Strain I.

Posavljak

OTPORNOST MATERIJALA

OM16-P10

1
 GREDE SA GERBEROVIM ZGLOBOVIMA
 Sa aspekta STATIKE vrednost momenata
savijanja u Gerberovim zglobovima
neprekidnih grednih nosača, jednaka je nuli
(0).
 Sa aspekata OTPORNOSTI MATERIJALA
zglobna veza se ponaša kao elastični oslonac.

2
  Da bi se rešio problem grednih nosača sa
Gerberovim zglobovima, potrebno je:
 Nosač rastaviti na podraspone (proste grede, grede
sa prepustima i konzole),
 Zglobnoj poprečnoj sili YG kod jednog od
podraspona dodeliti ulogu reakcije u elastičnom
osloncu.
 Kod drugog, odgovarajućeg podraspona, poprečnoj
sili YG dodeliti ulogu koncentrisane napadne sile.

3
 PROSTA
GREDA
Poprečnoj sili
YG dodeljena
uloga reakcije GREDA SA
u elastičnom PREPUSTOM
osloncu.
Ppoprečnoj sili
YG dodeljena
Statički određen gredni nosač sa
uloga
zglobom G
koncentrisane
napadne sile.
4
 PROSTA
GREDA SA GREDA
PREPUSTOM

Primer nosača sa zglobovima G1 i G2

5
 Prosta greda G2D

M  0 D
YD

Y  0
i
i
YG 2

Greda sa prepustom
G1CG2

M  0 C
YC

Y  0
i
i
YG1

6
 Greda sa
prepustom ABG1

M  0 A
YA

Y  0
i
i
YB

7
  Koristeći podatke o ugibima i nagibima prostih
greda, konzola i greda sa prepustima, možemo
doći do ugiba i nagiba koji nas interesuju kod
Gerberovih greda.
 Još nešto što treba uzeti u obzir odnosi se na
podraspone sa elastičnim osloncima.
 Kod ovakvih podraspona treba uzeti u obzir
izvesne rotacije.

8
9
  
fG' 2   fGKonzolno
2    Ci   a

i  i 

Slučaj a
“klackalice” f "  k f k 2  
G2 2 G1 l

f G 2  f G' 2  f G" 2

f z   f zi k1 f G1 k1  1 
z
i
l

Pomeranje od svih opterećenja koja deluju

na gredu G1CG2 .
10
 SAVIJANJE – STATIČKI
NEODREĐENI PROBLEMI
 Sve što smo do sada u vezi sa savijanjem
izučavali odnosilo se na statički određene
probleme.
 Ovoga puta prelazimo na statički neodređene
probleme grednih nosača izloženih čistom
savijanju ili savijanju silama.
 Sva opterećenja će i dalje pripadati jenoj ravni.

11
  U okviru ovog izlaganja srešćemo se sa
grednim nosačima:
 Sa jednim rasponom i dopuštenim podužnim
pomeranjem,
 Sa jednim rasponom i sprečenim podužnim
pomeranjem i sa
 Neprekidnim nosačima sa više raspona.

12
 Gredni nosač sa jednim rasponom i dopuštenim
podužnim pomeranjem

Primer grednog nosača Ovde je uklonjen oslonac

sa dopuštenim podužnim B i za suvišnu
pomeranjem nepoznatu veličinu
uzeta reakcija
Ovaj neodređeni problem FB  S
može se rešiti uklanjanjem
suvišnih oslonaca.

13
 Suvišnu nepoznatu
veličinu
FB  S

Odredili bismo iz
uslova pomeranja
kraja konzole   0
B

14
 Umetanje zgloba je Na mestu ukleštenja umetnut je
drugi način rešavanja zglob, a za suvišnu nepoznatu
neodređenosti ovog veličinu uzet reaktivni moment
grednog nosača.
MA  S

koji se određuje iz uslova da je

nagib na mestu ukleštenja
jednak nuli (0)
A  0

15
 Zglob se može umetnuti Prema ovoj slici, za ovako
na bilo koje mesto i tako umetnuti zglob, suvišna
se na mnogo načina ovaj nepoznata je moment S koji
neodređen nosač može kod statički neodređenog nosača
pretvoriti u određen. stvarno postoji i koji bi se
odredio iz uslova da da na mestu
umetnutog zgloba imamo nagibe:
levo  desno
ukuno  0

