PRELOMI KOŠTANOG

SISTEMA
Doc. Dr Predrag Stojiljković
 Kosti zajedno sa zglobovima i mišićima čine lokomotorni sistem koji čoveku
omogućava kretanje. Da bi lekar mogao da leči povrede lokomotornog
sistema mora da do detalja poznaje normalnu anatomiju i fiziologiju
koštano, zglobnog i mišićnog sistema

Prelomi PRELOM KOSTIJU predstavlja POTPUNI ili NEPOTPUNI prekid kontinuiteta

koštanog tkiva prouzrokovan silom koja prevazilazi granicu njegove prirodne
elastičnosti.

koštanog
sistema
Čvrstina i otpornost koštanog tkiva mogu biti smanjene usled prisustva
nekihpatološkim procesa u organizmu ili na samoj kosti ( INFEKCIJA, TUMORI,
METABOLIČKI POREMEĆAJI itd.)

Ako je kost normalne gradje, prelom izaziva sila dosta jakog intenziteta.
Takva sila može biti usmerena direktno na kost kada prelom nastaje na
mestu njenog dejstva. Ako sila deluje indirektno, transmisijom se prenosi do
tačke najmanjeg otporau kojoj nastaje prelom. Indirektan prelom je
posledica rezultante sile traume i elastičnog otpora pogodjenog segmenta
ekstremiteta.
 Prelomi koštanog sistema mogu biti
OTVORENI ili ZATVORENI.

VRSTE Zatvoreni prelomi nemaju komunikaciju

sa spoljašnjom sredinom.
PRELOMA

Otvoreni prelomi komuniciraju sa

spoljašnjom sredinom, smatraju se
komplikovanim za lečenje jer uvek
postoji opasnost od infekcije rane i
kosti.
Klasifikacija otvorenih preloma kostiju
Danas je najčešće upotrebljavana klasifikacija otvorenih preloma koju je predložio Gustilo .
Ova klasifikacija svrstava otvorene prelome svrstava u tri tipa: I, II, III. (IIIA, IIIB, IIIC)

• Tip 1-Čista rana kraća od 1 cm.

• Tip II-Rana duža od 1 cm bez velikih oštećenja mekih tkiva, laceracije ili
• avulzije.
• Tip III A-Pokrivenost slomljene kosti, bez obzira na velike laceracije i
avulzije mekih tkiva, povrede usled dejstva jake sile bez obzira na veličinu
rane.
• Tip III B-Opsežan gubitak mekih tkiva sa deperiostiranim i nepokrivenim
kostnim tkivom, obično udružen sa masivnom kontaminacijom.
• Tip III C-Prisutna arterijska povreda zahteva reparaciju.
Otvoreni prelomi kostiju

• Tip III B otvorenog

preloma
potkolenice prema
Gustilovaj
klasifikaciji
VRSTE PRELOMA

• Svi prelomi mogu biti nedislocirani ili dislocirani.

• Primarna dislokacija fragmenata nastaje kao

posledica dejstva traume i zavisi od mehanizma
nastanka preloma, intenziteta i morfološkog
sastava koštanog tkiva.

• Sekundarna dislokacija nastaje naknadno ,

nakon delovanja sile i uslovljena je mišičnim
kontrakcijama i patološkim pokretima na mestu
preloma.
 VRSTE DISLOKACIJE PRELOMA

1) dislocatio ad latus- poprečno pomeranje

fragmenata
čije su uzdužne osovine paralelne
2) dislocatio ad longitudinem- uzdužno pomeranje
fragmenata
• cum contractione- skraćenje segmenta
• cum distractione - produženje segmenta
3) dislocatio ad periferiam- pomeranje koštanih
fragmenata dejstvom rotacione sile oko uzdužne ose
kosti
4) dislocatio ad axim- ugaona dislokacija fragmenata
ETIOLOGIJA PRELOMA PREMA VRSTI DEJSTVUJUĆE SILE

Prema dejstvu sile na kost, prelom može nastati na više

načina:

1) Prelom usled dejstva sile savijanja , fleksioni ili ekstenzioni prelom,

nastaje kao posledica prekomernog savijanja kosti.
2) Prelom usled sile torzije ili uvrtanja ili spiralni prelom.
3) Prelom usled sile otrgnuća koji nastaje na mestu pripoja mišića
rezultira avulzivnim prelomom ili prelomom otrgnuća.
4) Prelom usled smicanja.
5) Prelom usled snažne dinamičke sile ili direktne traume.
6) Prelom zamora ili marš frakture.
KLASIFIKACIJA PRELOMA PREMA MEHANIZMU POVREDE

Podrazumeva da li je prelom nastao delovanjem DIREKTNE

Ili INDIREKTNE sile

DIREKTNA TRAUMA izaziva Prelome nastale direktnim

Udarcem, Kraš prelome i Penetrantne prelome.

