IME I POJAM FILOZOFIJE

• Filozofija nastaje iz težnje ka mudrošću. Njeno izvorno grčko ime kaže da je ona ljubav prema mudrosti.
• Filozofi tragaju za istinom. ( filos – prijatelj, ljubitelj, fileo – volim, ljubim, težim za nečim i sofija – mudrost)
• Izmedju VII i VI veka p.n.e nastala su prva filozofska učenja i to na Maloazijskoj obali gde su se nalazile grčke
kolonije. Staru Grčku činio je niz malih državica – polisa koje su nastanjivala jonska plemena i u kojima se
učvrstio sistem ropstva. Jedan deo građana se oslobodio svake vrste fizičkog rada i posvetio se državnim
poslovima.
• Tokom vremena filozofija se menjala kao i društvo i kultura. Filozofija starih Grka bila je presudna za razvoj
filozofije, mada se težnja za mudrošću razvijala i u Indiji, Kini, Persiji. Filozofija istočnih naroda nije imala u
sebi kritičnost i misaonu zrelost koja je bila prisutna kod starih Grka. Racionalno mišljenje se razvijalo kod
starih Grka u granicama mitskog odnosa prema svetu. U početku je forma izražavanja bila mitska, ali je sadržaj
bio racionalan. Tek sa Aristotelom nestaju mitski ukrasi i on sistematizuje ideje svojih značajnih predhodnika.
Racionalnost ostaje glavno obeležje grčke filozofije.
• Reč filozof prvi je upotrebio Pitagora kada je rekao da on nije mudrac već ljubitelj mudrosti, ali i Heraklit
koji kaže ljudi koji ljube mudrost valjda mnogo znaju, dok se Tales iz Mileta samtra za prvog filozofa.
• Filozofi teže istini i pravom znanju, oni tragaju za lepotom i dobrotom, pred njima je pitanje o smislu
ljudskog postojanja.
• Filozofija je duhovna delatnost koju odlikuje veština postavljanja pitanja i traženja odgovora. Filozofski
misliti znači preobražavati odgovore u pitanja.
• Filozofija je pojmovno mišljenje. Ona je celovito, bitno i kritičko mišljenje o svetu i čovekovom položaju
u njemu. Filozofija predstavlja napor da se shvati stvarnost u celini pomoću mišljenja da se u stvarima
otkrije ono što je bitno, da se dođe do krajnjih osnova, razloga, svrha i smisla postojanja sveta i čoveka
LJUDSKE POBUDE ZA
FILOZOFIRANJE
• Filozofija započinje svoju istoriju postavljanjem pitanja. U pitanju je izražena radoznalost uma.
• Radoznalost je podstakla prve mislioce na filozofsko posmatranje života. Čuđenje je nastalo kada je probuđeni
um otkrio da stvari nisu onakve kakve nam izgledaju na osnovu čulnog iskustva i zdravog razuma. Shvatiti
neku teškoću i čuditi se znači priznati sopstveno neznanje. Tek kada čovek shvati da ne zna otpočinje težnja ka
saznanju. Probuđeni um sumnja i u ono što se smatra poznatim, čak i u obično svakodnevno mišljenje.
• Čuđenje je za Platona izvor filozofije. Aristotel kaže da je čuđenje ono što čoveka nagoni na filozofiranje.Prvo
su se ljudi čudili onome što je bilo iznenađujuće, a zatim su se pitali o Mesecu, Suncu, zvezdama i o nastanku
svemira. Čuditi se znači težiti ka saznanju. U čuđenju postajemo svesni neznanja I tražimo znanje, ali samo
znanja radi, a ne iz bilo koje proste potrebe.
• Sumnja je najznačajniji podstrek naučnog napretka . Pošto u saznanju bivstvujućeg zadovoljimo svoje čuđenje
i divljenje brzo se javlja sumnja. Saznanja se gomilaju, ali prilikom kritičkog preispitivanja ništa nije izvesno.
Čula nas varaju zbog svoje nesavršenosti, a ljudski razum se zapliće u nerazrešive protivrečnosti. Jedna tvrdnja
se suprotstavlja drugim tvrđenjima. Gde je izvesnost koja se opire svakoj sumnji? Dekart je mislio da je to
stav: Mislim, dakle jesam. Taj stav je za njega bio izvestan i kada je u sve drugo sumnjao.
• Potresenost – poreklo filozofije leži u opažanju sopstvene slabosti i nemoći. Mi smo često u
situacijama koje možemo menjati, ali ima onih situacija koje su u svojoj suštini nepromenljive:
moram da umrem,moram da patim, moram da se borim, podređen sam slučaju, neizbežno se zaplićem
u krivicu. To su siruacije koje se u filozofiji nazivaju graničnim situacijama. To što postajemo svesni
tih situacija, posle čuđenja i sumnje, predstavlja dublji izvor filozofije. Mi često izbegavamo da
mislimo na njih. Šta da činim suočen sa apsolutnim stradanjem