Kontinuitet i sukcesija

Doc. dr Miloš Vukčević

SUKCESIJA

Ustanova, vezana za promenu teritorijalnog

suvereniteta, posredstvom koje država koja stiče
teritoriju (država sukcesor) ulazi u izvesne
pravne odnose države kojoj je ta teritorija ranije
pripadala.
Drugim rečima, sukcesija podrazumeva odnos
prema pravima i obavezama države prethodnice.
 KONTINUITET
 Tiče se odnosa prema subjektivitetu države,
odnosno pitanje da li je raniji subjekt usled
teritorijalnih promena nestao ili nastavlja da
egzistira kao identičan subjekt međunarodnog
prava.
 Podrazumeva neprekinuto delovanje države kao
nezavisnog subjekta u međunarodnim odnosima i
pored teritorijalnih promena ili promene naziva
države.
 Teritorijalne promene

 Mogu biti rezultat:

 1. SPAJANJA VIŠE DRŽAVA U JEDNU
JEDINSTVENU
 2. RAZDVAJANJA
 3. PRIPAJANJE SAMO JEDNOG DELA
DRŽAVNE TERITORIJE DRUGOJ DRŽAVI
 Međunarodni izvori
 Konvencija o sukcesiji država u odnosu na
ugovore (1978)
 Konvencija o sukcesiji u odnosu na državnu
imovinu, arhiv i dugove (1983)
 Zajednički čl. 6
 “Ovi članovi primenjuju se samo na dejstva
sukcesije država izvršene u skladu sa
međunarodnim pravom, i , posebno, principima
međunarodnog prava otelotvorenim u Povelji
UN.”
 Pravila o sukcesiji država

 Odsustvo jasnih i preciznih pravnih pravila

 Praksa država je neujednačena
 Svaki slučaj je specifičan, opredeljen političkim
oportunitetom i odnosom snaga – nema običaja
 Konvencije – pre svega dizajnirane da regulišu
slučajeve tzv. kolonijalne sukcesije, mali broj
država ugovornica, važe u slučaju da ne postoji
sporazum
 Državna imovina
 Određuje se na osnovu unutrašnjeg prava države ugovornice (čl. 8
Konvencije iz 1983.)
 Nepokretna imovina koja se nalazi na teritoriji na koju se odnosi
sukcesija, prelazi na državu sukcesora
 Nepokretna imovina koja se nalazi u inostranstvu prelazi na države
sukcesore samo onda kada je nastanak nove države praćen raspadom
države prethodnice.
 U slucaju otcepljenja dela teritorije nepokretna imovina koja se nalazi u
inostranstvu ostaje u vlasništvu države prethodnice.
 Pokretna imovina –zavisi od:

 a. Veze između dela pokretne imovine i sposobnosti za život države

sukcesora
 b. Od doprinosa države sukcesora stvaranju pokretne imovine
 Međunarodni ugovori
 Kontroverzno pitanje
 Konvencija iz 1978. godine razlikuje dejstvo
sukcesije na važnost međunarodnih ugovora u
zavisnosti od vrste teritorijalnih promena:
 A. sukcesija koja se odnosi na deo teritorije
 B. sukcesija u odnosu na države koje su stekle
nezavisnost
 C. ujedinjenje ili otcepljenje država
 Izvesna opšta pravila

 Sukcesija država ne zadire u:

 pitanje granica utvrđenih ugovorom
 prava i obaveze utvrđene ugovorom koje se
odnose na režim granica
 prava i obaveze država sukcesora koje su vezane
za određenu teritoriju, a u korist trećih država
(demilitarizacija, pravo tranzita, lučke olakšice i
sl.)
 Praksa o kontinuitetu nekih
ugovora

 Ugovori o transportu i trgovini

 Ugovori o tehničkoj i ekonomskoj pomoći
 Ugovori o ukidanju viza
 Ugovori o migraciji
 Sporazumi o porezima
 Kod ujedinjenja država

