Dr Miroslav Radovanovi}, vanr.

profesor

GLODANJE
Obrada glodanjem je visokoproduktivna i veoma {iroko primenjena metoda
obrade metala rezanjem. Glodanjem se oblikuju razli~ite ravne povr{ine
(horizontalne, vertikalne, pod uglom, itd.), `lebovi, upusti, navoji, zubi zup~anika
i razne fazonske (krivolinijska) povr{ine.
 PRINCIP OBRADE
Glodanje je obrada kojom se materijal oblikuje skidanjem strugotine.
Glavno kretanje je kru`no i izvodi ga alat.
Pomo}na kretanja pri glodanju uglavnom izvodi obradak, ali njih mo`e
da izvodi i alat, kao {to je to slu~aj kod kopirnog glodanja.
Pomo}na kretanja mogu biti: kretanje pomaka i kretanje prodiranja.
 VRSTE GLODANJA
U osnovi se razlikuju dva vrste glodanja: obimno glodanje i ~eono
glodanje.

n
n

a
b
a
b
vp

vp

OBIMNO GLODANJE ČEONO GLODANJE

Prema smerovima glavnog i pomo}nog kretanja razlikuje se:
istosmerno, suprotnosmerno i kombinovano glodanje.

ISTOSMERNO GLODANJE SUPROTNOSMERNO GLODANJE

METODE GLODANJA prema DIN 8589
GLODANJE RAVNO

OBIMNO ^EONO

OBIMNO -^EONO ^EONO-OBIMNO

 GLODANJE OKRUGLO

OBIMNO ^EONO

^EONO-OBIMNO
 GLODANJE NAVOJA I ZUP^ANIKA

GL. DUGOG NAVOJA GL. KRATKOG NAVOJA OZUBLJENJE GL.

 GLODANJE PROFILNO

UZDU@NO OKRUGLO
 OBLIKOVANJE GLODANJEM

SLOBODNO-RU^NO KOPIRNO KINEMATSKO NUM. UPRAVLJANO

 ALATI ZA GLODANJE-GLODALA

Glodalo je vi{ese~ni alat. ^ine ga telo i zubi. Zubi mogu biti samo na obimno
ili i na obimnoj i na ~eonoj povr{ini.
Rub Telo
Zub
Glavno
se~ivo
Pomo}no
se~ivo

Vrh zuba

OSNOVNI ELEMENTI GLODALA

 VRSTE GLODALA

A) Po na~inu postavljanja na ma{ini:

-usadna glodala
-nasadna glodala
B) Po obliku
-valjkasta glodala
-~eona glodala
-koturasta glodala
-ugaona glodala
-vretenasta glodala
-glave za glodanje
-testerasto glodalo
C) Po materijalu se~iva:
-glodala od brzoreznog ~elika
-glodala sa plo~icama od tvrdog metal
D) Po obliku zuba:
-glodala sa pravim zubima
-glodala sa zavojnim zubima
-glodala sa ukr{tenim zubima
E) Po na~inu izrade zuba:
-glodala sa ledjno struganim zubima
-glodala sa glodanim zubima
-glodala sa umetnutim zubima
USADNA GLODALA
NASADNA GLODALA
GLODALO SA PRAVIM ZUBIMA GLODALO SA ZAVOJNIM ZUBIMA
 ^EONO-VALJ^ASTO GLODALO
-od brzoreznog ~elika
-sa plo~icama od tvrdog metala
(produkciono)

Primenjuje se za glodanje ravnih i uzajamno upravnih povr{ina.

Ima zube po ~elu i po obimu.
 VRETENASTO GLODALO

OD BRZOREZNOG ^ELIKA SA PLO^ICAMA OD TM

Vretenasta glodala se koriste za izradu `lebova, kanala i obradu ravnih povr{ina. Izradjuju
se iscela sa dr{kom, koja mo`e biti cilindri~na, koni~na sa u{kom i sa navojem u rupi dr{ke.
Mogu biti izradjena od brzoreznog ~elika i sa lemljenim plo~icama tvrdog metala.
 UGAONO GLODALO

Ugaona glodala se primenjuju kod izrade alata i kod glodanja `lebova

odgovaraju}eg oblika. Mogu biti jednostrana i dvostrana.
Mogu biti izradjena od brzoreznog ~elika ili sa lemljenim plo~icama tvrdog
metala.
 KOTURASTO GLODALO

Koturasta (ili plo~asta) glodala primenjuju se za izradu `lebova i kanala.

