AKUMULATORI

Mitrović Dragana 2s3

 SADRŽAJ
 Osnovni podaci
 Nastanak

 Sastav akumulatora

 Princip rada akumulatora

 Punjenje akumulatora

 Kvarovi i oštećenja na akumulatoru

 Akumulatori su sekundarni galvanski
elementi, tj. oni imaju mogućnost da se pune i
da se ponovo troše za razliku od primarnih
kao što su obične baterije.
 Akumulator je uređaj koji služi za skladištenje
i prozvodnju električne energije neposrednim
pretvaranjem hemijske energije u električnu.
 Akumulator je vrsta baterije, elektrohemijskog
uređaja, koja je sposobna da vrši dvostruko
pretvaranje energije.
 NASTANAK
 Prvi akumulator je konstruisann 1859 godine. Sredinom
sedamdesetih godina prošlog veka, istraživači su razvili
olovne akumulatore koji nisu zahtevali dodatno održavanje i
koji su mogli da se koriste u bilo kojoj poziciji. Tečni elektrolit
transformisan je u navlažene pregrade i kućište je
zapečaćeno. Dodati su sigurnosni ventili koji omogućavaju
ispuštanje gasova tokom punjenja i pražnjenja.
 U zavisnosti od raznih upotreba vremenom su se izdvojili:
• Olovni otvoreni-nalivajući akumulator
• Olovni zatvoreni akumulator
• Ventilom regulisani olovni akumulator
• EFB (Enhanced Flooded Battery) technology
• AGM baterije
 SASTAV AKUMULATORA
 Rešetka
 Aktivni materijal
 Elektrolit
 Separator
 Kutija i poklopac
 REŠETKE - Rešetka napravljena od olovne legure daje
mehaničku čvrstinu aktivnom materijalu; čisto olovo je suviše
mekano. Osim mehaničke potpore aktivnom materijalu,
rešetke služe i za provođenje struje kada se na akumulator
priključi potrošač.
 AKTIVNI MATERIJAL - Aktivni materijal se pravi od mešavine
olovnog oksida i olovnog sulfata, koja se prilikom inicijalnog
punjenja pretvara u olovo dioksid na pozitivnoj ploči, tj.
sunđerasto olovo na negativnoj ploči. Negativni materijal
sadrži i male količine aditiva koji daju akumulatoru male
performanse pražnjenja na niskim temperaturama. Rešetka
sa aktivnim materijalom se naziva ploča.
 ELEKTROLIT - Elektrolit je razblažena sumporna kiselina. Ona
služi kao provodnik za električne jone između pozitivne i
negativne ploče kada se akumulator puni ili prazni. Kiselina
učestvuje i u reakciji pražnjenja jer sulfatni joni hemijski
reaguju sa aktivnim materijalom i stvara se olovo sulfat.
 SEPARATOR - Separator je izolator koji se stavlja između
pozitivne i negativne ploče i sprečava kratak spoj između
njih. Separator mora biti mikroporozan da bi joni koji
teku sa jedne na drugu ploču mogli da prodju kroz
separator. On može biti otporan na visoke temperature i
na uslove jako kiselinske oksidacije koja se javlja u
akumulatoru. Većina modernih separatora se pravi od
mikroporoznog polietilena koji poseduje odgovarajuće
karakteristike za primenu u akumulatoru.
 KUTIJA I POKLOPAC - Prave se od polipropilena koji je
laka ali jaka plastika. Za razliku od druge plastike
polipropilen nije krt na hladnom, tako da je otporan na
udare tokom rukovanja, otporan je na kiselinu i može da
podnese razne reagense (benzin, dizel, kočiono ulje,
antifriz) koji se uobičajeno mogu naći na vozilu.
 PRINCIP RADA AKUMULATORA
 Kada se na akumulator priključi potrošac (elektrouređaji u automobilu),
elektrode od olovnog dioksida se naelektrišu pozitivno, a one od
elementarnog olova negativno. Električna struja tada pocinje teći s
negativnih ploča, preko strujnog kola kroz potrošace, na pozitivne ploče
i nazad u kiselinu. Hemijskom reakcijom se na površinu obe elektrode
izlučuje olovni sulfat, pri čemu se sumporna kiselina veže s pločama, a
elektrolit se pretvara u vodu. Kada se aktivna supstanca obe elektrode
u potpunosti pretvori u olovni sulfat akumulator je prazan, tj. više ne
može davati struju. Prilikom punjenja akumulatora električnom strujom
događa se upravo obrnuta reakcija pri kojoj se olovni sulfat razgrađuje
na elementarno olovo i olovni dioksid, a oslobađa se i sumporna
kiselina.Ali, ovaj proces nije večan. S vremenom se na površinama
elektroda u ćelijama počinje hvatati kora olovnog sulfata te akumulator
postepeno postaje neupotrebljiv, odnosno, nije ga više moguće
napuniti.
 PUNJENJE AKUMULATORA
 Pomoću ispravljača- van
vozila
 Pomoću alternatora- na vozilu
Vrste punjenja akumulatora:
 Normalno
 Brzo
 Trajno
Punjač za
akumulator
Podaci kojima se opisuje akumulator jesu:
 nazivni napon,

 napon mirovanja

 napon pražnjenja

 napon ključanja

 nazivni kapacitet

Pokazatelji stanja akumulatora:

 gustina elektrolita

 napon mirovanja

 napon pražnjenja
 KVAROVI NA AKUMULATORU
Pored mehaničkih oštećenja (istopljeni stubići
radi lošeg kontakta na klemama, koji se mogu
ponovo izliti i pucanje kutije), postoje i unutrašnji
kvarovi kao što su:
 Sulfatizacija

 Kratak spoj

 Prekid spojeva između polča ili ćelija

 Oštećen separator

 Samopražnjeje