PRIMENA RAZLIČITIH

SISTEMA MENADŽMENTA U
ORGANIZACIJI I NJIHOVA
POVEZANOST
 1. Uvod
Da bi se ostvarilo uspešno vođenje organizacije i
njen uspešan rad, potrebno je da se njome
upravlja na sistematičan i transparentan način.
Uspeh organizacije može da se ostvari
primenom i održavanjem sistema menadžmenta,
koji je projektovan da stalno poboljšava
performanse, obuhvatajući potrebe svih
zainteresovanih strana. Menadžment
organizacijom sadrži menadžment kvalitetom,
zajedno sa ostalim disciplinama menadžmenta.
 2. SAVREMENI KONCEPT
MENADŽMENTA KVALITETOM
Savremeni koncept menadžmenta
zasniva se na osam principa
savremenog menadžmenta:
 USMERENJE NA KORISNIKE. Organizacija zavisi od
svojih korisnika, treba da razume njihove tekuće i buduće
potrebe, da zadovolji njihove zahteve i nastoji da prevaziđe
njihova očekivanja.
 LIDERSTVO. Rukovodioci treba da kr eiraju politiku i
usmeravaju organizaciju tako da zaposleni u potpunosti
budu uključeni u realizaciju ciljeva, kao i da im podižu svest
o njihovoj ulozi u sistemu menadžmenta.
 UKLJUČIVANJE ZAPOSLENIH. Osoblje na svim nivoima
čini najvažniji deo organizacije i punim angažovanjem
zaposlenih se omogućava da se njihove sposobnosti
iskoriste za doborobit organizacije.
 PROCESNI PRISTUP. Željeni rezultat efikasnije se postiže
kada se odgovarajućim resursima i aktivnostima upravlja
kao procesom.
 SISTEMSKI PRISTUP MENADŽMENTU. Identifikovanje
i razumevanje nekog sistema međusobno povezanih
procesa i menadžment tim sistemom doprinose
efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju
njenih ciljeva.
 NEPREKIDNA POBOLJŠAVANJA. Stalni cilj
organizacije jesu neprekidna poboljšavanja.
 DONOŠENJE ODLUKA NA OSNOVU ČINJENICA.
Efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i
informacija.
 UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA DOBAVLJAČIMA.
Organizacija i njeni dobavljači su međusobno zavisni, i
njihovi međusobno korisni odnosi povećavaju mogućnost
stvaranja vrednosti za oba partnera.
Poštujući ove principe razvijen je procesni model
menadžmenta kvalitetom na kome se zasnivaju svi sistemi
menadžmenta od kojih su za organizacije najznačajniji:
Standardi serije ISO 9000 – Menadžment kvalitetom
poslovanja
Standardi serije ISO 14000 – Menadžment životnom
sredinom
Standardi serije ISO 17000 – Menadžment kvalitetom tela
za ocenu usaglašenosti
Standardi serije OHSAS (Occupational Health and Safety
Assessment System) 18000 – Sistem zaštite zdravlja i
bezbednosti na radu.
Pored ovih standarda neophodno je napomenuti standard
ISO 19011 koji daje uputstvo za proveru sistema
menadžmenta kvalitetom i sistema menadžmenta
životnom sredinom, a koji se može primeniti i na ostale
oblasti.
3. Provere sistema menadžmenta
kvalitetom
Provere se koriste da bi se utvrdio stepen do kojeg su
ispunjeni zahtevi sistema menadžmenta kvalitetom i
identifikuju se mogućnosti za poboljšavanje.
Provere preko prve strane obavlja sama organizacija ili
neko u njeno ime, za interne svrhe, i one mogu da čine
osnovu za samodeklarisanje usaglašenosti.
Provere preko druge strane obavljaju korisnici
organizacije ili druge osobe u ime korisnika.
Provere preko treće strane obavljaju eksterne nezavisne
organizacije. Ovakve organizacije, koje su obično
akreditovane, obavljaju sertifikaciju ili registraciju
usaglašenosti sa zahtevima odgovarajućih standarda.
 4. Procesni pristup
Da bi organizacije efektivno funkcionisale,
moraju da identifikuju brojne međusobno
povezane i međusobno delujuće procese. Često
izlazni elementi jednog procesa predstavljaju
ulazne elemente sledećeg procesa. Sistematska
identifikacija procesa koji se koriste u
organizaciji i menadžment tim procesima, a
naročito međusobnim delovanjem ovih procesa,
