Kreativnost i inovacije

Blagoje Paunović

1
Kreativnost i inovativnost
 Pošto inovativnost predstavlja stvaralački čin, često se ne pravi
razlika između inovativnosti i kreativnosti.
 Kreativnost je kvalitet koji je obično potreban i uvek poželjan u
svim fazama procesa inovacija.
 Kreativnost je funkcija znanja, imaginacije i evaluacije.
 Rezultati kreativnosti su po svojoj prirodi više vezani za radikalne
promene nego za normalan evolutivan proces.
 Kreativnost i inovativnost po svojoj prirodi pretpostavljaju
stalno traganje za promenom.
 Suštinu kreativnosti čini sposobnost da se prevaziđu saznajni
obrasci i pravila.
 Kreativnost se može definisati kao sposobnost za obradu
informacija na način da se dođe do nečeg novog, originalnog i
značajnog.

2
Kreativnost i inovativnost
 Zato je potreba za kreativnošću posebno prisutna u inovacionoj
aktivnosti, jer ona zahteva “stvaralačko razaranje” nečeg stabilnog i
prihvaćenog i njegovu zamenu nečim novim i neoprobanim.
 Kreativnost je početak – bilo da se povezuje sa invencijom,
bilo da se povezuje sa uočavanjem mogućnosti.
 Inovativnost je, međutim, mnogo više od same kreativnosti.
 Kreativnost je samo deo procesa inoviranja
 Inovacija = kreativnost + primena ili invencija + primena
 Inovativnost podrazumeva pretvaranje kreativne ideje u proizvod,
uslugu ili proces koji se mogu komercijalizovati.
 Drugim rečima, kreativnost predstavlja osnovu inovativnosti, njenu
“mentalnu” bazu, a kreativne ideje se ne moraju transformisati u nove
proizvode, procese i usluge.

3
Kreativnost i inovativnost
 Kreativnost i invencija zahtevaju
preduzetnički kontekst, uključujući
uočavanje mogućnosti da bi postali
poslovna realnost.
 Vezu između kreativnosti, invencija,
inovacija, uočavanja mogućnosti i
preduzetništva prikazuje sledeća slika.

4
 PREDUZETNIČKO OKRUŽENJE

INVENCIJA

Sposobnost Sposobnost
da budete da se uoče
KREATIVNI PRILIKE

INOVACIJA

KONKURENTSKA PREDNOST
5
Kreativnost i inovativnost
 Drugi način da se uoči odnos između
kreativnosti i preduzetništva i njihovih rezultata
prikazan je na sledećoj slici.
 Samo u A kvandrantu postoji delotvoran
odnos između kreativnosti i preduzetništva.
 U svim ostalim kvadrantima kombinacije su
takve da ne omogućavaju iskorišćavanje punog
potencijala.
 U B kvadrantu preduzeće ima previše izgubljenih
ideja jer mu nedostaje preduzetnička orjantacija sa
sposobnošću da uoči komercijalnu primenu i da je
iskorisiti.
6
Kreativnost i inovativnost
Visoka B A

BORI SE INOVATIVAN

Kreativnost Invencija

STAGNIRA KOPIRA

D C
Niska
Niska Visoka

Uočavanje mogućnosti Preduzetništvo

7
Kreativnost i inovativnost
 U C kvandrantu preduzeću nedostaje
krativnost, ali najmanje što može je da
kopira i verovatno da unapredi kreativne
invencije.
 U kvadrantu D preduzeću nedostaje i
kreativnost i preduzetništvo, zbog čega
ne samo da ne raste već je i njegov
opstanak doveden u pitanje.
8
Pojam i karakteristike kreativnosti
 Proces otkrivanja, izbora, premeštanja i kombinovanja
činjenica, ideja i veština.
 Traganje za drugačijim ne-ortodoksnim odnosima koje
mogu da se primene u drugačijem kontekstu.
 Označava radikalno drugačiji način obavljanja
poslova, a ne traganje za adaptivnim, postepenim
promenama.
 Uključuje razbijanje i restrukturiranje našeg znanja o
fenomenima da bi se dobilo novo shvatanje njihove
prirode.
 Beg od mentalnog škripca u procesu donošenja odluka
i rešavanja problema.

9
Pojam i karakteristike kreativnosti
 Kreativna rešenja su mnogo više od ideja
– moraju se realizovati u realnom svetu.
 Kreativno rešenje ima tri atributa:
 Ono je novo (inače ne bi bilo kreativno),
 Ono je korisno, tako da rešava probleme ili
uočava i koristi i mogućnosti (inače ne bi bilo
rešenje),
 Ono je izvodljivo, u okviru datih ograničenja
u relanom svetu.
10
Pojam i karakteristike kreativnosti
 Kako se u proseku, po nekim
istraživanjima, tek svaka jedanaesta
ideja materijalizuje u novom proizvodu,
važno je da imati što više ideja, zbog
čega je važno podsticanje kreativnog
procesa.

11
Pojam i karakteristike kreativnosti
Leva i desna strana mozga
Tekst procesor

Procesor slika
12
Pojam i karakteristike kreativnosti
 Leva strana mozga obavlja racionalne, logičke funkcije.
 Verbala, analitička, funkcioniše u povezanim, linearnim sekvencama.
 Ljudi koji pretežno koriste levu stranu mozga vole da rade
individualno, više vole da uče nego da stiču iskustvo, brzo donose
odluke.
 Desna strana mozga obavlja intuitivne i ne-racionalne funkcije.
 Ne-verbalna, povezuje slike u holističku persektivu (kreativno ili
lateralno razmišljanje).
 Ljudi koji pretežno koriste desnu stranu mozga vole da rade u grupi i
stiču iskustvo (npr. uče radeći), generišu puno opcija pre nego što
donesu odluku.
 Kreativno razmišljanje primarno je rezultat aktivnosti desne strane
mozga, dok su adaptivne inovacije rezultat aktivnosti leve strane
mozga.

13
Pojam i karakteristike kreativnosti
 Zajedničke osobine kreativnih ljudi:
 Sposobnost konceptualizacije. Sposobni su da produkuju
brojne ideje.
 Mentalna fleksibilnost. Vešti su u lateralnom razmišljanju.
 Originalnost. Kreiraju atipične odgovore ne probleme.
 Obustavljanje prosuđivanja. Ne analizraju previše brzo.
 Impulsivnost. Reaguju impulsivno na ideje, izražavajući svoj
osećaj.
 Ne prihvatanje autoriteta. Uvek su spemni da se supratstave
autoritetu.
 Tolerancija. Imaju visok nivo toterancije za ideje drugih.

14
Prepreke kreativnosti
 Ljudima je svojstvena kreativnost, ali je kod većine ljudi
ona prigušena jer kreativnost znači promene, a njih
mnogi ljudi doživljavaju kao opasnost.
 Zato većine ljudi razvija određene rutine, koje ublažuju
osećaj neprijatnosti, jer smanjuju potrebu ljudi da
menjaju postojeće stanje.
 Kretivnost zahteva od ljudi da izađu iz “konfomne zone”.
 Blokade/prepreke kreativnosti:
 Zabluda da postoji samo jedno korektno rešenje problema.
 Zabluda da je logika važna u rešavanju problema.
 Tendencije da se bude praktičan.

15
Prepreke kreativnosti
 Tendencija da se slede utvrđena pravila bez
pogovora.
 Tendencija da se izbegnu nejasnoće u sagledavanju
situacije.
 Tendencija da se izbegne krivica zbog neuspeha.
 Nespremnost da se prizna kreativni snage igre.
 Tendencija da se razmišlja suviše usko i sa
prevelikim fokusom.
 Nespremnost da se razmišlja nekonvencionalno
zbog straha da to ne “ispadne budalasto”.
16
Kreativni proces
1. Sticanje znanja i razvoj svesti

2. Proces inkubacije

3. Generisanje ideja

4. Evaluacija i implementacija
17
Kreativni proces
 Faza 1: Sticanje znanja i razvoj svesti
 Predpostavka svakog kreativnog procesa je stvaranje svesti o
različitim idejama i različitim mogućnostima obavljanja
poslova čitajući različite stvari, putujući na različita mesta,
razgovarajući sa različitim ljudima koji imaju različito viđenje sveta i
sl.
 Tako npr. možemo čitati o proizvodima koji postoje u nekoj zemlji, a
kojih još uvek nema u drugim zemljama.
 Na radi se samo o potrebi razvoja svesti o različitim pristupima
problemima, već i pripremi mozga na činjenicu da postoje različiti
načini da se neki posao obavi – razvoj otvorenog i kritičkog odnosa
prema svetu.
 U ovoj fazi važno je obezbediti prikupljanje informacija iz velikog
broja, raznovrsnih izvora i čuvanje prikupljenih informacija
(beleženje, snimanje itd.)

