Strain I.

Posavljak

OTPORNOST MATERIJALA

OM16-P11

STABILNOST LINIJSKIH NOSEIH

ELEMENATA
Pojam stabilnosti sreemo u raznim oblastima.

Navedimo nekoliko primera:

Stabilnost plamena (pri sagorevanju u gasnom

gorioniku),
Stabilnost laminarnog strujanja (kod fluida),
Stabilnost vremenskih uslova i
dobro nam poznata
Stabilnost ravnotenog stanja.
2

Stabilna

ravnotea: Po prestanku dejstva

poremeajne sile telo se vraa u prvobitan
ravnoteni poloaj.
Labilna ravnotea: Po prestanku dejstva
poremeajne sile telo se udaljava od prvobitnog
ravnotenog poloaja dok se ne umiri u novom
ravnotenom poloaju.
Indiferentna ravnotea: Po prestanku dejstva
poremeajne sile telo zauzima novi ravnoteni
poloaj blizak prvobitnom ravnotenom poloaju.
3

Stabilna ravnotea

Indiferentna ravnotea

Labilna ravnotea
Mogui sluajevi
ravnotee valjka

Stabilna
ravnotea

Labilna ravnotea

Mogui sliajevi ravnotee tapa

5

Indiferentna
ravnotea

U poetku smo rekli da je Otpornost materijala

nauka o proraunima
vrstoe,
Krutosti i
Stabilnosti

elemenata konstrukcija i konstrukcija u celosti.

Do sada smo prouavali napone i deformacije

kod:
Aksijalno

optereenih

tapova

(zategnutih

pritisnutih),
Smicanja (praktinog ili tehnikog),
tapova optereenih na uvijanje,
Savijanja grednih nosaa i konzola (ukljuujui i
Gerberove gredne nosae)
Pri tome su nas interesovale vrtoa i krutost.
U ovom delu emo se upoznati sa stabilnou

tapova kao linijskih noseih elemenata.

7

Razmotriemo uslove pod kojima dolazi do

gubitka
elastine
stabilnosti
tapova
konstantnog poprenog preseka.
tap sa podunom osom kao idealno pravom
linijom i pravcem dejstva pritisne sile
podudarnim sa tom osom, predstavlja prosti
tap.

Sila pri kojoj dolazi do podunog savijanja,

odnosno izvijanja konkretnog tapa, naziva se

kritina sila izvijanja.
Na naredni slikama su primeri konstrukcija
kod kojih moe doi do izvijanja kad
optereenje dostigne kritinu vrednost.

F1 F2 F3

a)
Uz analizu stabilnosti aksijalno pritisnutog prosog tapa

Usled delovanja pritisne sile F 1 (a) tap

zadrava stabilan pravolinijski oblik.

Uvoenjem izvesne bone sile tap
poprimio krivolinijski oblik.
10

bi

F1 F2 F3

a)
Uz analizu stabilnosti aksijalno pritisnutog prosog tapa

Po uklanjanju pomenute bone sile unutranje

sile bi izvrile ispravljanje tapa (vratile bi mu

stabilan pravolinijski oblik).

11

F1 F2 F3

b)
Uz analizu stabilnosti aksijalno pritisnutog prosog tapa

Usled delovanja pritisne sile F 2 > F1 (b) tap je

poprimio stabilan krivolinijski oblik (poduno

se savio, doiveo tzv. izvijanje).

12

F1 F2 F3

b)
Uz analizu stabilnosti aksijalno pritisnutog prosog tapa

Unutranje sile u ovom sluaju nisu u stanju

da tapu vrate stabilan pravolinijski oblik.

13

F1 F2 F3

c)
Uz analizu stabilnosti aksijalno pritisnutog prosog tapa

Usled delovanja pritisne sile F 3 > F2 (c)

unutranje sile se nisu oduprle i tap se savio i

poprimio prikazan krivolinijski oblik.
tap od krtog materijala bi se polomio.
14

Na naredni slikama su primeri konstrukcija

kod kojih moe doi do izvijanja kad

optereenje dostigne i prekorai kritinu
vrednost.