 Svaki ugovor koji je na dan sukcesije bio na

snazi u bilo kojoj od država ostaje na snazi i u
odnosu na novu državu, OSIM:
 A. Ako se država sukcesor i druga strana
drugačije ne sporazumeju i
 B. Ako iz ugovora proističe da bi primena
ugovora u odnosu na državu sukcesora bila
nespojiva s predmetom i ciljem ugovora ili bi iz
osnova menjala uslove izvršenja ugovora.
 Kod otcepljenja države važi da:
 1. Svaki ugovor koji je bio na snazi na dan sukcesije država
u pogledu celokupne teritorije države prethodnice, ostaje na
snazi u osnosu na svaku nastalu državu sukcesora.
 2. Svaki ugovor koji je postojao u odnosu na državu
sukcesora, ostaje na snazi samo u odnosu na tu državu,
OSIM
 A. Kada se države ne sporazumeju drugačije ili
 B. Ako iz ugovora ne proističe da bi primena ugovora na
državu sukceora bila nespojiva s predmetom i ciljem
ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.
 Multilateralne konvencije
 Praksa pokazuje da nema pravila o automatskoj
sukcesiji, ali ovi ugovori zbog svoje važnosti
obavezuju državu sukcesora u onom delu u
kojem su sadržane imperativne norme
međunarodnog prava (jus cogens), od kojih nema
odstupanja i koje države moraju poštovati (npr.
Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina
genocida iz 1948. godine).
 Kada se otcepi samo deo teritorije
 Ugovori nastavljaju da važe za državu koja zadržava
kontinuitet, osim kada:
 A. se zainteresovane države nisu drugačije
dogovorile
 B. Nije utvrđeno da se ugovor odnosi isključivo na
teritoriju koja se odvojila
 C. iz ugovora ne proističe da bi njegova dalja
primena bila nesaglasna s predmetom i ciljem
ugovora ili bi radikalno promenila uslove izvršenja
ugovora.
 Članstvo u međunarodnim
organizacijama
 Šesti komitet Generalne skupštine (1947.):

 1.dolazi do prestanka članstva u UN nestankom

države, ali ne i njenom teritorijalnom promenom
 2. nova država mora tražiti prijem u članstvo
 3. za ostalo, svaki slučaj treba da bude tretiran
kao poseban slučaj.
 Državni dugovi
 pojam: svaka finansijska obaveza države prethodnice
u pogledu druge države, međunarodne organizacije
ili svakog drugog subjekta međ. prava, nastala u
skladu s međ. pravom.
 Podela:
 Opšti (generalni) – (za potrebe države kao celine)
 Lokalizovani (za potrebe određenog područja)
 Lokalni (za potrebe administrativne ili teritorijalne
jedinice) – nije državni dug
 Pravila

 1. prenos dela teritorije – sporazum ili prelaz na državu sukcesora u

pravičnoj razmeri
 2. stvaranje nove države – ne prelazi dug na novu državu, osim ukoliko ne
postoji sporazum i kada
 A. državni dug ima veze sa aktivnostima na teritoriji na koju se sukcesija
država odnosi,
 B. taj dug je povezan s imovinom, pravim i interesima koji prelaze na novu
državu i
 C. sporazum ne šteti principu stalnog suvereniteta naroda nad njegovim
bogatstvima i prirodnim resursima, niti njegovoj ekonomskoj neravnoteži.

 Pravila
 3. ujedinjenje – državni dug prethodnica prelazi na
državu sukcesora
 4. otcepljenje dela teritorije- dug prelazi na državu
sukcesora u pravičnoj srazmeri, vodeći računa o
imovini, pravima i interesima koji prelaze na državu
sukcesora u vezi sa dugom.
 5. raspad – dug se deli u pravednim razmerama,
vodeći računa o imovini, pravima i interesima koji
prelaze na državu sukcesora, osim ukoliko se strane
drugačije ne sporazumeju.
 Državni arhiv
 *ne odnosi se na zgrade u kojima se državne
arhive čuvaju, kao i instutucije koje vode računa o
arhivima jer one ulaze u kategoriju nepokretne
imovine.
 Reguliše se na bazi sporazuma, a ako ga nema
onda se prenosi u onoj meri u kojoj je neophodan i
nužan za normalno funkcionisanje administracije
teritorije na koju se odnosi sukcesija ili ima
isključivu vezu sa tom teritorijom.