18
Kreativni proces
 Faza 2: Proces inkubacije
 Potrebno je vreme da bi ljudi mogli da “prerade”
ogroman broj informacija koje su prikupili tokom faze 1.
 Poces inkubacije obično teče dok je svest zaokupljena
drugim aktivnostima (najbolje je da su to aktivnosti koje
ne zahtevaju angažovanje leve strane mozga) tako da
podsvest može nesmetano da radi na rešavanju
problema.
 Kako do sna dolazi kada se leva strana mozga zamori i
kada, stoga dominira desna strana mozga, proces
inkubacije često zahteva san.
 Zato ne čudi da mnogim ljudima ideje “padaju na
pamet” tokom sna, ali je često problem setiti se tih ideja.
 Kreativnost zahteva vreme. 19
Kreativni proces
 Faza 3: Generisanje ideja (iluminacija)
 Do ideja ljudi mogu doći tokom faze inkubacije, često i u
snu, ali je najčešće potrebno podstaći proces
generisanja ideja.
 U tu svrhu, razvijene su brojne tehnike generisanja
ideja.
 Faza 4: Evaluacija i implementacija
 U ovoj fazi, od mnoštvo ideja, biraju se one koje
najviše obećavaju.
 Izboru obično prethodi diskusija i, možda, glasanje.
 Neke ideje koje su razvijene u prethodnoj fazi lako se
mogu odbaciti jer su očigledno nerealne, ali se neke
ideje mogu modifikovati pre nego što se pristupi
njihovoj evaluaciji. Ponekad to podrazumeva vraćanje 20
u prethodnu fazu.
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Postoje mnoge tehnike za stimulisanje kreativnosti
(generisanje ideja).
 Većina ih je orjentisana na dobijanje kvalitetnih ideja,
a ne velikog broja ideja.
 Najčešće se koriste sledeće tehnike.
 Breinstorming -nestrukturirani metod prikupljanja mogućih ideja o
problemu u ograničenom vremenskom periodu spontanom
doprinosom učesnika.
 Sesija počinje definisanjem problema. Problem ne treba definisati
ni previše široko, ni previše usko. Sastav grupe treba da bude
takav da obezbedi što širi spektar znanja, ali ni jedan član grupe ne
treba da bude priznati ekspert, kako ne bi inhibirao reakcije dugih
članova.

21
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Zasniva se na činjenici da se ljudska kreativnost može podstaći
njihovim učešćem u organizovanom grupnom događaju /iskustvu.
 Pravila:
 Kritika je zabranjena,
 Što šira ideja, to bolje,
 Što veći broj ideja to bolje,
 Kombinacije i unapređivanje ideja su dobrodošli.
 Obrnuti (negativni) breinstorming – sličan je breinstormingu, s tim
da je kritika dozvoljena.
 Suština metoda je u trženju nedostataka (mana) ideje, tako što se
postavlja pitanje tipa “na koliko načina ideja može da propadne?”
 Obrnuri breinstorming može se koristiti pre ostalih kreativnih
tehnika radi stimulisanja kreativnog razmišljanja.
 Proces identifikovanja mana određenih ideja obično je praćen
diskusijom načina da se uočene mane otklone.

22
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Varijanta breinstormiga je brenraiting
(engl. brainwriting).
 Ideje se zapisuju anonimno, a zaim se
prosleđuju članovima grupe, najčešće
korišćenjem savrmene IT, kako bi se izbegao
uticaj dominantnih članova grupe na ostale
članove grupe.

23
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Analiza atributa – koristi se za razvijanje
atributa proizvoda ili linija proizvoda kada se
proizvod približava fazi zrelosti u svom
životnom ciklusu.
 Navode se atributi nekog proizvoda ili problema, a
zatim se oni posmatraju sa različitih stanovišta. U
ovom procesu originalno nepovezani objekti mogu
se povezati i formirati nove kombinacije koje bolje
zadovoljavaju potrebe.
 Postojeći proizvod se rasklapa u svoje sastavne
delove, a zatim se razmatraju mogućnosti za
promenu karakteristika proizvoda, vodeći računa o
koristi za potrošače.
24
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Analiza skupa (popisa) problema (Problem
Inventory Analysis) – metod dobijanja novih
ideja i rešenja fokusiranjem na probleme.
Metod koristi pojednca na način sličan
korišćenju fokus grupe u dobijanju ideja za
nove proizvode. Ali, umesto da sam generiše
ideje, potrošaču se daje lista problema opšte
kategorije proizvoda sa molbom da identifikuje i
prodiskutuje pojedinačni proizvod date
kategoriji koji ima određeni problem.
 Poteškoću predstavlja sastavljanje iscrpne liste
problema.
25
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Npr. za prehranbu industriju lista problema može biti:
 Psihološki
 Težina (gojaznost)
 Glad
 Osećaj gladi
 Još uvek gladan nakon jela
 Žeđ
 Ne gasi žeđ
 Razvija osećaj žeđi
 Zdravlje
 Loše za zube
 Nesanica

26
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Aktivnosti
 Planiranje obroka
 Zaboraviti
 Zamor – dosada
 Čuvanje
 Ostati bez zaliha
 Kvarljivost
 Pripremanje
 Komplikovano
 Previše sudova
 Čišćenje
 Prlja pećnicu
 Mirsi u frižideru
 ……………..
 ………………
 Ovaj metod treba koristiti prvenstveno za identifikovanje ideja o
prozvodima koje će se dalje procenjivati.

27
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Gordonov metod – je način razvoja novih ideja, a da članovi grupe
nisu svesni prave prirode problema. To obezbeđeju da rešenje nije
zamagljeno ličnim, unapred formiranim idejama i načinom
ponašanja.
 Proces počinje tako što preduzetnik navodi opšti koncept povezan
sa problemom. Grupa odgovara iznoseći brojne ideje. Zatim se
koncept razvija, zajedno sa povezanim konceptima, a ceo proces
vodi preduzetnik. Stvarni problem se tada obelodanjuje, što
omogućava grupi da iznese predloge za primenu ili oplemenjivanje
finalnog rešenja.
 Metod kontrolne liste – je metod kojim se ravija nova ideja kroz listu
povezanih pitanja ili sugestija. Preduzretnik može koristi listu
pitanja ili stavova za usmeravanje razvoja potpuno novih ideja.

28
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Slobodne asocijacije – jedan od najjednostavnijih metoda. Počinje
tako što se reč ili fraza u vezi sa problemom zapiše, a zatrim se
zapisuju nove reči, pri čemu svaka nova reč nastoji da doda nešto
novo prethodnoj u lancu ideja koji se završava idejom o novom
proizvodu.
 Prisilna međuzavisnost – kao što ime ukazuje ovaj metod nastoji
da nametne odnose između izvesnih kombinacija proizvoda.
Tehnika se sastoji u postavljanju niza pitanja o cilju ili ideji u
procesu razvoja nove ideje. Nova kombinacija i eventualno koncept
se razvijaju u procesu koji ima sledećih pet koraka:
 Izolovati elemente problema,
 Pronaći odnose između tih elemenata

29
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Zabeležiti odnose,
 Analizrati utvrđene odnose kako bi se utvrdile
pravilnosti,
 Razviti ideje iz utvrđenih pravilnosti.
 Zajednička beležnica – mala sveska (pogodna za
nošenje), koja sadrži formulaciju problema. Učesnici u
procesu razmatraju problem i moguća rešenja, beleže
ideje barem jednom, a poželjno je tri puta na dan.
Krajem meseca sastavlja se lista najboljih ideja,
zajedno sa predlozima. Varijanta tehnike podrazumeva
da učesnici beleže svoje ideje u zajedničku beležnicu
koju predaju koordinatoru, koji sumira ideje.
30
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Naučni metod - sastoji se od principa i
procesa, posmatranja i zaključivanja i
dokazivanja hipoteza. Pretpostavlja da
preduzetnik definiše problem, prikuplja i
analizra podatke, razvija i testira
potencijalna rešenja i bira najbolje
rešenje.

31
Tehnike za stimulisanje kreativnosti
 Fokus grupe – način prikupljanja
informacija u strukturiranom obliku.
 Moderator vodi grupu (8-14 učesnika)
kroz otvorenu, diskusiju o suštini
problema. Učesnici, stimulisani
komentarima drugih članova grupe
kreativno doprinose konceptualizaciji
ideja za nove proizvode (ili testiranju
ideja) .
32
Značaj inovacija
 Malo je pitanja koja odlikuje tako velika saglasnost kao što je
pitanje uloge inovacija u društvenom i ekonomskom razvoju.
 Inovativnost je fundamentalni faktor ekonomskog rasta i
prosperiteta.
 Sposobnost inoviranja opredeljuje rast društvenog proizvoda i
produktivnosti, promenu privredne strukture i poboljšanje
kvaliteta života.
 Inovacije su tesno povezane sa procesima društvenih, političkih i
socijalnih promena.
 Šumpeter je još 30-tih godina prošlog veka prepoznao značaj inovacija
kao osnovnog pokretača dinamičnog ekonomskog razvoja.
 Kao što kod ljudi postoje prirodni razlozi njihove smrti, tako i kod
preduzeća prirodan uzrok njihovog nestanka sa poslovne
scene je nesposobnost inoviranja.

