КРУТО ТЕЛО

Николина Младеновић, Теодора Милкић, Нађа

Михајловић, Маја Самац 2-5
Шта је круто тело?

 Kруто тело је материјално тело које не мења

свој геометријски облик и запремину при
дејству других тела.
 Стога је то предмет који се не деформише,
квалитет који се приписује интензивним
кохезионим силама које држе честице на месту.
 МОЛЕКУЛСКЕ СИЛЕ
 За разлику од гасова, у течностима и чврстим
телима честицe (атоми и молекули) су близу
једна другој, па на њихова кретања утичу и
међусобна деловања (међумолекулске силе).
 Стање супстанце одређују међумолекулске
силе.
 Атоме и молекуле у супстанци на окупу држе
међумолекулске силе.
Особине међумолекулских сила:
 - привлачне или одбојне – зависно од међусобног растојања молекула (атома)
 o у чврстим телима и течностима постоји неко равнотежно стање између молекула
(растојање између молекула реда величине 10-10m) – изједначене су привлачне и
одбојне силе
 o на већим растојањима од пречника молекула (атома), реда величине 10-10m,
привлачне, а на мањим растојањима одбојне (пример: покушај да се тело истегне или
сабије)
 o на великим растојањима интеракције између молекула су занемарљиве
 - кратког домета – међумолекулске силе делују само на малим растојањима
 - својство засићења – делују само са најближим суседима
 - електромагнетне природе – електрони једног атома привлаче језгра другог атома, а
одбојним силама делују на електроне другог атома; језгра атома се такође одбијају.

Зависност међумолекулске силе од растојања између молекула:

r0 – равнотежно стање (међумолекулска сила једнака нули)
r < r0 – силе одбојне
r > r0 – силе привлачне 
r > 2r0 – интензитет сила је мали
• Супстанца је у сваком агрегатном стању
изграђена од истих молекула, али су
различити распоред молекула, њихово
кретање и међусобно деловање.
• Због тога супстанца има различите
особине у гасовитом, течном и чврстом
стању.
 Чврсто стање:
 - кинетичке енергије топлотног кретања мале
 - молекули остају у истом окружењу
 - топлотно кретање – осциловање са малим амплитудама око равнотежног положаја
 - сталан облик
 - мала промена запремине приликом топлотне размене

 Течности:
 - молекули на малом растојању
 - равнотежни положај једног молекула није увек исти
 - кинетичка енергија топлотног кретања је довољно велика, да молекули могу да се крећу
 - немају сталан облик – облик суда у коме се налазе
 - приликом топлотне размене долази до промене запремине

 Гасови:
 - кинетичке енергије топлотног кретања су довољно велике да молекули савладају привлачне силе
 - облик и запремина суда у коме се налазе
ТОПЛОТНО ШИРЕЊЕ ЧВРСТИХ ТЕЛА И ТЕЧНОСТИ
• Тела се при загревању шире, а при хлађењу сакупљају. Промене димензија приликом загревања су мале, али о њима мора да се води рачуна у
многим областима.
- размак између железничких и трамвајских шина, телефонске жице, далеководи, мостови
- пример: Ајфелова кула је лети вишља за 11cm него зими

• Пример: Биметална трака 

примена – укључивање и искључивање електричних уређаја – фрижидер, бојлер, пегла

• Различита чврста тела - материјали различито се шире при једнаком загревању.

• Течности се при загревању више шире него чврста тела, а највише се шире гасови.

• Кад тело прими неку количину топлоте, повећава се његова унутрашња енергија. Са повећањем унутрашње енергије, кретање молекула је
интензивније, па се повећава и простор у коме се крећу молекули. Молекули се међусобно удаљавају, што утиче на повећање запремине.
• Појава повећања димензија и запремине тела при загревању назива се топлотно ширење.
Топлотно ширење течности се одвија подједнало у свим правцима. Тако да се код течности може говорити само о запреминском ширење. За
запреминско ширење течности важи иста формула као и за запреминско ширење чврстих тела:

V= Vo (1+yt) 
• Течности имају веће коефицијенте термичког ширења од чврстих тела – течности се више шире при
загревању од чврстих тела.

• Пошто се при загревању повећава запремина, значи да се смањује густина.