16
 Gredni nosač sa jednim rasponom i sprečenim
podužnim pomeranjem

Prvi slučaj grednog nosača sa

sprečenim podužnim pomera-
njem

Ovakav gredni nosač, realno je 1x statički neodređen, međutim,

zbog toga što su podužne komponente reakcija zanemarivo male
u odnosu na poprečne, nosač se bez njih pretvara u statički
određen.
17
 Zanemarivanjem
horizontalnih komponenti
reakcija, sa satički
neodređenog problema,
prelazi se na statički
određen problem.

18
 U ovom slučaju podužne
komponente reakcija ne
smemo zanemariti.

Drugi slučaj grednog nosača

sa sprečenim podužnim pome-
ranjem

Suvišna nepoznata
veličina je
FBh  S

koja se može odrediti iz

uslova da je podužno
pomeranja oslonca B
 Bh  0
19
 Gredni nosač je 3x
statički neodređen

Treći slučaj grednog nosača sa

sprečenim podužnim pomera-
Suvišne nepoznate
njem
veličine
S1 / S2

odredićemo iz
uslova pomeranja
kraja konzole
1  0
2  0
NAPOMENA: Horizontalne reakcije su zanemarene.
20
 S1  M A
S2  M B

Dopunski uslovi:
 0
 0

NAPOMENA: Horizontalne reakcije su zanemarene.

21
 Gredni nosač je 3x
statički neodređen

Četvrti slučaj grednog nosača

sa sprečenim podužnim pome-
ranjem Suvišne nepoznate
veličine
S1 / S 2 / S3

odredićemo iz
uslova pomeranja
kraja konzole 1  0
2  0
3  0
22
 Gredni nosač uklešten na oba kraja i
opterećen koncentrisanom silom

Ovaj problem ćemo rešiti

tako što ćemo ukloniti
ukleštenje i zameniti ih sa
momentima
S1  M A
S2  M B

Dopunski uslovi su:

 0
 0
23
 Fab  b 
 F   1 
6 EI x  l 
S1l
   S1  
3EI x
S 2l
  S2  
 6 EI x

    F     S1     S 2   0


Fab   b  S1l S 2l ab  b 
1   l   3EI  6 EI  0  2 S1  S 2   F l 1  l 
6 EI x    x x

24
 Fab  a 
 F    1 
6 EI x  l 
S1l
   S1   
6 EI x
S 2l
  S2   
 3EI x
    F     S1     S 2   0

Fab  a  S1l S 2l ab  a 
6EI x 1  l   6EI  3EI  0  S1  2S 2   F l 1  l 
x x

25
 ab  b 
2 S1  S 2   F 1 
l  l
ab  a 
S1  2 S 2   F 1 
l  l

2
b
S1   Fa  
l
2
a
S 2   Fb  
l

26
 b a
YA  F   F YB  F   F
l l
S1 S1
YA  S1   YB  S1  
l l
S2 S2
YA  S 2   YB  S 2  
l l


Saglasno principu superpozicije,
za ukupne reakcije u osloncima
možemo napisati da iznose:  b S1  S 2
YA  F 
YA  YA  F   YA  S1   YA  S 2  l l

YB  YB  F   YB  S1   YB  S 2  a S  S2
YB  F  1
l l
27
 Gredni nosač uklešten na oba kraja opterećen
ravnomerno raspodeljenim opterećenjem q

Ovaj problem ćemo rešiti tako

što ćemo umetanjem zglobova
i dodavanjem momenata:
S1  S2  S  M A  M B

Dopunski uslovi su:

    0

28
 ql 3
 q 
24 EI x
S1l
   S1  
3EI x
S 2l
   S2  
6 EI x
    q     S1     S 2   0


ql 3 S1l S 2l ql 2
   0  2S1  S 2   S1  S2  S
24 EI x 3EI x 6 EI x 4
 ql 2
 S 
29 12
 ql ql
YA  q   YB  q  
2 2
S1 S1
YA  S1   YB  S1  
l l
S S
YA  S 2   2 YB  S 2   2
YA  YA  q   YA  S1   YA  S 2 
l l

