Dimitrije Dudić

IOT-INTERNET STVARI Una Krunić

4-5
 INTERNET
STVARI
 Internet stvari (eng. Internet of Things-IoT) predstavlja koncept povezivanja različitih
uređaja putem interneta, što omogućava razmenu informacija i automatizaciju procesa.
 IoT se razvio iz konvergencije bežičnih tehnologija, mikro-elektromehaničkih sistema
(MEMS) i Interneta.
 Ova tehnologija ima potencijal da značajno promeni način na koji živimo i radimo,
jer omogućava da se različiti uređaji, poput kućnih aparata, vozila, industrijskih
mašina, zdravstvenih uređaja i drugih, međusobno povežu i razmenjuju podatke u
realnom vremenu.
 IoT se sastoji od tri ključne komponente:
1. senzori,
2. mreža,
3. softver.
 Kevin Ashton, ko-osnivač i izvršni direktor Auto-ID Center na MIT-u, prvi je
pomenuo Internet of Things na prezentaciji koju je radio za Procter & Gamble 1999.
godine. Tom prilikom rekao je sledeće:
 „ Danas računari- a time i Internet – su skoro potpuno zavisni od ljudi za
informacije. Skoro blizu 50 petabajta (petabajt je 1,024 terabajta) podataka
raspoloživih na Internetu prvo su bili sačuvani i kreirani od ljudi ukucavanjem,
beleženjem pravljenjem digitalnih slika ili skeniranjem bar kodova.
Problem je što ljudi imaju ograničeno vreme, pažnju i ažurnost- što sve zajedno
znači da oni nisu vrlo dobri u čuvanju podataka o stvarima u realnom svetu.
Kada bi imali računare koji bi znali sve što je moguće znati o stvarima – koristeći
podatke koje su prikupili bez naše pomoći – mi bi bili u mogućnosti da pratimo i
brojimo sve i tako značajno smanjimo otpad, gubitke i troškove. Znali bi kada je
stvarima potrebna zamena, popravka i reinstaliranje i da li su novi ili su u
opadajućim fazama mogućnosti njihovog korišćenja.”
 Senzori
 Senzori su uređaji koji su u stanju da prikupe podatke o okolini, kao što su temperatura,
vlažnost, osvetljenje, pritisak, vibracija i drugi parametri.
 Nekada se nalaze u samom IoT uređaju, a nekada su fizički izdvojeni od glavnog uređaja
ili su sami po sebi IoT.
 Prikupljeni podaci se zatim prenose putem bežične ili žičane mreže do drugih uređaja, gde
se obrađuju i koriste u različite svrhe.
 Suštinski dodatak senzorima su aktuatori, jer oni transformišu podatke koji su prikupljeni
uz pomoć senzora u konkretnu akciju.
 Na primer: kod uređaja za praćenje osnovnih vitalnih aktivnosti, senzori će prikupljati
podatke o brzini otkucaja srca, zasićenosti kiseonikom itd, dok će aktuatori biti pokretati
alarm kada podaci ukažu na pogoršanje stanja pacijenta. U trenutku kada se pacijentu ukaže
odgovarajuća pomoć i vrednosti se vrate na normalne, aktuatori će prekinuti alarmni signal.
 Mreža
 Mreža predstavlja infrastrukturu koja omogućava povezivanje različitih uređaja,
poput računara, mobilnih telefona, servera, senzora i drugih.
 Mreža može biti lokalna, kao što je WiFi mreža u kući ili kancelariji, ili globalna,
kao što je internet.

