Broj e

1. Uvod
 Broj e je jedna od najznačajnijih matematičkih konstanti,
poznata još i kao Ojlerov broj ili Nejpirova konstanta.
Njegova vrednost, zaokružena na dvadeset decimala
iznosi:

 Broj e se prvi put pojavio 1618. godine u logaritamskim

tablicama (nakon Nejpirovog otkrića logaritama), ali mu
tada nije pridavan naročit značaj. Njegov smisao, kako u
matematici, tako i u drugim naučnim oblastima biće
otkriven znatno kasnije.
2. Definicija broja e
 Postoji više definicija broja e. Da bismo ga definisali
preko limesa posmatraćemo sledeće nizove:

 Ako dokažemo da postoji limes niza bn biće:

 Postoji i limes niza an iste vrednosi kao i limes niza bn.

 Dokažimo najpre da je niz bn opadajući.

 Primenom Bernulijeve nejednakosti dobijamo da važi:

 odakle sledi da je:

 Dokažimo još i da je niz bn ograničen odozdo. Još
jednom primenom Bernulijeve nejednakosti dobijamo:

 Dakle, niz bn je opadajući i ograničen odozdo, sto znači

da je konvergentan.

 Treba još pokazati da je niz an rastući i ograničen

odozgo.

 Iskoristimo nejednakost aritmetičke i geometrijske

sredine:
• Prema tome, niz an je rastući. Kako je:

 I niz bn opadajuci i ogranicen odozdo, sledi da je niz an

ogranicen odozgo.
 Dakle, niz an je konvergentan.
 Definicija 1:
3. Primena broja e u matematici
3.1. Eksponencijalne funkcije
• Broj e pronalazi primene u različitim oblastima
matematike. Koristi se, izmedju ostalog, i za definisanje
eksponencijalnih funkcija. Ovde cemo prikazati dve
definicije eksponencijalnih funkcija preko broja e:
• Definicija 1:

• Definicija 2:
3.2. Ojlerova formula

 Ojlerova formula, koja glasi

 spada u najznačajnije formule u matematici. Ako se x

zameni sa pi dobija se Ojlerov identitet:

 Značajan po tome sto daje vezu izmedju pet izuzetno

važnih matematičkih konstanti:
4. Primena broja e u ekonomiji
 Vrednost broja e u početku je računata u bankarske
svrhe. Koliki je njegov značaj za ekonomiju ilustruje
primer koji sledi.
 Pretpostavimo da ulažemo u banku sumu novca x. Ako
bi banka davala 100%-tnu kamatu na godišnjem nivou,
nakon godinu dana suma novca koju bismo mogli da
podignemo iznosila bi 2x (Ovde se radi o prostom
kamatnom računu). Ukoliko bismo na pola godine
podigli novac i ponovo ga ulozili, nakon jedne godine
imali bismo
 Ako bismo svaki dan podizali novac i ponovo ga ulagali,
naša suma bi se nakon godinu dana povecala

 Postavlja se pitanje:
 Koliko novca možemo zaraditi ukoliko bi banka računala
složen interes na beskonačno malim vremenskim
intervalima? ( tzv. neprekidno kapitalisanje ).

 Odgovor je:
Hvala na pažnji !