Ars nova u Francuskoj

Prof. dr Ira Prodanov

2021.
 Evropa u XIV veku
• Period krize:
1. hladnije vreme, kao i učestale poplave smanjuju
poljoprivredne prinose
2. 1347. - 1350. kuga uništava trećinu evropskog
stanovništva
3. učestali ratni sukobi (Stogodišnji rat između Engleske i
Francuske, 1337-1453), ustanci seljaka,
nezadovoljstvo po gradovima utiču na smanjenje
ekonomskog rasta
4. Viteški stalež gubi na vitalnosti, građanstvo jača
 Evropa u XIV veku

• Kriza unutar Katoličke crkve:

1. period Velike šizme (1378-1417): dva pretendenta na
papsko mesto – jedan u Avinjonu, drugi u Rimu
2. korupcija među sveštenstvom
 Evropa u XIV veku
• Nauka: razvoj naučnog i svetovnog razmišljanja:
1. uticaj novih tehnologija: naočare, mehanički sat, kompas
• Umetnost:
1. Giotto (1267-1337) – dubina, simetrija, verodostojnost u
prikazivanju
2. razvoj pismenosti i književnosti, pored latinskog i narodni
jezik – Dante (Božanstvena komedija, 1308-21), Boccacio
(Dekameron, 1350-3), Chaucer (Kenterberijske priče, kraj
XIV v.)
3. Interesovanje za grčku i rimsku kulturu
4. U muzici težnja ka novom, ka slobodi, sve veći uticaj
svetovne muzike u odnosu na crkvenu.
Giotto, Oplakivanje Hrista, Padova
Milanska katedrala (započeta 1386)
 Ars nova (nova veština)
• Za razliku od Ars Antike koja je dobila naziv kao kontrast Ars novi,
ova po nazivu rasprave Filipa de Vitrija (oko 1325);
• Rasprava ne zagovara nov pogled na svet i muziku, nego pre svega
na podelu vremena (ravnopravnost ¾ i 4/4 takta!) i notaciju.
• U muzikologiju termin ušao 1907.(Riman/Ludvig?)
• Terce i sekste nisu više disonance, ali 4 jeste; paralelne 4, 5
zabranjene, a 3 i 6 više nisu!
• Sve veći prizvuk budućeg dura i mol, vođica#!
• Muzička izražajnost – više hromatike (pravilo da se u unisono može
ući ili iz m3 ili iz v6! menjalo se sa mogućnošću da se kadencira iz
v3 i m6)
• Autori nisu više anonimni, već su poznati!
• Žak Šaje period ars nove, zbog brojnih novina, naziva „psihoza
modernizma“
 Ars nova
• Najvažniji izvori: Rukopis kapitolske biblioteke Ivrea
(druga polovina XIV veka, repertoar papinske kapele u
Avinjonu, 37 moteta, 25 misnih stavova, ronda virle);
Rukopis katedrale Apta (34 misna stava, 4 moteta, 3
višeglasne himne, 1350 – 1420); Rukopis Šantili
(Chantilly - XV, 113 višeglasnih stavova);
• Roman de Fovel (Fauvel): autor Žeano de Leskirel
(Jehannot de L’Escurel - zbirka od 31 ronda, virlea i
balada); Žerve Dibi (Gervais Du Bus - Roman de Fovel, 2
knjige iz 1310 i 1314; ovaj roman – kritika crkve sa
napevima verovatno Šelu de Pestena, a možda i Filip de
Vitrija; ronda, virle, balade, konduktusi, moteti; tekstovi
latinski i francuski)
 Roman o Fovelu (Roman de Fauvel)
• alegorijska poema o korupciji unutar Crkve
• glavni lik Fovel je magarac
• Fovel je akrostih koji ukazuje na ljudske grehe: Flaterie
("ulizivanje"), Avarice ("pohlepa"), U/Vilanie ("podlost"), Variété
("prevrtljivost"), Envie ("zavist"), Lacheté ("kukavičluk")
• ambiciozni magarac pod zaštitom hirovite Fortune seli se iz svoje
štale u gospodarevu kuću; Fortuna ga imenuje gospodarem kuće
i pomaže njegovom usponu u karijeri; posećuju ga crkveni i
svetovni moćnici; klanjajući se Fovelu, zapravo se klanjaju svim
smrtnim gresima koje njegovo ime simbolizuje, a svrha ovakvog
„ponižavanja" jeste razobličavanje hipokrizije Crkve; ulizujući se
Fovelu, crkveni moćnici ne znaju da Fortuna sanja o tome da
njegov naslednik, koga će dobiti sa Taštinom, bude opaki vladar i
sledbenik Antihrista
Roman o Fovelu (Roman de Fauvel)
• rukopis se sastoji od
poezije, likovnih
minijatura i 169 muzičkih
zapisa
• Philippe de Vitry (1291-
1361) je, verovatno,
napisao neke od
kompozicija
• de Vitry ukazuje na
stilske novine u
komponovanju – Ars
Nova
Uvođenje „nesavršenog“
parnog takta: do Ars
nove korišćena je
trodelna metrička podela
koja je obeležavana
punim krugom!
Sada se uvodi i 4/4 takt
(oznaka C kao deo kruga
koji je savršen!)
 Ars nova - motet
• Najvažniji predstavnici: Filip de Vitri (Phillipe de Vitry),
Johanes de Murs (Johannes de Muris), Gijom de Mašo
(Guillaume de Machault)
• Najvažnija forma: motet (mot – reč, fr.) - nastao u XIII
veku (Ars antika); dvoglasne ili troglasne kompozicije na
već postojećem tenoru; svaki glas donosi različit tekst
1. Nazivi glasova: drugi glas – motetus, treći – triplum,
četvrti – quadruplum
2. tenor sa pozajmljenom melodijom – cantus firmus
 Ars nova - motet