YB  YB  q   YB  S1   YB  S 2  

 ql S1  S 2
YA  
2 l ql
  YA  YB 
ql S1  S 2 2
S1  S2  S YB  
2 l
30
 Gredni nosač sa elastičnim osloncem

Dopunski uslov:
 B  cS

c – koeficijent elastičnosti
opruge (recipročna vrednost
koeficijenta krutosti opruge k)

31
 Gredni nosači sa više raspona (neprekidni
gredni nosači)

Problem se može rešiti uklanjanjem suvišnih

oslonaca!
32
 Suvišne nepoznate odredićemo iz uslova
veličine pomeranja i  0
S1 , S2 ,..., S K
i  1,..., K

U slučaju opružnih
elastičnih oslonaca i-
ci ... Koeficijent elastičnosti
to pomeranje iznosi   c  S
i i i odgovarajuće opruge

33
 Problem se može rešiti i umetanjem zglobova!

34
 Momente kao odredićemo iz uslova
suvišne nepoznate jednakosti nagiba sa obe
veličine S ,..., S
1 K strane zgloba
  k   k
k  1,2,..., K 

35
 Ako se iz posmatranog
neprekidnog nosača
izdvoje dva susedna
raspona koja se zatim
razdvoje na zajedničkom
osloncu, onda se može
primeniti uslov:

   
k k

36
  k k k 1 k k  od zadatih opterecenja 
    M , M    q

 k k k k 1 k  od zadatih opterecenja 
    M , M    q

37
 M k 1  lk 1 M k  lk 1
 k  
6 E  I k 1 3E  I k 1
   qk

M k  lk M k 1  lk
 k   3E  I k

6E  I k
   qk

M k 1  lk 1 M k  lk 1 lk  M k 1  lk
        qk   qk
6 E  I k 1 3  E  I k 1 E  I k  6E  I k
Ovo je obrazac tri momenta (Klapejronov obrazac) koji se
ispisuje za sve k=1,...,K (K=N2), što daje N2 jednačine sa
po tri nepoznata momenta po čemu je i obrazac dobio ime.
38
 KOSO SAVIJANJE

 U opštem slučaju savijanja, ravan dejstva

opterećenja može zaklapati proizvoljan ugao
sa glavnim težišnim osama inercije.
 Takav slučaj savijanja zovemo koso savijanje.
 Pri razmatranju kosog savijanja ostajemo na
istim pretpostavkama koje su važile i u slučaju
savijanja oko glavnih težišnih osa inercije.

39
  Razlikujemo:
 Ravno i
 Prostorno koso savijanje
 Ravno koso savijanje može biti:
 Čisto i
 poprečno.

40
 p

Mp
Elastična linija: Ravna
(kružni luk).

Primer ravnog čistog kosog savijanja

41
 Elastična linija: Ravna
kriva.

Primer ravnog poprečnog kosog savijanja

42
 Elastična linija: Prostorna
kriva.

Primer prostornog kosog savijanja

43
 Ravno koso poprečno savijanje L-profilne konzole

44
 Ravno koso poprečno savijanje konzole pravougaonog
poprečnog preseka

45
  Koso savijanje se može posmatrati kao
savijanje oko jedne i druge glavne težišne
ose poprečnog preseka.
 Zadržimo se na kosom savijanju grede
proizvoljnog poprečnog preseka.
 Glavne težišne ose (1) i (2) označićemo sa (u) i
(v).
 Ugao koji trag ravni opterećenja s-s zaklapa sa
težišnom osom 1, odnosno u, označićemo sa .
 Odgovarajući vektor momenta savijanja M
mora biti upravan na trag ravni opterećenja.

