ДОБОЈСКИ

ЛОГОР
 САДРЖАЈ
ο Осврт на аустроугарску окупацију
ο Настајање логора смрти
ο Безимене јаме и инспекција логора
ο Крвави потоци
ο Изглед логораша
ο Муке заточеног народа
ο Сјећања очевидаца
ο Црква и Cпомен - костурница
ο Интервју
 Аустроугарска окупација
Берлинским конгресом одлучено да Аустро - Угарска окупира
БиХ 1878. године
Окупирала БиХ с изговором да успостави ред и мир у држави
Циљ - спријечити уједињење БиХ и Србије и искориштавање
природних богатстава
Отварали бројне руднике и свакодневно изводили сјечу шума
-искориштавали јефтину радну снагу
Били гори и од Турака - сваки покушај отпора - угушен
 Настајање логора смрти
Добојски логор је велико српско стратиште Првог
свјетског рата (1915-1917)
Први у историји концентрациони логор у Европи.
,,Затворише их у бараке које су пре служиле за
коњску болницу, заражене свим болестима, никада
нису дезинфиковане ни очишћене, а пуне ђубрета. ” 1
 ЗАШТО?
• Исцјељење једне нације.
• ,,Нисам могао разумјети што нас муче и тјерају у
смрт. Нисам могао схватити објашњење да је то све
због тога што смо Срби. ” 2

• 1 -Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, Стр. 90.
• 2 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 98.
 Безимене јаме
ο БЕЗИМЕНE - Аустроугари нису водили имена
убијених Срба.
ο Прве асоцијације - глад, болест, мучење,
хладноћа.
САМИ СУ СЕБИ РАКЕ КОПАЛИ
ο Првих дана је било по двадесетак умрлих, а касније – чак преко
стотину.
ο масовне гробнице, 20-40 лешева
ο ,, Људи моји – страхоте : пет – шест логораша, суви ко костури,
вуку дугачка кола пуна мртваца. Човјек на човјеку – руке висе, ноге
раширене… Одједном – двоје дјечице спадоше с кола. Била су гола,
у њима по 5 кила. Само кожица навучена на танке кости. Вукли су
их на гробље у Баре. Очевици су причали да су их све у једну раку
закопавали. Тако сваког дана. ” 3

• 3 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 113.
 Инспекција логора
• Инспектори долазили ради података о броју
интернираца, кретању морталитета и смјештајним
капацитетима
• ,, Али нико од њих није ишао даље од канцеларије
заповједника логора. Никада и нико није завирио у
бараке гдје харају болест и смрт. ” 4

• 4 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 120.
 Крвави потоци
ο Испрва сахрањивали умрле близу логора –
потекао крвави канал
ο Два гробља, у Барама и у Придјелу - пуни
лешева
ο Убијено преко 1000 дјеце
ο Ријеке носиле земљу и крв која је потицала из
гробова свакодневно – крвави потоци
• Миле Дамјановић - ,,Мртваце су закопавали тако плитко да
су их и шумски поточићи и пси лако откопавали и разносили
по шуми. Потоци су текли крвави, што је код људи изазивало
болне јецаје, гласне лелеке и гнусање. ” 5

• 5 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 105.
 Изглед логораша
1. ,, Како људи изгледају, како живи створ личи на све, а
најмање на чељаде” 6
2. ,, Били су то живи лешеви, исцрпљени од глади,
батињана, напорног пјешачења. ” 7

• 6 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 112.
• 7 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 104.
 Муке заточеног народа
ο Стотине километара пјешачења
ο Убијани за једну проговорену ријеч
ο Изгладњавање
ο Јели траву, блато и сламу са подова барака
ο Јели су ,,чорбу од воде”
ο Један хљеб за једну породицу у 7 дана
ο Женама шишали косу и силовали их
ο ,, Храна је справљана као за свиње. Хљеб су нам често
правили од мекиња и кромпирове огуљине. Чорбу смо
добијали од поквареног сира пуног црви. ” 8
ο Обогатили се продавањем српске имовине
ο Ођећу као да нису имали, - ,,крпе и дроњци”
ο Одвајали мајке од дјеце, и тако умирали
ο ,, Вјешање на стубац до изнемоглости, кажњавање
ускратком хране, ружење и псовање били су стални, те су
многи молили Бога да им смрт докрајчи биједни живот. ” 9

• 8 – Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 102.
• 9 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 71.
 - Сјећања очевидаца -
• ,, Црвени крст из Швајцарске слао је више пута помоћ
заробљеницима: лепо одело, ципеле, веш и разне посластице.
Кад су обукли нова одела, Геберу се учини да изгледају као
господа; би им криво и забрани се ношење нове одеће те је
они испродаваше у бешчење сељацима. ” - Доктор Мрчић - 10