• Najvažnija vrsta: izoritmički motet (grč. isos –isti) –

motet u kojem je liturgijska melodija u tenoru koja se deli
na odseke; SVAKI od tih odseka ima istu ritmičku
strukturu – taleu;
• Talea se u toku dela više puta ponavlja (obično tri puta!),
može ponekad diminuirana; diminuirana talea nazivala
se kolor (color), ali kolor je naziv i za gornje deonice!
Zašto? Zato što je „kolor“ značio „ukrašavanje“, a u
ovom slučaju ili ukrašavanje diminucijom ili novim
glasom iznad talee!
Rukopis moteta 13. veka, triplum levo, motet desno,
tenor – cantus firmus dole
Phillippe de Vitry (1291 – 1361)
• Književnik, istoričar, filozof, matematičar, pedagog,
diplomata, biskup
• Poverljiva osoba na franc. dvoru, pratilac kralja Filipa IV
u pohodima
• Tražio ravnopravnost ¾ i 4/4 takta, izbegavanje
paralelnih 8 i 5, kraće notne vrednosti, uveo hromatiku
(musica falsa)
• Prijatelj italij. pesnika Petrarke
• Tekstovi: političke teme, proziva neprijatelje, mržnja
prema Englezima
• Njegovi moteti pronađeni tek sredinom 20. veka
TRIPLUM
MOTETUS TENOR
Tuba sacre fidei
In arboris empiro prospere Virgo sum.
proprie dicta dei
virginitas sedet puerpere
preco arconorum
mediatrix fides in medio
in theatris clamitat
cum stipite cecata ratio
quod racio hesitat
insecuta septem sororibus
basis peccatorum
sophismata sua foventibus
fatendum simpliciter
hec ut scandat dum magis nititur
credendumque firmiter
debilitas ramorum frangitur
morive necesse
petat ergo fidei dexteram
deum unum in tribus
vel eternam nitetur perperam.
personis equalibus
et tres unam esse
virginem non semine
viri set spiramine
verbi concepisse
Philippe de Vitry, Troglasni motet ♫
ipsam seper virginem (kliknite na link ali kada otvorite
deum atque hominum
mundo perperisse prezentaciju na čitavom ekranu što se
sed transnaturalia
ista cum sint omnia
postiže klikom na ikonica u donjem
credentibus vita desnom uglu koja izgleda kao neki
necis negligentibus
nature quod gressibus pehar!)
ratio potita
in premissis dubium In arboris/Tuba sacre fidei/Virgo sum
gignat et aururium
igitur nitetur
et fides per quam via
apud archana dia
clarior habetur
 Philippe de Vitry
In arboris/Tuba sacre fidei/Virgo sum
• posvećen Devici Mariji: ista tema povezuje tri deonice sa
različitim tekstom
• izoritmički motet: tenor je baziran na obrascima koji se
ponavljaju; ritmički obrazac naziva se talea, a melodijski
kolor (izraz koji u srednjovekovnoj retorici znači
“ponavljanje”)
• Ovde se dva puta ponavlja kolor (drugi put u dvostruko
kraćim notnim vrednostima), a svaki se sastoji od tri talee
• deonica tenora je u dugim notnim vrednostima tako da se
princip izoritmije teško čuje pri izvođenju: moguće je da su
tadašnji poznavaoci muzike cenili samu ideju talee
• češća upotreba nesavršenih konsonanci
 Guillaume de Machaut (oko 1300-1377)
• glavni predstavnik francuske Ars Nove
• kao i de Vitry, prvo radi u službi vladara (bio je sekretar
češkog kralja), a zatim postaje biskup u Remsu
• moteti
• prvi poznati autor višeglasnog ciklusa mise Misa Notr
Dam (svi stavovi ordinarijuma uz dodat stav Ita missa
est): za četiri glasa, motivski povezani stavovi, modalni
centar D i F, elementi izoritma; svi stavovi izuzev Glorie i
Creda su u formi moteta i to izoritmičkog, sa cf iz
greogrijanskog korala; Gloria i credo nemaju liturgijski
c.f., pisani u obliku starih konduktusa;
• (kliknite na naslov mise pa ćete doći do primera na
youtubeu!)
 Guillaume de Machaut (oko 1300-1377)