33
Politika podrške inovativnosti
 Imajući u vidu brojne izazove sa stanovišta neophodnosti tretiranja
inovacija kao održivog izvora rasta i njihovog korišćenja u rešavanju
brojnih socijalnih i globalnih izazova, koji su dodatno aktuelizovani
globalnom ekonomskom krizom koja je otpočela 2008. godine, veliki broj
zemalja je doneo planske dokumente kojima se formulišu odgovarajući
ciljevi i obezbeđuju sistemski uslovi za stvaranje, razvoj i primenu
inovacija.
 Evropska komisija je 2010. godine donela dokument pod nazivom „Evropa
2020“, koji predstavlja strategiju Evrope do 2020. godine.
 Tri prioriteta koja se međusobno podupiru: pametan, održiv i inkluzivni rast.
 Inovacije se nalaze u centru strategije „Evropa 2020”. Osnovu pametnog rasta
čini razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Inovacije se
tretiraju kao najbolje sredstvo za uspešno rešavanje velikih društvenih izazova,
koji su svakim danom sve aktuelniji, kao što su klimatske promene, oskudica
resursa i energije, zdravlje i starenje. Strategijski pristup u odnosu na inovacije
podrazumeva da će različiti instrumenti, mere i finansiranje biti projektovani u
službi inovacija

34
Politika podrške inovativnosti
 Inovaciona strategija država članica OECD-a (engl.
Organization for Economic Cooperation and
Development - OECD) se bazira na sledećih pet
prioriteta:
 stanovništvo treba osposobljavati za inoviranje,
 ne ograničavati inovativnost u firmama,
 treba stvarati i primenjivati znanje,
 primenjivati inovacije na način da su u funkciji globalnih i
društvenih izazova,
 poboljšavati upravljanje inovacijama i meriti politiku inoviranja.
 U Srbiji je 2005. godine donet Zakon o inovacionoj
politici. Ovim zakonom inovaciona politika je
predstavljena kao strateški dokument i trebala bi da se
realizuje preko programa inovacione delatnosti.
35
Značaj inovacija
 Inovacije kao pokretač brojnih društvenih promena treba posmatrati
u kontekstu savremenog okruženja koje karakterišu učestale,
dalekosežne i međusobno uslovljene promene.
 Preduzetnički i proaktivni tip ponašanja nije više stvar izbora već
nužnosti zato što zahteva uspostavljanje novih odnosa sa okruženjem.
 Uspeh se meri sposobnošću da se opstane i napreduje sa
promenama.
 Zahvaljujući različitoj uspešnosti u suočavanju sa nastupajućim
promenama menja se relativni položaj pojedinih zemalja, njihova
industrijska osnova, bogatstvo i moć.
 Iskustvo pokazuje da preduzeća koja su ostvarila uspeh u
prošlosti uvođenjem inovacija ne mogu na tome trajno graditi
svoju konkurentsku prednost. Poređenje današnjih industrijskih
lidera sa onima od pre dvadeset ili čak od pre deset godina pokazuje
koliko je velikih i uspešnih preduzeća izgubilo primat ili više ne postoji.

36
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 Konceptom “kreativne destrukcije” i značajem koji
ovaj koncept ima za teoriju privrednog razvoja
Šumpeter je najneposrednije povezao inovacije i
preduzetništvo.
 Suštinu preduzetništva čine promene, a inovacije su
sredstvo za pokretanje i iskorišćavaje promena.
 Preduzetnici uvode inovacije i iniciraju promene.
Zato je preduzetništvo neraskidivo povezano sa
inovacijama jer se preduzetnička aktivnost zasniva na
pokretanju novih poslovnih poduhvata.
 Inovativnost pretpostavlja korišćenje novih mogućnosti i
stvaranje novog poslovnog poduhvata kojim se napušta
postojeći način rada.
37
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 Novi poslovni poduhvati se baziraju na novim
poslovnim idejama, novim ili unapređenim
proizvodima, uslugama ili tehnologijama,
penetriranju na nova tržišta.
 Stoga je inovacija ključni, definišući aspekt
preduzetništva.
 Sposobnost da se uoče mogućnosti koje
proističu iz promena i sposobnost inoviranja
su dve važne karateristike preduzetnika po
kojima se oni razlikuju od drugih ekonomskih
agenata.
38
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 Pošto se inovacije sastoje od osmišljenog
i organizovanog traganja za promenom u
cilju pronalaženja mogućnosti koje te
promene pružaju, Draker inovacije
tretira kao specifičan instrument
preduzetništva.
 Inovacije predstavljaju pokretačku snagu
svake preduzetničke aktivnosti.
39
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 Ciklični obrazac privredog rasta prvi je
uočio ruski ekonomista Nikolaj
Kondratijev.
 Kondratijevu ideju dalje je razvio
Šumpeter koji je istakao da svaki ciklus
predstavlja primenu grupe novih
tehnologija.

40
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
Ciklus/
Period Tehnologija
talas
1780-1830 Prvi Pamuk, gvižđe, pokretačka snaga vode

1830-1880 Drugi Železnica, vodena para, parobrodi

1880-1930 Treći Električna energija, hemikalije, čelik

1930-1980 Čevrti Automobili, elektronika,nafta, kosmonautika

1980- Peti Računari, telekomunikacije i Internet

41
 Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva

Ekonomska
aktivnost

Oporavak Prosperitet Recesija Depresija

50 godina
42
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 U fazi oporavka otkrića u nauci i tehnici se
konkretizuju kao inovacije, koje stvaraju
mogućnosti za nove investicije, rast i povećanje
zaposlenosti.
 Obično te nove mogućnosti stvaraju nova
preduzeća. Visoki stepen neizvesnosti. Premijske
cene i visoki profiti.
 U fazi prosperiteta počinje difuzija inovacije.
 Inovacija postaje poznata i prihvaćena na širem
tržištu, a imitacije počinju češće da se javljaju.
Povoljne okolnosti na tržištu i veliki broj potencijalnih
imitatora može dovesti do spekulativnog rasta (“dot-
om” bum 1990-ih)
43
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 U fazi recesije, usled viškova kapaciteta i
opadajućih prinosa, kako postaju očigledna
organičenja tehnoloških prednosti, intenzivira
se cenovna konkurencija.
 Dolazi do promene u inovacijama. Umesto za
proizvodnju novih proizvoda ili usluga, nova
tehnologija počinje da se koristi u procesima
proizvodnje. To može uticati na napuštanje stare
prakse u procesu proizvodnje i doprineti značajnom
povećanju produktivnosti, ako je kapacitet
transformacije tehnologije na vrhuncu.

44
Inovativnost: suštinski atribut
preduzetništva
 U fazi depresije, usled saturacije tržišta
dolazi do još veće cenovne konkurencije i
daljeg pada profitabilnosti.
 Započinju procesi spajanaj i pripajanja kao bi
se povećala efikasnost.
 I pored teških uslova poslovanja u ovoj fazi
dolazi do novih invencja, čime se stvara
osnova za inovacije koje će pokrenuti novi
ciklus.
45
Vrste i karateristike inovacija
 Proces inovacije u najopštijem smislu označava svaki
sistem organizovanih i svrsishodnih aktivnosti
usmerenih na stvaranje promena.
 U najširem smislu inovacija predstavlja svrsishodnu
promenu postojećih aktivnosti kojima se
poboljšavaju ekonomske performanse.
 Zahvaljujući inovativnosti resursi se obogaćuju novim
sposobnostima.
 Inovacije imaju univerzalnu primenu, usmerene su na
sve aspekte poslovne aktivnosti preduzeća i mogu
se klasifikovati na različite načine.
 Sam pojam inovacija se može razumeti i interpretirati
na mnogo načina.
46
Vrste i karateristike inovacija
 Jadna studija koja je posvećena analizi preko
100 različitih definicija inovacija, različite
definicije inovacija kategorizira u sledećih šest
grupa:
 1) nova ideja,
 2) uvođenje nove ideje,
 3) invencija,
 4) uvođenje invencije,
 5) ideja koja pravi razliku u odnosu na postojeće
stanje stvari,
 6) uvođenje ideje kojom se remeti preovlađujuće
ponašanje.
47
Vrste i karateristike inovacija
 Inovacije predstavljaju kompleksan set aktivnosti od
konceptualizacije nove ideje do njenog prevođenja
u praksu.
 Inovacija obuhvata upravljanje svim aktivnostima
koje su uključene u proces stvaranja ideja, razvoj
tehnologije, proizvodnju i marketing novog (ili značajno
unapređenog) proizvoda, proizvodnog procesa ili
opreme.
 Prema OECD Oslo Manual inovacija je primena novog
ili značajno poboljšanog proizvoda (dobra ili
usluge), procesa, marketinške metode ili novog
organizacionog metoda u poslovanje, organizaciju
rada ili u odnose poslovnog subjekta sa
okruženjem.
48
Vrste i karateristike inovacija
 Neke inovacije predstavljaju značajnu promenu dosadašnjeg
načina obavljanja određenih aktivnosti, dok druge mogu da uključe
mali stepen inovativnosti.
 Minzberg shvata inovacije kao sredstvo da se prekine sa
postojećim rutinama, ili drugim rečima, da se stvari rade na
istinski drugačiji način.
 Po ovom shvatanju npr. uvođenje na tržište proizvoda koji kupci
žele da kupuju nije nužno inovacija.
 Drugim rečima, da bi postojala inovacija neohodno je da postoji
visok stepen inovativnosti. U tom smislu,npr. uvođenje na tržište
novog tipa automobila retko može predstavljati inovaciju, ali je
uvođenje Minija na tržište predstavljalo inovaciju jer je značilo
novinu u dizajnu automobila i novinu u naćinu percepcije veličine
automobila.

