PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK

U KOLU
Socijalna i emocionalna gotovost
 Razvoj linosti deteta tee u skladu sa optim
karakteristikama deijeg razvoja:
-Intermitentnosti (skokovitost ne ide
pravolinijski ve u skokovima)
-alternativnost ne savlauju se sve funckije
istovremeno, dok se jedne razvijaju druge
miruju
-Konstantnost (iako postoji individualna
razlika- bez obzria na vreme postoji red-prvo
uoavaju razlike meu stvarima a tek kasnije
slinosti- misli od predstavno opaajnog do
logikog
-cefalo-kaudalni (od glave ka ekstremitetima)
-proksimo-distalni razvoj (od onoga to je
blie kimenoj modini-do onog to je dalje)
 Spoljanji ---unutranji
tedencija eliminisanja suvinog angaovanja
miia (u poetku dete pokree vie miia i
troi vie energije-vremenom pokreti postaju
precizniji-dolazi se do najracionalnijeg
pokreta za izvoenje neke radnje
 nedostatak vaspitanja - kriza sedme godine

Vigotski je smatrao da je to normalna razvojna

faza koju svako dete treba da proe kako bi se
omoguio normalan psihiki razvoj deteta
-negativne promene koje prate krizu
predstavljaju nalije pozitivnih

- psihiki razvoj deteta ne tee glatko ve

sadri protivrenosti i unutranje konflikte
KRIZA 7. GODINE
 Vigotski je definie kao gubitak neposrednosti
(vazanost ponaanja za situacije)
Dete je ve sakupilo odreen nivo iskustva i u
svoje odnose sa drugima poinje da unosi sve
vie formalnosti

VOLJNO PONAANJE A NE SITUACIONO

NEGATIVIZAM NAIN NA KOJI DETE
TESTIRA SVOJE GRANICE I ISPITUJE
AUTORITET
 PRIMER
Deak koji hramlje (jedna noga mu je bioloki
kraa od druge) stalno je teio da se ukljui u
pokretne igre sa vrnjacima dok je bio manji i
pored neprijatnosti koja su mu zadavala druga
deca.
Posle toga dolo je do promene ponaanja i
deak je odbijao da se igra ak i kada su ga
druga deca zvala da uestvuje u igri govorei
da mu igra nije zanimljiva
TA SE DEAVA?
 UOPTAVANJE PREIVLJENOG

DEAK JE RANIJE REAGOVAO SITUACIONO- do

prelomnog trenutka igra je za njega znaila
radost i izazivala je u njemu pozitivne emocije
a znamo da emocije vode deije aktivnosti i da
su pozitivne emocije usko vezane sa
unutranjom motivacijom deteta
-emocije su izazivale neodlonu reakciju da
istri na ulicu i da se igra
 Kada krene da odbija igru- vremenom je postao
sposoban da prepozna neprijatnost (svestan je da
ga u tok aktivnosti oekuje neprijatnost) pa se ne
rukovodi trenutnom situacijom VE ONIM TO
GA EKA U BUDUNOSTI SUZDRAVA I
KONTORLIE EMOCIJE A VOLJA POSTAJE SVE
DOMINANTNIJA

UNUTRANJI SVET DETETA IZDVAJA SE OD

SPOLJANJE SREDINE I TRENUTNIH SITUACIJA
IGRE
 Unutranji plan dolazi do izraaja a sve je to
osnova za razvoj emocija
-emocije se odvajaju od situacije-potiu od deteta
-trajnijeg su karaktera
-vea je usmerenost na socijalne norme i moe da
integrie prethodna iskustva