Softver
 Softver se koristi za obradu i analizu podataka koji se prikupljaju putem senzora i
mreže. On može biti instaliran na uređajima koji su direktno povezani sa senzorima,
kao i na serverima u oblaku (eng. cloud), gde se podaci obrađuju i analiziraju.
 Kada se senzori povežu putem interneta, oni postaju deo velike mreže
uređaja koja je u stanju da prikupi i razmenjuje veliku količinu podataka u
realnom vremenu.
 Ovi podaci se mogu koristiti u različite svrhe, kao što su
upravljanje kućnim aparatima, praćenje zdravstvenih parametara
pacijenata, optimizacija industrijskih procesa i mnoge druge.
 SIOT = KONCEPT DRUŠTVENIH
MREŽA PRIMENJEN NA IOT
 Social Internet of Things (SIoT) predstavlja koncept u kome inteligentni
(smart) uređaji imaju sopstvenu „društvenu mrežu“ koju će koristiti za
međusobno grupisanje i komuniciranje da bi tako ostvarili efikasnije
funkcionisanje i pružili sinergijski efekat („timskim radom uređaja“ iz određene
grupe se postižu bolji efekti i rezultati nego zbirom svih pojedinačnih delovanja).
 Primer: pametni automobili koji su na istoj „društvenoj platformi“ i koji
međusobno komuniciraju i razmenjuju informacije o stanju na putu koji su
neposredno prošli (da li je negde došlo do sudara, postoji li zastoj i gužva u
određenom delu grada i slično) kako bi ostali automobili proračunali optimalnu
putanju kretanja i zaobišli eventualne probleme.
VAŽNOST OTVORENIH
STANDARDA
 Otvoreni standardi i zajedničkih protokoli su važn za međusobnu komunikaciju
uređaja. Dok se mnogi IoT uređaji na kraju povezuju sa Internetom, metode koje
koriste za međusobnu komunikaciju i sa lokalnim kontrolnim čvorištima su često
vlasničke ili loše dokumentovane.
 Bez zajedničke osnove za komunikaciju, korisnici mogu biti vezani za jednog
proizvođača za sve njihove IoT uređaje, ili mogu još gore, ostati u gomili
nefunkcionalnog hardvera ako kompanija prestane da funkcioniše ili odluči da ne
podržava više vaše uređaje.
 Zbog toga je važan rad na stvaranju zajedničkih okvira za uređaje kako bi mogli
međusobno komunicirati bez obzira na proizvođača.
RASPROSTRANJENOST IOT-A
 Danas već postoji više IoT uređaja nego što je broj ljudi na svetu. 
 Analitička kuća Gartner izračunala je da je 2017. godine u upotrebi bilo oko 8,4 milijarde
IoT uređaja, što je za 31% više nego u 2016. godini.
 Kada je reč o investiranju, u 2017. godini ukupno je na IoT-e i usluge potrošeno oko 2
bilijarde dolara, a dve trećine od ovog iznosa potrošeno je u Kini, Severnoj Americi i
zapadnoj Evropi. Gartner je predviđao da će do 2020. biti preko 20 milijardi IoT uređaja na
svetu.
 Prema izveštaju Gartner-a, više od polovine Internet of Things uređaja predstavljaju
potrošački proizvodi, kao što su pametni televizori, pametni zvučnici i drugi kućni uređaji,
a najprodavaniji IoT uređaji su pametna električna brojila i komercijalne sigurnosne kamere.
 Tako, usled razvoja IoT tehnologija dolazi do radikalne promena sveta kakvog znamo.
 „Pametna” poveznost štedi vreme, resurse i otvara nove mogućnosti za inovacije i
ekonomski rast.
PRIMENA
IOT
 Pametna okruženja
 Pametni gradovi
 Pametna poljoprivreda i stočarstvo
 E-zdravstvo
 Industrija
 Pametna prodaja i logistika
IOT U PAMETNIM OKRUŽENJIMA