može se okvalifikovati kao "procesni pristup".
Cilj gore navedenih standarda jeste da podstiču
usvajanje procesnog pristupa u menadžmentu
nekom organizacijom.
Zainteresovane strane imaju značajnu
ulogu u obezbeđivanju ulaznih elemenata
organizacije. Praćenje zadovoljenja
zainteresovanih strana zahteva
vrednovanje informacija, koje se odnose
na njihova zapažanja o tome do koje mere
su ispunjene njihove potrebe i očekivanja.
PROCESNI MODEL SISTEMA UPRAVLJANJA
KVALITETOM
Slika ilustruje procesni pristup u menadžmentu
kvalitetom u familiji standarda ISO 9000, a koji je
karakterističan za sve navedene serije standarda.
 5. Stalno poboljšavanje
Cilj stalnog poboljšavanja sistema menadžmenta jeste
da se poveća verovatnoća poboljšavanja zadovoljenja
korisnika i ostalih zainteresovanih strana. Akcije
poboljšavanja obuhvataju sledeće:
1. analiziranje i vrednovanje postojeće situacije da bi se
identifikovale oblasti za poboljšavanje;
2. utvrđivanje ciljeva poboljšavanja;
3. iznalaženje mogućih rešenja za ostvarivanje ciljeva;
4. vrednovanje ovih rešenja i njihov izbor;
5. primena izabranog rešenja;
6. merenje, verifikaciju, analiziranje i vrednovanje rezultata
primene da bi se utvrdilo da su ciljevi ispunjeni;
7. ozvaničavanje izmena.
Rezultati se po potrebi preispituju da bi se
utvrdile dalje mogućnosti za
poboljšavanja. Poboljšavanje predstavlja
stalnu aktivnost.
Mogu se, takodje, koristiti povratna sprega
od korisnika i ostalih zainteresovanih
strana, da bi se identifikovale mogućnosti
za poboljšavanja.
 6. Dokumentacija sistema
menadžmenta kvalitetom
Dokumentacija sistema menadžmenta kvalitetom prati
procese organizacije i strukturu primenjenih standarda
kvaliteta. ISO 10013 daje preporuke za uređivanje
dokumentacije. Uređivanje dokumentacije ne mora da bude
u skladu sa ovim preporukama, ali mora da zadovoljava
potrebe organizacije.
Struktura dokumentacije koja se koristi u sistemu
menadžmenta kvalitetom je hijerarhijska. Ova struktura
olakšava distribuciju, održavanje i razumevanje
dokumentacije. Stvaranje hijerarhije zavisi od okolnosti u
organizaciji.
Obim dokumentacije sistema menadžmenta kvalitetom se
razlikuje od organizacije do organizacije zbog:
a) veličine organizacije i tipa aktivnosti,
b) složenosti procesa i njihovih međusobnih delovanja, i
c) osposobljenosti osoblja.
 Dokumentacija sistema menadžmenta kvalitetom obično
obuhvata:
a) politiku i ciljeve kvaliteta;
b) poslovnik o kvalitetu;
c) dokumentovane procedure;
d) radna uputstva;
e) obrasce;
f) planove kvaliteta;
g) specifikacije;
h) eksterne dokumente;
i) zapise
Dokumentacija sistema menadžmenta kvalitetom može biti na
svim tipovima medijuma, kao što je papir ili elektronski
medijum.
Ovako organizovana dokumentacija omogućava
organizaciji da poveže ili integriše svoj sistem
menadžmenta kvalitetom sa zahtevima sistema
menadžmenta. To se prvenstveno odnosi na
zahteve striktno vezane za menadžment
životnom sredinom i menadžment zaštitom na
radu i bezbednošću. Postoji mogućnost da
organizacija prilagodi svoje postojeće sisteme
menadžmenta, da bi uspostavila jedinstven
sistem menadžmenta .
 7. Kompatibilnost različitih
sistema menadžmenta
Struktura ovih međunarodnih standarda bez
obzira na oblast primene je slična. Time se
omogućava organizaciji da poveže ili integriše
svoj sistem menadžmenta kvalitetom sa
zahtevima sistema menadžmenta, koji su sa
njim povezani.
Sadašnja izdanja standarda projektovana su da
budu komplementarna jedna sa drugima, ali se
mogu koristiti i nezavisno u zavisnosti od
potreba korisnika odnosno delatnosti. Što je i
prikazano na primerima strukture sledećih
standarda:
tačka OHSAS 18001 tačka ISO 14001 tačka ISO 9001 tačka ISO 17025

