve "oke" (G je
nekomutativna grupa!) i da se one karakterisu sa sign(ml ) (sign zna i: predznak);
d) prodiskutovati rezultate prethodnog Zadatka u svetlosti simetrije G0 .
Zadatak 10.2.12 Kad bismo umesto Stark-ovog imali Zeeman-ov efekt (umesto E ja inu magnetnog polja B,
umesto jej magnetni dipolni moment elektrona), da li bi i onda G0 iz prethodnog Zadatka bila zajedni ka grupa
simetrije od H^ 0 i H^ ? Ukazati na jednu mogu u takvu grupu simetrije G i diskutovati G-deganera iju perturbisanih
nivoa.
10.3. TEORIJA VREMENSKI ZAVISNE PERTURBACIJE 401
10.3 Teorija vremenski zavisne perturba ije

U ovom poslednjem odeljku posve enom teoriji perturba ije najzad resavamo dinami ki problem
nekonzervativnog kvantnog sistema, tj. slu aj kada perturbisani hamiltonijan zavisi od vremena
(ali ovi rezultati jednako vaze i ako ne zavisi). Sada u fokus paznje stupa evolu ija proizvoljnog
po etnog stanja (a ne vise svojstveni problem perturbisanog hamiltonijana). Izlozi emo detaljnije
integralni prilaz (preko evolu ionog operatora), a samo emo naba iti diferen ijalni prilaz. Na
kraju, prou i emo verovatno u prelaza iz datog po etnog neperturbisanog stanja u proizvoljno
neperturbisano stanje u kasnijem trenutku i to u proizvoljnom redu aproksima ije.
10.3.1 Deni ija problema i program teorije

Pretpostavljamo da imamo hamiltonijan H^ (t), koji moze da zavisi od vremena i koji moze da se
napise kao zbir dva lana
H^ (t) = H^ 0 + H^ 0(t) ; (10.3.1)
gde je H^ 0 neperturbisani hamiltonijan, dominantni lan koji ne zavisi od vremena; pretposta-
vljamo da je njegov svojstveni problem ve resen. Operator H^ 0 (t) je mali, tj. perturba ija, i
moze da zavisi od vremena; H^ (t) je perturbisani hamiltonijan.
Ako H^ 0 nije kompletna opservabla, pretpostavljamo da smo H^ 0 na pogodan na in dopunili
do kompletnog skupa kompatibilnih opservabli, resili zajedni ki svojstveni problem i tako dobili
potpunu klasika iju stanja za H^ 0 :
fj n i j = 1; 2; : : : ; dn; 8ng (10.3.2a)
i odgovaraju i spektar
fEn0 j 8ng: (10.3.2b)
(Radi jednostavnosti pretpostavljamo da H^ 0 ima isto diskretan spektar (10.3.2b), sa dn kao
multipli itetom nivoa En0 .) Dakle, H^ 0 j n i = En0 j n i; 8; 8n.
U po etnom trenutku t0 imamo proizvoljno zadato po etno stanje j (t0 ) i. U kasnijem
trenutku t > t0 ima emo stanje j (t) i koje treba izra unati:
j (t) i = U^ (t t0; t0 ) j (t0 ) i; (10.3.3)
gde je U^ evolu ioni operator perturbisanog hamiltonijana H^ (t).
Program teorije vremenski zavisne perturba ije sastoji se u pisanju j (t) i kao stepenog reda
po H^ 0 (t):
j (t) i = P1p=0 j (p) (t) i (10.3.4)
i u izra unavanju pojedinih lanova j (p) (t) i.
Dakle, i u teoriji sta ionarne perturba ije i u teoriji vremenski zavisne perturba ije entitete
vezane za perturbisani hamiltonijan razvijamo u stepeni red po maloj perturba iji. Ali, dok u
sta ionarnoj teoriji ovako izra unavamo svojstveni problem (nivoe i stanja) samog perturbisanog
hamiltonijana, u vremenski zavisnoj teoriji na ovaj na in izra unavamo stanje kvantnog sistema
j (t) i, u koje evoluira proizvoljno po etno stanje j (t0) i (dakle, ni j (t0 ) i ni j (t) i ne moraju
biti svojstvena stanja perturbisanog hamiltonijana H^ (t) !).
402 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
10.3.2 Pojedine popravke evolu ionog operatora

Na osnovu (10.3.3), mozemo (10.3.4) resavati u integralnom vidu, tj. preko evolu ionog operatora
U^ . Onda se (10.3.4) svodi na
P
U^ (t t0 ; t0 ) = 1 ^ (p)
p=0 U (t t0 ; t0 ) ; (10.3.5)
pri emu j (p) (t) i = U^ (p) (t t0 ; t0 ) j (t0 ) i; 8p. Kao sto smo videli u odeljku u kome smo
prou avali interak ionu sliku zakona kretanja, evolu ioni operator se moze faktorisati (uporediti
(3.4.5)):
U^ (t t0 ; t0 ) = U^0 (t t0 ; t0 )U^ 0 (t t0 ; t0 ); (10.3.6)
gde je U^0 evolu ioni operator neperturbisanog hamiltonijana H^ 0 . Kao sto smo videli (uporediti
(3.4.6)), unitarni operator U^ 0 , koji je denisan sa (10.3.6), odgovara perturba iji H^ 0 u tom smislu
da ih povezuje standardna diferen ijalna jedna ina
dU^ 0 (t t0 ; t0 ) ^ 0 ^ 0
{~ = HI (t)U (t t0 ; t0 ): (10.3.7a)
dt
Ali, posto u (10.3.7a) perturba ija ulazi u interak ionoj sli i,
= U^0y (t t0 ; t0 )H^ 0(t)U^0 (t t0 ; t0 );

H^ I0 (t) def (10.3.7b)
operator U^0 je impli itno prisutan u (10.3.7a) i ova jedna ina nije potpuno nezavisna od neper-
turbisanog problema. Ina e H^ 0 nije sam po sebi nikakav hamiltonijan (za razliku od H^ 0 ) i stoga
(10.3.7a) ne zna i da je U^ 0 evolu ioni operator perturba ije H^ 0; veza koju (10.3.7a) uspostavlja
izmedu U^ 0 i H^ 0 je samo formalna (za razliku od zi ke povezanosti H^ i U^ ili H^ 0 i U^0 ).
Diferen ijalna jedna ina prvog reda (10.3.7a) sa po etnim uslovom U^ 0 (0; t0 ) = I^ (koji sledi iz
(10.3.6)) o igledno je ekvivalentna integralnoj jedna ini
Z t
{
U^ 0 (t t0 ; t0 ) = I^ H^ I0 (t1 )U^ 0 (t1 t0 ; t0 ) dt1 : (10.3.8)
~ t0
Razvijanje evolu ionog operatora U^ u red (10.3.5) svodi se preko (10.3.6) na razvijanje U^ 0 u
red: 1
X 0
^ 0
U (t t0 ; t0 ) = U^ (p) (t t0 ; t0 ): (10.3.9)
p=0
Zamena (10.3.9) u (10.3.8) daje (izjedna avaju i lanove istog reda po H^ 0 s leve strane i s
desne strane):
0
U^ (0) (t t0 ; t0 ) = I;
^ (10.3.10a)
Z
^ 0 (1) 1 t ^0
U (t t0 ; t0 ) = H ( t ) dt ; (10.3.10b)
{~ t0 I 1 1
Z t Z t2
0 (2) 1
^
U (t t0 ; t0 ) = dt dt H^ 0 (t )H^ 0 (t ); (10.3.10 )
({~)2 t0 2 t0 1 I 2 I 1
tj. za p = 1; 2; : : ::
Z t Z tp Z t2
0 1
U^ (p) (t t0 ; t0 ) = d tp dtp 1 : : : dt1 H^ I0 (tp ) : : : H^ I0 (t1 ): (10.3.11)
({~)p t0 t0 t0
Kad se, najzad, vratimo na pravi evolu ioni operator sistema U^ , s jedne strane ga pisemo u vidu
reda (10.3.5), a s druge strane
1
X
0 0
^ ^ ^ ^
U = U0 U = U0 U^ (p) : (10.3.12)
p=0
Stoga, U^ (p) ^ 0 (p)
= U^0 U , p = 0; 1; 2; : : :. To zna i
U^ (0) (t t0 ; t0 ) = U^0 (t t0 ; t0 ) ; (10.3.13a)
R
U^ (1) (t t0 ; t0 ) = {1~ tt0 dt1 U^0 (t t1 ; t1 )H^ I0 (t1 )U^0 (t1 t0 ; t0 ) ; (10.3.13b)
Rt Rt2
U^ (2) (t t0 ; t0 ) = 1
({~)2 dt2 dt1 U^0 (t t2 ; t2 )H^ I0 (t2 )U^0 (t2 t1 ; t1 )H^ I0 (t1 )U^ (t1 t0 ; t0 ) ; (10.3.13 )
t0 t0
pa je opsta formula za p = 1; 2; : : ::
Z t Z tp Z t2
1
^ (p)
U (t t0 ; t0 ) = dt dt dt1 (10.3.13d)
({~)p t0 p t0 p 1 t0
U^0 (t tp; tp)H^ I0 (tp)U^0(tp tp 1; tp 1)H^ I0 (tp 1) U^0(t2 t1 ; t1 )H^ I0 (t1 )U^ (t1 t0 ; t0 );
Zadatak 10.3.1 Objasniti kako je doslo do zavisnosti od po etnih trenutaka i intervala kao sto je napisano u
(10.3.13d).
U ekvivalentnom diferen ijalnom prilazu stanje j (t) i se reprezentuje u neperturbisanom
bazisu (10.3.2a):
dn
XX
j (t) i = an (t) j n i (10.3.14)
n =1
i brojna kolona koja reprezentuje j (t) i pise se u interak ionoj sli i.
Zadatak 10.3.2 Pokazati da elementi ove brojne kolone glase
bn (t) = an (t)e ~ (t t0 )En :
0
{
(10.3.15)
Radi jednostavnijeg pisanja pretpostavi emo da H^ 0 ima prost spektar (dn = 1; 8n).
Zadatak 10.3.3 Pokazati da pomenuta brojna kolona zadovoljava zakon kretanja
0 1 0 0 e{!12 (t t0 ) : : : 1 0 b1 (t) 1
b1 (t) H110 H12
d b2(t) C B H 0 e {!12(t t0) 0
A b2 (t) A ;
dt .. A = 21 .. (10.3.16a)
{~ B H22 :::C B C
. . .
.. . .. .
..
gde su
!nn0 def
= 1 (E 0 En00 ); (10.3.16b)
~ n
= hn j H^ 0(t) j n0 i.
0 0 def
a Hnn
404 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Zadatak 10.3.4 Pokazati da razvijanje stanja u red po H^ 0 daje (pisemo brojne kolone i matri e pojednosta-
vljeno):
( b0n(t) ) = ( an(t0 ) ) ; (10.3.17a)
gde su an koe ijenti razvoja po etnog stanja
X
j (t0 ) i = an (t0 ) j n i; (10.3.18)
n
i da za p = 1; 2; : : : vazi:
{~
d 0 0 e{!nn0 (t t0 ) ) b(p0 1) (t) :
b(np) (t) = ( Hnn (10.3.17b)
dt n
10.3.3 Izra unavanje verovatno a prelaza pomo u dija-

grama
Opet emo radi jednostavnijeg pisanja zanemariti eventualnu degenera iju neperturbisanih nivoa
En0 , tj. pisa emo neperturbisana stanja s jednim kvantnim brojem: j n i.
Pretpostavimo da je u po etnom trenutku t0 nas kvantni sistem bio u neperturbisanom sta-
nju j n i. Neka onda perturba ija H^ 0(t) deluje u intervalu duzine t t0 . Pitamo se kolika je
verovatno a da pri merenju opservable H^ 0 sistem pronademo u proizvoljno odabranom nepertur-
bisanom stanju j n i.
O igledno, odgovor daje verovatno a prelaza
2
v (n; t0 ! n; t) = jhn j U^ (t t0 ; t0 ) j n ij : (10.3.19)
Po izlozenoj metodi teorije vremenski zavisne perturba ije, evolu ioni operator razvijamo u
red po H^ 0 i tako dobijamo verovatno u prelaza u pojedinim aproksima ijama v [m℄, m = 0; 1; 2; : : :.
Za m 1:
P
v [m℄ = v [0℄ + mp=1 v (p) : (10.3.20)
Nulta aproksima ija v [0℄ jednaka je nultoj pribliznosti desne strane od (10.3.19):
v [0℄ = Ænn (10.3.21)
(jer U^ (0) =PU^0 ). Ostale aproksima ije v [m℄, m = 0; 1; 2; : : : dobijaju se dodavanjem odgovaraju ih
popravki m (p) (p)
p=1 v , a pojedine korek ije v su jednake odgovaraju im popravkama desne strane
od (10.3.19).
Na primer, usled identiteta
P1
1 X
X 1
jhn j ^ (p)
p=0 U (t
2
t0 ; t0 ) j n ij = hn j U^ (p) j n ihn j U^ (p0 ) j n i; (10.3.22)
p=0 p0 =0
prva korek ija verovatno e prelaza glasi

v (1) = 2Re (hn j U^ (1) j n ihn j U^ (0) j n i ): (10.3.23)
Zbog U^ (0) = U^0 i vida od U^ (1) datog sa (10.3.13b), mozemo (10.3.23) ekspli itno pisati na slede i
na in:
Z t
2
v (1) = Ænn0 Re (
~
{e
{
~ (t t0 )En dt1 e
{
~ (t t1 )En hn j H^ 0(t1) j n ie {
~ (t1 t0 )En ): (10.3.24)
t0
se ti e druge popravke v (2) , iz (10.3.22) sledi
Sto
2
v (2) = 2Re (hn j U^ (2) j n ihn j U^ (0) j n i ) + jhn j U^ (1) j n ij ; (10.3.25)
sto opet pomo u (10.3.13 ) daje (uz sumiranje po neperturbisanom bazisu):
1 Z t Z t2
2 X
d t1
{
v (2) = Ænn0 2 Re e ~ (t t0 )En dt2
~ {2 n1 t0 t0

e ~{ (t t2 )En hn j H^ 0(t2) j n1 ie ~{ (t2 t1 )En1 hn1 j H^ 0(t1) j n ie {
~ (t1 t0 )En +
1 Rt 2
+
~ 2 j t 0
dt1 e ~ (t t1 )En hn j H^ 0(t1 ) j n ie ~ (t1 t0 )En j :
{ {
(10.3.26)
Lako se vidi da proizvoljna popravka glasi:
Pq
v (2q+1) = r=0 2Re ( hn j U^ (2q+1 r) j n ihn j U^ (r) j n i) ; (10.3.27a)
ako je neparnog reda, tj. ako je p = 2q + 1, a
Pq 1
v (2q) = r=0 2Re ( hn j U^ (2q r) j n ihn j U^ (r) j n i) ; (10.3.27b)
ako je parnog reda, tj. ako je p = 2q . Pri tome, za matri ne elemente korek ijâ evolu ionog
operatora U^ imamo:
1 P :::P Rt R ts R t2
hn j U^ (s) j n i = ({~)s n1 ns 1 t0 d t s t0 {d t s 1 : : : t0 dt1
e ~
{ (t ts )En
h j ^ 0
n H (ts ) ns 1 e ~ j (tis t s 1 ) Ens 1 n h j H^ 0(ts
s 1 1) j ns 2 i ;
e ~
{ (t2 t1 )En
h j^ 0
1 n1 H (t1 ) n e ~ j i
{ (t 1 t 0 )E n
(10.3.28)
gde svaka od suma prelazi eli neperturbisani bazis.
Da bi se lako upamtio na prvi pogled komplikovani algoritam izra unavanja matri nog ele-
menta hn j U^ (s) j n i napisan u (10.3.28), pogodno je koristiti se mnemotehni kim dijagramima
kao na Crtezu C 10.4.
Pod uslovom da se ne smetne s uma da se radi samo o gra kom pomagalu, itala se moze
koristiti i zargonom koji obi no prati itanje dijagrama na Crtezu C 10.4, i to s desna na levo:
sistem se od trenutka t0 do t1 propagira po hamiltonijanu H^ 0 , i to u po etnom sta ionarnom
stanju j n i; u trenutku t1 pod uti ajem perturba ije sistem prelazi u intermedijerno sta ionarno
stanje j n1 i i ono propagira od t1 do t2 , itd. Ne treba zaboraviti ni to da su samo t0 , n i n, t
ksirani; po svim ostalim kvantnim brojevima se sumira i po svim ostalim trenu ima se integrise.
Zadatak 10.3.5 Izvesti (10.3.21), (10.3.24) i (10.3.26) u diferen ijalnom prilazu.
406 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
ts H^ 0 (ts 1 ) ts 2 t3 H^ 0 (t2 ) t1
\6
n \ ns 1 6oSS %/%\6\ n2 \6
n1 \ n

\I
\
\I
\
\I
\
\\? \\ \\

t ts t2 t0
H^ 0 (ts ) 1
H^ 0 (t3 ) H^ 0 (t1 )
Slika 10.4: Dijagrami izraza h n j U^ (s) j n i.
Vredno je zapaziti da je verovatno a prelaza u razli ito stanje n 6= n ve a od nule tek u drugoj
aproksima iji; drugim re ima, ova verovatno a je bar drugog reda malosti. U ovom slu aju imamo
2
v [2℄ = v (2) = 1 R t dt1 e
{
~ (En En )t1 hn j H^ 0(t1) j n i (10.3.29)
~2 t0
{ {
(fazne faktore e ~ tEn ie ~ tEn smo izvukli ispred integrala i tu su otpali usled uzimanja modula).
Zadatak 10.3.6 Pokazati da je u drugoj aproksima iji verovatno a prelaza n ! n jednaka verovatno i prelaza
n ! n. Kontrastirati ovaj zaklju ak sa mikroreverzibilnos u (videti x 8.4.7).
U literaturi se esto v [2℄ naziva verovatno a prelaza prvog reda, jer se izra unava iz U^ (q=1) .
10.3.4 Fermi-jevo zlatno pravilo

Od najve e prakti ne vaznosti je verovatno a prelaza u najnizoj nenultoj pribliznosti, tj. v [2℄ dato
sa (10.3.29). Doradi emo ovaj izraz pod osnovnom pretpostavkom da je perturba ija nezavisna
od vremena. Formulu pod nazivom iz naslova paragrafa izves emo za slu aj kada su svi energetski
nivoi diskretni, a oko nivoa En (j n i je krajnje stanje u prelazu) imamo veliku gustinu nivoa.
Denisu i !nn def
= (En En )=~, pisu i !nn kao ! i stavljaju i t0 = 0 u (10.3.29), u oba slu aja
dobija se izraz:
1 Rt 2 1
v [2℄ =
~2
jhn j H^ 0 j n ij2j t0 dt1 e{!t1 j =
~2
jhn j H^ 0 j n ij2 f (!; t); (10.3.30a)
gde je
2
f (!; t) = (1 os !t): (10.3.30b)
!2
Funk ija f (!; t) u zavisnosti od ! prikazana je na
Crtezu C 10.5. Simetri nost i nule funk ije se odmah
vide iz (10.3.30b), a iznos maksimuma proizlazi iz
f (!; t) t2 + 0(! 2 ); ! ! +0; (10.3.31)
sto se dobije kad se os !t razvije u red oko ! = 0 (O(! 2)

je sabirak reda veli ine 10.3.1 ! 2). Moze se pokazati da se
za velike vrednosti parametra t funk ija f (!; t) ponasa
kao delta funk ija10.3.2 :
f (!; t) 2tÆ (! ); t ! 1 (10.3.32)
Zbog velike gustine nivoa oko En (slu aj (i)) ili zbog
neprekidnosti nivoa oko En (slu aj (ii)) uporedenje sa
eksperimentom je mogu e samo ako izra unamo vero-
vatno u prelaza ne ta no u neko stanje j n i, ve u neku
okolinu stanja j n i, re imo u energetski interval IE .
Zna i, izra unavamo:
X 1 2
v [2℄(n; 0 ! IE ; n; t) = 2 jhn j H j n ij f (!; t):
^0
~
IE
(10.3.33)
Sa sume se prelazi na integral (kao sto se to esto ini u teorijskoj zi i) na slede i na in:
interval IE se razbije na sumu "malih" podintervala I ("velika" suma). U svakom podintervalu
I ima vise sabiraka ("mala" suma), ali tu su sabir i priblizno jednaki, te se "mala" suma
zameni jednim sabirkom pomnozenim brojem sabiraka u podintervalu. Ovaj broj je o igledno
jednak gustini nivoa, (E ) oko E pomnozenoj sa duzinom podintervala E (ovde se koristimo
"velikom" gustinom nivoa). "Velika" suma se prepisuje (priblizno) kao integral, a E se pise
kao dE . Tako (10.3.33) postaje
Z
1
v [2℄ (n; 0 ! IE ; n; t) =
~2
jhn j H^ 0 j n ij2 f (!; t)(E ) dE
IEZ
1
=
~ IE
jhn j H^ 0 j n ij2 f (!; t)(E ) d!; (10.3.34)
jer je dE = ~d! , a (E ) je preko E = En + ~! funk ija od ! .

Nasa slede a pretpostavka10.3.3 sastoja e se u tome da je IE u stvari sa eksperimentalnog
gledista innitezimalni interval (En 21 ; En + 12 ), ali da je istovremeno ovaj interval mnogo ve i
od jedne periode od f (!; t) (uporediti Crtez C 10.5):
2 ~
; (10.3.35)
t
R R
tako da integral IE d! mozemo priblizno zameniti integralom po eloj realnoj osi 11 d! . Ako
nakon ove zamene u (10.3.34) iskoristimo (10.3.32), dolazimo do rezultata:
v [2℄(n; 0 ! (En 1 ; E + 1 )
2 n 2 oko j n i; t) = 2t
~ jhn j H^ 0 j n ij2 (E ) : (10.3.36)
10.3.1 engleski: order of magnitude
10.3.2 Moze se izra unati da R 1 f (!; t) d! = 1. Po potrebi videti detaljnije o delta funk ijama u Dodatku A.II
1 2t
odli nog udzbenika: A. Messiah, Quantum Me hani s, Vol. I, North-Holland Publ. Comp., Amsterdam, 1969.
10.3.3 Obratiti paznju na pretpostavke pod kojima se jedna formula izvodi! Formula se moze primeniti samo na
slu aj koji zadovoljava sve pretpostavke izvodenja!
408 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Zbog korisnosti ove formule u raznim primenama (na primer u Fermi-jevoj teoriji -zra enja;
u rasejanju u Coulomb-ovom polju itd.), ova formula je poznata pod spe ijalnim nazivom Fermi-
jevo zlatno pravilo.
Posto u (10.3.36) v [2℄ linearno zavisi od vremena, esto se u literaturi umesto v [2℄ daje njena
vremenska gustina v [2℄ =t.
Obratiti paznju da ostri maksimum funk ije f (!; t) lezi u ! def
= !nn (uporediti Crtez C 10.5),
sto zna i da vazi:
E n = En ; (10.3.37)
tj. radi se o prelazu u drugo stanje j n i 6=j n i, ali koje ima istu energiju (odrzanje energije pri
prelazu).
Najzad, treba jos imati u vidu da iako duzina vremenskog intervala t (koliko traje pro es
koji dovodi do prelaza) mora biti dovoljno velika da vazi (10.3.35), ona mora biti istovremeno i
dovoljno mala da vazi druga aproksima ija za pralaz, tj. da je desna strana od (10.3.36) mnogo
manja od 1.
10.4 Varija ioni ra un i metod samousaglasenog polja

Po i emo od osnovnih ideja na kojima se zasniva varija ioni ra un u kvantnoj mehani i. Spe-
ijalnu paznju emo obratiti na osnovno i na prvo pobudeno stanje. Posle toga emo do
kraja odeljka ograni iti prou avanje na Slater-ove determinante kao probne funk ije varija io-
nog ra una. Izves emo njihove jedno esti ne i dvo esti ne (redukovane) statisti ke operatore,
jer su od Slater-ovih determinanti jedino oni relevantni za dinami ki problem. Na kraju emo
izvesti tzv. Hartree-Fo kove jednakosti ili metod samousaglasenog polja, sto u stvari zna i iz-
nalazenje sta ionarne Slater-ove determinante za opisivanje osnovnog stanja. Mi emo se koristiti
umesto samim Slater-ovim determinantama njima ekvivalentnim projektorima (jedno esti nim
statisti kim operatorima) u jedno esti nom prostoru. Uz pomo "usrednjenog poten ijala" for-
mulisa emo i resi emo eo varija ioni problem u prostoru stanja jednog fermiona. Fizi ki smisao
toga je ne uzimanje u obzir nikakvih korela ija medu fermionima osim onih koje name e Pauli-jev
prin ip (koje su prisutne u Slater-ovoj determinanti).
10.4.1 Varija iona reformula ija svojstvenog problema ha-

miltonijana
Po e emo sa dokazivanjem jednog teorema od osnovnog zna aja za varija ioni ra un u kvantnoj
mehani i.
Teorem 10.4.1 Posmatramo o ekivanu vrednost hamiltonijana
= hh jHjj ii ;
^
E ( ) def (10.4.1)
kao funk ional na skupu svih nenultih vektora j i 2 H prostora stanja datog kvantnog sistema.
U odnosu na sve varija ije Æ vektorâ j i, E ( ) ima sta ionarnu ta ku, tj.
ÆE ( ) = 0 ; (10.4.2)

10.4. VARIJACIONI RACUN
I METOD SAMOUSAGLASENOG POLJA 409
ako i samo ako je j i svojstveni vektor od H^ i onda je E ( ) upravo odgovaraju a svojstvena

vrednost:
H^ j i = E ( ) j i: (10.4.3)
Dokaz: Napisimo (10.4.1) u vidu h j iE ( ) = h j H^ j i. Prva varija ija ove jednakosti daje Æ(h j i)E ( )+
h j iÆE ( ) = Æ(h j H^ j i) ) (h Æ j i + h j Æ i)E ( ) + h j iÆE ( ) = hÆ j H^ j i + h j H^ j Æ i
) h j iÆE ( ) = hÆ j (H^ E ( )) j i + h j (H^ E ( )) j Æ i. Posto je 0 < h j i < 1, uslov ÆE ( ) = 0
je ekvivalentan uslovu
hÆ j (H^ E ( )) j i + h j (H^ E ( )) j Æ i = 0: (10.4.4)
Posto (10.4.4) vazi sa sve mogu e Æ , mozemo u (10.4.4) da Æ zamenimo sa {Æ , a to daje {h Æ j (H^
E( )) j i + {h j (H^ E ( )) j Æ i = 0 i imaginarnu jedini u mozemo izba iti. Oduzimanje od (10.4.4) i
sabiranje sa (10.4.4) onda daje slede e dve jednakosti (koje su zajedno o igledno ekvivalentne sa (10.4.4)):
hÆ j (H^ E ( )) j i = 0 = h j (H^ E ( )) j Æ i: (10.4.5)
Zbog arbitrernosti vektora Æ (samo mu norma mora biti "mala"), (10.4.5) je o igledno ekvivalentno sa
(H^ E ( )) j i = 0; 0 = h j (H^ E ( )): (10.4.6a,b)
Posto je (10.4.6b) bra-jednakost od (10.4.6a) (tu se koristimo hermitskom prirodom oporatora H^ i realnos u
o ekivane vrednosti E ( )), kona na jednakost ekvivalentna sa (10.4.2) je (10.4.3).
Kada koristimo (10.4.3) kao dovoljni uslov za (10.4.2), ne moramo posebno zahtevati da se svojstvena vrednost
podudara sa E ( ), jer to desna strana od (10.4.1) daje automatski. Q. E. D.
Sa gledista varija ionog ra una, treba uo iti slede e pojmove u gornjem rezultatu: vektor j i
sa kojim se u (10.4.1) izra unava E ( ) naziva se probnim vektorom10.4.1 ; skup svih probnih vektora
je eo H (sa izuzetkom nultog vektora; to je skup H f0g); skup svih varija ija Æ u odnosu
na koje vazi (10.4.2), tj. u odnosu na koje imamo sta ionarnu ta ku10.4.2 (zapravo sta ionarni
vektor j i) je bez restrik ija ela okolina nule u H, tj. imamo tzv. bezuslovnu sta ionarnu
ta ku.
Varija ioni ra un, kao i perturba ioni, stupa na s enu kada ne umemo da resimo svojstveni
problem hamiltonijana. Onda, naravno, ne umemo da resimo ni njegovu ekvivalentnu formu
(10.4.2). Tada se umesto H f0g uzima neki odredeni podskup S 2 H f0g kao skup svih
probnih vektora. Skup S je obi no odreden s jedne strane isto ra unskim mogu nostima, a s
druge strane vidom probnih vektora za koje se pretpostavlja (ili zna) da su relevantni za opisivanje
stanja sistema (tj. da su na neki na in uskladeni sa dinami kom strukturom sistema).
Ograni enje na S izaziva a fortiori i ograni enje skupa svih varija ija. Naime, varija ija
Æ = 0 mora biti takva da ; 0 2 S .
U svojoj najgrubljoj i, mozda, naj es e koris enoj formi varija ioni ra un bazira na o ekivanju
da e sta ionarne ta ke u S priblizno reprodukovati svojstvene vektore od H^ , a o ekivane vred-
nosti E ( ) energetske nivoe. Pribliznost e biti tim bolja sto je S obuhvatniji skup (sto je blizi
skupu H f0g i (ovo je u praksi najvaznije) sto je bolje pogoden vid probnih vektora.
10.4.1 Engleski: trial ve tor; itatl: trajl vekte.
10.4.2 Termin "sta ionarna" ta ka u varija ionom ra unu nije u direktnoj vezi sa "sta ionarnim" resenjem zakona
kretanja, osim u slu aju sadrzaja Teorema T10.4.1.
410 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
10.4.2 * O ena greske

U perturba ionom ra unu ako je perturba ija H^ 0 mala, svaka korek ija je znatno manja od
prethodne i ovek ima neki ose aj koliko je dobra aproksima ija, iako ne postoji pre izna o ena
greske. Varija ioni ra un vesta ki ise a pomenuti skup S probnih vektora iz H f0g, a jedino
zi ko opravdanje za to je, kao sto smo rekli, relevantan vid samih probnih vektora j i 2 S ,
koji moze (i ne mora) biti dobro pogoden.
Postoji jedan apsolutni iskaz (nezavisan od skupa S ) koji daje neku o enu greske pri aproksi-
miranju egzaktnog nivoa hamiltonijana H^ srednjom vrednos u E ( ) iz (10.4.1), ako H^ ima isto
diskretan spektar.
6 j
Lema 10.4.1 Za svaki 0 = i 2 H postoji bar jedan egzaktni nivo En0 hamiltonijana H^ u
intervalu
[E ( ) E; E ( ) + E ℄ (10.4.7)
q
oko o ekivane vrednosti E ( ). Ovde je E def
= H def
= h j (H^ E ( ))2 j i, tj. neodredenost
energije u stanju j i.
Dokaz: Sledi odmah iz dve druge leme, koje su kon eptualno veoma jednostavne i dobro je imati ih na umu i
ina e. Q. E. D.
Lema 10.4.2 Linearna devija ija od srednje vrednosti proizvoljne opservable A^ je u srednjem
uvek nula:
h (A^ h A^ i) i = 0: (10.4.8)
Zadatak 10.4.1 Dokazati (10.4.8) za isto i za mesano stanje, u oba slu aja za A^ sa isto diskretnim spektrom
i za A^ koji ima i kontinualni spektar.
Zadatak 10.4.2 Pokazati da za realan broj za koji h (A ^ ) i = 0 nuzno vazi = h A^ i. Drugim re ima,
rela ija (10.4.8) je karakteristi na za srednju vrednost.
Lema 10.4.3 Ako opservabla A^ ima isto diskretan spektar, onda postoji bar jedna njena svoj-
stvena vrednost an0 takva da an0 h A^ i.
Dokaz: Neka je kvantni sistem u
istom stanju j i, a neka je spektralna forma opservable A^ = Pn an P^n . Onda
iz Leme L 10.4.2 sledi 0 = Pn vn(h A^ i an), gde je vn def = kP^n k2; 8n. Obelezimo sa prim vrednosti od n za
koje je h A^ i an0 , a sa se onde10.4.3 vrednosti od n koje daju an00 > h A^ i. Onda
vn0 (h A^ i an0 ) = vn00 (an00 h A^ i)
X X
(10.4.9)
n0 n00
i svaki sabirak je pozitivan. Sad u inimo ab ontrario pretpostavku da nema ni jedne n0 vrednosti indeksa. Onda
desna strana od (10.4.9) mora biti nula (jer je leva nula). Posto su po pretpostav i an00 hPA^ i > 0; 8n00, moramo
imati vn00 = 0; 8n, zapravo vn = 0; 8n (jer nema n0-ova), a to nije mogu e zbog h j i = n vn = 1. Q. E. D.
Zadatak 10.4.3 Dokazati sto elegantnije simetri an iskaz iskazu Leme L 10.4.2.
Zadatak 10.4.4 Dokazati Lemu L 10.4.2 za me sano stanje.
10.4.3 C itati: zgond.

Dokaz: (Zavrsetak dokaza Leme L 10.4.1.) Posto opservabla (H^ E ( ))2 ima spektralnu formu Pn(En
E ( ))2 P^n ako sam hamiltonijan H^ ima spektralni vid n En P^n , Lema L 10.4.3 ima za posledi u da postoji
P
nivo En0 takav da (En0 E ( ))2 (E )2 , jEn0 E ( )j E , a to je o igledno ekvivalentno sa (10.4.7).
Q. E. D.
Zadatak 10.4.5 Pokazati da lema L 10.4.1 vazi i za opstiji slu aj kada H^ ima i diskretan i kontinualan spektar, ali
E ( ) lezi ispod elog kontinualnog spektra, tj. za svaku neprekidnu svojstvenu vrednost E od H^ vazi E ( ) E .
Dakle, neodredenost E moze da posluzi kao (ve inom veoma gruba) o ena greske za egzaktni
nivo od H^ koji aproksimiramo sa E ( ).
Jedan prigovor na ovaj rezultat moze da bude da ne znamo koji smo nivo "ulovili" u intervalu
zna i "koji" nivo? To u kvantnoj mehani i moze samo da zna i da ne znamo koje
(10.4.7). Sta
su vrednosti dodatnih kvantnih brojeva kojima dopunjujemo energetski nivo do potpunog skupa
kvantnih brojeva (do potpune klasika ije stanja). Na primer, mozda znamo (kao sto obi no jeste
slu aj) da svaki egzaktni nivo ima odredenu vrednost ukupnog uglovnog momenta J i odredenu
parnost . Pitamo se koje su vrednosti J "ulovljenog" nivoa. Na ovakvo pitanje odgovor daje
slade a lema.
Lema 10.4.4 Neka hamiltonijan H^ ima izvesnu grupu simetrije G, tj. neka
[ U^ (g ); H^ ℄ = 0; 8g 2 G; (10.4.10)
i neka je j i vektor iz neke "oke" Vkm u odnosu na G. Onda u intervalu [E ( ) E; E ( )+E ℄
postoji bar jedan egzaktan nivo sa kvantnim brojevima k i m.
Dokaz: Pretpostavimo da je eo prostor H ortogonalno dekomponovan na "oke" po grupi simetrije G i da je
j i vektor iz "oke" Vkm . Onda iz T 6.4.2 sledi (ako G 6= R(3), onda po analogiji) da se H^ redukuje u Vkm i
rezonovanje iz dokaza Leme L10.4.1 vazi u Vkm kao da je to eo prostor. U Vkm , naravno, svi nivoi od H^ imaju
kvantne brojeve k i m. Q. E. D.
Drugi prigovor na o enu greske E iz Leme L 10.4.1 ili Leme L 10.4.4 moze da se sastoji u
tome da E nije lako izra unati. Posto (E )2 = h H^ 2 i E ( )2 , mora se izra unati h H^ 2 i, a
to je zbog kvadriranja esto znatno ozbiljniji ra unski problem nego izra unavanje samog broja
E ( ) = h H^ i.
Tre i prigovor na nasu o enu greske moze biti taj da ona, izgleda, nema nikakve veze sa
variranjem j i po skupu S probnih vektora i spe ijalno sa sta ionarnim ta kama.
10.4.3 Varija iono izra unavanje osnovnog nivoa

Kao sto je itao u poznato, struktura realnih kvantnih sistema je takva da uvek postoji najniza
svojstvena vrednost hamiltonijana, tzv. osnovni nivo E0 . Za njegovo varija iono izra unavanje
korisno je znati iskaz slede eg teorema.
Teorem 10.4.2 Za proizvoljni normirani vektor j i 2 H srednja vrednost E ( =h
) def j H^ j i
sigurno nije ispod osnovnog nivoa E0 :
E ( ) E0 : (10.4.11)
412 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Dokaz: Pretpostavimo opet radi jednostavnosti da hamiltonijan H^ ima isto diskretan spektar, tj. spektralni
vid H^ = Pn En P^n. Onda E ( ) = n vn En (vn def
P P
= kP^n k2), te E ( ) Pn vn E0 (jer En E0 ; 8n); dalje,
E ( ) E0 n vn = E0 . Q. E. D.
Nazalost, ako ne znamo osnovni nivo E0 , ne znamo ni koliko je E ( ) iznad njega, samo znamo
da ga majorira.
Kada se ksira skup S probnih vektora, onda (10.4.11) zna i da je E ( ), kao realna funk ija
na S , ograni ena odozdo, sto zna i da ima kona ni inmum i on je takode majoranta za E0 .
Obi no se S bira tako da je zatvoren na uzimanje limesa (konvergentnih nizova j n i 2 S ), tako
da S sadrzi i vektor j 0 i, koji daje najnizu (zna i najbolju) aproksima iju E ( 0 ).
Pitanje je kako prona i j 0 i. To je ta ka apsolutnog minimuma vrednosti E ( ) u S . Apsolutni
minimum spada u lokalne minimume, a ovi spadaju u sta ionarne ta ke. Stoga je potreban uslov
za j 0 i:
E ( 0 ) = 0 ; (10.4.12)
sto nas ponovo dovodi do varija ione jednakosti (10.4.2), ali ovoga puta bez oslanjanja na svoj-
stveni problem od H^ u H.
Dakle, j 0 i, koji daje apsolutni minimum, emo na i resavanjem jednakosti (10.4.12). Ako
ova jednakost ima samo jedno resenje, onda je to sigurno trazeno j 0 i, jer, kao sto smo videli
da sledi iz Teorema T 10.4.2, apsolutni minimum u S mora da postoji. Ako (10.4.12) ima vise
resenja, onda pre svega moramo odvojiti lokalne minimume od eventualnih drugih sta ionarnih
ta aka (lokalnih maksimuma i prevojnih ta aka). Lokalne minimume prepoznajemo po tome sto
je druga varija ija pozitivna:
Æ 2 ( ) 0; (10.4.13)
bez obzira kako variramo j 0 i (za lokalne maksimume imamo Æ 2 ( ) 0 za sve varija ije, a za
prevojne ta ke pri razli itom variranju imamo razli it predznak). Ako imamo samo jedan lokalni
minimum, onda je to apsolutni minimum j 0 i. Ako ih ima vise, moramo odabrati najnizu
vrednost od doti nih E ( ).
10.4.4 * Varija iono izra unavanje prvog pobudenog ni-

voa
Prvi pobudeni nivo E1 hamiltonijana H^ se najpouzdanije moze izra unati ako znamo da je svaki
vektor u skupu S ortogonalan na egzaktno osnovno stanje, odnosno na osnovni potprostor V (E0 )
ako je egzaktni osnovni nivo E0 degenerisan. Naime, to zna i S V (E0 )?, tj. S pripada
ortokomplementu svojstvenog potprostora V (E0 ). Hamiltonijan H^ se redukuje u pomenutom
V (E0 )?, a E1 je (formalno) osnovni nivo u V (E0 )? i vazi sve sto je re eno u prethodnom paragrafu.
Da bismo se uverili u vazenje pomenute osobine ortogonalnosti S V (E0 )?, nije neophodno
poznavati V (E0 ). Dovoljno je znati jedan kvantni broj (ili vise njih) koji ima E0 , re imo k, koji
denise potprostor ("ormar") Vk . Onda V (E0 ) Vk i dovoljno je uzeti S Vk?, onda o igledno
sledi S V (E0 )?.
Ipak, esto nemamo ovakav pogodan skup S , ali imamo priblizno osnovno stanje j 0 i i
biramo S ?j 0 i. I u ovom slu aju postoji jedan opsti rezultat koji je koristan.

Lema 10.4.5 Neka su E0 i E1 osnovni i prvi pobudeni egzaktni nivo, neka su oba nedegenerisana
i neka im odgovaraju (egzaktna) stanja j E0 i, odnosno j E1 i. Neka, osim toga,
jh E0 j 0 ij2
def
=1 (10.4.14a)
meri veli inu promasaja pribliznog osnovnog stanja j 0 i u odnosu na ta no osnovno stanje
j E0 i. Onda za svaki normirani vektor j i 2 S , iz S ?j 0 i sledi
E ( ) E1 (E1 E0 ): (10.4.14b)
Dokaz: Uo imo bazis fj 1 i =j 0 i; j 2 i =j i; j 3 i; j 4 i : : :g u prostoru stanja H. Onda 1 = h E0 j E0 i =
jh 0 j E0 ij2 + jh 0 j E0 ij2 + PnP3 jh n j E0 ij2 . Zamenjuju i prvi sabirakPna desnoj strani pomo u (10.4.14a),
imamo 1 = 1 + jh 0 j E0 ij2+ n3 jh n j E0ij2 ) = jh j E0ij2 + n3 jh n j E0 ij2 , odakle
jh j E0 ij2 : (10.4.15)
Uzmimo sad svojstveni bazis od H^ (opet pretpostavljamo, radi jednostavnosti, da H^ ima isto diskretan spektar):
^
fj Em iPj m = 0; 1; 2; : : :g. Onda E ( P) = h j H j i = m jh Em j ij2 Em = jh E0 j ij2 E1 jh E0 j ij2 (E1
P
E0 )+ m1 jh Em j ij2 Em E1 m0 jh Em j ij2 jh E0 j ij2 (E1 E0 ), jer Em E1 ; 8m 1. Posto

P 2
m0 jh Em j ij = h j i = 1, majoriranje negativnog lana pomo u (10.4.15) najzad dovodi do kona nog
umanjenja leve strane: E ( ) E1 (E1 E0 ). Q. E. D.
Kada pronademo, na na in koji smo objasnili u prethodnom paragrafu, u pomenutom skupu
S vektor j 0 i 2 S , koji daje apsolutni minimum E ( 0 ) za E ( ), na osnovnu (10.4.14b) mozemo
o ekivati da smo dobili priblizni nivo E ( 0 ) kao aproksima iju na E1 i priblizni vektor j 0 i, kao
aproksima iju na odgovaraju i svojstveni vektor j E1 i od H^ .
10.4.5 Uloga jedno esti nog i dvo esti nog statisti kog
operatora
Kao sto smo videli, u varija ionom ra unu izra unavamo o ekivanu vrednost E ( ) = h j H^ j i
za neki normirani j i 2 H^ . Sad emo prou iti mogu nost zamene elog vektora j i sa njegovim
redukovanim statisti kim operatorima.
Pretpostavi emo da imamo kvantni sistem od N identi nih esti a, a da je egzaktni hamilto-
nijan vida
N
X N
X
H^ = (Tî + Vî ) + Vîj : (10.4.16)
i=1 i<j
Ovde je Tî operator kineti ke energije i-te esti e, Vî je operator spoljasnjeg poten ijala (ako
ga ima) koji deluje na esti u, a Vîj je operator interak ije i-te i j -te esti e. Posto su esti e
identi ne, Vî (kao i Tî ) su jednake operatorske funk ije osnovnog skupa opservabli i izvesnih
spoljasnjih parametara za svih N esti a; takode su Vîj date jednom te istom funk ionalnom
zavisnos u od osnovnog skupa opservabli u Hi(u)
Hj(u) za bilo koji par esti a.
Smatra se da je N - esti ni hamiltonijan vida (10.4.16) najop PsNtiji, koji opisuje strukturu re-
alnog kvantnog sistema, tj. da se interak ije tro esti nog tipa i<j<k Vîjk itd. ne pojavljuju u
prirodi10.4.4.
414 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Posto N - esti ni sistem ima N jedno esti nih stepeni slobode, ima i N jedno esti nih redu-
kovanih statisti kih operatora. Ali, posto se radi o identi nim esti ama, ispostavlja se da su svi
ti operatori uzajamno ekvivalentni. Zato se govori samo o jednom jedno esti nom statisti kom
operatoru ^1 (ispusta se re "redukovani", a uzima se u H1(u) . Cesto
se govori i o jedno esti noj
matri i gustine).
Zadatak 10.4.6 Pokazati da je jedno esti ni statisti ki operator i-te esti e î ekvivalentan analognom opera-
toru ^1, bilo da se radi o identi nim fermionima, bilo o identi nim bozonima.
Moze se izdvojiti i dvo esti ni stepen slobode N - esti nog sistema i j 1:::N ih 1:::N j redukovati
u dvo esti ni statisti ki operator ^12 (koji je opet "isti" za bilo koje dve esti e).
Ispostavlja se da zbog vida (10.4.16) u o ekivanoj vrednosti h 1:::N j H^ j 1:::N i u estvuju
samo ^1 i ^12 .
Teorem 10.4.3 Ako je hamiltonijan N identi nih esti a vida (10.4.16), onda u proizvoljnom
stanju j 1:::N i iz prostora stanja doti nog sistema o ekivana vrednost E ( 1:::N ) = h 1:::N j
H^ j 1:::N i moze da se napise u vidu
E( 1:::N ) = N Tr 1 ((T^1 + V^1 )^1 ) + N (N2 1)
Tr 12 V^12 ^12 ; (10.4.17)
gde su
= Tr 2:::N j 1:::N ih 1:::N j;
^1 def (10.4.18)
= Tr 3:::N j 1:::N ih 1:::N j :
^12 def (10.4.19)
Dokaz: Podimo od E ( 1:::N ) = Tr 1:::N (H ^ j 1:::N ih 1:::N j) = i=1 Tr 1:::N ((Tî + Vî ) j 1:::N ih 1:::N j
PN
) + i<j Tr 1:::N (Vij j 1:::N ih 1:::N j). Neka je P^1i operator permuta ije (u H1(u)

HN(u)) koji transponuje
PN
^
prvu i i-tu esti u, a ostale ne menja. Onda imamo, kao sto se lako vidi, (Tî + Vî ) = P^1i (T^1 + V^1 )P^1i ; 8i =6 1.
Analogno, za svaki par indeksa i < j postoji operator permuta ije P^(i<j) , takav da Vîj = P^(i<j) V^12 P^(i<j1 ) (uporediti
(10.1.53a). Kada zamenimo ove izraze u gornju formulu za o ekivanu vrednost i izvrsimo ikli nu permuta iju
pod tragom, imamo E ( 1:::N ) = PNi=1 Tr 1:::N ((T^1 + V^1)P^1i j ih j P^1i )+ PNi<j Tr 1:::N (V^12 P^(i<j1 ) j ih j
P^(i<j) ). Stanje j i def = j 1:::N i je fermionsko ili bozonsko, u svakom slu aju P^1i j ih j P^1i =j ih j i
P^(i<j) j ih j P^(i<j) =j ih j (uporediti (9.3.23, 9.3.24) i Postulat VIII u odeljku x 9.3.6). Stoga E ( 1:::N ) =
1
N Tr 1:::N ((T^1 + V^1 ) j ih j)+ N (N2 1) Tr 12 V^12 j ih j). Ova formula se pomo u deni ija (10.4.18) i (10.4.19)
o igledno moze pisati u vidu (10.4.17). Q. E. D.
Formuli (10.4.17) se moze pripisati slede i zi ki smisao: Priblizna energija E ( 1:::N ) sistema
od N identi nih esti a sastoji se od N jedno esti nih energija i od N (N 1)=2 (broj razli itih
parova) energija parova esti a.
10.4.6 Redukovani statisti ki operatori Slater-ove deter-

minante
Sada emo normirane probne vektore j 1:::N i sistema od N identi nih fermiona ograni iti na
Slater-ove daterminante. Prou i emo sta su onda ^1 i ^12 .
10.4.4 Ovo nije konkluzivno utvrdeno. Vrsena su uspesna teorijska istrazivanja i sa interak ijama tro esti nog tipa.
Strogo uzev, pomenuti iskaz treba razumeti u smislu da nemamo dovoljno razloga da kvantne sisteme opisujemo
hamiltonijanima, koji bi bili slozenijeg vida nego sto je (10.4.16).

