Nauka o ljudskoj egzistenciji

 19 -20 vek- širok pokret- filozofija, književnost,

psihijatrija, psihologija
 Preteče- Kjerkegor, Huserl, Niče, Dostojevski,
 Autori- Kami, Berđajev, Buber, Hajdeger,
Jaspers, Sartr
 Posle II sv.rata - Francuska
Sličnosti:
teme – bitna svojstva ljudske situacije
Razlike:
naglašavanje i negativnih strana egzistencije
odsustvo idealizacije ljudske prirode
anksioznost i krivica kao ontoloških svojstava
 Fenomenološki metod- pristup fenomenu, kako
se sam u svesti predstavlja, bez vrednosnih
sudova i kauzalnih objašnjenja
 Specifičnost ljudske egzistencije
 svest o sopstvenom postojanju i konačnosti
 svest o slobodi izbora
 Egzistencijalije- osnovne kategorije, osnove
fenomenološke analize
 Čovek- biće svesno svog postojanja i
izloženo strahu od ne-bića
 Ništavilo - smrt, neautentičnost
 Egzistencija- tragična i paradoksalna, strah i
napetost pred neizvesnošću
 Sloboda = odgovornost = strepnja
 
 učenik Huserla-osnivača moderne fenomenologije
 Ontologija- pojedinac- »biće-u-svetu«
 čovek postoji samo u svetu, svet postoji kroz
otkrivanje u svesti bića
 subjektivni doživljaj - mesto susreta, Biće i vreme
 čovek je biće u mogućnosti- ostvaruje svoju suštinu-
on je ono što od sebe učini
 Sartr - egzistencija prethodi esenciji
 autentičan život- suočenost sa slobodom u svakom
trenutku = odgovornost
Karl Jaspers (883-1969)
strah bez sadržaja svesti

subjektivno iskustvo duševnog bolesnika-

empatičko uživljavanje

Rolo Mej
strah ontološka karakteristika ukorenjena u

egzistenciji
simptom emocionalne i duhovne dezintegracije,

ugrožava lažnu sigurnost

strepnja, nesigurnost- pokretač samorazvoja-

potencijal slobode za samoostvarenje

 sinteza psihoanalize, egzistencijalizma i
fenomenologije
 Dasein analiza- fenomenološka analiza stvarne,
celokupne ljudske egzistencije
 rekonstrukcija unutrašnjeg sveta doživljavanja
(sebe, drugih i sveta)
 od teorije ka razumevanju- protiv onoga što se ne
vidi-nevidljivim ne objašnjavati vidljivo
 Fenomen - isijavanje neposredne stvarnosti, ništa
iza- oni jesu stvarnost, ne fasada
 razlika od fenomenološke analize- ne samo svest,
već celokupna egzistencija,
 ne jedinstven svet, već više paralelnih svetova
 Oblici bivstvovanja- način kako biće sebe
doživljava, dvojni oblik, pluralni, singularni i
anonimni (izgubljen identitet u gomili)
 Biće- u- svetu- koje jeste -3 aspekta sveta
fizički, socijalni i lični (sama osoba)
 Biće- van- sveta- koje postaje- mnogostrukost
mogućnosti, prevazilaženje
 Autentičan život- svest o svojoj egzistenciji, slobodi i
mogućnostima- otvorenost, ostvarenje potencijala
 sloboda izbora = odgovornost za posledice
 mudar izbor- saglasan okolnostima i mogućnostima
 Bačenost u svet- jedino ograničenje
 učenik Blojlera, Frojda, Hornaj, Džounsa,
Fenihela, Rajha, Junga, Hajdegera
 Egzistencijalije -urođene karakteristike
egzistencije, ne fizičke kategorije
 Prostornost – duhovna blizina
 Vremenitost - vreme ZA
 Telesnost- širi se dokle dosežu odnosi sa
svetom -granica otvorenosti prema svetu- do
svega što vidi, misli
Negativni aspekti egzistencije
Krivica-zbog neispunjenja obaveze prema razvoju
mogućnosti -za neautentičnost; slobodan izbor-
istovremeno su propušteni drugi izbori
Strah-od neizvesnosti, ništavila, otuđenja- načini
obuzimanja nebića
Smrtnost - najvažnija, najljudskija egzistencijalija- stalni
odnos sa smrću i ništavilom –odgovornost da iz svakog
trenutka izvuče najviše
Vreme- u sadašnjosti sadržani i prošlost i budućnost
Dinamika-uvek u procesu nastajanja, da prevaziđe sebe
Odgovornost -ograničena situacijom i potencijalima-
izbegavanje slobode izbora
 III psihoterapijska bečka škola
 Usmerenost na čoveka, ne na patologiju-
otkrivanje potencijala, nalaženje
mogućnosti, preuzimanje odgovornosti za
njihovo ostvarenje
 Težnja ka smislu (ne zadovoljstvu, moći)
najznačajnija ljudska težnja
 Čovek odgovara na pitanja koja mu život
postavlja i ispunjava smisao -ne potiskuje ili
samo reaguje
 Smisao
 kroz delo (lični potencijal),
 ostvarujući vrednost (ljubav, istinu, veru,…)
 trpeći (smisao patnje preokrenuti u lični trijumf –
izazov)
 Samoodvajanje- zauzimanje stavova i prema sebi-
slobodan od življenja u jednoj dimenziji - subjekt i
objekt istovremeno (plaši se i smeje se svom
strahu)
 Samotranscedencija- stalno samoprevazilaženje,
odnos prema nečem izvan sebe, određuje svoju
egzistenciju- ono je što od sebe učini
 Egzistencijalni vakuum- gubitak smisla –
odvajanje od instikta i tradicije - praznina,
dosada, obesmišljenost, surogati smisla- noogena
neuroza
 Logoterapija- buđenje volje i odgovornosti za
pronalaženje smisla
 Tehnike- paradoksalna intencija i derefleksija
Zamerke:
 nenaučni jezik (književni, impresionistički,
 nedokazivost