Rađanje opere

Opera u Italiji
Izvori:
M. Bukofcer: Music in Baroque Era, New York,
London, 1947;
Claude Palisca: Baroque music, New Jersey,
1968;
Majkl Робинсон: Опера пре Моцарта, Београд,
2004;
Andras Batta: Opera, Koeln, Koehnemann,
1999.
J. Andreis: Povijest glazbe, Zagreb, 1980.
www.baroquemusic.org
Preteče
 Misteriji – od lat. ministerium ili sacra rappresentazione (kasni
oblik liturgijske drame), 14. – 16. vek
 Svetovne majske igre – maggi
 Pozorišni interludijumi u međučinovima dramskih predstava
 Pastorale sentimentalne drame gde su reč i ton povezani
 Teme – mitologija, iz istorije Antike
 madrigalska komedija iz 16. veka , šaljive teme, horsko delo
gde se izdvajaju sola (često i iza scene – manipulacija
prostorom, hor u ulozi orkestra, pr. Orakio Vekio L’Amfiparnaso,
Modena 1654)
 Monodijske numere (Izdanje Gulia Caccinija - Le nuove musice
iz 1602, Firenca – prvi primeri monodijskog stila, 12 madrigala i
10 arija)
 Termin OPERA IN MUSICA – muzičko delo!
Opera u Firenci
 Osnivanje kamerati (I - 1576 – 1582, više rasprave o antičkoj
nauci i umetnosti; U Grovu se međutim tvrdi da se već ovde
rađa opera – Galileo, Kačini, Peri)
 Firentinska kamerata (1590, prva opera na tekst O. Rinučinija
Dafne, muzika – J. Peri, izv. 1594. kod grofa Korsija; Grove: izv.
1597?)
 Druga opera istih autora Euridika iz 1600, a komponovali su je i
Kačini, Galjano...
 Uzor – recitovano pevanje iz grč. tragedije i franc. dvorski balet
gde je tekst bio veoma važan.
 Prve opere: jednolično pevano-recitovane – stile rečitativo, ili
stile rappresentativo, uz BC i mali instr. ansambl iza
scene+hor+ev. plesne numere
Jakopo Peri: Euridika

 Prva sačuvana opera – prokomponovana opera u 1

činu
 Predgovor (melodija mora da prati govor reči, slično i
sa drugim operama tog vremena)
 Nema predigru odn. uvertiru, fanfare označavaju
početak, uloga Prologa koji priča sadržaj kao u
antičkoj tragediji
 Instr. ansambl neodređenog broja, uglavnom gudači
(tek će Monteverdi utvrditi gudače kao osnovu
orkestra)
 Sadržaj: smena pastoralnih scena i onih gde dominira
lik Orfeja
Jakopo Peri: Euridika
 Partitura nema podelu ni na činove ni na numere
 Arije u zaokruženom smislu još nema
 Horovi su madrigali
 Orkestar: klavsen, lire, bas laute, kitarone, solo flaute – antička
aulodija?
 Partitura je zapravo skica onoga što će se izvesti (izvođačima je
sugerisano da “dodaju” kolorature izvijanjem glasa)
 Nedostatak ove opere: beskrajni rečitativi
 Likovi: Orfej, Euridika, nimfe, pastiri, Pluton, hor senki
 Poneki odseci najavljuju numeričku podelu: hor – solo – hor – solo isl.
 Nastupi 2 nimfe sa horom, 2 nimfe sa pastirom – budući ansambli u
operi
 Učešće svih na kraju = budući finale
 U izvođenju prve opere izgleda su učestvovali i članovi kamerate –
grof Korsi
 K. Monteverdi (1567, Cremona – 1643, Rim):
Orfej

 Po prethodnim “kalupima” napravio

snažnu muzičku dramu
 Opere: Orfeo (1607), Arijana (1608),
Povratak Odiseja u domovinu (1641),
Krunisanje Popeje (1642)
 Najava buffo opere u numerama sluge
u Krunisanju Popeje
 Monteverdijeva opera
 Rečitativi: živi i pokretni, puno modulacija, secco (uz
pratnju basa continua)
 Usavršava operski orkestar: izbalansiran odnos
gudača i duvača, koloristički efekti u skladu sa
radnjom, prvi uveo tremolo, pizzicato
 Operu otvara instr. uvod - tokata!
 Bez numera, no postoje najave u Orfejevoj ariji ili u
nastupima solo – hor – solo – hor o budućoj
numeričkoj koncepciji
Orfej – naslovna strana
Orfej sadržaj
 Orfej, najdaroviti od svih muzičara, ženi se Euridikom.
Na dan venčanja, nju ujede zmija i ona umire. Očajan,
Orfej odlazi u podzemni svet da je izbavi. Svirajući, on
očara sile podzemnog sveta koje mu vraćaju Euridiku,
uz jedan uslov: ne sme da se okrene i pogleda je sve
do izlaska iz podzemnog sveta. Euridika je očajna što
je Orfej ne gleda (ne zna za uslov) i kuka „jao, jao, ne
voliš me više“, aOrfej, ne mogavši da izdrži, okrene se
da je pogleda i dokaže da je voli. Podzemne sile je
uzimaju natrag, a Orfeja očajnog rastrgnu
Bahantkinje. Ima nekoliko verzija kraja ovog mita.
 Instrumenti

