Deinococcus

radiodurans

Ilma Rašljanin
Deinococcus radiodurans

• Bakterija D. Radiodurans otkrivena je 1956. godine u

Oregonu (SAD) kao kontaminnt konzervama mesa
koje su bile tretirane velikom dozom gama zračenja
(4000 Gy) u svrhu sterilizacije.

• Kasnije se otkrilo da ne samo da može da raste u toku

zračenja od 60 Gy/h već je i spospbna preživeti akutna
izlaganja zračenju od 15 000Gy.

• Zbog ovakve neverovatne mogućnosti preživljavanja

nepovoljnih uslova D. radiodurans svrstana je u
Guinnessovu knjigu rekorda kao najotpornija bakterija
na svetu.
Opšte karakteristike

Deinococcus radiodurans jeste aerobna, sferična bakterija, prečnika od 1,5-3,5

µm. Pripada grupi ekstremofila, može preživeti ekstremno isušivanje, vakum,
kiselnu, toplotu, hladnoću kao i zračenje.
Četiri ćelije se obično drže zajedno formirajući tetrade. Lako se uzgaja i nije
patogena. Kolonije su glatke, konveksne i ružičaste do crvene boje. Ćelije se
boje Gram pozitivno, iako im je ćelijski omotač neobičan i podseća na ćelijske
zidove Gram negativne. Ne formira endospore i nepokretna je.

Ćelije u obliku tetrade obojene fluoroscentom bojom

DAPI koja se veže specifično za molekul DNK
Otpornost na jonizujuće zračenje

 Deinococcus radiodurans je ekstremno

otporna na gama zračenje; sposobna je
preživeti dozu od 5 000 Gy bez gubitka
vitalnosti i dozu od 12 000 Gy uz 37 %
održivosti, za razliku od bakterije
Escherichia coli kod koje već nakon
doze od 1000 Gy nema preživelih
ćelija .
Doza od 5 000 Gy izaziva više od 500 dvolančanih prekida DNK, najmanje10 puta
više jednolančanih prekida i još više oštećenja azotnih baza.
 Bakterija D. radiodurans pokazuje izuzetnu otpornost i na ultraljubičasto (UV) zračenje.
UV zračenje direktno deluje na molekul DNK tako što uzrokuje povezivanje susednih
pirimidinskih baza (najčešće timina) što dovodi do stvaranja pirimidinskih dimera.
 Pirimidinski dimeri predstavljaju prepreku za proces replikacije DNK i moraju se ukloniti
da bi ćelija preživela.
 U slučaju neuspešne ekscizijske popravka, kao sekundarne posledice UV zračenja u
molekulu DNK može doći do prekida dvolančanih lanaca. Takođe, ukoliko dva
pirimidinska dimera nastanu blizu jedan drugog u dva lanca DNK, njihovo presecanje
može stvoriti dvolančani prekid.
 Doza UV zračenja od 500 J/m2 stvara približno 5 000 pirimidinskih dimera po genomu
(Battista, 1997); bakterija D. radiodurans preživljava ovu dozu sa 100% -tnom vitalnošću,
za razliku od bakterije E. coli kod koje je ova doza UV zračenja smrtonosna.
 Popravak dvolančanih lanaca DNK u bakteriji
D. radiodurans
 Antioksidativni mehanizmi koji štite proteine u bakteriji D. radiodurans, ne štite i
molekul DNK od posledica zračenja. Velika doza gama zračenja od 5 000 Gy
izaziva stotine dvolančanih lanaca DNK, odnosno seče genom u stotine fragmenata.
Bakterija D. radiodurans ima sposobnost da efikasno i precizno obnovi svoj genom
iz stotina fragemenata bez gubitka vitalnosti i bez velikih genomskih rearanžmana.
Ova izuzetna efikasnost rekonstrukcije genoma ukazuje na važnost sastava za
popravak DNK u preživljavanju gama zračenja.

 Molekularni mehanizam rekonstrukcije genoma bakterije D. radiodurans nakon

gama zračenja je otkriven 2006. godine, bazira se na homolognoj rekombinaciji, a
odvija se u dve faze. Prva faza uključuje sintezu dugačkih jednolanačanih
produžetaka na krajevima fragmenata DNK i njihovo sparivanje. U drugoj fazi
dolazi do povezivanja dugačkih linearnih intermedijera u kružne, funkcionalne
hromozome konzervativnom homolognom rekombinacijom.