1. Predmet i područje primene 1. Predmet i područje primene 1. Predmet i područje 1. Predmet i područje
primene primene

2. Veza sa drugim dokumentima 2. Veza sa drugim standardima 2. Normativne reference 2. Normativne reference

3. Termini i definicije 3. Definicije 3. Termini i definicije 3. Termini i definicije

4. Elementi sistema upravljanja 4. Zahtevi za sistem upravljanja 4. Sistem menadžmenta 4. Zahtevi koji se odnose
OH&S zaštitom životne sredine kvalitetom na menadžment

4.1 Opšti zahtevi 4.1 Opšti zahtevi 4.1 Opšti zahtevi 4.1. Organizacija

4.2 Politika OH&S 4.2 Politika zaštite životne sredine 5.1. Obaveze i delovanje 4.2.2. Sistem menadžmenta
rukovodstva

4.3 Planiranje 4.3 Planiranje 5.4. Planiranje

4.3.1. Planiranje radi identifikacije 4.3.1. Aspekti životne sredine 5.2. Usresređenost na 4.4.1. Preispitivanje zahteva
opasnosti, procene rizika i korisnika ponuda i ugovora
upravljanja rizikom

4.3.2. Zakonski i drugi zahtevi 4.3.2. Zakonski i drugi zahtevi 7.2.1. Utvrđivanje zahteva koji 5.4. Metode ispitivanja i
se odnose na proizvod etaloniranja kao i
metoda validacije

4.3.4. Ciljevi 4.3.4. Opšti i posebni ciljevi 5.4.1. Ciljevi kvaliteta 4.2.2.c) Sistem menadžmenta

4.4. Uvođenje i sprovođenje 4.4. Uvođenje i sprovođenje 7. Realizacija proizvoda 5. Tehnički zahtevi

4.4.1. Struktura i odgovornost 4.4.1. Orgenizaciona struktura i 5.5.1. Odgovornosti i ovlašćenja 4.1.5. Organizacija
odgovornost a, f, h

4.4.2. Osposobljenost, svest i 4.4.2. Stručna osposobljenost, svest i 6.2.2. Osposobljenost, svest i 5.2. Osoblje
kompetentnost kompetentnost obuka

4.4.3. Konsultacije i komunikacija 4.4.3. Komunikacija 5.3.3. Interno komuniciranje 4.2.2. Sistem menadžmenta

4.4.4. Dokumentacija 4.4.4. Dokumentacija sistema upravljanja 4.2. Zahtevi koji se odnose na 4.3. Upravljanje
zaštitom životne sredine dokumentaciju dokumentima
4.4.5. Upravljanje dokumentima i 4.4.5. Kontrola dokumenata 4.2.3. Upravljanje dokumentima 4.3. Upravljanje
podacima dokumentima

4.4.6. Upravljanje operacijama 4.4.6. Kontrola nad operacijama 7. Realizacija proizvoda 5. Tehnički zahtevi

4.4.7. Spremnost za reagovanje u 4.4.7. Spremnost za reagovanje u 8.3. Upravljanje 4.9. Upravljanje
slučaju opasnosti slučaju opasnosti neusaglašenim neusaglašenim
proizvodom ispitivanjima i/ili
etaloniranjima

4.5. Provera i korektivne mere 4.5. Proveravanje i korektivne mere 8. Merenje analize i 4.11. Korektivne mere
poboljšavanja

4.5.1. Praćenje i merenje učinaka 4.5.1. Monitoring i merenje 7.6. Upravljanje uređajima za 5.5. Oprema
praćenje i merenje

4.5.2. Akcidenti, incidenti, 4.5.2. Neusaglašenosti, korektivne i 8.3. Upravljanje 4.9. Upravljanje
neusaglašenosti, korektivne i preventivne mere neusaglašenim neusaglašenim
preventivne mere proizvodom ispitivanjima i/ili
etaloniranjima

4.5.3. Zapisi i upravljanje zapisima 4.5.3. Zapisi 4.2.4. Upravljanje zapisima 4.13. Upravljanje zapisima

4.5.4. Provera 4.5.4. Provera upravljanja zaštitom 8.2.2. Interna provera 4.14. Interne provere
životne sredine

4.6. Preispitivanje od strane 4.6. Preispitivanje koje obavlja 5.6. Preispitivanje od strane 4.15. Preispitivanje od strane
rukovodstva rukovodstvo rukovodstva rukovodstva

Aneks Veza sa ISO 14001 i ISO 9001 Aneks Veza sa ISO 9001 Aneks Veza sa ISO 14001 Aneks Veza sa ISO 9001
A B A A
 8. Zaključak
Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da se
standardi ove četri serije u oblasti menadžment zahteva
prepliću, tako da organizacije koje primenjuju navedene
serije standarda mogu ispunjavanjem zahteva jednog
standarda, u isto vreme zadovoljiti i zahteve drugog.
Zbog toga je moguće prilikom izrade dokumentacije
ugraditi zahteve jednog standarda u već postojeću
dokumentaciju drugog (npr. Zahtevi standarda ISO 18001
mogu se ugraditi u postojeću dokumentaciju ISO 14001 ili
ISO 9001), ili jednostavno prilikom ispunjavanja nekog od
zahteva jednog standarda moguće je pozvati se na već
postojeću dokumentaciju drugog (npr. kontrolisanje
proizvoda vezano za ISO 9001 poziva standard ISO
17025 kontrolisanje proizvoda u laboratoriji).