ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИ

ТАЛАСИ
 Џејмс Максвел закључио је да ако већ
променљиво магнетно поље ствара
електрично, онда и променљиво електрично
поље може да индукује магнетно.
 Већ знамо да променљиво магнетно поље
индукује електрично чије линије сила
обухватају линије сила магнетног. Ово поље
је вртложно и има другачије особине него
електростатичко поље.
 На сличан начин ће променљиво
електрично поље индуковати магнетно
поље чије ће линије сила обухватати
линије сила електричног поља. Ово
магнетно поље се разликује од “обичног”
магнетног поља насталог због равномерног
праволинијског кретања наелектрисања.

Пуњење контензатора Пражњење кондензатора

 Из овога се може закључити да променљива
електрчна и магнетна поља индукују једно
друго.
 Оваква међусобно спрегнута променљива
електрична и магнетна поља која се шире
кроз простор чине електромагнетни талас.
 При тома у свакој тачки простора у којој
доспе талас истовремено постоји и једно и
друго поље. Њихови вектори ( и )
међусобно су нормални и нормални су на
правац кретања таласа, што значи да су
електромагнетни таласи трансверзални.
 Они могу да се преносе кроз супстанцијалне
средине, али и кроз вакуум.
БРЗИНА ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ ТАЛАСА;
ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА СРЕДИНЕ
 Брзина електромагнетних таласа зависи од
електричних и магнетних особина средине
кроз коју се простиру. Израчунава се
формулом:
диелектрична и магнетна
, пропустљивост вакуума
Релативна диелектрична и
, магнетна пропустљивост
средине

 У вакууму је и , па брзина
електромагнетних таласа кроз вакуум има
вредност:
 Брзина ЕМ таласа је и највећа у вакууму,
док је у било којој другој средини мања
пута.

 Однос брзина електромагнетних таласа у

вакууму и некој средини назива се
апсолутни нидекс преламања средине.

 Он се означава са n и износи:
 У случају да талас прелази из средине
апсолутног индекса преламања n1 у средину
апсолутног индекса преламања n2, говоримо о
релативном индексу преламања тих средина.
 Дефинишемо га као однос брзина ЕМ таласа у
првој и другој средини.

 Брзина ЕМ таласа може се изразити и преко

величина које описују сам талас.

таласна дужина

фрекфенција
ЕЛЕКТРОМАГНЕТНО ЗРАЧЕЊЕ ПРИ УБРЗАНОМ
КРЕТАЊУ НАЕЛЕКТРИСАНИХ ЧЕСТИЦА
 На основу Максвелове теорије
електромагнетизма може се закључити:
• наелектрисања која мирују стварају електрично поље
• наелектрисања која се крећу константном брзином
стварају, осим електричног и магнетно поље
• наелектрисања која се крећу убрзано индукују и
електромагнетно поље (осим елекричног и магнетног)
које описујемо јачином вртложног електричног поља Ev
и индукцојом врлтожног магнетног поља Bv
 ИЗВОРИ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ ТАЛАСА
 Када наелектрисање које се креће убрзано ствара
периодично променљиво електромагнетно поље,
оно се сукцесивно преноси у свим правцима, што
називамо електромагнетним таласом. Место где
је започео овај процес називамо извором таласа.
 Основни уређај за добијање ЕМ таласа је
отворено електрично осцилаторно коло (дипол,
антена).
 Овим се постиже повећањем сопствене
фрекфенције осцилатора, што омогућава
ширење поља у простору.

 Наелектрисање у антени хармонијски

осцилује, ЕМ талас се шири у околну средину.
На великим растојањима од извора талас
сматрамо равним и описујемо једначинама:

E0v , B0v – амплитуде јачина вртложног

електричног и магнетног поља
ИНТЕНЗИТЕТ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ
ТАЛАСА
 Енергија коју ЕМ талас пренесе у јединици
времена кроз јединчну површ номалну на
правац његовог простирања, представља
његов интензитет(I).