Kada kod deteta postoji socijalna zrelost postoji i

usvajanje normi ponaanja pa tako moe da
prihvati zahteve koje mu donosi kola
POKAZATELJI SOCIJALNE ZRELOSTI
 1. TENJA DETETA DA IDE U KOLU (govori o ulozi
uenika ili o tome kako e biti dobar uenik)
2. POSTAVLJA RAZNOVRSNA PITANJA (kako, zato,
zbog ega, kako se rukuje neim, eli da sazna)
3.USMERAVA SVOJU AKTIVNOST U SKLADU SA
PRAVILIMA KOJU POSTAVLJAJU ODRASLI
4.SPOSOBNO JE DA OSETI OSEANJA DRUGIH,
RAZUME RASPOLOENJA AK I PUTEM GESTIKULACIJE
5.POZNAJE SOPSTVENE MOGUNOSTI I ISKAZUJE
TENJU DA SE UZDRI OD NEPRAVILNOG PONAANJA
6. KOMUNIKACIJA JE PRIJATELJSKA
7. IMA TENDENCIJU ZA IRE SOCIJALNO OKRUENJE
8. OBRASCI KOMUNIKACIJE I INTERAKCIJE SE
MENJAJU I POSTAJE RADOZNALO ZA DRUTVENE
POJAVE
 - DETE MOE DA SE ODVOJI OD RODITELJA /ILI
DRUGIH ZNAAJNIH ODRASLIH/ I BEZ PROBLEMA
SE MOE UKLJUITI U GRUPU VRNJAKA borei
se za svoje mesto u toj grupi

-KOMUNICIRA, SKLAPA I ODRAVA PRIJATELJSTVA

SA DECOM I ODRASLIMA

SARAUJE SA DECOM I USKLAUJE SVOJE CILJEVE

I ELJE SA PRAVILIMA I CILJEVIMA GRUPE
 Dobre igra za podsticanje socijalne zrelosti:
KRETANJE USKLAENO SA SA IGRAEM, U OBRUU, DREI SE
ZA JEDNU ILI OBE RUKE, ZAGRLJENI, SA JEDNOM NOGOM
PRIVEZANOM ZA NJEGOVU DRUGU NOGU ITD. Timske igre,
igre uloga, igre mate, posete raznim institucijama i
upoznavanje sa novim situacijama

Kako dete provodi vie vremena sa drugom decom ono dobija

mogunost da upozna i reakcije i emocije drugih prema sebi,
da se zatiti, da naui kako uspeno komuniciati, da se izbori
sa eventualnim konfliktima
PRO/CONTRA

-Meanje dece starijeg i mlaeg uzrasta?

 Emocije
Potrebno je organizovati takve aktivnosti koje
e podsticati razvoj i kultivisanje deijih
emocija
 Pokazatelj zrelosti
- reaguje primereno, na prihvatljiv nain, na
uskraivanje nekih potreba i elja
-Reakcije su primerene i zavise od situacije
-pokazuje odreenj stepen
stabilnosti i kontrole emocija
tolerancija na frustraciju
-poznaje i uvaava i tue
emocije
 Grupni rad

- Na koji nain stimulisati emocionalni razvoj?

Moralna komponenta razvoja treba da
je povezana sa S-E razvojem
Kroz moralne prie, basne, pouke
Naa knjievnost oblije sadrajima koji su deci
zanimljivi i i kojih se moe izvuci moralna
pouka
ali o tome treba priati
-slikovnice
-crtani filmovi
-lutkarske i pozorine predstave
 ovek nije imao pare za lek koji je potreban
njegovoj eni kako bi se izleila.
Zbog toga, on je uvee razbio ciglom izlog
apoteke, uao unutra i uzeo lek.
 Najvii stupanj moralnog razvoja
deteta
-ogleda se u mogunosti da se uvidi i napravi
distinkcija izmeu Motiva i Dela

Delo je za osudu, motiv ne

PRILIKOM MORALNOG RASUIVANJA TREBA

UZETI U OBZIR MNOGE KOMPONENTE A
NAROITO MOTIVE I UVIDETI DA POSTOJE
RAZLIITI STAVOVI I POGLEDI NA ISTU SITUACIJU
 Socijalni eksperiment
Dzejn Eliot- uiteljica u SAD
Kako nauiti decu o diskriminaciji kada svi
imaju belu put, pripadaju istoj klasi, odrasli su
zajedno i znaju se kako na linom nivou uiti
o diskriminaciji
KOLIKA JE MO NEGATIVNIH OEKIVANJA-
PREDRASUDA
- MO UITELJA/VASPITAA U oblikovanju
realnosti uenika
:https://www.youtube.com/watch?v=1CtrpLh
6TKk
 RANKO RAJOVIC
https://www.youtube.com/watch?v=k5d1yG
WHHq4