You are on page 1of 4

БЛОГ Удружења "Српска Рамонда" - борба за истину

GENOCID NAD SRBIMA, ISTORIJA, PRVI SVETSKI RAT, ZLOČINI NAD SRBIMA

Не заборавити страдање 45.791 Србина у


аустроугарском логору у Добоју

Date: 26 decembra, 2019 Author: Српска Рамонда - борба за истину  0 Komentari


Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање
културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791
Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског
рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека.
Добојски логор (фото: in4s.net)

Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104
године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.

У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим
16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број
старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која
се дописује јер се у протеклих 100 година свјесно настојало да изблиједи и нестане
сјећање на његово постојање и о чијем се обиму страдања до скоро није знало и није
смјело знати.

– Први подаци о добојском логору предочени су тек у “Споменици посвећеној


мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године”, која је
урађена приликом освештања споменика, спомен-костурнице са костима страдалих
и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године – рекао је Николић.

Он каже да су у “Споменици”, осим докумената, предочени и детаљни описи


транспорта мученика, те свједочанства, међу којима старца који је гурао колица са
лешевима дјеце, њиховом укопу, као и страдању мајке којој је у логору умрло осморо
дјеце и многа друга.

– Не смијемо заборавити гдје нас је змија ујела како се то не би поновило – изјавио је


Николић и навео да је 2015. године промовисано и поновљено фототипско издање
“Добојске споменице”, веома важне публикације која је постала библиофилски
раритет.
Он истиче да је у новом издању наведен документ из војног архива Независне Државе
Хрватске, наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши
споменик жртвама добојског логора.

Континуитету заборава допринијело је и то што је на локалитету добојског логора у


периоду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије саграђена жељезничка
станица у Добоју и тако онемогућено прикупљање материјалне грађе.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова


уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја. Сваке
године 27. децембар се обиљежава као дан сјећања на долазак првог транспорта Срба
у логор 1915. године.

Николић каже да одавање помена током једног дана није довољно ако се жели
сачувати култура сјећања на страдање Срба и подсјетио на безуспјешне покушаје да
се добојски логор уврсти у наставни предмет у Републици Српској.

Према његовим ријечима, Архијерејско намјесништво добојско организовањем


изложби, академијама и хорским наступима по градовима у Подрињу и источној
Херцеговини покушава да створи живу везу добојског логора са потомцима чији су
преци из Вишеграда, Рогатице, Трбиња, Фоче, Билеће и других локалних заједница
интернирани и страдали у том логору.

– Нажалост, стогодишња борба за заборав учинила је своје и људи све мање имају
осјећаја за то – изјавио је Николић.

Он каже да проблем представља што земљиште на којој је саграђена спомен-


костурница са костима страдалих није у власништву цркве, како би се адекватно
уредила и одржавала, те спријечила девијантна и непримјерена окупљања и
понашања.

Према подацима из књиге “Добојски логор” аутора Душана Паравца, писане на


основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор
био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су
смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске
угинули од заразне болести сакагије.

Логор је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква објавила је у септембру


1938. године “Споменицу” и у порти добојског Саборног храма Светих апостола
Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе
ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик “Добојски логор 1915-
1917”, посвећен логорашима аустроугарског логора.

ИЗВОР: https://www.rtrs.tv/
АУСТРОУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ЛОГОР У ДОБОЈУ
ПАМТИМО ПОДСЕЋАЊЕ
Objavljeno od Српска Рамонда - борба за истину

Borba za ISTINU I srpski narod, ne mrzimo nikoga, ali ćemo zazobličiti sve laži! Vidi sve
članke od Српска Рамонда - борба за истину

© 2023 БЛОГ УДРУЖЕЊА "СРПСКА РАМОНДА" - БОРБА ЗА ИСТИНУ

WEBSITE BUILT WITH WORDPRESS.COM.

You might also like