Dr Miroslav Radovanovi}, vanr.

profesor

BU[ENJE
BU[ENJEM se izradjuju rupe ili se ve} izbu{ene rupe
pro{iruju ili upu{taju.
OPERACIJE BU[ENJA su:
-bu{enje;
-pro{irivanje;
-duboko bu{enje;
-razvrtanje; I
-upu{tanje;
BU[ENJEM, u u`em smislu, se izradjuju rupe.
PRO[IRIVANJE se vr{i u cilju izrade rupa ta~nih dimenzija
i kvaliteta obradjene povr{ine.
DUBOKIM BU[ENJEM se izradjuju rupe ~ija je du`ina
u odnosu na pre~nik ve}a 5 puta (l/D>5).
RAZVRTANJE se upotrebljava za zavr{nu obradu cilindri~nih i
koni~nih rupa u cilju dobijanja ta~nih dimenzija i
kvaliteta obradjene povr{ine.
UPU[TANJE se vr{i u cilju dobijanja razli~itih oblika rupa.
 PRINCIP OBRADE

Alat izvodi istovremeno

n
i glavno obrtno kretanje
i pomo}no translatorno kretanje.

Putanja se~iva alata je

s zavojna povr{ina
pri ~emu alat re`e i
prodire u materijal obratka.
METODE BU[ENJA prema DIN 8589
BU[ENJE

Bu{enje puno Bu{enje s

jezgrom

Pro{irivanje Razvrtanje
 PROFILNO. BU[ENJE

Zabu{ivanje Profilno razbu{ivanje

Profilno upu{tanje Profilno razvrtanje

 REZANJE NAVOJA OBLIKOVANJE BU[ENJEM

Rezanje navoja ureznikom Neokruglo bu{enje

 DUBOKO BU[ENJE

Jednose~no bu{enje Jednocevno bu}enje Dvocevno bu{enje

glavom za bu{enje glavom za bu{enje
 UPU[TANJE RAVNO

Spolja{nje upu{tanje ravno Unutra{nje upu{tanje ravno

 DUBOKO BU[ENJE
Duboko bu{enje je proces obrade metala rezanjem kojim se bu{e
duboke rupe ili otvori. Pojam dubokog otvora proisti~e od
konvencijski usvojene veli~ine odnosa L/D, gde je L-dubina otvora
a D-pre~nik otvora, pri ~emu se razlikuju:
(i) duboki otvori sa odnosom L/D510; i
(ii) vrlo duboki otvori sa odnosom L/D>10.
Duboko bu{enje spada u grupu specijalnih postupaka obrade rezanjem
sa nizom specifi~nosti u odnosu na druge metode obrade rezanjem.
Proces se sastoji od procesa rezanja koji obavljaju se~iva i procesa
trenja, plasti~nog deformisanja i oblikovanja obradjene povr{ine
koje obavljaju vodjice, vr{e}i istovremeno vodjenje alata.
Slo`enost procesa ogleda se i u samom izgledu i konstrukciji alata i
u obliku strugotine radi njenog odvodjenja iz zone rezanja, a zatim i
u efikasnom hladjenju i podmazivanju reznog dela alata.
Oblast primene punog i prstenastog bu{enja dubokih
otvora
 DUBOKO BU[ENJE JEDNOSE^NIM ALATOM

Metoda bu{enja jednose~nim alatom sa dugim o`lebljenim nosa~em

primenjuje se za bu{enje dubokih otvora pre~nika od 2 do 25 mm.
Ovaj metod dubokog bu{enja primenjivao se za obradu topovskih i
pu{~anih cevi pa se i danas naziva “topovsko bu{enje”. Obradak
izvodi glavno obrtno kretanje a alat pomo}no aksijalno kretanje
Princip bu{enja dubokog otvora metodom jednose~nog
alata
 DUBOKO BU[ENJE BTA (STS) METODOM
BTA (STS) metod dubokog bu{enja primenjuje se za bu{enje dubokih otvora
pre~nika od 18 mm do 65 mm.