Teorem 10.4.4 Neka je fj n1 i; j n2 i; : : : ; j nN ig skup N (potpuno uredenih) ortonormi-

ranih vektora u H1(u) , a j n1 < : : : < nN i neka je Slater-ova determinanta, koju oni odreduju.
Jedno esti ni statisti ki operator ovog N - esti nog vektora glasi:
N
1 X 1
^1 =
N
j ni i1 hni j1def
= P^1 ;
N
(10.4.20)
i=1
tj. P^1 = N ^1 , gde je P^1 projektor na N -dimenzionalni potprostor od H1(u) , koji obrazuju pomenuti
vektori j n1 i; j n2 i; : : : ; j nN i.
Dokaz: Bi e dat u Dodatku x 10.4.10. Q. E. D.
Teorem 10.4.5 Dvo esti ni statisti ki operator ^12 Slater-ove determinante je slede a funk ija
jedno esti nog statisti kog operatora ^1 iste Slater-ove determinante:
^12 = 2N ^
(N 1) ^1 ^2 A12 ; (10.4.21)
gde je ^2 jedno esti ni statisti ki operator u H2(u) , a A^12 def

= 21 (I^12 E^12 ) je antisimetrizator u
H1(u)
H2(u) (E^12 je operator izmene).
Dokaz: Bi e dat u Dodatku x 10.4.11. Q. E. D.
Zadatak 10.4.7 Kao sto smo videli u x 9.3.3, dekompozi ija H1(u)
H2(u) = Va Vs je invarijantna dekompozi ija
za svaki simetri an operator, pa i za ^12. Pokazati da vazi
^1 ^2 A^12 = A^12 ^1 ^2 = A^12 ^1 ^2 A^12 ; (10.4.22a,b)
i da se ^1 ^2A^12 na slede i na in odnosi prema ^1^2:
i) oba ova operatora redukuju se u isti operator u Va,
ii) za razliku od ^1^2 , operator ^1^2A^12 se redukuje u nulu u Vs.
Zadatak 10.4.8 Objasniti za sto ^1^2A^12 treba renormirati i to bas faktorom N2N1 . (Indika ija: Izvesti rela iju
Tr 12 (^1^2A^12 ) = N (N2 1) N12 ra unaju i trag u Va i koriste i se sa (10.4.20)).
Kad bi dvo esti ni statisti ki operator bio ^1 ^2 , onda bismo rekli da je nekorelisan. Operator
Slater-ove determinante, ^12 , koji je dat sa (10.4.21), je korelisan, ali ima isklju ivo korela iju
od antisimetriza ije, tj. od Postulata o identi nim fermionima. Drugim re ima, ^12 ne sadrzi
nikakvu korelisanost koja bi poti ala od interak ije dve esti e.
Posto ^1 odreduje ^12 , name e se pitanje ne odreduje li ^1 i samu Slater-ovu determinantu
j n1 < : : : < nN i iji je on jedno esti ni statisti ki operator.
Lema 10.4.6 Svaki jedno esti ni statisti ki operator, dat kao u (10.4.20), jednozna no odreduje
(neredukovani) statisti ki operator Slater-ove determinante, tj. j n1 < : : : < nN ihn1 < : : : < nN j
iz kojeg se ^1 dobija reduk ijom (10.4.18). Samu Slater-ovu determinantu pomenuti ^1 odreduje
s ta nos u do otvorenog faznog faktora.
416 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Dokaz: Kada podemo od ^1 = N1 P^1 , gde je P^1 projektor u H1(u) takav da Tr 1P^1 = N , treba samo da izaberemo
bazis fj n1 i; j n2 i; : : : ; j nN ig u R(P^1 ) i Teorem T 10.4.4 nam kazuje da je ^1 jedno esti ni statisti ki operator
Slater-ove determinante j n1 < : : : < nN i. Pitanje je sta daje izbor drugog bazisa
fj n01 i; j n02 i; : : : ; j n0N ig
u R(P^1 ). Neka je j n0i i = PNq=1 Uiq j nq iP , gde je U def
= ( Uij ) unitarna matri a razvoja. Onda (uporediti (9.4.12)):
j n1 < : : : < nN i = det ( j ni i ) = det q=1 U1q j nq i . Setimo se da se dve determinante mnoze i na slede i
0 0 0 N
na in: det ( aij ) det ( bij ) = det PNq=1 aiq bqj .
Na osnovu toga
j n01 < : : : < n0N i = det ( Uij ) j n1 < : : : < nN i: (10.4.23)
Iz (10.4.23) odmah sledi j n01 < : : : < n0N ihn01 < : : : < n0N j=j n1 < : : : < nN ihn1 < : : : < nN j, posto je det U fazni
faktor (zbog UU y = I ). Q. E. D.
Treba imati u vidu da
E (j n1 < : : : < nN i) = hn1 < : : : < nN j H^ j n1 < : : : < nN i =
= Tr 1:::N (H^ j n1 < : : : < nN ihn1 < : : : < nN j); (10.4.24)
iz ega je o igledno da je u varija ionom pristupu od vaznosti samo statisti ki operator
j n1 < : : : < nN ih n1 < : : : < nN j, tj. mozemo Slater-ove determinante uzimati s ta nos u do
faznog faktora. Takva jedna klasa Slater-ovih determinanti je onda ta no odredena projektorom
P^1 = N ^1 (10.4.25)
na neki N -dimenzionalni potprostor u H1(u) .
10.4.7 Usrednjeni jedno esti ni poten ijal

Neka je nas probni vektor Slater-ova determinanta. Videli smo u Teoremu T 10.4.3 da se
o ekivana vrednost izrazava preko jedno esti nog i dvo esti nog statisti kog operatora. Zame-
njuju i u (10.4.17) jednakosti (10.4.20) i (10.4.21) dolazimo do
N
X
E (j n1 < : : : < nN i) = hni j (T^ + V^ ) j ni i + N 2 Tr 12 (V^12^1 ^2 A^12 ): (10.4.26)
i=1
Sad je pogodno denisati usrednjeni jedno esti ni poten ijal10.4.5 :
^ 1 def
W = 2N Tr 2 A^12 V^12 ^2 (10.4.27)
(Tr 2 je par ijalni trag po svim koordinatama druge esti e). Treba zapaziti da je W^ 1 funk ija
izbora Slater-ove determinante (sto ulazi u (10.4.27) preko ^2 ), tj. za svaku datu Slater-ovu
10.4.5 C itala e u literaturi esto na i da se umesto A^12 = 1 (I^12 E^12 ) u (10.4.27) pojavljuje posebno I^12 i posebno
2
E^12 . Tako se dobijaju dva usrednjena poten ijala, obi an iz V^12 I^12 = V^12 i tzv. izmenski (engleski: ex hange
potential) od V^12 E^12

determinantu (10.4.27) denise se po jedanPW ^ 1 . Drugi sabirak na desnoj strani od (10.4.26) uz

pomo (10.4.27) postaje 2 Tr 1 (W1 ^1 ) = 2 i=1 hni j W
N ^ 1 N ^ j ni i, a (10.4.26) prelazi u jednakost
PN
E (j n1 < : : : < nN i) = i=1 hni j (T^ + V^ + 12 W^ ) j ni i : (10.4.28)
Rezultat (10.4.28) ima veoma jednostavnu zi ku interpreta iju: Ako je stanje sistema od
N identi nih fermiona dato Slater-ovom determinantom j n1 < : : : < nN i (bez obzira da li se
radi o ta nom ili o pribliznom opisivanju stanja), onda je energija sistema (ta na ili priblizna)
zbir jedno esti nih energija h ni j (T^ + V^ + 21 W ^ ) j ni i, koje odgovaraju pojedinim popunjenim
jedno esti nim stanjima j ni i; i = 1; 2; : : : ; N . Pri tome pomenuta jedno esti na stanja "vide"
od dvo esti ne interak ije samo usrednjeni jedno esti ni poten ijal 12 W ^.
Uzgred budi prime eno, nerazli ivost esti a ogleda se u tome sto nije odredeno koja esti a
je u kojem od stanja j n1 i; j n2 i; : : : ; j nN i. Ali, pada u o i da su sada ova stanja itekako
razli iva (posto su ortogonalna), tako da mozemo govoriti o stanjima umesto o esti ama. Ovu
emo ideju iskoristiti u glavi 11 za uvodenje tzv. druge kvantiza ije (to ne e biti nov postulat,
nego samo pogodna reformula ija formalizma kojim ve raspolazemo).

Citao u verovatno nije jasno
i) zasto stanje j ni i "vidi" interak iju kao 21 W ^ , ime samo izrazavamo injeni u da je sabirak u
^ j n i i;
(10.4.28) hni j 12 W
ii) zasto smo usrednjeno polje denisali kao u (10.4.27) (a ne, na primer, bez faktora 2).
Detaljniji odgovor na pitanje (i) sledi iz: LS hni j 12 W ^ j ni i = 12 2N hni j Tr 2 (A^12 V^12 ^2 ) j ni i;
uvode i bazis fj m i2 j m = 1; 2; : : :g u H2(u) tako da su prvih N vektora upravo nasaPpopunjena
stanja (u Slater-ovoj determinanti) j n1 i2 ; j n2 i2 ; : : P : ; j nN i2 , imamo LS = N m h ni; m j
A12 V12 ^2 j ni ; m i, a posto imamo projektor N ^2 = Nj=1 j nj i2 h nj j2 i A^12 = A^212 (takode
^ ^
P
A^12 V^12 = V^12 A^12 ), to daje LS = Nj=1 hni ; nj j A^12 V^12 A^12 j ni ; nj i )
N
1^ 1 X
hni j 2 W j ni i = 2 hni nj j V^12 j ninj i; (10.4.29a)
j =1 (j 6=i)
p
gde je j ni nj i Slater-ova determinanta, tj. s ta nos u do predznaka j ni nj i = 2A^12 j ni i j nj i
(predznak je plus ako ni < nj , ina e je minus). Sabirak j ni ; ni i sam otpada, jer ne daje Slater-ovu
determinantu.
Izraz h ninj j V^12 j ni nj i u (10.4.29a) mozemo zi ki interpretirati kao interak iju esti e u
stanju j ni i i esti e u stanju j nj i, a zbir u (10.4.29a) kao interak iju esti e u stanju j ni i sa
svim ostalim esti ama. Posto je leva strana od (10.4.29a) sumand u (10.4.28), gde se sabira sa
popunjenim stanjima, mora se na desnoj strani od (10.4.29a) pojaviti faktor 12 , ina e bi se svaka
interak ija hni nj j V^12 j ni nj i ra unala dvaput, jedanput njen doprinos u hni j W ^ j ni i, a drugi
put u hnj j W ^ j nj i.
Lako se vidi, zamenjuju i ekspli itni vid A^12 u (10.4.29a), da (10.4.29a) moze da se napise u
ekvivalentnoj formi:
N
1^ 1 X
hni j 2 W j ni i = 2 (hni ; nj j V^12 j ni ; nj i hni; nj j V^12 j nj ; ni i); (10.4.29b)
j =1 (j 6=i)
418 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
gde je j ni ; nj i def
= j ni i
j nj i. Kao sto je re eno i u Primedbi 10.4.5, prvi sabirak na desnoj
strani naziva se obi nim ili direktnim lanom, a drugi sabirak izmenskim lanom, tj. lanom koji
poti e od izmenske interak ije V^12 E^12 . Izrazi (10.4.29a) i (10.4.29b) su dva ekvivalentna vida
ispoljavanja Pauli-jevog prin ipa u dvo esti noj interak iji.
Odgovor na pitanje (ii) emo dobiti u slede em paragrafu.
10.4.8 Samousaglaseno polje i Hartree-Fo k jednakosti

U prethodnom paragrafu smo posli od proizvoljne Slater-ove determinante (kao probnog vek-
tora). Sada emo izvesti jednakosti koje odreduju najbolju Slater-ovu determinantu za opisivanje
osnovnog stanja sistema od N identi nih fermiona. Drugim re ima, resavamo varija ioni problem
osnovnog stanja, a skup S probnih funk ija je skup svih N - esti nih Slater-ovih determinanti.
Videli smo u paragrafu x 10.4.3 da je potreban uslov za vektor j n1 < : : : < nN i, koji daje
apsolutni minimum (u pomenutom skupu S ) za E (j n1 < : : : < nN i) da:
ÆE (j n1 < : : : < nN i) = 0: (10.4.30)
Pisu i kao u (10.4.25) P^1 = N ^1 , (10.4.17) i (10.4.21) daju
E (j n1 < : : : < nN i) def

= E (P^1 ) = Tr 1 ((T^1 + V^1 )P^1 ) + Tr 12 (A^12 V^12 P^1 P^2 ): (10.4.31)
Trazimo sta ionarne ta ke ovog funk ionala, tj. trazimo P^1 , za koje ÆE (P^1 ) = 0, a da pri
tome resenja zadovoljavaju
Tr 1 P^1 = N; P^1 = P^12 ; (10.4.32a,b)
i da su hermitski operatori. Ograni enja (10.4.32) treba da vaze i za varija ije, tj. mi trazimo
uslovne sta ionarne ta ke (medu hermitskim operatorima), pod uslovom (10.4.32).
Teorem 10.4.6 Slater-ova determinanta je uslovna sta ionarna ta ka pod uslovom (10.4.32),
tj. pod uslovom da varija ije ne izlaze iz skupa Slater-ovih determinanti, ako i samo ako
[ h^ 1 ; ^1 ℄ = 0 ; (10.4.33)
gde je h^ 1 jedno esti ni hamiltonijan:
h^ 1 def
= T^1 + V^1 + W
^1 ; (10.4.34)
a ^1 je jedno esti ni statisti ki operator Slater-ove determinante, koji istovremeno i odreduje tu
Slater-ovu determinantu.
Dokaz: Iz (10.4.31) se dobija ÆE (P^1 ) = Tr 1 ((T^1 + V^1 )Æ P^1 )+ Tr 12 (A^12 V^12 (Æ P^1 )P^2 )+ Tr 12 (A^12 V^12 P^1 (Æ P^2 )).
U poslednjem sabirku pod tragom mozemo da primenimo transforma iju sli nosti unitarnim oporatorom E^12
(operatorom izmene), a E^12 A^12V^12 P^1 (ÆP^2)E^121 = A^12V^12 (ÆP^1 )P^2 , te stoga imamo ÆE (P^1 ) = Tr 1 ((T^1 + V^1 )ÆP^1 )+
2Tr 12(A^12 V^12 (ÆP^1 )P^2 ). Ako sad iskoristimo izraz za W^ 1 iz (10.4.27) i h^ 1 iz (10.4.34), onda ÆE (P^1 ) = Tr 1((T^1 +
^ 1 )ÆP^1 ) = Tr 1(h^ 1 ÆP^1). Prema tome, ÆE (P^1 ) = 0 se svodi na
V^1 + W
Tr 1(h^ 1(P^1 ) ÆP^1 ) = 0: (10.4.35)

Pored (10.4.35), moramo jos imati (10.4.32b) kao ograni enje na prvu varija iju10.4.6, sto daje
ÆP^1 (ÆP^1 )P^1 P^1 (ÆP^1 ) = 0: (10.4.36)
Varira emo P^1 u skupu hermitskih operatora, a varija ioni uslov (10.4.36) emo uzeti u obzir metodom Lagrange-
ovih multiplikatora10.4.7 (kojim se u teoriji uslovnih varija ija svodi uslovno variranje na bezuslovno). Operatorsku
jednakost (10.4.36) pomnozi emo operatorskim multiplikatorom ^ 1 (nepoznatim hermitskim operatorom u H1(u) ).
Nakon mnozenja s leva sa ^ 1, uze emo trag i onda emo tu jednakost oduzeti od (10.4.35). Tako emo dobiti
(permutuju i ikli no pod tragom, gde je to potrebno):
Tr 1((h^ 1 ^ 1 + P^1^ 1 + ^ 1P^1 )ÆP^1 ) = 0; (10.4.37)
kao izraz koji je variran bazuslovno, tj. ÆP^1 je sad proizvoljan mali hermitski operator (a traze se dva hermitska
operatora: P^1 koji je projektor sa tragom N i ^ 1, tako da vazi (10.4.37)).
Zbog proizvoljnosti ÆP^ , sledi kao potreban i dovoljan uslov za resenje da se nadu P^ i ^ takvi da
h^ ^ + P^ ^ + ^ P^ = 0; (10.4.38)
gde izostavljamo indeks "1" (sad smo stalno u H1(u)).
Zadatak 10.4.9 Pokazati da Tr A ^B^ = 0, gde je A^ odredeni, a B^ proizvoljan hermitski operator, iziskuje A^ = 0.
(Indika ija: Neka je j i proizvoljno stanje. Staviti B^ =j ih j; 8 j i i dokazati da h j A^ j i = 0; 8 j i
ima za posledi u A^ = 0.)
Pomnozimo jednakost (10.4.38) prvo s desna sa P^, a posebno s leva sa P^ i oduzmimo drugu od prve. Tako
sledi
[ ^h; P^ ℄ = 0; (10.4.39)
sto je zbog ^ = N1 P^ ekvivalentno sa (10.4.33).
Da je jednakost (10.4.39) ne samo potrebna nego i dovoljna za (10.4.38), mozemo videti denisu i
= h^ h^ P^ P^h^ :
^ def (10.4.40)
Kad zamenimo (10.4.40) na levoj strani od (10.4.38), onda sledi LS = ^h h^ + h^ P^ + P^h^ + P^ ^h P^h^ P^ P^2h^ +
h^ P^ h^ P^ 2 P^ h^ P^ , sto zbog P^ 2 = P^ i P^ h^ = h^ P^ daje nulu, tj. vazi (10.4.38). Q. E. D.
Zadatak 10.4.10 Uzeti u obzir i (10.4.32a) kao varija iono ograni enje. To e dodati sabirak , gde je
realan broj, u maloj zagradi pod tragom u (10.4.37). Pokazati da se dobija isto resenje (10.4.39).
Komuta iona rela ija (10.4.33) je tzv. Hartree-Fo k-ova jednakost10.4.8 To je, kao sto se to
kaze, Euler-Lagrange-ova jednakost naseg varija ionog problema, tj. u stvari modelni dinami ki
zakon, gde je "model" skup S svih Slater-ovih determinanti kao probnih funk ija.
10.4.6 Posto je Tr P^ = dim R(P^ ), diskretna funk ija projektora P^ , u innitezimalnoj okolini bilo kog projektora
mora biti ÆTr P^ = Tr ÆP^ = 0, a (10.4.32a) kao varija iono ograni enje bi dalo upravo to. Prema tome, to u stvari
nije ograni enje na varija iju projektora i ovaj uslov mozemo izostaviti (uporediti Zadatak Z10.4.10).
10.4.7 Metod Lagrange-ovih multiplikatora je standardan na in nalazenja uslovnih sta ionarnih ta ki (videti, na
primer, G. Korn i T. Korn, Spravoqnik po matematike, Nauka, Moskva, 1968, 11.5-2.). Ovaj metod se
uopstava na operatore tako da u slu aju kada je jednakost koja je ograni enje na varija iju operatorska jednakost
(kao sto je (10.4.32b)), onda je odgovaraju i Lagrange-ov multiplikator takode operator. U nasem slu aju on je
hermitski operator, jer je ograni enje (10.4.32b) jednakost hermitskih operatora.
10.4.8 C itati: Hartri-Fok.
420 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Prepisimo (10.4.33) u vidu [ h;^ P^ ℄ = 0 i setimo se da dva hermitska operatora komutiraju

ako i samo ako postoji zajedni ki svojstveni bazis za njih. Neka je fj n1 i; j n2 i; : : : ; j nN ig
zajedni ki svojstveni podbazis, ijim vektorima odgovara svojstvena vrednost 1 za P^ . Onda
h^ j ni i = i j ni i; i = 1; 2; : : : ; N (10.4.41)
P
i Ni=1 j ni ihni j= P^ ili j n1 < : : : < nN i je Slater-ova determinanta o kojoj je re . Kao sto se
odmah vidi, (10.4.41) je ne samo potrebno, nego i dovoljno za (10.4.33) i prema tome, predstavlja
ekvivalentnu (i vise koris enu) formu Hartree-Fo k-ovih jednakosti.
Slater-ova determinanta j n1 < : : : < nN i denise h^ = T^ + V^ + W ^ , zapravo usrednjeni
jedno esti ni poten ijal W ^ (videti (10.4.27)), koji jedini u h^ nije a priori zadat. S druge strane,
kao sto vidimo iz (10.4.41), h^ denise Slater-ovu detarminantu, tj. "krug" se zatvara:
(P^ ,j n1 < : : : < nN i) ! (h^ = T^ + V^ + W^ ) ! P^ : (10.4.42)
Zbog toga se W ^ , posto je denisan Slater-ovom determinantom koja je resenje Hartree-
Fo k-ovih jednakosti (tj. koja je sta ionarna ta ka), naziva samousaglaseno polje (ovde je re
"polje" sinonim za poten ijal). A metodom samousaglasenog polja naziva se postupak iznalazenja
sta ionarnog resenja j n1 < : : : < nN i, tj. Slater-ove determinante za koju se "krug" (10.4.42)
zatvara.
Samousaglasenom polju odgovara razlaganje
PN PN PN
^
i<j Vij = i=1
^
W i + ^ (rez)
i<j Vij (10.4.43)
operatora interak ije N identi nih fermiona na samousaglaseno polje i na rezidualnu interak iju
PN
^ (rez)
i<j Vij , koja je denisana upravo sa (10.4.43).
P
Na hamiltonijanu H^ 0 def= Ni=1 h^ i koji preko h^ i sadrzi samousaglaseno polje W^ i , se obi no gradi
model nezavisnih esti a (ili: model ljuski, uporediti x 9.4.3) i H^ 0 se esto uzima za neperturbisani
hamiltonijan (uporediti (10.1.45). Istakli smo u x 10.1.7 da W ^ ukida "slu ajnu" degenera iju koja
postoji u Coulomb-ovom polju i, osim toga, omogu uje da se efekat zastiranja elektrona iz ore-a
P
uzme u obzir bar u nultoj aproksima iji (po H^ 0 def = Ni<j Vîj(rez) ).
Pazljivi itala je zapazio da samousaglaseno polje mozemo da dobijemo od bilo kojih N
resenja svojstvenog problema od h^ (ako se "krug" (10.4.42) prakti no zatvorio). S druge strane,
nismo jos ostvarili nasu nameru da varija iono izra unamo P bas osnovno stanje. Upravo radi toga
uzimamo N svojstvenih vektora P u (10.4.41) tako da E0 = Ni=1 i bude sto je mogu e manje, tj.
0
da imamo osnovno stanje H^ 0 = Ni=1 h^ i (naravno, unutar Va , videti x 9.4.3).
PNKoliko P god uzimanje E00 izgledalo prirodno, treba imati na umuPda E (j n1 < : : : < nN i) 6=
i=1 i = i=1 hni j (T + V + W ) j ni i, nego je E (j n1 < : : : < nN i) = i=1 hni j (T + V + 2 W ) j ni i.
N ^ ^ ^ N ^ ^ 1^
0
Ipak, u ve ini slu ajeva uzimanje E0 vodi ka iznalazenju apsolutnog minimuma.
Na kraju da napomenemo da se Hartree-Fo k-ove jednakosti obi no resavaju tzv. itera ionom
metodom (kompjuterski): pode se od neke manje-vise dobro pogodene Slater-ove determinante,
pa se iz nje izra una W ^ i h^ . Onda se resava svojstveni problem od h^ i dobije novi vektor stanja
j n1 < : : : < nN i. Time se zavrsava prva itera ija, tj. oba koraka u (10.4.42), ali "krug" se
jos nije zatvorio. Rezultat prve itera ije (tj. P^1 $j n1 < : : : < nN i) je po etak druge itera ije,

koja je analogna prvoj, itd. Iteriranje se zaustavlja kad vise ne daje promene van intervala
ta nosti ra unanja (koji je unapred ksiran), tj. kada se "krug" (10.4.42) prakti no zatvorio.
Ako postupak ne konvergira, mora se po eti iznova drugom polaznom Slater-ovom determinantom
koja e biti bolje pogodena.
Ponekad se itera ija zapo inje sa h^ . Pode se od nekog W
^ (koji jos nije samousaglaseno polje,
samo neka vrsta usrednjenog poten ijala) i resi (10.4.41) uzimaju i najnize nivoe i . Iz dobijenog
j n1 < : : : < nN i se ponovo ra una W^ itd.
Naravno, itera ioni postupak se ne vrsi u elom H1(u) nego u nekom njegovom pogodno oda-
branom kona no-dimenzionalnom potprostoru. Ovakvo ograni enje je neophodno da bi se uopste
moglo ra unati.
10.4.9 * Ograni enje Hartree-Fo k resenja zahtevom ro-

ta ione simetrije
P
Kao sto smo pomenuli u prethodnom paragrafu, hamiltonijan H^ 0 = Ni=1 h^ i , h^ i = Tî + Vî + W ^ i,
gde je W ^ i samousaglaseno polje, se esto koristi kao neperturbisani hamiltonijan (a H^ 0 = Vîj
def (rez)
je onda perturba ija). Tako se kombinovanjem varija ionog ra una (iznalazenje samousaglasenog
W^ ) i perturba ionog ra una postizu bolji rezultati.
Pri prou avanju perturba ionog ra una u primeni na hamiltonijan H^ 0 sa odredenom grupom
simetrije G uverili smo se da u slu aju kada neperturbisani hamiltonijan H^ 0 ima istu grupu
simetrije G, onda nam se pruzaju velike prednosti uklanjanja degenera ije koja poti e od G
(reduk ijom problema u "oku ormara"). Postavlja se pitanje mozemo li (i ako da, na koji
na in) da samousaglaseno polje W ^ izra unamo tako da H^ 0 ima simetriju G.
Ograni i emo se na najvazniji slu aj rota ione grupe G = R(3), ali svi rezultati e vaziti po
analoglji
PN i za druge grupe
PN simetrije. Po i emo od pretpostavke da perturbisani hamiltonijan
H = i=1 (Ti + Vi ) + i<j Vîj sistema od N identi nih fermiona ima rota ionu simetriju i to u
^ ^ ^
P
ja em smislu da ova simetrijaP vazi posebno za sabirak jedno esti nog tipa Ni=1 (Tî + Vî ) i posebno
za sabirak dvo esti nog tipa Ni<j Vîj . Drugim re ima, pretpostavljamo da vazi:
[ T^1 + V^1 ; U^1 ('u) ℄ = 0; [ V^12 ; U^1 ('u)U^2 ('u) ℄ = 0; 8'u iz -lopte (10.4.44a,b)
Zadatak 10.4.11 Pokazati da je (10.4.44 a) ekvivalentno sa [ N

P
^ ^ ^ ^
i=1 (Ti + Vi ); U1 ('u) : : : UN ('u) ℄ = 0; 8'u,
a (10.4.44b) da je ekvivalantno sa [ i<j Vîj ; U^1('u) : : : U^N ('u) ℄ = 0; 8'u. (Indika ija: Da iz poslednjih
PN
jednakosti slede (10.4.44) pokazati preko bazisa u H1(u:::N

) , kojeg indukuje neki bazis fj n i1 j 8ng H(u) i preko
1
matri nih elemenata. Prethodno pokazati da na primer (T^1 + V^1 ) i (T^2 + V^2 ) imaju jednake matri ne elemente u
odgovaraju im bazisima.)
Lema 10.4.7 Ako vazi (10.4.44), onda je rota iona simetri nost jedno esti nog statisti nog ope-
ratora Slater-ove determinante, tj.
[ ^1 ; U^1 ('u) ℄ = 0; 8'u; (10.4.45)
dovoljan uslov za
[ h^ 1 ; U^1 ('u) ℄ = 0: (10.4.46)
422 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Zadatak 10.4.12 Pokazati prvo da vazi poznati stav da Tr A^ = Tr (O^ AÔ^ 1 ), gde je A^ proizvoljan operator, a
Ô proizvoljan nesingularan operator. Pokazati zatim da analogan iskaz vazi i za par ijalni trag:
Tr 2A^12 = Tr 2O^2A^12 O^2 1 ; (10.4.47)
gde je A^12 sada proizvoljan dvo esti ni operator, a O^2 proizvoljan nesingularan operator za drugu esti u (jed-
nakost (10.4.47) vazi u H1(u) , a A^12 deluje u H1(u)
H2(u) ).
B^1 (Tr 2 A^12 )C^1 = Tr 2 (B^1 A^12 C^1 ); (10.4.48)
za svaka tri operatora u odgovaraju im prostorima.
Dokaz: (Leme L 10.4.7) Podimo od deni ije (10.4.27) W^ 1 def = 2N Tr 2 V^12A^12 ^2 (ovde je A^12 antisimetri-
zator) i izra unajmo U1W1 U1 pod pretpostavkom (10.4.45): U1W^ 1U^1 1 = 2N Tr 2(U^2 1U^1U^2V^12 A^12^2U^1 1) =
^ ^ ^ 1 ^
2N Tr 2(U^2 1V^12 A^12U^1U^2^2U^1 1) (V^12 komutira sa U^1U^2 usled pretpostavljene simetrije (10.4.44b), a A^12 def =
1 (I^12 E^12 ) komutira sa U^1 U^2 , jer E^12 komutira, a ovo komutiranje poti e od simetri nosti samog operatora
2
^ 1U^1 1 = 2N Tr 2(U^2 1V^12 A^12 U^2^2) = 2N Tr 2(V^12 A^12 (U^2^2U^2 1)) = 2N Tr 2(V^12 A^12 ^2) = W^ 1 .
U^1 U^2 ). Dalje, U^1 W
Dokazano komutiranje W^ 1 sa proizvoljnom rota ijom U^1 usled (10.4.44a) o igledno povla i (10.4.46). Q. E. D.
Iz Leme L 10.4.7 vidimo da zapo inju i iteriranje sa ^1 = N1 P^1 , koji ima rota ionu simetri nost
(10.4.45) dolazimo do h^ 1 koji je takode rota iono simetri an. Sad moramo PN videti kako emo
resavanjem svojstvenog problema (10.4.41) do i do popravljenog ^1 = N i=1 j n1 ihni j, koji je
1
takode rota iono simetri an.
Pretpostavi emo da je n kvantni broj energije, tj. svojstvenih vrednosti od h^ u (10.4.41),
i da smo hamiltonijan h^ dopunili do kompletnog skupa kompatibilnih opservabli sa K ^ 2 ; K^ z i
P
eventualno drugim opservablama. Onda resenja od (10.4.41) pisemo kao j nkm i, a P^1 = j
nkm ihnkm j sa N sabiraka, iji su odgovaraju i nivoi nk najnizi (imaju i u vidu Paulijev
prin ip), jos izra unavamo osnovno stanje.
P
Lema 10.4.8 Projektor P^1 = j nkm ihnkm j komutira sa svim operatorima rota ije ako i
samo ako ovaj zbir sadrzi samo ele multiplete, tj. ako i samo ako P^1 sa svakim j nkm ihnkm j
sadrzi kao sabirke i ostalih 2k projektora prava a sa istim n; k; .
Dokaz: Dokaz se lakse vidi na jeziku potprostora. Komutiranje P^1 sa operatorima rota ija zna i invarijant-
nost oblasti likova R(P^1 ) za rota ionu grupu u H1(u). Onda se nastavljanjem invarijantne dekompozi ije od
R(P^1 ) do iredu ibilnih potprostora (tj. do "kolona" u "ormarima sa okama") dolazi, o igledno, do pomenu-
tih multipleta (Pkm= k j nkm ihnkm j projektuje na jednu "kolonu", tj. na jedan iredu ibilni potprostor). I
obratno je o igledno: uzimaju i ortogonalni zbir iredu ibilnih potprostora nuzno dobijamo invarijantni potprostor.
Q. E. D.
Dakle, samousaglaseno polje W ^ koje je rota iono simetri no mozemo dobiti ako se N najnizih
nivoa nk multipletski zatvara u smislu leme L 10.4.8. U slu aju zatvorenih podljuski atomskog
omota a, na primer, bas se to desava.
Pomenuto multipletsko zatvaranje, u kojem se sastoji rota iona simetrija od P^1 je ipak vise

izuzetak nego pravilo. Cesto se radi dobijanja sferno simetri nog H^ 0 za perturba ioni ra un
odustaje od varija ionog iznalazenja samousaglasenog usrednjenog polja W ^ , tj. od Hartree-Fo k

metoda10.4.9 . Umesto toga, koristi se jedan ksirani, manje-vise dobro pogodeni srednji poten ijal
W^ , koji nije samousaglasen, ali ipak daje odgovaraju e razbijanje interak ije (10.4.43), tako da
se H^ 0 i H^ 0 denisu u punoj analogiji sa Hartree-Fo k slu ajem.

Citala je verovatno stekao utisak da u slu aju da je zadovoljen pomenuti uslov multipletskog
zatvaranja N najnizih nivoa od h^ (i to u svakoj itera iji), ne mozemo nista bolje nego li na i
upravo to rota iono simetri no Hartree-Fo k resenje. Medutim, iskustvo pokazuje da nije nuzno
tako. U literaturi su poznati slu ajevi u kojima je nadeno ne-rota iono-simetri no Hartree-
Fo k resenje sa znatno nizom energijom (osnovnog stanja) nego sto je dalo rota iono-simetri no
Hartree-Fo k resenje iako je ovo bilo prirodno u smislu multipletskog zatvaranja N najnizih nivoa
(za razliku od "neprirodnog" resenja iz Primedbe 10.4.9).
Zadatak 10.4.14 Pokazati da rota iona simetri nost projektora P^1 zna i da odgovaraju a Slater-ova determi-
nanta j n1 < : : : < nN i sadrzi samo ele multiplete.
Zadatak 10.4.15 Objasniti zasto rota iono simetri na Hartree-Fo k resenja (bilo da su "prirodna" za osnovno
stanje kao u tekstu, bilo "neprirodna" kao u Primedbi 10.4.9) pripadaju uzem skupu probnih vektora, koji su
Slater-ove determinante koje sadrze samo ele multiplete, ali da sta ionarnost (nultost prve varija ije) vazi u
odnosu na siri skup svih Slater-ovih determinanti.
10.4.10 * DODATAK 1 | Izra unavanje jedno esti nog

statisti kog operatora Slater-ove determinante
Dokaz: (Dokaz Teorema T10.4.4.) Uze emo bazis fj m i1 j 8mg u H1(u) tako da mu se prvih N vektora podudara sa
vektorima j n1 i; : : : ; j nN i zadatim u Teoremu T 10.4.4. Izra una emo ^1 Slater-ove determinante j n1 < : : : < nN i
u reprezenta iji bazisa u H1(u)
: : :
HN(u) koji dobijamo direktnim mnozenjem pomenutog bazisa u H1(u) sa
njegovim izomorfnim bazisima u H2(u) ; H3(u); : : : HN(u) (naravno, re je o izomorzmima Jj 1 ;Pj = P 2; 3; : : : ; N |
videti x 9.3.4 | koji leze u osnovi formalizma identi nih esti a). Imamo hm1 j ^1 j m01 i = m2 m3 : : : PmN
h m1 ; m2 ; : : : ; mN j n1 < : : : < nN ih n1 < : : : < nN j m01 ; m2 ; : : : ; mN i, kao sto sledi iz (10.4.18). Ekspli itno,
koriste i se deni ijom Slater-ove determinante (9.4.7) i (9.3.17), sledi:
hm1 j ^1 j m01 i = N1 !
XX X X X
::: ( 1)p( 1)p0 h m1 ; m2; : : : ; mN j np1 1 ; np2 1 ; : : : ; npN1 i
m2 m3 mN p2SN p0 2SN
h np01 1 ; np02 1 ; : : : ; np0N 1 j m01 ; m2 ; : : : ; mN i = N1 !
X X XX X 0
: : : ( 1)p ( 1)p
p2SN p0 2SN m2 m3 mN
h m1 j np1 1 ih np01 1 j m01 ih m2 j np2 1 ih np02 1 j m2 i : : : h mN j npN1 ih np0 1 j mN i: (10.4.49)
N
U poslednjem koraku iskoristili smo okolnost sto su N - esti ni ketovi i braovi u kojima se pojavljuju zapete
nekorelisani, te je skalarni proizvod kompozitnih vektora jednak proizvodu skalarnih proizvoda jedno esti nih
faktora. Preuredili smo redosled faktora na kraju da bi bio pogodan za narednu diskusiju.
Zaklju ak 1. Posto j np1 1 i i j np01 1 i pripadaju skupu vektora fj n1 i; : : : ; j nN ig, sigurno hm1 j ^1 j m01 i = 0,
osim ako i j m1 i i j m01 i pripadaju istom skupu vektora (ina e, jedan od prva dva faktora u svakom sabirku
na desnoj strani od (10.4.49) daje nulu).
10.4.9 Posto je N ksirano, mogu e je ograni iti se na takve P^1 , koji jesu multipletski zatvoreni i samo pod tim
uslovom traziti najnize nivoe nk . Tako e se formalno uvek dobiti rota iono simetri no resenje. Ali, gledano iz
varija ionog skupa svih P^1 (bez rota ionog ograni enja), u ovakvom slu aju je obi no jasno da smo daleko iznad
energije osnovnog stanja.
424 RACUNI
GLAVA 10. PRIBLIZNI
Zaklju ak 2. Da ne bi nijedan od preostalih vektora na desnoj strani od (10.4.49) bio nula u svakom sabirku,
moramo imati j np02 1 i =j np2 1 i; : : : ; j np0N 1 i =j npN1 i, sto iziskuje i j np10 1 i =j np1 1 i, jer i permuta ija P^
i P^0 deluju na isti vektor j n1 i j n2 i j nN i, te ne mozemo dobiti razli ito stanje samo u prvom faktoru.
Onda p0 1 = p 1, tj. p0 = p, kao potreban uslov za sabirke koji ne daju nulu na desnoj strani od (10.4.49).
Prva dva faktora sad pokazuju da emo ipak imati uvek nulu osim ako m1 = m01 . Dakle, nasa matri a ^1
je dijagonalna.
Zaklju ak 3. Najzad, izra unajmo dijagonalni element hm1 j ^1 j m1 i, j m1 i 2 fj n1 0i; j n2 i; : : : j nN ig. Zbog
pomenutog p0 = p, imamo samo jednu sumu po permuta ijama, a ( 1)p( 1)p = +1. Neka je p jedna
(arbitrarna) ksirana permuta ija takva da j np1 1 i =j m1 i, a p00 neka je teku a permuta ija koja ostavlja 1
invarijantnim (tj. p001 = 1).Onda p00 te e po podgrupi od SN , koja je izomorfna sa SN 1 i, prema tome, ima
(N 1)! elemenata. Lako je videti da samo permuta ije vida p00 p ne daju nulu (ina e h m1 j np1 1 i = 0).
Od (10.4.49) preostaje
hm1 j ^1 j m1 i = N1 !
X XX X
: : : jh m2 j n(p00 p)2 1 ij2 : : : jh mN j n(p00 p)N1 ij2 :
p00 2SN 1 m2 m3 mN
P P P
Za ksirano p00, u svakoj sumi m2 ; m3 : : : ta no po jedan sabirak ne daje nulu (nego daje 1),
mN
tako da
hm1 j ^1 j m1 i = N1 ! 1 = N1 ! (N 1)! = N1 :
X
p00 2SN 1
Odmah se vidi da operator 1 PN
j ni i1 h ni j1 ima sve matri ne elemente iste kao sto smo dobili u gornjim
N i=1
zakju ima. Q. E. D.
10.4.11 * Dodatak 2 | Izra unavanje dvo esti nog sta-

tisti kog operatora Slater-ove determinante
Sada emo dokazati Teorem T 10.4.5.
Po i emo od istog bazisa i ra una emo u istoj raprezenta iji kao u dokazu Teorema T 10.4.4.
Iz (10.4.19) se dobija (analogno kao (10.4.49) u prethodnom paragrafu):
hm1 ; m2 j ^12 j m01 ; m02 i = N1! Pp2SN Pp02SN Pm3 Pm4 : : : PmN ( 1)p( 1)p0
h m1 j np1 1 ih np01 1 j m01 ih m2 j np2 1 ih np02 1 j m02 i h mN j npN1 ih np0 1 j mN i:(10.4.50)
N
Zaklju ak 1. Iz prva etiri faktora vidimo da je trazeni matri ni element nula, osim ako j m1 i; j
m01 i; j m2 i; j m02 i 2 fj n1 i; : : : ; j nN ig.
Zaklju ak 2. Iz ostalih vektora sledi da je za razli itost od nule matri nog elementa potrebno da
vazi
j np3 1 i =j np03 1 i,..., j npN1 i =j np0N 1 i. Odavde sledi jednakost skupova fj np1 1 i; j np2 1 ig =
fj np01 1 i; j np20 1 ig, sto zna i da moramo imati ili j nP p1 1 i =j np01 1 i i j np2 1 i =j np02 1 i,
ili j np1 1 i =j np02 1 i i j np2 1 i =j np01 1 i. Zna i, iz p0 2SN mozemo zadrzati samo dva
sabirka: p0 = p i p0 = p12 p, gde je p12 transpozi ija prve i druge esti e. Dobi emo di-
jagonalne matri ne elemente h m1 ; m2 j ^12 j m1 ; m2 i i jedino h m1 ; m2 j ^12 j m2 ; m1 i
kao nenulte vandijagonalne matri ne elamente. Dijagonalnom elementu doprinosi 0
samo
0
p = p, a pomenutom 0 p p
vandijagonalnom samo p = p12 p (sto daje ( 1) ( 1) = 1, odnosno
p p0
( 1) ( 1) = 1).