INDIREKTNA TRAUMA izaziva prelome delovanjem sile sa

odredjene distance u odnosu na mesto preloma. Indirektna
Trauma izaziva Trakcione prelome, Rotatorne prelome,
Angulacione, Kompresivne, kao i prelome koji nastaju
Angulacijom, Rotaciojom i Aksijalnom kompresijom.
Za dijagnostiku preloma značajni su opšti klinički
pregled
bolesnika i detaljan pregled povredjenog segmenta:

• Neophodna detaljna anamneza od bolesnika ili

pratioca.
• Izvršiti pregled opšteg stanja i registrovati vitalne
funkcije.
• Uzeti potrebne laboratorisjke analize.
• Izvršiti pregled ostalih delova lokomotornog
aparata, napraviti posebne radiografske snimke za
diferencijalnu dijagnozu.
Ako postoje znaci traumatskog šoka, reanimacija treba biti usmerena ka poboljšanju
opšteg stanja bolesnika.

Dijagnoza preloma se postavlja posebnim detaljnim pregledom povredjenog

segmenta ili ekstremiteta. INSPEKCIJOM se konstatuju položaj ekstremiteta, stanje
kože i mekih tkiva, stanje cirkulacije ekstremiteta i neurološki nalaz.

GLAVNI KLINIČKI SIMPTOMI PRELOMA :

BOL- postoji kod svih vrsta preloma, a intenzitet bola je različit.

DEFORMACIJA- na mestu preloma.

PATOLOŠKA POKRETLJIVOST- izmedju polomljenih fragmenata kosti i često

neprirodni položaj ekstremiteta.

KREPITACIJE- nastaju trenjem prelomljenih fragmenata kosti.

GUBITAK FUNKCIJE- u većini slučajeva smanjuje se ili gubi funkcija segmenta

ekstremiteta koji je zahvaćen prelomom kosti.
• Rendgenski pregled je obavezan kad god se sumnja da
postoji prelom kosti.
• Potrebno je da se vidi povredjena kost ili ceo segment u
celini.
• Kod zglobnih preloma
• Ovo je važno kod dugih kostiju koje mogu biti
prelomljene na više nivoa.
• Obično se prave snimci u dve ravni ( Antero-Posteriorno
i Bočno).
• Pored rendgenskog pregleda savremena dijagnostika u
koštano-zglobnoj patologiji podrazumeva upotrebu CT,
MS CT, MRI.
• Kod sumnje na povredu magistralnih krvnih sudova kod
težih prelomapotrebno je nekad uradi i dopller
magistralnih krvnih sudova ili arteriografiju
Faze zarastanja preloma:

1) Koagulum nastaje ubrzo nakon preloma. Na mestu preloma se

formira Hematom.
2) Proliferacija ćelija započinje nakon 8h od traume i svoj maksimum
dostiže 24h od traume.
3) Meki kalus Prvobitni koagulum- hematom se transformiše u
fibrovaskularnu mrežu. Ovo tkivo povezuje dva polomljena
okrajka kosti. Uporedno se formira i lokalna vaskularna mreža
koja poboljšava vaskularizaciju i dovodi kiseonik koji poboljšava
formiranje osteoblasta i osteocita. Osteoklasti razgradjuju
devitalizovanu kost na okrajcima kosti, dok osteoblasti formiraju
novu kost.
4) Tvrdi kalus Mineralizacija mekog kalusa je poslednja faza
zarastanja preloma.
LEČENJE PRELOMA

Definitivnom zbrinjavanju preloma se pristupa kada

je opšte stanje bolesnika dobro i stabilno. Svaki
prelom izaziva manje ili veće oštećenje okolnog mekog
tkiva uz odredjeni gubitak krvi. Kod preloma butne
kosti gubitak krvi može biti 1,5- 2,5 l krvi. Kod
preloma karlice mogu nastati veoma ozbiljna životno
ugrožavajuća krvavljenja.