Obradak vr{i glavno obtno kretanje a bu{na kruna aksijalno pomo}no kretanje.
Radni deo alata u obliku krune postavlja se na dugi cevasti nosa~.
Sredstvo za hladjenje i podmazivanje pod visokim pritiskom dovodi se kroz
prstenasti prostor izmedju cevastog nosa~a i zida obradjenog otvora u zonu
rezanja. Tu se vr{i podmazivanje perifernih vodjica, hladjenje alat i obradka i
ispiranje strugotine koja se odvodi kroz unutra{nji otvor cevastog nosa~a.
Princip bu{enja dubokog otvora BTA (STS) metodom
BTA-Boring and Trepanning Association
STS-Single Tube System (jednocevni sistem)
 EJEKTORSKI METOD DUBOKOG BU[ENJA
Oblast primene ejektorske metode dubokog bu{enja je isti kao i kod BTA metode
u pogledu pre~nika otvora ali su u pitanju ne{to manje dubine bu{enja.
Primenjuje se za bu{enje otvora pre~nika od 25 do 65 mm dubine do 1000 mm.

Nosa~ alata sastoji se od dve cevi, unutra{nje i spolja{nje.SHP sredstvo dolazi u zonu
rezanja kroz medjuprostor unutra{nje i spolja{nje cevi. Nakon hladjenja i podmazivanja
SHP sredstvo se zajedno sa strugotinom odvodi kroz unutra{nju cev nosa~a alata.
Princip ejektorskog bu{enja dubokog
otvora
ALATI ZA BU[ENJE

Za izradu i obradu rupa koriste se:

-spiralne burgije;
-burgije za zabu{ivanje (zabu{iva~i);
-pro{iriva~i;
-upu{ta~i; i
-razvrta~i

A-spiralna burgija
B-zabu{iva~
(burgija za zabu{ivanje)
C-cilindri~ni razvrta~
D-koni~ni razvrta~
E-~eoni upu{ta~
F-koni~ni upu{ta~
 SPIRALNA BURGIJA
Spiralna burgija je osnovni alat za bu{enje rupa.
Koristi se za izradu rupa kao i za pro{irivanje izradjenih rupa.
Sastoji se iz:
-vrha (rezni deo) sa dva glavna simetri~na se~iva i jednog popre~nog se~iva,
-zavojnog dela (radni deo) na kojem se nalaze zavojni `lebovi
za odvod strugotine iz zone rezanja i dovod SHP sredstva u zonu rezanja, i
- dr{ke

ELEMENTI SPIRALNE BURGIJE

OBLICI SPIRALNIH BURGIJA
Po smeru uvijanja spirale:
-desna burgija
-leva burgija
Po obliku dr{ke:
-burgija sa valj~astom dr{kom
-burgija sa koni~nom dr{kom
Po du`ini tela:
-vrlo kratka burgija
-kratka burgija
-duga burgija
-vrlo duga burgija
Po materijalu reznog dela:
-burgije od brzoreznog ~elika
-burgije sa plo~icama od tvrdog metala
Po obliku reznog dela:
-istog pre~nika
-stepenaste
REZNA GEOMETRIJA SPIRALNE BURGIJE

s
tg 
D
GEOMETRIJSKI OBLIK BURGIJE U ZAVISNOSTI OD MATERIJALA OBRADKA

NERDJAJU]I ^ELIK ^ELIK

TVRD ^ELIK BAKELIT
BAKAR SIVI LIV
PLASTIKA
ALUMINIJUM NODULARNI LIV
MESING
 RAVNA BURGIJA
predstavlja najstariji oblik alata za bu{enje.
Primenjuje se za bu{enje dubokih otvora ve}eg
pre~nika.
 JEDNOSE^NA BURGIJA ZA DUBOKO BU[ENJE
Koriste se za bu{enje dubokih otvora pre~nika do 20 mm,
Mogu biti sa radnim delom od brzoreznog ~elika i sa plo~icom tvrdog
metala
JEDNOSE^NA BURGIJA ZA DUBOKO BU[ENJE
za pre~nike od 20 do 50 mm
 BTA (STS) glava za duboko bu{enje