49
Vrste i karateristike inovacija
 Inovacije nisu ograničene samo na
tehnološku sferu.
 Tehnološke inovacije
 Socijalne inovacije,
 Inovacije u menadžmentu, marketingu ili u
oblasti finansija.
 Inovativne usluge (npr. finansijske usluge
bazirane na Internetu)

50
Vrste i karateristike inovacija
 Tehnološke inovacije se odnose na korišćenje
znanja za kreaciju i implementaciju novih
tehnologija i mogu biti inovacije proizvoda i
inovacije procesa.
 Inovacije u menadžmentu predstavljaju napuštanje
tradicionalnih principa menadžmenta, procesa i praksi
ili uobičajenih organizacionih formi kojima se bitno
menja način na koji se poslovi menadžmenta obavljaju.
 Jedno istraživanje identifikuje 175 značajnih inovacija u
menadžmentu koje su nastale u periodu 1900-2000. godina.
 Inovacije u menadžmentu dovode do promena poslova
koje menadžeri obavljaju, a što ima za rezultat stvaranje
konkurentske prednosti i unapređenje performansi
poslovanja preduzeća.
51
Vrste i karateristike inovacija
 Inovacija u planiranju, kao što je PERT (engl.
Program Evaluation and Review Technique - PERT)
mrežni model, omogućila je da se milioni delova koji
su se nabavljali od 11.000 dobavljača dostave na
vreme i efikasno ugrade u podmornicu „Polaris“.
 Inovacije u marketing pristupu doprinose boljem i
trajnijem zadovoljavanju potreba kupaca (na primer,
direktni marketing kao nov pristup prodaji). Brojni su
uspešni preduzetnički poduhvati koji su se bazirali
na ideji da je važnije kako se prodaje, a ne šta se
prodaje.
 Predzetničke firme posebno su inovativno u svom pristupu
tržištu, pronalazeći efektivnije i jeftinije puteve do tržišta.

52
Vrste i karateristike inovacija
 Jedno istraživanje sprovedeno na uzorku
od preko 800 organizacija pokazuje da
 inovativna izvrsnost utiče na povećanje
poslovne dobiti više od 4 procentualna
poena,
 najveći inovatori imaju 2,5 puta veću prodaju
novih proizvoda i
 mogu imati više od 10 puta veći prinos od
investiranja u inovacije.

53
Vrste i karateristike inovacija
 Šumpeter navodi pet vrsta inovacija:
 Uvođenje novog ili unapređenog proizvoda ili
usluge
 Uvođenje novog procesa
 Otrivanje novog tržišta
 Otkrivanje novih izvora snabdevanja
sirovinama
 Stvaranje novog tipa industrijske
organizacije.
54
Vrste i karateristike inovacija
 Centralna uloga preduzetničkih firmi u
iznošenju inovacija na tržište treba da
bude eksplicitno priznata u svakoj
definiciji inovacija.
 Šumpeterova podela inovacija može se
proširiti da obuhvati interval ili kontinijum
mogućnosti prikazanih na sledećoj slici.

55
Razvoj proizvoda ili usluge Razvoj procesa
Za svet novi proizvodi ili usluge

Za tržište novi proizvodi ili usluge Značajno nov proces

Nove linije proizvoda ili usluge u

okviru komanije
Dodaci linijama prozvoda ili usluge Neznatno nov proces

Poboljšanje i revizija proizvoda ili

usluge
Nova primena postojećih proizvoda Značajna revizija postojećeg
ili usluga procesa
Repozicioniranje postojećih
proizvoda ili usluga
Smanjivanje troškova za postojeće Umerena poboljšanja postojećih
56
proizvode ili usluge procesa
Vrste i karateristike inovacija
 Novi procesi mogu biti administrativni
sistemi ili sistemi za isporuku usluga, novi
metodi finansiranja ili proizvodnje,
drugačiji načini prodaje, novi pristupi
snabdevanju ili distribuciji, novi sistemi
uravljanja lancima snabdevanja i sl.
 To su česti načini inoviranja
preduzetničkih firmi.
57
Vrste i karateristike inovacija
 Pored stepena novine, druga značajna dimenzija
inovacija je njihova učestalost ili koliko često se
primenjuju inovacije.
 Preduzeće koje primenjuje česte manje inovacije
najverovatnijeće biti podjednako inovativno kao i
preduzeće koje povremeno primenjuje velike inovacije.
 Skup više manjih inovacija ima ogroman uticaj na
konkurentsku prednost preduzeća.
 Najčešće se te inovacije uvode u kasnijim fazama
životnog ciklusa proizvoda, kako bi se održala ili
unapredila konkurentska pozicije proizvoda i produžio
njegov životni ciklus.
58
Vrste i karateristike inovacija
Velika
Povećanje konkurentske
prednosti
Frekfencija
inovacija (broj
događaja)

Mala

Mala Stepen inovativnosti (veličina događaja) Velika

59
Vrste i karateristike inovacija
 Prema pristupu rešavanju problema, pre nego
ishodu procesa, može se napraviti razlika
između
 inovatora i
 onog koji se prilagođava (prilagođavač-adapter).
 Jedan je angažuje na divergentnom
razmišljanju usmerenom na inovacije, a drugi
na konvergentnom razmišljanju usmerenom
ka savršenstvu.
60
 Prilagođavač Inovator
Primenjuje disciplinovan, precizan Pristupa zadatku iz neobičnog ugla
metodološki postupak

Koncentrisan je pre na rešavanje Otkriva probleme i načine rešavanja

nego na identifikovanje problema

Pokušava da prečisti postjeću Dovodi u pitanje osnovne

praksu pretpostavke u vezi sa postojećom
praksom
Nastoji da bude orjentisan prema Malo obraća pažnju na sredstva, a
sredstvima više je zainteresovan za ishod

Sposobni su da prošire detaljni rad Imaju malo tolerancije za rutinski

rad

Osetljivi su na koheziju grupe i Imaju malo ili nimalo potrebe za

saradnju konsenzusom, često su neosetljivi 61
za druge
Vrste i karateristike inovacija
 Prema stepenu inovativnosti inovacije se
mogu podeliti na:
 radikalne i inkrementalne,
 revolucionarne i evolutivne,
 fundamentalne i adaptivne,
 bazične i trivijalne,
 diskontinualne i kontinualne,
 suštinske i periferne ili marginalne (ili
kreativne imitacije) inovacije.
62
Vrste i karateristike inovacija
 Samo značenje „nov“ kod definisanja inovacije može se na različit
način interpretirati, a samim tim i vrsta novih poslovnih
poduhvata.
 Postoje velike teškoće u definisanju šta je nov proizvod, usluga
ili proces.
 Koje su odlike novog proizvoda? Kada npr. proizvođač nameštaja
proizvode “novu” sofu da li je to novi proizvod? Većina ekonomista bi
verovatno rekla da nije (jer unakrsna elastičnost tražnje najverovatnije
nije jednaka nuli), ali bi mnogi preduzetnici smatrali da je to nov
proizvod.
 Većina inovacija su sasvim svakodnevne (obične) i postepene, i
pre su posledica postepene akumulacije znanja, a ne velikih
tehnoloških prodora.
 Inovacija ponekad postoji samo u očima onoga ko je
primećuje, odnosno pojam inovacije se relativizira kroz
interpretaciju njenog posmatrača.