Hidrocilindar

15

Ravna reetka
NAPOMENA: Primenom metoda Statike potrebno je otkriti
pritisnute tapove.

16

Kriterijum
N z
dimenzionisanja A z
d
kod poduno optereenih
tapova je potreban ali nije i
dovoljan.

Ram
17

Eksperimentalnim ispitivanjem je dokazano da

se poduno savijanje tapa (izvijanje) vri oko

ose sa najmanjim momentom inercija I2 = Imin.

18

Izvijanje u elastinoj oblasti

U ovom sluaju, kad pritisna sila F dostigne

kritinu vrednost Fkr , mogue je da tap ostane

prav ili da se izvije (iz pravog pree u izvijeni
oblik).
Iz pravog u izvijeni oblik tap prelazi pri uvoenju
malog poprenog poremeaja.
Tada mu osa kao idealno prava linija prelazi u
krivu liniju v = v(z).
Zavisno od naina oslanjanja tapa razlikujemo
etiri osnovna sluaja izvijanja.
19

Prvi sluaj izvijanja

Posmatrajmo tap koji je zglobno oslonjen na

oba kraja pre i posle dostizanja kritine sile

F = Fkr .

Izvijanje tapa pre (gore) i posle dostizanje kritine sile

(dole)
20

Priblina diferencijalna jednaina

elastine linije:
EI v '' z M
min

Moment savijanja
iznosi:
M x z F v z
21

EI min v '' z F v z

EI min v '' z F v z EI min v '' z F v z 0

Homogena diferencijalna jednaina drugog
reda sa konstantnim koeficijentima.
v '' z k 2 v z 0
F
k
E I min
2

22

Reenje homogene diferencijalne

jednaine drugog reda sa
konstantnim koeficijentima v '' z k 2 v z 0


je oblika:

23

v z C1 sin kz C2 cos kz

Vrednosti integracionih konstanti C1 i C2

odreujemo iz graninih uslova:
v z

z 0

v z

z l

0
0

v z

z 0

v z

z l

v z

z 0

v z

z l

C1 sin k 0 C2 cos k 0 0

0
0
0

C1 sin kl C2 cos kl 0 C1 sin kl 0

Jedno trivijalno reenje (dokaz
da je pravi oblik tapa jedan od
moguih ravnotenih oblika)

Za

C1 0

Za

sin kl 0

C1 sin kl 0

24

C2 0

sin kl 0

F
k
E I min

Za

kl n , n 1,2,3,... odnosno za k 2l 2 n 2 2

2 2
n

2
k 2
l

25

F
n 2 2
n 2 2 E I min

2 Fkr
E I min
l
l2
Vrednost kritine sile pri
kojoj e doi do izvijanja.

Za n=1 dobijamo najmanju

vrednost kritine sile pri
kojoj e doi do izvijanja

2 E I min
F Fkr
l2

Ovo je Ojlerova kritina sila

izvijanja u elastinoj oblasti.

26

n
kl n k
l

v z C1 sin kz C2 cos kz v v z C1 sin

n
z
l

Za integracionu konstantu C1 moe se rei da

je neodreena jer za z=l/2 imamo: v z
f max C1 0
z l 2
Za n=1 elastina linija ima oblik polutalasa
sinusoide i predstavlja tzv. osnovni harmonik.
Za n=2,3,4, ... dobijamo harmonike vieg reda.

27

Osnovni harmonik i harmonici vieg reda

28

Drugi sluaj izvijanja

Razmotrimo sluaj tapa koji je na jednom

kraju ukleten, a na drugom slobodan.

Granini uslovi i optereenje tapa su isti kao
kod zglobno oslonjenog tapa duine 2l,
Jedino granini uslovi na polovini raspona tog
tapa odgovaraju graninim uslovima ukletene
konzole.