BTA-Boring and Trepanning Association

STS-Single Tube System (jednocevni sistem)
Ejektorske glave za duboko bu{enje
 PRO[IRIVA^I
Koriste se pri pro{irivanju cilindri~nih otvora i obradi profilnih otvora
u cilju dobijabnja ta~nih dimenzija i boljeg kvaliteta obradjene povr{ine

ELEMENTI PRO[IRIVA^A
 ZABU[IVA^I
Zabu{iva~i su specijalne burgije za izradu sredi{nih
gnezda.
Zabu{iva~ za sredi{na gnezda
60o bez za{titnog pro{irenja

Zabu{iva~ za sredi{na gnezda

60o sa za{titnim pro{irenjem
 RAZVRTA^I
Razvrta~ je osnovni alat za razvrtanje prethodno izbu{enih rupa u cilju
obijanja ta~ne dimenzije i kvaliteta obradjene povr{ine
OBLICI RAZVRTA^A
Po obliku linije `leba: Po konstrukciji tela:
-razvrta~ sa pravim `lebovima; -jednodelni razvrta~;
-razvrta~ sa spiralnim `lebovima; -nasadni razvrta~
Po osnovnom obliku: Po na~inu vodjenja:
-valj~asti razvrta~; -razvrta~ bez vodjice;
-koni~ni razvrta~; -razvrta~ sa vodjicom;
Po promenljivosti pre~nika: Po obliku dr{ke:
-stalni razvrta~; -razvrta~ sa valj~astom dr{kom;
-pode{ljivi razvrta~; -razvrta~ sa koni~nom dr{kom;
Po stalnosti se~iva: Po materijalu se~iva:
-razvrta~ sa stalnim se~ivima; -razvrta~ od brzoreznog ~elika;
-razvrta~ sa promenljivim no`evima; -razvrta~ od tvrdog metala
 UPU[TA^I
Upu{ta~ je osnovni alat za pro{irivanje prethono izbu{enih rupa.

OBLICI UPU[TA^A
Po obliku linije `leba: Po obliku dr{ke:
-upu{ta~ sa pravim `lebovima; -upu{ta~ sa valj~astom dr{kom;
-upu{ta~ sa spiralnim `lebovima; -upu{ta~ sa koni~nom dr{kom;
Po osnovnom obliku: Po materijalu se~iva:
-valj~asti upu{ta~; -upu{ta~ od brzoreznog ~elika;
-koni~ni upu{ta~; -upu{ta~ od tvrdog metala
-ravni upu{ta~;
Po konstrukciji tela:
-jednodelni upu{ta~;
-nasadni upu{ta~;
TEHNOLOGIJA IZRADE RUPA (OTVORA) PO ISO STANDARDU

a) Tehnologija za izradu rupa po ISO IT9 i IT12 je:

-bu{enje
-pro{irivanje
b) Tehnologija za izradu rupa po ISO IT7 i IT8 je:
-bu{enje
-pro{irivanje
-razvrtanje
c) Tehnologija za izradu rupa po ISO IT6 je:
-bu{enje
-pro{irivanje
-grubo razvrtanje
-fino razvrtanje
 DODACI ZA OBRADU NA BU[ILICI

3 / 2 1 - dodatak za obradu pro{irivanjem

2 / 2 2 - dodatak za obradu grubim
1 / 2 razvrtanjem
3 - dodatak za obradu finim
razvrtanjem
Ako se posle bu{enja predvidja
razvrtanje, dodatak je  2 2
Dodatak za pro{irivanje iznosi 0,5-2 mm;
Dodatak za grubo razvrtanje iznosi 0,1-0,3 mm;
Dodatak za fino razvrtanje iznosi 0,05-0,2 mm.