46
 M/M  (s-s)

M u   M  sin 
M v   M  cos 

Proizvoljni poprečni presek

grede izložene kosom savijanju

47
 Normalni naponi pri kosom savijanju

M u   M  sin 
M v   M  cos 

   M u    M v 

 M u  
Mu
v
Iu

 M v   
Mv
u
Iv

48
 Mu M M u   M  sin 
   M u    M v    v  v u
Iu Iv M v   M  cos 

 M u  
Mu
v  sin  cos  
Iu    M  v   u 
 Iu Iv 
 M v   
Mv
u
Iv
Konačan izraz za normalne
napone izazvane kosim
savijanjem

49
 Koso savijanje – Neutralna osa
Neutralna osa je skup tačaka u
kojima je normalni napon jednak
nuli (0)
 sin  cos  
   M  v   u   0
 Iu Iv  Jednačina
Normalni napon neutralne
je jednak nuli (0) ose
za sin  cos   I 
v   u  0  v    u ctg   u  v  k  u
Iu Iv  I 
 v 
 Iu 
k    ctg   tg
 Iv 
50
 Postupak proračuna greda izloženih
kosom savijanju
 Izračunati glavne težišne momente inercije.
 Odrediti pravce glavnih težišnih osa.
 Odrediti poprečni presek sa najvećim
momentom savijanja.
 U tom preseku odrediti položaj neutralne ose.
 Odrediti tačke koje su najudaljenije od
neutralne ose i nacrtati dijagram raspodele
napona po poprečnom preseku.

51
 M f  z   M x2  M y2

Mx  Mx z
M y  M y z

 z  z   z M x   z M y 

Još jedan primer kosog savijanja

  z   u 2  v2 u  u  z 
v  vz

52
 Savijanje praćeno aksijalnim
opterećenjem

 z   z  N   z Mx   d

Primer savijanja praćenog

aksijalnim opterećenjem

53
 EKSCENTRIČNO ZATEGNUTI ILI
PRITISNUTI ŠTAPOVI

 U poglavlju koje se odnosilo na podužno ili

aksijalno naprezanje štapova razmatrali smo
štapove kod kojih su opterećenja delovala duž
težišne linije poprečnih preseka.
 Ovo nam je dozvolilo da usvojimo
pretpostavku o ravnomernoj raspodeli
normalnih napona po celom poprečnom
preseku.

54
  U praksi se mogu sresti delovi konstrukcija kod
kojih je opterećenje paralelno podužnoj osi i u
odnosu na nju ekscentrično pomereno.

55
 Ekscentrično opterećena stubna bušilica

56
 Ekscentrično opterećeni elementi polužnih mehanizama

57
 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti
štapovi – Normalni naponi

 Štap proizvoljnog poprečnog preseka štapa

može biti opterećen zateznom ili pritisnom
silom F.
 Glavne težišne ose poprečnog preseka
označimo sa u i v.
 Napadnu tačku zatezne, odnosno pritisne sile
označimo sa N0 (u0 , v0).

58
 Slučaj ekscentričnog
zatezanja/pritiska

Da bi se rešio problem ekscentričnog zatezanja ili ekscentričnog

pritiska, sila F se redukuje na težište poprečnog preseka.

59
  Pri redukovanju sile na težište poprečnog
preseka dobija se podužna sila i spreg koji
izaziva čisto koso savijanje.
 Pogodno je moment sprega razložiti na dve
komponente, Mu i Mv , koje savijaju oko
glavnih težišnih osa.
M u   F  v0 M v   F  u0

Gornji znak odnosi se na

zatezanje, a donji na pritisak

60
  Redukcijom ekscentrične zatezne ili pritisne
sile iz napadne tačke u težište poprečnog
preseka dobijamo složeno naprezanje koje se
sastoji od:
 Podužnog (aksijalnog) naprezanja i
 Dva savijanja oko glavnih težišnih osa.

Prema principu nezavisnosti opterećenja,

može se napisati da podužna sila u štapu
izaziva napon
 F   
F
A

61
 Napon od momenata savijanja
iznosi:
 M u , M v  
Mu Mv
v  u 
Iu Iv

M u   F  v0
M v   F  u0

F  v0 F  u0
 M u , M v    v  u 
Iu Iv

62
 Napon  od složenog naprezanja,
jednak je zbiru napona (F) i
napona (Mu , Mv)
   F    M u , M v  

 F   
F
A
F  v0 F  u0
 M u , M v    v  u
Iu Iv

F F  v0 F  u0
   v  u 
A Iu Iv

63
 F F  v0 F  u0 F u v 
   v   u     1  20  u  20  v 
A Iu Iv A  iv iu 

A ................ Površina poprečnog preseka

Iu  i  A
2
u iu , iv .......... Glavni poluprečnici inercije
I v  iv2  A F ................ Zatezna (pritisna) sila
N(u0 , v0) .... Napadna tačka sile
(u,v) ........... Koordinate tačke u kojoj se
traži napon.