29

Najmanja vrednost
kritine sile u ovom
sluaju iznosi:

2 E I min
F Fkr
2
2l

tap na jednom kraju ukleten, a na

drugom slobodan
30

Trei sluaj izvijanja

Razmotrimo

sluaj

obostrano

ukletenog

tapa.
Rrastojanje izmeu prevojnih taaka elastine
linije, zbog simetrije iznosi l/2.
Zbog toga to je u prevojnim takama
elastine linije moment savijanja jednak nuli
(0), sredinji deo tapa e se ponaati kao
zglobno oslonjen tap.

31

Kritina sila za
obostrano
ukleten tap
iznosi:

2 E I min
F Fkr
2
l 2
Obostrano ukleten tap izloen izvijanju

odnosno

2 E I min
Fkr
2
0,5 l
32

etvrti sluaj izvijanja

Razmotrimo tap koji je na jednom kraju

ukleten, a na drugom zglobno oslonjen.

tap na jednom kraju ukleten, a na drugom

zglobno oslonjen

33

Moment
savijanja:

M z F v z YA z

Priblina diferencijalna jednaina

elastine linije:
EI min v '' z F v z YA z

34

EI min v '' z F v z
YA z

d
dz

dM z
EI min v ''' z
T z F v ' z YA
dz

dT z
IV
EI min v z
F v '' z
dz
Homogena diferencijalna

jednaina etvrtog reda v IV z k 2 v '' z 0

35

d
dz

v IV z k 2v '' z 0

F
k
E I min
2

Opte reenje homogene diferencijalne

jednaine etvrtog reda sa konstantnim
koeficijentima je oblika: v z C sin kz C cos kz C z C
1
2
3
4
Integracione konstante u ovoj jednaini
odrediemo iz graninih uslova:
v z

z 0

v '' z
v z
v ' z
36

z 0

z l
z l

0
0

( M A 0)

v z C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4

v ' z C1 k cos kz C2 k sin

kz C3

v '' z C1 k 2
sin kz C2 k2 cos
kz
37

v z

z 0

v '' z
v z
v ' z

z 0

z l
z l

0
0

( M A 0)

z0

v z

v z C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4
v '' z C1 k 2
sin kz C2 k2 cos
kz

z 0

v '' z

C1 sin k 0 C2 cos k 0 C3 k 0
C4

z 0

2
C1 k 2
sin k 0 C2 k
cos k 0 0

C2 C4 0
C2 k 0
2

38

C2 0
C4 0

0
z l

v z C1 sin kz C2 cos kz C3 z C4

v ' z C1 k cos kz C2 k sin

kz C3

v z
v ' z

0
C1 sin kl C3 l 0

z l
z l

C1 k cos kl C3 0

Da bi postojao ugib, integracione

konstante u ovom sistemu
moraju biti razliitte od nule C1 0
C3 0
39

sin kl l
D
0
k cos kl 1

tgkl kl

tgkl kl

Ovo je transcedentna
jednaina kojoj je
20 ,19
2
najmanji koren
kl 4,493 k 2
l
F
k
E I min
2

F
20 ,19
E I min
2

Fkr 20 ,19 2
E I min
l
l

2 EI min
Fkr
2
0,7 l
40

 2 E I min
Fkr
lr2

Redukovane duine za etiri osnovna sluaja izvijanja

41

Ojlerova hiperbola
Koristei pojam redukovane duine, lr , moemo

napisati opti izraz za kritinu silu izvijanja.

2 E I min
Fkr
lr2
Ovde uvedimo pojam
vitkost tapa r :
lr
r
imin

42

Minimalni
poluprenik
inercije
imin

I min
A

lr
imin

2
lr2 2r imin

2
min

I min

2
2 I min
lr r
A

2 E I min
Fkr
lr2

2 E A
Fkr
2r

Izraza za kritini napon kr pri kojem

dolazi do izvijanja tapova

Fkr 2 E
Fkr 2 E
kr
2
2
A
r
A
r
U teoriji izvijanja ovaj izraz
predstavlja Ojlerovu hiperbolu.