• густина на температури 0°C Po= m/vo

• густина на температури t P=m/v

                       P=m/vo(1+yt) 

                         P=Po/1+yt
  Чврсто тело се описује као стање у коме тело има одређени
облик и запремину.
 Код неких супстанци молекули су правилно распоређени, док
код неких нису.
 У зависности од структуре и основних особина, чврста тела
могу бити кристална и аморфна.
СТРУКТУРА  Пример:

ЧВРСТИХ кристали – дијамант, графит, рубин, соли, шећер, лед, метали

аморфне супстанце – стакло, пластика, восак, смола, асфалт
ТЕЛА
СТРУКТУРА КРИСТАЛНОГ ТЕЛА
КРИСТАЛНА ТЕЛА
Код кристалних тела честице
(атоми, молекули, јони)
поређане су једне поред других
тако да граде правилну
геометријску структуру –
правилан распоред честица. Без
обзира у ком смеру се посматра
СТРУКТУРА АМОРФНОГ ТЕЛА
распоред честица, он се увек
понавља на исти начин. Честице
су везане за своје равнотежне
полажаје, а њихово топлотно
кретање је осцилаторно кретање
око равнотежних положаја.
Кристали имају тачно одређену
температуру топљења.
АМОРФНА ТЕЛА
Аморфна тела немају кристалну
структуру. Код аморфних тела
распоред честица није правилан. По
својој структури слични су
течностима. Разликују се од течности
само по мањим међумолекулским
растојањима између молекула, а због
тога већим међумолекулским
силама. За аморфна тела можемо да
кажемо да су то прехлађене
течности. Немају одређену
температуру топљења, при
загревању омекшају и постепено
прелазе у течност. При преласку из
чврстог у течно стање положаји
честица се практично не мењају, већ
се само повећава њихово међусобно
растојање.
• Правилан геометријски облик је једна од основних особина
кристала. Поред тога, још једна од битних особина
кристала је анизотропија – физичке особине нису исте у
свим правцима. Сва аморфна тела су изотропна.

• Код кристалних супстанци честице имају одређен положај у

кристалима. Равнотежни положаји молекула се
представљају као тачке које се називају чворови. Ове тачке
одговарају најстабилнијим положајима честица у решетки.
Везе између молекула (међумолекулске силе) приказане су
дужима које повезују чворове. На тај начин се у простору
добија правилна тродимензионална решетка – кристална
решетка.

• Основни градивни елемент кристалне решетке

представља елементарна ћелија. Елементарна ћелија је
најмањи део кристалне решетке који одражава структуру
целог кристала. Слагањем елементарних ћелија, дуж сваке
од три димензија простора добија се кристална решетка.
Неке суспстанце могу да се појаве у два или више
кристална облика. Та појава је названа полиморфизам.
Различити облици настају због различитог распореда
честица.
Пример: Кристалне форме угљеника – дијамант и
графит (може и чађ):
 дијамант – изузетно чврст, прозрачан и електрични
изолатор
 графит – мекан, апсорбује светлост и проводи
електричну струју
Врсте кристала:
 монокристал – кристал који има правилан облик
(честице су распоређене правилно по читавој
запремини кристала) и одликује се анизотропијом
 поликристал – изграђени од великог броја ситних
монокристала, одликују се изотропијом
 Кретање слојева флуида можемо упоредити са понашањем већer броја истих
плоча које су поређане једна изнад друге. Ако на горњу делујемо тангенцијалном
силом, она услед трења повлачи суседну и на тај начин започиње ланчано
кретање свих слојева . Изводећи сличан оглед, Исак Њутн је дошао до израза за
силу вискозног трења. Та сила сразмерна је површини покретне плоче S и неној
брзини , а обрнуто сразмерна дебљини слоја течности d. Дата зависност
представља Њутнов закон вискозности и важи за ламинарно протицање
флуида. Константа сразмерности η карактерише вискозност супстанције и назива
се коефицијент вискозности. Мерна јединица је Ра*s. Што је течност вискознија,
теже покретљива, то је њен коефицијент вискозности већи.