P
Zaklju ak 3. Za ksirane j m1 i; j m01 i; j m2 i; j m02 i u sumi p2SN mozemo se ograni iti na
permuta ije koje permutuju samo esti e 3; : : : ; N , a esti e 1 i 2 ne
P menjaju
P (podgrupa
P
0
SN 2 sa (N 2)! elemenata). Za ksirano p i p u svakoj sumi m3 ; m4 ; : : : ; mN
doprinosi ta no jedan sabirak. Stoga,
hm1 ; m2 j ^12 j m1 ; m2 i = N1 ! 1 1
X
1= (N 2)! = ; (10.4.51a)
p2SN 2
N! N (N 1)
hm1; m2 j ^12 j m2; m1 i = N1 ! 1 1

X
( 1) = (N 2)! = : (10.4.51b)
p2SN 2
N! N (N 1)
S druge strane, desna strana od (10.4.21) daje h m1 ; m2 j N (2NN 1) ^1 ^2 12 (I^12 E^12 ) j m01 ; m02 i =
N 1 N 1 1
N 1 N 2 Æm1 ;m01 Æm2 ;m02 N 1 N 2 Æm1 ;m02 Æm2 ;m01 = N (N 1) (Æm1 ;m01 Æm2 ;m02 Æm1 ;m02 Æm2 ;m01 ), i to samo ako
j m1 i; j m1 i; j m2 i; j m2 i 2 fj n1 i; : : : ; j nN ig, ostali matri ni elementi su nula.
0 0
Glava 11
OSNOVI DRUGE KVANTIZACIJE
11.1 Sistemi identi nih fermiona

U ovom odeljku izgradi emo kvantno-mehani ki formalizam tzv. druge kvantiza ije za opisivanje
sistema identi nih fermiona. Tu se naporedo prou avaju sistemi sa brojevima esti a N =
0; 1; 2; ::: Bas na ra un ovako siroko zamisljenog prostora stanja uspe emo da veoma slozeni
Pauli-jev prin ip inkorporiramo u proste algebarske rela ije novih operatora druge kvantiza ije
(krea ionih i anihila ionih operatora), na kojima po iva eo pomenuti formalizam.
Na kraju odeljka dati su veoma teski dokazi osnovnih teorema, koji se odnose na prenosenje
aditivnih operatora iz prve u drugu kvantiza iju. Ovi dokazi (obi no se izostavljaju) su prven-
stveno namenjeni itao ima koji e da koriste drugu kvantiza iju u svom teorijskom istraziva kom
radu. Za njih je korisno da prou e jedan primer detaljnog rezonovanja sa operatorima druge
kvantiza ije (i sa permuta ionim operatorima u prvoj kvantiza iji).
11.1.1 Prostor druge kvantiza ije za fermione

Imamo u vidu jedan odredeni fermion, na primer elektron (moze biti i proton ili neutron ili
nukleon) i uzimamo u obzir sva mogu a stanja svih mogu ih N -identi no-fermionskih sistema,
pri emu N =: 0; 1; 2; ::: (ta ka zna i "moze biti").
Za dva, tri ili vise fermiona (ne emo ponavljati "identi nih") znamo iz postulata VIII b)
(x 9.3.6) da je prostor stanja antisimetri ni potprostor Va(N ) def= Va H1(u)
:::
HN(u) . Za jedan
fermion prostor stanja je, naravno, sam H1(u) def = Va(N =1) . Za opisivanje nula fermiona, tj. stanja u
kome nema ni jednog od nasih fermiona, uves emo jedno jedino stanje, tzv. vakuum i obelezi emo
ga sa j 0 i. Obratiti paznju da je to relativan pojam, odnosi se na odredenu vrstu fermiona. (j 0 i
nije nulti vektor, nego je h 0 j 0i = 1!) Prava (jedno-dimenzionalni potprostor) koji j 0 i
obrazuje obelezi emo sa [H1(u) ℄0 = Va(N =0) (u reprezenta iji, u bazisu fj 0 ig Va(0) prelazi u C 1 ).
Na taj na in N fermiona opisujemo u prostoru stanja Va(N ) koji je N -ti antisimetri ni stepen od
H1(u) ; N = 0; 1; 2; :::
Prostor stanja koji dozvoljava proizvoljan broj fermiona, n =: 0; 1; 2; :::, e biti ortogonalni
zbir svih navedenih potprostora
HIIf def
= 1N =0 Va ; Va = [H1 ℄ ; Va = H1 ;
(N ) (0) def (u) 0 (1) def (u) (11.1.1a,b, )
426

11.1. SISTEMI IDENTICNIH FERMIONA 427
HIIf se naziva prostorom druge kvantiza ije ili Fo k-ovim (Fok) prostorom za doti ni fermion.

Citao u je bez sumnje jasno da HII
f
sadrzi i stanja (to zna i ista stanja!) iji broj esti a
2
nema odredenu, tj. ostru vrednost; drugim re ima, u kojima 2 N = N 2 N > 0. Medutim,
u nerelativisti koj kvantnoj zi i masenih esti a (tj. esti a sa pozitivnom masom mirovanja)
nisu poznati aspekti ponasanja, tj. opservable ili merenja koja bi bila nekompatibilna sa brojem
esti a i koja bi omogu ila prepara iju istog ansambla fermionskih sistema sa neodredenim bro-
jem esti a. Drugim re ima, pomenuta stanja (koja nisu elementi pojedinih sabiraka u (11.1.1a),
nego su superpozi ije vise takvih) nemaju zi kog smisla. Laboratorijski se obi no ne priprema
ansambl zi kih sistema sa nula fermiona, tj. vakuum je obi no bez zi kog smisla (sto nije
slu aj u relativisti koj kvantnoj mehani i ili kvantnoj teoriji polja !). Dakle, sva stanja u kojima
N nema odredenu vrednost 1; 2; ::: sluze samo kao matemati ko upotpunjavanje formalizma. Za-
hvaljuju i bas matemati ki kompletnoj i zaokrugljenoj formi (11.1.1a) prostora HII f
matemati ki
aparat ili formalizam druge kvantiza ije je neobi no mo an i prakti an.
11.1.2 Bazis brojeva popunjenosti

je denisan prostor stanja, kvantno-mehani ki formalizam po pravilu zahteva uo avanje
Cim
najpogodnijih bazisa ili reprezenta ija. Stoga se pitamo kavim emo se bazisima koristiti u HIIf
.
Odgovor na postavljeno pitanje u stvari je ve dobijen u T 9.4.2. Posli smo od proizvoljnog
jedno esti nog bazisa fj n i1 j8ng H1(u) i izgradili bazis od Slater-ovih determinanti u Va(N ) .
Kada ovaj rezultat prenesemo u HII f
onda trazeni bazis glasi:
fj n1 < n2 < ::: < nN i j sve kombina ije bez ponavljanja za dato N = 0; 1; 2:::g HIIf ; (11.1.2a)
gde smo, naravno uklju ili podbazise
N =1: fj n i1j8ng H1(u) ; N = 0 : fj 0 ig: (11.1.2b, )
Bazis (11.1.2a) je po sadrzini, tj. po vrsti vektora od kojih se sastoji, sasvim prilagoden zahtevu
najprostijeg opisivanja fermionskih sistema. Ali samu formu zapisivanja bazisnih vektora emo
jos morati da doradimo.
Kao sto smo pretpostavili u T 9.4.2, vrednosti jedno esti nog kvantnog broja n su potpuno
uredene: n1 < n2 < ::: Bi e prakti no da prosto pisemo 1 < 2 < 3:::, tj. da n zamenimo sa m
ije su vrednosti prirodni brojevi. Drugim re ima, bazis fj n ij8ng H1(u) prepisujemo u vidu
fj m ijm = 1; 2; :::g H1(u) : (11.1.3)
Lako je videti da je svaka Slater-ova determinanta u (11.1.2a) karakterisana poda ima koji
kazuju koja su od stanja j m i popunjena, tj. prisutna u doti noj Slater-ovoj deteminanti, a
koja nisu. To mozemo izraziti funk ijom m koja uzima vrednosti 1 ili 0, pri emu m = 1 zna i
da je j m i popunjeno, a m = 0 zna i da stanje j m0 i nije popunjeno. Pri tome, o igledno,
P 1 = N < 1. Imaju i u vidu ovakve funk ije , vektore bazisa (11.1.2a) (i sam bazis)
m=1 m m
mozemo da prepisemo na slede i jedinstven na in:
1
X
fj 1 ; 2; ::: i j sve funk ije m za koje m < 1g HII
f
(11.1.4)
m=1
428 GLAVA 11. OSNOVI DRUGE KVANTIZACIJE
Bazis (11.1.4) (koji se sastoji od istih Slater-ovih determinanti, ali pogodnije napisanih) naziva
se bazis brojeva popunjenosti, jer su m po svom zi kom smislu brojevi popunjenosti. Reprezen-
ta ija koju (11.1.4) denise naziva se reprezenta ijom brojeva popunjenosti.
Zadatak 11.1.1 Zasto se u (11.1.4) ne pojavljuju stanja j 1 ; 2 ; ::: i sa P1m=1 m = 1? Sta bi ona zna ila
zi ki? Kako se vidi da takva stanja ne pripadaju HIIf ?
Zadatak 11.1.2 Napisati ekspli itno vakuum i jednofermionske bazisne vektore iz (11.1.4).
Zadatak 11.1.3 Napisati kako se reprezentuje proizvoljan vektor j i 2 HIIf u bazisu brojeva popunjenosti.
Zadatak 11.1.4 Kako se u sistemima brojeva (to su uop stenja od "brojnih kolona") koja se pojavljuju u odgo-
voru na prethodni Zadatak razlikuju stanja sa ostrom vrednos u broja esti a od ostalih stanja?
11.1.3 Krea ioni i anihila ioni operatori

Bazis brojeva popunjenosti (11.1.4) nije krajnji domet formalizma druge kvantiza ije za fermione,
ve pre samo njegova odsko na daska. Ali i dalje e se raditi o istim sadrzinama, a promena e
se odnositi na formu entiteta.
Izabravsi jednofermionski bazis (11.1.3) i konstruisavsi pomo u njega bazis brojeva popunje-
nosti (11.1.4), mozemo da denisemo tzv. anihila ione operatore am kao linearne operatore koji
na slede i na in deluju na bazisni vektor:
am j 1 ; :::; m ; ::: i = m ( 1)b(m) j 1 ; :::; m 1; ::: i; m = 1; 2; ::: ; (11.1.5a)
gde je b(m) broj popunjenih stanja u j 1 ; :::; m ; ::: i koja su ispred j m i, tj.
m 1
def X
b(m) = m0 : (11.1.5b)
m0 =1
Treba zapaziti da je b(m) eo broj koji zavisi kako od vrednosti m jednofermionskog kvantnog
broja tako i od Slater-ove determinante j 1 ; :::; m ; ::: i, a ova druga zavisnost nije obuhva ena
simbolikom (imamo nekompletnost simbola radi jednostavnosti).
Posto je j 1 ; :::; m ; ::: i proizvoljni vektor bazisa (11.1.4) moze biti m = 0 i, prema tome,
vektor j 1 ; :::; m 1; ::: i nedenisan. Uprkos tome, (11.1.5) dobro denise am , jer bez obzira
koji je vektor j 1 ; :::; m 1; ::: i, faktor m ionako daje na desnoj strani od (11.1.5) nulti vektor
(zbog m = 0).
Termin "anihila ioni" operator poti e otud sto za m = 1 (na levoj strani (11.1.5)) dobijamo
m0 = m 1 = 0 na desnoj strani, tj. kao da se jednofermionsko stanje j m i anihiliralo, odstranilo
iz j 1 ; :::; m ; ::: i.
U bazisu brojeva popunjenosti (11.1.4) anihila ioni operator am se reprezentuje matri om iji
su elementi
h10 ; 20 ; ::: j am j 1 ; 2; ::: i = m ( 1)b(m) Æ10 ;1 Æ20 ;2 :::Æm0 ;m 1::: (11.1.6)

Adjungovani operator od am pise se aym i naziva krea ionim operatorom. Posto se na ma-
tri nom jeziku adjungovanje sastoji iz kompleksne konjuga ije i transponovanja (tj. uzajamne
zamene uloge vrsta i kolona), iz (11.1.6) sledi
P
m 1 0
m
P
m 1 0
m
h 0 ; 0 ; ::: j ay
1 2 m j 1; 2 ; ::: i = 0
m( 1) m0 =1 Æ 0 ;
1 1
:::Æm0 1;m ::: = (1 m )( 1) m0 =1 Æ 0 ;
1 1
:::Æm0 1;m :::
(11.1.7)
Poslednji korak je rezultat slede eg rezonovanja: ako je matri ni element ionako nula, onda nije
vazno sto faktori nisu jednaki (na primer suma po m0 0 prelazi u sumu po m0 ), a kad je matri ni
element nejednak nuli, onda ti razli iti faktori upravo daju i obezbeduju isto. Tako m0 Æm0 1;m
daje 1 samo ako m0 = 1 i m = 0, ina e daje nulu; a isto vazi i za (1 m )Æm0 ;m +1 .
Iz (11.1.7) se vidi da krea ioni operatori imaju slede e delovanje:
aym j 1 ; :::; m ; ::: i = (1 m )( 1)b(m) j 1 ; :::; m + 1; ::: i : (11.1.8)
Termin "krea ioni" ukazuje na injeni u da aym kada god pri delovanju na bazisni vektor ne
daje nulti vektor, a to je slu aj kad j 1 ; 2 ; ::: i ne sadrzi j m i onda "kreira" stanje j m i, tj.
dodaje ga na j 1 ; 2 ; ::: i (ali tako da opet rezultuje Slater-ova determinanta).
Zadatak 11.1.5 Dokazati da nijedan am i nijedan aym nije ni hermitski ni unitarni operator.
Podsetimo se da je antikomutator dva operatora A^ i B^ , tj. [A;^ B^ ℄+ , denisan sa A^B^ + B^ A^,
^ ^ ^ ^ ^ ^
te "antikomutiranje" [A; B ℄+ = 0 zna i AB = B A, tj. izmenu poretka operatora koja se pla a
mnozenjem sa minus jedan.
Anihila ioni i krea ioni operatori zadovoljavaju slede e tzv. antikomuta ione rela ije:
[ am ; am0 ℄+ = 0 = [ aym ; aym0 ℄+ ; [am ; aym0 ℄+ = Æmm0 ; 8m; m0 : (11.1.9a,b, )
Ove rela ije igraju najvazniju ulogu u formalizmu druge kvantiza ije za fermione.
Zadatak 11.1.7 Pokazati da su i krea ioni operatori aym i anihila ioni operatori am nilpotentni, tj. da im je
kvadrat (ili bilo koji visi stepen) jednak nuli.
U mnogim ra unima sa fermionskim krea ionim i anihila ionim operatorima korisno je imati
na umu da su am i aym neprekidni operatori. Ne emo to dokazivati11.1.1.
11.1.4 Operatori brojeva popunjenosti i operator broja

fermiona
Podimo opet od jednofermionskog bazisa (11.1.3) i uzmimo N proizvoljnih razli itih krea i-
onih operatora aym1 ; aym2 ; :::; aymN i to tako da m1 < m2 < ::: < mN . Formirajmo vektor
11.1.1 Sto se ti e matemati ki rigoroznog tretmana, videti G.G. Em h, Algebrai Methods in Stati ti al Me hani s
and Quantum Field Theory, Wilay-Inters ien e, London, 1972, glava 1, odeljak .
aym1 aym2 :::aymN j 0 i 2 HIIf

i izra unajmo njegove koe ijente razvoja po vektorima bazisa brojeva
popunjenosti (11.1.4).
h1; 2 ; ::: j aym1 :::aymN j 0 i = (11.1.10)
m1 ( 1)b1 (m1 ) m2 ( 1)b2 (m2 ) :::mN ( 1)bN (mN ) h 1 ; :::m1 1; :::mN 1; ::: j 0i:
Treba imati u vidu da je h 1 ; 2 ; ::: j aym1 bra od keta am1 j 1 ; 2 ; ::: i, itd. Samo se b1 (m1 )
izra unava u j 1 ; 2 ; ::: i, b2 (m2 ) se izra unava u j 1 ; :::m1 1; ::: i itd.
Iz (11.1.10) se moze zaklju iti da aym1 :::aymN j 0 i ima razvojne koe ijente nula po svim
vektorima bazisa, osim po jednom jedinom i to onom u kojem su bas m1 ; m2 ; :::; mN popunjeni i
ni jedno drugo stanje nije popunjeno. Ako pretpostavimo da je j 1 ; 2 ; ::: i taj bazisni vektor, onda
usled m1 < m2 < ::: < mN , ( 1)b(m1 ) = 1, isto tako ( 1)b2 (m2 ) = 1, jer je u j 1 ; :::m1 1; ::: i
j m2 i prvo popunjeno stanje, itd. Zna i, aym1 :::aymN j 0 i je upravo jednak doti nom bazisnom
vektoru.
Tako smo zaklju ili da se bazis brojeva popunjenosti (11.1.4) moze druga ije napisati u
slede em vidu:
faym1 :::aymN j 0 i j sve kombina ije bez ponavljanja m1 < ::: < mN ; N = 0; 1; 2; :::g HIIf : (11.1.11)
Zadatak 11.1.8 Prepisati deni ionu jednakost (11.1.5) za anihila ioni operator pomo u vektora iz (11.1.11) i
svesti je na identitet. Tako se vidi da faktor ( 1)b(m) poti e od (11.1.9 ).
Zadatak 11.1.9 Pokazati da u HII postoji jedan i samo jedan (s ta nos u do brojnog faktora) vektor j i koji
f
zadovoljava am j i = 0, 8m i da je on (s ta nos u do brojnog mnozio a) jednak vakuumu j 0 i. Stoga se vakuum
esto denise zahtevom
am j 0 i = 0; m = 1; 2; ::: (11.1.12)
uz neke dodatne zahteve (videti nize, x 11.1.8 i x 11.1.9).
Treba zapaziti da je vakuum j 0 i jedan te isti za sve mogu e jednofermionske bazise
fj m i j m = 1; 2; :::g H1(u) .
Zadatak 11.1.10 Pokazati da je za svako m operator aymam projektor, da su vektori bazisa (11.1.11) njegovi
svojstveni vektori i da odgovaraju svojstvenoj vrednosti 1 ili 0 prema tome da li je stanje m popunjeno ili ne u
doti nom vektoru. Na jeziku vektora bazisa brojeva popunjenosti (11.1.4):
aym am j 1 ; 2 ; ::: i = m j 1 ; 2 ; ::: i; m = 1; 2; ::: (11.1.13)
Zadatak 11.1.11 Pokazati da je projektorski niz ay m am , m = 1; 2; ::: potpuni skup kompatibilnih opservabli u
HIIf sa m , m = 1; 2; ::: kao odgovaraju im potpunim skupom kvantnih brojeva (ili svojstvenih vrednosti). To
daje drugi pogled na vektore bazisa (11.1.4).
Operatori aym am nazivaju se operatorima brojeva popunjenosti, a operator
1
X
N^ def
= aym am (11.1.14)
m=1
naziva se operatorom broja esti a, jer
1
X
N^ j 1 ; 2 ; ::: i = ( m ) j 1 ; 2 ; ::: i = N j 1 ; 2 ; ::: i: (11.1.15)
m=1
Zadatak 11.1.12 Pokazati da aym i am nisu normalni operatori.

11.1.5 Transforma ione osobine krea ionih i anihila ionih

operatora
Kao sto smo stalno naglasavali, sve entitete ovog odeljka odreduje unapred odabrani jednofer-
mionski bazis fj m ijm = 1; 2; :::g. Postavlja se pitanje kako e da glasi transforma iona teorija,
tj. kakve e promene reizbor jednofermionskog bazisa izazivati u bazisu (11.1.11) i u samim
operatorima aym i am .
Lema 11.1.1 Neka je u H1(u) zadato razvijanje novog bazisa po starom:
j q i = P1m=1 Uqm j m i ; q = 1; 2; ::: (11.1.16)
Usled (11.1.16) imamo slede e razvijanje novog bazisa tipa (11.1.11) po starom:
X X
ayq1 :::ayqN j 0 i = ( ( 1)p Uq1 mp1 :::UqN mpN )aym1 :::aymN j 0 i: (11.1.17)
m1 <:::<mN p2SN
p ^
Dokaz: LS = ayq1 :::ayqNj 0 i =j q1 <P::: < qN iP, te na osnovu (9.4.7) imamo
p ^ LS = N !A j q1 i::: j qN i. Zamenjuju i
1 1
ovde (11.1.16), dolazimo do LS = m1=1 ::: mN =1 Uq1 m1 :::UqN mN N !A j m1 i::: j mN i. Zbog antisimetrizatora
A^ vektori j m1 i j m2 i::: j mN i sa ponavljanjem (istog jednofermionskog stanja) ne daju nenulti doprinos
(uporediti L1-9.4.2). Lako je videti da preostale sabirke mozemo pogodnije prebrojati slede im zbirovima LS:
X X p
LS = Uq1 mp1 :::UqN mpN N !A^ j mp1 i::: j mpN i =
m1 <:::<mN p2SN
X X p
Uq1 mp1 :::UqN mpN N !A^P^ 1 j m1 i::: j mN i:
m1 <:::<mN p2SN
Zbog A^P^ 1 = ( 1)p 1 A^ = ( 1)pA^ (uporediti dokaz L 9.4.1) i deni ije Slater-ove determinante (9.4.7), najzad,
sledi: X X
LS = ( ( 1)pUq1mp1 :::UqN mpN ) j m1 < ::: < mN i = DS
m1 <:::<mN p2SN
od (11.1.17). Q. E. D.
Lema 11.1.2 Pod pretpostavkom (11.1.16), razvijanje (11.1.17) moze se napisati i u vidu
1
X 1
X
ayq1 :::ayqN j 0 i = ::: Uq1 m1 :::UqN mN aym1 :::aymN j 0 i: (11.1.18)
m1 =1 mN =1
Dokaz: Zbog nilpotentnosti krea ionih

P
operatoraPna desnoj strani otpadaju svi lanovi sa ponavljanjem iste vred-
nosti kvantnog broja. Stoga DS = m1<:::<mN p2SN Uq1mp1 P :::UqN mpN aymp1 :::aympN j 0 i. Najzad, koriste i se an-
tikomutiranjem krea ionih operatora, dolazimo do: DS = ( P ( 1)pUq1 mp1 :::UqN mpN )aym1 :::aymN j 0 i.
m1 <:::<mN p2SN
Iz (11.1.17) onda sledi DS = LS od (11.1.18). Q. E. D.
Razvijanje (11.1.18) odlikuje se redundan ijom (suvisnos u), jer ne samo da su prisutne nule
(zbog ponavljanja krea ionih operatora na desnoj strani), ve se i nenulti vektori pojavljuju
N ! puta, sa svim mogu im permuta ijama vrednosti kvantnog broja. Ali bas na ra un ove
redundan ije dobija se prakti niji vid, koji je ponekad (kao u dokazu slede eg teorema) veoma
koristan.
Teorem 11.1.1 Krea ioni operatori se transformisu kao ketovi, a anihila ioni kao braovi, tj.
(11.1.16) indukuje slede e transforma ije
P1 P1
ayq = y
m=1 Uqm am ; aq =
m=1 Uqm am ; q = 1; 2; ::: (11.1.19a,b)
Dokaz: Dovoljno je dokazati (11.1.19a), a (11.1.19b) onda sledi adjungovanjem. Primeni emo obe strane od
(11.1.19a) na proizvoljni vektor bazisa tipa (11.1.11), koji denise novi jednofermionski bazis fj q ijq = 1; 2; :::g.
Leva strana od (11.1.19a) daje:

def y y y 0; ako q 2 q ; :::; qN
LS = aq (aq1 :::aqN j 0 i) = ( 1)b(q) ay :::ay :::a j 0 i; ina e. 1 (11.1.20)
q1 q qN
(postigli smo q1 < ::: < q::: < qN1, tj. dobili smo bazisni vektor tipa (11.1.11)). Desna strana od (11.1.19a), zbog
(11.1.18), dovodi do: DS def= ( P Uqm aym)ayq1 :::ayqN j 0 i = (P Uqmaym) P P Uq1mp1 :::UqN mpN aym1 :::aymN j 0 i.
m=1 m m1 mN
Pronadimo u uredenom skupu q1 < ::: < qN gde spada q, tj. kako emo dobiti q1 < ::: q < ::: < qN (dobijamo
N + 1 lanova, q moze biti i prvi i poslednji i ak mozemo imati q q jedno pored drugog ako q1 < ::: < qN
sadrzi q). Onda X X X
DS = ::: ::: Uq1 m1 :::Uqm :::UqN mN ( 1)b(q) aym1 :::aym :::aymN j 0 i; (11.1.21)
m1 m mN
gde je b(q) broj lanova u q1 < ::: < qN koji dolaze ispred q (i bas toliko aymi smo "presko ili" sa aym).
Ako q 62fq1; :::; qN g, onda se iz (11.1.18) vidi da i (11.1.20) daje (11.1.21), tj. LS = DS .
Neka je q = qi 2fq1; :::; qN g. Onda (11.1.21) u stvari glasi
X XX X
DS = ::: ::: Uq1 m1 :::Uqm Uqmi :::UqN mN ( 1)b(q) aym1 :::aym aymi :::aymN j 0 i: (11.1.22)
m1 m mi mN
Sabir i u kojima je m = mi daju nulu, jer aymaym = 0. Za svaki sabirak u kojem m < mi postoji sabirak m > mi sa
istim vrednostima kvantnog broja ostalih krea ionih operatora. Posto Uqm Uqmi = Uqmi Uqm , a aymaymi = aymi aym
ta dva sabirka se potiru. I tako se (11.1.22) svodi na nulu bas kao i (11.1.20). Q. E. D.

Citala je verovatno zapazio da smo redundantno razvijanje (11.1.18) u Lemi L 11.1.2 dokazali
samo za bazisne vektore tipa (11.1.11) sa leve strane, ali sad, kad smo dokazali (11.1.19a),
(11.1.18) vazi za bilo koji proizvod krea ionih operatora na levoj strani (za dati bazis fj q ijq =
1; 2; :::g), sa ponavljanjem i za bilo koju permuta iju ksirane suk esije.
11.1.6 Operatori polja

Mnogo puta smo imali prilike da vidimo da se uopsteni bazis koristi u punoj analogiji sa pravim
bazisom, samo sto se suma zamenjuje integralom. Tako se i transforma ione formule (11.1.16)
i (11.1.19) neposredno uopstavaju na slu aj kontinualnog (tj. uopstenog) bazisa. U ovom pa-
ragrafu prou i emo najvazniji primer svojstvenog bazisa operatora radijus vektora i projek ije
spina u ulozi "novog" bazisa.
Uzmimo kao spe ijalan slu aj od (11.1.16) slede e razvijanje:
1
X
j r; ms i = Urms ;m j m i (11.1.23)
m=1
(o igledno: Urms ;m = h m j r; ms i, tj. m (r; ms ) def

= h r; ms j mi = Urms ;m je koordinatno-spinski
reprezentant vektora j m i "starog" bazisa).

Anihila ioni i krea ioni oparatori koje denise bazis fj rms i j 8r; ms = s; :::; sg obelezavaju
se sa (r; ms ) odnosno sa y(r; ms ) nazivaju operatorima polja. (Svakoj ta ki pridruzuje se
operator, sli no kao sto se na primer u klasi nom elektri nom polju svakoj ta ki pridruzuje vektor
E(r).) Operatori polja, naravno, ne zavise ni od kojeg drugog bazisa, ve samo od pomenutog
bazisa fj r; ms ij8r; msg, ali na osnovu (11.1.23) mogu se izraziti pomo u am i aym preko formula
(11.1.19a):
1 1
y(r; m ) = X (r; m )ay ; (r; ms ) =
X
m (r; ms )am (11.1.24a,b)
s m s m
m=1 m=1
(iskoristili smo i formule ispod (11.1.23)). P R

P Po
Rs to razvijanje koje je inverzno od (11.1.23) glasi: j m i = y
ms drUrms ;m j r; ms i =
ms drm (r; ms ) j r; ms i, inverzne transforma ije od (11.1.24) glase
X Z XZ
aym = drm (r; ms) y (r; ms); am = drm (r; ms ) (r; ms): (11.1.25a,b)
ms ms
Zadatak 11.1.13 Dokazati da operatori polja zadovoljavaju slede e antikomuta ione rela ije:
[ y (r; ms); y (r0 ; m0s)℄+ = 0; [ (r; ms ); (r0 ; m0s)℄+ = 0; (11.1.26a,b)
[ (r; ms ); y(r0 ; m0s )℄+ = Æms;m0s Æ(r r0 ): (11.1.26 )
11.1.7 Operator kineti ke energije, spoljasnjeg polja i in-

terak ije
U jednofermionskom prostoru stanja H1(u) operator kineti ke energije glasi T^1 = 2p^m21 , a u H1(u:::N
)
glasi
P
T^1:::N def
= Ni=1 Tî ; (11.1.27a)
gde je
p^ 2
Tî def
= i ; i = 1; :::; N: (11.1.27b)
2m
Posto je T^1:::N simetri an operator, on se redukuje u fermionskom prostoru Va(N ) H1(u:::N
)
.
Analogno, kako god da glasi operator spoljasnjeg polja u H1 (na primer, V1 = r1 za elek-
(u) ^ Ze 2
tron u vodoniku-sli nom atomu), istom funk ionalnom zavisnos u od osnovnog skupa opservabli
dat je i operator Vî spoljasnjeg polja koje deluje na i-tu esti u (sve esti e su u "istom" polju,
stoga su operatori Vî ekvivalentni po izomorzmima Jj i iz x 9.3.4). U fermionskom prostoru
P
Va(N ) H1(u:::N
)
deluje Ni=1 Vî .
Zadatak 11.1.14 Kako glasi operator kineti ke energije i operator spoljasnjeg polja koji deluju na vakuum j 0 i?
Dati zi ko obrazlozenje za odgovor.
P
Operator spoljasnjeg polja Ni=1 Vî je istog tipa kao operator kineti ke energije (11.1.27a).
Oba pripadaju tzv. aditivnim operatorima jedno esti nog tipa. Za formalizam druge kvantiza-
ije je od velikog zna aja da se proizvoljan operator ovog tipa izrazi kao sto prostija funk ija
krea ionih i anihila ionih operatora aym i am .
Teorem 11.1.2 Neka je u jednofermionskom prostoru stanja H1(u) zadata opservabla B^1 i neka
je u zadatom bazisu fj m ijm = 1; 2; :::g reprezentuje
PN
matri a B = (Bmm0 def = h m j B^1 j m0 i).
Onda aditivni operator jedno esti nog tipa B^ = i=1 Bî , koji deluje u Va(N ) sabirku u (11.1.1a),
u elom Fo k-ovom prostoru HII f
glasi
P P1
B^ = 1 y
m=1 m0 =1 Bmm0 am am0 ; (11.1.28)
Zadatak 11.1.15 Nabrojati nekoliko opservabli iz H1(u) koje po svom zi kom smislu denisu aditivne operatore
jedno esti nog tipa u HIIf , kao i one za koje to nije slu aj.
Zadatak 11.1.16 Pokazati da su operator kineti ke energije i vektorska opservabla impulsa u impulsno-spinskoj
reprezenta iji u HIIf Z +1 Z +1 Z +1 2
T^ =
X
dp 2pm y (p; ms ) (p; ms ); (11.1.29)
ms 1 1 1
odnosno XZ
^=
P dpp y (p; ms ) (p; ms ); (11.1.30)
ms
gde su y (p; ms ), (p; ms ) impulsno-spinski operatori polja, tj. krea ioni i anihila ioni operatori koji odgovaraju
bazisu fj p; ms ij8p; msg H1(u).
Zadatak 11.1.17 Pokazati da operator Coulombovog polja koje deluje na elektronski omota
u koordinatno-
spinskoj reprezenta iji u HIIf glasi
Ze2 y
Z
V^ =
X
dr r
(r; ms ) (r; ms ): (11.1.31)
ms
Neka je interak ija dva identi na fermiona zadata operatorom V^12 u H12 (u)
. Onda je interak ija
i-tog i j -tog fermiona u Hij izrazena operatorom Vij koji je ista funk ija odgovaraju eg osnovnog
(u) ^
skupa opservabli u Hij(u) kao V^12 u H12(u)
. Operator interak ije sistema od N identi nih fermiona
onda glasi
PN
^
i<j Vij : (11.1.32)
Operator interak ije (11.1.32) je primer tzv. aditivnog operatora dvo esti nog tipa. Sad emo
i ovaj operator izraziti na jeziku druge kvantiza ije.
Teorem 11.1.3 Neka je V^12 simetri an operator u H12 (u)
i neka ga u bazisu fj m i j m0 ijm; m0 =
1; 2; :::g H12
(u)
= h m1 ; m2 j V^12 j m01 ; m02 i), gde je, na
reprezentuje matri a V12 = (Vm1 m2 ;m01 m02 def
primer, j m01 ; m02 i def
= j m01 i
j m02 i, itd. Neka, osim toga, V^12 denise u pojedinim fermionskim

prostorima Va(N ) operator tipa (11.1.32), N = 2; 3; :::, a u Va(N =1) i u Va(N =0) neka deluje kao nula.
Onda u Fo k-ovom prostoru HII f
doti ni aditivni operator dvo esti nog tipa glasi
P P1 P1 P1
V^ = 12 1 y y
m1 =1 m2 =1 m01 =1 m02 =1 Vm1 m2 ;m01 m02 am1 am2 am02 am01 : (11.1.33)
Dokaz videti u Dodatku x 11.1.11.
Obratiti paznju da je redosled anihila ionih operatora am02 am01 , a redosled istih vrednosti
kvantnog broja u matri nom elementu je V:::;m01m02 .
Zna aj formula (11.1.28) i (11.1.33) je u tome sto predstavljaju pogodnu formu doti nih
operatora za izra unavanje matri nih elemenata u bazisu (11.1.11).
11.1.8 * Prostorna inverzija i Galilej-evie transforma ije

u Fo k-ovom prostoru
Kao sto smo videli u odeljku x 8.1, operator prostorne inverzije J^p je multiplikativni operator, tj.
u H1(u:::N
)
deluje kao J^1(p)
J^2(p)
:::
J^N(p) . Pitamo se kako deluje u HII
f
. Zapravo, dovoljno je
da znamo u sta preslikava vakuum i kako deluje na krea ione i na anihila ione operatore.
Posto je J^1(p) unitarni operator, proizvoljni bazis fj m ijm = 1; 2; :::g H1(u) prevodi u nov
bazis fj q i def
= J^1(p) j m i j q = m = 1; 2; :::g H1(u) i mozemo iskoristiti formule (11.1.16) i
(11.1.19a-11.1.19b). Drugim re ima, ako znamo kako se J^1(p) reprezentuje u bazisu fj m ijm =
1; 2; :::g (matri a reprezentant je inverzna od matri e razvijanja), (11.1.19) nam odmah daje
delovanje na operatore druge kvantiza ije.
Deo zi ke ideje vakuuma j 0 i je u tome da operator parnosti ne izaziva promene u njemu
tj. da J^p j 0 i =j 0 i.
Zadatak 11.1.18 Pokazati da, obelezavaju i sa J^p operator parnosti (tj. prostorne inverzije) i u HIIf , imamo
J^p y (r; ms )J^p = y ( r; ms ); J^p (r; ms )J^p = ( r; ms ) (11.1.34a,b)
J^p y (p; ms )J^p = y ( p; ms ); J^p (p; ms )J^p = ( p; ms ) (11.1.35a,b)
pod pretpostavkom da je unutrasnja parnost fermiona pozitivna.
Zadatak 11.1.19 Neka se jednofermionski kvantni broj m sastoji od etiri kvantna broja: n; l; ml; ms , gde je
n kvantni broj u radijalnom faktor prostoru L(2r) itd. (Za primere videti vodonikov atom x 9.1.7 i harmonijski
os ilator x 9.2.5). Pokazati da operator prostorne inverzije deluje na odgovaraju e operatore druge kvantiza ije u
HIIf na slede i na in:
J^p aynlml ms J^p = ( 1)l aynlml ms ; J^p anlml ms J^p = ( 1)l anlml ms : (11.1.36a,b)
Zadatak 11.1.20 Pomo u x 9.2.6 dokazati
J^p aynx ny nz J^p = ( 1)nx +ny +nz aynx ny nz ; J^p anx ny nz J^p = ( 1)nx+ny +nz anx ny nz : (11.1.37a,b)
se ti e Galilej-evih transforma ija (rota ija, transla ija i spe ijalnih Galilej-evih transfor-
Sto
ma ija), one su takode multiplikativni operatori i prenose u HIIf
analogno kao J^p.
Zadatak 11.1.21 Izvesti delovanje proizvoljne rota ije i proizvoljne transla ije na operatore druge kvantiza ije
koji se pojavljuju u Zada ima Z11.1.18-Z11.1.20.
11.1.9 * Operator vremenske inverzije u Fo k-ovom pro-

storu
Na kraju, postavimo i pitanje kako operator inverzije vremena J^v deluje na operatore druge
kvantiza ije u HIIf
.
Neka je Uâ proizvljan antiunitarni operator u H1(u) (na primer J^1(v) ,) pomnozen operatorom
(1)
neke Galilej-eve transforma ije). Pri delovanju na proizvoljan bazis fj m ijm = 1; 2; :::g H1(u)
pogodno je da operator Uâ faktorisemo
Uâ = U^ Uâ(m) ; (11.1.38a)
gde je Uâ(m) po deni iji antilinearni operator za koji je svaki bazisni vektor j m i invarijantan:
Uâ(m) j m i =j m i; m = 1; 2; ::: (11.1.38b)
(gornje m je simboli no, ne uzima vrednosti). Uâ(m) je, naravno, antiunitarna involu ija. (Ope-
rator Uâ se u pomenutom bazisu reprezentuje antilinearnom matri om UK , gde matri a U re-
prezentuje gornji unitarni operator U^ , a K reprezentuje Uâ(m) . Uporediti iznad (Z 2.7.5)).
Posto se operator Uâ isklju ivo pojavljuje u ulozi operatora simetrije, on je multiplikativan
operator. Drugim re ima u H1(u:::N )
deluje Uâ;1
Uâ;2
:::
Uâ;N , gde su Uâ;i ; i = 2; 3; :::N
ekvivalentni operatoru Uâ;1 = Uâ a deluju u Hi(u) . Ovaj N- esti ni operator ja simetri an i stoga
def
se redukuje u Va(N ) H1(u:::N

)
.
Multiplikativnost je analogna kao za linearne operatore. Novo je to sto u H1(u:::N )
i Va(N )
prenosimo i faktoriza iju Uâ = U^ Uâ(m) . Obelezavaju i i N - esti ni operator sa Uâ , imamo:
Uâ = (U^1
U^2
:::
U^N )(Uâ;(m1 )
Uâ;(m2 )
:::
Uâ;N
(m)
); (11.1.39)
gde su faktori i = 2; 3; :::; N ekvivalentni odgovaraju em prvom faktoru.
Koji god da je operator simetrije Uâ , po deni iji vakuuma Uâ j 0 i =j 0 i. U stvari, svaka
Galilej-eva transforma ija (i J^p, kao sto smo videli) deluje na j 0 i kao identi ni operator, a
vakuum se bira tako u Va(N =0) da vazi J^v j 0 i =j 0 i.
Kad se sve to prenese u HII f
(imaju i u vidu (11.1.1)), obelezavaju i i dalje nepromenjeno i
^
Ua i njegov linearni i antilinearni faktor (u smislu (11.1.38a) i (11.1.39)), imamo opet
Uâ = U^ Uâ(m) : (11.1.40)
Uâ(m) je antiunitarna involu ija koja ostavlja svaki vektor bazisa brojeva popunjenosti (11.1.4)
ili (11.1.11) invarijantnim. A unitarni operator U^ se dobija iz odgovaraju eg linearnog faktora
od Uâ u H1(u) u punoj analogiji sa J^p ili sa operatorima Galilej-evih transforma ija.
Sve sto smo rekli svodi se prakti no na slede e: u H1(u) faktorisemo Uâ prema (11.1.38a),
tj. na osnovu deni ije (11.1.38b), i izra unavamo linearni faktor U^ . A njega onda prenesemo
analogno kao J^p u HII f
. Pri delovanju na operatore druge kvantiza ije i na vektore bazisa (11.1.11)
koristimo se samo linearnim operatorom U^ . Kada delujemo na proizvoljni vektor u HII f
, razvijemo
^ (m)
ga u red po vektorima bazisa (11.1.11) i onda se koristimo i faktorom Ua iz (11.1.40). Njegovo
delovanje se svodi samo na kompleksno konjugovanje svih koe ijenata razvijanja.

