Visoka poslovno-tehnika kola

Uice

Dor Bul i osnove Bulove algebra

Profesor:

Student:

Uice, 2015.

Sadraj
1. Osnovni pojmovu Bulove agebre..................................................................................2
1.1.

Definicja i aksiome.......................................................................................... 3

1.2.

OSNOVNE TEOREME.................................................................................... 4

2. Binarna Bulova agebra............................................................................................... 5

3.1 Disjuktivna i Konjuktivna formula............................................................................6
4. Primena u raunarstvu i tehnici..................................................................................... 8
4.1. Digitalne eme i logika kola................................................................................. 8
5. Literatura............................................................................................................. 11

1. Osnovni pojmovu Bulove agebre

Zakoni logikog donoenja odluka zasnivaju se na tvrenjima koja mogu biti tana i netana.
Trvenja nikada ne mogu biti delimino tana ili delimino netana. Algebra koja analizira
ovakva tvrenja, saima matematiku logiku i teoriju skupova i daje teorijsku osnovu
savremenih raunarskih nauka naziva se Bulova algebra.
Tvorac ove algebre je Dord Bul (George Boole, 1815. - 1864.) engleski
matematiar i filozof. Bul je priao logici na nov nain, saimajui je u
prostu algebru, pretvarajui logiku u matematiku. Na taj nain stvorene
nove matematike discipline matematika logika ili simbolina logika i
algebra logike koja je nazvana Bulova algebra. Sve do kasnih tridesetih
godina njegova algebra nije imala nikakve praktine primene.
1937. godine naunici Nakaima i godinu dana kasnije enon su
iskoristili Bulovu aglebru za analizu mrea sa relejima.
Telefonija je tih godina bila u brzom razvoju, pa je bilo potrebno
koristiti neki matematiki aparat kojim bi se opisivale eljene
komunikacije i nain ostvarivanja veza. Od ovog trenutka Bulova
algebra doivljava svoju ekspanziju.

su

1.1. Definicja i aksiome

Neka je B neprazan skup u kome su definisane dve binarne operacije + i *, unarna
operacija , a 0 i 1 su elementi iz skupa B, tada skup
{B,+,*,,0,1} nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje elemente skupa a,b,c iz
skupa B vae aksiome:

zatvorenosti a+b B , a*b B

komutativnosti a+b=b+a , a*b=b*a
distributivnosti a+(b*c)=(a+b)*(a+c) , a*(b+c)=(a*b)+(a*c)

postojanje neutralnog elementa a+0=a a*1=a

postojanje inverznog elementa a+=1 , a*=0
Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jedinini element.
= zove se komplement od a.
Operacije + i * zovu se sabiranje i mnoenje.

 Oznaka za operaciju * se esto ne pie, ve se koristi oznaka a*b=ab.

Usvajamo i klasine konvencije prioriteta operacija. Najvei prioritet ima operacija
komplementa, zatim * i najmanjeg prioriteta je operacija +.

1.2. OSNOVNE TEOREME

Neka su a, b, c elementi Bulove algebre B, tada vae sledee teoreme, odnosno
zakoni:

zakon asocijacije
zakon idempotencije
zakon nule
zakon apsorbpcije
zakon inovatnosti

(a+b)+c=a+(b+c),
a+a=a
a+1=1
a+a*b=a
a =a

De Morganovi zakoni

a+b
= a * b

(ab)
= a + b

zakon komplemenata
za neutralne elemente

0 =1

1 =0

zakon saimanja

a*b+a*b=a

(a*b)*c=a*(b*c)
a*a=a
a*0 = 0
a*(a+b)=a

(a+b)*(a+b)=a

Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom, podrazumeva se izraz koji se
dobija kada se u izrazu A operacije + zameni sa * i obrnuto, a konstante se zamene
njihovim komplementima.

2. Binarna Bulova agebra

Iako Bulova algebra moe da bude definisana i na beskonanom skupu elemenata,
njena je primena u digitalnoj tehnici ograniena na algebru na binarnom skupu {0,1}.
Kako u algebrskoj logici promenljive bilo da su nezavisne ili zavisne, imaju samo
vrednosti nule (0) ili jedinice(1), iz ega vidimo da se radi o diskretnim promenljivim i
diskretnim funkcijama.
Ako se na skupu definiu operacije + , * , odnosno , ,

, prema tablicama,

dobija se Bulova algebra.

1
1
i 0=1,
0
1

1=0

3. Bulove funkcije

 Neka je F=F (p1,p2,...pn) neka formulaIskazna slova p1,p2,...pn mogu da uzimaju

vrednost 1 i 0.

Bulova funkcija je svako preslikavanje F:BnB

Bulove funkcije sa jednom i dve promenjive date su tablicom.

p
1
1
0
0

q
1
0
1
0

F1 F2 F3 F4

F1
1
1
1
1

F2
1
1
1
0

F3
1
1
0
1

F4
1
1
0
0

F5
1
0
1
1

F6
1
0
1
0

F7
1
0
0
1

F8
1
0
0
0

F9
0
1
1
1

F1
0
1
1
0

F1
0
1
0
1

F1
0
1
0
0

F1
0
0
1
1

F1
0
0
1
0

F1
0
0
0
1

F1
0
0
0
0

2n
Tablica za Bulove funkcije ima 2n promenjivih i 22n funkcija, jer je 2 = 22.

