Energija i energenti

 Cilj predavanja je da se studenti bliže

upoznaju sa:
 Osnovnim pojmovima vezanim za energiju
 Karakteristikama pojedinih energenata koji
su od značaja za formiranje njihovih cena
 Tehnološkim procesima koji se koriste za
transformaciju primarne u sekundarnu
energiju
 Definicija goriva

 Goriva su materije koje sagorevanjem

oslobađaju veliku količinu toplote.

Podela goriva
Prema agregatnom stanju razlikujemo:
 čvrsta;
 tečna i
 gasovita goriva
Prema poreklu razlikujemo:

Prirodna Veštačka
Briketirani ugalj
Drvo
Drveni ugalj
Ugalj Koks, polukoks

Sirova nafta Dest. proizvodi nafte

Generatorski gas
Prirodni gas
Vodeni gas
Gas iz koksne peći
 Kako se mere količine i toplotne
vrednosti goriva

 Da bi se obavljala trgovina, goriva se mere

 Količinske mere za čvrsta goriva su kg ili tone a za tečna goriva i
gas litre,bareli ili metri kubni
 Mera za električnu energiju je kilovatčas (kWh) a za toplotu
kilodžuli (kJ)
 Konverzija fizičkih veličina u toplotne vrednosti se vrši na osnovu
toplotnih vrednosti svakog pojedinačnog goriva.Toplotna
vrednost označava onu količinu toplote (Q) koja se oslobađa pri
potpunom sagorevanju 1kg čvrstog i tečnog goriva ili 1 m3
gasovitog goriva.
 Toplotna vrednost je merilo kvaliteta goriva i zavisi od hemijskog
sastava goriva.
Razlika između bruto i neto
toplotne vrednosti
 Većina goriva predstavlja smešu karbona i vodonika koji u
procesu sagorevanja zajedno sa kiseonikom daju toplotu
 Tokom sagorevanja vodonik i kiseonik se spajaju i rezultat toga
je voda
 Bruto toplotna vrednost (GCV) uključuje svu toplotu koja se
oslobodila tokom sagorevanja uključujući i onaj deo koji se
sadrži u vodi kao nusproizvodu
 Neto toplotna vrednost (NCV) isključuje ovu toplotu sadržanu u
vodi
 Razlika između bruto i neto toplotne vrednosti za čvrsta i tečna
goriva najčešće iznosi 5-6% dok za gas je oko 10%
 Čvrsta i tečna goriva se uvek iskazuju sa neto toplotnom
vrednošću, dok se prirodni gas uvek daje sa bruto toplotnom
vrednosti
Faktori konverzije za jedinice
mase
Faktori konverzije za energiju
Tipične toplotne vrednosti za pojedine
derivate nafte
Faktori konverzije za prirodni gas (bruto
toplotne vrednosti)
Toplotne vrednosti koje se koriste za
poređenje troškova grejanja u Srbiji
 Prirodna čvrsta goriva

 Od čvrstih goriva najznačajni su:

 Drvo i
 Ugalj

 Drvo se u industriji ne koristi, izuzev

za potpalu u kotlovima za proizvodnju
vodene pare, koji se lože ugljem.
Drvo kao gorivo

 Tradicionalno, drvo se koristi u

domaćinstvima i za proizvodnju toplotne
energije u pogonima drvne industrije.
 Osnovna prednost drveta kao goriva je u
tome da se radi o obnovljivom izvoru.
Takođe, drvo ima veoma nizak procenat
pepela (<1%, što je mnogo niže nego kod
ugljeva) i u sebi ne sadrži sumpor ili druge,
kod fosilnih goriva uobičajene, zagađujuće i
korodivne materije.
 Donja toplotna moć drveta u funkciji sadržaja
vlage u drvetu

Sadržaj vlage u odnosu na apsolutno suvo [%] D o n j a t o p l o t n a m o ć [ M J / k g ] *

0 1 8 , 2

1 5 1 5 , 4

3 0 1 3 , 5

4 5 1 1 , 9

6 0 1 0 , 5

1 0 0 8 , 5

Vrednosti se odnose na lišćare. Kod četinara, zbog postojanja smolastih materija i većeg učešća lignina, toplotna
moć je nešto viša.
 Toplotne vrednosti
Vrsta goriva Toplotna vrednost
(kJ/kg)
Ljuska suncokreta 16.500
Granje voća,grožđa, šume 15.000
Ostaci kukuruza 14.500

Sojina slama 15.500

Slama pšenice i ječma 14.000

Biogas (kJ/nm3) 23.000

Biljna ulja 36.000

Cena drveta
 Ne postoji svetska cena
 Cena se utvrđuje na lokalnim
tržištima
 Zavisi od raspoloživosti drvne mase i
udaljenosti centara potrošnje
 U 2011.god.cena bez prevoza se
kretala u Srbiji od 30-50€\m3
Klasifikacija uglja

 Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu,

nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim osobinama
uglja.

 Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu

postoji samo podela na kameni i mrki ugalj.
 Kameni ugalj ima gornja toplotnu moć, bez pepela, od
23,87 MJ/kg i više. Ispod te granice su vrste mrkog
uglja, gde se lignit takođe računa u tu grupu. Međutim
u nekim prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde se
granica toplotne moći uglja vrednuje da je 12,5 MJ/kg.
Klasifikacija uglja
 Lignit Toplotna vrednost iznosi od 6 do 12,5 MJ/kg, uz
izvestan sadržaj sumpora.
 Mrki ugalj %. Toplotna vrednost iznosi od 12,6 do 23,8
MJ/kg. Od kamenog uglja se razlikuje, što
pored humusnih supstanci sadrži i izvesnu
količinu humusnih kiselina.
 Kameni ugalj se deli na više podgrupa. Kriterijum za
klasifikaciju je količina isparljivih
supstanci. Antracit, poluantracit, mršavi kameni
ugalj, masni kameni ugalj , gasni kameni
ugalj i gasnoplameni kameni ugalj. Sadrže ugljenika 80 do
98%, pepela 0,5 do 40%, kiseonika oko 5%, vodonika oko
5%, a toplotna moć se kreće od 25 do 36 MJ/kg.
Rezerve uglja

 Najveće rezerve uglja su na

severnoj hemisferi prvenstveno između 35 i
50 stepeni severne geografske širine.
 Rezerve uglja su dobro istražene, pogotovo
u razvijenim zemljama. Sa trenutnom
godišnjom potrošnjom od oko 3,7 milijardi
tona godišnje (kamenog i mrkog uglja) i
0,9 milijardi tona lignita ima dovoljno uglja
za nekoliko stotina godina eksploatacije.
Rezerve uglja (2)

Dokazane rezerve uglja

Vrsta uglja Milijardi tona

Kameni ugalj 510

Mrki ugalj 279

Lignit 196

Ukupno 987
Raspodela rezervi
Top lista zemalja sa najvećim
 Raspodela rezervi rezervama uglja
ovog energenta je Zemlja %
neravnomerna. Svega 6
zemalja raspolaže sa SAD 25
75% svih svetskih
rezervi. U poslednjih Rusija 16
nekoliko godina su
Kina 12
dodatna istraživanja još
uvećala iznose rezervi. Australija 9

Indija 7.5

Nemačka 6
Ugalj u Srbiji

 Značajne rezerve uglja u Srbiji predstavljaju stratešku energetsku sirovinu na

kojoj se i u narednim decenijama zasniva energetski razvoj Srbije. Otkopavanje
uglja u Srbiji vrši se površinskom, podzemnom i podvodnom eksploatacijom.

 Podzemna eksploatacija uglja vrši se u okviru JP PEU, koje trenutno obuhvata

osam aktivnih rudnika i jedan rudnik koji je zatvoren devedesetih godina prošlog
veka (Aleksinac)

 Ukupno se u rudnicima proizvodi 500.000 - 600.000 t godišnje uglja različitog

kvaliteta, i to poluantracita, kamenog, mrkog, mlađeg mrkog i mrko-lignitskog
uglja.

 Podvodni rudnik uglja Kovin, specifičan po načinu otkopavanja, bio je u sastavu

JP EPS do 2005. godine, kada je izdvojen u posebno preduzeće, a nedugo zatim i
privatizovan. Rudnik godišnje proizvodi oko 150.000 t lignitskog uglja

 Površinska eksploatacija vrši se od strane JP EPS u Kolubarskom i Kostolačkom

basenu lignitskog uglja, uglavnom za snabdevanje termoelektarana koje
proizvode 61.8% električne energije u Srbiji. Proizvodnja uglja na površinskim
kopovima je stabilna i iznosi oko 42x106 t uglja godišnje, a u narednom periodu
će se povećavati u skladu sa izgradnjom novih termoenergetskih postrojenja.
Ukupne geološke rezerve uglja u Srbiji (u 000 t)
Karakteristike uglja u Srbiji

 Kameni ugljevi samo po nekim svojim osobinama

spadaju u vrstu kamenih ugljeva. Oni sadrže visok
sadržaj sumpora (4-8%) i visok sadržaj pepela (18-
27%), pa im je upotrebljivost ograničena na
termičke svrhe.

