RAČUN ULOGA

1.Uvećana vrednost više periodičnih suma

 Ovde ćemo rešavati zadatke u kojima se više jednakih suma

pojavljuju u jednakim vremenskim razmacima.
 Te sume mogu biti uplate ili isplate, ulozi ili obaveze, i mogu se
pojavljivati početkom ili krajem vremenskog perioda.
 Kako se najviše radi o ulozima, uobičajeno je da se određivanje
uvećane vrednosti ovih suma i sve operacije u vezi sa njima nazivaju
RAČUN ULOGA.
 Treba odrediti uvećanu vrednost za n uloga, koji se ulažu u jednakim
vremenskim periodima, početkom ili krajem perioda, uz dekurzivno
ili anticipativno računanje kamate.
 Vremenski period ulaganja poklapaće se s periodom kapitalisanja.
Uvećana vrednost određuje se posle n perioda ulaganja
(kapitalisanja).
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje početkom perioda

 Neka se tokom n perioda, početkom svakog perioda, ulaže po U

dinara.
 Treba odrediti uvećanu vrednost svih uloga posle n perioda, uz
relativnu dekurzivnu stopu p.
 Period kapitalisanja poklapa se s periodom ulaganja.
 Izračunavamo vrednosti pojedinačnih uloga.
 Za prvi ulog kamata se obračunava na n perioda, za drugi na n-1
perioda, za predposlednji 2 perioda i poslednji ulog 1 period.
 Zbir svih uloga, svedenih na kraju n-tog perioda biće:
S n  U  r  U  r 2  ...  U  r n 1  U  r n
ili
S n  U   r  r 2  ...  r n 1  r n 
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje početkom perioda

 Izraz u zagradi predstavlja zbir prvih n članova geometrijskog niza,

gde je r i prvi član i količnik, pa je:
r n
1
r  r 2  ...  r n 1  r n  r 
r 1
 Sada:

r n 1
Sn  U  r  S n  U  III pn
r 1

 Ako izraz u zagradi napišemo preko finansijskih tablica, biće:

I 1p  I p2  ...  I pn 1  I pn  III pn
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje početkom perioda

 Primer 1: Neko ulaže 9 godina uz 12% (pa)d, po 8000 dinara

početkom svake godine uz godišnje kapitalisanje. Izračunati
vrednost svih uloga na kraju 9. godina.
 Rešenje:
S9  8000  III129  8000 16,548735  132389,88.
 Broj perioda se ne nalazi u tablici. U tom slučaju koristimo
transformaciju:
r  r 2  ...  r n  r  r 2  ...  r s  r s 1  ...  r s t
  r  r 2  ...  r s   r s   r  r 2  ...  r t 
gde je n  s  t.

 Pa dobijamo: III pn  III ps  I ps  III tp

1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje početkom perioda

 Primer 1: Neko ulaže 28 godina uz 15% (pa)d, po 3000 dinara

početkom svakog tromesečja, uz tromesečno kapitalisanje.
Izračunati vrednost svih uloga na kraju 28. godina.

 Rešenje:

S112  3000  III 5112  3000   III 550  I 550  III 562  

 3000   III 550  I 550   III 550  I 550  III 512    14,814,914.03.
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje krajem perioda

 Neka se tokom n perioda, krajem svakog perioda, ulaže po U dinara.

 Treba odrediti uvećanu vrednost svih uloga posle n perioda, uz
relativnu dekurzivnu stopu p.
 Period kapitalisanja poklapa se s periodom ulaganja.

S n'  U  U  r  ...  U  r n  2  U  r n 1
ili
S n'  U  1  r  ...  r n  2  r n 1 
 Izraz u zagradi predstavlja zbir prvih n članova geometrijskog niza,
gde je 1 prvi član, a r je količnik,pa imamo:

n 1 r n 1
1  r  ...  r 
r 1
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje krajem perioda

 Sada se uvećana vrednost svih uloga može prestaviti formulom:

r n 1
S U 
'

r 1
n

 Ako je:
r  r 2  ...  r n 1  I 1p  I p2  ...  I pn 1  III pn 1
 Dobija se:
S n'  U  1  III pn 1 
 Sad uporedjujući formulom kod ulagana na početku perioda imamo:

S n  S n'  r
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje krajem perioda