 Pojam „ambijentalne inteligencije“-ljudi žive u pametnim okruženjima sa kojima komuniciraju i

upravljaju pomoću glasa ili na neki drugi sofisticirani način.
 Ovde se prvenstveno misli na pametne kuće (u kojima možete da daljinski upravljate svim
stvarima i sistemima u kući i oko nje)
 U ovoj oblasti se IoT najviše prepoznaje u javnosti, a primena je izuzetno raznovrsna.
 Pametni termostata kompanije Nest je jedan od prvih IoT proizvoda za kuću i kancelariju, koji će
nakon samo jednog dana korišćenja upamtiti naš raspored i navike i u skladu sa tim podešavati
temperaturu .
 Kompanija August postarala se da više ne moramo da nosimo ključeve od kuće, već
njihova pametna brava zaključava vrata automatski kada izađemo i otključava ih neposredno pre
nego što krenemo da uđemo u kuću.
 Samsung je lansirao pametni frižider koji pomoću Wi-Fi-a šalje podatke o tome koje namirnice su
u frižideru, koji im je rok trajanja, a može da predlaže i recepte.
IOT KAO SASTAVNI DEO PAMETNIH GRADOVA
Koncept pametnih gradova ima za cilj da uz pomoć IoT-a gradski život prilagodi
našim digitalnim navikama, ali i da zastareloj gradskoj infrastrukturi da nove
funkcije.
Senzori u gradovima prate najrazličitije parametre, od toga da li su kontejneri puni i
kada ih je potrebno isprazniti, do toga koliki je nivo CO2 u vazduhu.
 Na pametnim solarnim klupama možemo da punimo telefone i pratimo podatke o
kvalitetu životne sredine, a IoT sistem za parkiranje će se postarati da više ne lutamo
satima u potrazi za parking mestom.
Postavljanjem senzora direktno u betonske konstrukcije zgrada i mostova, gradske
vlasti mogu u realnom vremenu da prate stanje infrastrukture i da na vreme reaguju
tamo gde je potrebno.
Posebno je značajna primena IoT rešenja za delovanje u kriznim situacijma.
 PAMETNA POLJOPRIVREDA I
STOČARSTVO
 Za sada se pomoću odgovarajućih senzora mogu pratiti potrebni parametri zemljišta, rast
biljaka (naročito plodova), vremenskih i klimatskih uslova, zatim lociranje životinja,
njihovo zdravlje, zaštitu od bolesti i grabljivica, uslova držanja stoke (gde je recimo bitna
ventilacija) itd.
 Američki i kanadski poljoprivrednici već uveliko koriste ove tehnologije, ali se i Srbija
može pohvaliti naprednim rešenjima u oblasti integracije IoT-a i poljoprivrede.
 E-
ZDRAVS
TVO
Za sada najpoznatije primene su daljinsko praćenje stanja i parametara zdravlja
pacijenata (za analizu ovakvih podataka se koriste tehnologije kao što je Hadoop),
prevencija neželjenih događaja, monitoring uslova u kojima borave pacijenti, kao i
prostorija i vitrina gde se čuvaju razni medicinski materijali i elementi.
 Primena IoT-a u zdravstvu počela je još pre nekoliko godina, a očekuje se da će ovakvih
rešenja biti sve više, posebno ako uzmemo u obzir da se neke kompanije poput Philipsa,
kojima zdravstvo nije primarna oblast uključuju u razvoj svojih IoT healthcare programa. 
 Pametni bolnički kreveti prate stanje pacijenta i informacije šalju direktno lekaru, a
bežične insulinske pumpe nakon merenja nivoa šećera u krvi pacijentu daju potrebnu dozu
insulina.
U poslednjih nekoliko godina se u značajnoj meri razvilo i tržište nosivih fitnes uređaja
kao što su Apple Watch i FitBit koji takođe postaju deo IoT sistema. 
Neke osiguravajuće kuće povećavaju premije klijentima koji im na raspolaganje stave
podatke sa svojih pametnih fitnes satova (kao dokaz da vode računa o svom zdravlju i da
su time manje rizični osiguranici).
INDUSTRIJSKI IOT