Zadatak 11.1.22 Pokazati da analogon od (11.1.34a), na primer za s = 21 , glasi

J^v y (r; ms )J^v 1 = ( 1) 21 +ms y (r; ms ) (11.1.41)
(iskoristiti (8.2.25 ). Izvesti i analogone ostalih jednakosti u Zada ima Z11.1.18-Z11.1.20.
11.1.10 * Dodatak | dokaz teorema 2

A) DRUGA KVANTIZACIJA
Da bismo dokazali Teorem T 11.1.2, izra unajmo prvo proizvoljni matri ni element desne strane
od (11.1.28) u reprezenta iji brojeva popunjenosti (11.1.4):
X X
= h1 ; 2 ; ::: j
DS def Bmm0 aym aym0 j 10 ; 20 ; ::: i = Bmm0 (h1 ; 2 ; ::: j aym )(am0 j 10 ; 20 ; ::: i):
mm0 mm0
Moramo imati u vidu da bra-u h1 ; 2 ; ::: j odgovara ket j 1 ; 2 ; ::: i i u stvari s njime emo
ra unati.
Iz (11.1.5a) je o igledno da je DS=0 ako N 6= N 0 , jer u zagradama ako nije nula onda je vektor
od (N 1) odnosno od (N 0 1) esti a. Uze emo posebno dijagonalne i posebno vandijagonalne
matri ne elemente:
X X
1) h1 ; 2; ::: j Bmm0 aym aym0 j 1 ; 2 ; ::: i = Bmm : (11.1.42a)
mm0 m;m >0
Jednakost (11.1.42a) sadrzi i slu aj kad su bra i ket jednaki vakuumu. Onda nema m > 0
(popunjenih stanja), te nema ni jednog sabirka, tj. imamo nulu.
2) Da bismo dobili nenulti vandijagonalni matri ni element, potrebno je da N = N 0 i da se
h1; 2; ::: j i j 10 ; 20 ; ::: i razlikuju samo u jednom (jednofermionskom) stanju. Obelezimo sa j m i
stanje koje je popunjeno u bra-u, a nije u ket-u, a sa j m i stanje koje je popunjeno u ket-u, a
nije u bra-u. Onda
0
DS = Bmm0 ( 1)b(m) ( 1)b(m ) ; (11.1.42b)
a ( 1)b(m) ( 1)b(m0 ) = ( 1)b(m) b(m0 ) (pisemo ovako ako j m i <j m0 i), pri emu je b(m0 ) b(m)
broj zajedni kih popunjenih stanja u bra-u i ket-u koji leze izmedu j m i i j m0 i (u ksiranoj
suk esiji jednofermionskih stanja).
Predimo sad na prvu kvantiza iju.
B) PRVA KVANTIZACIJA
P
Treba da izra unamo LS def= hm1 < ::: < m2 j Ni=1 Bî j m01 < ::: < m0N i. O igledno LS 6= 0 samo
ako N = N 0 . Iz (9.4.7) za N = N 0 1 sledi
N
X
LS = N !hm1 j hm2 j :::hmN j A^ Bî A^ j m01 i j m02 i::: j m0N i;
i=1
gde je A^ def
= 1 P 1)p P^ antisimetrizator, tj. projektor na antisimetri ni potprostor Va(N )
N ! p2SN (
H1:::N .
(u)
P P P
Zbog simetri nosti operatora Ni=1 Bî , imamo A^( i Bî ) = ( i Bî )A^, a usled idempotentnosti
projektora, A^2 = A^. Tako dolazimo do formule
N
X X
LS = hm1 j hm2 j :::hmN j ( Bî ) ( 1)p P^ j m01 i j m02 i::: j m0N i = (11.1.43)
i=1 p2SN
X N
X
= ( 1)p h m1 j m0p1 i:::hmi j Bî j m0pi i:::h mN j m0pN i:
p2SN i=1
Tu smo iskoristili i formulu (homomorfnog) prenosenja permuta ije p u operator P^ u H1(u:::N )

:
P j m1 i j m2 i::: j mN i =j mp1 1 i j mp2 1 i::: j mpN1 i (uporediti (9.3.17)), ali presli smo na sumu
^
P
po p 1 (koji prelazi isti skup SN ), mada (radi jednostavnosti) pisemo i dalje " p2SN " umesto
P
" p 1 2SN " a koristimo se i jednakos u ( 1)p 1 = ( 1)p , 8p.
1) U slu aju m1 = m01 ; m2 = m02 ; :::; mN = 0
P mN za sve netrivijalne p,bar jedan jedno esti ni
skalarni proizvod je jednak nuli. Stoga iz " p2SN " doprinosi samo identi na transforma ija i
sledi
X
LS = hm1 j B^1 j m1 i + hm2 j B^2 j m2 i + ::: + hmN j B^N j mN i = Bmn : (11.1.44a)
m;m >0
Kao sto smo se uverili u Zadatku Z 11.1.14, aditivni operator jedno esti nog tipa deluje na
vakuum kao nula, te i tu imamo slaganje sa odgovaraju im rezultatom iz A.
2) Iz prisustva faktora u svakom sabirku na desnoj strani od (11.1.43) proizlazi da je LS 6= 0
samo ako se stanja j m1 i::: j mN i i stanja j m01 i::: j m0N i razlikuju najvise za po jedno stanje.
PN zimo visak medu ne-prim stanjima sa j m i, a visak medu prim stanjima sa j m i. Iz zbira
Obele 0
" i=1 " doprinosi samo sabirak u kojem Bî deluje nalevo upravo na hm j (ina e faktorP
h m j :::i daje
nulu). Izmenivsi redosled zbirova u (11.1.43) i izdvojivsi ovaj sabirak, iz zbira " p2SN " nenulti
doprinos daje samo permuta ija p koja postize: h m1 j m1 ih m2 j m2 i:::hm j Bî j m0 i:::h mN j mN i
(a to je o igledna ta no jedna permuta ija). Stoga rezultat glasi
LS = ( 1)pBmm0 : (11.1.44b)
Pod pretpostavkom da m < m0 , lako se vidi da je ( 1)p = ( 1)b , gde je b broj zajedni kih
stanja j mi i u bra-u i u ket-u koja leze izmedu j m i i j m0 i (i istovremeno minimalan broj
transpozi ija na levo potreban da j m0 i "presko i" pomenuta stanja i dode na isto mesto gde
je hm j). U slu aju j m i >j m0 i, dolazimo do istog zaklju ka. Dakle, (11.1.44b) i (11.1.42b) se
podudaraju.
11.1.11 * Dodatak | dokaz teorema 3

A) DRUGA KVANTIZACIJA
Radi dokaza Teorema T 11.1.3, izra una emo matri ni element desne strane od (11.1.33) u re-
prezenta iji brojeva popunjenosti (11.1.4):
1 X
DS def= h1 ; 2 ; ::: j Vm1 m2 m01 m02 aym1 aym2 am02 am01 j 10 ; 20 ; ::: i = (11.1.45)
2 0
mmmm 0
1 2 1 2

X
Vm1 m2 m01 m02 (h1 ; 2 ; ::: j aym1 aym2 )(am02 am01 j 10 ; 20 ; ::: i):
m1 m2 m01 m02
Bra h 1 ; 2 ; ::: j aym1 aym2 odgovara ket-u am2 am1 j 1 ; 2 ; ::: i. Izra unajmo ket i bra u malim
zagradama u (11.1.45):
0; za m02 = m01 ,
am02 am01 j 10 ; 20 ; ::: i = ( 1) b (m 01 ;m02 ) 0 0 0 0 6 m01 , (11.1.46a,b)
m01 m02 j 1 ; :::m01 1; :::m02 1; ::: i; za m02 =
0
gde smo sa b(m01 ; m02 ) obelezili broj popunjenih stanja u j 10 ; 20 ; ::: i koja su razli ita od j m01 i
i j m02 i, a koja leze izmedu njih (bez obzira da li je m01 < m02 ili m02 > m01 ), s tim da ovaj
broj uve amo za jedan ako m02 < m01 . Naime, u b(m01 ; m02 ) pisemo prvo indeks prvo-deluju eg
anihila ionog operatora (uporediti (11.1.46a)), a ako on u ksiranoj suk esiji indeksa dolazi posle
m02 , onda jednim 1 moramo "platiti" komutiranje anihila ionih operatora am02 i am01 da bismo
prvo delovali sa am02 .
Treba zapaziti da je simbol b(m01 ; m02 ) nekompletan, jer je vektor j 10 ; 20 ; ::: i izostavljen u
njemu.
Ako se radi o jednom te istom vektoru bazisa brojeva popunjenosti, lako se vidi da je
0 0 0 0
( 1)b(m1 ;m2 ) = ( 1)b(m1 ;m2 ) : (11.1.47)
Analogno, za bra u maloj zagradi u (11.1.45) se dobija
0; za m1 = m2 , : (11.1.46 ,d)
h1 ; 2 ; ::: j aym1 aym2 = h1 ; :::m 1; :::m 1; ::: j m m ( 1)b(m1 ;m2 ) ; za m1 6= m2
1 2 1 2
Izraze u zagradama u (11.1.45) pominja emo kao bra odnosno ket. Ako je N broj fermiona u
h1; 2; ::: j, a N 0 broj fermiona u j 10 ; 20 ; ::: i, onda u bra-u, ako nije nula, imamo N 2 fermiona,
a u ket-u, opet ako nije nula, imamo (N 0 2) fermiona. Prema tome, DS 6= 0 u (11.1.45) samo
ako N = N 0 2.
a) Uzmimo prvo dijagonalne matri ne elemente, tj. pretpostavimo da m = m0 , m = 1; 2; ::.
O igledno je da doprinose samo oni sabir i u (11.1.45) u kojima m1 6= m2 i m1 = m2 = 1 ili
m1 = m01 , m2 = m02 ili m1 = m02 , m2 = m01 . To daje
1 X
DS = (V ( 1)b(m1 ;m2 ) ( 1)b(m1 ;m2 ) + Vm1 m2 ;m2 m1 ( 1)b(m1 ;m2 ) ( 1)b(m2 ;m1 ) ) =
2 m1 6=m2 m1 m2 ;m1 m2
X (11.1.48a)
(Vm1 m2 ;m1 m2 Vm1 m2 ;m2 m1 )
m1 <m2 ;m1 =m2 =1
(uporediti (11.1.47)). Iskoristili smo simetri nost operatora V^12 , koja povla i Vm1 m2 ;m01 m02 def
=
hm1 ; m2 j V12 j m1; m2 i = Vm1 m2 ;m02m01 = hm2; m1 j V12 j m2 ; m1 i
^ 0 0 ^ 0 0
E^ 2 = I^, E^ 2 V^12 P
(jer P = E^ V^12 E^ , gde je E^ operator izmene, uporediti x 9.3.2. Tako smo sveli
sumu " m1 6=m2 " na "2 m1 <m2 ."
b) Za slede i slu aj uzmimo vandijagonalne matri ne elemente u kojima je razlika u po jednom
stanju, tj. postoje m i m0 takvi da m = 0, m0 = 0, m0 = 0, m0 0 = 1; ina e m = m0 . Imamo
doprinos u (11.1.45) od 4 mogu nosti: m1 = m, m2 = m02 = m 6= m; m0 , m = 1, m01 = m0 ;
m1 = m, m2 = m01 = m 6= m; m0 , m = 1, m02 = m0 , m1 = m = m01 6= m; m0 , m = 1, m2 = m;

m02 = m0 ; m1 = m = m02 6= m; m0 ; m = 1; m2 = m; m01 = m0 : Stoga se (11.1.45) svodi na
1 X 0 0 0 0
DS = [Vmm;m0 m ( 1)b(m;m) ( 1)b (m ;m) + Vmm;mm ( 1)b(m;m) ( 1)b (m;m ) +
2 m6=m;m0
0 0 0 0
Vmm;mm0 ( 1)b(m;m) ( 1)b (m;m ) + Vmm;m0 m ( 1)b(m;m) ( 1)b (m ;m) ℄ =
1 X 0 0 0 0
[( 1)b(m;m)+b (m ;m) (Vmm;m0 m Vmm;mm0 ) + ( 1)b(m;m)+b (m;m ) (Vmm;mm0 Vmm;m0 m )℄:
2 m6=m;m0 ;
m =1
Na osnovu simetri nosti matri nih elemenata (Vmm;mm0 = Vmm;m0 m itd.) i (11.1.47) druga polo-
vina poslednjeg izraza jednaka je prvoj, te se faktor 2 potire sa 21 :
X 0
DS = ( 1)b(m;m)+b(m ;m) (Vmm;m0 m Vmm;mm0 ): (11.1.48b)
m6=m;m0 ;m =1
) Najzad, izra unajmo vandijagonalne matri ne elemente u kojima je razlika u po dva stanja,
tj. postoje m1 < m2 , m01 < m02 takvi da m1 = 1 6= m0 1 , m2 = 1 6= m0 2 , m01 = 0 6= m0 01 ,
m02 = 0 6= m0 02 ; ina e m = m0 . Opet imamo doprinos od etiri mogu nosti:
1 0 0 0 0 0 0
DS = [Vm1 m2 ;m01 m02 ( 1)b(m1 ;m2 ) ( 1)b (m1 ;m2 ) + Vm1 m2 ;m02 m01 ( 1)b(m1 ;m2 ) ( 1)b (m2 ;m1 ) +
2
0 0 0 0 0
Vm2 m1 ;m01 m02 ( 1)b(m2 ;m1 ) ( 1)b (m1 ;m2 ) + Vm2 m1 ;m02 m01 ( 1)b(m2 ;m1 ) ( 1)b (m2 ;m1 ) ℄:
Koriste i (11.1.47) i simetri nost V^12 , dolazimo do kona nog vida:
0 0 0
DS = ( 1)b(m1 ;m2 )+b (m1 ;m2 ) (Vm1 m2 ;m01 m02 Vm1 m2 ;m02 m01 ): (11.1.48 )
Predimo sad na prvu kvantiza iju.
B) PRVA KVANTIZACIJA
Za N; N 0 < 2 Teorem T 11.1.3 je o igledno ta an. Za N = N 0 2:
X
N X^ ^ 0
= hm1 < ::: < mN j
LS def ^ Vij j m01 < :::m0N i = N !hm1 j hm2 j :::hmN j A^( Vij )A j m1 i j m02 i::: j m0N i
i<j i<j
(koristimo (9.4.7).
Istim rezonovanjem kao u prethodnom paragrafu, dalje sledi:
X
LS = N !hm1 j hm2 j :::hmN j ( Vîj )A^ j m01 i j m02 i::: j m0N i:
i<j
Videli smo u (10.1.53 da Vîj = P^ (i < j )V^12 P^ (i < j ) 1 (samo sto je tamo permuta ija P^ (i < j )
obelezena sa P^ ), a posto je P^ (i < j ) 1 A^ = ( 1)p(i<j ) A^ (uporediti dokaz L 9.4.1), sledi
XX
LS = ( 1)p(i<j ) ( 1)p hmp(i<j )1 j hmp(i<j )2 j :::hmp(i<j )N j V^12 j m0p(i<j )1 i j m0p(i<j )2 i::: j m0p(i<j )N i =
i<j p2SN
(11.1.49)

X X
( 1)p(i<j ) ( 1)p hmi ; mj j V^12 j m0p1 ; m0p2 ihmp(i<j )3 j V^12 j m0p3 i:::hmp(i<j )N j V^12 j m0pN i;
i<j p2SN
jer p(i < j )1 = i, p(i < j )2 = j (uporediti (10.1.53b).
Da bismo dobili DS 6= 0 u (11.1.49), svih (N 2) jednofermionskih skalarnih proizvoda
moraju biti 1 (a ne nula), a to zna i da j m1 < ::: < mN i i j m01 < ::: < m0N i moraju imati bar
(N 2) zajedni kih popunjenih jednofermionskih stanja. Dakle, do sada smo u skladu sa A.
Analizirajmo sad slu aj po slu aj.
0 0 0
Pa) Za dijagonalne matri ne elemente, tj. za slu aj m1 0= m1 , m2 = m2 ; :::; mN = mN , u zbiru
" p2SN " u (11.1.49) doprinose samo p = p(i < j ) i p = p p(i < j ), gde je p transpozi ija koja e
uzajamno zameniti stanja j m0p(i<j )1 i i j mp0 (i<j )2 i (a ostala stanja ne e menjati). Stoga
X
LS = (Vmi mj ;mi ;mj Vmi mj ;mj mi ): (11.1.50a)
i<j
Posto i < j , mi < mj (uporediti T 9.4.2), (11.1.50a) i (11.1.48a) se podudaraju.

b) Uzmimo sad slu aj vandijagonalnih matri nih elemenata u kojima je razlika u po jednom
stanju. Neka medu m1 ; :::; mN postoji m koji ne postoji medu m01 ; :::; m0N i neka m0 ne postoji
medu prvima, a postoji medu drugima; ostalih (N 1) stanja neka su zajedni ki. Iz (11.1.49)
je o igledno da nenultost postizemo, na primer, kad prvo i izaberemo tako da mi = m itd.:
N
( 1)p(i<j) [hmi = m; mj j V^12 j m0p1 = m0 ; m0p2 = mj i hmi = m; m = mj j V^12 j m0p01 = mj ; m0p02 = m0 i℄+
X
LS =
j =i+1
j 1
( 1)p(i<j) ( 1)p[hmi ; mj = m j V^12 j m0p1 = m0; m0p2 = mi i hmi ; mj = m j V^12 j m0p01 = mi; m0p02 = m0 i℄:
X
i=1
P P P P
Zna i zbir " i<j " se sveo na " Nj=i+1 " odnosno na " ij=11 ," a zbir " p2SN " na samo dva
sabirka: "p", permuta iju koja dovodi m0 i mj na prvo i drugo mesto, a na mestima 3; :::; N
postize isto kao u bra-u, i "p'", permuta iju koja je jednaka "p" primenjena posle transpozi ije
koja transponuje samo m0 i mi (otud minus ispred matri nog elementa) i analogno u drugom
zbiru. P
Delovanje permuta ije p(i < j ) u zbiru " Nj=i+1" na hm1 j hm2 j :::hmN j mozemo zamisliti
preko transponovanja: h mi = m j transponujemo sa jednim po jednim od braova h ::: j koji su
pre njega i dovedemo ga na prvo mesto. Posle toga isto u inimo sa h mj j i dovedemo ga na
drugo mesto. Usled i < j imamo hm mi j< hmj j. Bra-ove ispred hmi = m j "preskakali" su i
hm j i hmj j, doprinos ovih transpozi ija u ( 1)p(i<j) se potire. Ostaje samo broj bra-ova izmedu
hm j i hmj j, tj. ( 1)p(i<j) = ( 1)b(m;mj ) . Permuta iju "p" (u istom zbiru) analogno razlazemo
na transpozi ije. Ali sad nemamo nuzno j m0 i <j mj i. Ako je j mj i <j m0 i, onda j m0 i
mora da "presko i" i j mj i, tj. moramo ra unati jednu transpozi iju, vise. Ali sve je to ve uslo
u deni iju simbola ( 1)P b(m0 ;mj ) , prema tome na njega se ( 1)p svodi. Analogno rezonovanje
primenjujemo i na zbir " ij=11 " i na p(i < j ) i p u njemu. Tako sledi
X
N
LS = ( 1)b(m;mj ) ( 1)b(m0 ;mj ) (Vmmj ;m0 mj Vmmj ;mj m0 )+
j =i+1
X
j 1
( 1)b(mi ;m) ( 1)b(m0 ;mi ) (Vmi m;m0 mi Vmi m;mi m0 ):
i=1
Sad emo na osnovu simetri nosti operatora V^12 u matri nim elementima V^12 transponovati
indekse levo od zapeta i istovremeno i indekse desno od zapete. Tako izraz u drugoj zagradi
postaje Vmmi ;mi m0 Vmmi ;m0 mi , odnosno (Vmmi ;m0 mi Vmmi ;mi m0 ). Na osnovu (11.1.47) mozemo
( 1)b(mi ;m) zameniti sa ( 1)b(m;mi ) . Sad preostaje samo da oba zbira obuhvatimo jednim i da
pisemo umesto mj i mi samo m:
X 0
LS = ( 1)b(m;m) ( 1)b(m ;m) (Vmm;m0 m Vmm;mm0 ); (11.1.50b)
m6=m;m =1
sto je o igledno jednako sa (11.1.48b), jer za m = m0 u srednjoj zagradi dobijamo nulu (iskoristili
smo simbol m da izrazimo popunjenost stanja hm j u hm1 j hm2 j :::hmN j).
) Na kraju, prou imo i vandijagonalne matri ne elemente u kojima je razlika u po dva stanja.
Drugim re ima, neka hm1 j hm2 j :::hmN j sadrzi hm1 j i hm2 j koje ne sadrzi j m01 i j m02 i::: j m0N i
i neka m1 < m2 , a neka ovaj N - esti ni ket sadrzi j m01 i i j m02 i koje pomenuti N - esti ni bra ne
sadrzi i neka m01 < m02 ; ostalih N 2 stanja neka su zajedni ka. Onda (11.1.49) daje
LS = ( 1)p(i<j ) ( 1)p [hmi = m1 ; mj = m2 j V^12 j m0p1 = m01 ; m0p2 = m02 i
hmi = m1; mj = m2 j V^12 j m0p01 = m02; m0p02 = m01 i℄:
Rezonovanjem kao pod b) dobijamo ( 1)p(i<j ) = ( 1)b(m1 ;m2 ) , ( 1)p = ( 1)b0 (m01 ;m02 ) , sto
dovodi do slede eg kona nog rezultata:
0 0
LS = ( 1)b(m1 ;m2 )+b(m1 ;m2 ) (Vm1 m2 ;m01 m02 Vm1 m2 ;m02 m01 ): (11.1.50 )
Ova se formula podudara sa (11.1.48 ).
11.2 Sistemi identi nih bozona

Ovaj odeljak ima namenu da uvede itao a u formalizam druge kvantiza ije za identi ne bozone.
Cela materija je analogna istoimenom formalizmu za fermione, sa veoma vaznom razlikom ne-
ograni enih brojeva popunjenosti jednobozonskih stanja i posledi ama ove injeni e. Vaznost
bozonske verzije druge kvantiza ije je mnogo manja nego fermionske verzije, jer u nerelativi-
sti koj kvantnoj zi i rede susre emo sisteme identi nih bozona. Najosnovniji primer je sistem
fotona, tj. kvantizirano elektromagnetno polje (ali ono se u potpunosti opisuje kvantnom elek-
trodinamikom, tj. relativisti kom kvantnom teorijom fotona).
11.2.1 * Prostor druge kvantiza ije za bozone

U ovom odeljku emo kvantno-mehani ki formalizam maksimalno prilagoditi slede oj pretpo-
stav i: i) da imamo jednu odredenu vrstu bozona, ii) da posmatramo naporedo kvantne sisteme
od N (identi nih pomenutih) bozona, pri emu N =: 0; 1; 2; :::

11.2. SISTEMI IDENTICNIH BOZONA 443
Za zajedni ko opisivanje pomenutih kvantnih sistema denise se prostor stanja druge kvan-
tiza ije za (identi ne) bozone. Kao sto smo videli u x 9.3.5 i u postulatu VIII (x 9.3.6), prostor
stanja za N = 2; 3; ::: identi nih bozona je simetri ni ili bozonski potprostor Vs(N ) def
= Vs :
Vs(N =2) H12(u) ;
Vs(N =3) H123
(u)
; ::: (11.2.1)
Prostor druge kvantiza ije ili tzv. Fo k-ov prostor za bozone, HIIb je po deni iji
HIIb def
= [H1(u) ℄0 H1(u) Vs(N =2) Vs(N =3) :::; (11.2.2)
gde je [H1(u) ℄0 (nulti simetri ni stepen od H1(u) ) jednodimenzionalni prostor (prava ) koji obrazuje
normirano stanje j 0 i, tzv. bozonski vakuum. To je (jedno jedino) stanje zi kog sistema koje
ne sadrzi nijedan bozon date vrste.
Sabir i u (11.2.2) se ponekad nazivaju simetrizovanim stepenima jadnobozonskog prostora
H1 .
(u)
Ako je bozon koji lezi u osnovi prostora stanja H1(u) i HII

b na primer pion ili kaon ili bilo koji
drugi maseni bozon11.2.1 , onda vaze sve primedbe sa kraja x 11.1.1, tj. stanja sa neodredenim
brojem esti a nemaju zi kog smisla, ve sluze samo za kompletiranje formalizma.
Medutim, ako se radi o bezmasenom bozonu, na primer o fotonu (koji prozima elu kvantnu
ziku preko eks ita ija i deeks ita ija pobudenih nivoa), stvari stoje sasvim druga ije. Videli
smo u prvoj glavi da su talasni aspekti ponasanja EM polja, koji dolaze do izrazaja prilikom
propaga ije EM zra enja, nekompatibini sa esti nim aspektima ponasanja pa i sa opservablom
broja fotona. Tako (netrivijalna) distribu ija po broju fotona u istom stanju sa ne-ostrim N
dobija konkretni kvantnomahani ki smisao (merenjem komplementarnog talasnog aspekta, koje
izaziva tu distribu iju).
Kao sto smo ve pomenuli u x 11.1.1, u kvantnoj teoriji polja vakuum se mora veoma ozbiljno
shvatiti jer je ne samo formalno neophodan, ve ima i vazan zi ki smisao. Foton je relativi-
sti ka esti a (kre e se brzinom svetlosti), stoga vakuum EM polja ima zi kog smisla. I pri
nerelativisti kom opisivanju fotona (koje je egzaktno samo za neke aspekte, a u elini samo
aproksimativno), prema tome vakuum ima zi kog smisla, mada se u nerelativisti koj kvantnoj
mahani i ne prou avaju zi ke osobine vakuuma (osim formalno).
11.2.2 Bazis brojeva popunjenosti

Postavlja se pitanje kako u HIIb na najprostiji i najprakti niji na in izabrati bazis. Odgovor smo
ve dobili u T 9.4.1. Naka je fj n ij8ng proizvoljan bazis u jednobozonskom prostoru H1(u) . Onda
je
fj 0 ig [ fj n ij8ng [ fj n1; n2 ijsve razli ite kombina ije drugog reda sa ponavljanjem g [ :::
(11.2.3)
bazis u HII
b i to adaptiran na dekompozi iju (11.2.2) ("adaptiran" zna i da je doti ni bazis unija
podbazisa koji su sa svoje strane bazisi pojedinih potprostora sabiraka u (11.2.2)).
11.2.1 Treba imati u vidu da nisu poznata vise-pionska niti vise-kaonska vezana stanja u prirodi (osim tzv.
"oblaka"
od virtuelnih -tj. neopservabilnih- piona ili kaona unutar i okolo nukleona). Prema tome, HIIb za pion ili kaon
ima samo akademski smisao.
q
Zadatak 11.2.1 Pokazati da je konstanta normiranja u (9.4.1) Cn1 :::nN = N1!NN!2!::: . Drugim re ima, treba
pokazati da upotpunjena formula (9.4.1) glasi
r
j n1 n2 :::nN i = N1 !NN!2 !::: P^ j n1 i j n2 i::: j nN i;
X
(11.2.4)
p2SN
gde je N1 def
= N (n1), broj ponavljanja (zapravo broj pojavljivanja) vrednosti n1 u datom skupu n1; n2; :::nN ,
analogno N2 def
= N (n2) je broj ponavljanja od n2 ako je n2 6= n1, (ako je n2 = n1, onda je N2 broj ponavljanja
prve vrednosti medu n2; n3; ::: koja je razli ita od n1) itd. (Indika ija: Izdvojiti podgrupu (SN1 SN2 :::) SN
reda N1!N2!::: svih permuta lja koje permutuju samo jednaka stanja u j n1 i j n2 i::: j nN i i zamisliti SN kao
zbir koseta po pomenutoj podgrupi. Onda se Pp2SN P^ j n1 i::: j nN i svodi na (N1 !N2!:::) puta zbir od N1!NN!2!:::
ortonormiranih sabiraka.)
Vektori bazisa (11.2.3) o igledno nisu dovoljno prakti no izrazeni. Da bismo otklonili ovaj
nedostatak, prebrojimo vrednosti kvantnog broja n na ksiran na in (postavimo ih u biunivoku
vezu sa rednim brojevima m = 1; 2; :::). Drugim re ima, prepisimo polazni bazis fj n ij8ng H1(u)
na slede i na in:
fj m ijm = 1; 2; :::g H1(u) : (11.2.5a)
Onda j n1 n2 :::nN i mozemo da izrazimo funk ijom m , m = 1; 2::: ije su vrednosti m =:
0; 1; 2:::. Vrednosti m iskazuju koliko puta se vrednost m pojavljuje meduPn1 ; n2 ; :::; nN (u
smislu pomenute biunivoke veze). Stoga j n1 n2 :::nN i =j 1 2 ::: i naravno, 1 m=1 m = N i
imamo jedinstven na in zapisivanja svih vektora (11.2.3). Prema tome, (11.2.3) sad moze da
glasi
1
X
fj 12 :::N ijsve funk ije m takve da m < 1g HII
b : (11.2.5b)
m=1
Bazis (11.2.5b) se naziva bazisom brojeva popunjenosti, jer m je broj popunjenosti stanja
j m i u j n1 n2:::nN i =j 1 2::: i. Reprezenta ija koju denise ovaj bazis naziva se reprezenta ijom
brojeva popunjenosti. Kada se proizvoljni vektor j i 2 HII b razvija po vektorima bazisa (11.2.5b):
X
j i= 1 ;2 ;::: j 1 ; 2; ::: i; (11.2.6)
m
onda sistem brojeva ( 1 ;2 ;:::) (uopstenje brojne kolone) reprezentuje u (11.2.5b), tj. izrazava
doti no stanje u reprezenta iji brojeva popunjenosti. Treba zapaziti da su vektori u (11.2.5b)
stanja sa odredenim brojem bozona, dok u stanju j i broj bozona ne mora imati ostru vrednost.
11.2.3 Krea ioni i anihila ioni operatori

Sad emo za svaku vradnost m kvantnog broja koji prebrojava bazisne vektore u nasem ksiranom
bazisu (11.2.5a) denisati po jedan operator am :
p
am j 1 ; 2 ; :::m ; ::: i def
= m j 1 ; 2 ; :::m 1; ::: i (11.2.7)
(ako je m = 0, DS = 0 i ne smeta sto vektor na desnoj strani nije denisan).

To je tzv. anihila ioni operator. Deni ija (11.2.7) se re ima iskazuje tako da am anihilira ili
unistava jednobozonsko stanje j m i u N -bozonskom stanju j 1 ; 2 ; ::: i. Operator am je o igledno
singularan.
Anihila ioni operator am se u odgovaraju em basisu brojeva popunjenosti (11.2.5b) reprezen-
tuje matri om iji su elementi:
h10 ; 20 ; ::: j am j 1; 2 ; ::: i = pm Æ10 ;1 :::Æm0 ;m 1 : (11.2.8)
Obelezimo sa aym adjungovani operator od am . Posto na matri nom jeziku adjungovanje zna i
kompleksno konjugovanje i transponovanje, iz (11.2.8) odmah sledi
p
h10 ; 20 ; ::: j aym j 1 ; 2; ::: i = m0 2 Æ10 ;1 Æ20 ;2 :::Æm0
1
1;m ::: = m + 1Æ10 ;1 Æ20 ;2 :::Æm0 ;m +1 ::: (11.2.9)
Zadatak 11.2.2 Objasniti kako iz prve jednakosti sledi druga u (11.2.9).

Iz (11.2.9) sledi
p
aym j 1 ; 2 ; :::; m ; ::: i = m + 1 j 1 ; 2 ; :::; m + 1; ::: i : (11.2.10)
Operatori aym se nazivaju krea ionim operatorima. (11.2.10) se iskazuje tako da aym kreira ili
stvara jedno jedno esti no stanje j m i u proizvoljnom stanju j 1 ; 2 ; ::: i.
Zadatak 11.2.3 Kako se vidi da am, aym nisu ni hermitski ni unitarni operatori?
Sistem anihila lonih i krea ionih operatora am ; aym m = 1; 2::: zadovoljava veoma prakti ne
komuta ione rela ije:
[am ; a0m ℄ = 0 = [aym ; aym0 ℄; [am ; aym0 ℄ = Æmm0 ; 8m; m0 : (11.2.11a,b, )
Zadatak 11.2.4 Dokazati prethodne jednakosti na dva na ina: i) delovanjem na bazis (11.2.5b), ii) u reprezen-
ta iji brojeva popunjenosti.
Zadatak 11.2.5 Da li operatori am i aym spadaju u normalne operatore?
Zadatak 11.2.6 Pokazati da su am i aym neograni eni (prekidni) operatori (ekvivalentnost a. i b. u S 2.5.1 vazi
i za nehermitske operatore)11.2.2
11.2.2 C ak i da je H1(u)
kona no-dimenzionalan (a u stvari dim H1(u) = 0 ), imali bismo dim HIIb = 0. Stoga se
u HII pojavljuju neograni eni operatori, a, nazalost, osnovni operatori u HIIb , tj. am, aym su takvi. Po zelji,
b
detaljnije o tome videti u referen i iz P1-11.1.3.
11.2.4 Operatori brojeva popunjenosti i operator broja

esti a
Krea ioni operatori aym mogu da posluze da se vektori bazisa brojeva popunjenosti (11.2.5b)
izraze pomo u njih (u tre em vidu):
j 1; 2 ; ::: i =j n1n2 ::: i pN !1N !::: ayn1 ayn2 :::aynN j 0 i; (11.2.12)
1 2
pri emu je poredak popunjenih stanja n1 :::nN arbitreran u drugom i u tre em izrazu (zna enje
brojeva N1 ; N2 itd. videti u Z 11.2.1).
Zadatak 11.2.7 Dokazati (11.2.12) izra unavanjem skalarnog proizvoda teku eg bazisnog vektora h10 ; 20 ; ::: j sa
j 1 ; 2 ; ::: i iz (11.2.12) s jedne strane i sa ayn1 :::aynN j 0 i s druge.
Dakle, bazis (11.2.5b) sad glasi
ayn1 ayn2 :::aynN j 0 i
f pN !N !::: jsve razli ite kombina ije N tog reda sa ponavljanjem N = 0; 1; 2; :::g:
1 2
(11.2.13)
Zadatak 11.2.8 Pokazati da u HIIb postoji jedan i (s ta nos u do brojnog umnoska) samo jedan vektor j i za
koji vazi am j i = 0, m = 1; 2; ::: i da on pripada istom prav u kao vakuum j 0 i.
Dakle, vakuum karakterise osobina
a m j 0 i = 0; 8m (11.2.14)
i to za proizvoljni bazis fj m ijm = 1; 2; :::g H1(u) (j 0 i je jedinstven i ne zavisi od izbora
pomenutog bazisa).
Operatori aym am , m = 1; 2; ::: nazivaju se operatorima brojeva popunjenosti ili operatorima
broja bozona u pojedinim stanjima m.
Zadatak 11.2.9 Pokazati da je (11.2.13) svojstveni bazis za bilo koji aymam a odgovaraju e svojstvene vrednosti
da su m = N (m) tj. brojevi popunjenosti stanja j m i (ili brojevi ponavljanja, uporediti ispod (11.2.4)).
Zadatak 11.2.10 Pokazati da beskona ni niz operatora aymam m = 1; 2; ::: ini kompletan skup kompatibilnih
opservabli u HIIb i da su brojevi 1; 2; ::: u vektorima njegovog zajedni kog svojstvenog bazisa (11.2.5b) u stvari
svojstvene vrednosti ovih operatora.
Operator broja esti a u prostoru druge kvantiza ije glasi:
P
N^ = 1 y
m=1 am am : (11.2.15)

11.2.5 Transforma ione osobine, operatori simetrije, ope-

ratori polja
Transforma iona teorija bozonskih operatora druge kvantiza ije je, naravno, isto tako vazna kao
analogna teorija za fermionske operatore. I po svojoj formi ja sasvim sli na.
Lema 11.2.1 Ako je u H1(u) zadato razvijanje novog basisa po starom
1
X
j qi= Uqm j m i; q = 1; 2; :::; (11.2.16)
m=1
onda se u HII b vektori koji se pojavljuju u odgovaraju im bazisima (11.2.13) transformisu na
slede i na in: 1 1
X X
ayq1 :::ayqN j 0 i = ::: Uq1 m1 :::UqN mN aym1 :::aymN j 0 i: (11.2.17)
m1 =1 mN =1
Dokaz: Odmah se vidi da iz (11.2.16) sledi
P^ j q1 i j q2 i::: j qN i = ::: Uq1 m1 :::UqN mN P^ j m1 i j m2 i::: j mN i:
X X X X
p2SN m1 mN p2SN
Pp2S P^j q1 ij q2 i:::j qN i ayq1 ayq2 :::ayqN j 0 i
Jednakosti (11.2.4) i (11.2.12) daju Np
N !N1 !N2 !::: =j q1 q2 :::qN i = j 1 2 ::: i = pN !N !::: ; stoga se
1 2
dobijeno razvijanje svodi na:
p y y X X p
N !aq1 :::aqN j 0 i = ::: Uq1 m1 :::UqN mN N !aym1 :::aymN j 0 i:
m1 mN
Q. E. D.
Kao u slu aju fermiona, i sada imamo na desnoj strani od (11.2.17) redundan iju (suvisnost),
tj. isti (nenormirani) bazisni vektor iz (11.2.13) pojavljuje se vise puta.
Teorem 11.2.1 Krea ioni operatori se transformisu kao ketovi, a anihila ioni kao braovi, tj.
(11.2.16) ima za posledi u slede e transforma ije;
P1 P1
ayq = y
m=1 Uqm am ; aq =
m=1 Uqm am ; q = 1; 2::: (11.2.18a,b)
Dokaz: (11.2.18a) adjungovanjem daje (11.2.18b). Da bismo dokazali (11.2.18a). primeni emo LS-u te jednakosti
na ayq2 :::ayqN j 0 i i iskoristi emo (11.2.17):
XX X X
ayq (ayq2 :::ayqN j 0 i) = ::: Uqm Uq2 m2 :::UqN mN aym aym2 :::aymN j 0 i = ( Uqm aym )(ayq2 :::ayqN j 0 i):
m m2 mN m
Zna i, leva strana i desna strana od (11.2.18a) jednako deluju na proizvoljni bazisni vektor11.2.3 iz (11.2.13).
Q. E. D.
se ti e transforma ija simetrije koje deluju kao unitarni operatori u H1(u) (inverzija pro-
Sto
stora, rota ije, transla ije itd.), za bozone vazi sve analogno kao za fermione. Isti je slu aj i sa
antilinearnim unitarnim operatorom vremenske inverzije J^v .
Operatori polja y (r; ms), i (r; ms ) se takode denisu i koriste na isti na in kao u slu aju
fermiona.
11.2.3 Iako su obe strane od (11.2.18a) linearni operatori, dati dokaz nije kompletan jer operatori nisu neprekidni i
svugde denisani. Trabalo bi iskoristiti i zatvorenost operatora i povesti ra una o domenina. Ali to se u kvantnoj
mehani i uvek izostavlja.
11.2.6 Operator kineti ke energije, spoljasnjeg polja i in-

terak ije
U jednobozonskom prostoru stanja H1(u) operator kineti ke energije glasi T^1 = p^21
2m , a u H1(u:::N
)
ili
u VS(N ) glasi
N
X
T^1:::N def
= Tî ; (11.2.19a)
i=1
gde je
p^2
Tî def
= i : (11.2.19b)
2m
Analogno, kako god da glasi operator spoljasnjeg polja V^1 u H1(u) , istom funk ionalnom za-
visnos u od osnovnog skupa opservabli dat je i operator Vî spoljasnjeg polja koja deluje na i-tu
^
PN su u "istom" polju, te su operatori Vi ekvivalentni). U prostoru N identi nih
esti u (sve esti e
bozona deluje i=1 Vî .
Zadatak 11.2.12 Kako glasi operator kineti
ke energije i operator spoljasnjeg polja koji deluju na vakuum j 0 i?
Dati zi ko obrazlozenje za odgovor.
P
Operator spoljasnjeg polja Ni=1 Vî je istog tipa kao operator kineti ke energije (11.2.19a).
Oba spadaju u tzv. aditivne operatore jedno eti nog tipa. Veoma je zna ajno za formalizam
druge kvantiza ije da se takav operator izrazi kao sto prostija funk ija krea ionih i anihila ionih
operatora aym i am .
Teorem 11.2.2 Neka je u H1(u) zadat proizvoljan jednobozonski operator A^1 sa matri om A =
(Amm0 = h m j A^1 j m0 i) koja ga reprezentuje u (proizvoljnom ksiranom) bazisu fj m ijm =
1; 2; :::g. Onda aditivni operator jedno esti nog tipa A^ koji A^1 denise, tj. koji u pojedinim
sabir ima Vs(N ) iz (11.2.2) ima vid kao (11.2.19a) mutatis mutandis, u HII b glasi:
P P1
A^ = 1 y
m=1 m0 =1 Amm0 am am0 : (11.2.20)
Dokaz u x 11.2.9.
Zadatak 11.2.13 Nabrojati opservable koje ine osnovni skup u H1(u) i njihovo najvaznije funk ije. Koje od
ovih opservabli po svom zi kom smislu denisu u HIIb aditivni operator jedno esti nog tipa?
Zadatak 11.2.14 Da li operator broja bozona N ^ spada u aditivne operatore jedno esti nog tipa? Da li se moze
napisati u vidu (11.2.19a)?
Neka je interak ija dva bozona zadata operatorom V^12 u Vs(N =2) H12 (u)
. Onda je interak ija
i-tog i j-tog bozona u simetri nom potprostoru od Hij izrazena operatorom Vîj koja je ista
(u)
funk ija odgovaraju eg osnovnog skupa opservabli u Hij(u) (tj. operatori Vîj i V^12 su ekvivalentni).
Kao sto znamo, operator interak ije sistema od N identi nih bozona onda glasi
N
X
Vîj : (11.2.21)
i<j
Tu se radi o aditivnom operatoru dvo esti nog tipa. Sad emo i ovaj operator izraziti na jeziku
druge kvantiza ije.

Teorem 11.2.3 Neka je V^12 operator interak ije dva bozona i neka matri a koja ga reprezentuje
u bazisu fj m i1 j m0 i2 jm; m0 = 1; 2; :::g u H12 (u)
= hm1 ; m2 j V^12 j m01 ; m02 i),
glasi V12 (Vm1 m2 ;m01 m02 def
gde je na primer j m01 ; m02 i def
= j m01 i
j m02 i itd. Onda V^12 denise u HII b slede
i aditivni operator
dvo esti nog tipa, tj. operator interak ije:
P P1 P1 P1
V^ = 12 1 y y
m1 =1 m2 =1 m01 =1 m02 =1 Vm1 m2 ;m01 m02 am1 am2 am01 am02 : (11.2.22)
Dokaz videti u Dodatku x 11.2.10.

Zna aj formula (11.2.17) i (11.2.22) je u tome sto je u HII
b osnovni bazis bas bazis brojeva
popunjenosti i to u vidu (11.2.13). U tom bazisu se onda ra unaju matri ni elementi operatora
A^ ili V^ .
11.2.7 Harmonijski os ilator

U (9.2.3) imali smo hamiltonijan trodimenzionalnog izotropnog harmonijskog os ilatora:
X p^2q m! 2 2
H^ = ( + )^q ): (11.2.23)
q=x;y;z
2m 2
Denisimo r
m! p
aq =: q^ + { 2m~!p^q ; q = x; y; z: (11.2.24a)
2~
Adjungovanje daje r
m! {
ayq = q^ p p^q ; q = x; y; z: (11.2.24b)
2~ 2m~!
Novi operatori zadovoljavaju slede e komuta ione rela ije:
[aq ; aq0 ℄ = [ayq ; ayq0 ℄ = 0; [aq ; ayq0 ℄ = Æqq0 ; q = x; y; z: (11.2.25)
Zadatak 11.2.15 Pokazati da usled [^q; p^q ℄ = {~, q = x; y; z, iz (11.2.24) sledi (11.2.25).
Dakle, imamo po tri bozonska krea iona i anihila iona operatora. Istrazimo njihovu relevant-
nost za resavanje svojstvenog problema hamiltonijana (11.2.23).
Denisimo operatore brojeva popunjenosti i operator broja bozona:
X
N^q = ayq aq ; q = x; y; z ; N^ = N^q : (11.2.26a,b)
q=x;y;z
Hamiltonijan (11.2.23) se sad svodi na:
H^ = (N^ + 32 )~! : (11.2.27)

Neka su n = 0; 1; 2; ::: svojstvene vrednosti od N^ , onda se iz (11.2.27) vidi da je spektar

hamiltonijana
fEn = (n + 32 )~!jn = 0; 1; 2:::g; (11.2.28)
sto se, naravno, poklapa sa (9.2.21a). Pokusajmo sad da izra unamo svojstveni bazis od H^ .
Neka su nq brojevi popunjenosti, tj. svojstvene vrednosti od N^q , q = x; y; z . Pretpostavimo
da u orbitnom prostoru stanja Ho trodimenzionalnog harmonijskog os ilatora postoji vakuum
j 0 i, tj. stanje denisano sa
aq j 0 i =j 0 i; q = x; y; z (11.2.29)
(nize emo potvrditi ovu pretpostavku). Formirajmo onda bazis brojeva popunjenosti
1
fj nxny nz i = p (ay )nx (ayy )ny (ayz )nz j 0 ijnq = 0; 1; 2; :::; q = x; y; z g (11.2.30)
nx !ny !nz ! x
(uporediti (11.2.12), sada je N1 = nx itd.; vakuum je j 0 i =j 000 i).
Da je (11.2.30) svojstveni bazis hamiltonijana H^ datog sa (11.2.27) je o igledno kad se
(11.2.27) prepise detaljnije u vidu
1 1 1
H^ = H^ x + H^ y + H^ z = [(N^x + ) + (N^y + ) + (N^z + )℄~!: (11.2.31)
2 2 2
Iz (11.2.26b) se vidi da je n = nx + ny + nz , sto uspostavlja vezu izmedu svojstvonih vektora u
(11.2.30) i svojstvenih vrednosti u (11.2.28).