 Mrke ugljeve karakteriše visok sadržaj pepela (12-

35) i relativno visok sadržaj sumpora (0.9-3.8%).

 Lignite karakteriše visok sadržaj vlage (34-56%),

sadržaj pepela od 9-21% i sadržaj sumpora od 0.5-
1%, a često i iznad 1%.
 Rudnici podzemne eksploatacije
Rudnik Vrsta uglja KJ/kg
Bogovina Mrki 17.000
Rembas Mrki 20.000
Vrška Čuka Antracit 28.000
Štavalj Mrki-lignit 12.000
Ibar Kameni 22.000
Soko Mrki 18.000
Jasenovac Mrki 18.000
Lubnica Mrki 13.000
Kolubara lignit 7,450
Kostolac lignit 8,140
Kosovo lignit 7,000
Cene uglja
 Kameni ugalj je jedino predmet svetske trgovine
 Ostali ugljevi nemaju svetsku tržišnu cenu već se ona
uglavnom formira prema ceni koštanja ili ceni kamenog
uglja
 Troškovi transporta i osiguranja igraju značajnu ulogu u
formiranju cena uglja
 Svetska cena kamenog uglja prati kretanje cene nafte i
trnutno je oko 4-4,5 $/GJ
 Bonitet koji se nekad koristio za utvrđivanje cena: za
mrki ugalj je 0,8 a lignita 0,6 u odnosu na cenu
kamenog uglja
 Uobičajeno je da površinski kopovi lignita koji se koristi
za proizvodnju el.energije se nalaze uz TE
 Transport uglja do TE isplativ je do 80 km razdaljine
Nafta
 Sirova nafta jedan od najvažnijih strateških svetkih proizvoda
 Nafta predstavlja složenu mešavinu tečnih hidrokarbonata koji
se u prirodi javljaju u podzemnim rezervoarima u sedimentnim
stenama
 Sirova nafta predstavlja sirovinsku osnovu za proizvodnju
raznih derivata i ona se koristi kako za energetske tako i za
neenergetske svrhe
 Jedinice koje se koriste za njeno izražavanje mogu da budu
težinske (tona) ili zapreminske (barel, litar, kubni metar)
 Da bi mogla da se vrši konverzija između ovih jedinica
neophodno je da se poznaje specifična težina ili gustina svakog
derivata
 Gustina može da se koristi za klasifikaciju nafte i njenih
derivata od lakih ka teškim
Nafta (1)
Nafta (2)
 Kretanje cene nafte ima uticaj na širok spektar ekonomskih
aktivnosti (ekonomska istraživanja pokazuju da se za svaki
porast cene od 10 dolara po barelu nafte stvarni BDP (bruto
društveni proizvod) u Sjedinjenim Državama Amerike smanjuje
za oko 0,4 posto privrednog rasta )
 Cena nafte se formira na berzi
 Tipovi nafte kojima se trguje na berzi su: slatka sirova nafta
(Sweet oil), kisela sirova nafta (Sour crude), Brent oil, WTI
(Western Texas Intermadiate), Iranska teška nafta i dr.
 Kada se govori o sirovoj nafti, podrazumeva se da se govori o
brent oilu.
 Brent oil sirova nafta je pronađena 1960. godine, a najviše se
eksploatiše od strane Velike Britanije, Norveške, Danske,
Holandije i Nemačke
Troškovi proizvodnje nafte
Nafta(3)
 Naftom se najviše trguje na robnim
berzama
 Najveća svetska robna berza na kojoj se
trguje fjučersima na robu je Njujorška
robna berza
 Standard nafte kojom se trguje na ovoj
berzi je WTI
 Godine 2007. Euronext se spaja sa
Njujorškom (NYSE) i formira NYSE
Euronext berzu. Na ovoj berzi se najviše
kotira nafta Nort Sea Brent Crude tj. nafta
tipa Brent Oil
Nafta (4)
 Barel je mera koja se najčešće koristi kao jedinica
zapremine sirove nafte. Jedan barel iznosi 42
američka galona što je jednako 158,9873 litara.