 Industrija je oblast u kojoj će primena IoT rešenja po većini predviđanja biti

najmasovnija.
Veliki broj poslova će zahvaljujući ovoj tehnologiji biti automatizovan, što će
značajno uticati na povećanje efikasnosti i produktivnosti (a u krajnjoj liniji i
profita).
 Ulazak još jedne nove tehnologije u sistem proizvodnje svakako će ukinuti
veliki broj radnih mesta na jednostavnim manuelnim poslovima. S druge
strane to ne znači da se neće stvoriti potreba za nekim novim poslovima, koji
će zahtevati nešto kompleksnije veštine. U krajnjoj računici, velika je
verovatnoća da će se broj radnih mesta zapravo povećati nakon
masovnije primene IoT rešenja.
 General Electric je u saradnji sa Intelom kreirao IoT sistem za industrijska
postrojenja — Predix, kojim planiraju da što veći broj industrija učine pametnijim i
povežu.
 Na primer, jedan deo ovog sistema čine senzori ugrađeni u mašine koji lako
lociraju kvar (neki čak unapred upozoravaju gde bi kvar najpre mogao da nastane),
čime se ostvaruju značajne uštede na polju popravke i održavanja mašina.
 https://www.youtube.com/watch?v=KzXfFDJWgmQ

PAMETNA PRODAJA I LOGISTIKA

Za oblast prodaje već postoje rešenja za automatsko daljinsko ažuriranje cena u
svim delovima prodajnog prostora, zatim sistemi za NFC (Near Field
Communication) način plaćanja, praćenje uslova držanja proizvoda u skladištu,
trenutnih količina zaliha, lociranje proizvoda u toku transporta i sl.
PITANJE BEZBEDNOSTI IOT-A
 IoT tehnologija se razvija vrlo brzo, a njen potencijal za poboljšanje
kvaliteta života i poslovanja je ogroman.
 Međutim, kao što smo već spomenuli, postoje i neke zabrinutosti u vezi sa
IoT tehnologijom.
 Stvaranjem sveta koji je do te mere povezan možemo ugroziti bezbednost
podataka, svoju privatnost, a može doći i do zloupotrebe uređaja u
svrhe nadzora i praćenja. Mnogi eksperti upozoravaju da će IoT sistemi
postati stalna meta hakerskih napada, koji mogu biti vrlo opasni.
 Slučaj hakovanja bežične insulinske pumpe od pre nekoliko godina prvi je
pokrenuo nešto ozbiljniji razgovor o tome gde je granica do koje nam
tehnologija poput IoT-a olakšava život, a gde počinje da ga ugrožava.
(slične rasprave se vode i u vezi sa mogućim hakovanjem automobila)
 Jedan od najozbiljnijih izazova koji se nameće jeste zaštita privatnosti
podataka koji se prikupljaju i to posebno ličnih podataka.
 U Tel Avivu je naplata putarine i parkinga poverena IoT-u tako što
senzori u asfaltu očitavaju registarski broj automobila i automatski
skidaju određeni novčani iznos sa vlasnikovog računa-hakovanje
jednog ovakvog sistema ugrozilo bi podatke o bankovnim računima
hiljada ljudi.
 Situacija je posebno problematična na polju e-zdravstva zbog
osetiljive prirode podataka o pacijentima, koje bi trebalo dodatno
zaštititi. 
 Zbog svega toga je važno da se pri razvoju IoT uređaja i sistema
posebna pažnja posveti zaštiti podataka i privatnosti korisnika.
LITERATURA

https://www.bpa.edu.rs/FileDownload?filename=bd035bc8-76b7-450e-9d3e-c9806f
a6d246.ppt&originalName=ve%C5%BEbe-%
20Internet%20stvari.ppt
 https://samoobrazovanje.rs/sta-je-internet-of-things-internet-inteligentnih-uredjaja/
 https://webizrada.com/internet-stvari-internet-of-things-iot/
 https://startit.rs/iot-101/