Citao u koji je ponovo prelistao odeljak x 9.2 o igledno je da je kvantni broj nx ovog paragrafa
isti kao kvantni broj nx u x 9.2.3 i analogno vazi za ny i nz . Vakuum j 000 i je osnovno stanje
(uporediti (9.2.23)) i otud znamo da postoji (sto smo gore ostali duzni).
Da rezimiramo. Uspeli smo svesti orbitni prostor Ho trodimenzionalnog harmonijskog os i-
latora na bozonski prostor HII b ,
iji jednobozonski prostor ima samo tri ortonormirana stanja,
re imo j x i, j y i i j z i, koji ga obrazuju. To je primer bazisa (11.2.5a). Kvantni brojevi nq ,
odgovaraju opservablama popunjenosti ovih stanja N^q , q = x; y; z .
11.2.8 Kompatibilnost vrednosti kvantnih brojeva N i L

U ovom paragrafu emo dokazati rela ije (9.2.27). U tu svrhu pre i emo na nove anihila ione
operatore:
1 1
= p (ax {ay ); A0 def
A1 def = p (ax + {ay )
= az ; A 1 def (11.2.32)
2 2
i na njihove adjungovane operatore Ay1 ; Ay0 i Ay 1 .
Zadatak 11.2.17 Pokazati da novi anihila ioni i krea ioni operatori zadovoljavaju bozonske komuta ione rela-
ije, tj. rela ije analogne sa (11.2.25).
Kada se denisu novi operatori brojeva popunjenosti
N^1 = Ay1 A1 ; N^0 = Ay0 A0 ; N^ 1 Ay 1 A 1 ; (11.2.33)

onda pored N^ = N^x + N^y + N^z (i n = nx + ny + nz ) vazi i

N^ = N^1 + N^0 + N^ 1 ; n = n1 + n2 + n3 : (11.2.34a,b)
To daje novi svojstveni bazis hamiltonijana (uporediti (11.2.27) i (11.2.28)):
fj n1 n0n 1 i = p 1 (Ay1 )n1 (Ay0 )n0 (Ay 1 )n 1 j 000 ijn1 ; n0 ; n 1 = 0; 1; 2; :::g: (11.2.35)
n1 !n0 !n 1 !
Za nasu svrhu je vazno da na jeziku novih bozonskih operatora imamo
^lz = (N^1 N^ 1 )~: (11.2.36)

Iz (11.2.36) odmah sledi
m = n1 n 1 : (11.2.37)
Ako resimo (11.2.34b) po n 1 i zamenimo to resenje u (11.2.37), ima emo
m = (2n1 n) + n0 : (11.2.38)
Nas je ilj da svojstveni potprostor V (En ) hamiltonijana dekomponujemo na svojstvene pot-
prostore od l2 :
V (En ) = l Vl : (11.2.39)
Zapravo, zanima nas manje od toga; samo to koje se vrednosti od l pojavljuju u sumi (11.2.39)
i sa kojim visestrukostima dl (dl je duzina oka u ormanu Vl , uporediti 6.2 sa k = l).
Postupi emo analogno kao u x 7.1.3 i x 7.1.4 pri slaganju uglovnih elemenata. Izvrsi emo
dekompozi iju
V (En) = m Vm : (11.2.40)
gde su Vm svojstveni potprostori od lz unutar V (En ) (to su nanizane oke sa istim m sa C 7.1.
Izra una emo dim Vm , pa emo na osnovu formula (7.1.7)- i (7.1.9) do i do
dl = dim Vm=l dim Vm=l+1 ; 8l : (11.2.41)
U punoj analogiji sa C 7.2, skupovi ta aka na Crtezu koje povezuju kose isprekidane linije
predstavljaju pomenute bazisne vektore koji obrazuju pojedine potprostore Vm . Broj ta aka na
takvoj liniji je, o igledno, dimenzija od Vm .
Koje su mogu e vrednosti za n1 za dato n zaklju ujemo iz (11.2.34b). Iz iste formule vidimo
i mogu e vrednosti za n0 za dato n i n1 (jer n1 ; n0 ; n 1 =: 0; 1; 2; :::). Vrednosti m koje odgo-
varaju pojedinim isprekidanim linijama (potprostorima Vm ) izra unavamo iz (11.2.38). Najzad,
iz (11.2.41) sledi (broje i ta ke na susednim isprekidanim linijama) rezultat tabeliran na dnu
Crteza.
U opstem slu aju, tj. za proizvoljnu vrednost kvantnog broja energije n, nas kona ni zaklju ak
glasi:

l = n; n 2; n 4; :::; 10;; za
za n parno,
n neparno. : (11.2.42)
To je (9.2.27), sto smo i hteli da dokazemo.
Slika 11.1: Degenera ija energija izotropnog trodimenzionalnog harmonijskog os ila-

tora. Za n = 6 nanesene su sve ta ke (2n1 n; n0 ) koje odgovaraju doti noj ksiranoj vrednosti
od n. Ta ke predstavljaju svojstvene vektore j n1 n0 n 1 i iz bazisa (11.2.35) kojima odgovara
zajedni ki degenerisani nivo En = (n + 32 )~! .
11.2.9 Dodatak - dokaz teorema 2

A) Po e emo izra unavanjem matri nih elemenata od (11.2.17) u bazisu brojeva popunjenosti
(11.2.5b) (imaju i u vidu (11.2.7) kao i bra-oblik od (11.2.7)):
X X p
h1 ; 2; ::: j Amm0 aym am0 j 10 ; 20 ; ::: i = Amm0 m m0 0 h 1 ; :::; m 1; ::: j 10 ; :::; m0 0 1; :::i =
mm0 mm0
X p X (11.2.43)
Amm0 m m0 0 Æ1 10 :::Æm 1;m0 :::Æm0 ;m0 0 1 ::: + Amm m Æ1 10 :::Æm ;m0 :::
mm0 ;m6=m0 m
Iz (11.2.43) vidimo da dijagonalni elementi glase de
X X
h1; 2 ; ::: j Amm0 aym am0 j 1 ; 2 ; ::: i = m Amm ; (11.2.44a)
mm0 m;m >0
P P
= m m0 i ako m = m0 za 8m
= m m = N 0 def
a nedijagonalni su razli iti od nule samo ako N def
osim re imo za m = m1 ; m2 ; a tu a tu mora biti m1 = m0 1 + 1 i m2 + 1 = m0 2 . Ako sve ovo
jeste slu aj onda
X p
h1 ; :::m1 ; :::; m2 ; ::: j Amm0 aym a0m j 10 ; :::; m0 1 ; :::; m0 2 ; ::: i = m1 m0 2 Am1 m2 : (11.2.44b)
mm0

N
P
B) Sad emo izra unati matri ne elemente naseg operatora jedno esti nog tipa Aî u bazisu
i=1
(9.4.1) (uporediti i (11.2.4) u ovom odeljku), zna i u potprostoru Vs(N 1) :
N hn 1 j hn2 j :::hnN j ^ P Aî S^ j n01 i j n02 i::: j n0N i
S
X
hn1n2 :::nN j Aî j n01 n02 :::n0N i = N ! p
i
:
i=1 N1 !N2 !:::N10 !N20 !:::
P P
Obelezi emo brojni faktor na desnoj strani sa N !C i iskoristi emo rela ije: S^ Aî = Aî S^
i i
(simetri nost) i S^2 S^ = 1 P P^ . Osim toga, rela ija (9.3.17), P^ j n1 i::: j nN i =j np1 1 i::: j npN1 i
N!
p2SN
P
daje S^ j n1 i::: j nN i = N1 ! p2SN j np1 i::: j npN i (presli smo sa p na p 1 , koji prelazi isti skup
SN ). P P
Zahvaljuju i svemu tome je LS = C Ni=1 p2SN h n1 j n0p1 i:::hni j Aî j n0pi ih nN j n0pN i.
Neka je SN10 SN20 SN podgrupa
P0 0
koja se sastoji od svih permuta ija koje permutuju samo
jednaka stanja i neka je SN = p SN10 SN20 ::: odgovaraju e razlaganje
P0
SN na disjunktne
podskupove koji se nazivaju susednim klasama po podgrupi. Suma " " je po klasama, a p0 je
arbitrerni predstavnik klase (po jedan iz svake klase!), u samoj podgrupi p0 je jedini ni element.
Posto permuta ije iz SN10 SN20 ::: "ne rade nista" (permutuju samo jednaka stanja), sve
permuta ije iz p0 SN10 SN20 ::: deluju jednako, te zbir po permuta ijama te klase daje isto kao
(N10 !N20 !:::)p0 . Uzimaju i u obzir sta je C , dalje sledi:
s
N X
N10 !N20 !::: X 0
LS =
N1 !N2 !::: i=1
h n1 j n0p01 i:::hni j Aî j n0p0i i:::h nN j n0p0N i: (11.2.45)
Prou imo prvo dijagonalne matri ne elemente. Brojni faktori se potiru. Permuta ije p0
izazivaju promenu u dva jedno esti na vektora, te se sabirak sa p0 u (11.2.45) moze svesti na
0
nulu.
P Nulu ne emoP dobiti jedino ako uzmemo da je p jedini na permuta ija. Stoga LS =
i hni j Ai j ni i = i Ani ;ni . Ako jednobozonski bazis pisemo kao fj m ijm = 1; 2; :::g (uporediti
^
(11.2.5a)), a brojeve ponavljanja N1 ; N2 ; ::: pisemo kao brojeve popunjenosti m , onda
X
LS = m Amm : (11.2.46a)
m;m >0
Predimo na nedijagonalne matri ne elemente. Iz (11.2.45) vidimo da u slu aju da se bra
hn1 j :::hnN j i ket j n01 i::: j n0N i razlikuju vise nego u jednom stanju (s ta nos u do permuta ije),
onda je svaki sabirak u (11.2.45) nula. Prema tome, ograni imo se na slu aj da pomenuti bra
sadrzi, re imo, stanje hm1 j jedanput vise nego pomenuti ket, a da ovaj, re imo, P0 sadrzi stanje j m2 i
jedanput vise nego bra. Onda nultost sabiraka mozemo izbe i samo ako opet ograni imo na
p0 koji dovodi do podudaranja jedno esti nih braova i ketova osim u faktoru sa Aî . Ovaj faktor
treba da bude hm1 j Aî j m2 i = Am1 m2 . Posto j ni i =j m1 i, mozemo posti i sarm1 vrednosti od i,
PN 0 !m
m 0 !
m1 sabiraka iz " i=1 " daju isto. Jednaki faktorijeli se potiru i ostaje LS = m1 !m2 ! m1 Am1 m2 .
1 2
r
0 ! m
m 0 !m !
Imaju i u vidu 0 m2 1 = m2 i m1 1 = m0 1 , imamo LS = 1
0 2 !m2 ! m1 Am1 m2 ,
m1 !m
2
i na kraju,
1
q
LS = m0 2 m1 Am1 m2 : (11.2.46b)
Posto se (11.2.44a) podudara sa (11.2.46a), a (11.2.44P b) sa (11.2.46b), Teorem T 11.2.2 je

dokazan za N 1. Za N = 0, imamo s jedne strane h0 j mm0 Amm0 aym am0 j 0 i = 0, a s druge
strane h0 j 0 j 0 i = 0, jer po zi kom smislu aditivnosti kad nema bozona ne deluje nista (odgovor
na Zadatak Z 11.2.11).
11.2.10 Dodatak - dokaz teorema 3

A) Opet emo prvo izra unati matri ne elemente od (11.2.22) u bazisu brojeva popunjenosti
(11.2.5b):
1 X
LS def
=
2
h1 ; 2 ; ::: j Vm1 m2 ;01 m02 aym1 aym2 am01 am02 j 10 ; 20 ; ::: i = (11.2.47)
m m ;m0 m0
1 2 1 2
1 X 0 0 h ; ; ::: j aym1 aym2 am01 am02 j 10 ; 20 ; ::: i:

V
2 m m ;m0 m0 m1 m2 ;1 m2 1 2
1 2 1 2
P P
O igledno, LS = 0 osim ako N def
= m m 2 i N 0 def
= m m0 2. Dalje, iz (11.2.7) sledi

h1 ; :::m1 1; :::; p p
m2 1; ::: j m1 m1 ; m1 6= m2
h1 ; 2; ::: j am1 am2 = h ; ::: 2; ::: j ( 1);
y y
m1 = m2
: (11.2.48a,b)
1 m1 m1 m1
(p 0
m01 0 m01 h10 ; :::m0 01 1; :::; m0 02 1; ::: j; m01 =
6 m02
ham01 am02 = 1 ; 2; ::: j 0 0 ( 0 0 1)h 0 ; ::: 0 0 2; ::: j;
0 0 q
m01 = m02
: (11.2.48 ,d)
m1 m1 1 m1
Vektor h1 ; 2 ; ::: j pominja emo kao "bra", a vektor j 10 ; 20 ; ::: i kao "ket". Nas prvi zaklju ak
iz (11.2.47) i (11.2.48) glasi da je LS6= 0 samo ako N = N 0 , tj. ako se broj bozona u bra-u i broj
bozona u ket-u podudaraju, jer novi bra dat sa (11.2.48a)-(11.2.48b) ima N 2 bozona, a novi
ket dat sa (11.2.48 )-(11.2.48d) ima N 0 2 bozona. Razne mogu osti bra-a i ket-a koje daju
LS 6= 0 podeli emo u 6 klasa i izra una emo levu stranu za svaku od njlh.
a) Dijagonalni matri ni elementi, tj. m = m0 , m = 1; 2; ::: Od etiri mogu nosti koje
dopustaju jednakosti (11.2.48), jasno je da nenulti doprinos daju samo sabir i u (11.2.47) za koje
je m1 = m2 i m01 = m02 = m1 , kao i sabir i za koje je m1 6= m2 , m01 6= m02 , ali fm1 ; m2 g =
fm01 ; m02g. Prema tome, u ovom slu aju
1 X 1 X
LS = m (m 1)Vmm;mm + m1 m2 (Vm1 m2 ;m1 ;m2 + Vm1 m2 ;m2 ;m1 ) (11.2.49a)
2 m;m 2 2 m1 ;m2
m1 1;m2 1
(ispod sume su nazna eni uslovi na sabirke u zbiru).

Slede ih 5 klasa obuhvataju nedijagonalne matri ne elemente. Naredne dve klase karakterise
okolnost da se brojevi popunjenosti razlikuju ta no za dve vrednosti kvantnog broja, pisemo ih
m1 i m2 . Za ovaj slu aj nema vise od dve mogu nosti usled N = N 0 .
b) m1 = m0 1 + 1, m2 + 1 = m0 2 (ostali m = m0 ):
1 q q
LS = [ 2 m1 (m1 1)(m0 1 )m0 2 Vm1 m1 ;m1 m2 ℄ + m1 m2 m0 2 (m0 2 1)Vm1 m2 ;m2 m2 ℄+
2

X q
m m1 m0 2 m (Vmm1 ;mm2 + Vmm1 ;m2 m ):
m;m 1
Naime, u (11.2.47) doprinose samo sabir i takvi da se pojavljuju aym1 i am2 , tj. da se i u bra-u i u
ket-u anihilira stanje koje (jedino) "str i" (ina e e bra i ket iz (11.2.48) dati nulu). Onda, postoje
tri mogu nosti: da drugi krea ioni operator bude opet aym1 (samo ako je m1 2, ali brojni faktor
m1 1 o tome automatski vodi ra una, tj. ponistava eo sabirak ako je m1 = 1), da bude aym2
i, najzad, da bude nesto tre e. To mora biti kompenzovano u svakoj od ovih mogu nosti istim
anihila ionim operatorom. Srednje zagrade odgovaraju pojedinim pomenutim mogu nostima. U
prvoj faktori odmah slede iz (11.2.47) i (11.2.48), a posto postoje dve podmogu nosti u (11.2.47),
m01 = m1 , m02 = m2 i m01 = m2 , m01 = m1 , imamo (Vm1 m1 ;m1 m2 + Vm1 m1 ;m2 m1 ) = 2Vm1 m1 ;m1 m2 .
U drugoj srednjoj zagradi je sve analogno, samo sto se podmogu nosti odnose na m1 i m2 .
U tre oj neposredno dobijamo etiri matri na elementa, ali usled simetri nosti svode se na dva
pomnozena faktorom 2.
Uzimaju i u obzir pretpostavke m1 1 = m0 1 , m0 2 1 = m2 i m = m0 za ostale m, gornju
jednakost mozemo napisati u slede oj sredenoj formi:
p 0
q
p q
LS = m1 m1 m2 Vm1 m1 ;m1 m2 + m1 m2 m0 2 Vm1 m2 ;m2 m2 +
0 (11.2.49b)
q X
m1 m0 2 m (Vmm1 ;mm2 + Vmm1 ;m2 m ):
m;m 1;m6=m1 ;m2
) m1 = m0 1 + 2, m2 + 2 = m0 2 (ostali m = m0 ):
1q
LS = m1 (m1 1)m0 2 (m0 2 1)Vm1 m1 ;m2 m2 : (11.2.49 )
2
Slede e dve klase karakterise razlika u brojevima popunjenosti ta no za tri vrednosti kvantnog
broja, obelezavamo ih sa m1 , m2 i m3 .
d) m1 = m0 1 + 1, m2 = m0 2 + 1, m3 + 2 = m0 3 (ostali m = m0 ):
q
LS = m1 m2 m0 3 (m0 3 1)Vm1 m2 ;m3 m3 : (11.2.49d)
( 12 i dvojka iz (Vm1 m2 ;m3 m3 + Vm2 m1 ;m3 m3 ) = 2Vm1 m2 ;m3 m3 se potiru).
e) m1 = m0 1 + 2, m2 + 1 = m0 2 , m3 + 1 = m0 3 (ostali m = m0 ):
1q
LS = ( 1)m0 2 m0 3 (Vm1 m1 ;m2 m3 + Vm1 m1 ;m3 m2 )
2 m1 m1
ili, usled simetri nosti matri nog elementa,
q
LS = m1 (m1 1)m0 2 m0 3 Vm1 m1 ;m2 m3 : (11.2.49e)
U poslednjoj klasi brojevi popunjenosti se razlikuju ta no za etiri vrednosti kvantnog broja:
m1 ; m2 ; m3 i m4 .
f) m1 = m0 1 + 1, m2 = m0 2 + 1, m3 + 1 = m0 3 , m4 + 1 = m0 4 : (ostali m = m0 ):
q
LS = m1 m2 m0 3 m0 4 (Vm1 m2 ;m3 m4 + Vm1 m2 ;m4 m3 ) (11.2.49f)
(razlog za faktor 2 je isto kao pod b.).

B) Sad sledi izra unavanje matri nih elemenata naseg operatora
P
dvo esti nog tipa V^ iz
(11.2.22), koji se u pojedinim Vs(N ) (po deni iji) svodi na Ni<j Vîj za N 2, a u H1(u) i u
[H1(u) ℄0 na nulu. Zna i za N = 0; 1, Teorem T 11.2.3 je ve dokazan.
Bazisne vektore (11.2.4) pisa emo u vidu j m1 m2 :::mN i, tj. koristi emo se jednobozonskim
bazisom (11.2.5a). Pretpostavimo da u j m1 i j m2 i::: j mN i iz (11.2.4) vazi m1 m2 ::: mN
(iz T 9.4.1 se vidi da to mozemo). Onda u Vs(N 2) imamo:
M
X
LS = hm1 m2 :::mN
def
j Vîj j m01 m02 :::m0N i = (11.2.50)
i<j
N
N! X
p p hm1 j hm2 j :::hmN j Vîj S^ j m01 i j m02 i::: j m0N i
N1 !N2 !::: N10 !N20 !::: i<j
(u inili smo iste korake kao u delu B. prethodnog paragrafa). Posto Vîj = P^ (i < j )V^12 P^ (i < j ) 1
(P^ (i < j ) dat je sa (10.1.53) , samo sto je tamo obelezen sa P^ ), a P^ (i < j ) 1 S^ = S^, kao sto se
lako vidi, imamo dalje (opet obelezavaju i brojni faktor u (11.2.50) sa N !C ):
N X
X
LS = C hmi ; mj j V^12 j m0p1 ; m0p2 ih mp(i<j)3 j m0p3 i:::h mp(i<j)N j m0pN i (11.2.51)
i<j p2SN
(delovanje P^ (i < j ) na levo na jeziku ketova zna i delovanje P^ y(i < j ) = P^ 1 (i < j ), stoga imamo
u jednobozonskim braovima mp(i<j )i , a ne mp(i<j )i 1 ; na kraju smo uzeli u obzir (10.1.53b), sto
daje p(i < j )1 = i, p(i < j )2 = j ).
Nijedan od (N 2) faktora na kraju od (11.2.51) ne e biti nula samo ako bra hm1 :::mN j i
ket j m01 :::m0N i sadrze bar (N 2) jednakih jednobozonskih stanja. Ograni imo se na ovakve bra
i ketove (ni pod A. nismo imali opstiji slu aj da P je davao LS 6= 0).
Posmatrajmo u (11.2.51) jedan sabirak u " Nij ". Podimo od permuta ije p (zavisne od
"i j ") koja je takva da mp(i<j )3 = mp0 3 ; :::; mp(i<j )N = m0pN . Obelezimo sa prim permuta ije
koje u j m01 i j m02 i::: j m0N i izazivaju samo permutovanje jednakih stanja. O igledno da ove
permuta ije
P p ine podgrupu reda N10 !N20 !:::, a s druge strane sve permuta ije vida p0 p kao sabir i
u " p2SN " daju isti sabirak. Opstija permuta ija iz SN da e nulu (zbog poslednjih N 2 faktora
u (11.2.51)) osim ako su m0p1 6= m0p2 , a p je transpozi ija prvog i drugog bozona. Stoga
s
0
N X
N10 !N20 !::: X
LS = hm ; m j V^ j m0 ; m0 i;
N1 !N2 !::: i<j p i j 12 p1 p2
(11.2.52)
P
gde zbir " 0p " sadrzi samo jedini nu permuta iju ako m0p1 = m0p2 , a sadrzi pored jedini ne i
pomenutu transpozi iju prvog i drugog bozona ako m0p1 6= m0p2 .
a) Dijagonalni
PN matri ni elementi. Posto je sad N1 = N10 itd., prva dva faktora u (11.2.52) se
potiru. " i<j " prelazi sve razli ite parove bozona u j m1 i j m2 i::: j mN i. Posmatrajmo posebno
mi = mj . Obelezimo sa m visestrukost stanja j m i u j m1 i j m2 i::: j mN i. Onda se mi = mj za
svaki m za koji m 2 moze posti i na m (2m 1) na ina (broj razli itih parova od m objekata)

i toliko puta dobijamo matri ni element Vmm;mm . Sto se ti e mi 6= mj , to postizemo sabir ima
PN
iz " i<j " za koje mi = m1 6= mj = m2 i m1 1; m2 1. Zbog m1 ::: mN stoga sledi,
ura unavaju i i prethodni sabirak:
X m (m 1) X
LS = Vmm;mm + m1 m2 (Vm1 m2 ;m1 ;m2 + Vm1 m2 ;m2 ;m1 )
m;m 2
2 m1 <m2 ;m1 1;m2 1
P0 (11.2.53a)
(poslednji sabirak poti e od permuta ije u " p " u (11.2.52) koja transponuje prvi i drugi bozon).
Lako je videti da zbog simetri Pnosti operatora interak ije V^12 , imamo
P Vm1 m2 ;m1 m2 = Vm2 m1 ;m2 m1
1
itd. Zahvaljuju i tome zbir " m1 <m2 " iz (11.2.53a) i zbir " 2 m1 ;m2 ;m1 6=m2 " iz (11.2.49a) su
medusobno jednaki.
b) m1 1 = m0 1 , m0 2 1 = m2 (ostali m = m0 r ). Iz poslednjeg r sledi da se svi faktorijeli u
0 ! m
m 0 m ! 0
m
(11.2.52) skra uju osim za m1 i m2 , sto ih svodi na: 1 2
0 2!m !
m1 !m 2
= m1 .
2 Stoga sledi
1
s
m0 2 1
LS = f[ (
m1 2 m1 m1
1)(Vm1 m1 ;m2 m1 + Vm1 m2 ;m1 m2 )℄+
X
[m1 m2 Vm1 m2 ;m2 m2 ℄ + [m1 m (Vm1 m;m2 m + Vm1 m;mm2 )℄g
m;m >0;m6=m1 ;m2
. P
Naime, mogu nosti mi = mj = m1 doprinosi toliko sabiraka iz " Ni<j " u (11.2.52) koliko ima
razli itih parova esti a medu m1 jednakih jednobozonskih stanja j m1 i u j m1 i j m2 i::: j mN i.
1
Taj broj je P 2 m1 (m1 1). Dva matri na elementa u prvoj srednjoj zagradi poti u od
0
dva sabirka u " p " u (11.2.52). Sto se ti e druge srednje zagrade, uzimamo slu aj da je
mi = m1 i mj = m2 i pretpostavljsmo da je m1 < m2 . (Ako je m2 < m1 dobija se ana-
logno m2 m1 Vm2 m1 ;m2 m2 , sto je zbog simetri nostiPmatri nogPelementa jednako izrazu u drugoj
srednjoj zagradi.) Doprinose m1 m2 sabiraka iz " Ni<j ," a " 0p " sadrzi samo jedini nu permu-
ta iju. (Transpozi iju prve i druge esti e smo ve uzeli u obzir medu permuta ijama jednakih
stanja kada smo izveli (11.2.52).) Tre u srednju zagradu dobijamo tako sto uzimamo mi = m1 ,
mj = m 6= m1 ; m2 i pretpostavljamo mP1 < m (za m < m1 dobijamo isto P nakon koris enja
simetri nosti matri nih elemenata). Iz " i<j ," doprinose m1 m lanova, a " 0p" sadrzi pored
N
jedini ne permuta ije i transpozi iju prve dve esti e.
Uzimanjem u obzir pretpostavke m1 1 = m0 1 , m0 2 1 = m2 i m = m0 za ostale m, kao i
simetri nost matri nih elemenata, gornju jednakost mozemo da prepisemo u slede em vidu:
p 0
q
p q
LS = m1 m1 m2 Vm1 m1 ;m1 m2 + m1 m2 m0 2 Vm1 m2 ;m2 m2 +
0 (11.2.53b)
q X
m1 m0 2 m (Vmm1 ;mm2 + Vmm1 ;m2 m ):
m;m 1;m6=m1 ;m2
) m1 = m0 1 + 2, m2 + 2 = m0 2 (ostali m = m0 ). Stoga (11.2.52) daje
s
m0 1 m0 2 (m0 2 1)m2 !::: X
N
LS = hm = m1 ; mj = m1 j V^12 j m2; m2 i:
m1 (m1 1)m0 1 !m0 2 !::: i<j i
PN
Kad skratimo sto je jednako i uzmemo u obzir da u " i<j " doprinoser
onoliko sabiraka koliko
0 (m
m 0 1)
ima razli itih parova jednobozonskih stanja j m1 i, dolazimo do LS = 1
m1 (m1 1) 2 m1 (m1
2 2
1)Vm1 m1 ;m2 m2 , ili kona no

1q
LS = ( 1)m0 2 (m0 2 1)Vm1 m1 ;m2 m2 : (11.2.53 )
2 m1 m1
m0 1 + 1, m2 = m0 2 + 1, m3 + 2 = m0 3 , m = m0 za ostale m. Onda iz (11.2.52)
d) m1 =r
0 ! 0 ! 0 ( 0 1) !::: P
i<j hmi = m1 ; mj = m2 j Vij j m3 ; m3 i (pretpostavili smo
sledi: LS = m1 m20 !m3 m0 3 ! m!:::3 ^
m1 m1 m2 m2 m3
m1 < m
r2 , obratna pretpostavka bi dovela do istog zbog simetri nosti matri nog elementa). Dalje,
0 (m
m 0 1)
LS = m1 m2 m1 m2 Vm1 m2 ;m3 m3 ,
3 3 ili, najzad,
q
LS = m1 m2 m0 3 (m0 3 1)Vm1 m2 ;m3 m3 : (11.2.53d)
e) m1 = m0 1 + 2, m2 + 1 = m0 2 , m3 + 1 = m0 3 za ostale m m = m0 . Jednakost (11.2.52)
povla i, analogno kao u prethodnom slu aju,
s
0
m0 2 m0 3 X X
LS = hm = m1 ; mj = m1 j V^12 j m2; m3 i =
m1 (m1 1) i<j p i
s
m0 2 m0 3 1
( 1)(Vm1 m1 ;m2 m3 + Vm1 m1 ;m3 m2 );
m1 (m1 1) 2 m1 m1
ili, najzad, q
LS = m1 (m1 1)m0 2 m0 3 Vm1 m1 ;m2 m3 : (11.2.53e)
f) m1 = m0 1 + 1, m2 = m0 2 + 1,rm3 + 1 = m0 3 , m4 + 1 = m0 4 ; za ostale m, m = m0 .
0 0 P P
(11.2.52) onda ima za posledi u LS = m3 m4 i<j 0p hm1 ; m2 j V^12 j m3 ; m4 i (pretpostavljamo
m1 m 2
r
0 m
m 0
m1 < m2 ). Dalje, LS = m1 m2 m1 m2 (Vm1 m2 ;m3 m4
3 4 + Vm1 m2 ;m4 m3 ), sto na kraju daje
q
LS = m1 m2 m0 3 m0 4 (Vm1 m2 ;m3 m4 + Vm1 m2 ;m4 m3 ): (11.2.53f)
Usled podudaranja odgovaraju ih jednakosti (11.2.49) i (11.2.53), Teorem T 11.2.3 je dokazan.

Glava 12
OSNOVNI POJMOVI TEORIJE
RASEJANJA
12.1 Osnovi teorije elasti nog rasejanja

Jedno od najvaznijih merenja u kvantnoj zi i sastoji se u rasejanju snopa esti a (ili fotona) na
odredenoj meti. Raspored rasejanih esti a po prostornim uglovima izrazava se tzv. diferen i-
jalnim presekom. U tzv. stanju rasejanja (to je u stvari sta ionarno dvo esti no stanje upadne
esti e i esti e u meti) najvazniji entitet je tzv. amplituda rasejanja, koja se izvodi iz asimp-
totske forme resenja zakona kretanja, a iz nje se neposredno izra unava diferen ijalni presek.
Izlozi emo osnovne ideje dva najvaznija metoda ra unanja amplitude rasejanja: tzv. Born-ovu
aproksima iju i metod par ijalnih talasa. U prvom se radi o perturba ionom redu po malom
poten ijalu, a u drugom o redu po svojstvenim stanjima ^l. Prodiskutova emo i slu aj identi nih
esti a.
12.1.1 Diferen ijalni presek

Pretpostavimo da imamo jedan prostorni ansambl kvantnih sistema u stanju mirovanja u la-
boratorijskom koordinatnom sistemu. Takav ansambl naziva se metom (moze se sastojati od
molekula, ili od atoma, ili od jezgara, ili od elementarnih esti a). Osim toga, pretpostavimo da
imamo upadni snop esti a ili fotona usmeren na metu. To je u stvari jedan prostorno-vremenski
ansambl. Upadne esti e se sudaraju sa esti ama u meti i nakon toga iste (ili druge esti e)
se razle u po svim smerovima. Zamisljamo da je meta toliko mala da je sva u koordinatnom
po etku laboratorijskog sistema; z -osa da je u prav u upadnog snopa; a smer izlazne esti e
odredujemo sfernim polarnim uglovima i ' kao na Crtezu C 12.1.
Po etni uslov pored mete u stanju mirovanja u O na Crtezu C 12.1 obuhvata i upadni snop
u kome esti e obi no imaju priblizno ostru vrednost kineti ke energije, ali ne i ostru vrednost
vektora impulsa. Naime, snop mora biti kolimiran (K je kolimator na Crtezu C 12.1) dovoljno
usko da bi esti e pogadale metu i da ne bi mogle bez sudara da doprinose detek iji pod uglovima
> 0, '. Doprinos upadnih esti a koje nisu pretrpele sudar uglu = 0 se eksperimentalno ne
moze izbe i. Zato se ova vrednost gustine i ne dobija direktnim merenjem nego ekstrapola ijom
iz merenih vrednosti za > 0.
459
460 GLAVA 12. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE RASEJANJA

u D
K Izlazna
esti a
Cesti a u meti
6
u - R u -
Upadna esti a O
Slika 12.1: Shema rasejanja. K je kolimator, O je meta (u koordinatnom po etku), D detektor.
Pod izlozenim po etnim uslovom u rasejanju se mere opservable ^ i '^, zapravo gustina raspo-
reda izlaznih esti a po neprekidnim spektrima [0; ℄ od ^ i [0; 2 ) od '^ (eventualno istovremeno
sa jos nekim opservablama).
Vazno je da se uo i da su snop i meta ansambli (a ne nadsistemi kao na primer sto je meta
monokristal u poznatom eksperimentu Davisson-a i Germer-a). Pojedine esti e snopa (u kome
one po pretpostav i ne interaguju) sudaraju se sa pojedinim sistemima u meti i mi posmatramo
posledi e tih pojedina nih sudara (ansambli, kao i obi no, sluze samo za intenzika iju efekata).
Drugim re ima, pojedini sudari su nekoherentni. Za to je potrebno da je de Broglie-jeva talasna
duzina upadnih esti a mala u poredenju sa rastojanjima medu kvantnim sistemima u meti.
Vazno je i to da se upadne esti e ne sudaraju dva ili vise puta sa sistemima u meti. Zato meta
mora biti dovoljno tanka.
Upadna esti a je po pretpostav i mnogo laksa od sistema u meti. Nakon sudara i sistem
mete pretrpi odbijanje12.1.1, ali njegov doseg je mali i ovo odbijanje nije pogodno za merenje.
Pri sudaru upadne esti e sa kvantnim sistemom u meti najdrasti nije sto moze da se desi
je zahvat esti e sa eventualnom naknadnom emisijom jedne ili vise esti a (kao u nuklearnim
reak ijama i u pro esima elementarnih esti a; u zahvatu miona na upraznjenu elektronsku
orbitu u atomskom omota u itd.). Ovakav sudar ne spada u rasejanje. Pri rasejanju izlazna
esti a (po deni iji) mora biti jednaka upadnoj esti i.
Pri sudaru u rasejanju kineti ka energija izlazne esti e moze biti razli ita od kineti ke energije
upadne esti e. U ovakvom slu aju obi no se deo kineti ke energije esti e prenosi na kvantni
sistem u meti, koji prelazi u pobudeno stanje. Ali mogu e je i obratno, da je sistem bio u
pobudenom stanju, pa da se deeks itira prenosom (transferom) energije na rasejanu esti u. Ove
vrste sudara sa razmenom energije nazivaju se neelasti nim sudarima. Sazna emo nesto vise o
njima u slede em odeljku.
Kaze se da se desio elasti an sudar kada se kineti ka energija upadne esti e ne menja pri
sudaru. Upoznavanju osnova teorije elasti nih sudara posve en je ovaj odeljak.
Postavlja se pitanje kako emo pre izno, kvantitativno izraziti pomenutu gustinu verovatno e
da se izlazna esti a detektuje pod uglovima , ' (s obzirom da se radi o fenomenu koji je pro es,
desavanje, a ne samo trenutno merenje).
12.1.1 Engleski: re oil, itati: rikojl.

12.1. OSNOVI TEORIJE ELASTICNOG RASEJANJA 461
Obelezimo sa dn(; ') broj izlaznih esti a koje padaju u innitezimalni prostorni ugao d
oko uglova , ' u jedini i vremena, sa j uks upadnog snopa (tj. broj esti a koje upadnu na
jedini u povrsine u xy ravni oko koordinatnog po etka na Crtezu C 12.1 i to u jedini i vremena),
a sa N broj kvantnih sistema (tzv. entara rasejanja) u meti. Onda
dn(; ') = jNe (; ') d
; (12.1.1)
kao sto neposredno sledi iz pretpostavke da se sudari desavaju pojedina no.
Faktor srazmernosti e (; ') jednak je dnd
(;')
, tj. prostornoj gustini uksa izlaznih esti a
oko , ' ako su ulazni uks i broj sistema u meti jednaki jedini i: j = 1, N = 1. Veli ina
e (; ') naziva se diferen ijalni presek (ili diferen ijalni ekasni presek) elasti nog rasejanja12.1.2 .
Ova veli ina zavisi od prirode kvantnog sistema u meti i upadne esti e.
U najve em broju slu ajeva interak ija ima sfernu simetriju, a eksperimentalni uredaj, pa
prema tome i eo problem samo aksijalnu (oko z -ose). U ovakvom slu aju pogodno je odmah
pre i na diferen ijalni presek e ():
Z 2
def
e ( ) = d' e (; ') = 2e (; '0 ); '0 = 0: (12.1.2)
0
Jasno, e () sin d je broj elasti no rasejanih esti a (pri j = 1, N = 1) u innitezimalni koni ni
sloj oko .
Takozvani totalni presek elasti nog rasejanja e je
R R 2
e def
= 0 sin d 0 d' e (; ') ; (12.1.3)
i iskazuje koliko se upadnih esti a ukupno rasejalo elasti no (ra unato na jedini ni upadni uks
i jedini ni broj sistema).
Zadatak 12.1.1 Pokazati da prese i e (; '), e ( ) i e imaju dimenziju povr
sine (prostorni ugao d
je bezdi-
menzion, tj. dat u steradijanima)
.
U nuklearnoj zi i je uobi ajena jedini a preseka tzv. barn, koji iznosi 10 24 m2 .
12.1.2 Koordinatni sistem entra masa i laboratorije

Ako su kvantni sistemi u meti mnogo tezi od upadnih esti a, onda svaki od njih mozemo
smatrati beskona no teskim entrom rasejanja. U ovoj aproksima iji laboratorijski referentni
sistem (skra eno: L) je sasvim pogodan za prou avanje preseka elasti nog rasejanja. Onda se
e (; '), e () i e denisu u L sistemu.
Medutim, ako entar rasejanja nije mnogo tezi od upadne esti e, onda pomenuta aproksi-
ma ija moze biti losa. Posto je sudar dvo esti ni fenomen, mozemo sprovesti ta an postupak (tj.
bez aproksima ije) ako predemo na efektivne esti e (iz odeljka x 4.5). Do sudara dolazi usled
uzajamne interak ije upadne esti e i sistema u meti, stoga efektivna esti a CM ( entar masa
ili teziste) ne ose a sudar, ve samo RC (relativna esti a).
12.1.2 Engleski: dierential ross se tion of elasti s attering, itati: diferensl kros seksn of ilestik sketering.
Ispostavlja se da je pogodnije umesto prelaska sa pravih esti a na efektivne pre i na nov

koordinatni sistem koji se zamislja da je vrsto vezan za teziste, a i dalje posmatrati prave esti e.
Izostavljaju i indeks e (ionako u ovom odeljku prou avamo samo elasti no rasejanje) onda imamo
CM (; '), CM () i CM pored L (; '), L () i L . Postavlja se pitanje kako pre i sa jednih na
druge.
Prvo moramo videti kako su povezani uglovi CM , 'CM sa L , 'L . Posto se teziste kre e duz
z -ose, 'L = 'CM. Veza izmedu CM i L je slozenija.
(a) 0 (b) v0
v2L = 0 L
3
v 1 L
v1L -
uv1 -
CM u CM u
u u z
m1 m2 Q m1 v 2 m2
QQ
s v20 L v20

Slika 12.2: Geometrija rasejanja. Prikazani su vektori brzina dve esti e pre i posle sudara
(a) u laboratorijskom (v1L i v2L , odnosno v10 L i v20 L ) i (b) sistemu entra masa.
Ako sa R i V def = ddRt obelezimo radijus vektor i vektor brzine entra masa, onda za radijus
vektore prve esti e u CM i L sistemu posle sudara imamo r01 + R = r01L , sto daje
v10 + V = v10 L : (12.1.4)
Projektuju i (12.1.4) na z -osu i na xy -ravan, sa Crteza C 12.2 dobijamo
v10 os CM + V = v10 L os L ; v10 sin CM = v10 L sin L ; (12.1.5a,b)
gde su v10 itd. intenziteti odgovaraju ih brzina. Iskoristili smo i injeni u da je V duz z -ose,
naime (m1 + m2 ) R = m1 r1L + m2 r2L i v2L = 0 daju
m1
V = v1L ; (12.1.6a)
m1 + m2
a z0 def
= vv11LL .
Vektorska jednakost (12.1.6a) povla i skalarnu
m1
V = v1L : (12.1.6b)
m1 + m2
Zameni emo (12.1.6b) u (12.1.5a) i zatim emo podeliti (12.1.5b) sa (12.1.5a):
m1
tg L = v10 sin CM (v10 os CM + v1L ): (12.1.7)
m1 + m2
Da bismo se u (12.1.7) oslobodili modula brzina, iskoristi emo odrzanje impulsa i kineti ke
energije u CM sistemu.
Zadatak 12.1.2 Pokazati da je u CM sistemu ukupni impuls jednak nuli (i pre i posle sudara).

Lema 12.1.1 Pri elasti nom sudaru se u sistemu entra masa ne menja intenzitet brzine ni
prve ni druge esti e.
Dokaz: Iz m1v1 + m2v2 = 0 = m1v10 + m2v20 sledi v2 = mm21 v1 , v20 = mm21 v10 . Kad to zamenimo u
1 m1 v12+ 12 m2v22 = 12 m1v102 + 21 m2v202 , sledi 12 m1v12 + 21 m2( mm12 )2 v12 = 12 m1v102 + 12 m2( mm12 )2 v102 , tj. v1 = v10 .
2
Simetri nim rezonovanjem sledi v2 = v20 . Q. E. D.
Lema L 12.1.1 korelira v10 sa v1 . Radi upros enja (12.1.7) treba jos da reliramo v1 sa v1L . Iz
r1 CM = r1L R sledi v1 = v1L V, sto uz pomo (12.1.6a) dovodi do
m2
v1 = v1L ; (12.1.8a)
m1 + m2
ili, usled iskaza Leme L 12.1.1,
m2
v10 = v1 = v1L : (12.1.8b)
m1 + m2
Ako brojila i imenila na desnoj strani od (12.1.7) podelimo sa v10 i iskoristimo (12.1.8b),
onda kona no stizemo do rezultata:
tg L = sin CM : (12.1.9)
os CM + m
m2
1
U spe ijalnom slu aju jednakih masa m2 = m1 , iz (12.1.9), koris enjem poznate trigonome-
trijske rela ije tg 2 = 1+ os
sin , sledi

L = CM : (12.1.10)
2
Formula (12.1.10) sadrzi o iglednu implika iju da za 0 CM , imamo 0 L 2 . U
laboratorijskom sistemu nema rasejanja pod tupim uglom L .
Zadatak 12.1.3 a) Pokazati da u slu aju m1 > m2 imamo tg L mm121 1 , sto zna i da L ne dostize vrednost
, nego samo neki ostar ugao max .
2 L
b) Pokazati da u slu aju m1 < m2 postoji jedan tupi ugao CM takav da je odgovaraju i L jednak 2 ; a kada
CM ! 0, odgovaraju i L ! 0 takode. Drugim re ima, imamo 0 CM i 0 L .
Sad mozemo da se vratimo nasem prvobitnom zadatku reliranja L (; ') i CM (; ').
Pogledajmo u formuli (12.1.1) sta je invarijantno, a sta zavisi od koordinatnog sistema. In-
nitezimalni prostorni ugao d
je u stvari jedan te isti, samo je druga ija funk ija od CM , 'CM ,
a druga ija od L , 'L . Takode je broj rasejanih esti a u d
u jedini i vremena, dn, jedan te
isti u svim koordinatnim sistemima. Isto vazi za N i j . Fluks j je invarijanta, jer je u stvari
denisan u odnosu na metu (bez obzira iz kog referentnog sistema se posmatra sudar). Prema
tome, (12.1.1) daje
L (L ; 'L ) d
L = CM (CM ; 'CM ) d
CM : (12.1.11)
Zna i, problem se svodi na povezivanje d
L i d
CM .
Lema 12.1.2 Rela ija (12.1.9) dovodi do slede e veze:
0 13 0 13
def 1 + mm12 os CM A 2 1 + mm21 os CM A 2
d
L = sin L dL d'L = sin CM dCM d'CM = d
CM :
1 + 2 mm12 os CM + mm2122 1 + 2 mm12 os CM + mm2122
(12.1.12)
1+ m2 os CM
m1
Dokaz: Diferen iranje formule (12.1.9) daje osd2LL = ( os CM + m 1 dCM ; s druge strane (12.1.9) se d^
m2 )2
a resiti
po os2 L: os2 L = 1+2( os CM + m2 )
m 1 2
m1 )2 i po sin L = q sin CM
m1 os +(
m2 CM m 2 1+2 mm21 os CM +( mm12 )2 . Ove tri jednakosti i d'L = d'CM ,
najzad, daju (12.1.12). Q. E. D.
Zamenom d
L iz (12.1.12) u (12.1.11) sledi kona ni rezultat:
2 3
m1
(1+2 m 1
m2 os CM + m22 ) 2
L (L ; 'L ) = 1+ m 1 CM (CM ; 'CM) (12.1.13)
m2 os CM
Iz (12.1.2) se vidi da se i L () dobija kao proizvod iste funk ije u velikoj zagradi u (12.1.13) i
CM ().
Zadatak 12.1.4 Iskoristiti (12.1.13) i Zadatak Z 12.1.3 i pokazati da za m1 < m2 vazi:
L = CM : (12.1.14)
Dati zi ku interpreta iju ovog rezultata za totalni presek.
Napomenimo da (12.1.14) sledi i za preostala dva slu aja m1 = m2 i m1 > m2 , samo onda
moramo za L > 2 , odnosno za L > Lmax (uporediti Zadatak Z 12.1.3a)) staviti L (L ) def
= 0.
Zadatak 12.1.5 Ukupna kineti ka energija dve esti e u laboratorijskom sistemu, Eu (L), i u sistemu CM,
Eu (CM), nisu jednake. U odeljku x 4.5 smo videli da je u proizvoljnom koordinatnom sistemu ukupna kineti ka
energija dve esti e jednaka zbiru kineti ke energije relativne esti e, ERC , i kineti ke energije entra mase, ECM .
Pokazati da je: a) ERC ista u svakom referentnom sistemu; b) Eu (CM) = ERC ; ) Eu(L) = Eu(CM) =
ECM (L).
12.1.3 Amplituda rasejanja

Odsad emo razmatrati samo presek u sistemu CM i ne emo to vise isti ati indeksom.
Postavlja se pitanje kako (; ') relirati sa kvantno-mehani kim zakonom kretanja. Podimo
od samog zakona kretanja i pronadimo njegov pogodan vid.
Lema 12.1.3 Klasi na Hamiltonova funk ija esti e mase m i poten ijalne energije V (r) moze
da se napise u vidu
p2 l2
H= r + + V (r); (12.1.15a)
2m 2mr2
gde je
r
= p
pr def (12.1.15b)
r
tzv. radijalna komponenta impulsa.
2
Dokaz: Uobi ajeni vid doti ne Hamiltonove funk ije glasi H = 2pm + V (r). U svakoj ta ki prostora razlazemo
p na radijalnu komponentu pr , duz orta vektora r, i na tangen ijalnu komponentu pt , koja po deni iji, lezi u
ravni normalnoj na rr . Zbog ortogonalnosti pr rr i pt imamo 2pm2 = 2pm2r + 2pm2t . A p2t = (p sin )2 = ( rr p)2, gde je
p def
= jpj, def
= \(r; p). Stoga je p2t = rl22 i dolazimo do (12.1.15a). Q. E. D.
Ako neposredno primenimo postupak kvantiza ije na (12.1.15b), dobi emo operator p^r =
P P
L
r p u 2 (r). O
r igledno, p^r = {~ q=x;y;z os q q = {~ q q def
r q = {~ r , q = \(r; q0 ).
Medutim, ovaj operator nije hermitski i moramo ga odba iti.

Zadatak 12.1.6 Pokazati da

{~ r nije hermitski operator u L2(r).
Analogno, ni kvantiza ija varijable p rr ne dovodi do hermitskog operatora. Ali zato varijabla
1 r
2 (r p + p rr ) daje kvantiza ijom hermitski operator
1
p^r def
= {~( + ): (12.1.16)
r r

Kvantiza ijom (12.1.15a) dobijamo slede i vid hamiltonijana jedne esti e u L2 (r):
p^2 ^l2
H^ = r + + V^ (r): (12.1.17)
2m 2mr2
Treba da ustanovimo relevantnost rezultata (12.1.17) za teoriju rasejanja. Ako radimo u
apsoksima iji beskona no teskih entara rasejanja (onda se CM sistem podudara sa L sistemom),
neka se onda (12.1.17) odnosi na prvu esti u, a V (r) neka poti e od druge esti e. Ako radimo
egzaktno, neka se (12.1.17) odnosi na relativnu esti u u CM sistemu (i m = mm11+mm22 ).
Detektor koji meri dn(; ') (uporediti (12.1.1) i Crtez C 12.1) nalazi se u tzv. asimptotskom
regionu, tj. toliko udaljen od mete (i koordinatnog po etka) da se V (r) vise ne "ose a"12.1.3 , a i
^l2
lan 2mr 2 se mo
ze zanemariti. Onda se (12.1.17) svodi na
p^2
H^ = r ; r ! 1: (12.1.18)
2m
Zna i, treba na i resenje svojstvenog problema operatora p^r , koji deluje u radijalnom faktor
prostoru L2 (r).
Uopsteni svojstveni vektori operatora p^r glase e r , 1 < k < +1.
{kr

{kr
Vektor stanja e r se zi ki interpretira kao izlazni sferni talas za k > 0, a kao ulazni sferni
talas za k < 0 (ali to su sferni talasi samo u asimptotskom regionu, za razliku od sfernih talasa
u elom prostoru koje smo prou avali u x 6.6.5).
Rasejanje je sta ionaran pro es. Opisuje ga sta ionarno{
resenje koje je svojstveni vektor
hamiltonijana (12.1.17), tj. resenje u vidu (r; ; ') e ~ Et , gde je E energija relativne esti e.
Talasna funk ija (r; ; '), tzv. stanje rasejanja, mora da zadovoljava i slede i grani ni uslov: u
asimptotskom regionu mora da se ponasa na slede i na in:
e{kr
= e{kr + f (; ') ; r ! 1; (12.1.19)
r
12.1.3 Da se V (r) ne bi "ose ao" u nekom udaljenom regionu neophodno je da opada brze nego 1 .
r Stoga se dalje
rezonovanje u tekstu ne odnosi na slu aj Coulomb-ove interak ije. Rasejanje u Coulomb-ovom polju se prou ava
posebno. Videti, na primer Teorijska zika i struktura materije, drugi deo, Ivan Supek, tre e izdanje, Zagreb,
1964, glava VI, odelj i 9, 10 i 11.
p
gde je k = jkj = 2~mE . Funk ija f (; ') naziva se amplitudom rasejanja.
Prvi sabirak u (12.1.19) opisuje ulazni snop esti a, a drugi rasejani snop. Ukupno stanje je
superpozi ija12.1.4 ;12.1.5 .
Kao sto smo rekli, detektor rasejanih esti a se nalazi u asimptotskom regionu, sto zna i da
dn(;')
N , uks u d
od jednog entra rasejanja, mo zemo izra unati iz asimptotske forme (12.1.19)
stanja rasejanja. Pri tome ulazni talas ne doprinosi ni direktno ni preko interferen e sa izlaznim
sfernim talasom.
Kao sto je poznato, u hidrodinami i se uks te nosti koja struji konstantnom brzinom v =
= jvj), kroz povrsinu normalnu na v0 izra unava kao koli ina te nosti sadrzana u ilindru
vv0 , (v def
ija je osnova jedini ne povrsine a duzina jednaka v , dakle zapremine v . Po tom modelu se
izra unava i svaki drugi uks, pa i nas uks verovatno e izlazne esti e u ta ki r kroz povrsinu
normalnu na r. Izlazna esti a u r ima moduo impulsa ~k (kao i upadna esti a), a brzinu12.1.6
e{kr j2 = jf (; ')j . Pretpostavljaju
2
~k
m . Gustina nala z enja izlazne
esti e oko r je j f ( ; ' ) r r2 i da
je gustina konstantna u volumenu pomenutog ilindra, dobijamo verovatno u nalazenja (i uks
verovatno e) v jfr2j . Posto innitezimalnom prostornom uglu d
odgovara ne jedini na povrsina,
2
ve r2 d
, imamo
dn(; ') v jf j2 2
= ( 2 ) r d
= v jf (; ')j2 d
: (12.1.20a)
N r
S druge strane, deni iona jednakost preseka (12.1.1) daje
dn(; ')
= v (; ') d
; (12.1.20b)
N
~k
jer je gustina nalazenja ulazne esti e 1, a brzina opet v = m, te je j = v . Iz (12.1.20a) i
(12.1.20b) sledi:
(; ') = jf (; ')j2 : (12.1.21)
Dakle, za teorijsko izra unavanje preseka dovoljno je izra unati amplitudu rasejanja, koja
karakterise stanje rasejanja u asimptotskom regionu.
Zadatak 12.1.9 Zasto norma stanja rasejanja ne uti e na rezultat (12.1.21) ?