64
 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti
štapovi – Neutralna osa
Linija koja spaja tačke u kojima je
vrednost normalnog napona
jednaka nuli (0)
F  u0 v0  je neutralna
   1  2  u  2  v   0 osa.
A  iv iu 

Normalni napon je
jednak nuli (0) za u0 v0 u0 v0
1 2
 u  2
 v  0   2 u  2 v 1
iv iu iv iu

Jednačina neutralne ose

65
 
u0
 
v0
 
u v
 1 Jednačina
2
u 2
v 1 
iv iu a0 b0 neutralne ose
(segmentni oblik)

iv2
a0  
u0

iu2
b0  
v0

Položaj neutralne ose u odnosu

na napodnu tačku sile

66
  Neutralna osa deli poprečni presek na dva
dela, na zategnuti i pritisnuti deo.
 Neutralna osa uvek prolazi kroz kvadrant
suprotan kvadrantu u kojem je napadna tačka
zatezne (pritisne) sile.
 Zavisno od položaja napadne tačke, dijagram
raspodele normalnih napona u poprečnom
preseku može imati različite oblike.
 Položaji neutralnih osa u odnosu na napadnu
tačku sile, sa raspodelom napona, dati su na
narednim slikama.

67
 Položaj napadne Napadna tačka N0 na
tačke N0 proizvoljan. glavnoj težišnoj osi v.

Položaj neutralne ose i Položaj neutralne ose i

dijagram raspodele napona dijagram raspodele napona

68
 Napadna tačka N0 na Napadna tačka N0
glavnoj težišnoj osi u. izvan preseka.

Položaj neutralne ose i Položaj neutralne ose i

dijagram raspodele napona dijagram raspodele napona

69
 Posseban položaj Poseban položaj napadne tačke N0 .
napadne tačke N0 .

Položaj neutralne ose i Položaj neutralne ose i

dijagram raspodele napona dijagram raspodele napona

70
 N0 i težište se
podudaraju.

Položaj neutralne ose i

dijagram raspodele napona

71
 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti
štapovi – Čvrstoća
 Maksimalni normalni napon je u najudaljenijim
tačkama od neutralne ose i mera je čvrstoće
ekscentrično zategnutih (pritisnutih) štapova.

Uslov čvrstoće:
 max   d

72
 Kod krtih ili srednje plastičnih i krtih
materijala dozvoljeni naponi na zatezanje
de i pritisak dc se razlikuju
 de   dc
Obično je
 dc   de

Zbog ovoga se moraju proveriti naponi u

najudaljenijim tačkama od neutralne ose,
tj. treba da naponi u najudaljenijim
tačkama zadovolje uslove čvrstoće:  
e ,max de

 c ,max   dc

73
 Ekscentrično zategnuti ili pritisnuti
štapovi – Jezgro preseka

 Pitanje: Gde se nalaze napadne tačke za koje

bi napon po celom preseku imao isti znak?
 U traganju za odgovorom dovoljno se zadržati
na graničnom slučaju jer tada problem postaje
inverzan problemu određivanja neutralne ose
za poznatu napadnu tačku.

74
  Povučemo nj (j=1,2,3,...) tangenti poprečnog
preseka sa odsečcima na glavnim težišnim
osama, aj i bj .

75
 Jednačina neutralne ose
(segmentni oblik) u v
 1
a0 b0 iv2
uj  
aj
iu2
vj  
bj

Uzima se onoliko tangenti

koliko je potrebno da tačke
Nj (j=1,2,3,...) čine vrhove
zatvorenog poligona koji se
zove jezgro preseka
(najmanje 3 tangente).
Uz određivanje jezgra preseka
76