ЊУТНОВ Кретање слојева флуида можемо упоредити са понашањем већer броја истих
плоча које су поређане једна изнад друге. Ако на горњу делујемо тангенцијалном
силом, она услед трења повлачи суседну и на тај начин започиње ланчано

ЗАКОН кретање свих слојева . Изводећи сличан оглед, Исак Њутн је дошао до израза за
силу вискозног трења. Та сила сразмерна је површини покретне плоче S и неној
брзини , а обрнуто сразмерна дебљини слоја течности d. Дата зависност
представља Њутнов закон вискозности и важи за ламинарно протицање
флуида. Константа сразмерности η карактерише вискозност супстанције и назива
се коефицијент вискозности. Мерна јединица је Ра*s. Што је течност вискознија,
теже покретљива, то је њен коефицијент вискозности већи.
 Вискозност значајно утиче на отпор који флуид пружа при
кретaњу неког чврстог тела кроз њу. Проблем можемо
поставити и тако да тело мирује, а да се флуид креће око њега.
Експериментално је утврђено да је тада сила отпора (F)
сразмерна квадрату брзине тела. При малим брзинама, када је
кретане ламинарно, сила је сразмерна брзини тела. Њен правац

СТОКСОВ поклапа се са правцем брзине, а смер је супротан. Коефицијент

сразмерности К зависи од облика и димензија тела. као и од
коефицијента вискозности течности кроз коју се тело креће. За
ЗАКОН куглицу сферног облика, полупречника r сила отпора једнака је: 
(овде иде формула)
До ове формуле дошао је британски математичар и физичар
Цору Габријел Стокс (1819-1903) и она по њему носи назив
Стоксов закон. 
 ВИСКОЗНОСТ У ТЕЧНОСТИ
При протицању течности, јављају се силе које се супротстављају Кретање горње плоче изазива
кретању кретање течности између плоча.
једних слојева течности у односу на друге.Јавља се унутрашње трење у Гранични
течностима.Унутрашње трење у течностима се назива вискозност. додирни слој између горње
Силе вискозности успоравају протицање течности и кретање тела кроз плоче и течности креће се истом
течност. брзином као и
Да бисмо дошли до законитости којима се покоравају силе унутрашњег горња плоча. Слој течности уз
трења, посматраћемо ламинарно протицање течности. непокретну плочу је непокретан.
Ламинарно кретање је такво кретање течности код којег замишљени Остали
слојеви клизе један по другом, али тако да течност из једног слоја не
прелази у други. слојеви се крећу брзинама које су
Посматрамо течност која се налази између две једнаке и паралелне сразмерне удаљености слоја од
плоче. непокретне плоче.
Доња плоча је непокретана, а горња се креће у односу на доњу брзином
v.
На основу експерименталних података, Исак Њутн је дошао до закључка
да сила унутрашњег трења при ламинарном протицању зависи од:

1.врсте течности
2.површине плоча (S)
3.брзине покретне плоче (v)
4.растојања између плоча (d)
F_{v} =\eta S \frac{v}{d}

Сила вискозности делује у правцу кретања течности, а има супротан смер

од смера брзине.

Коефицијент вискозности:

\eta =\frac{F_{v}d}{Sv}

[\eta] =\frac{Nm}{m^{2}\frac{m}{s}}

[\eta] =\frac{N}{m^{2}}s

[\eta] =Pa\cdot s

Коефицијент вискозности је карактеристика сваке течности.

Сила вискозности утиче на кретање тела која се налазе у течности. Течност
пружа отпор кретању. Сила отпора има исти правац као и брзина тела, а

супротан смер од ње. Експерименти су показали да да интензитет силе

отпора зависи од:

1.вискозности течности
2.облика и димензија тела
3.брзине кретања тела
F_{ot}=6\pi \eta rv

где су: е су:

\eta– коефицијент вискозности течности

r – полупречник тела сферног облика

v – брзина тела

Мерењем брзине равномерног кретања куглице познатих димензија,

можемо да одредимо коефицијент вискозности течности.
 ХУКОВ ЗАКОН
 При узајамном деловању може доћи до промене облика или запремине
тела(деформације).
 Деформације могу бити различите- по облику и величини деформације.
 Ако се по престанку деловања силе тела враћају у првобитни облик, може да се
каже да су елеастична тела- еластична деформација.
 Тела која се после престанка силе не враћају у првобитни облик су нееластична
тела(пластична тела)- нееластична деформација.
 Величина деформације не зависи само од јачине силе која врши деформацију,
већ и од димензија и врсте материјала од којег је тело направљено.
 Роберт Хук је 1676. уочио да је за мале деформације код еластичних чврстих
тела промена дужине тела сразмерна сили која истеже, односно сабија тело.

 Хуков закон може да се представи формулом:

Ф∝к

 Константа пропорционалности , која се назива опругом константа крутости

опруге, означава се као к, према томе:
Ф = к⋅к
 КРАЈ
Хвала на пажњи