 Просечна вредност интенитета сразмерна је

производу амплитудних вредности јачина
вртложног, електричног и магнетног поља.
 ПРИТИСАК ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ ТАЛАСА
 Осим тога што преносе енергију, ЕМ таласи имају и
импулс.
 Таласи врше притисак на површ која их апсорбује или
одбија. Овај притисак је врло мали.
 Притисак врше и апсорбовани и рефлектовани ЕМ
таласи. Уколико површ потпуно апсорбује ЕМ зрачење,
вредност притиска је

а уколико га потпуно рефлектује, притисак је двоструко

већи.

с – брзина светлости
СПЕКТАР ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ ТАЛАСА
 Укупно ЕМ зрачење таласних дужина од 10-17
до 108 метара (опсег фрекфенције је од 1 Hz
до 1025 Hz), подељено на области одређених
назива, називамо спектром (скалом) ЕМ
таласа.
 Природа зрачења из свих области је иста и
иста су им основна својства (брзина,
преношење енергије итд.).
 Таласне дужине ЕМ зрачења ( ) зависе од
димензија (d) извора (антене), при чему је
увек ..
 Услед тога, нпр, радио антена не може
емитовати светлост нити X-зрачење.
 Оптички део спектра обухвата инфрацрвено,
видљиво и ултраљубичасто зрачење. Настаје као
последица процеса у омотачима атома и молекула.
 Видљива светлост је део оптичког спекта који се
може детектовати оком. Представља само мали део
ЕМ зрачења у опсегу ТД од 760 nm до 380 nm.
 Област видљиве светлости може се поделити на
боје.
 Рендгенско (Х) зрачење, гама( ) зрачење и
космички зраци су високоенергетски зраци и
њихово деловање на људски организам
изазива низ штетних последица, укључујићи
и оне најтеже.
 Рендгенско зрачење има највећу продорност.

рендгенски снимак
видљиви светлост

инфрацрвени снимак
 ЕЛЕМЕНТИ РАДИО-ТЕХНИКЕ
-РАДИО ПРЕДАЈНИК-
 Звук се може преносити на велика растојања
подством ЕМ таласа високе фрекфенције. У
том циљу је потребно звук трансформисати у
електрични сигнал који се помоћу радио
предајника шаље у простор.

ШЕМА ЈЕДНОСТАВНОГ ПРЕДАЈНИКА

 Помоћу микрофона (1) звук се претвара у
електрични сигнала који се слаже са електричним
осцилацијама високе фрекфенције у уређају који
се зове модулатор (2). Овако сложени сигнал се
појачава у појачавачу (3), а затим се помоћу њега
побуђују принудне осцилације у електричном
осцилатору (4), при чему се подеси да сопствена
фреквенција овог осцилатора буде једнака
принудној фреквенцији (фреквенција је другачија
за сваку радио станицу). При осциловању у калему
L1 постоји променљиво магнетно поље које у
калему L2 индукује струју. Калем L2 је део
отвореног осцилаторног кола антене (5) ког поред
калема чине антена, кондензатор С2 и земља. С
обзиром да је осцилаторно коло отворено, оно у
простор одашиље модулисане ЕМ таласе. За
њихово хватање служи пријемник радио таласа.
 -РАДИО ПРИЈЕМНИК-

 Сваки радио пријемник има антену (1) која је преко

калема L0 спојена са земљом. ЕМ таласи који путују кроз
простор наилазе на антену и у антенском калему
изазивају електричне осцилације мале јачине. Постоји и
калем L који је део осцилаторног кола (2) чија
фреквенција може да се мења променом капацитета
кондензатора С. Окретањем точкића за бирање станица
мењамо капацитет кондензатора и доводимо
осцилаторно коло нашег пријемника у резонанцију са
осцилацијама које емитује станица коју желимо да
слушамо.
 Осцилације које су “примљене” су
високофреквентне модулисане осцилације. Ако
би смо њих претворили у механичке наше ухо не
би могло да их региструје. Због тога се ове
осцилације прво појачавају помоћу појачавача
(3), а затим се помоћу демодулатора (4) добија
једносмерна променљива струја. После
поновног појачавања (5) струја променљиве
јачине долази до звучника (6). Настаје
механички, звучни талас који стиже до нас и ми
га региструјемо нашим “пријемником звука” –
ухом.

Презентацију припремила: Бојана Жилић 3/4