Iz tablice se moe videti da su F8, F5, F7 i F10 redom disjunkcija, konjukcija,

implikacija i ekvivalencija.
Sve Bulove funkcije mogu se prestaviti iskaznim formulama.

3.1 Disjuktivna i Konjuktivna formula

Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika

Disjktivna forma prestavlja logiku sumu logikih proizvoda (primer):

F=F1F2+ F 1F2+F1 F 2+ F 1 F 2

Konjuktivna forma prestavlja logiki proizvod, logikih suma (primer):

F=(F1+F2)( F 1+F2)(F1+ F 2)( F 1+ F 2)

Primer:
Funkcija je zadata tabelom. Napisati konjuktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije.
6

p1
1
1
1
1
0
0
0
0

p2
1
1
0
0
1
1
0
0

p3
1
0
1
0
1
0
1
0

F
1
0
0
1
1
0
1
1

Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate tabele, zapisujemo
u vidu logikog proizvoda onoliko elementarnih suma koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou
funkcije 0.
F=( p

+ p

+p3)( p

1+ 2+

)(p1+ p

+p3)

Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate tabele, zapisujemo
u vidu logikog zbira onoliko elementarnih proizvoda koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou
funkcije 1.
F= p1 p2 p3+ p1 p

p3+ p

p3+ p

4. Primena u raunarstvu i tehnici

 Moderni raunari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1. Binarni sistem
je izabran zato to raunar mora da prikae bilo koju cifru na jedinstven nain, a
postoji veliki broj elektronskih sklopova koji se nalaze u dva jedistvena stabilna
stanja. Ova stanja mogu biti otvoren-zatvoren, levo-desno, ukljuen-iskljuen i slino.
Zato je binarni sistem pogodan za korienje primenom matematike logike.
Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu koliinu informacija, odnosno
najmanji podatak koji se moe obraditi u raunaru i zove se bit (bit). Bit moe da
reprezentuje istinu (true) i neistinu (false). Jedinica reprezentuje istinu, a nula neistinu.
Logike operacije se predstavlja i kao konjukcija AND, a disjunkcija kao OR, imajui
u vidu istinitosne tablice za date logike operacije. U veini raunara koristi se grupa
od osam bita koja se naziva bajt (byte).

Primer:
Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101 dobiemo:
0110110110
1100011101 AND
0100010100

0110110110
1100011101 OR
1110111111

Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i obrauju i nenumerike, odnosno

tekstualne podatke. To su ili nizovi (string) ili znakovi (charcter data), zatim slova,
znakovi interpunkcije, matematiki znaci, specijalni znaci i slino. Podaci ovog tipa su
memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod. Na primer
1111001 predstavlja slovo b.

4.1. Digitalne eme i logika kola

Prekidake eme i digitalna kola su tako projektovana da implementiraju principe
binarne aritmetike i matematike logike.
Prekidake eme su univerzalne eme koje ne zavise od tehnologije. Mogu da se
realizuju na osnovu mehanikih prekidaa, elektrinih kola i slino.

Digitalna elektrinalogika kola su specijalizovane eme sastavljene od tano

definisanih elektrinih komponenti.
8

 Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije pri emu se odnosi samo na
iskazna slova, imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici, u
projektovanju digitalnih kola i naziva prekidaka algebra.
Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidai, a njihova negacija kao zatvoreni
prekidai. Ako iskazno slovo ima vrednost p=1 smatra se da je prekida zatvoren, tj.
da provodi struju, a za p=0 je otvoren, tj. da ne provodi struju.
p
p

Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena od prekidaa koji su poavezani
paralelno ili serijski. Tautologijama odgovaraju mree koje uvek provode struju.
Primer:
Posmatrajmo prekidaku kolo-emu koje sadri prekida i sijalicu. Vrednost 1 dodeljujemo
prekidaima p i q kada su zatvoreni, tj ako kroz njih protie struja. U suprotnom dodeljujemo
im vrednost 0. Kada su prekidai redno vezani, sijalica e svetleti i kolo e imati vrednost 1
samo ako su oba prekidaa p i q zatvorena. Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p i q ,
odnosno p^q i zove se AND i kolo.

Digitalno logiko kolo

Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai p i q vezani paralelno. Kada su prekidai
paralelno vezani, sijalica e svetleti ako je p=1 ili q=1 i kolo e imati vrednost 1 ako je bar
jedan od prekidaa p i q zatvoren. Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p ili q, odnosno
p v q i zove se OR- ili kolo.

 Kolo sa jednim
prekidaem p, u kome
sijalica
svetli
samo ako je prekida
otvoren. Prema
tome kolo e imati vrednost
1 ako je prekidaa p zatvoren, odnosno ako je p jedako 0. Takvo kolo se zove ne kolo
ili invertor.

Elementi
digitalnih logikih kola osim
standardnih navedenih (i kolo, ili kolo i ne kolo) su i sledea kola:

ni kolo , odgovara logikom izrazu (p^q)

nili kolo, odgovara

ekskluzivno ili

logikom izrazu (p^q).

5. Literatura

10

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/434/KoriolanGilez
anBulovaAlgebraIPrimene.PDF?sequence=1
https://sh.wikipedia.org/wiki/Bulova_algebra

11