12.1.4 Otvor na kolimatoru na Crtezu C 12.1 je dovoljno velik da se ne opazaju difrak ioni efekti ulaznog snopa i
da se sredina snopa moze priblizno opisati ravnim talasom (videti slede u fusnotu). S druge strane, isti otvor je
dovoljno mali da u detektor uopste ne dospevaju ulazne esti e koje nisu pretrpele sudar.
12.1.5 C esto se ulazni snop opisuje pre iznije kao talasni paket, tj. stanje koje ima odredenu distribu iju po vred-
nostima vektora impulsa oko k = kz0. Videti, na primer, E. Merzba her, Quantum Me hani s, Se ond Edition,
J. Wiley, N. Y., 1970, glava 11, paragraf 2.
12.1.6 Detek ija izlazne esti e je jedno slozeno selektivno merenje u kome se istovremeno ustanovljava da je esti a
u asimptotskom regionu, da je u d
, a mozda ak i da je E = (~2km)2 . Iz (12.1.19) je o igledno da je p^ 2 = p^2r + ^rl22 . U
asimptotskom regionu, zbog elasti nog rasejanja, p^ 2 p^2r ~2k2, gde je k talasni broj ulazne esti e. Detek ija,
kao i svako merenje, svodi se na kraju na klasi ne varijable i zato sa modula impulsa ~k mozemo pre i na klasi nu
brzinu v = ~mk .

12.1.4 Integralna forma zakona kretanja pomo u Green-

ove funk ije
U prethodnom paragrafu smo zaklju ili da (; ') izra unavamo iz f (; '), a f (; ') iz asimptot-
ske forme stanja rasejanja, tj. talasne funk ije (r; ; ') relativne esti e koja je resenje zakona
kretanja
~2 2 k 2 ~2
[
2m
r + V (r)℄ (r; ; ') = 2m (r; ; ') (12.1.22)
i grani nog uslova (12.1.19). Prostiji vid (12.1.22) glasi
2m
(r2 + k2 ) = U ; U (r) def
= V (r): (12.1.23a,b)
~2
Nas je ilj u ovom paragrafu da (12.1.22)-(12.1.23) prevedemo u ekvivalentnu integralnu

jednakost. U tu svrhu tretiramo U na desnoj strani od (12.1.23) kao dati lan nehomogenosti i
resavamo (12.1.23) po koje je na levoj strani. Za to nam je potreban operator koji je prakti no
inverzan u odnosu na (r2 + k2 ). To se resava pomo u tzv. Green-ovih12.1.7 funk ija. Kratko
emo rezimirati relevantne injeni e iz matematike.
^ dati diferen ijalni operator (linearna kombina ija diferen ijal-
Matemati ki podsetnik Neka je D
nih operatora raznih redova), a ' data funk ija. Treba resiti nehomogenu diferen ijalnu jedna inu
D^ = ' (12.1.24)
po . Trazimo resenje sa asimptotskom formom (12.1.19).
Prvo se resava pomo na jedna ina
^ (r r0 ) = Æ(r r0 ):
DG (12.1.25)
Resenje G(r r0 ) se naziva Green-ovom funk ijom. Pomo u nje se dobija partikularno resenje od
(12.1.24): Z
p ( r ) = G(r r0 ) '(r0 ) dr0 : (12.1.26)
Zadatak 12.1.10 Dokazati ovaj iskaz. (Indika ija: Delovati sa (r2 + k2 ) na (12.1.26) i iskoristiti (12.1.25).)
Green-ovu funk iju treba odabrati tako da p (r) iz (12.1.26) ima zeljenu asimptotsku formu.
U nasem slu aju imamo D^ = r2 + k2 , a ' = U , tj. (12.1.24) je u stvari (12.1.23). Ispostavlja
se da Green-ova funk ija koja resava ovaj problem glasi12.1.8:
e{kjr r j
0
G(r r0 ) = : (12.1.27)
4 jr r0 j
12.1.7 C itati: Grinovih.
12.1.8 Dokaz da je sa (12.1.27) data Green-ova funk ija kao i da (r) iz (12.1.28) ima trazenu asimptotsku formu
nije tezak. Moze se na i, na primer, u udzbeniku Teorijska zika i struktura materije, drugi deo, Ivan Supek,
tre e izdanje, Zagreb, 1964, glava VI, odeljak 2.
Tako da iz (12.1.26) sledi integralna jednakost za talasnu funk iju rasejanja :
(r) = e{kr
R e{k r j r0 j 0 0
4 r j r0 j U (r ) (r ) dr: (12.1.28)
U stvari, partikularno resenje p iz (12.1.26) je drugi sabirak, ela desna strana se dobija iz opsteg
resenja (to je partikularno resenje plus opste resenje homogene jedna ine) tako da se zadovolji
grani ni uslov (12.1.19).
12.1.5 Born-ova aproksima ija

Pretpostavimo da je polje V (r) slabo, tj. da je U (r0 ) = 2~m2 V (r0 ) u (12.1.28) malo. Onda se
(12.1.28) moze uspesno resavati itera ionom
0
metodom. U prvoj itera iji na desnoj strani od
0 {
(12.1.28) zamenjujemo (r ) sa e i tako dobijamo
k r
e{kjr r j 0 {kr0 0
Z 0
m
(r) = e{kr
2 ~2 jr r0j V (r ) e dr : (12.1.29)
Da bismo izra unali amplitudu rasejanja, moramo pre i na asimptotski vid od . Pretpo-
stavi emo da je V (r0 ) u (12.1.29) kratkog dosega, tj. da postaje zanemarljivo malo za ve e
0
= jr0j. Stoga rr , gde je r def
r0 def = jrj, mozemo smatrati malom veli inom u asimptotskom regionu,
0
tj. za r 1. Razvi emo jr r0 j i posebno jr r0 j 1 u red po rr zaklju no sa lanom prvog reda
po malosti.
Posluzi emo se formulama12.1.9:
p p b 1 1 b
S = a + bx + x2 ; 0 < x 1; S = a(1 + x + O(x2 )); p = p (1 x + O(x2 )):
2a S a 2 a
(12.1.30)
p p
U nasem slu aju jr r0 j = r2 2r r0 + r02 = r S , odnosno jr r0 j = rp1 S (r0 def
1
= rr ,
0
r00 def
= rr0 ). Prema tome,
0 0
jr r0j r(1 r0 r00 rr ); jr r0j 1 1r (1 + r0 r00 rr ): (12.1.31)
U drugoj rela iji u (12.1.31) mozemo zanemariti drugi sabirak. Onda (12.1.31) daju:
e{kjr r j
0 {kr
e {kr0 r0 e : (12.1.32)
jr r 0 j r
Tako se (12.1.29) u asimptotskom regionu svodi na
Z
m z0 r0 )r0 e{kr
(r) = e{kr + ( e {k ( 0 0
V (r ) dr ) ; r ! 1; (12.1.33)
2 ~2 r
12.1.9 Bronxtajn, Semendjajev, Spravoqnik po matematike. Gos. Izd. fiz. mat. lit., Moskva 1955,
str. 300-1.

jer k = kz0 , gde je z0 ort z ose.

Iz (12.1.33) proizlazi da je amplituda rasejanja
Z
m r0 )r0 V (r0 )
f (; ') = e{k(z0 dr0 : (12.1.34)
2 ~2
Ovde su i ' sferni polarni uglovi od r0 (tj. od orta od r). Najzad, iz (12.1.21) sledi da
diferen ijalni presek u Born-ovoj aproksima iji, kako se naziva izvedeni rezultat prve itera ije,
glasi
R
(; ') = 4m22~4 j e{k(z0 r0 )r0 V (r0 ) dr0 j2 : (12.1.35)

Formula (12.1.35) je dobijena iz prve itera ije. Cesto se kaze da je to prva Born-ova aprok-
sima ija. Po potrebi moze da se izra una druga itera ija zamenjuju i (12.1.29) na desnoj strani
od (12.1.28). Tako se dobija druga Born-ova aproksima ija, itd.
Uvedimo novu z 0 osu u smeru vektora (z0 r0 ) sa proizvoljno ksiranim novim x0 i y 0 osama.
Neka su r0 , 0 i '0 sferne polarne koordinate od r0 u odnosu na novi koordinatni sistem. Rela ija
(12.1.35) se u entralno simetri nom polju V (r0 ) onda prepisuje u vidu
(; ') = m2 R e{2k sin ( 2 )r0 os 0 V (r 0 )r 02

j 2
dr0 sin 0 d0 d'0 j ; (12.1.36)
42 ~4
gde je, naravno, i dalje def

= \(z0 ; r0 ).
Zadatak 12.1.12 Elektri no polje koje poti e od neutralnog atoma rednog broja Z izrazava se tzv. ekraniranim
Coulomb-ovim poljem
Zee1 ar
V (r) = e ; (12.1.37)
r
gde je e naboj protona, e1 naboj rasejane esti e, a a je priblizno radijus atoma. Pokazati da se za slu aj
2ka sin 2 1 dobija
2 2 2
() = 16ZE2esine14 ; (12.1.38)
2
gde je E = k22m~2 energija rasejane relativne esti e.

Rela ija (12.1.38) je tzv. Rutherford-ova formula12.1.10 . Ona se izvodi i u klasi noj zi i.
Moze se pokazati da u nerelativisti koj kvantnoj mehani i Rutherford-ova formula u stvari vazi
egzaktno, a ne samo u prvoj Born-ovoj aproksima iji kako smo je mi dobili.
Da se vratimo na opsti slu aj Born-ove aproksima ije. Ona je korisna ako doti no iteriranje
brzo konvergira (ka samousaglasenom resenju), te prva itera ija ve sadrzi dominantni doprinos.
Ali to nije uvek slu aj12.1.11 .
12.1.10 C itati: Raderfordova.
12.1.11 Kriterijumi za primenljivost Born-ove aproksima ije, kao i kriterijumi za primenljivost klasi nog prilaza (ili
pak za nuznost kvantnog prilaza) dati su dosta is rpno u: D. Bohm, Quantum Theory, Prenti e-Hall In ., N. Y.,
1952 (ili u ruskom prevodu od 1965 g.) u glavi 21.
12.1.6 Metod par ijalnih talasa

Videli smo da se zakon kretanja za rasejanu relativnu esti u moze izraziti u integralnom vidu
i da se on prirodno resava metodom itera ija, koje daju pojedine Born-ove aproksima ije. Sada
emo izloziti jedan drugi metod, koji je takore i komplementaran pomenutom, a nosi naziv iz
naslova paragrafa. Ovaj metod je naro ito pogodan u slu aju niske energije i velikog poten ijala
kratkog dometa, kao sto je nuklearni poten ijal. Tu Born-ova aproksima ija uopste nije pogodna.
Vratimo se na diferen ijalni vid zakona kretanja (12.1.22):
~2 2 2
2 + V (r)℄ (r; ; ') = ~ k (r; ; '):
[
2m
r 2m
Ograni i emo se na sferno simetri ni poten ijal: V (r) = V (r).
Resava emo ovu jednakost metodom separa ije varijabli kao sto smo inili u ranijim glavama.
U faktor prostoru L2 (
) dobijamo sferne harmonike Ylm (; '), a u radijalnom faktor prostoru
L2(r) preostaje
~2 d 2 d ~2 ~2 k 2
[ ( r ) + l ( l + 1) + V ( r )℄ ul ( r ) = u (r )
2mr2 dr dr 2mr2 2m l
Mnoze i dobijenu jednakost sa 2m i koriste i se jednakos u (koja se lako proverava):
~2
1 d 2 d 2 d d2 1 d2
( r ) = + = r;
r 2 dr dr r dr dr2 r dr2
odmah sledi:
1 d2 l(l + 1)
[ r U (r) + k2 ℄ ul (r) = 0; (12.1.39)
r dr 2 r2
gde je U (r) def
= 2~m2 V (r) kao i ranije, u (12.1.23).
Trazeno resenje ul (r), iako uopsteni vektor, mora biti u domenu hamiltonijana. Stoga ul (r)
mora biti kona na i diferen ijabilna funk ija u [0; 1). Dakle, u r = 0, ul (r) mora biti regularna
funk ija.
Intuitivno je o igledno da je nas problem rasejanja aksijalno simetri an oko z ose, te da se
mozemo ograni iti na aksijalno simetri na resenja. A to e biti resenja koja ne zavise od ',
tj. za koja je magnetni kvantni broj m = 0. Rezonuju i strogo kvantno-mehani ki, prvo bismo
konstatovali da nas po etni uslov, tj. upadni ravni talas ima m = 0.

Posto hamiltonijan komutira sa ^lz , i elo stanje rasejanja e imati m = 0.
Iako hamiltonijan komutira i sa ^l2, po etni uslov nema odredeno l, te stanje rasejanja moramo
da razvijemo po l:
1
X
(r; ) = al ul (r)Ylm=0 ():
l=0

Funk ija Ylm=0 je jednaka, s ta nos u do konstante, Legendre-ovom polinomu Pl ( os ) (uporediti
(6.6.7) i (6.6.5a)). Stoga poslednja jednakost moze da glasi:
1
X
(r; ) = bl ul (r)Pl ( os ): (12.1.40)
l=0
Kao sto smo videli, nama je u stvari potrebna samo asimptotska forma od (r; ). Izra una emo
asimptotsku formu pojedinih ul (r).
U asimptotskom regionu (12.1.39) se svodi na
1 d2
r + k2 ) ul (r) = 0; r ! 1:
( (12.1.41)
r dr 2
Opste resenje od (12.1.41) glasi r os kr + r sin kr ili, ekvivalentno, r sin (kr + Æ ), kao sto je lako
{Æ
videti. Ispostavlja se da je pogodno staviti Æ def = l 2 + Æl , def
= e k l . Tako u stvari svodimo dve
nepoznate konstante na jednu (na Æl ), ali kad
e{Æl
sin (kr l + Æl ); r ! 1
ul (r) def
= (12.1.42)
kr 2
zamenimo u (12.1.40), u stvari smo drugu nepoznatu konstantu apsorbovali u nepoznatu kon-
stantu bl (i pretvorili je, re imo, u l ).
Potrebno nam je i razvijanje ravnog talasa po sfernim talasima:
1
X
e{kz = (2l + 1) {l jl (kr)Pl ( os ); (12.1.43)
l=0
gde je jl (kr) sferna Bessel-ova funk ija (uporediti x 6.6.5). Asimptotska forma od jl (kr) glasi12.1.12:
sin (kr l 2 )
kr .
{kr
Sad mozemo asimptotsku formu od (r; ) izjedna iti sa asimptotskom formom e{kz + f () e r
koju znamo od po etka ovog odeljka:
1 1 sin (kr l 2 )
X e{Æl X e{kr
l sin (kr l + Æl )Pl ( os ) = (2l + 1) {l Pl ( os ) + f () : (12.1.44)
l=0
kr 2 l=0
kr r
{kr
Izrazavaju i sinuse preko eksponen ijalnih funk ija i izjedna avaju i koe ijente pored e r na
levoj strani i na desnoj strani (jer e r i e r su linearno nezavisne funk ije u U (L2 (r)), sledi:
{kr {kr
X e{Æl { {l 2 {Æl P ( os )
X { {l 2
l e e l = (2l + 1) {l e Pl ( os ):
l
k 2 l
2k
Posto su Legendre-ovi polinomi ortogonalni (stoga linearno nezavisni elementi od L2 ()), dola-
zimo najzad do rezultata
l = (2l + 1) {l : (12.1.45)
12.1.12 Razvijanje (12.1.43) izvodi se u "Matemati koj dopuni", na str.
602-3 u udzbeniku Teorijska zika i struktura
materije, Ivan Supek, tre e izdanje, Zagreb, 1964. A asimptotska forma od jl (kr) izvedena je u istoj knjizi na
str. 600.
S druge strane, izjedna avaju i koe ijente pored e{kr na levoj strani i na desnoj strani od
r
(12.1.44) sledi:
X e{Æl 1 {l 2 e{Æl P ( os )
X 1 {l 2
l e l = (2l + 1) {l e Pl ( os ) + f ():
l
k 2{ l
2k{

Na osnovu { = e{ 2 i (12.1.45) onda dobijamo
1 1
1 X 1X
f ( ) = (2l + 1)(e2{Æl 1) Pl ( os ) = (2l + 1) e{Æl sin Æl Pl ( os ): (12.1.46)
2k{ l=0 k l=0
Prema tome, posto je (; ') = jf (; ')j2 , a () = 2 (; ') ako (; ') ne zavisi od ',
imamo
P
() = 2k2 j 1
l=0 (2l + 1) e sin Æl Pl ( os )j :
{Æl 2
(12.1.47)
Zna i, u diferen ijalnom preseku sferni talasi sa razli itim odredenim vrednostima l interferi-
raju. To poti e otud sto je merenje odredenog l (tj. opservable ^l2 ) nekompatibilno sa merenjem
prostornog ugla
= ; ' (ili samog ugla ) i obratno.
Posto su Legendre-ovi polinomi ortogonalni
Z
2
Pl ( os )Pl0 ( os ) sin d = Æ 0; (12.1.48)
0 2l + 1 ll
R
totalni presek, denisan sa def
= 0 sin ( ) d, je dat sa:
= 4 P1 (2l + 1) sin2 Æl : (12.1.49)

k2 l=0
Kao sto se i moglo o ekivati, u totalnom preseku, u kome vise nije implikovano merenje ugla,
nema vise ni interferen e.

Cesto se denise par ijalni presek:
4
l def
= (2l + 1) sin2 Æl ; (12.1.50)
k 2
onda je
1
X
= l : (12.1.51)
l=0
O igledno,
4
l
(2l + 1): (12.1.52)
k2
Dakle, u par ijalnom preseku l imamo samo tzv. fazni pomak Æl kao otvoren (tj. nepoznat)

realan broj. Citavo dejstvo poten ijala rasejanja V (r) ispoljava se u faznim poma ima.

12.1.7 Opti ki teorem

Iz rezultata metoda par ijalnih talasa neposredno sledi jedan vazan teorem koji nosi naziv iz
naslova paragrafa.
Teorem 12.1.1 Totalni presek elasti nog rasejanja zavisi samo od amplitude rasejanja za ugao
= 0 i to preko proste funk ionalne veze:
= 4 Im f ( = 0) : (12.1.53)
k
Dokaz: Posto je Pl ( os ) = 1, iz (12.1.46) odmah sledi Im f (0) def

= 21{ (f (0) f (0)) = k1 l (2l + 1) sin2 Æl , a to
P
je na osnovu (12.1.49) jednako 4 . Q. E. D.

k
12.1.8 Efekti izmene identi nih esti a bez spina

U ovom odeljku smo do sada prou avali samo razli ive esti e. Pretpostavljali smo (pre utno)
da pri merenju broja esti a koje se rasejavaju u innitezimalni prostorni ugao oko
= ; '
umemo da razlikujemo upadne esti e od esti a u meti. U ovom paragrafu emo pretpostaviti
da su upadna esti a i esti a u meti identi ne esti e bez spina (tj. sa spinom s = 0). Onda je
pri doti nom merenju prin ipijelno nemogu e razlikovati da li merimo rasejanu upadnu esti u
ili rasejanu (tj. odbijenu) esti u iz mete.
Posto se radi o bozonskom dvo esti nom sistemu, stanje rasejanja mora biti simetri an vektor.
Operator izmene E^ uzajamno izmenjuje r1 i r2 u H1(u)
H2(u) , a u faktor prostoru HR(uC) iz
HR(uC)
HCM (u)
= H1(u)
H2(u) deluje kao operator prostorne inverzije I^R(pC) , tj. prevodi r u r
(uporediti 9.3.10). Stoga talasna funk ija relativne esti e mora biti nepromenjena pod dejstvom
I^R(pC) .
Asimptotsko stanje rasejanja, prema tome, glasi
e{kr e{kr
e{kz + e {kz + f (; ')
+ f ( ; ' ) (12.1.54)
r r
("+" za 0 ' ), a diferen ijalni presek je dat sa
(; ') = jf (; ') + f ( ; ' )j2 : (12.1.55)
Sabir i u (12.1.55) se odnose na upadnu i na esti u iz mete. Njihova nerazli ivost se ogleda u
interferen iji dva sabirka. Naime, kada bi esti e bile razli ive, a mi ih nasom odlukom ne bi ra-
zlikovali pri merenju, onda bismo umesto (12.1.55) imali: (; ') = jf (; ')j2 + jf ( ; ' )j2 .
Razlika izmedu (12.1.55) i ovog izraza pripisuje se efektu izmene.
12.1.9 Efekti izmene identi nih esti a sa spinom

Pretpostavimo sad da imamo dva identi na fermiona sa spinom s = 21 . Onda dvo esti no spinsko
stanje moze biti singletno (S = 0) ili tripletno (S = 1). U prvom slu aju prostorno dvo esti no
stanje mora biti simetri no (jer spinsko je antisimetri no, uporediti x 9.5), a u drugom antisime-
tri no (jer spinsko je simetri no).
Obelezavaju i indeksom s i t singletno, odnosno tripletno stanje, imamo

e{kr e{kr
s (r; ; ') = e{kz + e {kz + f (; ') + f ( ; ' ) ; r ! 1; (12.1.56a)
r r
e{kr e{kr
t (r; ; ') = e{kz e {kz + f (; ') f ( ; ' ) ; r ! 1: (12.1.56b)
r r
se ti e presekâ, oni su dati obras ima:
Sto
s (; ') = jf (; ') + f ( ; ' )j2 ; (12.1.57a)
t (; ') = jf (; ') f ( ; ' )j2 : (12.1.57b)

O igledno, opet imamo efekt izmene u oba slu aja.
Obi no su esti e pri rasejanju nepolarizovane, pa se pise
(; ') = 14 s (; ') + 43 t (; ') : (12.1.58)
Zadatak 12.1.14 Nepolarizovano stanje zna i da je u faktor prostoru H1(s)

H2(s) stanje mesano opisano sa
^ = 14 I^ (a u H1(o)
H2(o) stanje je isto). Izvesti (12.1.58).
Zadatak 12.1.15 Uzmimo opsti slu aj identi nih esti a spina s ( eo ili polu eo).
a) Pokazati da relativna esti a mora biti u svojstvenom stanju od I^R(pC) koje odgovara svojstvenoj vrednosti
RC = ( 1)2s S; (12.1.59a)
gde je S dvo esti ni spin.
b) Pokazati da odgovaraju i diferen ijalni presek RC glasi
RC (; ') = jf (; ') + RC f ( ; ' )j2 (12.1.59b)
(svi su s sa istim RC jednaki RC ).
) Pokazati da je diferen ijalni presek u slu aju nepolarisanog stanja dat obras em
X
(; ') = WRC RC (; '); (12.1.59 )
RC =1
gde je
1 1
WRC = s + 22s +21RC : (12.1.59d)

12.2. OSNOVNI POJMOVI OPSTE TEORIJE SUDARA 475
12.2 Osnovni pojmovi opste teorije sudara

Ovaj kratak odeljak ima dvostruku svrhu:
(a) da dopuni detaljniju teoriju poten ijalnog elasti nog rasejanja iz prethodnog odeljka naba enim
osnovnim pojmovima rezonantnog elasti nog rasejanja i neelasti nog rasejanja i
(b) da poten ijalno rasejanje stavi u pravu kvantno-mehani ku perspektivu, sto je za zasnivanje
teorije rasejanja u kvantnoj mehani i mozda isto toliko vazno koliko i detaljno poznavanje
osnovnih formula.
Efekte koji su u vezi sa spinom ne emo uopste diskutovati, kao ni efekte izmene usled even-
tualne identi nosti upadne esti e sa jednom ili vise esti a koje ulaze u sastav kvantnog sistema
u meti.
12.2.1 Kakvi su sve sudari mogu i

U teoriji sudara ine se slede a ograni enja:
(a) jedna od dve esti e iji se sudar prou ava miruje12.2.1, te imamo upadnu esti u i esti u u
meti,
(b) upadna esti a je stabilna (tj. ne raspada se) i u osnovnom je stanju pre i posle sudara (u
rasejanju).
Nakon sudara moze da se desi da se razleti tri ili vise esti a. Onda se govori o spala iji.
Izu avanje ovog pro esa se obi no ne uklju uje u teoriju sudara. Suprotna je mogu nost da posle
sudara imamo samo jednu esti u. Onda se govori o zahvatu. Teorija sudara uglavnom izu ava
slu aj kada i posle sudara imamo upravo dve esti e, ali ne nuzno iste kao i pre sudara. Kada
su esti e posle sudara iste kao pre, onda se govori o rasejanju i teorija sudara se onda svodi na
teoriju rasejanja. Ako je i kineti ka energija nepromenjena, onda je re o elasti nom rasejanju,
ina e o neelasti nom rasejanju. Kada se esti e promene u sudaru, govori se o reak ijama ili o
pro esima (kada je esti a u meti jezgro odnosno kada je elementarna esti a).
U svim slu ajevima osim u elasti nom rasejanju esti a u meti posle sudara moze biti u
osnovnom ili u pobudenom stanju.
12.2.2 Rezonantno elasti no rasejanje

U elom prethodnom odeljku izu avali smo samo tzv. teoriju poten ijalnog elasti nog rasejanja.
Za ovaj fenomen je karakteristi no da se u funk ionalnoj zavisnosti E (presek kao funk ija od
energije) ne pojavljuju lokalni maksimumi kao na Crtezu C 12.3. Teorijski se pri ovom rasejanju
uzimaju u obzir samo resenja iz kontinualnog spektra hamiltonijana dve esti e.

Cesto se u eksperimentima elasti nog rasejanja dobijaju krive preseka kao na Crtezu C 12.3.
Lokalni maksimumi se obi no nazivaju peak-ovima12.2.2. Tu se radi o izvesnim energijama (re-
lativne esti e) E1 ; E2 ; E3 ; itd. za koje do rasejanja dolazi znatno verovatnije nego za okolne
12.2.1 Ponekad se (u veoma teskim eksperimentima) izu ava i sudar dva snopa.
12.2.2 Engleski peak zna i vrh; itati piik.
Slika 12.3: Tipi na eksperimentalna kriva zavisnosti preseka od energije.
energije. U ovom slu aju se kaze da se desava rezonantno elasti no rasejanje, a peak-ovi se
nazivaju rezonan ama.
Teorijski rezonan e poti u od toga sto dvo esti ni hamiltonijan moze imati i diskretne svoj-
stvene vrednosti i odgovaraju a prava svojstvena stanja iako smo u regionu pozitivnih energija,
tj. u kontinualnom spektru. (To je slu aj kada kontinualni i diskretni spektar hamiltonijana
dvo esti nog sistema imaju nekoliko vrednosti E1 ; E2 ; E3 ; itd. zajedni kih.)
12.2.3 Breit-Wigner-ova formula

Stanja dvo esti nog sistema kojima kao srednja energija odgovara re imo E0 , vrednost koja se
poklapa sa nekom zajedni kom vrednos u kontinualnog i diskretnog spektra, nazivaju se kvazi-
sta ionarnim stanjima. Posto vrednost energije nije ostra, imamo pozitivnu sirinu12.2.3 peak-a
koja se obelezava sa . Zamislja se da se stvara jedno kvazi-vezano (kvazi-diskretno) stanje
slozenog sistema (od upadne esti e i esti e u meti), koje je nestabilno pa se raspada opet na
upadnu esti u i esti u iz mete (bar tako je pri rezonantnom elasti nom rasejanju; vide emo
nize da postoje i rezonantne reak ije kada se produkti raspada razlikuju od esti a pre sudara).
Ispostavlja se da verovatno a u jedini i vremena da se pomenuto kvazi-vezano stanje raspadne
iznosi ~ . Za ovu diskusiju ispusti emo ~ kao sto se obi no ini (tj. koriste se atomske jedini e, u
kojima je ~ = 1). Pomenuti raspad ima vise mogu nosti, tzv. kanala: elasti no rasejanje, razne
kanale neelasti nog rasejanja, razne kanale reak ija itd. Sa svakim kanalom n vezana je jedna
verovatno a (raspada u jedini i vremena) n , koja se naziva par ijalnom P sirinom pomenutog
nivoa E0 (iako to vise nema smisao sirine peak-a). Imamo = n n , pri emu, naravno,
moramo sumirati po svim mogu im kanalima raspada.
12.2.3 Ova "sirina" se ne poklapa sa neodredenos u energije, ve se denise pomo u odredenog izraza iz druge korek-
ije perturba ione teorije. Videti L. D. Landau i E. M. Lifxi , Kvantova mehanika, nereltivistska
teori, izdanie tret~e, Nauka, Moskva, 1974; primedba 1 u paragrafu 134.

Kao sto smo pomenuli, elasti no rasejanje je jedan od kanala (jedna vrednost indeksa n).
Obelezimo odgovaraju u par ijalnu sirinu sa e (n = e). Moze se pokazati da je ukupna amplituda
rasejanja elasti nog rasejanja fe () za odredenu vrednost l jednaka zbiru amplitude poten ijalnog
i amplitude rezonantnog rasejanja:
fe () = fpot () + frez () (12.2.1)
(fpot () je u stvari amplituda sabirak u (12.1.46)).

Drugi sabirak je dat izrazom
frez () = 2l+1 2{Æl P ( os )

2k E E0 +{ 2 e : (12.2.2)
e
l
2 2
(Naravno, E = k2m~ , a Æl je fazni pomak iz x 12.1.5.)
Odredena vrednost kvantnog broja orbitnog uglovnog momenta l u formulama (12.2.1) i
(12.2.2) poti e od injeni e da nivo E0 dvo esti nog sistema ima odredeno l (zapravo dvo esti no
L, uporediti (4.5.12b)). Naime, pretpostavljamo da interak ija ne zavisi od spina. Stoga je ne
samo dvo esti ni J , ve i pomenuti L = l dobar kvantni broj. U (12.2.1) i (12.2.2) uzima se
upravo l nivoa E0 .
Izraz (12.2.2) naziva se Breit-Wigner-ova formula12.2.4 .
Presek se iz amplituda rasejanja izra unava na standardan na in (videti (12.1.21)). Naves emo
jedan spe ijalan slu aj radi ilustra ije.
Pri rasejanju sporih neutrona na jezgrima ispostavlja se da se mozemo ograni iti na l = 0, tj.
na s-rasejanje. Ispostavlja se, dalje, da presek ukupnog elasti nog rasejanja glasi
2 (E E0 )
e = 42 + e
2 + 4 e : (12.2.3)
k 2 (E E0 )2 + 4
k (E E0 )2 + 42
Prvi sabirak opisuje poten ijalno rasejanje (koje je u ovom slu aju dato u stvari samo jednom
konstantom ), drugi sabirak opisuje rezonantno rasejanje, a tre i interferen u ova dva rasejanja.
U neposrednoj blizini nivoa E0 (tj. kada je E E0 istog reda veli ine kao ) e se prakti ki svodi
samo na rezonantni lan.
12.2.4 Neelasti no rasejanje

Neka je m masa, a r radijus vektor relativne esti e; obelezimo sa q sve unutrasnje koordinate12.2.5
kvantnog sistema u meti, a sa H^ (q ) hamiltonijan istog zi kog sistema. U neelasti nom rasejanju,
koje emo sad ukratko prou iti, su od velike vaznosti pobudena stanja kvantnog sistema u meti,
stoga emo se koristiti, u prin ipu, elim spektrom i svojstvenim bazisom od H^ (q ).
12.2.4 Formule rezonantnog rasejanja su prvi izveli Breit i Wigner u radu: Phys. Rev. 49, 519 (1936). Detaljniji
prikaz nego prikaz u tekstu dat je u udzbeniku L. D. Landau i E. M. Lifxi , Kvantova mehanika,
nereltivistska teori, izdanie tret~e, Nauka, Moskva, 1974.
12.2.5 Sada su nase dve esti e u stvari upadna esti a i entar masa kvantnog sistema u meti. Sa te dve " esti e"
prelazimo na relativnu esti u i na entar mase te dve esti e. Osim toga, imamo koordinate q kvantnog sistema
u meti oko njegovog entra masa.
Svojstveni problem hamiltonijana sad glasi:
[ ~2
2m r2 + H^ (q) + V (r; q)℄ '(r; q) = E '(r; q) ; (12.2.4)
gde je V (r; q ) multiplikativni operator interak ije izmedu upadne esti e i kvantnog sistema u
meti.
Prirodno je po i od neperturbisanog hamiltonijana
~2
H^ 0 def r2;
= H^ (q )
2m
(12.2.5)
jer u njemu su dinami ki raspregnuti unutrasnji stepeni slobode kvantnog sistema u meti i koor-
dinate relativnog kretanja (r deluje samo na r).
Pretpostavimo da smo resili svojstveni problem od H^ 0 . O igledno je da su svojstveni vektori
i odgovaraju e svojstvene vrednosti vida:
k2b ~2
= 'b (q ) e{kb r;
'bkb def Ebkb def
= "b + ; (12.2.6a,b)
2m
pri emu imamo
~2 2 2
2 e{kb r = kb ~ e{kb r ; 8b; 8k :
H^ (q )'b (q ) = "q 'b (q );
2m
r 2m b (12.2.7a,b)
Sa b smo obelezili potpun skup kvantnih brojeva koji prebrojava svojstvene vektore od H^ (q ).
Pisa emo b = a za osnovno stanje esti e u meti (b je teku e, a a je ksirano). Po etni
uslov12.2.6 onda ima vid
'aka = 'a e{ka r : (12.2.8)
Posle interak ije neka je nas dvo esti ni sistem u krajenjem stanju
'bkb = 'b e{kb r; (12.2.9)
gde 'b moze biti pobudeno stanje kvantnog sistema u meti. Iz odrzanja energije sledi potreban
uslov:
k2 ~2 k2 ~2
"a + a = "b + b : (12.2.10)
2m 2m
Posto k2b 0, da bi prelaz 'aka ! 'bkb bio mogu , uslov (12.2.10) iziskuje
k2a ~2
2m
"b "a; (12.2.11)
tj. da raspoloziva energija iz relativnog kretanja bude dovoljna bar za pobudenje kvantnog
sistema u meti.
12.2.6 C itala je verovatno zapazio da iako rasejanje tretiramo kao sta ionarno stanje, ipak se koristimo terminima
iz druge mogu nosti opisivanja (u koju mi ne ulazimo), u kojoj je rasejanje vremenski zavisan pro es. Striktno
govore i, 'ak je deo stanja rasejanja (uporediti formulu (12.2.15)) koji opisuje upadnu esti u i kvantni sistem u
meti bez interak ije izmedu njih ("pre interak ije").

Ako vazi nejednakost (12.2.11), kaze se da je kanal b otvoren (tj. doti ni prelaz je mogu );
ako (12.2.11) ne vazi, govori se o zatvorenom kanalu.
Kada se razmatranje iz x 12.1.3 uopsti na neelasti no rasejanje, dobija se slede a asimptotska
forma stanja rasejanja:
P
r!1;
{k r
'(r; q ) = 'aka + b 'b (q ) fba (b ; 'b) e rb ; (12.2.12)
gde je fba (b ; 'b) amplituda rasejanja iz po etnog kanala a u kanal b, a b i 'b su sferni polarni
uglovi vektora kb , talasnog vektora relativne esti e u kanalu b.
Diferen ijalni presek rasejanja iz kanala a u kanal b glasi
ba (b ; 'b ) = kkab jfab (b ; 'b )j2 : (12.2.13)
Elasti no rasejanje je uklju eno u s(12.2.12) i (12.2.13). Naime, ako sva pobudena stanja
kvantnog sistema u meti leze visoko, tj. "b "a , 8b 6= a, onda su norme odgovaraju ih amplituda
rasejanja fba veoma male. Rela ije s(12.2.12) i (12.2.13) se onda u dobroj pribliznosti svode na
e{ka r
'(q; r) 'a (q )fe{ka r + faa (a ; 'a ) g; r ! 1; (12.2.14a)
r
aa (a ; 'a ) = jfaa (a ; 'a )j2 : (12.2.14b)
Unutrasnje stanje 'a (q ) je onda irelevantno, mozemo ga izostaviti (zajedno sa unutrasnjim koor-
dinatama q na levoj strani od (12.2.14a)) i tako dolazimo do izrazâ (12.1.19) i (12.1.21) (potpunije
re eno faa = fpot + frez ).
Svi neelasti ni kanali su rezonantne prirode zbog (12.2.10), sto se u funk ionalnoj zavisnosti
ukupnog (u odnosu na uglove) preseka ba (ka ) od ka ispoljava kao peak.
12.2.5 Lippmann-S hwinger-ova jednakost

Kao sto smo videli u prethodnom odeljku, amplitude rasejanja se dobijaju iz vektora stanja koji
je resenje zakona kretanja. Radi izu avanja tog resenja, pogodno je prevesti diferen ijalnu formu
zakona kretanja u integralnu, koja inkorporira i grani ni uslov asimptotske forme preko pogodno
odabranih Green-ovih funk ija (sli no smo inili u x 12.1.4).
Ispostavlja se da u slu aju neelasti nog rasejanja pomenuta integralna jednakost, ekvivalentna
(12.2.4) plus (12.2.2), moze da se napise na slede i na in:
e{kb jr r j
Z 0
m X 0 0 0 0 0 0 0
'(q; r) = 'aka ' ( q ) 'b ( q )
2 ~2 b b jr r0j V (q ; r )'(q ; r ) dq dr +
XZ
+ gb0 (qrjq 0r0 ) V (q 0 ; r0) '(q 0 ; r0 ) dq 0 dr0 ; (12.2.15)
b0
P P
gde je 'aka dat sa (12.2.8); u zbiru b se sumira po svim otvorenim kanalima, a u zbiru 0b
po svim zatvorenim kanalima (tj. po slu ajevima kb20 < 0); kb se odreduje iz odrzanja energije
(12.2.10). Green-ova funk ija gb0 zatvorenog kanala b0 data je obras em:
Z
m e{k0 (r r0 )
g 0 (qrjq 0r0 ) = ' 0 (q )'b0 (q 0 ) d k0 ; (12.2.16)
b 4 2 ~2 b kb20 k02 + {
a kb20 je opet odreden sa (12.2.10).

Jednakost (12.2.15) sa (12.2.16) se esto pise simboli ki u vidu
' = 'aka + Eak V^ ': (12.2.17)

a H^ 0 +{
Rela ija (12.2.17) i puna forma od (12.2.17) data sa (12.2.15) plus (12.2.16) naziva se Lippmann-
S hwinger-ovom jednakos u12.2.7.
U stvari (12.2.4) se pomo u nota ije iz (12.2.5) moze napisati kao
(Eaka H^ 0 ) ' = V^ '; (12.2.18)
jer E = Eaka , tj. energija stanja rasejanja ' je u stvari energija ulaznog kanala. Green-ove funk-
ije za otvorene i zatvorene kanale u (12.2.15) upravo i sluze invertovanju singularnog operatora
Eaka H^ 0 (uzimaju i u obzir i grani ni uslov). Imaginarni sabirak { je u (12.2.17) simboli an,
a u (12.2.16) je mali pozitivan broj koji odreduje kako da se zaobide pol (singularitet) u
kompleksnoj ravni (nakon izra unavanja integrala treba uzeti limes ! 0).
12.2.6 Reak ije

Na kraju, bez ikakvog ulazenja u teoriju reak ija, neophodno je ista i zasto forma hamiltonijana
u (12.2.4), na kojoj je zasnovana teorija neelasti nog rasejanja, ne obuhvata istovremeno i kanale
reak ija.
Vid ukupnog hamiltonijana
~2
2m
r2 + H^ (q) + V (r; q) = H^ (r; q); (12.2.19)
iji je svojstveni problem (12.2.4), o igledno je takav da su u H^ (q ) u stvari sadrzane sve esti e
koje ulaze u sastav kvantnog sistema u meti, a upadna esti a interaguje sa njima preko V (r; q ).
Ovaj vid hamiltonijana ima kao premisu pretpostavku da mozemo zanemariti pregrupisavanje
esti a, koje bi moglo dovesti do izletanja neke druge (a ne upadne) esti e.
Hamiltonijan koji bi bio ta niji nego (12.2.19) i obuhvatao i opisivanje kanala reak ija bi
morao da tretira na simetri an na in interak ije medu svim esti ama u slozenom sistemu (tj.
u sistemu upadna esti a plus kvantni sistem u meti). Upadna esti a bi igrala izdvojenu ulogu
samo u po etnom uslovu, tj. u jednom sabirku u stanju sudara (sto bi bilo uopstenje stanja
rasejanja).
Sli no bi se opisivali i pro esi elementarnih esti a (zamisljaju i esti u u meti kao slozenu od
elementarnijih delova, kvarkova ili partona itd. i primenjuju i relativisti ku kvantnu mehaniku).
12.2.7 Originalna referan a glasi:

B. A. Lippmann and J. S hwinger, Phys. Rev. 79, 469 (1950). Nesto detaljniji
prikaz nego u tekstu dat je u udzbeniku: A. S. Davidov, Kvantova mehanika, Moskva, 1963.
Dodatak A
GRUPA ROTACIJA I ANGULARNI
MOMENT (M. Damnjanovi )
Cilj ovog dodatka je da teoriju angularnog momenta u kvantnoj mehani i izlozi na grupno-
teorijski na in, uspostavljanjem veze angularnog momenta sa grupom rota ija. Time bi trebalo
da se itao u koji je ovladao osnovnim znanjima o Lie-jevim grupama omogu i alternativno, i
mozda brze sagledavanje problematike obradene u glavama 6 i 7.
Dodatak po inje deni ijom grupe SO(3) i njenom identika ijom sa grupom rota ija u tro-
dimenzionalnom prostoru. Zatim se uvodi grupa SU(2) kao univerzalno prekrivaju a, da bi
u preostalom delu, koris enjem teorije grupa, bile razmatrane iredu ibilne reprezenta ije SU(2).
Posebna paznja je posve ena redukovanju direktnih proizvoda iredu ibilnih reprezenta ija SU(2),
kao matemati kom okviru za tzv. slaganje angularnih momenata.
A.1 Osnovne osobine grupe rota ija

U ovom odeljku e se analizom intuitivnog pojma rota ije u trodimenzionalnom Euklidovom
prostoru uspostaviti veza sa grupom SO(3). Zatim e biti ukazano na one osobine ove grupe koje
su relevantne za kasniju analizu angularnog momenta.
A.1.1 Grupa rota ija i SO(3)

Svaka rota ija u trodimenzionalnom Euklidovom prostoru je odredena ortom u i uglom za
koji se vrsi rota ija (uzima se da je ugao pozitivan ako je u pitanju desna rota ija u odnosu na
odabrani ort). Oznaka ovako denisane rota ije je Ru ili, kra e, R , gde se vektor = u naziva
vektor rota ije. Posto je R(2 )u = R( u) , ugao se uvek moze uzeti iz intervala [0; ℄.
Neka su a1 i a2 vektori iz Euklidovog prostora, koji se rota ijom R preslikaju u a0i = R ai
(i = 1; 2). Lako je zapaziti da (videti rtez C A.1):
i) ako je vektor a1 + a2 proizvoljna linearna kombina ija vektora a1 i a2 , njegovom rota ijom
se dobija vektor koji je linearna kombina ija rotiranih vektora sa istim koe ijentima, tj.
R (a1 + a2 ) = a01 + a02 ;
481
482
DODATAK A. GRUPA ROTACIJA I ANGULARNI MOMENT (M. DAMNJANOVIC)
ii) duzine vektora a1 i a2 jednake su duzinama rotiranih vektora (a01 i a02 , respektivno), a i ugao
izmedju po etnih vektora jednak je uglu medu rotiranim vektorima;
iii) ort rota ije, u, pri rota iji ostaje nepromenjen, a vektori iz ravni orogonalne na u ostaju
nakon rota ije u istoj ravni.
Osobina i) ukazuje da je svaka rota ija linearni operator u Euklidovom prostoru, a na osnovu
zapazanja ii) sledi da ovaj operator ne menja skalarni proizvod vektora, tj. da je ortogonalan.
Kona no, poslednja osobina pokazuje da je u svojstveni vektor za R za svojstvenu vrednost 1,
dok je ravan ortogonalna na u invarijantna.
Nakon ovog zaklju ka, rota ija R moze se, kao i svaki
linearni operator u R 3 , reprezentovati realnom matri om tipa
3 3. Pri tome, ako se za reprezentovanje iskoristi orto-
normirani bazis, mora se dobiti ortogonalna matri a. Spe i-
jalno, ako se za reprezentovanje odabere bazis ortonormirani
fu1 ; u2; u3 def
= ug, nastao dopunjavanjem orta rota ije orto-
normiranim vektorima u1 i u2 , dobija se matri a
0 1
os sin 0
R() = sin
os 0 A : (A.1.1)
0 0 1
Njena determinanta je 1, tj. to je matri a iz spe ijalne orto-
Slika A.1: Rota ija za oko ose gonalne grupe SO(3; R ), a trag joj je
normalne na rtez.
Tr R() = 1 + 2 os : (A.1.2)
Time je pokazano da je svaka rota ija spe ijalni ortogonalni operator (determinanta ne zavisi
od bazisa). Sa druge strane, poznato je da elementi grupe SO(3; R ) pogodnim izborom bazisa
dobijaju formu (A.1.1) za neko , denisano tragom operatora (takode ne zavisi od bazisa). Stoga
je jasno da imaju jedan svojstveni vektor za svojstvenu vrednost 1, a da je ortokomplement ovog
vektora invarijantna ravan. Sledi da svaka spe ijalna ortogonalna transforma ija opisuje rota iju
oko svog svojstvenog vektora za ugao , koji je odreden tragom operatora, i da je ova veza
rota ija i grupe SO(3; R ) bijektivnaA.1.1.
Rezimiraju i prethodna razmatranja, zaklju uje se da je skup rota ija zapravo grupa SO(3; R ),
spe ijalnih ortogonalnih transforma ija trodimenzionalnog Euklidovog prostora. Stoga je za
prou avanje rota ija mogu e, i to kao veoma ekasan metod, koristiti aparat teorije grupa.
Zadatak A.1.1 Pokazati da za proizvoljne dve rota ije vazi
R R R 1 = RR : (A.1.3)