Pružanje PRVE POMOĆI prilikom nastanka preloma

ima za cilj IMOBILIZACIJU povredjenog segmenta.
Postupak zbrinjavanja preloma

REPOZICIJA je osnovni princip zbrinjavanja svakog

preloma. Ona se izvodi u što kraćem vremenu od
preloma. Nakon repozicije prelom se IMOBILIŠE
gipsanom imobilizacijom. Gipsana imobilizacija
omogućava zarastanje preloma u povoljnom položaju.
Pored neoperativnog lečenja preloma savremeno
lečenje podrazumeva hirurški tretman- spoljašnju
fiksaciju pomoću aparata spoljašnjih fiksatora ili
unutrašnju fiksaciju intramedularnim ili
ekstramedularnim implantatima.
Gipsana longeta skočnog zgloba i cirkularni natkoleni gips u
lečenju preloma donjeg ekstremiteta.
Suprakondilarni prelom levog humerusa Prelom desne potkolenice nakon
nakon primarne obrade rane primarne obrade rane nanešene
stabilizovan spoljnim fiksatorom. gelerima kasetne bombe i spoljne
skeletne fiksacije.
Rentgenski snimak preloma humerusa Rentgenski snimak preloma potkolenice
nakon spoljne skeletne fiksacije. nakon spoljne skeletne fiksacije.
 Zbog defekta koštanog tkiva u dužini od oko četiri santimetara na desnoj potkolenicu plasiran
je aparat po Ilizarovu, a zatim je urađena kortikotomija proksimalne tibije. Na levoj
nadlaktici identifikovan ledirani radijalni nerv koji je delimično prekinutog kontinuiteta.
Urađena je direktna neurorafija radijalnog nerva. Prvi znaci oporavka radijalnog nerva pojavili
su se decembra meseca 1999. godine. Dana 07.04.2000. godine utvrđeno je radiološki i klinički
da je prelom tibije zarastao pa je Ilizarovljev aparat odstranjen.

Rentgenski snimak desne potkolenice nakon plasiranja aparata po Ilizarovu

radi nadoknade koštanog defekta na spoju distalne i srednje trećine
potkolenice u anteroposteriornoj i latero-lateralnoj projekciji.
Na kontrolnom pregledu osam godina nakon ranjavanja i operativnog lečenja
urađene su rentgenografije desne potkolenice i leve nadlaktice. Pacijent
normalno hoda i ima stabilan oslonac na desnu nogu. Pacijent ima pun obim
pokreta u levom lakatnom zglobu.
Strategija “kontrole štete”
Politraumatizovana osoba ženskog pola stara 23 godine, primljena je na Kliniku za Ortopediju i traumatologiju Kliničkog
Centra u Nišu zbog multipnih povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći kao suvozač u automobilu. Po završenoj dijagnostici
utvrđene su sledeće povrede: kontuzija pluća obostrano, obostrani zatvoreni dijafizarni prelomi butne kosti, prelom obe grane
pubične kosti desno, prelom distalnog radijusa desno, nagnječenje abdomena i lacerokontuzna rana na glavi.
Po stabilzaciji opšteg stanja pacijentkinje, obostrani prelomi butne kosti
hiruški su rešeni četvrtog dana od povrede minimalno invazivnom tehnikom
UF Mitkovic.
Lako politraumatizovani MJ 21 god (TS 13), sa dominantnom povredom
grudnog koša i kominutivnim prelomom butne kosti.
UF 6. dana od povrede otvorenom repozicijom.
Dužina hospitalizacije 13 dana. Prelom zarastao nakon 5 meseci, funkcionalni
rezultat odličan.
Politraumatizovani (star 34 godine) zadobio je povrede abdomena i potkolenice
kao pešak u saobračajnoj nesreći. Po prijemu, nakon kratke reanimacije i brze
ultrazvučne i radiološke dijagnostike, povređeni je operisan na Hirurškoj klinici
zbog intraabdominalnog krvarenja. U istoj anesteziji po završenoj hirurškoj
intervencije urađena je spoljna fiksacija segmentnog preloma potkolenice i
fasciotomija.
Bolesnik je vertikalizovan osmog postoperativnog dana, a rana od fasciotomija
zatvorena sekundarnim šavom desetog postoperativnog dana.Dužina hospitalizacije 13
dana.
Prelom zarastao nakon 3 meseca. Funkcionalni rezultat odličan.
Anomalije zarastanja preloma

a) Usporeno zarastanje
b) Sporo zarastanje
c) Izostajanje zarastanja
d) Hipertrofični kalus
e) Loše srasli prelomi
f) Aseptična nekroza
g) Pseudoartroza
h) Osteomijeltis ili osteitis