Za pre~nike iznad 30 mm bu{enje mo`e da se izvede sa D1'

dve burgije, pri ~emu je odnos pre~nika prve burgije '
 0. 6
prema drugoj: D2

Razvrtanje se izvodi sa dva razvrta~a. Prvi skida 2/3 sloja, a drugi preostalu 1/3 .
ODSTUPANJA PRE^NIKA RUPE PO PRE^NIKU BURGIJE

Pre~nik rupe izbu{en spiralnom

burgijom
uvek je ve}i od same burgije.
Da bi se dobila rupa tra`enog pre~nika
treba bu{iti burgijom manjeg pre~nika.
Primer:
Za bu{enje rupe pre~nika 12 mm
treba uzeti burgiju pre~nika:
12-0,15=11,85 mm
 BRZINA REZANJA
Tehnolo{ka brzina rezanja se mo`e odrediti pomo}u regresione jedna~ine:

C v D xo
v  m yo   o k v
T s
Cv, x0, y0 i m -parametri obradljivosti
T [ min ] - postojanost
s [ mm/o ] - korak
D [ mm ] - pre~nik burgije
0 -koeficijent zavisan od dubine bu{enja
kv-koeficijent zavisan od materijala obratka

Postojanost
burgije
1 m
T t0  8  60(min)
m
za burgije pre~nika D = 5  50 mm
OTPORI REZANJA
F1 - glavni otpor rezanja
F2 - otpor prodiranja
F3 - otpor pomo}nog kretanja
Otpor pomo}nog kretanja za jedno se~ivo je:
F3 
 F2 sin
2 2
Prema KODRONSU F  (0. 7  0.9) F
2 1

 
F3  2F2 sin  2F1 sin
2 2
Glavni otpor rezanja F1 je:

F1  Ak s
A - presek strugotine za jedno glavno se~ivo
 Pri bu{enju dejstvuju dva se~iva I i II od kojih se~ivo I predhodi se~ivu II za
180.
Dubina rezanja za jedno se~ivo je s/2, a presek strugotine je:
D s Ds
A 
22 4
Glavni otpor rezanja je:
Ds
F1  ks
4
ks - specifi~ni otpor rezanja pri bu{enju.
Obrtni moment usled sile F1 je:
D D2 s
M  2F1  ks
4 8
Bolju zavisnost daju regresione jedna~ine:
M  Cm D x sy za sve ~elike: x = 2,0
y = 0,8
F3  CFDx1 sy1 x1 = 1,0 y1 = 0,7
za LG: x = 1,9 y = 0,8
x1=1,0 y1=0,8
 KORAK PRI BU[ENJU

Materijal Veli~ina koraka s u mm/o za d= 2 25 mm

LG 0.05  0.40
^ 0.05  0.25
Ms 0.3
Al 0.3

Napomena: za grubo bu{enje korak je ne{to ve}i

 OSNOVNI ELEMENTI BU[ENJA

D-pre~nik bu{enja
L-dubina bu{enja
-napadni ugao
b1-kontakt se~iva D
n b1 
2 sin 
D a1-debljina reznog sloja
D/2 s
a1  sin 
a2-debljina strugotine 2
v-brzina rezanja
Dn
s
v
n-broj obrta 1000
s/2

vs-brzina pomo}nog kretanja

vs  ns
s-korak L
tg-glavno vreme tg 
ns
q-proizvodnost D 2
 q ns
4
 BU[ILICE
Bu{ilice su alatne ma{ine na kojima se izvodi obrada
bu{enjem.
Podela bu{ilica:
a) Prema polo`aju glavnog vretena:
-vertikalne; i
-horizontalne.
b) Prema broju vretena:
-jednovretene;
-vi{evretene; i
-agregatne.
*) Jednovretene bu{ilice mogu biti: stone, stubne, radijalne i
koordinatne.
c) Prema vrsti upravljanja:
-bu{ilice sa ru~nim upravljanjem; i
-bu{ilice sa NC/CNC upravljanjem.
d) Obradni centri za bu{enje
 STONA BU[ILICA

Naj~e{}e se u~vr{}uju za radni sto. Koriste se za bu{enje rupa do 10 mm. Mogu

biti sporohodne i brzohodne.