(Uputstvo: Posto je re o konjuga iji u grupi, rezultat je rota ija. Istovremeno je to i transforma ija sli nosti, te
je trag nepromenjen. Proveriti da je R svojstveni vektor RR R 1 za svojstvenu vrednost 1.)
A.1.1Naime, ako je A spe ijalni ortogonalni operator, resavanjem njegovog svojstvenog problema se mora dobiti
svojstvena vrednost 1 ili kao nedegenerisana ili kao trostruka. U drugom slu aju je to jedini naTrmatri a, kojoj
odgovara rota ija za ugao = 0 (oko bilo koje ose). U prvom slu aju je ugao = ar os A2 1 odreden
jednozna no unutar intervala 2 [0; ℄, dok je svojstveni ort u odreden do na znak; uslovom da se u desnom
bazisu fu1; u2; ug operator A reprezentuje matri om (A.1.1), ksira se i znak orta u.
A.1. OSNOVNE OSOBINE GRUPE ROTACIJA 483
A.1.2 Parametriza ije rota ione grupe

Kao sto je ve uo eno, rota ija je odredena svojim ortom u i uglom , koji je iz intervala [0; ℄.
Skup svih rota ija se stoga moze predstaviti (zatvorenom) loptom radijusa : svaka ta ka te
lopte je vektor , iji su ort i duzina u stvari osa, odnosno ugao rota ije. No, za prouzvoljni
ort u, vektori u i ( u), tj. suprotne ta ke jednog pre nika lopte su zapravo ista rota ija, jer
je o igledno da se rota ijom za oko iste prave, bez obzira na odabrani smer rota ije, dobija
isti rezultat. Stoga je grupu rota ija mogu e opisati tzv. -loptom, a to je mnogostrukost
koja se dobija kada se na lopti radijusa identikuju parovi suprotnih krajnjih ta aka svakog
pre nikaA.1.2 . Tri Des artes-ove komponente vektora , tj. (1 ; 2 ; 3) su tzv. parametri -lopte
grupe rota ija.
Zadatak A.1.2 Pokazati da je matri a rota ije u Des artes-ovom bazisu u kojem vektor rota ije i ort u imaju
komponente (1 ; 2; 3 ) i (u1; u2; u3) respektivno, data matri nim elementima:
3 3
os ) i 2j
X X
Rij () = os Æij + (1 ijk sin k = os Æij + (1 os )uiuj sin ijk uk : (A.1.4)
k=1
k=1
Posebno, pokazati da su matri e rota ija za oko Des artes-ovih ortova
0 1 0 1 0 1
1 0 0 os 0 sin os sin 0
R(; 0; 0) = 0 os sin A ; R(0; ; 0) = 0 1 0 A ; R(0; 0; ) = sin os 0 A :
0 sin os sin 0 os 0 0 1
(A.1.5)
Kako je R 1 () = R( ) i I3 = R(0), parametri -sfere su prirodni parametriA.1.3.
Druga uobi ajena parametriza ija grupe rota ija je pomo u Euler-ovih uglova. Neka se rota-
ijom R Des artes-ov bazis fe1 ; e2 ; e3 g preslika u bazis fE1 ; E2; E3 g. Neka je presek ravni e1 Oe2
i E1 OE2 tzv. vorna linija, iji je ort e01 . Kako oba orta leze u ravni e1 Oe2 , ortogonalnoj na e3 ,
rota ijom oko e3 za neki ugao 2 [0; 2 ℄, ort e1 se preslikavaA.1.4 u ort e01 : Re3 e1 = e01 . Pri tome
se e2 preslikao u neki ort e02 , dok je e3 ostao nepromenjen (e03 = e3 ). Sa druge strane, e3 i E3 su
ortogonalni na e01 , i rota ijom za neki ugao 2 [0; ℄ (smer orta e01 se uvek moze tako odrediti)
oko e01 se e3 preslika u E3 : Re01 e3 = E3 . Pri tome je ort e02 preslikan u ort e002 , dok je ort e01 ostao
nepromenjen (tj. e001 = e01 ; pogodno je privremeno obeleziti i ort E3 kao e003 ). Sada se iskoristi
injeni a da je e001 ( vorna linija) zajedno sa E1 u ravni ortogonalnoj na E3 , pa se rota ijom za
novi ugao 2 [0; 2 ℄ oko e003 = E3 , ort e001 preslika u E1 : R E3 e001 = E1 . Jasno, E3 je nepromenjen,
te je ovim postupkom dobijen bazis fE1 ; E2 ; E3 g (ort e002 mora biti preslikan u E2 , jer rota ije
A.1.2Intuitivno, identika iju treba shvatiti tako da se ta ke iz jednog para slepe jedna sa drugom. Tako npr.
ako se posmatra jednodimenzionalna -lopta, tj. interval [ ; ℄, pro edura daje kruzni u, koja je, mada sama
jednodimenzionalna mnogostrukost, smestena u ravni, a i za lepljenje je bila potrebna dodatna dimenzija. Za
dvodimenzionalni slu aj kruga radijusa , uz nesto maste (i nakon zase anja duzjednog radijusa), moze se nazreti
neobi na povrs koja odgovara -krugu. Nazna ena identika ija na trodimenzionalnoj -lopti zahteva dodatne di-
menzije, te ni obi na masta, izostrena samo na trodimenzionalnim telima, ne e do arati kona ni objekat (o igledno
nezamisliv!). Elementarni uvod u ovakve teme, sve es e u modernoj zi i, izlozen je u knjizi i V. G. Boltnski,
V. A. Efremoviq, Nagldna Topologi, Biblioteqka "Kvant", 21, Nauka, Moskva, 1982.
A.1.3Kaze se da su parametri prirodni ako se za njihovu nultu vrednost dobija jedini ni element grupe, a promenom
znaka inverzni element.
A.1.4Analogno je mogu e, kao u glavi 6, rotirati e2 do vorne linije, ime se dobija druga deni ija Euler-ovih
uglova. Obe konven ije su ravnopravno zastupljene u literaturi.
484
ne menjaju orijenta iju bazisa, a dva njegova vektora su ve dovedena do poklapanja!). Jasno
je stoga da je rota ija R zapravo kompozi ija tri rota ije: R def
= R[; ; ℄ = R E3 Re01 Re3 .
Koriste i vezu medu bazisima koji se javljaju u prethodnom razmatranju,
0 1 0 1 0 1 0 1
e1 Re e01 R e0 e001 = e01 R e00 E1
e2 A ! e02 A !
3 1
e002 A !1 E2 A ;
e3 e3 = e03 e003 = E3 E3
uz koris enje rela ije (A.1.3) nalazi se
R[; ; ℄ = Re3 Re1 R e3 : (A.1.6)
Zamenom matri a rota ija oko Des artes-ovih osa, (A.1.5), dobija se matri a rota ije zadate
Euler-ovim uglovima:
0 1
os os sin os sin os sin sin os os sin sin

R(; ; ) = sin os + os os sin sin sin + os os os os sin A : (A.1.7)
sin sin sin os os
Zadatak A.1.3 Proveriti rela ije (A.1.6) i (A.1.7). (Uputstvo za prvi deo: Re01 = RRe3 e1 = Re3 Re1 Re13 .)
Zadatak A.1.4 Pokazati da je R 1(; ; ) = R( ; ; ). Da li su Euler-ovi uglovi prirodni parametri?
A.1.3 Osnovne osobine grupe SO(3)

Neke zna ajne (za teoriju angularnog momenta) karakteristike grupe SO(3) najlakse se odreduju
razmatranjem topoloskih osobina -lopte, tj. prostora parametara.
Odmah se vidi da su matri e koje opisuju rota ije glatke po sva tri parametra, te je SO(3; R )
Lie-jeva grupa. Dalje, -lopta je ograni ena i zatvorena, dakle kompaktna trodimenzionalna mno-
gostrukost, pa je SO(3) kompaktna grupa. Posledi a ovoga je postojanje tzv. invarijantne mere
(ili integrala) na grupi, sto dalje rezultuje za ziku izuzetno zna ajnom osobinom (zajedni kom
za sve kompaktne grupe):
Teorem A.1.1 Svaka reprezenta ija grupe rota ija ekvivalentna je unitarnoj, i moze biti ili
iredu ibilna ili razloziva na iredu ibilne. Sve iredu ibilne reprezenta ije su kona nodimenzionalne.
Svake dve ta ke -lopte se mogu spojiti krivom koja u elini pripada
-lopti. To zna i da je grupa rota ija povezana, te da je sve njene ire-
du ibilne reprezenta ije mogu e odrediti kao (eksponen irane) iredu ibilne
reprezenta ije odgovaraju e Lie-jeve algebre. Medutim, ako se posmatraju
petlje iz neke ta ke (tj. krive koje po inju i zavrsavaju u istoj ta ki), moze
se na i ukupno dve razli ite klase, koje se ne mogu neprekidnim transfor-
ma ijama (bez kidanja, pre iznije, homotopnim preslikavanjima) prevesti
jedna u drugu (na Crtezu A.2 su obe krive petlje; jedna je to o igledno,
a druga zato sto spaja suprotne ta ke istog pre nika, a to je isti element
Slika A.2: grupe). To zna i da prostor parametara nije prosto povezan, ve kako se
Razli ite petlje
u SO(3; R ).
ponekad kaze dvostruko povezanA.1.5. Ovo ima za posledi u postojanje dvo-

struko ve e univerzalno prekrivaju e grupe, i to je kao sto e se pokazati,
grupa unitarnih dvodimenzionalnih matri a sa determinantom 1, SU(2).
Za povezane grupe je poznato da njihove razli ite iredu ibilne reprezenta ije daju razli ite
iredu ibilne reprezenta ije njihovih Lie-jevih algebri. Obrnuto vazi samo za prosto povezane
grupe. Za SO(3; R ), posto je dvostruko povezana, polovina iredu ibilnih reprezenta ija odgova-
raju e Lie-jeve algebre e dati sve razli ite iredu ibilne reprezenta ije grupe, dok ostatak uopste
ne e dati prave, ve tzv. dvozna ne reprezenta ije grupe. Pre iznije, iredu ibilne reprezenta ije
Lie-jeve algebre grupe SO(3; R ) su u bijektivnoj vezi sa iredu ibilnim reprezenta ijama univer-
zalno prekrivaju e grupe SU(2). Stoga e, relativno jednostavna tehnika razvijena za Lie-jeve
algebre (izlozena u paragrafu A.2.3), dati reprezenta ije Lie-jeve algebre, time i grupe SU(2), a ne
grupe SO(3; R ); polovina od njih su dvozna ne reprezenta ije grupe SO(3; R ). Medutim, otkri e
polu elobrojnog spina nekih esti a je ukazalo na injeni u da su upravo grupa SU(2), dakle i sve
njene reprezenta ije, relevantni za ziku. Rota ije pojedina nih objekata u trodimenzionalnom
prostoru, od kojih je, na osnovu iskustva prirodno po i, samo su jedna, i to ne sasvim verna slika
stvarne simetrije prirode.
A.1.4 Grupa SU(2)

Grupa SU(2) je skup
dvodimenzionalnih
unitarnih matri a
sa determinantom jednakom
jedini i,
a b a d b

tj. matri a U = d za koje je det U = ad b = 1 i b d = U = U = y 1
a .
Stoga se svaki element ove grupe moze predstaviti u obliku:

U (a; b) = a b uz uslov jaj2 + jbj2 = 1; (A.1.8)
b a
gde su a i b kompleksni brojevi, tzv. Cayley-Klein-ovi parametri.
Jednakostima a = u0 + {u1 i P b = u2 + {u3 , grupa SU(2) se zadaje pomo u etiri realna parame-
tra, koji zadovoljavaju uslov iz 4i=0 u2i = jaj2 + jbj2 = 1. Stoga elementi ove grupe predstavljaju
ta ke jedini ne sfere S 3 u etvorodimenzionalnom prostoru, i ela grupa se moze smatrati ovom
sferom. Sfera S 3 je trodimenzionalna mnogostrukost, pri tome kompaktna, povezana i prosto
povezana.
Zadatak A.1.5 Pokazati da se matri e iz SU(2) mogu napisati u obliku U (u0; u) def
= u0I2 + {u , gde su ui
(i = 0; 1; 2; 3) realni brojevi, a ranije denisane Pauli-jeve matri e.
Drugu vaznu parametriza iju grupe SU(2) daju Euler-ovi uglovi. Pokazuje se da je opsti oblik
matri e iz SU(2) zadat i sa:
+
os 2 e{ 2 { sin 2 e{ 2
U (; ; ) = + ; 2 [0; 2 ℄; 2 [0; ℄; 2 [0; 4 ℄: (A.1.9)
{ sin 2 e{ 2 os 2 e { 2
Moze se uo iti da promena parametra za 2 ne ostavlja matri u U (; ; ) nepromenjenom (kao
kod R(; ; )), ve se dobija matri a suprotnog znaka. Tek promena za 4 daje istu matri u.
A.1.5Pre iznije, fundamentalna grupa rota ione grupe je drugog reda (i samim tim mora biti ikli na grupa C2 ).
486
Sli no grupi rota ija, grupa SU(2) se moze parametrizovati 2 -loptom. U stvari, pokazuje se
da se matri e iz SU(2) mogu izraziti pomo u razli itih vektora duzine 2 [0; 2 ℄, u formi:

U () def
= os I2 + { sin : (A.1.10)
2 2
Zadatak A.1.6 Proveriti da je (A.1.10) opsti oblik za elemente iz SU (2) i izra unati matri u U ().
Zadatak A.1.7 Ve je utvrdeno da je SU(2) prosto povezana. Sa druge strane, iz (A.1.10) se vidi da je U (2u) =
U (2( u)), a ovo je kod SO(3; R) uzrokovalo dvostruku povezanost. Objasniti.
Prosta povezanost grupe SU(2) povla i da je ova grupa univerzalno prekrivaju a za elu
klasu Lie-jevih grupa (sa jednakim Lie-jevim algebrama). Sve grupe ove klase su izomorfne sa
nekom od faktor grupa SU(2)=Zi, gde su sa Zi obelezene razli ite diskretne invarijantne podgrupe
SU(2). Poznato je da su, kao kod svih prosto povezanih grupa, sve ovakve podgrupe iz entra
grupe SU(2). Sa druge strane, grupa SU(2) je o igledno iredu ibilan skup matri a, tj. ne postoji
zajedni ki invarijantni potprostor za sve matri e grupe. Stoga, po S hur-ovoj lemi, svaka matri a
koja komutira sa svim matri ama grupe mora biti skalarna, I2 . Medu ovakvim matri ama, samo
I2 pripadaju SU(2), te je Z = fI2; I2 g entar grupe SU(2).
Jedine podgrupe entra su trivijalne, fI2 g i sam entar Z . Faktor grupa po jedini nom
elementu je o igledno izomorfna samoj grupi SU(2). Faktor grupa po entru je grupa rota ija, o
emu govori
Teorem A.1.2 Grupa SO(3) je homomorfan lik od SU(2), pri emu je kernel homomorzma
upravo entar grupe SU(2), tj. vazi SU(2)=Z
= SO(3). Preslikavanje h, denisano sa
01 2 2 b2 1
2 (a + a b2 ) { 2 a2 + b2 b2 )
2 (a ab + a b
h(U (a; b)) = {
(a 2 a2 + b2 b2 ) 1 (a2 + a2 + b2 + b2 ) {(a b ab) A ;
2 2
a b ab {(a b ab ) aa bb
je homomorzam SU(2) na SO(3) sa kernelom Z .
Dokaz: Neka je R(a; b) = h(U (a; b)). Iz jaj2 + jbj2 = 1 sledi da je R(a; b) iz SO(3). Direktnom proverom se
pokazuje da vazi h(U (a; b)U (a0; b0)) = R(a; b)R(a0; b0) = h(U (a; b))h(U (a; b0)), tj. h je homomorzam. Spe ijalno,
vazi h(U (; ; )) = R(; ; ) (uporediti sa (A.1.7) i (A.1.9)), tako da se za sve razli ite vrednosti psrametara
SU(2) dobija ela grupa SO(3). Svaki element SO(3) se pri tome dobija dva puta, jer je o igledno iz deni ije h
da je h(U (a; b)) = h(U ( a; b)), tj. kernel homomorzma h je entar grupe SU(2). Q. E. D.
Zadatak A.1.8 U koje matri e iz SO(3) se homomorzmom h preslikavaju matri e U (; ; ) i U ()? Koji par
matri a se preslikava u R(; ; ), a koji u R()?
Iz teorema T A.1.2 sledi da je SU(2) univerzalno prekrivaju a grupa za SO(3), i kako je
h(U ) = h( U ), prekrivanje je dvostruko, tj. svakom elementu SO(3) odgovaraju dva elementa
SU(2) suprotnog znaka. Ovo zna i i da se SO(3) moze parametrizovati polovinom sfere S 3 , i u tom
smislu se o a i b govori kao o Cayley-Klein-ovim parametrima grupe SO(3). Treba napomenuti
da se u okolini jedini nog elementa SU(2) samo po jedan element ove grupe preslikava u okolinu
jedini nog elementa SO(3), tj. SU(2) i SO(3) su lokalno izomorfne grupe. Odavde neposredno
sledi izomorzam njihovih Lie-jevih algebri.
A.1.5 Lie-jeva algebra rota ione grupe

Kao sto je ve re eno, Lie-jeve algebre grupa SU(2) i SO(3) su izomorfne i zajedni ka oznaka im
je su(2). Posto su SU(2) i SO(3) troparametarske grupe, dimenzija ove algebre je n = 3. Kao i
svaka Lie-jeva algebra, su(2) je odredena strukturnim konstantama, tj. komuta ionim rela ijama
vektora nekog bazisa.
Jedan bazis su(2) ine tri generatora rota ija oko koordinatnih osa (to su generatori jednopa-
rametarskih podgrupa parametara -sfere). Matri e generatora se nalaze diferen iranjem (A.1.5)
po u jedini nom elementu grupe (tj. za = 0):
0 1 0 1 0 1
0 0 0 0 0 1 0 1 0
A1 = 0 0 1 A ; A2 = 0 0 0 A ; A3 = 1 0 0 A : (A.1.11)
0 1 0 1 0 0 0 0 0
Generatori Ai o igledno zadovoljavaju komuta ione rela ije:
3
X
[ Ai ; Aj ℄ = ijk Ak ; (A.1.12)
k=1
te su u bazisu fA1 ; A2 ; A3 g strukturne konstante kij = ijk .
Zadatak A.1.9 Koriste i (A.1.10), odrediti Des artes-ove generatore za SU(2), i pokazati da i oni zadovoljavaju
komuta ione rela ije (A.1.12). Na osnovu ovoga uporediti Lie-jeve algebre grupa SO(3; R) i SU(2).
Za ziku su od interesa iredu ibilne reprezenta ije ove algebre. U teoriji Lie-jevih algebri je
razraden algoritam njihove konstruk ije. Sam algoritam e, na jeziku jedva izmenjenom zbog
zi kog konteksta, biti izlozen u slede em odeljku, a osnovni elementi su dati u nastavku ovog
paragrafa kroz zadatke. On bazira na razmatranju kompleksikovane algebre su(2), a to je
algebra sl(2; C ), za koju se pokazuje da je prosta (tj. da ne sadrzi netrivijalne ideale). Ova
injeni a omogu ava primenu mo nog metoda konstruk ije iredu ibilnih reprezenta ija prostih
algebri: odredi se standardna forma, tj. Cartan-Weyl-ov bazis, a zatim se razmatraju zajedni ki
svojstveni vektori reprezenata Cartan-ove podalgebre. Njihove svojstvene vrednosti su tezine, i
najve a medu njima karakterise iredu ibilnu reprezenta iju. Od zna aja je i Kazimir-ov operator,
iji su svojstveni potprostori upravo iredu ibilni potprostori algebre.
Zadatak A.1.10 Za bazis Ki = {Ai algebre sl(2; C ), pokazati da je [ Ki ; Kj ℄ = { P ijk Kk , i da je pridruzena
k
reprezenta ija 0
0 0 01 0
0 0 {1 0
0 { 01
0 0 { A ; ad(K2 ) = 0 0 0 A ; ad(K3 ) = { 0 0 A :
0 { 0 { 0 0 0 0 0
Zadatak A.1.11
Koriste i prethodni zadatak, uveriti se da je gij def
= Trad(Ki)ad(Kj ) = 2Æij Cartan-ov tenzor
algebre sl(2; C ). Odavde izvesti zaklju ak da je algebra poluprosta. Zatim, koriste i injeni u da je dimenzija
algebre 3, pokazati da je sl(2; C ) prosta algebra, i da joj je rang 1.
Zadatak A.1.12
Biraju i za jedini bazisni vektor Cartan-ove algebre (videti prethodni zadatak) K3 , pokazati
def
da su K = K1 {K2 koreni (tj. svojstveni za ad(K3)) vektori, za korenove (svojstvene vrednosti) 1.
Zadatak A.1.13 Koriste i Z A.1.11, pokazati da je C2 def
= P3i;j=1 gij KiKj = 2K2, gde je K2 = K12 + K22 + K32,
jedini Kazimir-ov operator algebre sl(2; C ). Pokazati da za svaku reprezenta iju D(sl(2; C )) i svaki element K
algebre vazi [ D(K2 ); D(K ) ℄ = 0 (ovde je D(K2 ) = P3i=1 D2(Ki)). Odavde zaklju iti da je za iredu ibilnu
reprezenta iju, D(K2) skalarni operator.
488
A.2 Angularni momenti i reprezenta ije algebre su(2)

U ovom odeljku e kvantiza ijom klasi nog angularnog momenta biti odredene opservable an-
gularnog momenta. Njihove komuta ione rela ije e biti iskoris ene za klasika iju prostora u
kojima se ovakve opservable mogu konstruisati. Veza sa Lie-jevom algebrom grupe rota ija e
omogu iti primenu tehnike standardne za Lie-jeve algebre pri resavanju ovog problema.
A.2.1 Kvantiza ija angularnih momenata

U glavama 5 i 6 je pokazano da su rota ije generisane angularnim momentima, i veza rota ija
i angularnih momenata je data kako za klasi an, tako i za kvantni formalizam. Kvantiza ijom
klasi nog orbitnog angularnog momenta, l = r p, dobija se vektorska opservabla orbitnog
angularnog momenta u jedno esti nom orbitnom prostoru Ho , sa Des artes-ovim komponentama:
3
X
^li = ijk r^j p^k : (A.2.1)
j;k=1
(kao i do sada, indeksi 1, 2 i 3 ozna avaju x-, y - i z -komponente vektorskih veli ina, npr. ^lx =
y^p^z z^p^y ).
Bilo direktnom proverom iz prethodne jednakosti, a na osnovu poznatih komutatora [ rî ; p^j ℄ =
{~Æij koordinate i impulsa, bilo na osnovu Poisson-ovih zagrada klasi ne mehanike, lako je poka-
zati da opservable orbitnog angularnog momenta zadovoljavaju komuta ione rela ije:
3
X
[ ^li ; ^lj ℄ = {~ ijk ^lk (A.2.2)
k=1
(npr. [ ^lx ; ^ly ℄ = l^z ).

Na in na koji je opservabla ^l uvedena, garantuje da je to vektorski operator u jedno esti nom
prostoru stanja Ho . No, i taj prostor je izgraden (u x 2.6) na osnovu analize komuta ionih rela ija
koordinata i impulsa, kao minimalni prostor u kome su te komuta ione rela ije zadovoljene za
netrivijalne operatoreA.2.1 . Stoga se name e pitanje nezavisne konstruk ije prostora u kojima je
mogu e na i opservable K^ 1 , K^ 2 i K^ 3 , koje zadovoljavaju komuta ione rela ije tipa (A.2.2):
3
X
[ K^ i ; K^ j ℄ = {~ ijk K^ k : (A.2.3)
k=1
Po analogiji, vektorska opservabla K^ e i dalje biti nazivana angularni moment (ali bez odredni e
orbitni); razmotreni uzor, orbitni angularni moment, o igledno je jedan spe ijalni slu aj. Odmah
treba imati u vidu da ovakva generaliza ija daje prostore i operatore koji ne moraju biti relirani
sa Ho , pa ni sa samim pojmom rota ija.
A.2.1Terminologijom teorije Lie-jevih grupa, Ho je prostor netrivijalne iredu ibilne reprezenta ije Heisenberg-ove
algebre. Ona je razresiva, pa su dimenzije njenih iredu ibilnih reprezenta ija 1 i 1. Kod jednodimenzionalnih,
svi elementi komutiraju, te nisu verne, i stoga ostaju beskona nodimenzionalne.
A.2. ANGULARNI MOMENTI I REPREZENTACIJE ALGEBRE SU(2) 489
A.2.2 Veza sa algebrom grupe rota ija

Komutatori (A.2.3) podse aju na rela ije (A.1.12) za Lie-jevu algebru su(2). U stvari, ele-
menti Ai iz (A.1.12) P pomnozeni konstantom {~ zadovoljavaju komuta ione rela ije (A.2.3):
[ {~Ai ; {~Aj ℄ = {~ 3k=1 ijk ( {~Ak ), tj. obe rela ije odreduju istu Lie-jevu algebru. Ako se
jos uo i da su matri e Ai kosohermitske, dok su operatori K^ i opservable, jasno je da operatori
K^ ine bazis iste algebre, koji je, posto su mu elementi hermitski operatori, nesto pogodniji za
rad u zi i.
Posledi a ovog opazanja je da se kvantiza ija rota ija, odnosno angularnih momenata, svodi
zapravo na nalazenje reprezenta ija grupe SU(2) ili, ekvivalentno, algebre su(2). Drugim re ima,
treba na i sve prostore u kojima je mogu e realizovati operatore koji zadovoljavaju komuta ione
rela ije (A.2.3), i na i ove realiza ije. Teorem T A.1.1 svodi takvu klasika iju na konstruk iju
iredu ibilnih reprezenta ija. Znaju i njih, prostor proizvoljne reprezenta ije se moze razloziti
na ortogonalni zbir iredu ibilnih potprostora, i relevantni problemi resavati u svakom od njih.
Stoga e u nastavku biti konstruisane prvo iredu ibilne reprezenta ije, a zatim e biti razmotreno
opisano razlaganje u opstem slu aju.
A.2.3 Konstruk ija iredu ibilnih potprostora

^ koji za-
Kao sto je ve napomenuto, razli iti prostori u kojima se mogu realizovati operatori K
dovoljavaju komuta ione rela ije (A.2.3) su zapravo prostori iredu ibilnih reprezenta ija algebre
su(2). Stoga e biti nadeni standardnom pro edurom za poluproste Lie-jeve algebreA.2.2 .
Neka je V (k) jedan takav iredu ibilni prostor. Pre izno, V (k) je prostor u kojem deluju tri
opservable K^ , pri emu:
(i) za opservable K ^ vazi (A.2.3);
(ii) u V (k) nema netrivijalnih zajedni kih invarijantnih potprostora za K
^.
Cilj je na i sve mogu e prostore koji zadovoljavaju gornje zahteve, i u svakom od njih ta an oblik
operatora K ^ . Iz teorema T A.1.1 je jasno da je V (k) kona ne dimenzije.
Pogodno je uvesti pomo ne operatore povisavanja, i snizavanja, K^ def = K^ 1 {K^ 2 (razlog za
takve nazive e uskoro postati samoo igledan). Jasno je da ovi operatori sa svoje strane potpuno
odreduju operatore K^ 1 i K^ 2 , rela ijama K^ 1 = 21 (K^ + + K^ ), odnosno K^ 2 = 21{ (K^ + K^ ). Stoga
je prostor iredu ibilan za K ^ ako i samo ako je iredu ibilan za trojku operatora K^ 3 , K^ + i K^ .
Kona no, jasno je da su K^ + i K^ medusobni adjungovani (tj. K^ y = K^ ), pa su proizvodi K^ + K^
i K^ K^ + opservable (pozitivne).
Lema A.2.1 Vaze slede e komuta ione rela ije:
[ K^ 3 ; K^ ℄ = ~K^ ; (A.2.4a)
[ K^ + ; K^ ℄ = 2~K^ 3 ; (A.2.4b)
[ K^ 3 ; K^ + K^ ℄ = [ K^ 3 ; K^ K^ + ℄ = [ K^ + K^ ; K^ K^ + ℄ = 0: (A.2.4 )
A.2.2Ta pro edura e biti izlozena nezavisno, ne podrazumevaju i predznanje iz teorije Lie-jevih algebri, u nota iji
uobi ajenoj za zi ku literaturu. No, itala e lako prepoznati standardnu formu, korenove i maksimalne tezine.
490
Dokaz: Na osnovu (A.2.3) i deni ije K^ se lako pokazuju prva i druga jednakost, a odavde i tre a. Q. E. D.
Iz poslednje jednakosti sledi da su operatori K^ 3 , K^ + K^ i K^ K^ + tri kompatibilne opservable,
te postoji njihov zajedni ki svojstveni ortonormirani bazis, j k; m; i u prostoru u kojem de-
luju. Oznaka k u vektoru podse a na prostor V (k) , a m prebrojava razli ite svojstvene vrednosti
operatora K^ 3 :
K^ 3 j k; m; i = m~ j k; m; i; (A.2.5)
kona no, je indeks koji, u slu aju da K^ 3 nije kompletna opservabla prebrojava bazis u m-
tom svojstvenom potprostoruA.2.3. Svojstvene vrednosti za preostala dva operatora su m ( ):
K^ K^ j k; m; i = m ( ) j k; m; i.

Lema A.2.2 Vektori K^ j k; m; i su zajedni ki svojstveni vektori operatora K^ 3 , K^ + K^ i

K^ K^ + , a odgovaraju a svojstvena vrednost operatora K^ 3 je (m 1)~. Pri tome su za razli ite
vrednosti vektori K^ j k; m; i medusobno ortogonalni.
Dokaz: Niz jednakosti K^ 3(K^ j k; m; i) = ([ K^ 3; K^ ℄ +
k t 2k~2 = j k j2 0 K^ K^ 3 ) j k; m; i = (~ + m~) j k; m; i pokazuje da je K^ j k; m; i
k 1 d? 2(k 1)~2 = j k 1 j2 j k j2 svojstveni vektor operatora K^ 3 za svojstvenu vrednost (m 1)~ (po-
slednja jednakost u nizu je posledi a prve jedakosti iz leme LA.2.1).
? Sli no, za ostale operatore se nalazi K^ K^ (K^ j k; m; i) =
... m ( )K^ j k; m; i, i K^ K^ (K^ j k; m; i) = ([ K^ ; K^ ℄ +
m + 1 d 2(m + 1)~2 = j m+1 j2 j m+2 j2
K^ K^ )(K^ j k; m; i) = (2~K^ 3 + K^ K^ )(K^ j k; m; i) =
m d? 2m~2 = j m j2 j m+1 j2 (2~2(m 1)+ m ( ))(K^ j k; m; i). Ortogonalnost sledi iz jedna-
kosti (hk; m; 0 j K^ y )(K^ j k; m; i) = hk; m; 0 j K^ K^ j k; m; i =
m 1 d? 2(m 1)~2 = j m 1 j2 j m j2 m Æ 0 . Q. E. D.
...
Lema pokazuje da operatori K^ + i K^ preslikavaju svoj-
stvene vektore operatora K^ 3 u druge svojstvene vektore,
k0 + 1 d? 2(k0 + 1)~2 = j k0 +1 j2 j k0 +2 j2 povisuju i, odnosno spustaju i svojstvene vrednosti za 1, i
k0 ?t 2k0~2 = 0 j k0 +1j2 ne mesaju i pri tome vektore sa razli itim vrednostima .
To zna i da se suk esivnim dejstvom na operatorima K^ +
i K^ i na vektor j k; m; i za odabranu vrednost m, dobija
Slika A.3: Standardni bazis V (k) . niz vektora koji obrazuju invarijantni potprostor. Kako je
V (k) iredu ibilan jasno je da ovo mora biti eo prostor, tj.
indeks je nepotreban, a K^ 3 je kompletna opservabla u V (k) .
Teorem A.2.1 Za svako k = 0; 21 ; 1; 32 ; : : : postoji po jedan iredu ibilni prostor angularnog mo-
menta dimenzije 2k + 1. Standardni bazis ovog prostora je skup vektora fj km i j m =
k; k 1; : : : ; k + 1; kg za koje vazi
p
K^ 3 j km i = ~m j km i; K^ j km i = ~ (k m)(k m + 1) j k; m 1 i: (A.2.6)
Dokaz: Kako je K^ 3 kompletna opservabla, njeni svojstveni vektori j km i su odredeni do na fazni faktor. Ako
je j km i jedan ortonormirani svojstveni bazis za K^ 3, na osnovu prethodne leme K^ mora preslikati vektor
j km i u vektor kolinearan sa j k; m 1 i, tj. K^ j km i = m j k; m 1 i. Konstante m zadovoljavaju
A.2.3 Pedantnija oznaka bi bila j k; m; m i, jer a priori degenera ija moze zavisiti od m. Medutim, uobi ajeno je
da se ova zavisnost podrazumeva, a naglasava samo ako je to neophodno.
jednakost +m = h k; m + 1 j (K^ + j km i) = (h k; m + 1 j K^ +) j km i = m+1. Koriste i (A.2.4b) nalazi se

j m j2 j +m j2 = kK^ j km ik2 kK^ + j km ik2 = hkm j [ K^ +; K^ ℄ j km i = 2~hkm j K^ 3 j km i = 2~2 m, tj.
2~2m = j m j2 j m+1j2 ; 8m: (A.2.7)
Ve ranije naglasavana kona nost dimenzije prostora V (k) ima za posledi u da postoje maksimalna i mini-
malna vrednost indeksa m; neka su to k = maxfmg i k0 = minfmg. To zna i da je K^ + j k; m = k i = 0 i
K^ j k; m = k0 i = 0, tj. +k = k0 = 0. Kako se iz j k; m = k i uzastopnim dejstvom operatora K^ , smanjuju i
m za po 1, moze dobiti vektor j k; m = k0 i, kao i eo bazis prostora V (k) sledi da ova maksimalna vrednost,
k, jednozna no odreduje sam prostor (zato je ona i anti ipirana kao oznaka prostora). Sumiraju i jednakosti
(A.2.7) po m u elomPintervalu0 0
[k0; k℄, na desnoj strani se svi sabir i ponistavaju (videti Crtez CA.3), pa se nalazi
2~ m=k0 m = 2~ m=0 (k + m) = 2~2(k0(k k0 + 1) + (k k0 )(2k k0 +1) ) = ~2(k + k0)(k k0 + 1) = 0. Odavde
2 Pk 2 k k
sledi (jer je k k0, te je k k0 + 1 > 0) da je k0 = k. Kona no, posto se suk esivnim oduzimanjem broja 1 od
k dolazi do k0 = k, jasno je da je k nenegativan eo ili polu eo broj.
Na sli an na in, sabiraju i jednakosti (A.2.7) od k pa do nekog odabranog m, nalazi se 2~2 Pki=m i = 2~2 Pik=0m (m+
i) = 2~2(m(k m + 1) + (k m)(2k m+1) ) = ~2 (k + m)(k m + 1) = j m j2 . Izborom realnog faznog faktora za
same koe ijente m, uz nadene veze +m i m, dobija se ostatak tvrdenja teorema. Q. E. D.
Na osnovu prethodnog teorema i deni ionih jednakosti za operatore K^ , o igledno je da
opservable angularnog momenta na vektore bazisa fj km i j m = k; k 1; : : : ; kg prostora V (k)
deluju na slede i na in:
~p ~p
K^ 1 j km i = k m)(k + m + 1) j k; m + 1 i +
2 ( 2 (k + m)(k m + 1) j k; m 1 i; (A.2.8a)
~p ~p
K^ 2 j km i = k m)(k + m + 1) j k; m + 1 i
2{ ( 2{ (k + m)(k m + 1) j k; m 1 i; (A.2.8b)
K^ 3 j km i = ~m j km i: (A.2.8 )
Jasno je da je matri a koja reprezentuje operator K^ 3 u standardnom bazisu dijagonalna, sa vred-
nostima ~m (m = k; : : : ; k) na dijagonali; matri e operatora K^ 1 i K^ 2 imaju nenulte elemente
samo na dijagonalama ispod i iznad glavne, a njihove vrednosti su date gornjom jednakos u.
Zadatak A.2.1 Odrediti matri e operatora K^ , K^ i Pi K^ i2 za k = 0; 21 ; 1.
Kona no, eksponen iranjem ovako dobijenih operatora K ^ , dobijaju se i operatori rota ija.
Reprezentanti rota ija oko Des artes-ovih ortova fe1 ; e2 ; e3 g su operatori D^ (k) ('ei ) = e ~ K^ i . Na
{
primer, u standardnom bazisu, rota ija za ' oko e3 se reprezentuje dijagonalnom matri om
D(k) ('e3 ) = diag [e {'k ; e {'(k 1) ; : : : ; e{'(k 1) ; e{'k ℄: (A.2.9)
Pri parametriza iji Euler-ovim uglovima, reprezentanti se moraju mnoziti na isti na in kao i
elementi grupe, te (A.1.6) povla i D^ (k) (; ; ) = D^ (k) (e3 )D^ (k) (e1 )D^ (k) ( e3 ). Zbog dijagonal-
nosti D(k) ('e3 ), matri ni elementi operatora D^ (k) (; ; ) u standardnom bazisu su:
0 (k )
(k)
Dmm 0 (; ; ) = e
{(m +m ) hkm j e{ K^ 1 j km0 i: (A.2.10)
492
To su tzv. Wigner-ove ili uopstene sferne funk ije, i moze se pokazatiA.2.4 da je:
s
(k) (; ; ) = (k + p)! q p k
Dpq e{(p +q) os p q sin P os p q ; (A.2.11)
(k p)!(k + q )!(k q )! 2 2 pq 2
gde je Ppqk (t) def
k p
= ddtk p (tk+q (1 t)k q ). O igledno je da se uz pomo Wigner-ovih funk ija, dejstvo
uopstene rota ije na standardni bazis se moze predstaviti u formi
k
X
D^ (k) ('u) j km i = Dm(k0)m ('u) j km0 i; (A.2.12)
m0 = k
sto je zapravo ekvivalentna alternativna deni ija standardnog bazisaA.2.5.
Jednakost (A.2.9) pokazuje da pri polu elom k operator rota ije za 2 oko e3 nije jedini ni
operator I ve I , tako da istoj rota iji iz SO(3; R ) (rota ija za ugao 0 i 2 su isti, jedini ni
element ove grupe) odgovaraju dva operatora suprotnog znaka, kao u grupi SU(2). To zna i da
ovi operatori daju dvozna ne reprezenta ije grupe SO(3; R ), a obi ne reprezenta ije grupe SU(2).
Kada je k elobrojno, dobijaju se prave reprezenta ije obe grupe.
A.2.4 Kvadrat angularnog momenta i standardni bazis

Pomo u vektorske opservable angularnog momenta moze se konstruisati opservabla kvadrata
angularnog momenta:
^ 2 = P3i=1 K^ i :
K (A.2.13)
Kao sto e se uskoro ispostaviti, ova opservabla ima zna ajnu ulogu u teoriji angularnog momenta,
zahvaljuju i lako proverljivoj kompatibilnosti sa svim komponentama angularnog momenta:
[K^ 2 ; K^ i ℄ = 0; i = 1; 2; 3: (A.2.14)
Odavde sledi da su svojstveni potprostori K ^ 2 invarijantni za sve operatore K^ i , tj. da sadrze
ele iredu ibilne prostore angularnog momenta. Spe ijalno, to zna i da u jednom iredu ibil-
nom prostoru V (k) operator K ^ 2 deluje kao skalarni operator, tj. jedini ni operator pomnozen
konstantom (realnom, jer je to svojstvena vrednost za K ^ 2 ). Pre izno, iz (A.2.13) sledi da je
^ 2 = 21 (K^ + K^ + K^ K^ + ) + K^ 32 . Stoga je K
K ^ 2 j km i = 12 (( m )2 + ( +m )2 ) + m2 ~2 , tj.
^ 2 j km i = k(k + 1)~2 j km i :
K (A.2.15)
Vidi se, kao sto je i anti ipirano, da na sve vektore standardnog bazisa, samim tim i na sve
vektore iz V (k) , K ^ 2 deluje tako sto ih mnozi skalarom k(k + 1)~2 .
Treba zapaziti da vrednost izraza k(k +1) jednozna no odreduje i sam argument k, tj. k(k +1)
je na intervalu [0; 1) obostrano jednozna na. To zna i da svojstvena vrednost operatora K ^2
jednozna no odredujeA.2.6 iredu ibilni prostor V (k) .
A.2.4 Slede i izraz je dat u knjizi elobenko D., Wtern A., Predstavleni Grupp Li (Nauka, Moskva
1983). Drugi oblik istog izraza je detaljno izveden u knjizi F. I. Fedorov, Gruppa Loren a, Nauka, Moskva
1979.
A.2.5 Deni ija (A.2.6) je uobi ajena u kontekstu teorije Lie-jevih algebri, dok se u nesto opstijem kontekstu teorije
grupa (ne samo Lie-jevih) uvodi deni ija (A.2.12).
^ 2 Casimir-ov operator algebre ranga 1.
A.2.6Na jeziku Lie-jevih algebri ovo zna i da je K
A.2.5 Standardni bazis u opstem slu aju

Do sada su bili razmatrani prostori V (k) iredu ibilni za vektorsku opservablu K ^ angularnog mo-
menta. Teorem T A.1.1 garantuje da se svaki prostor H, pri zadatim operatorima K ^ koji zado-
voljavaju komuta ione rela ije (A.2.3), razlaze na ortogonalni zbir potprostora V (k) iredu ibilnih
za ove operatore. Pri tome se svaki od iredu ibilnih potprostora moze javiti vise puta. Neka
je dk broj pojavljivanja k-tog iredu ibilnog potprostora u H (jasno, za neke vrednosti k moze
biti i dk = 0, tj. H ne mora sadrzati sve iredu ibilne potprostore); ovi iredu ibilni potprostori
su ozna eniA.2.7 sa H(k;) = 1; : : : ; dk (svaki H(k;) je izomorfan sa V (k) ). Ako H(k) zbir k-tih
= dk=1 H(k;) , onda je razlaganje elog prostora
iredu ibilnih prostora, H(k) def
H = k=0; 21 ;:::H(k) = k=0; 12 ;::: dk=1 H(k;) :
Znaju i ovo, jasno je da je u H mogu e na i standardni bazis
fj km i j k = 0; 12 ; : : : ; m = k; : : : ; k; = 1; : : : ; dk g ; (A.2.16)
sastavljen od standardnih bazisa iredu ibilnih potprostora H(k) (pri ksiranim vrednostima k i
).
U tom bazisu je dejstvo operatora angularnog momenta sustinski dato rela ijama (A.2.8) i
(A.2.15):
K^ 1 j km i =
~ p p
2 ( (k m)(k + m + 1) j k; m + 1; i + (k + m)(k m + 1) j k; m 1; i); (A.2.17a)
K^ 2 j km i = ( (k
~ p p
m)(k + m + 1) j k; m + 1; i (k + m)(k m + 1) j k; m 1; i); (A.2.17b)
2{
K^ 3 j km; i = ~m j km; i; K
^ 2 j km i = k(k + 1)~2 j km i : (A.2.18)
Stoga je odredivanje ovakvog bazisa u H zapravo ekvivalentno razlaganju prostora na iredu i-
bilne potprostore, i samim tim zna ajno kako zbog kon eptualnih razloga, tako i zbog tehni kih
pogodnosti.
Uobi ajeni algoritam nalazenja standardnog bazisa direktno sledi iz opisanih svojstava opera-
tora K^ iK ^ 2 . Naime, posto svojstvene vrednosti operatora K ^ 2 obostrano jednozna no odreduju
tip iredu ibilnog potprostora, tj. broj k, potprostor H je ta no svojstveni potprostor ope-
(k )
ratora K^ 2 za svojstvenu vrednost k(k + 1)~2 (u (A.2.18) se ovo manifestuje tako sto dejstvo
K^ na vektore standardnog bazisa ne zavisi od m i ). Cestim
2 zargonom se ovaj visestruki
(pre izno dk -struki) iredu ibilni potprostor naziva "ormar sa okama" (Crtez C A.4). Sa druge
strane, komuta ione rela ije (A.2.14) obezbeduju da se sve opservable K ^ redukuju u ormaru (jer
su svojstveni potprostori neke opservable istovremeno invarijantni potprostori za sve kompati-
bilne opservable). Posto komponente angularnog momenta nisu medusobno kompatibilne, bira
se jedna od njih, i to po konven iji K^ 3 , za dopunu opservable K ^ 2 . Na osnovu prethodnih razma-
tranja, K3 je kompletna u svakom iredu ibilnom prostoru H ) , i pri tome podjednako deluje u
^ (k
svakom od njih (sto se u (A.2.18) manifestuje kao nezavisnost od k i delovanja K^ 3 na vektore
standardnog bazisa; unutar ormara je k ksirano, tako da ostaje nezavisnost od ). Stoga su
A.2.7I ovde je primenjena konven ija objasnjena u A.2.5. Pre izno pisanje bi zahtevalo H(k;k ).
494
H H(k1 1)
... H(k1 )
H(k)
dk - H(k1 dk1 )
6 j kk1 i :: j kk i :: j kkdk i H(kk)
.. .. .. H(k2 1)
. . . 6K^ +
2k + 1 j km1 i :: j km i :: j kmdk i Hm(k) H(k2 ) - ...
.. .. ..
. . . ?K^ H(k2dk2 )
? jk; k;1i :: jk; k;i :: jk; k;dki Hk
(k)
...
H (k1) H (k) H (kdk )
Slika A.4: Standardni bazis. Levi pravougaonik je H(k) : njegova m-ta vrsta je Hm (k)
, kolona
je iredu ibilni potprostor H(k) , a njihov presek je jednodimenzionalni potprostor razapet
vektorom j km i. Na desnoj strani je elokupni prostor H koji se razlaze na potprostore H(k)
(isprekidani kvadrati), a ovi na po dk iredu ibilnih potprostora Hk) . Istovremeno, desna slika
je i kvazidijagonalni matri ni oblik operatora angularnog momenta u standardnom bazisu.
svojstveni potprostori za K^ 3 u H(k) dk -struko degenerisani, tj. za svako m = k; : : : ; k jedan

dk -dimenzionalni potprostor Hm(k) prostora H(k) je svojstveni potprostor za K^ 3 . Ovaj potprostor,
tzv. "oka ormara" je o igledno zajedni ki svojstveni potprostor opservabli K ^ 2 i K^ 3 u H, za
2
svojstvene vrednosti k(k + 1)~ i m~, respektivno. Kona no, izborom jednog bazisa u jednoj od
oka, npr. Hm (k)
, tj. izborom fj km i j = 1; : : : ; dk g, odreduju se i bazisi u ostalim okama
spustanjem i podizanjem vrednosti m, tj. uzastopnim dejstvom operatorima K^ na j km i, na
osnovu rela ija (A.2.6) koje sada postaju
1
j k; m 1; i def
= p K^ j km i; = 1; : : : ; dk : (A.2.19)
~ (k m)(k m + 1)
Jasno je da se za ksirano dobija standardni bazis jednog iredu ibilnog potprostora, H(k)
("krilo ormara" na Crtezu C A.4).
Na taj na in se algoritam nalazenja standardnog bazisa sastoji iz tri koraka:
^ 2 i K^ 3 , ime se dobijaju ormari i
i) Resavanje zajedni kog svojstvenog problema (A.2.18) za K
oke;
ii) izbor jedne oke Hm
(k)
i bazisa j km i u njoj;
iii) formiranje elog standardnog bazisa u H(k) , time (ponavljanjem pro edure za svako k za koje
je dk 1) i u H, dejstvom operatorima K^ na vektore odabrane u prethodnom koraku.
Treba obratiti paznju na proizvoljnost u koraku ii) opisanog algoritma: bazis oke nije a priori
odreden. Ovakve proizvoljnosti se obi no resavaju kompletiranjem skupa kompatibilnih opser-
vabli, kao sto e biti opisano u slede em paragrafu.
U standardnom bazisu, operatori K ^ iK^ 2 imaju kvazidijagonalnu formu, pri emu blokovi
na dijagonali odgovaraju iredu ibilnim potprostorima H(k;) , a za isto k i razli ite vrednosti
odgovaraju ih dk blokova je jednako (spe ijalno kod operatora K^ 3 i K ^ 2 i sami blokovi su
dijagonalni).
A.2.6 Tenzorski operatori