• 10 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 91.
 Сјећање Милоша Ћосовића
•,, Готово да смо стално гладовали. Изјутра би нас истјерали напоље
онако необучене и болешљиве и у дугачким редовима смо чекали
на порцију већ хладне супе. Тешко је то све било издржати. Многи
су умирали стојећи у реду за храну, и одрасли су почели да умиру…
А мртвих је бивало све више. Товарили су их на кола, слагали једне
на друге, по 20 – 30 заједно и возили. ” 11
•,, Ко је претекао жив, запамтио је грдне муке. Према нама су
поступали као да нисмо људи, псовали нам српску мајку, мртве
сахрањивали у заједничке гробнице, без имена и без ознака, да ни
биљег не остане, да нам се траг затре. ” 12

•11 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 96. И 97.
•12 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 98.
 Сјећање Владе Шегрта
• ,, Иако је то било давно, ипак у моме сјећању живе и
успомене на патриотско држање затвореника, на
јуначки отпор и стоичко подношење свих патњи. ” 13

13 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 111.
 Сјећање Руже Матовић

• ОД ДЕВОТОРО, ОСТАЛА САМО РУЖА

• ,, Много је народа тамо помрло. Моји су сви помрли – два
брата, пет сестара и мајка… Умирало се од глади, студени,
од болести, а многи су се отровали од хране. Само сједиш,
чучиш или лежиш и чекаш смрт. Нико се смрти не боји,
чак желиш да умреш…Од моје фамилије ја сам једина
остала жива. Послије су ме пребацили у Мађарску. Тамо
ми је било боље. Било је хране, а имали смо ћебади за
покривање… Какво месо, мислим да је то било од
крепалих животиња. Својим сам очима гледала како људе
вежу, руке и ноге на леђа, па их онда објесе од греду. ”14

• 14 - Душан Паравац, Добојски логор, Народна библиотека Добој, Добој, стр. 115. и 116
Црква и Спомен - костурница
 Два вјечна споменика
 Најузвишенији фрагменти наше тужне и херојске
прошлости
 Чин захвалности према жртвама
 Интервју

• Шта је Добојски логор и шта знате о њему?

 Добојски логор је српска Голгота. Кроз њега је
прошло око 46 000 људи, а умрло преко 12 000.
Био је на просотору данашње жељезничке
станице у баракама које су служиле као коњске
болнице и које никад нису биле очишћене. Једина
кривица овог народа јесте та што су били
православни Срби.
• Имате ли визију о томе како су сахрањивани?
 Јадне побијене Србе бацали су у ријеку Босну,
сахрањивали у масовним гробницама које се
зову Црне гробнице и пољe костију страдалих.
Текли су крвави потоци кроз шуме, а пси су се
хранили лешевима.
• Знамо да су у знак захвалности и сјећања
подигнута 2 вјечна споменика, комплекс - храм
Светог Апостола Петра и Павла и Спомен -
костурница. Шта нам можете рећи о њиховом
постојању кроз историју?
 Костурница у Добоју је подигнута од 1915. - 1917.године. У
Другом свјетском рату НДХ ЈЕ 1941.године мирирала
Спомен - костурницу. Она је обновљена 1954.године.
 Храм је грађен од 1913. - 1937.године и ту су сахрањени
посмртни остаци страдалника. У Другом свјетском
рату, када су Усташе хтјеле уништити храм, српкиња,
Јелена Пулфер умолила је официра да храм претвори у
војни магацин и тиме је храм спашен.
• И на крају, шта мислите колико је важна ова
тема и колико се уствари зна о страхотама
Добојског логора?
 У наше вријеме врло мало људи, а поготово омладине има
свијест и знање о томе шта се дешавало Србима у смутним
временима. Најтужније, потомци ових страдалника дај Боже
да су чули за ово страдање, а камоли да дођу у Добој и запале
свијеће за страдалнике. Исто тако је и са грађанима Добоја и
становницима Републике Српске који појма немају о овом
страдању, а колика је брига свих нас о овоме , можемо да
видимо по томе у каквом се стању налази споменик који је под
заштитом државе.
- Најљепше вам хвала на искреном труду да једно заборављено
стратиште вратите у сјећање данашњих Срба који су почели
да заборављају своју прошлост. - рекао је свештеник Владо
Мојевић и тиме завршио интервју.
 Литература
• ДУШАН ПАРАВАЦ, ДОБОЈСКИ ЛОГОР, ДОБОЈ
• ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ:
1. Добојски_логор (1).htm
2. ne-zaboraviti-stradanje-45791-srbina-u-austrougarsko
m-logoru-u-doboju-25-12-2019.htm
3. 27823-doboj-zloglasni-dobojski-logor-opomena-za-bu
duce-srpske-narastaje.htm