Karakteri{e ih mala {irina u odnosu na pre~nik.
Izradjuju se sa zubima samo po obimu i po obimu i ~eonim povr{inama.
Zubi mogu biti pravi i ukr{teni.
Mogu biti izradjena od brzoreznog ~elika i sa lemljenim plo~icama tvrdog metala.
 GLAVA ZA GLODANJE

Glave za glodanje koriste se pri obradi ravnih povr{ina ve}e {irine kada se tra`i ve}i
u~inak obrade. Sastoje se od tela (glave) u koje se ugradjuju no`evi od brzoreznog
~elika ili sa lemljenim plo~icama tvrdog metala ili izmenljive plo~ice tvrdog metala
B

REZNA
GEOMETRIJA
GLODALA
ELEMENTI REZNOG SLOJA KOD OBIMNOG GLODANJA
OBIMNO GLODANJE
a) Srednja debljina reznog sloja: 114,6 a
hm  sz
gde je: hm-srednja debljina reznog sloja
s d
s-ugao zahvata 2a
sz-korak po zubu cos  s  1 
d
a-dubina rezanja
d-pre~nik glodala
b) Najve}a debljina reznog sloja 2
a a
hmax  2 s z  
c) [irina reznog sloja d d 
-obimno glodanje sa pravim zubima
b=B
-gde je B-{irina obradka
-obimno glodanje sa zavojnim zubima B
b
cos 
d) Povr{ina reznog sloja
A=hb
ELEMENTI REZNOG SLOJA KOD ^EONOG GLODANJA
^EONO GLODANJE
a) Srednja debljina reznog sloja: 114,6 B
hm  s z sin 
gde je: hm-srednja debljina reznog sloja s d
s-ugao zahvata
sz-korak po zubu
-napadni ugao glodala
B-{irina obradka
d-pre~nik glodala
b) Najve}a debljina reznog sloja
hmax  s z
c) [irina reznog sloja
-obimno glodanje sa pravim zubima a
b
sin 
-gde je -ugao zavojnice zuba glodala
-obimno glodanje sa zavojnim zubima a
b
sin  cos 
d) Povr{ina reznog sloja
A=hb
 BRZINA REZANJA
Brzina rezanja je trenutna brzina glavnog kretanja posmatrane ta~ke se~iva u
odnosu na obradak.
Kinematska brzina rezanja se mo`e odrediti pomo}u jedna~ine:
Dn
v
1000
Tehnolo{ka brzina rezanja se mo`e odrediti pomo}u regresione jedna~ine:

Cv D i
v m x y q u
T a sz b z
Cv, i, m, x, y, q, u -parametri
obradljivosti
T [ min ] - postojanost glodala
sz [ mm/o ] - korak po zubu
D [ mm ] - pre~nik glodala
b-{irina glodanja
z-broj zuba glodala
a-dubina rezanja
 BRZINA POMO]NOG KRETANJA
Pomo}no kretanje u obradi glodanjem se defini{e sa tri veli~ine:
-korakom po zubu, sz (mm/zub), koji predstavlja pomeranje obradka ili glodala
u pravcu obrade za jedan zub glodala;
-korakom po obrtaju, s (mm/o), koji predstavlja pomeranje obradka ili glodala
u pravcu obrade za jedan obrt glodala;
-brzinom pomo}nog kretanja ili minutnim korakom, vp (mm.min), koji predstavlja
pomeranje obradka ili glodala u pravcu obrade za jedan minut.
Veza izmedju ove tri veli~ine data je jedna~inama:

s=zsz
vp=ns=nzsz
gde je: s-korak po obrtaju
z-broj zuba glodala
sz-korak po zubu
vp-brzina pomo}nog kretanja
n-broj obrtaja glodala
 OTPORI REZANJA
U toku procesa rezanja javljaju se otpori rezanja koje alat u toku svog kretanja mora da savlada.
Sile rezanja su mehani~ke veli~ine kojima rezni klin alata deluje na obradak.
Rezultuju}i otpor rezanja FR se mo`e razlo`iti na dve medjusobno upravne komponente:
F1-glavni otpor rezanja koji ima tangencijalni pravac i F2-otpor prodiranja koji ima radijalan
pravac u odnosu na glodalo; ili na: Fh-horizontalnu komponentu i Fv-vertikalnu komponentu

Fr
Fv
F2 F1 F2
Fh
Fh Fv Fr
F1

Rezultuju}i otpor rezanja mo`e se odrediti pomo}u jedna~ine:

Fr  F12  F22  Fh2  Fv2
Otpor prodiranja mo`e se odrediti pomo}u jedna~ine:
F2=F1 ; =0,3-0,35
Horizontalna i vertikalna komponenta mogu se odrediti pomo}u jedna~ina:
Fh=F1cosF2sin ; Fv=F1sinF2cos
 MODELI ZA PRORA^UN GLAVNOG OTPORA REZANJA

a) Kronenbergov model : F1=Akg

gde je: A - povr{ina preseka re`u}eg sloja (mm2),
kg - specifi~ni otpor rezanja (N/mm2).
Pri obimnom glodanju trenutna povr{ina popre~nog preseka re`u}eg sloja, koju re`e
jedan
zub glodala, odredjuje se kao proizvod trenutne debljine re`u}eg sloja (h) i {irine
glodanja (b):
A=hb

