Definisanje agrarne politike

o Program usmeravanja razvoja agrarnog sektora

unutar odabranog modela privrednog razvoja.

o Skup mera u okviru ekonomske politike koje čine

strategiju ostvarenja ciljeva u pogledu uklapanja
agrarnog sektora u razvoj nacionalne ekonomije, a
potom i njeno uklapanje u međunarodnu podelu
rada.

o Prvi korak je uvek izbor određenog modela, tj.

organizacionih formi kroz koje se može razvijati
agrarni sektor, a potom sledi izbor pratećih mera
koje čine osnovu utemeljene strategije ostvarenja
definisanih ciljeva.
 Definisanje agrarne politike
Agrarna politika je svesno usmerena akcija vlade
realizovana u prehrambenom sektoru kako bi bili
ostvareni rezultati proizvodnje koji su u skladu
sa društvenim uverenjem “šta bi trebalo da
bude” (idealni prehrambeni sistem).

Idealni prehrambeni sistem treba da obezbedi:

1. Adekvatnu hranu za sve
2. Jevtinu hranu
3. Dostupnost hrane u toku godine
4. Zdravstveno bezbednu hranu
5. Odgovarajući način života za farmere.
 Mere agrarne politike

Agrarna politika

Zemljišna politika

Ekonomske mere

Tehničko-tehnološke mere

Organizaciono-administrativne mere
 Zemljišna politika
 Mere agrarne politike koje se odnose na sistem
korišćenja zemljišta, a čine ih:

 Nacionalizacija – mera prenošenja vlasništva na

državu bez naknade vlasnicima; Denacionalizacija –
vraćanje prethodno nacionalizovanog vlasništva.
 Agrarna reforma – preraspodela zemljišta u cilju
promene vlasničkih odnosa i posedovne strukture
(“zemlja onima koji je obrađuju”)
 Komasacija i arondacija – mera zaokruživanja
poseda bez zadiranja u vlasničke odnose
 Zaštita poseda od cepanja (Zakon o primogenturi,
Zakon o zaštiti okućja, zemljište kao javno
vlasništvo ...)
 Prostorno planiranje
 Ekonomske mere agrarne politike
 Poreska politika – direktna ili indirektna forma
poreza, fiskalni ili razvojni karakter, progresivna ili
proporcionalna poreska stopa ...

 Politika cena
Tri su osnovne strategije vođenja ekonomske (a
unutar nje i agrarne) politike u ovom domenu:
1. zanemarivanje agrarne politike u domenu cena i
tržišta u uslovima dejstvovanja slobodnog tržišta;
2. strategija povezanog ruralnog razvoja;
3. državna intervencija preko politike cena i
marketinga.
Ipak, savremena faza odvija se pod snažnim
uticajem internacionalizacije u ovom domenu
(Urugvajska runda)
Ekonomske mere agrarne politike
 Investiciona i kreditna politika
 Investicije – ulaganje akumuliranog kapitala za
stvaranje i stalno uvećavanje osnovnih fondova
 Investiciona politika se odnosi na strukturnu
raspodelu dela akumulacije namenjene
investicijama u pojedinim oblastima aktivnosti
društva kao celine.
 U inicijalnoj fazi razvoja akumulacije se prebacuje iz
agrarnog u neagrarni sektor uz očekivanje da će
drugi, kada ojača, početi da snosi teret ubrzanijeg
razvoja agrarnog sektora (preko subvencija)
 Poljoprivreda, po pravilu, nije sposobna da se
samofinansira (niža produktivnost rada – niža stopa
viška vrednosti – niska akumulativna sposobnost
...) zbog čega se veliki značaj pridaje kreditnoj
politici. Da li poljoprivreda zahteva postojanje
specifičnog sistema kreditiranja?
Ekonomske mere agrarne politike
 Politika osiguranja poljoprivredne proizvodnje

 Usmerena je ka smanjenju rizika “više sile”.

 Može biti realizovana u obaveznoj ili dobrovoljnoj
formi.
 Osiguravajuće kompanije su institucionani
investitori

 Izvozno-uvozna politika

 Skup mera u okviru spoljnotrgovinske politike koje

se odnose na agrar
 Da li prednost treba dati kratkoročnom ili
dugoročnom aspektu razmatranja ovog problema?
 Direktnim (kvote) i indirektnim putem (devizni
režim) ili necarinskim barijerama mogu se
(de)stimulisati uvoz ili izvoz polj.proizvoda.
Tehničko-tehnološke mere agrarne politike

 Kako uspostaviti globalnu ravnotežu

između ponude i tražnje za hranom?

 Najčešće praktikovane mere ove vrste su:

 Mehanizacija
 Hemizacija
 Biotehničke i zootehničke mere
 Ekološka politika
 Biotehnologija
 Alternativne tehnologije
 Organizaciono-administrativne mere
agrarne politike

 Šta je osnovni zadatak funkcije

organizovanja na makro nivou u agraru?

 Organizacija naučno-istraživačkog rada

 Politika obrazovanja poljoprivrednika
 Razvoj stručno-savetodavne službe
 Organizacija tržišne inspekcije
 Poljoprivredno zakonodavstvo
Različitost pristupa EU-SAD u vođenju
agrarne politike

dp 1  da dY dP  da dY dP

 D S 
 η   η
p ε q,p  ε q,p  a Y P a Y P

Faze u vođenju agrarne politike:

• forsiranje produktivizma
• zaštita dohotka poljoprivrednika
• širenje tržišta