A-RADNI STO I POSTOLJE, B-STUB, C-POGONSKA GLAVA, D-MOTOR,

E-VRETENO, F-STEZNA GLAVA, G-REGULATOR DUBINE BU[ENJA,
H-RU^ICA ZA BLOKIRANJE POGONSKE GLAVE,
I-RU^ICA ZA POMERANJE RADNOG VRETENA
STUBNA BU[ILICA

Upotrebljava se za bu{enje
rupa ve}eg pre~nika.
Sto im se mo`e vertikalno
pomerati, a naj~e{}e i naginjati.
 RADIJALNA BU[ILICA

Pogodna je za bu{enje rupa

i velikih i malih pre~nika.
Imaju mogu}nost radijalnog pomeranja
nosa~a glavnog vretana du` kliznih
vodjica obrtne horizontalne konzole.
Konzola se mo`e vertikalno pomerati
po vode}em cilindri~nom stubu.
Mo`e se bu{iti vi{e rupa u jednom
stezanju.
 HORIZONTALNA BU[ILICA
Koristi se za obradu predmeta ve}ih dimenzija (korpusni delovi) u jednom stezanju.
Namenjeni su prvenstveno za operacije bu{enja i glodanja.
Sa odgovaraju}im alatima za rezanje navoja i ravno struganje pro{iruje se opseg i
primena ovih ma{ina
.

KOORDINATNA BU[ILICA

Slu`i za bu{enje rupa sa ta~nim

medjusobnim rastojanjima.
Pomeranje koordinatnog stola
prati se pomo}u mernih uredjaja
(velike skale i opti~ko o~itavanje),
tako da se medjuosno rastojanje
mo`e odr`ati u ta~nosti od 0,001 mm
.

REDNA BU[ILICA
Na rednim bu{ilicama se mogu bu{iti rupe
raznih pre~nika, ili izvoditi razli~ite operacije
(bu{enje, upu{tanje, razvrtanje, rezanje navoja)
u jednom nizu (serijska proizvodnja)
.
 VI[EVRETENA BU[ILICA

Poseduje do 30 vretena., ~ije se medjusobno

rastojanje
mo`e po volji pode{avati i menjati.
Na taj na~in se omogu}ava da se na jednom obradku
za vrlo kratko vreme istovremeno izbu{i veliki broj
rupa proizvoljnog medjusobnog polo`aja.
Ako se koristi vode}a plo~a pove}ava se ta~nost
izrade
i olak{ava pode{avanje polo`aja vretena.
AGREGATNA BU[ILICA
Koristi se za bu{enje rupa iz raznih pravaca.
Sastavljene su iz vi{e pojedina~nih bu{ilica
(agregata za bu{enje), koje se mgu rasporediti
po `elji i potrebi.
Pojedine od ovih bu{ilica mogu biti
vi{evretene.
 VERTIKALNI
OBRADNI CENTAR
ZA BU[ENJE
.

. BRADNI CENTAR
O
ZA BU[ENJE I GLODANJE
BU[ILICA “ELDORADO” ZA BU[ENJE TOPOVSKOM BURGIJOM
 MA[INE ZA DUBOKO BU[ENJE
Ma{ina za duboko bu{enje sastoji se iz: nosa~a alata (glave za bu{enje), vretena
nosa~a alata, glavnog vretena u koje se ste`e obradak, klupe vo|icama po kojoj se
pomera nosa~ alata, sistema hidraulike i upravlja~ke jedinice
BU[ILICA “LOCH” ZA DUBOKO BU[ENJE
KRAJ