63
Vrste i karateristike inovacija
 Inovacije se mogu analizirati sa
stanovišta različitih grupa, preduzeća,
delatnosti ili društva u celini.
 Prvo, koliko je proizvod promenjen u
odnosu na postojeći? Promene na proizvodu
sa stanovišta njegove funkcije, pakovanja ili
sadržaja mogu biti različite.
 Drugo, koliko je proizvod dugo nov?
Vremenska dimenzija može biti različita i nije
ista za sve proizvode.
64
Vrste i karateristike inovacija
 Treće, koliko je proizvod prihvaćen na
tržištu? Koliko bi kupaca trebalo da prihvate
proizvod na tržištu ili za koje je proizvod
nepoznat da bi bio nov?
 Proizvod koji je nov za preduzeće ne mora biti
nov na tržištu. Za kupca je nov proizvod onaj koji
on ranije nikada nije kupovao, mada on može
već postojati na određenom tržištu. Isto tako,
inovacije se mogu posmatrati sa stanovišta
određenih tržišta i delatnosti, a ne samo sa
stanovišta svih tržišta i različitih grana delatnosti.

65
Vrste i karateristike inovacija
 Četvrto, brojni su primeri uspešnih poslovnih
poduhvata koji se nisu bazirali na potpuno
unikatnim idejama, već na temeljima već
proverenih inovativnih rešenja i
prilagođavanju postojećim idejama
imitiranjem i kopiranjem. Na primer, IKEA i
McDonald´s svoj uspeh zasnivaju upravo na
drugačijem korišćenju postojećih ideja.

66
Invencija, inovacija i difuzija
 Treba praviti razliku između tri dela inovativnog procesa:
 invencija,
 inovacija i
 difuzija.
 Invencija (ili pronalazak) predstavlja koncipiranje nove ideje, kreaciju nove
mogućnosti za novi ili poboljšani proizvod ili proces.
 Invencija je rezultat procesa istraživanja.
 Inovacija je uvođenje nove ideje ili nove primene u opštu upotrebu.
 Da bi invencija postala inovacija treba da postigne uspeh na tržištu, tako da se u
ekonomskom smislu o inovaciji može govoriti tek nakon obavljene prve
komercijalizacije.
 Invencija predstavlja proces stvaranja novih ideja, a inovacija je proces kojim
se te ideje prenose u praksu. Drugim rečima, inovacija predstavlja
komercijalizaciju invencije.
 Računar je bio invencija sve dok njegova primena na obradu podataka nije postala
inovacija. Mada se invencija i inovacija razlikuju, one su neraskidivo međusobno povezane
i u praksi ih je teško odvojiti ove dve aktivnosti. Treba, isto tako, praviti razliku između
invencije i patenta. Patent je pravo kojim se štiti pronalazak ili invencija. Patent i prava iz
patenta se stiču priznanjem i upisom priznatog prava u odgovarajući registar.

67
Invencija, inovacija i difuzija
 Tomas Edison, jedan od najuspešnijih
inovatora svih vremena, bio je toliko
neuspešan u uvođenju svojih inovacija na
tržište da su ga njegovi finansijeri morali
da uklone iz svakog posla koji je
pokrenuo.

68
Invencija, inovacija i difuzija
 Inicijalne inovacije predstavljaju po prvi put u privredi uvedene
nove ili značajno poboljšane proizvode ili procese.
 Zatim sledi njihovo imitiranje i/ili poboljšavanje od strane drugih
preduzeća i preduzetnika, odnosno kasnija primena inovacija ili
difuzija.
 Difuzija (ili širenje) predstavlja proces kojim inovacija
komunicira određenim kanalima u određenom vremenskom
periodu među članovima jednog društvenog sistema.
 Sa stanovišta vremena usvajanja inovacija, razlikuju se inovatori i
imitatori, odnosno
 pioniri,
 rani korisnici,
 kasni korisnici i
 zakasneli korisnici inovacija.

69
Invencija, inovacija i difuzija
 Model širenja inovacija se često prikazuje
pravljenjem analogije sa načinom širenja
epidemije.
 Oni koji nisu usvojili inovaciju „zaraze“ se
u kontaktu sa onima koji su već prihvatili
inovaciju, tako da vremenom inovaciju
usvajaju svi ili većina pripadnika društva.

70
Invencija, inovacija i difuzija
 Između naučnog otkrića i invencije postoji razlika.
 Naučno otkriće je usmereno ka otkrivanju onoga što već
postoji, dok invencija podrazumeva ljudski rad na kreiranju
fizičkog oblika koji ranije nije postojao.
 Najmanje iz dva razloga bilo bi isuviše uprošćeno
reći da samo naučno otkriće vodi do invencije, koja
opet dalje vodi do inovacije.
 Prvo, novi proizvod se često javlja kao rezultat cele serije
međusobno delujućih otkrića i invencija koje se protežu
tokom dugog vremenskog perioda i koje su posledica tzv.
„jezgra kompetentnosti“.
 Drugo, ne može se reći sa sigurnošću da postoji redovno
kauzalni tok od naučnih otkrića ka invenciji.

71
Izvori ideja za stvaranje inovacije
 Izvori ideja za stvaranje inovacija mogu biti interni i eksterni
 IiR,
 kupci,
 dobavljači,
 kanali prodaje,
 zaposleni,
 konkurencija,
 država i njene institucije.
 IiR je svakako najznačajniji stub na koji se oslanja inovaciona
aktivnost. Obuhvata:
 Fundamentalno (ili bazično) istraživanje - predstavlja sistematsku
aktivnost koja se preduzima prevashodno u cilju sticanja novih znanja
o poreklu i uzrocima pojava i činjenica, a da se pri tome nema u
vidu ni posebna primena ni korišćenje.
 Rezultati fundamentalnog istraživanja obično se formulišu kao opšti
principi, teorije ili zakonitosti.

72
Izvori ideja za stvaranje inovacije
 Primenjeno (ili aplikativno) istraživanje -
preduzima se u cilju sticanja novih znanja, ali je, pre
svega, usmereno prema nekom cilju ili određenoj
praktičnoj svrsi.
 Primenjeno istraživanje se preduzima da se utvrdi
mogućnost korišćenja rezultata fundamentalnih
istraživanja ili da se uspostave nove metode i sredstva
koja omogućavaju da se postigne određeni unapred
utvrđen cilj.
 Postojeća znanja se produbljuju u cilju rešavanja posebnih
problema, a ideje razvijaju u operativnu formu. Saznanja ili
informacije koje proizilaze iz primenjenog istraživanja često
se mogu patentirati, ali i zadržati kao poslovna tajna.

73
Izvori ideja za stvaranje inovacije
 Eksperimentalni razvoj - sistematski rad
zasnovan na znanjima koja se stiču putem
istraživanja i praktičnog iskustva, u cilju
proizvodnje novih materijala, proizvoda i
uređaja, uvođenja novih procesa, sistema i
usluga; ili značajnih poboljšanja onog što
se već proizvodi ili što je već instalirano.
 Ova aktivnost IiR je fokusirana na dovođenje
invencije do stadijuma komercijalizacije.

74
Klasifikovanje inovacija
 Inovacije se na različit način mogu klasifikovati.
 Jedna od mogućih podela je sa stanovišta porekla ideje za
inovaciju.
 Potencijalni inovator može u stvaranju ideje za nove proizvode
ili usluge da polazi:
 od proizvoda ka potrebi - inovacije koje „gura nauka (ili tehnologija)“
(engl. science or technology push) ili
 od potrebe ka proizvodu - inovacije koje „vuče tražnja (ili tržište)“
(engl. demand or market pull).
 U prvom slučaju ideje za novi proizvod „gura“ IiR, preko proizvodnje i
marketinga, a da na pravi način nije sagledana tržišna potreba. Ovaj
tip inovacija je posebno uspešan kad se stvara potpuno novo tržište.
 Inovacija koja je razvijena „privlačenjem tražnje ili tržišta“ primarno je
razvijena od strane IiR kao odgovor na identifikovanu potrebu na
tržištu.

75
Klasifikovanje inovacija
 Za mnoge autore ova podela je diskutabilna i svodi se na dilemu šta je starije
kokoška ili jaje, odnosno da li je invencija majka neophodnosti ili je neophodnost
majka invencije.
 U pitanju su dva komplementarna, a ne međusobno isključiva načina dolaženja do
inovacija. Između tehnološke mogućnosti i uočene tržišne potrebe postoji
povezanost posmatrano sa stanovišta inovativnosti.
 U pitanju su dva procesa koja se međusobno isprepletena, njihov međusobi uticaj
varira po karakteru i intenzitetu u vremenu i između različitih industrija.
 U empirijskim istraživanjima nije pronađena direktna korelacija između frekvencije
korišćenja određenog izvora ili tipa informacija i njihovog relativnog doprinosa
uspehu inovacije.
 Samo zajedničko korišćenje internih i eksternih izvora informacija obezbeđuje
efektivnost i efikasnost inovacionog procesa. „Guranje nauke i tehnologije“ ima
za rezultat obično nastajanje radikalnih inovacija i novih industrija, dok su
inovacije koje nastaju „privlačenjem tržišta“ najčešće inkrementalne. U
kasnijim fazama rasta pojedinih industrija, zahtevi za poboljšanjem proizvoda,
usluga i procesa mogu predstavljati glavne determinante inovativnosti.