 Za Srbiju je najvažnija nafta tipa Ural koja se uvozi iz

Rusije (7,34bbl=1t urala)

 Cena na tržištu za jedan barel sirove nafte nije

rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje već
je posledica spleta netržišnih razloga gde politika ima
najvažniju ulogu
Kretanje cena nafte
Kretanje cena nafte i derivata
1800 140

1600
120
1400
100
1200

Crude oil import costs (USD/bbl)

Petroleum products (USD/unit)

1000 80

800 60

600
40
400
20
200

0 0
Nov/08

Nov/09

Nov/10

Nov/11
Mar/09

Mar/10

Mar/11
Sep/09

Sep/10

Sep/11
May/09

May/10

May/11
Jan/09

Jul/09

Jan/10

Jul/10

Jan/11

Jul/11
Gasoline (US$/1000L) Automotive Diesel (US$/1000L)
Domestic Heating Oil (US$/1000L) Fuel Oil for Industry (US$/Tonne)
Crude Oil (US$/bbl)
Prirodni gas
 Prirodni gas sadrži nekoliko gasova, ali dominantan je metan
(oko 85%)
 U zavisnosti da li se dobija kao nusprodukt vađenja nafte ili se
direktno iz gasnih ležišta, zavisi i njegov sastav. U vezi toga
kako se dobija razlikujemo vlažan i suv gas.
 Da bi dobio komercijalnu svrhu, tako dobijeni prirodni gas
mora da se procesuira kako bi se odstranili nepotrebni sastojci.
 Da bi se obezbedio transport na velike udaljenosti, prirodni gas
može da se utečni smanjujući mu temperaturu na – 160
stepeni celzijusovih. Tada govorimo o tečnom prirodnom gasu
ili na engleskom LNG.
Prirodni gas (2)
 Jedinice mere koje se koriste za prirodni gas mogu da budu
zapreminske (m3) ili energetske (toplotne – KJ, Btu, kWh).
 Kada se koriste zapreminske jedinice mere neophodno je da se
zna temperatura i pritisak u trenutku merenja.
 Prilikom merenja razlikujemo normalne uslove (t=0 stepeni i
pritisak 760mm Hg) i standardne (t=15 stepeni i pritisak 760
mm Hg)
 Kada se iskazuje u toplotnim jedinicama onda je to uvek bruto
toplotna vrednost
 U Srbiji se koristi standardna neto toplotna vrednost za
prirodni gas koja iznosi 33,338 kj/m3 odnosno 37,005kJ/m3
bruto toplotna vrednost
Transportna mreža prirodnog gasa
Karta gasne mreže u Srbiji
A/Ao * 0,35 B/Bo * 0,35 C/C0 * 0,30

A B C
Mazut 1% Mazut 3,5% Dizel 0,2%
Električna energija
 Električna energija se proizvodi kao primarna i kao
sekundarna energija
 Primarna je ona koja se dobija iz hidroenergije, energije
vetra, sunca, talasa, plime i sl.
 Sekundarna se dobija iz toplote koja je rezultat
nuklearne fuzije, sagorevanja uglja, nafte, prirodnog
gasa i sl.
 Proizvodnja i potrošnja el.energije se izražava u
kilovatčasovima (kWh) ili u većim jedinicama
(MWh,GWh, TWh)
 Snaga (kapacitet) elektrana se izražava u megavatima
(MW)
Jedinice za umnožavanje
Tipovi elektrana
 U zavisnosti koji izvor se koristi za proizvodnju električne
energije razlikujemo:
 Hidroelektrane
 Termoelektrane
 Nuklearne elektrane
 Elektrane u kombinovanom radu
 Elektrane koje koriste obnovljive izvore
 Vetar,
 Sunce,
 Geotermalnu energiju
 Biomasu i sl.
Podela elektrana
 Hidroelektrane se dele na:
 Protočne
 Akumulacione
 Reverzibilne
Termoelektrane se dele u zavisnosti od tipa goriva koje
koriste
U zavisnosti od toga da li proizvode el.energiju prevashodno
za spoljnu upotrebu ili za sopstvene potrebe razlikujemo:
 Javne elektrane
 Industrijske elektrane (samoproizvođači)
Efikasnost termoelektrana
 Efikasnost termoelektrana se meri na osnovu
njihovog specifičnog utroška goriva, odnosno
toplotne efikasnosti
 Specifični utrošak goriva se meri kao kJ/kWh, i
on predstavlja pokazatelj koliko goriva treba da
se utroši za proizvodnju 1 kWh
 Toplotna efikasnost (Eta) se izražava u
procentima i dobija se kao količnik toplotne
vrednosti kWh i specifičnog utroška goriva
(Primer: 3.600 kJ : 11.000kJ/kWh = 33%)
Instalisani kapaciteti u Srbiji
Karta prenosne mreže SEE
Prenosna mreže Srbije