43

Granicu do koje vai izraz za

kritini napon izvijanja
2 E
2 E
kr 2 kr 2 P
r
P
dobijamo iz uslova

r P

ZAKLJUAK:
Izvijanje u elestinoj
oblasti imamo za
r
P

44

P ... Granica
proporcionalnosti

P ... Vitkost na granici

proporcionalnosti
E
P

Izvijanje u neelastinoj oblasti

Za tapove kod kojih je

r p

izraz za kritinu silu

izvijanja
2 E I min
Fkr
lr2

45

jer neupotrebljiv jer smo

tada u neelastinoj oblasti.

Reiti

problem izvijanja u neelastinoj

oblasti, znai primeniti teoriju elastoplastinosti.
Zbog komplikovanosti matematikog aparata,
za izvijanje tapova u neelastinoj oblasti
koristimo empirijske izraze za izraunavanje
vrednosti kritinog napona.
Na osnovu eksperimenata, Tetmajer je
definisao linearnu zavisnost izmeu kritinog
napona izvijanja kr i vitkosti .
46

Linearna zavisnost kritinog napona

izvijanja, prema TETMAJERU, glasi: B C
kr
B , C ... Konstante koje zavise od
vrste materijala.
Bolja aproksimacija se dobija ako se
koristi nelinearna zavisnost kritinog
napona izvijanja i vitkosti
Donson-Ostenfeldova (JohnsonOstenfeld) parabola

47

kr B Cm

kr B C2

m2

U konkretnom sluaju izvijanja, za konkretnu

redukovanu vitkost r , kritini napon izvijanja ,
prema TETMAJERU, iznosi
kr B C r
Prema DONSON-OSTENFELDU
isti bi iznosio
kr B C2r
Kritina sila izvijanja u
neelastinoj oblasti F A
kr
kr

48

IZVIJANJE - REZIME
Kratki
tapovi se proraunavaju
tapovi: samo na pritisnu vrstou:
r
T

Srednje dugi
tapovi:
T
r
p

Fkr
kr
A

tapovi se proraunavaju na
izvijanje po Tetmajeru ili
nekom drugom empirijskom
izrazu:
B C
kr

Tetmajerov
izraz

49

Vitki
tapovi:
r
p

50

tapovi se proraunavaju na
izvijanje po Ojleru:
2E
kr 2
r

Tetmajer

Ojler

Dijagram kritini napon vitkost sa pridruenom

inenjerskom naponsko-deformacionom krivom
51

Opti oblik Tetmajerovog izraz:

52

kr B C

Tetmajerov izraz za elik .0360:

kr 289 0 ,82

Tetmajerov izraz za .0461:

kr 320

Tetmajerov izraz za elik .0561:

kr 589 3,8

Tetmajerov izraz za drvo:

kr 29 ,3 0 ,2

Drugi oblik Tetmajerov izraza koji

se svodi na prethodni , ima oblik

kr B C

53

Izvijanje Omega postupak

Jedan od najjednostavnijih postupaka za

izraunavanje vrednosti kritinog napona

izvijanja, zasnovan na stvarnoj pritisnoj sili, je
omega postupak.
F
kr dc
A

dc

1
dk

dc ... Dozvoljeni napon na pritisak

dk ... Dozvoljeni napon na izvijanje

54

Podaci o koeficijentu
, za razne materijale, mogu se nai u
tablicama (prirunicima).

Stabilnost noseih elinih

konstrukcija
Stabilnost noseih elinih konstrukcije se

proverava i za to postoje odgovarajui

standardi.
i N
N
kr i ,d

Najvea pritisna sila za nosee

eline konstrukcije izraunava
se iz uslova:
Fkr 1
F
A kr

55

 i N
N
kr i ,d
A

56



E
E
E

N N

57

Koeficijenti N se
za linije iz
dijagrama , takoe
mogu nai u
tablicama
(prirunicima).