 Primer 1: Neko ulaže krajem svake godine, za vreme od osam

godina, po 15000 dinara u banku koja plaća 12% (pa)d i kapitališe
tromesečno. Sa koliko dinara će raspolagati na dan osmog ulaganja?
 Rešenje:

S8'  15000  1  III1281   15000 12, 29969314  184495, 40

 Primer 2: Po koliko treba ulagati krajem svaka tri meseca, tokom 8
godina, uz 9% (pa) i tromesečno kapitalisanje, da bi se na kraju osme
godine raspolagalo sa 500000 dinara?
 Rešenje:

500000 500000
U   10837, 07
1  III 2,25 46,13791226
31
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Ulaganje krajem perioda

 Primer 3: Neko je uložio danas u banku 180000 dinara, da bi krajem

svake godine ,tokom 5 godina, podizao po 20000 dinara. Koliko će
biti stanje na računu na kraju sedme godine? Banka obračunava 11%
(pa)d i kapitališe godišnje.
 Rešenje:

S  K 0  I117  S5'  I112 

 180000  I117  20000  (1  III114 )  I112
 220243,35
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Izračunavanje broja uloga

 Broj ulaganja kod računa uloga, koji je označen sa n, određuje se iz

osnovnih formula računa uloga.
 Kod ulaganja početkom perioda koristi se obrazac:
Sn
III pn 
U
ili
(r  1)  S n  U  r
rn 
U r
 Kod ulaganja krajem perioda koristi se obrazac:

n 1 S n'  U
III p 
U
ili
S n' (r  1)  U
r 
n

U
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Izračunavanje broja uloga

 U slučaju korišćenja trećih finansijskih tablica, mogu postojati dve

mogućnosti:
 Ukoliko se vrednost količnika nalazi u tablici, tada je broj ulaganja
ceo broj.

 Ako se količnik ne nalazi u tablici ne koristi se linearna interpolacija,

jer broj ulaganja treba biti ceo broj, već za broj ulaganja uzimamo
najveći ceo broj sadržan u količniku i određujemo ostatak uloga R
koji se ulaže u poslednjem periodu.

 Napomena: Ukoliko je vrednost n-1 prvih uloga na kraju n-tog

perioda veća od Sn, odnosno S’n, tada je R negativno.
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Izračunavanje broja uloga

 Primer 1:Koliko puta se mora ulagati, početkom svake godine, po

3000 dinara, uz 6% (pa)d i godišnje kapitalisanje, da bi se krajem
godine u kojoj je uložen poslednji ulog raspolagalo sa 74017,584
dinara?
 Rešenje:
74017,584
III 6n   24, 672528
3000
pa je n=15

 Primer 2: Koliko puta treba ulagati, krajem svake godine, po 6000

dinara, uz 8% (pa)d i godišnje kapitalisanje, da bi se na kraju
poslednje godine u kojoj se vrsi ulaganje raspolagalo sa 110000
dinara?
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Izračunavanje broja uloga

 Rešenje: 110000  6000

III 8n 1   17,3333333
6000 III n 1
8

 Ova vrednost se ne nalazi u tablici. Prvoj manjoj vrednosti odgovara

broj 10. Dakle, n-1=10 sledi n=11. Znači uplaćuje se 11 puta po
6000 dinara, a dvanaesti put ostatak R, koji određujemo određujući
jednačinu:
S n'  U  I pn 1  U  I pn  2  ...  U  I 1p  R
S n'  U  III pn 1  R
ili
R  S n'  U  III pn 1 ,
a u našem primeru
R  110000  6000 III 811  2137, 24dinara
1.Uvećana vrednost više periodičnih suma
-Izračunavnje kamatne stope

 Kamatnu stopu određujemo koristeći iste obrasce koji služe za

izračunavanje broja ulaganja.
III 8n 1 
 Primer 1: Sa kojom godišnjom kamatnom stopom treba ulagati
početkom godine, tokom osam godina, po 12000 dinara, uz
godišnje kapitalisanje i dekurzivno računanje kamate, da bi se na
kraju osam godina raspolagalo sa 125000 dinara?
 Rešenje: 125000 III 68  10, 49131598
III 
8
p  10, 41666667
12000 8
III 5,5  10, 25625961
III 8p  III 5,5
8
 0,16040716 III 68  III 5,5
8
 0, 0, 23505647 5,5  p  6

( p  5,5) : 0,5  0,1604716 : 0, 23505647

pa je
p=5,8412%(pa)d
HVALA NA PAŽNJI!