76
 Klasifikovanje inovacija
Poslednja dostignuć a nauke
i tehnologije
“GURANJE
TEHNOLOGIJE”

Komercijalni
Ideja IiR Proizvodnja Marketing proizvod

“PRIVLAČ ENJE
TRŽIŠTA”

Potrebe društva i tržišta

77
Klasifikovanje inovacija
 Prema OECD-ovoj klasifikaciji postoje sledeći tipovi
inovacija:
 inovacije proizvoda,
 inovacije procesa,
 inovacije organizacije, i
 inovacije u marketingu.
 Inovacije proizvoda se odnose na uvođenje proizvoda koji imaju
nove ili znatno poboljšane karakteristike ili mogućnosti korišćenja.
 Ovo uključuje značajna poboljšanja tehničkih karakteristika,
komponenti i materijala, ugrađenog softvera, korisničke
orijentisanosti ili drugih funkcionalnih karakteristika.
 Pojam „proizvod“ se koristi dosta široko, jer označava dobra i
usluge.

78
Klasifikovanje inovacija
 Inovacije procesa predstavljaju primenu novog ili
značajno poboljšanog načina proizvodnje ili isporuke.
 Ovo uključuje značajne promene u tehnici, opremi i/ili
softveru.
 Inovacije proizvoda, usluga i procesa nazivaju se
tehnološkim inovacijama.
 Inovacije u organizaciji predstavljaju primenu novih
organizacionih metoda u poslovanju, organizaciji rada ili
u odnosima sa okruženjem.
 To može da uključuje korišćenje novih metoda menadžmenta,
novih strategija rasta, novih znanja, organizacionih rutina i
procedura kojima se unapređuju performanse poslovanja.

79
Klasifikovanje inovacija
 Inovacija u marketingu je primena nove
marketinške metode, što uključuje
 značajne promene u dizajnu proizvoda ili
pakovanju,
 plasmanu i promociji, kao i
 načinu njegovog plaćanja.

80
Inovacije i preduzetništvo
 Pored inovativnosti, sposobnost prihvatanja rizika
predstavlja bitan atribut preduzetništva.
 Rizici inovacija se odnose na: troškove razvoja,
vremenski period koji prethodi uspešnoj
komercijalizaciji, nepredvidivost nivoa prihvatanja,
uspešnost i ugrožavanje postojećih proizvoda, procesa i
aktivnosti.
 Različite preduzetničke strategije sa stanovišta
različitog nivoa inovativnosti (visoka i niska) i rizika
(visok i nizak) prikazane su na sledećoj slici.
 Pri tom se inovativnost opisuje sposobnošću stvaranja
jedinstvenih i različitih proizvoda, a rizik verovatnoćom
ostvarenja finansijskog gubitka od inovativne aktivnosti.

81
Inovacije i preduzetništvo
(Stvaranje različitog. i jedinstvenog

Visoka
I-r I-R
INOVATIVNOST

proizvoda/usluge)

Visoka inovativnost Visoka inovativnost

Mali rizik Visok rizik

i-r i-R
Mala inovativnost Mala inovativnost
Mala

Mali rizik Visok rizik

Mali Visok
RIZIK
(Verovatnoća značajnog finansijskog gubitka)
82
Inovacije i preduzetništvo
 Preduzetničke strategije u gornjem levom kvadrantu karakteriše
visoka inovativnost i mali rizik. Mali nivo rizika je posebno
karakterističan za situacije kad nisu neophodna značajna
finansijska ulaganja. Neke od danas velikih kompanija iz oblasti
elektronike ili informacionih tehnologija nastale su u Silikonskoj
dolini ili garaži. Dobar primer za to su kompanije „Hewlet-Packard“ i
„Apple“. Kroz različite klasterske inicijative može se isto uspešno
implentirati ovaj tip preduzetničke strategije.
 Gornji desni kvadrat opisuje preduzetničku strategiju koju
karakteriše visoka inovativnost i visok rizik. Slično kao i kod
preduzetničke strategije u gornjem levom kvadratu, proizvode i
usluge karakteriše visok nivo inovativnosti, ali zato inicijalna
finansijska ulaganja mogu biti značajna u odnosu na mogućnosti
preduzetnika. Na primer, uvođenje na tržište novog leka ili
modela automobila zahteva značajna ulaganja i nadmetanje sa već
afirmisanom konkurencijom.

83
Inovacije i preduzetništvo
 Preduzetničke strategije u donjem levom kvadratu karakteriše mala
inovativnost i mali rizik. To može predstavljati situaciju kad se
zahtevaju minimalna ulaganja, a prisutna je značajna tražnja za
proizvodom, procesom ili uslugom, ili je konkurencija
nerazvijena. Neke vrste usluge mogu predstavljati ovakav tip
poslovnih poduhvata (na primer, čišćenje stanova ili poslovnog
prostora, popravka muzičkih uređaja i sl.).
 U donjem desnom kvadratu su preduzetničke strategije koje
karakteriše mala inovativnost i veliki rizik. Većina novih „start-
ups“ biznisa uključuje nešto što predstavlja konvencionalni ulazak
u već poznato poslovno područje i konkurentsko nadmetanje u
sličnoj vrsti poslova. Na primer, otvaranje novog maloprodajnog
objekta, perionice ili restorana.

84
Strategije inovacija
 Preduzetništvo predstavlja proces koji korespondira sa
proaktivnim traganjem za novim načinima rada,
ponašanja, verovanja, formulisanja i implementacije
novih strategija.
 Stoga je za uspeh jednog poslovnog poduhvata
potrebna povezanost preduzetničkog procesa i
strategijskog upravljanja.
 Strategija, koja je rezultat procesa strategijskog
upravljanja, predstavlja nestandardnu i konzistentnu
ideju vodilju za odlučivanje preduzetnika u
promenljivim uslovima, a inovacija predstavlja njen
krucijalni element.
85
Strategije inovacija
 Strategijsko pozicioniranje se ostvaruje aktivnostima
koje su različite u odnosu na aktivnosti
konkurenata, jer ako bi postojala samo jedna dobra
pozicija ne bi bilo potrebe za strategijom.
 Prema tome, za opstanak i uspeh svakog poslovnog
poduhvata potrebno je da postoji preduzetnik strateg
koji je sposoban da jasno definiše ciljeve i bazične
načine njihovog ostvarivanja.
 Koncept strategijskog upravljanja je relevantan ne samo
za korporativno preduzetništvo, već i za samostalne
preduzetnike.
 Poslovni plan, koji je rezultat planiranja, obezbeđuje
vezu izneđu strategije i izvršenja.
86
Strategije inovacija
 Različite inovacione strategije koje su na
raspolaganju predstavljaju zapravo sledeća
strategijska opredeljenja:
 pre drugih uvoditi proizvod (ili uslugu) na tržište (prvi
na tržištu),
 slediti vodećeg,
 modifikovati proizvod u skladu sa zahtevima
određenih tržišnih segmenata na već razvijenom
tržištu (aplikativni inženjering),
 prilikom korišćenju inovacija oslanjati na superiorniju
proizvodnu efikasnost i kontrolu troškova.
87
Strategije inovacija
 Određenu poslovnu mogućnost preduzetnik može realizovati
 samostalno (interni rast) ili
 putem eksternog rasta (merdžeri, akvizicije, različiti oblici strategijskih
alijansi).
 Mala preduzeća često vide svoju šansu u različitim oblicima
saradnji sa velikim preduzećima (na primer, kao kooperanti ili
kroz proizvodnju po narudžbini).
 Različite inovacione strategije trebaju biti u skladu sa generičkim
strategijama za nivo biznisa.
 Generičke strategije za nivo biznisa (strategije niskih troškova,
diferenciranja i fokusiranja) se baziraju na dva osnovna izvora
konkurentske prednosti: niski troškovi i diferenciranje.
 Kod strategije niskih troškova inovacije se koriste da bi se
obezbedila povoljnija strategijska pozicija putem nižih
troškova.

88
Strategije inovacija
 Primaran strategijski cilj strategije diferenciranja
je da se obezbedi jedinstvena i superiorna
vrednost za kupca.
 Kod strategije fokusiranja inovacije obezbeđuju
konkurentsku prednost na izabranom
tržišnom segmentu, a ne na celom tržištu.
 Definisanje tržišne niše se može izvršiti na različite
načine (na primer, prema geografskom području,
tipu kupaca ili proizvodnom programu).