Izvijanje Primer1
Odrediti kritinu silu izvijanja U20 profilnog
stuba sa slike za h = h1 = 2 m i h = h2 = 1 m,
ako su:
E= 2105 MPa
P = 180 MPa
T = 220 MPa
0 = 310 MPa

58

Povrina poprenog preseka profila U20

A 32 ,2 cm 2
Minimalni moment inercije profila U20

I min I y 148 cm 4
Minimalni poluprenik inercije profila U20

imin i y 2 ,14 cm

59

Vitkost na granici proporcionalnosti

E
2 105
P
3,14
104 ,66
P
180
Vitkost na granici teenja
0 T
310 220
T P
104 ,66
72 ,457
0 P
310 180

60

Redukovane duine za dve vrednosti h

hr1 2h1 2 2 4 m 400 cm
hr 2 2h2 2 1 2 m 200 cm

Za drugi sluaj izvijanja.

Redukovane vitkosti za dve vrednosti h

hr1 400
r1

186 ,916
imin 2,14
r2

61

hr 2 200

93,458
imin 2 ,14

Kritine sile izvijanja za dve vrednosti h

r1 186,916 P 104,66
2 E
3,14 2 2 10 4
Fkr ,1 2 A
32,2 181,741 kN
2
r
186 ,916

72 ,457 r 2 93,458 P 104 ,66

0 P
0
r ,2 A
P

Fkr ,2

31 18

31
93,458 32 ,2 517 ,564 kN
104 ,66

62

Prema
Ojleru!

Prema
Tetmajeru!

Izvijanje - Primer 2

PODACI: E = 2105 MPa, P = 200 MPa, T = 240 MPa, kr

=301,076 1,018 [MPa ],
L = 2 m, B =4 cm, H = 8 cm, b=1 cm, h=3 cm
Odrediti kritine sile izvijanja .

63

Povrina poprenog preseka

A BH 2bh 4 8 2 1 3 26 cm 2
Minimalni moment inercije
I min

b3h B b 2
B3H
Iy
2

bh
12
12 2

13 3 4 1 2

43 8
4

28
,
667
cm

12
12 2

64

Minimalni poluprenik inercije

imin

I min

28,667
1,05 cm
26

Vitkost na granici proporcionalnosti

E
2 105
P
3,14
99 ,296
P
200

65

Vitkost na granici teenja

T 240 MPa

T 301,076 1,018 T

301,076 240
T
59 ,996
1,018
Redukovane duine
Lr1 2 L 2 2 4 m 400 cm
Lr 2 0 ,5 L 0 ,5 2 1 m 100 cm

66

Redukovane vitkosti
Lr1 400
r1

380 ,952
imin 1,05
r2

67

Lr 2 100

95,238
imin 1,05

Kritine sile izvijanja za

r1 380,952 P 99,296
Ojler

2 E
3,14 2 2 10 4
Fkr ,1 2 A
26 35,328 kN
2
r
380,952

59 ,996 r 2 95,238 P 99 ,296

Tetmajer

Fkr ,2 0 ,1 301,076 1,018 r 2 A

0 ,1 301,076 1,018 95,238 26 530 ,721 kN

68

Proraun na stabilnost
Proraun na stabilnost ukljuuje proraune:
vrstoe,
Potrebne povrine poprenog preseka
Dozvoljene pritisne sile.

69

Proraun vrstoe
F
k d
A

k koeficijent koji zavisi od

materijala i od vitkosti ,
d Dozvoljeni napon pri zatezanju/pritisku.

Proraun potrebne povrine poprenog preseka

F
A
k d
Proraun dozvoljene pritisne sile preseka
Fkr
Fd
s
70

s stepen sigurnosti na stabilnost.