Svetovna muzika
•komponovao je veliki broj svetovnih kompozicija (1340-70)
•jednoglasni i višeglasni virle, rondo, balada (tzv. formes
fixes – vode poreklo od muzike za ples)
•najznačajnija inovacija Ars Nove: dominacija gornjeg glasa
u višeglasju
•Balade: za više glasova ili za glas uz instrument; 3 – 4
strofe na istu melodiju, a posle svake pripev;
•„Glazba koja kuje napjeve/ u staroj i novoj kovačnici.“
 Gijom de Mašo (Guillaume de Machaut)
Rose, liz, printemps, verdure – rondeau
kliknite na link da biste čuli primer na youtubeu
muzička forma ABaAabAB
Rose, liz, printemps, verdure. Rose, lily, spring, verdure.
Fleur, baume et tres douce odour. Flower, balm and most sweet perfume.
Belle, passes en doucour. Beauty, you surpass in sweetness.
Et tous les biens de Nature And all the good gifts of Nature
Avez, dont je vous aour. You have, for which I adore you.

Rose, liz, printemps, verdure. Rose, lily, spring, verdure.

Fleur, baume et tres douce odour; Flower, balm and most sweet perfume;
Et quant toute creature And since your worth
Seurmonte vostre valour. Surpasses every creature.
Bien puis dire et par honnour: Well may I say in all honour:

Rose, liz, printemps, verdure. Rose, lily, spring, verdure.

Fleur, baume et tres douce odour. Flower, balm and most sweet perfume.
Belle, passes en doucour. Beauty, you surpass in sweetness.
 Gijom de Mašo
Moj kraj je moj početak
- rondo
• Deonica tenora, čitana
s desna na levo daje
deonicu tripluma, a
kontratenor se sastoji
iz dva simetrična dela
od kojih je drugi odraz
prvog dela u ogledalu.
 Teoretičari Ars nove
• Johannes de Murs (1290 - 1351), nastavnik Pariskog
univerziteta, matematičar, astronom; podržavao ideje F. De
Vitrija; prikazao potpuni sistem menzuralne notacije u Ars
novae musicae (1319), Music practica (1321), Musica
speculativa (1323), De discantu et consonantiis itd.
• Jakov iz Liježa: Speculum musicae
• Crkva se protivi novinama u muzici jer svojim efektima
odvraća narod od bogosluženja; papa Ivan XXII izdao je
dekret u Avinjonu o tome;
• Ipak, i na dvoru pape u Avinjonu više svetovne nego
crkvene kompozicije; na jugu Francuske počinju složena
višeglasja;
 Madrigal 14. veka

• Pažnja – u 14. veku javlja se forma madrigala (nastao iz

reči „stado“, a možda i iz reči „amatrikus“ – vrsta
ljubavne pesme;
• Višeglasna kompozicija koja ima više strofa koje se
pevaju na ISTU muziku.
• To je različito od madrigala 16. veka koji će biti
prokomponovan i kod koga će svi glasovi biti samostalni!
 Ars Antiqua vs. Ars nova
• Anonimnost autora
traktata
• Muzika sakralna
• Stilovi i načini razvijani
stolećima
• Trodelna podela takta
• Opsednutost naukom o
muzici
• Crkvene forme (organum,
konduktus, motet)
• Kantus firmus
• Srednjevekovna
skolastika
• Filip de Vitri
• Jakov od Liježa
• Porast interesovanja za
svetovnu muziku
• Nove tehnike i stilovi
• Parni taktovi
• Muzika za zabavu
• Svetovne forme,
jednostavnost melodije
• Oslobađanje od cantus firm.
• Humanizam u literaturi i
filozofiji
 Literatura
• J. Andreis: Povijest glazbe, Zagreb, 1989.
(opši pregledi i definicije)
• Žak Šeli (Jacques Chailly), Povijest glazbe srednjeg
vijeka, Hrvatsko muzikološko društvo, 2006.
(umrežavanje kontinenta Evrope, dramatizacija
istorijskog narativa „psihoza modernizma“ za ars novu
itd)
• Pogledati
http://www.palaumusica.cat/tresorsbiblioteca/eng/codex0
5.html
• (ars nova images)