Pri ~eonom glodanju trenutna povr{ina preseka, koju re`e jedan zub glodala,
odredjuje se kao:
A=aszcos

gde je: a - dubina glodanja, sz - pomak po jednom zubu,  - ugao koji

odredjuje polo`aj zuba u zahvatu meren od horizontalne ose glodala.
Za prpra~un specifi~nog otpora rezanja Kronenberg daje obrazac:
C
kg  k k
A
 b) Kienzlov model:
F1  Ak s
A  bh
k s h z  const
k s  k s1.1h  z
F1  bh1 z k s1.1
F1  bhm1 z k s1.1 ze
gde je: A - povr{ina popre~nog preseka reznog sloja
b - {irina popre~nog preseka reznog sloja,
h - debljina popre~nog preseka reznog sloja
hm - srednja debljina popre~nog preseka reznog sloja
ks - specifi~ni otpor rezanja
ks1.1 - glavna vrednost specifi~nog otpora rezanja pri zami{ljenom
popre~nom preseku reznog sloja bh=11 (mm2);
z - koeficijent pravca prave Fi/b=f(h) u log-log koordinatama.
ze-broj zuba glodala u zahvatu
MOMENT REZANJA D
Mo  F1
2

SNAGA REZANJA Fg v
P
60 103
bhm1 z k s1.1 ze v
P
60 103
Qk s
P
60 103
abv p k s
P
60 10 6

PROIZVODNOST abv p
Q
1000
 TRO[ENJE ALATA
Uzroci tro{enja alata mogu biti:
-habanje se~iva alata
-krzanje se~iva
-odlamanje delova sa reznih elemenata
-plasti~na deformacija reznih elemenata
 KVALITET OBRADJENE POVR[INE

S Z  0,1
r s z2
Rmax Rmax  125 [m]
r
sz

R 90-260

sz

0,05
s s s
 OSNOVNI ELEMENTI GLODANJA

D-pre~nik glodala
L-dubina glodanja
ls -napadni ugao
b1-kontakt se~iva
sz
h-debljina reznog sloja
sz
b h1-debljina strugotine l  l  lu  li
s
v-brzina rezanja
li lu Dn
l v
n-broj obrta 1000
vs-brzina pomo}nog
a kretanja
v p  nzs z
D
ls
s-korak tg 
tg-glavno vreme vp
abv p
q-proizvodnost Q
1000
 GLODALICE
Glodalice su alatne ma{ine na kojima se mogu obraditi ravne i
profilne povr{ine, `lebovi, zup~anici, zavojnice itd.

PODELA GLODALICA
-Horizontalne glodalice
-Vertikalne glodalice
-Portalne glodalice
-Alatne glodalice
-Kopirne glodalice
-Specijalne glodalice
 HORIZONTALNE GLODALICE
Osa glavnog vretena postavljena je horizontalno.
Radni sto je sa mogu}no{}u kretanja u tri medjusobno upravne ravni.
 VERTIKALNE GLODALICE
Osa glavnog vretena je vertikalno postavljena.
Radni sto je sa mogu}no{}u kretanja u tri medjusobno upravne ravni.
 UNIVERZALNE GLODALICE
Namenjene su za obradu ravnih povr{ina, izradi cilindri~nih i zavojnih zuba
zup~anika, pu`nih to~kova, zavojnih `lebova, kao i za radove odsecanja i usecanja
Odlikuju se svestranom primenom. Imaju mogu}nost okretanja radnog stola za po
45 nalevo i nadesno. Glava omogu}ava da se glodalo postavi u ma koji polo`aj.
 PORTALNE GLODALICE
Na portalnim glodalicama se obradjuje istovremeno vi{e povr{ina na
obradcima ve}ih dimenzija i masa. Sastoje se iz dva stuba sa portalom, na
kome se nalazi jedan ili dva nosa~a glavnog vretena, i radnog stola.
Nosa~i vretena se mogu nalaziti i na stubovima.
 ALATNE GLODALICE
Namenjene su za izradu alata, naro~ito za kovanje, izvla~enje, prosecanje itd
Predstavljaju kombinaciju horizontalnih i vertikalnih glodalica.
Obi~no su manjih dimenzija i sa puno dodatnih uredjaja.
 KOPIRNE GLODALICE
Namenjene su za izradu krivolinijskih konturnih povr{ina i prostorno slo`enih
povr{ina uz pomo} kopirnog uredjaja. Princip kopiranja se zasniva na pra}enju
konture {ablona pipkom i preno{enju njegovog oblika na obradak pomo}u glodal
Pipak i glodalo moraju imati isto zaobljenje vrha.
CNC-ALATNA GLODALICA
CNC OBRADNI CENTAR ZA GLODANJE
KRAJ