Ako je u prostoru stanja H zadat nesingularni operator B^ , onda je time zadat i operator u
prostoru svih operatora u H, tj. superoperator, ije je dejstvo na proizvoljni operator A^: B^^ A^ def =
B^ A^B^ 1 . Ovo je generaliza ija veze medu operatorima i superoperatorima koji se dobijaju pri
kvantiza iji Galilejeve grupeA.2.8 (glava 5). Stoga se superoperatori opstih rota ija mogu dobiti
nevezano sa Galilejevom grupom, tj. i u slu aju opstih rota ija. Dakle, uvek kada je u H zadata
reprezenta ija grupe SU(2), i u prostoru operatora je zadata jedna reprezenta ija iste grupe.
Dobijeni operatori takode ine reprezenta iju grupe SU(2), te se i u prostoru operatora moze
ponoviti ista pro edura razlaganja i odredivanja standardnog bazisa, kao i u prostoru stanja H.
Odgovaraju i standardni bazis operatora se ozna ava sa T^m(k) . Medutim, indeks je sustinski
nepotreban, jer se, za razliku od vektora stanja, kada se obi no trazi njihova potpuna klasika ija,
tj. bazis, za operatore unapred zna koji se razmatraju u datom zi kom problemu, tako da
pitanje bazisa u operatorskom prostoru nema prakti ne vaznosti. Stoga u nastavku ovaj indeks
ne e biti pisan, i smatra e se da je zapravo sadrzan u slovnoj ozna i operatora (npr. A^(mk) i
B^m(k) su iz razli itih iredu ibilnih potprostora istog tipa). Skup operatora fT^m(k) j m = k; : : : ; kg
obrazuje jedan iredu ibilni prostor, koji se naziva iredu ibilni tenzorski potprostor, dok se pojedini
operatori T^m(k) nazivaju komponente iredu ibilnog tenzorskog operatora. Jasno je po deni iji, da
se pri dejstvu rota ija komponente T^m(k) transformisu kao i vektori standardnog bazisa (A.2.12):
k
X
U^ ('u)T^m(k) U^ 1 = Um(k0)m ('u)T^m(k0) ; (A.2.20)
m= k
gde su Um(k0)m ('u) Wigner-ove funk ije. Razmatraju i rota ije oko Des artes-ovih ortova i dife-
ren iraju i levu stranu prethodne jednakosti, dobijaju se komutatori sa opservablama K^ . No, ti
izrazi su zapravo komponente angularnih momenata u prostoru operatora, pa na desnoj strani
mora biti analogon od (A.2.6):
p
[ K^ 3 ; T^m(k) ℄ = m~T^m(k) ; [ K^ ; T^m(k) ℄ = (k m)(k m + 1)~T^m(k) 1 : (A.2.21)
Ovo je takode mogu a alternativna deni ija komponenti iredu ibilnog tenzorskog operatora
^ ako i samo ako je iredu ibilni
(uporediti sa primedbom A.2.5). Jasno je da operator komutira sa K
A.2.8U poredenju sa odgovaraju im izrazima iz glave 5, u poslednjem izrazu su izmenjena mesta operatorima
B^ i B^ 1 . U stvari, gornji izraz je formalna deni ija jednog superoperatora, nezavisna od mogu ih zi kih
interpreta ija, dok su superoperatori razmatrani u glavi 5 imali ta no odredenu, pasivnu, interpreta iju dejstva
Galilejevih transforma ija u prostoru operatora.
496
tenzorski operator sa k = 0 (samim tim i m = 0); takvi operatori se nazivaju skalarni operatori.
Za k = 1 se dobija trojka operatora fT^1(1) ; T^0(1) ; T^ (1)1 g, i to je tzv. vektorski operator. Nije tesko
proveriti da sami operatori angularnog momenta obrazuju q jedan vektorski operator: uz pomo
leme L A.2.1 se nalazi da operatori T^0 = K^ 3 i T^1 = 12 K^ zadovoljavaju (A.2.21).
(1) (1)
Kako je u prostoru operatora mogu e na i bazis iji su elementi komponente iredu ibilnih
tenzorskih operatora, svaki operator se moze napisati kao linearna kombina ija iredu ibilnih
tenzorskih operatora. Sa druge strane u prostoru stanja H je ve ranije odreden standardni
bazis. Stoga je bilo koji matri ni element h j A^ j i mogu e napisati kao linearnu kombina iju
matri nih elemenata h k2 m2 2 j T^m(k) j k1 m1 1 i. Prema tome, pomo u ovih "standardnih"
matri nih elemenata mogu e je izraziti sve verovatno e prelaza, tj. osnovne eksperimentalno
opservabilne veli ine. O igledni kon eptualni zna aj ovog rezultata poja ava slede i
Teorem A.2.2 (Wigner, E kart) Matri ni element hk2 m2 2 j T^m(k) j k1 m1 1 i se moze izraziti
u formi
hkm j T^m(k22) j k1 m11 i = ( k1m1 ; k2m2 j km)h k kT (k2 )k k11 i ; (A.2.22)
gde je h k j jT (k2 ) j j k1 1 i tzv. redukovani matri ni element nezavisan od m, m1 i m2 , dok je

( k1 m1 ; k2 m2 j km) Clebs h-Gordan-ov koe ijentA.2.9 :
s
(2k + 1)(k1 + k2 k)!(k1 k2 + k)!(k2 k1 + k)!
h k1k2 m1m2 j kmi = Æm1 +m2 ;m (k1 + k2 + k + 1)!
(A.2.23)
p
(k1 + m1 )!(k1 m1 )!(k2 + m2 )!(k2 m2 )!(k + m)!(k m)!
P
z ( 1) [z !(k1 + k2 k z )!(k1 m1 z )!(k2 + m2 z )!(k k2 + m1 + z )!(k k1 m2 + z )!
z
(z prelazi skup svih vrednosti za koje su sabir i u sumi kona ni).

Dokaz (dat u paragrafu x 7.4.7) bazira na uo avanju da je vektor T^m(k22 ) j k1 m1 1 i iz prostora u
kome deluje reprezenta ija D^ (k2 )
D^ (k1 ) . Ona nije iredu ibilna, i samo ako sadrzi reprezenta iju
D^ (k) matri ni element nije nulti. Ovakvo razlaganje se detaljnije razmatra u x A.4.
Wigner-E kart-ov teorem pokazuje da se svaki od (2k + 1)(2k1 + 1)(2k2 + 1) matri nih ele-
menata hkm j T^m(k22 ) j k1 m1 1 i (pri ksiranim k; k1 ; k2 ; 1 i 2 i razli itim m1 ; m2 i m) izrazava
kao proizvod jednog istog faktora (redukovani matri ni element ne zavisi od m1 ; m2 i m) i od-
govaraju ih Clebs h-Gordan-ovih koe ijenata. Kako su Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti zadati
kao funk ije kvantnih brojeva k1 ; k2 ; k; m1 ; m2 i m, oni ne zavise od prirode problema koji se
razmatra (npr. zi kog smisla operatora T^m(k) ), niti od brojeva 1 i .
U slu aju skalarnog operatora, tj. operatora A^ = A^(0) ^
0 koji komutira sa K, pa stoga i sa K ,
^2
on se mora redukovati u zajedni kim svojstvenim potprostorima za K ^ 2 i K^ 3 , tj. u "okama"
Hm . Stoga, ako je A^ opservabla, u Hm mora postojati njen svojstveni podbazis, npr. j kmaa i:
(k) (k )
A^ j kmaa i = a j kmaa i. No tada je, A^(K^ j kmaa i) = K^ A^ j kmaa i = a(K^ j kmaa i),
tj. i K^ j kmaa i je svojstveni vektor za A^ za istu svojstvenu vrednost a. Na taj na in
je pokazano da je u svakom potprostoru H(k) operator A^ redukovan u konstantni operator
A.2.9Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti su nesto detaljnije razmatrani u paragrafu x A.4.2.
A.3. ORBITALNI ANGULARNI MOMENT 497
aI^2k+1 . U standardnom bazisu on ima dijagonalni oblik, pri emu je svaki iredu ibilni potprostor
karakterisan istom svojstvenom vrednos u na dijagonali. Nije tesko pokazati da se do istog
zaklju ka dolazi i iz Wigner-E kart-ovog teorema, za k2 = 0. Ovaj rezultat se koristi kao dopuna
algoritma nalazenja standardnog bazisa: u zi kim problemima se obi no javlja neka opservabla
kompatibilna sa K ^ (npr. hamiltonijan kod sferno simetri nih sistema), a u okama Hm (k)
je
kompletna opservabla; zato se u koraku ii) biraju njeni svojstveni vektori za standardni bazis, a
njene svojstvene vrednosti preuzimaju ulogu kvantnog broja .
A.3 Orbitalni angularni moment

Opsti rezultati dobijeni u prethodnom odeljku e sada biti primenjeni na osnovnu realiza iju
angularnog momenta, odnosno na orbitni angularni moment jedne trodimenzionalne esti e.
A.3.1 Prostor funk ija na sferi

Pri razmatranju kretanja jedne esti e u trodimenzionalnom prostoru, kao sto je ve ranije opi-
sano u glavi 2, odgovaraju i prostor stanja je orbitalni prostor Ho , koji u koordinatnoj reprezen-
ta iji postaje Lebesgue-ov prostor L2 (r). Dejstvo grupe rota ija u ovom prostoru je nadeno u
glavi 5:
D^ (R)f (r) def
= f (R 1 r); (A.3.1)
gde D^ (R) operator koji reprezentuje rota iju R.
Generatori rota ija oko koordinatnih osa se mogu na i direktno iz prethodne rela ije, ili
kvantovanjem odgovaraju ih varijabli klasi ne mehanike, kao u x A.2.1; to su orbitalni angularni
momentiA.3.1:
3
X
K^ i = {~ ijk xj : (A.3.2)
jk=1
x k
Zadatak A.3.1 Izvesti (A.3.2) direktno iz (A.3.1).

Ako se u (A.3.1) iskoriste sferne koordinate, koordinata r se ne menja: D^ (R)f (r; ; ') =
f (r; 0 ; '0 ). Stoga je pogodno razmatrati L2 (r) kao potprostor u L2 (r)
L2 (
) onih funk ija
f (r; ; ') za koje je f (0; ; ') konstanta (ovo je o igledan uslov uzrokovan singularnos u sfernih
koordinata u r = 0). Jasno je da je ugaoni faktor prostor L2 (
) def = L2 (; ') zapravo Lebesgue-
ov prostor funk ija na sferi. Pri tome se faktorisu i operatori rota ija i angularnih momenata:
D^ (R) = Ir
[D^ (R)℄
, ^l = Ir
[^l℄
. Vidi se da je dejstvo ovih operatora netrivijalno samo u
L2(
), i svojstva ovih operatora su efektivno odredena faktorom iz L2(
). Zato e u nastavku
samo ovaj prostor biti razmatran, a indeks
e biti izostavljen (ali podrazumevan).
Jednakosti (A.3.2) u sfernim koordinatama postaju
^l1 = {~(sin ' + tg os ' ); ^l2 = {~( os ' tg sin '

); (A.3.3a)
' '
A.3.1Kao i do sada, podrazumeva se K^ i = D^ (Ki ).
498
^l3 = {~ '
; (A.3.3b)
a odavde se lako nalazi i kvadrat angularnog momenta:
^l2 = 2
~2 [ sin12 2 + sin1 (sin )℄ : (A.3.4)
Zadatak A.3.2 Izvesti rela ije (A.3.3) i (A.3.4).

Singularnost sfernih koordinata u polovima sfere = 0; povla i da u ovim ta kama funk ija
na sferi (; ') za = 0; ne sme zavisiti od ', tj. (0; ') i (; ') su konstante. Stoga se
u L2 ()
L2 (') izdvaja L2 (
) kao potprostor funk ija pot injenih gornjem grani nom uslovu.
Takode, zbog deni ije sfernih koordinata, za svaku funk iju na sferi vazi ('; ) = (' + 2; ).
Na taj na in mogu e je razmatrati operatore angularnog momenta u ve em prostoru, L2 ()
L2('), a naknadnom analizom rezultati se svode na L2(

). Prostor L2(') je skup funk ija na
kruzni i, tj. funk ija koje zadovoljavaju h(0) = h(2 ), ili ekvivalentno, skup periodi nih funk ija
na R sa periodom 2 . Prosiruju i operatore ^l3 i ^l2 na prostor L2 ()
L2 ('), oni dobijaju formu
2
^l3 = I
[^l3 ℄' ; ^l2 = [ 12 ℄
[^l3 ℄2' + [ ~ d sin d ℄
I' ; (A.3.5)
sin sin d d
gde je [^l3 ℄' = {~ dd' .
A.3.2 Sferni harmoni i

Na taj na in je odreden prostor L2 (
) relevantan za opis orbitnog angularnog momenta jedne
esti e, i operatori koji reprezentuju angularni moment u njemu. U skladu sa rezultatima pa-
ragrafa x A.2.6, potrebno je resiti zajedni ki svojstveni problem (A.2.18) za operatore (A.3.3b) i
(A.3.4), da bi se dobio standardni bazis, u kome svi operatori imaju poznatu formu. Alterna-
tivno, moze se resavati zajedni ki svojstveni problem operatora (A.3.5) uz nametanje pomenutih
grani nih uslova u polovima sfere. Da bi se izbegao sistem par ijalnih diferen ijalnih jedna ina
u prvom pristupu, razmotrena e biti druga mogu nost.
Naime, u prostoru L2 ()
L2 (') mogu e je razdvojiti promenljive na osnovu slede eg o iglednog
rezultata.
Teorem A.3.1 (O razdvajanju promenljivih) Neka je prostor H proizvod H = H1
H2 .
Neka su dalje Bî i Cî (i = 1; 2) opservable (u odgovaraju im faktor prostorima) sa spektrima
i = fbi g, odnosno i = f i g, dok je fj bi ; i (bi ) ijbi 2 i ; i (bi )g svojstveni bazis za Bî .
i) Spektar opservable A^ = B^1
B^2 je fb1 b2 j b1 2 1 ; b2 2 2 g, a svojstveni bazis j b1 ; b1 i
j b2 ; b2 i.
ii) Neka je A^ = B^1
B^2 + C^1
C^2 , pri emu su opservable B^2 i C^2 kompatibilne, sa zajedni kim
svojstvenim potprostorima H2(b ; ) . Tada je H = b2 ; 2 H1
H2(b ; ) ortogonalna dekompozi-
2 2 2 2
ija prostora H na invarijantne potprostore opservable A^, a u svakom od njih A^ se redukuje

u opservablu A^(b2 ; 2 ) = (b2 B^1 + 2 C^1 )
I (b2 ; 2 ) .
A.3. ORBITALNI ANGULARNI MOMENT 499
Drugi deo teorema daje algoritam za resavanje svojstvenog problema operatora A^.2 Za svaki par
^ ^
kompatibilnih svojstvenih vrednosti operatora2 B22 i C2 , u potprostoru H1
H2 se resava
(b ; 2 )
svojstveni problem redukovane opservable A^(b ; ) . Ako je j a(b2 ; 2 ) ; a(b2 ; 2 ) i svojstveni bazis
operatora b2 B^1 + 2 C^1 u H1 , na osnovu prvog dela teorema (uzimaju i B^2 = I^2 i B^ 1 = b2 B^1 + 2 C^1 )
2 2
svojstveni bazis operatora A^(b2 ; 2) u H1
H2(b ; ) je j a(b2 ; 2 ) ; a(b2 ; 2 ) i
j b2 ; 2 ; b2 ; 2 i. Stoga
se svojstveni problem za A^ resava tako da se resi zajedni2 ki2 svojstveni problem za B^2 i C^2 ,
formiraju odgovaraju i zajedni ki svojstveni potprostori H2(b ; ) ovih operatora u H2 (sa bazisom
j b2; 2 ; b2; 2 i); kada se za svaki od njih resi svojstveni problem 2operatora b2 B^1 + 2 C^1 u H1 ,
dobija se eo svojstveni bazis za A^. O igledno, spektar mu je fa(b ; ) j 8b2 ; 2 g.
2
Sada se moze pristupiti direktnom resavanju zajedni kog svojstvenog problema ^l3 i ^l2 . U
H' dobija se za [^l3℄' svojstvena jedna ina {~ dhd('') = m~h('). Njena nezavisna resenja su
hm (') = e{m' , a uslov periodi nosti hm (0) = hm (2 ) pokazuje da m moze biti samo eo broj.
U prostoru
p funk ija na kruzni i L2 ('), ovo je jedan bazis (ortonormiranost se postize delenjem
sa 2), tj. [^l3 ℄' je kompletna opservabla. To automatski zna i da je u prostoru Ho angularni
moment elobrojan (tj. u razlaganju Ho javljaju se samo iredu ibilni potprostori H(k;) sa elim
k). Kako je faktor iz L2 () operatora ^l3 jedini ni operator, Teorem T A.3.1.i) pokazuje da je svaka
funk ija m (; ') = g ()hm (') jedan svojstveni vektor ovog operatora za svojstvenu vrednost
m~. Stoga opservabla ^l3 nije kompletna, a faktor g () odreden je isklju ivo na osnovu svojstvenog
problema ^l2 .
Izraz (A.3.5) pokazuje da svojstveni problem opservable ^l2 moze da se resi na osnovu Te-
orema T A.3.1.ii). Uzimaju i B^2 = [^l3 ℄2' , a C^2 = I' , nadeno resenje za [^lz ℄' povla i da se za
svako elobrojno m 6= 0 dobija prostor L2 ()
Hjmj , gde je Hjmj dvodimenzionalni potprostor
obrazovan funk ijama e{m' i e {m' (u oznakama teorema je b2 = jmj2 ~2 , dok jedina svojstvena
vrednost 2 = 1 za I' nije naglasena). Tako se u ovom prostoru opservabla ^l2 redukuje u
m2 ~2 ~2 d d
[^l2 ℄(m) = 2 (sin ):
sin sin d d
Dakle, svojstvena jedna ina ^l2 (; ') = l(l + 1)~2 (; '), svodi se na niz jedna ina u prostorima
L2()
Hjmj; nakon uvodenja promenljive x = os (time i ddx = sin1 dd ) i jednostavnog
sredivanja, to je niz uopstenih hipergeometrijskih jedna ina:
d2 2x d l(l + 1)(1 x2 ) m2
( + )glm (x) = 0: (A.3.6)
d x2 1 x2 d x (1 x2 )2
Jasno je da je svako resenje za m istovremeno i resenje za m, a sam standardni postupak
resavanja uopstene hipergeometrijske jedna ineA.3.2 e biti sproveden za m 0.
Uz oznake (x) = 1 x2 , ~ (x)q
= l(l +1)(1 x2 ) m2 i ~(x) = 2x, prvo se odreduje konstanta
0
k tako da je izraz def = 2 ~ ( 02 ~ )2 ~ + k polinom po x. Ovo zna i da je potkoreni
kvadratni trinom m2 + (k l(l + 1))(1 x2) zapravo kvadrat binoma, tj. izjedna avanje sa nulom
diskriminante 4(m2 + k l(l +1))(l(l +1) k) daje jedna inu po k. Njena resenja su k = l(l +1) i
k = l(l + 1) m2 , koja daju ukupno etiri mogu nosti za : = m i = mx. Sada se glm (x)
A.3.2Videti npr. A. F. Nikiforov, V. B. Uvarov, Spe ial~nye Funk ii Matematiqesko Fiziki, Mo-
skva, Nauka, 1978.
500
0
trazi u formi m m
l (x)yl (x), gde funk ije zadovoljava diferen ijalnu jedna inu = . Za razli ite
q p
izbore lako se dobijaju resenja (nezavisna od l) m (x) = ( 1+ x )m i m (x) = (1 x2 )m .
1 x
2 m m
Zamenom u (A.3.6), nalazi se hipergeometrijska jedna ina: (x) d ydlx2(x) + (t) dydl x(t) = ylm (t);
ovde je = k 0 , a = 2 + ~. Za navedena razli ita resenja po k nalazi se = l(l + 1)
i = 2(m x), odnosno = m(m 1) l(l + 1) i = 2(m 1)x. U nastavku se traze
resenja (x) Pearson-ove diferen ijalne jedna ine ()0 = , koja su na intervalu promene x
([ 1; 1℄) pozitivna i ograni ena. Ova jedna ina se lako resava, ali su resenja ograni ena za svako
nenegativno m samo pri izboru k = l(l + 1) m2 i = mx, pa zato i = m(m + 1) l(l + 1) =
(l m)(l + m + 1); to su (x) = (1 x2 )m .
Mnozenje funk ijom (x), koja je na intervalu ( 1; 1) pozitivna, omogu uje da se hiperge-
ometrijska jedna ina svode na oblik (1x) ddx (x)(x) ddx ylm (x) = ylm (x). Jasno, to je svojstvena
jedna ina operatora (1 x2 ) m ddx (1 x2 )m+1 ddx , i to za navedenu svojstvenu vrednost . Za
m 6= 0, dozvoljena resenja se anuliraju u x = 1 (da bi njihovi proizvodi sa e{' bili nezavisni od
' u x = 1, i pripadali prostoru L2 (
)). Za operatore ovog tipa resenja sa navedenim grani nim
uslovima su poznata u opstem slu aju: spektar je fn = n 0 + n(n2 1) 00 j n = 0; 1; : : :g, nedegene-
risan je i odgovaraju e svojstvene funk ije su polinomi,
n
ortonormirani u L2 (x) sa tezinom (x),
zadati Rodrigues-ovom formulom yn(x) = B(xn) ddxn [ n (x)(x)℄, gde je Bn konstanta normiranja.
U razmatranom slu aju je n = n(n + 2m + 1), tako da se trazeno nalazi za n = l m,
u formi aso iranog Legendre-ovog polinoma
Bl m dl m
ylm = Pl(m;m
m =
)
(1 x2 )l :
(1 x2 )m dxl m
Zadatak A.3.3 Pokazati da je gornja formula ekvivalentna sa

ylm = Bl m (1 x2 )m
dl+jmj (1 x2 )l :
dxl+jmj
(Uputstvo: iskoristiti opazanje da se bez obzira na znak m moraju dobiti isti rezultati.)
Zadatak A.3.4 Pokazati da za x = 1 (tj. za = 0; ) i m > 0 funk ija ym (x) ima vrednost 0.
l
Iz uslova n = l m, sledi da pri ksiranom l i 0 m l postoji ta no jedno resenje,

te su zajedni ki svojstveni potprostori za ksirane l i m nedegenerisani. Sa druge strane, pri
ksiranom l dobijeni uslov 0 m l, uz podse anje na injeni u da resenja ne zavise od znaka
m, zapravo je ekvivalentan ve ranije izvedenom svojstvu m = 0; 1; : : : ; l (za elobrojno l).
Kona no, zadatak Z A.3.4 (za m = 0 funk ija hm (') ne zavisi od ') pokazuje da su sva dobijena
ukupna resenja lm (; ') = m ( os )ylm ( os )hm (') iz prostora L2 (
). Tako se u ugaonom
faktor prostoru L2 (
) prostora Ho za svako l = 0; 1; 2; : : : javlja ta no jedan iredu ibilni potprostor
orbitalnog angularnog momenta. Celobrojnost reprezenta ija je posledi a a priori postavljenog
iskustvenog zahteva da se vektori ne menjaju pri rota iji za 2 . Kona no, normiranjem dobijenih
resenja lm (; ') nalazi se standardni bazis sfernih harmonika u L2 (
)
q
( p)l 2l+1 (l m)! e{m' sinm dl+m
Ylm (; ') = l
2 l! 2 2 (l+m)! d osl+m sinl ; l = 0; 1; 2; : : : ; m = l; : : : ; l: (A.3.7)
A.4. SLAGANJE ANGULARNIH MOMENATA 501
A.4 Slaganje angularnih momenata

Prostor stanja realnih zi kih sistema po pravilu je direktni proizvod vise prostora, pri emu je
u svakom denisan angularni moment (npr. vise esti ni sistem sa orbitalnim angularnim mo-
mentima svake od esti a, ili orbitalni i spinski angularni moment jedne esti e). Sa grupno
teorijskog stanovista to zna i da je u svakom faktor prostoru zadata reprezenta ija grupe SU(2),
te je i u ukupnom prostoru zadat direktni proizvod ovih reprezenta ija. Drugim re ima i u ukup-
nom prostoru je denisan totalni angularni moment. Na osnovu faktor prostora se moze odrediti
struktura totalnog angularnog momenta, i odgovaraju a pravila se obi no nazivaju slaganje an-
gularnih momenata. Naravno, dovoljno je resiti problem za dva prostora, jer se suk esivnim
slaganjem po dva angularna momenta, moze na i resenje i za vise prostora (pri tome neki od
rezultata, npr. veza standardnog bazisa u ukupnom i pojedinim prostorima, mogu zavisiti od
redosleda slaganja). Ovaj problem e biti razmotren u nastavku odeljka.
A.4.1 Clebs h-Gordan-ove serije

Neka je H = H1
H2 , pri emu je u svakom od faktor prostora denisan angularni moment K ^ i,
(ki ;ki )
sa iredu ibilnim potprostorima Hi . U elom prostoru se moze denisati trojka operatora
^ def
K =K ^ 1
I^2 + I^1
K
^2 ; (A.4.1)
(sto se skra uje u jos uvek dovoljno jasno K ^ =K ^1 +K ^ 2 ). Kako svaka vektorska opservabla K î
^ ^
zadovoljava komuta ione rela ije (A.2.3), a pri tome je [ K1i ; K2j ℄ = 0 za svako i i j , nije tesko
proveriti da je i K ^ vektorska opservabla angularnog momenta (tj. i ona zadovoljava (A.2.3)).
Posto je struktura angularnog momenta potpuno denisana odredivanjem standardnog bazisa (iz
njega je jasno koji su iredu ibilni potprostori uklju eni, koliko puta koji, a i poznate su matri e
svih relevantnih operatora u ovom bazisu), osnovni problem je odredivanje ovakvog bazisa u H.
Pri tome se smatra da su standardni bazisi fj ki ; mi ; ki ig poznati.
Prostor H se razlaze na ortogonalnu sumu H = k1 ;k2 k1 ;k2 H1(k1 ;k1 )
H2(k2 ;k2 ) . Svaki
od faktor prostora u sabir ima je iredu ibilni invarijantni potprostor odgovaraju eg angularnog
momenta, odakle se odmah zaklju uje da su sabir i H1(k1 ;k1 )
H2(k2 ;k2 ) invarijantni (ali ne nuzno
iredu ibilni!) potprostori za K ^ . Ukupan problem se tako svodi na razlaganje ovih potprostora na
iredu ibilne, te odredivanje standardnih bazisa u njima. Dodatno, posto su operatori angularnog
momenta odredeni kvantnim brojem k, tj. ne zavise od , dovoljno je resiti problem razlaganja
i standardnog bazisa u apstraktnom slu aju proizvoda prostora V (k1 )
V (k2 ) . Ekvivalentan
problem, razlaganje direktnog proizvoda dve iredu ibilne reprezenta ije D^ (k1 ) i D^ (k2 ) grupe SU(2)
na iredu ibilne reprezenta ije je u teoriji grupa poznat kao Clebs h-Gordan-ovo razlaganje (ili
serija).
Za dalja razmatranja je vazno odrediti dejstvo operatora K ^ na direktni proizvod standardnih
bazisa fj ki mi i j mi = ki ; : : : ; ki g u prostorima V (i = 1; 2). Taj bazis prostora V (k1 )
V (k2 )
(k i )
se naziva nekorelisani bazis, i za njegove vektore j k1 m1 ; k2 m2 i def = j k1 m1 i

j k2 m2 i o igledno,
na osnovu (A.4.1) vazi:
K^ 3 j k1 m1 ; k2 m2 i = (m1 + m2 )~ j k1 m1 ; k2 m2 i; (A.4.2a)
502
K^ j k1 m1 ; k2 m2 i = m1 (k1 ) j k1 m1 1; k2 m2 i + m2 (k2 ) j k1 m1 ; k2 m2 1 i (A.4.2b)

(uprediti sa (A.2.6)).
Najvazniji rezultat u ovom kontekstu je: pri slaganju angularnih momenata k1 i k2 dobijaju
se po jedanput svi angularni momenti k = jk1 k2 j; jk1 k2 j + 1; : : : ; k1 + k2 . Njegova pre izna
formula ija je
Teorem A.4.1 Razlaganje prostora V (k1 )
V (k2 ) na iredu ibilne prostore operatora K
^ je V (k1 )
V = k=jk1 k2jV ; tj. Clebs h-Gordan-ove serija iredu ibilnih reprezenta ija grupe SU(2)
(k 2 ) k 1 +k2 (k )
su
D^ (k1 )
D^ (k2 ) = kk1=+jkk2 k j D^ (k) : (A.4.3)
1 2
Dokaz: Jezikom teorije Lie-jevih algebri, rezultat sledi iz injeni e da je iredu ibilna reprezenta ija potpuno
odredena svojom maksimalnom tezinom. Drugim re ima, posto je na osnovu (A.4.2a) vektor j k1 m1; k2m2 i
svojstveni za K^ 3, sa svojstvenom vrednos u m1 + m2, njegova najve a svojstvena vrednost je k1 + k2, i javlja se
ta no jedanput (za vektor j k1k1 i
j k2k2 i). Slede a po veli ini je svojstvena vrednost k1 +k2 1, koja je dvostruko
degenerisana (vektori su j k1k1 i
j k2 ; k2 1 i i j k1; k1 1 i
j k2 k2 i), i tako dalje. To zna i da je maksimalna
svojstvena vrednost operatora K^ 2 upravo k(k + 1)~2, za k = k1 + k2 , i da odgovaraju i iredu ibilni potprostor za
K^ sadrzi svojstvene vektore operatora K^ 3 za svojstvene vrednosti m~, gde je m = k1 + k2; : : : ; k1 k2. Da bi se
nasli ostali iredu ibilni potprostori za K^ , treba na i ortokomplement nadenog prostora V (k1 +k2) u V (k1)
V (k2).
Sada je jasno da je u ortokomplementu najve a svojstvena vrednost operatora K^ 3 upravo (k1 + k2 1)~, i da
postoji ta no jedan svojstveni vektor koji joj odgovara, te se i iredu ibilni potprostor V (k1+k2 1) pojavljuje ta no
jedanput. Postupak se ponavlja uz smanjivanje k za po jedan u svakom koraku, dok se ne is rpi eo prostor
direktnog proizvoda, a to je kada je k = jk1 k2 j. Q. E. D.
Teorem T A.4.1 pokazuje da se sve iredu ibilne reprezenta ije grupe SU(2) mogu dobiti pri
reduk iji odgovaraju eg direktnog stepena reprezenta ije D^ ( 2 ) , pa se ova reprezenta ija naziva
1
fundamentalnom reprezenta ijom. U stvari, ovaj iskaz se moze poostriti, uz koris enje simetri-
za ije direktnog proizvoda reprezenta ija.
Zadatak A.4.1 Odrediti visestrukosti dk u razlaganju V (k1 )
V (k2)
V (k3) = k=0; 21 ;:::dk V (k) .
A.4.2 Clebs h-Gordan-ovi koe ijenti

Na osnovu teorema A.4.1 jasno je da se u V (k1 )
V (k2 ) moze jednozna no (do na fazni faktor)
odrediti standardni bazis fj k1 k2 km i j k = jk1 k2 j; : : : ; k1 + k2 ; m = k; : : : ; kg (oznake k1 i k2
u vektoru samo naglasavaju da je to bazis direktnog proizvoda iredu ibilnih prostora), u kome
su operatori K ^ reprezentovani kvazidijagonalnim matri ama, kao sto je opisano u paragrafu
x A.2.5. Skalarni proizvodi ( k1 m1 ; k2m2 j km) def
= h k1 m1 ; k2 m2 j k1 k2 kmi su Clebs h-Gordan-ovi
koe ijenti, i ine matri u prelaska sa nekorelisanog u standardni bazisA.4.1.
Clebs h-Gordan-ove koe ijente je kod svih kompaktnih grupa mogu e ra unati metodom
grupnih projektora (kao kod kona nih grupa, uz odgovaraju u primenu invarijantne integra ije).
Medutim, pokazuje se da je prakti nije ra unati Clebs h-Gordan-ove koe ijente koris enjem
A.4.1Ovo je zapravo opsta deni ija Clebs h-Gordan-ovih koe ijenata, primenljiva za iredu ibilne reprezenta ije
bilo koje grupe.
A.4. SLAGANJE ANGULARNIH MOMENATA 503
^ na nekorelisani bazis dato u (A.4.2), u standardnom
algebre su(2). Dok je dejstvo operatora K
bazisu vaze standardne rela ije:
K^ 3 j k1 k2 km i = m~ j k1 k2 km i; K^ j k1 k2 km i = m (k) j k1 k2 km 1 i: (A.4.4)
Vektor j k1 k2 km i je svojstveni vektor operatora K3(k1 ;k2 ) za svojstvenu vrednost m, pa je samim
tim linearna kombina ija odgovaraju ih nekorelisanih svojstvenih vektora iz (A.4.2) za m1 + m2 =
m: m+
X
j k1k2km i = k
Cm;m 1 j k1 m1 ; k2 ; m2 = m m1 i: (A.4.5)
m1 = m
Grani e sume je lako izra unati: m+ = minfk1 ; k2 + mg i m = minfk1 ; k2 mg. Jasno je da
k
je Cm;m1 upravo Clebs h-Gordan-ov koe ijent ( k1 m1 ; k2 ; m m1 = m2 j km), te se deluju i
operatorom K^ + na obe strane gornje jednakosti, na osnovu (A.4.2) i (A.4.4) i poznatih veza
medu koe ijentima +m i m , nalazi
+m (k)Cmk +1;m1 = +m k
m1 (k2 )Cm;m1
k
+ m1 (k1 )Cm;m 1 1: (A.4.6)
Dobijenom rekurentnom formulom najpre se koe ijenti Ck;m k , a zatim i proizvoljni C k
1 m;m1 , svode
k , koji se direktno ra
na Ck;k unaju. Relativno duga kim, mada ne i komplikovanim ra unanjemA.4.2
nalazi se izraz (A.2.23).
Zadatak A.4.2 Na osnovu (A.4.2), (A.4.4) i (A.4.5) na i Clebs h-Gordan-ove koe ijente ( k1 m1; k2m2 j jk1 k2 jm)
i ( k1m1; k2 m2 j k1 + k2 m). Na osnovu ovoga izra unati sve koe ijente za k1 = k2 = 21 . Uz pomo (A.4.6),
izra unati Clebs h-Gordan-ove koe ijente za k1 = k2 = 1.
A.4.2Pored druge knjige navedene u A.2.4,

is rpni izvodenje Clebs h-Gordan-ovih koe ijenata i reliranih rezul-
tata dato je u A. P. is, A. A. Bandzatis, Teori Momenta Koliqestva Dvieni v Kvantovo
Mehanike, Vil~ns, 1965.

Kvantna Mehanika - Fedor Herbut

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kvantna Mehanika - Fedor Herbut

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fizi

Univerzitet u Beogradu, 1999.

12. januara 1982.

1 IDEJNE OSNOVE KVANTNE MEHANIKE 1

2 STATISTIC  KI POSTULATI I GEOMETRIJA KVANTNE MEHANIKE 21

3 DINAMIKA KVANTNE MEHANIKE 79

4 RELACIJE NEODREDENOSTI, MESAVINE I PROBLEM DVE CESTICE106 

5 GALILEJEVE TRANSFORMACIJE 147

6 Teorija jednog uglovnog momenta 168

7 Slaganje uglovnih momenata 236

8 DISKRETNE, DINAMIC  KE I UNUTRASNJE SIMETRIJE 276

9 PROSTI SISTEMI I IDENTIC  NE CESTICE

10 Priblizni ra uni 378

11 OSNOVI DRUGE KVANTIZACIJE 425

12 OSNOVNI POJMOVI TEORIJE RASEJANJA 458

A GRUPA ROTACIJA I ANGULARNI MOMENT (M. Damnjanovi ) 480

1.1 Dva prosta i tipi na kvantna eksperimenta

1.1.2 Eksperimentalni uredaj

Slika 1.1: Young-ov eksperiment. K i A su katoda i anoda. Isprekidane rte prikazuju

1.1.5 Misaoni eksperiment

1.1.6 Diskretna detek ija

1.1.7 Interferen ija sa samim sobom

1.1.8 Eksperiment sa semire ektivnim ogledalom

1.1.9 Prednost eksperimenta sa ogledalima

1.2 Prin ip neodredenosti i komplementarnost

1.2.1 Eksperimenti sa ogledalima

1.2.2 Razaranje interferen ije

1.2.3 Nerazdvojivost objekta i mernog aparata

1.2.4 Prin ip neodredenosti

1.3 Prin ip superpozi ije

1.3.1 Superpozi ija stanja

1.3.2 Koe ijenti u superpozi iji

Slika 1.4: Foton polarisan duz O( 4 ).

1.3.3 Linearna polariza ija

Slika 1.5: Foton polarisan duz O( 8 ).

1.3.4 Nelinearne polariza ije

1.3.5 Prin ip superpozi ije

1.4 Osnovni statisti ki pojmovi u zi i

1.4.1 Statisti ki ansambl

1.4.2 Osnovne vrste statisti kih ansambala

1.4.3 Prepara ija ansambla

1.4.4 Stohasti ke varijable i distribu ije po dogadajima

Slika 1.6: Zastor. Vrednosti stohasti ke varijable su 1; : : : ; 8.

1.4.6 Klasi ni prostor dogadaja

ili 5 ili 7) o igledno N1 +N5 +N7 ,

1.4.7 Uslovna verovatno a

1.4.8 Srednja vrednost

1.4.9 Gustina verovatno e

1.4.10 Neodredenost distribu ije

1.4.11 Ostra vrednost varijable

1.4.12 Mesanje ansambala

1.4.13 Vremenska evolu ija

1.4.14 Selektivno i neselektivno merenje

1.4.15 Prediktivno i retrospektivno merenje

1.4.16 Promena ansambla pri merenju

2.1 Stanja, opservable i verovatno a

 isti kvantni ansambli

2.1.2 Postulat o stanjima

Svako stanje kvantnog sistema predstavlja se u kvantnoj mehani i nekim

2.1.3 Postulat o opservablama

Svaku stohasti ku varijablu kvantnog sistema, tj. svaku tzv. opservablu,

2.1.4 Spektralna forma hermitskog operatora

2.1.5 Postulat o verovatno i rezultata

Verovatno a da se, pri merenju opservable A^ na kvantnom sistemu u sta-

Fizi

2 STATISTIC KI POSTULATI I GEOMETRIJA KVANTNE MEHANIKE 21

4 RELACIJE NEODREDENOSTI, MESAVINE I PROBLEM DVE CESTICE106

8 DISKRETNE, DINAMIC KE I UNUTRASNJE SIMETRIJE 276

9 PROSTI SISTEMI I IDENTIC NE CESTICE

10 Priblizni ra uni 378

A GRUPA ROTACIJA I ANGULARNI MOMENT (M. Damnjanovi ) 480

1.1 Dva prosta i tipi na kvantna eksperimenta

Slika 1.4: Foton polarisan duz O( 4 ).

Slika 1.5: Foton polarisan duz O( 8 ).

1.4 Osnovni statisti ki pojmovi u zi i

1.4.1 Statisti ki ansambl

1.4.2 Osnovne vrste statisti kih ansambala

1.4.4 Stohasti ke varijable i distribu ije po dogadajima

Slika 1.6: Zastor. Vrednosti stohasti ke varijable su 1; : : : ; 8.

1.4.6 Klasi ni prostor dogadaja

ili 5 ili 7) o igledno N1 +N5 +N7 ,

1.4.7 Uslovna verovatno a

1.4.9 Gustina verovatno e

1.4.11 Ostra vrednost varijable

1.4.12 Mesanje ansambala

2.1 Stanja, opservable i verovatno a

isti kvantni ansambli

Svaku stohasti ku varijablu kvantnog sistema, tj. svaku tzv. opservablu,

2.1.5 Postulat o verovatno i rezultata

Verovatno a da se, pri merenju opservable A^ na kvantnom sistemu u sta-

2.1.6 Verovatno a odredene vrednosti opservable

2.1.7 Drugi vid formule za verovatno u

Analogno, (2.1.6) moze da se prepise kao

2.2 Pojedina ni sistemi i srednja vrednost opservabli

2.2.3 Ostra vrednost i svojstveni problem opservable

2.2.4 Postulat o pojedina nim kvantnim sistemima

Ako je verovatno a da se dobije rezultat iz intervala [a; b℄ pri merenju op-

2.2.5 Apsolutna nemogu nost i pojedina ni kvantni si-

2.2.6 Ostra vrednost opservable | puno zna enje

Pretpostavimo da opservabla A^ ima isto diskretan spektar a1 ; a2 ; ::: i spektralnu formu

Teorem 2.2.1 Srednja vrednost opservable A^ sa isto diskretnim spektrom u stanju je

2.3.1 Matemati ka rekapitula ija uopstenih vektora i kon-

(naravno, j s i 2= H i nije nuzno da postoji 0 6= 2 H koji bi u (2.3.1) mogao da zameni j s i).

ili ako obelezimo h s j i sa (s), kao sto se obi no ini,

Primenjuju i (2.3.13) na proizvoljni vektor j i 2 H, imamo

Za spe ijalni slu aj j 0 i =j i, formulom (2.3.16) izrazavamo kvadrat norme.

2.3.2 Gustina verovatno e

^ ) = j (s)j2 naziva se gustinom verovatno e, jer j (s)j2 ds je verovatno a da

Posto je j (s)j2 = h j sih s j i, imamo

2.3.5 Borel-ovo -polje realne ose

gde su j n i i j s i pomenuta jednozna na resenja diskretnog odnosno kontinualnog svojstvenog

2.4.6 Kako se vektor stanja pridruzuje ansamblu

2.4.7 Verovatno a prelaza

Dokaz emo dati u Dodatku x 2.4.11.

2.4.9 Uslovna verovatno a

Sa klasi nih varijabli zi kog sistema prelazi se na opservable u prostoru

2.5.5 Prin ip koresponden ije i matemati ki smisao po-

2.5.8 Operatori, analiti ke funk ije operatora i izvod po

A^ def A^(B^ + "I;

Zadatak 2.5.1 Pokazati da vazi

za svaki pozitivan eo broj n. Vazan spe ijalni slu aj od (2.5.9) je

2.5.10 Komutatori sa analiti kim funk ijama