 Trube koje je koristio, tek

Cesti ponovo uvodi 1667 u
Il Pom d’oro
 Na nekoliko mesta upisano
da sviraju “svi”
 Iako traži 4 trombona, u 3.
činu upisano 5 trombona
Izvođenje

 Jasnost teksta
 Sloboda u obogaćivanju melodijske linije, često nad
koronom – čuvena barokna improvizacija iz instr.
muzike
Orfej - praizvođenje 24. februar, 1607.

 La Musica - Prolog: - Giovanni Gualberto Magli

sopran-kastrat
 Orfeo: tenor? Francesco Rasi
 Euridice: sopran-kastrat Giovanni Maria Bacchini
 Silvia, the messenger: sopran - mezzo sopran
 Speranza: sopran Giovanni Gualberto Magli
 Caronte: bas
 Proserpina: sopran Giovanni Gualberto Magli
 Plutone: bas
 Apolo, tenor
 Nimfe, pastiri, podzemni duhovi, Bahantkinje
 Barokna opera
 Muzičko scensko delo – numere
 Uvertira (B-L-B)
 Rečitativ: secco ili accompagnato
 Arije: da capo od napuljske opere, prima donna,
primo uomo - kastrat
 Ansambli: retki, najpre pevanje iste deonice zajedno,
zatim paralelne 3, tek kasnije osamostaljeni glasovi
 Hor: brzo izbačen zbog finansiranja
 Balet: brzo izbačen zbog finansiranja
 Značaj scenografije i scenskih efekata
 Značaj libretiste (Apostolo Zeno, Pijetro Metastazio) i
okoštala libreta po tačno utvrđenim pravilima.
Scenografija Cestijeve Zlatne
jabuke
Burnančinijeva scenografija za
Cestijevu operu Zlatna jabuka
Razvoj opere u Italiji - Rim
 Preteče Kavalerijevo Predstavljanje duše i tela, 1600;
 Rim operski centar od 1630 - Porodica Barberini neguje operu –
I izvedena opera je Sv. Alessio F. Landija(1634, numere,
uvertira pre svakog čina, a pre 3. BLB – prva trodelna uvertira
pre “izuma” A. Skarlatija;
 Ostali autori Rosi, Vitorio...
 Ovde se komponuje 3-delna uvertira, gde je B fugato, numere
su zaokružene, I put data prevlast muzike nad tekstom;
 U komedijama Abalinija i Marakolija na muziku Logroskina
pesme koje će najaviti stil buffo opere. Rimska opera postaje
prava barokna opera.
Razvoj opere u Italiji - Venecija
 Prvo javno pozorište sa ulaznicama 1637 (pokretači
umetnici Ferara i Maneli)!
 Monteverdi je u toj zgradi izveo svoju operu L’Adone,
a njegov učenik Kavali izgleda prvi uveo da capo
ariju.
 Od 1637. do 1699. ovde 11 operskih kuća, dok u
Rimu samo 3.
 Demokratizacija opere – teme više nisu herojske,
istorijske nego i drame iz svakodnevnog života,
spletke, otmice
 Iz opere nestaje hor (skupo), a broj solista sve manji.
Težište na virtuozitetu arije da capo koja više nema
veze sa radnjom.
Razvoj opere u Italiji - Napulj

 Poslednji je Napulj prihvatio operu. Najznačajniji

autor je Provencale koji deluje po humoru kao
preteča buffo opere.
 Na prelazu iz 17. u 18. vek deluje A. Skarlati (1669 –
1725) – dobar psiholog likova, rečitativi seko i
akompanjato, uvertire BLB “sinfonia”.
 Nastavljači Leo, Porpora.
Dva osnovna tipa opere:
Seria
Uzvišene teme, solo sopran,
solo tenor ili kontraalt
najvažnije uloge, 3 čina.
Skarlati, Hendl
Buffa
Nastala iz intermezza između
činova serie, karakteristične
komične teme, i komični
buffo bas sa izrazito
parlando efektima; teme
manje uzvišene, sluge i
sobarice postaju važni akteri
sadržaja; obično u 4 čina
Pergolezijeva Služavka
gospodarica, prva čuvena
buffa u 2 čina, izvođena u
njegovoj serii Hrabri
zarobljenik iz 1733.