89
Strategije inovacija
 Novi poslovni poduhvati mogu biti različitog
stepena povezanosti sa postojećim
poslovima.
 Stoga inovaciona strategija treba da bude
usklađena sa strategijom rasta.
 Na primer, za implementaciju strategije diversifikacije na
raspolaganju su sledeće inovacione strategije:
 proizvodnja novog proizvoda sa starom tehnologijom,
 proizvodnja starog proizvoda sa novom tehnologijom i
 proizvodnja novog proizvoda sa novom tehnologijom.

90
Strategije inovacija
 Strategije inovacija mogu biti:
 Ofanzivna strategija,
 Defanzivna strategija,
 Imitatorska strategija,
 Aplikativni inženjering
 Strategija zavisnosti, i
 Tradicionalna strategija.

91
Strategije inovacija
 Ofanzivna strategija.
 Svrha ofanzivne strategije je da se postigne vodeća pozicija na tržištu i u
oblasti uvođenja novih proizvoda.
 Karakteriše je visok rizik i visoke potencijalne zarade.
 Ova strategija zahteva odgovarajuće sposobnosti i intenzivne napore u
svim fazama procesa inovacije.
 Sektor IiR ima ključnu ulogu kod ofanzivne strategije, kako u vezi
dolaženja do potrebnih naučnih i tehnoloških informacija, koje su interno ili
eksterno dostupne, tako i u vezi dovođenja ideje do stadijuma da je
moguća njena komercijalizacija. Zato ofanzivni inovator mora imati
sposobnosti za rešavanje problema u vezi sa marketingom,
konstrukcijom i testiranjem prototipova i pilot projekata.
 U laboratorijama mnogih poznatih američkih i evropskih kompanija (Bell
Laboratories, Du Pont, General Electric, IG Farben, St. Gobain, ICI)
ostvareni su rezultati u oblasti fundamentalnih istraživanja koji su po svom
teorijskom značaju bili jednako vredni kao i oni do kojih se došlo na
univerzitetima.

92
Strategije inovacija
 Ofanzivni inovatori svesno proširuje broj mogućih
alternativa za obezbeđenje rasta i razvoja, samostalno
menjajući konkurentsko okruženje i inicirajući nove
tehnološke trendove.
 U zaštiti svog tehnološkog vođstva i monopolske
pozicije, ofanzivni inovator posvećuje veliki značaj
patentnoj zaštiti.
 Patentna zaštita predstavlja barijeru ili snažno
pregovaračko oružje u situaciji kad drugi konkurenti
nastoje da prodru na tržište. Licencni prihodi
obezbeđuju nadoknadu visokih troškova IiR i
njegovih neizbežnih promašaja. Koliki se značaj pridaje
patentnoj zaštiti pokazuje podatak da se ne traži zaštita
putem patenata samo za najznačajnije inovacije, već i
za niz sekundarnih i pratećih novina. 93
Strategije inovacija
 Pošto je ofanzivni inovator "prvi na tržištu", on treba da ulaže
značajne napore u obezbeđenje pouzdanosti proizvoda u
upotrebi i za njihovo brže prihvatanje od strane krajnjih
korisnika.
 Iskustva inovatora u oblasti elektronike i IT tehnologija pokazuju da
su ulagani znatni napori za organizovanje posleprodajnih usluga i u
programe osposobljavanja korisnika.
 Štaviše, proces osposobljavanja korisnika za korišćenje opreme i
pratećih softvera, kao i samo sevisiranje opreme, vode
rafiniranijoj identifikaciji korisnikovih potreba i unapređenju
opreme.
 U kasnijim fazama životnog ciklusa proizvoda, ofanzivni inovator je
pod pritiskom uvođenja dodatnih poboljšanja na uvedenim
inovacijama da bi održao svoje tehnološko i tržišno vođstvo. Zato
važnu ulogu imaju povratne informacije o potrebama korisnika i o
problemima u korišćenju.

94
Strategije inovacija
 Defanzivna strategija.
 Defanzivni inovator ne želi da ulazi u velike rizike koje
sa sobom nosi težnja da se bude prvi na tržištu.
 Ukupna nastojanja usmerena na poboljšanje, a ne
na fundamentalni napredak.
 Praksa velikih preduzeća koja koriste ofanzivnu
strategiju je da ne podstiču sva svoja odeljenja da slede
istovremeno ofanzivnu strategiju, nezavisno od toga da
li su tehnološki homogena ili ne.
 Za ovu strategiju tehnološke prednosti defanzivnog
inovatora su više okrenute prema razvojnom delu IiR
aktivnosti.

95
Strategije inovacija
 Sposobnost brzog prodora na tržište je kritičan faktor uspeha.
 Ova strategija ne podrazumeva odsustvo IiR.
 Naprotiv, uspešna implementacija ove strategije može zahtevati
isto toliko intenzivno angažovanje u IiR kao što to zahteva
ofanzivna strategija, jer uspeh zavisi od sposobnosti
identifikovanja inovacije i proizvodnje njene poboljšane
verzije.
 Defanzivni inovator mora da bude dobar u eksperimentalnom
razvoju, kod stvaranja dizajna, u sukcesivnim fazama
tehnološkog razvoja i u proizvodnji proizvoda superiornijih
performansi.
 Jedina oblast gde može da stavlja manji naglasak je oblast obuke
kupaca, zaposlenog osoblja, tehničke pomoći i savetodavnih
usluga.

96
Strategije inovacija
 Najznačajniji razlog za prihvatanje defanzivne strategije je to što je
 manje rizično ostati pratilac nego postati vođa,
 saznanja da se ne poseduje dovoljno sposobnosti za stvaranje
originalne vrste inovacije, kao i
 odsustvo potrebne veze sa fundamentalnim istraživanjima.
 Ova strategija računa na grešake preduzeća koje je iniciralo
inovaciju i na poboljšanje originalne (prvobitne) inovacije.
 Iskustvo pokazuje da ova strategija ima značajne šanse za uspeh
nakon pojave na tržištu novog proizvoda, posebno zbog činjenice
što se dominantni dizajn kasnije pojavljuje i što je stopa
neuspeha novih proizvoda u fazi uvođenja dosta visoka.
 Ponekad je potencijalni ofanzivni inovator primoran da sledi
defanzivnu strategiju, jer je izbačen iz trke od strane mnogo
uspešnijeg ofanzivnog konkurenta.

97
Strategije inovacija
 Marketing sposobnost defanzivnog inovatora može biti znatno iznad
snage kojom raspolažu ofanzivni inovatori.
 Brojni su primeri koji pokazuju da pioniri nisu bili dorasli veštini marketinga
kasnije dolazećih, ali moćnijih, preduzeća.
 Usavršavanjem proizvoda se, takođe, mogu popraviti šanse onih koji idu
iza pionira.
 Prvobitne prednosti pionira se značajno umanjuju ukoliko nastupaju sa
proizvodom koji ostavlja prostor za poboljšanja.
 Defanzivni inovator obično ne teži da dosledno i u svakom pogledu
imitira proizvode koje je neko drugi ranije izumeo. Ova strategija je zato
posebno uspešna kada je podržana od strane marketinga i može da se
koristi uspešno posebno u implementaciji generičke strategije
diferenciranja.
 Osnovni rizik nastupanja posle pionira je što on već dominira tržištem, tako
da napori onog koji nastupa kasnije mogu biti uzaludni.

98
Strategije inovacija
 Imitatorska strategija.
 Preduzeća koja slede imitatorsku strategiju nemaju aspiracije da
prednjače u inoviranju, niti čak da "prate igru". Zadovoljavaju se
da prate vodeće konkurente ustaljenom tehnologijom, često i kad
su daleko iza njih.
 Mogu da stvore nekoliko drugorazrednih patenata, ali su oni pre
uzgredni proizvod njihove aktivnosti nego sastavni deo
strategije koja se sledi.
 Preduzeće imitator može angažovati svoja sredstva za tehničke
usluge i obuku, s tim da je ovo od mnogo manjeg značaja nego što
je to slučaj sa ofanzivnim inovatorom, jer se imitatori oslanjaju na
pionirsku delatnost drugih i na “podruštvljavanje” ovih
aktivnosti kroz sistem obrazovanja.
 Izuzetak od ovog pravila se može javiti kod geografske ekspanzije
kad tržište nije stvoreno. Proizvođač imitator može težiti da postane
defanzivni, pa čak i ofanzivni inovator.
99
Strategije inovacija
 Različite vrste imitatora:
 Prvi su obično zainteresovani da proizvode identičnu kopiju tuđih
proizvoda.
 Ukoliko je inovacija zaštićena, kopiranje zaštićenog rešenja inovatora nije
ostvarljivo. Pošto dizajn i oblik često nije moguće zaštititi, mogućnosti za
kopiranje su pre svega u ovom domenu.
 U drugoj grupi su kreativni imitatori.
 Često imaju ambicije da konkurišu putem poboljšanja dizajna i manjih
unapređenja.
 Svoj uspeh grade na niskim troškovima proizvodnje. Ovo posebno u situaciji
kad kupuju tehnologiju od primarnog inovatora koju želi koristiti putem licence
ili know-how ugovora. Niži troškovi su rezultat malih ulaganja u IiR,
raspolaganja sa jeftinom radnom snagom i sirovinama i veće efikasnosti u
poslovanju.
 Posmatrano sa stanovišta životnog ciklusa proizvoda, imitator ima veći
značaj u fazi kasnijeg rasta i ranog sazrevanja proizvoda. Svoje proizvode
obično plasiraju na nezaposednuto ili nedovoljno razvijeno tržište. Upravo
mogućnost poboljšanja dizajna ili stvaranja njegove dominantne verzije daje
dobre šanse za uspeh imitatoru.

