8.

разред ОШ - Историја

“Златно доба
српске културе”
Друштво и привреда
Друштво и привреда
● Већину је чинило сеоско становништво
(готово 90%).
● Велике, задружне породице полако
нестају у корист инокосних (самосталних)
породица (родитељи и деца).
● Србија је имала велики природни
прираштај, па је преко половине
становништва било млађе од 19 година.
● Друштво је називано и друштвом Кафана Албанија, позната кафана у
једнаких, јер су социјалне разлике биле тадашњем Београду. Данас се на њеном
месту налази палата Албанија, која по
минималне. Већина је имала мале кафани и носи име
земљишне поседе.
Друштво и привреда
● Градови се убрзано развијају,
нарочито Београд. Он добија
трамвај, електрично осветљење,
телефон, биоскоп.
● Градско становништво су махом
чинили чиновници, занатлије
трговци, просветни радници. Како је
индустрија била слабо развијена,
радничка класа је била малобројна.

Видео: филм Београд по зими из 1914. године

Друштво и привреда
● Главна привредна грана је била
пољопривреда. Ипак, Царински рат је
довео до напретка у индустрији, али је
она још била далеко од развијене.
● За привредни живот је вила врло
важна железница. Прва пруга је
отворена 1884. на релацији Београд-
Ниш, а у ово време се радило на
проширивању железничке мреже.
● Основано је и Српско паробродарско Зграда београдске
железничке станице
друштво које је Дунавом превозило
робу и путнике.
 Друштво и привреда
● Велики проблем је била неписменост. У
Србији се 1882. уводи обавезно основно
образовање за сву децу (и за девојчице).
Ипак, многа деца и даље не иду у школу јер су
потребна родитељима као радна снага. Ретко
ко је одлазио у гимназије или на факултете.
● Једини универзитет је био Београдски, настао
1905. године. Он је настао из Велике школе,
основане 1863. године. Најбољи студенти су Зграда Београдског
универзитета (Капетан
могли да добију и државну стипендију за Мишино здање)
студирање на најугледнијим универзитетима
Европе.
Друштво
● У српској књижевности овог времена доминира реализам. Све чешћа
тема књижевних дела је живот на селу или у граду. Реалност је често и
мета критике. Најзначајнији књижевнци су Лаза Лазаревић, Војислав
Илић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Бранислав
Нушић.
● Најзначајни уметници у сликарству су Урош Предић и Паја Јовановић, а у
вајарству Петар Убавкић и Ђорђе Јовановић.
● Међу научницима се истичу Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, док
су Никола Тесла и Михаило Пупин светску славу стекли у Америци.
Паја Јовановић
Паја Јовановић
Урош Предић
 Питања
1. Како је текао развој високог образовања у Србији?
2. Када је настао Београдски универзитет?
3. Наведи најпознатије наше писце, уметнике и научнике са почетка 20.-ог
века. (Уз њихова имена наведи нека од њихових најзначајнијих дела)