100
Strategije inovacija
 U praksi je bilo dosta slučajeva kad su imitatori dali bolja rešenja
za proizvod od samih inovatora.
 Japanska preduzeća su sa uspehom koristila ovu strategiju posle
Drugog svetskog rata.
 Kreativni imitator nije onaj koji pronalazi neki proizvod ili
uslugu, on ih samo usavršava i pozicionira na tržištu.
 Kreativna imitacija počinje svoj pohod od tržišta, a ne od
proizvoda, kao i od potrošača, a ne od proizvođača.
 Strategija kreativnih imitacija zahteva tržišta koja imaju visoku
stopu rasta.
 IBM-ov personalni kompjuter praktično se skoro uopšte nije
razlikovao od Apple-ovog po svojim tehničkim karakteristikama, ali
je IBM od samog početka tržištu ponudio programe i softvere.

101
Strategije inovacija
 Aplikativni inženjering.
 Primarni inovatori često nisu u mogućnosti da
zadovolje različite aplikacije ili potrebe određenih
tržišnih segmenata na kojima je moguće rentabilno
eksploatisati inovacije.
 Jake strane preduzeća koja identifikuju i koriste
specijalizovane aplikacije su slične preduzećima koja se
pridržavaju strategije imitiranja, sa eventualnom
razlikom koja se ogleda u još manjem naglasku na
razvoju, a više na zadovoljenju specifičnih potreba i
servisiranju korisnika.
 Ova strategija pretpostavlja korišćenje fleksibilnije
opreme sa radioničkim (smaknutim)
karakteristikama proizvodnje.
102
Strategije inovacija
 Ova strategija zahteva
 resurse za projektovanje proizvoda i
inženjering,
 tehnički perceptivne prodajne ekipe,
 dobru kontrolu proizvodne linije i
 organizaciju koja drži do efikasnosti i
sposobnosti minimiziranja troškova.

103
Strategije inovacija
 Postoje varijante ove strategije koje mogu zahtevati
znatan napor u primarnom razvoju. To su:
 strategija "međuprostora" (engl. interstitial), i
 strategija "otpadništva" (engl. maverick).
 Ove varijante traže slabo mesto tehnološkog vođe koje
se koristi za "uklinjavanje"
 strategije "međuprostora" preduzeće nalazi "prazninu" ili
međuprostor na tržištu koje je suviše malo da bi interesovalo
velike primarne inovatore, ali je za njega samog dovoljno
tržišno i tehnološki atraktivno.
 strategija “otpadništva” može se koristiti u slučaju kad lideri na
tržištu nerado primenjuju novootkrivenu tehnologiju, jer može
da šteti već uspostavljenoj poziciji na tržištu.
104
Strategije inovacija
 Naime, tehnologija po svojim karakteristikama
može bitno smanjiti tražnju za proizvodom koji se
već proizvodi.
 Vodećem na tržištu nije u interesu da uvodi ovu
tehnologiju jer bi time bio "oštećen", ali se zato
drugim preduzećima pruža mogućnost njene
primene.
 U slučaju strategije "međuprostora" i
“otpadništva" inicijalna prednost može da se
održi samo ako je prati agresivan marketing i
razvoj.
105
Strategije inovacija
 Strategija zavisnosti.
 Ova strategija podrazumeva prihvatanje u osnovi prateće ili
podređene uloge u odnosu na neko jako preduzeće.
 Zavisno preduzeće može da proizvodi određene komponente
kompleksnih proizvoda ili da bude u odnosu kooperacije, a u
ekstremnim slučajevima može da bude deo nekog većeg
preduzeća.
 Zavisno preduzeće ne pokušava ni da prati tehničke promene
na svom proizvodu ukoliko se ne upute specijalni zahtevi od
strane korisnika.
 Ova se preduzeća oslanjaju na svoje klijente kod formulisanja
tehničke specifikacije za novi proizvod i kod njegovog uvođenja.
 Tipično je za zavisno preduzeće da nema inicijativu ni u pogledu
dizajna proizvoda.

106
Strategije inovacija
 U celini posmatrano, promene na proizvodu su rezultat
inicijativa ili zahteva spolja.
 Uprkos očigledno slabe IiR pozicije, ova preduzeća
mogu u izvesnim periodima imati odlične zarade
zbog malih opštih troškova, sposobnih planera i
izvršilaca, poznavanja specijalnih veština, ili usled
različitih pogodnosti koje uživaju u svojoj sredini.
 Trude se da zadrže status formalne nezavisnosti, a žive
u nadi da će izmeniti svoju poziciju proširenjem ili
pronalaženjem novog tržišta.

107
Strategije inovacija
 Tradicionalna strategija.
 Zavisno preduzeće se razlikuje od tradicionalnog po
prirodi svojih proizvoda.
 Proizvod ili usluga tradicionalnog preduzeća se
malo menja, ili nimalo, dok se proizvod zavisnog
preduzeća može značajno izmeniti kao rezultat
inicijative ili zahteva spolja.
 Kod tradicionalnog preduzeća ne postoje razlozi za
izmenu proizvoda i uvođenje inovacija jer to tržište ne
zahteva i/ili zato što ga konkurencija na to ne
primorava.
 Na primer, poslovanje u uslovima fragmentiranog
lokalnog monopola. Tražnja za proizvodima ovih
preduzeća može biti vrlo velika.
108
Strategije inovacija
 Primeri preduzeća koja slede tradicionalnu
strategiju inovacija sreću se u delatnostima kao
što su zanatstvo, poljoprivreda, građevinarstvo,
proizvodnja hrane, itd.
 Tehnološka osnova ovih preduzeća, koja se
često zasniva na zanatskim veštinama, ne
omogućava pokretanje značajnih izmena na
proizvodu ili u pogledu pružanja usluga.
 Iskustvo pokazuje da su ova preduzeća u
mnogim delatnostima nestala sa poslovne
scene zbog nesposobnosti uvođenja inovacija
109
Inovativnost i veličina preduzeća
 Postoji veza između veličine preduzeća i
inovacija.
 Samo nekoliko malih preduzeća uvelo je
na tržište istinski nove proizvode.
 Mala preduzeća uglavnom uvode
proizvode i usluge koji se razlikuju od
proizvoda i usluga konkurencije, i te
razlike su manje i odnose se, pre svega,
na tržišno poslovanje i usluge kupcima.
110
Inovativnost i veličina preduzeća
 Inovativnost ne zavisi samo od veličine, već je
uslovljena delatnošću preduzeća, prirodom
inovacija, tipom preduzeća itd.
 Tako npr. u novim industrijskim granama u kojima se
tehnologija još uvek razvija, uloga malih preduzeća
je veća nego u zrelim industrijksim granama.
 Prednosti velikih preduzeća u oblasti inovacija
uglavnom su posledica većih finansijskih i
tehnoloških resursa.

111
Inovativnost i lokacija
 Empirijski činjenice potvrđuju koncentraciju inovativne
aktinosti u određenim geografskim oblastima,
posebno kada se radi o malim preduzećima.
 Radi se klasterima malih preduzeća koji stvaraju
međusobno podržavajuće mreže.
 Teorija “inovativnog miljea” polazi od pretpostavke da
je znanje ključni element procesa inoviranja i, za razliku
od velikih preduzeća koja imaju IR funkciju, mala
preduzeća moraju da se oslone na povezivanje i proces
“socijalizacije” koji ima olakšava prikupljanje informacija
i akumuliranje znanja.

112
Inovativnost i lokacija
 Geografska bliskost podstiče proces
prenosa znanja i zato se mogu uočiti
ovakvi klasteri malih preduzeća.
 Proces “kolektivnog učenja” može biti
svestan i nesvestan.
 Nesvestan je kada radnu snagu, koja je
usvojila znanje i veštine, koriste više
preduzeća.
113